ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ (АЛТЕРНАЦИЈЕ)

Гласовна промена представља смењивање гласова у речи при творби или промени
њеног облика.

алтернацијаод латинске речи alternation/СМЕЊИВАЊЕ, МЕЊАЊЕ

1. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

До ове гласовне промене долази када се два сугласника различита по звучности нађу
један до другог и онда се први једначи према другом и прелази у свој звучни/ безвучни
парњак.

 сват + ба = сватба (т прелази у свој звучни парњак д) СВАДБА

 роб + ство = робство (б прелази у свој безвучни парњак п) РОПСТВО

Одступања од ове гласовне промене:

Група гласова: дс, дш
ПРЕДСЕДНИК, ПОДШИШАТИ, ПРЕДСТАВА, ОДШЕТАТИ и други примери.

Такође, до одступања долази и кад је угрожено значење речи:

подтекст
Не може: поттекст, потекст
Ова гл. промена може изостати у страним именима као што су: Вашингтон,
Хабсбург.

2. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

До ове гласовне промене долази када се гласови С или З нађу исред
предњонепчаних (ј, љ, њ, ђ, ћ, џ, ч, ж, ш) и тада С прелази у Ш, З прелази у Ж.
НОС+ ЊА = НОШЊА
ПАЗ+ ЊА = ПАЖЊА

Одступања: раз+љутити = разљутити; из+њихати = изњихати (одступања где је

шав речи);

Сонант Н Н+ Б, П =М

СТАН+БЕНИ = СТАМБЕНИ
ЗЕЛЕН+БАЋ = ЗЕЛЕМБАЋ

Одступања: једанпут, црвенперка, воденбуба, ванбрачни и др.

3. УПРОШЋАВАЊЕ СУГЛАСНИЧКИХ ГРУПА

Када се један до другог нађу два иста сугласника или се јави сугласничка група
тешка за изговор, неки сугласници се губе да би изговор био лакши.
Раз+жалити= ражжалити = ражалити
Рус+ ски= русски=руски
Одступања:
Најјаснији, најјачи, најјефтинији, поддијалекат и др.

Када се сугласници Д и Т нађу исред африката (Ц, Ђ,Ћ,Ч,Џ), увек се губе.

губитак/ губитци ГУБИЦИ
задатак/ задатци ЗАДАЦИ
судац/ судци/ сутци СУЦИ
Групе СТН, СТМ, СТЛ, ЗДН увек се упрошћавају и то тако што испадају Т/Д
јер су тешки за изговор.
УСТА/ УСТМЕН/ УСМЕН

4. НЕПОСТОЈАНО А
Непостојано А јесте глас који се јавља у неким облицима једне речи док се у
другим облицима те исте речи не јавља.

Деклинација именице мушког рода ПАС:

јд. мн.
Н. пас пси
Г. пса паса
Д.псу псима
А.пса псе
В.псу пси
И.псом псима
Л.псу псима

5. ПРОМЕНА Л У О
Ова промена се извршила у 14. веку; глас Л који се нашао на крају слога прешао
је у О.
радил/ радио
певал/ певао
селба/ сеоба
делба/ деоба
селски/ сеоски

6. ЈОТОВАЊЕ
До ове гласовне промене долази када се глас Ј нађе иза неког сугласника(који
није предњонепчани), онда долази до јотовања.
Д+Ј = Ђ
тврд+ји = тврђи
говед+ји = говеђи

Т+Ј = Ћ
прут + је = пруће
 Л+Ј = Љ
бивол+ ји = бивољи

Н+Ј = Њ
корен+ је = корење

З+Ј = Ж
брз+ ји = бржи

С+Ј = Ш
вис+ји = виши

Јотовање лабијала (уснени сугласници):

ПЈ>ПЉ снопје > снопље
БЈ >БЉ грубје > грубље
ВЈ>ВЉ сувји > сувљи
МЈ>МЉ
храмје>храмље

јотовање сугласничких група:

СТ+Ј = ШТ/ ШЋ

пустити, пустјен, пуштен

лист, листје, лишће

ЗД+Ј= ЖД, ЖЂ

Гораздје/ Горажде

Гроздје/ грожђе

7. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Ова гласовна промена дешава се када се задњонепчани К, Г, Х; Нађу испред Е, И (део

наставка за творбу или облик) или А (непостојано а), прелазе у Ч, Ж, Ш.

војник/ војниче

друг/ друже

дах/ дахак/ дашак

8. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (II) или СИБИЛАРИЗАЦИЈА

Ова гласовна промена дешава се када се задњонепчани К, Г, Х, нађу испед И (наставак

за граматички облик), прелазе у Ц, З, С.

јунак/јунаци

носорог/ носорози

дух/дуси

Одступања од ПАЛАТИЗАЦИЈЕ И СИБИЛАРИЗАЦИЈЕ:

Зага/Заги, а не Зази;

Лука/ Луки, а не Луци;

Олга/ Олгин, а не Олжин;

мазга/мазги и др.

9. ПРЕВОЈ ВОКАЛА

Гласовна промена која се односи на промену вокала у корену речи, најчешће код
глагола:

ЗВАТИ/ЗОВЕМ

ХРОМ/ ХРАМАТИ

МАЋИ/МИЦАТИ

10. САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА

Када се у речима један до другог нађу два иста вокала, долази до сажимања:

вол/воо/во

Одступања на пример: ЗООЛОШКИ, ЦРНООКА;

АСИМИЛАЦИЈА: Изједначавање различтих вокала па онда иде сажимање:

МОЈЕГ/МОЕГ/МООГ/МОГ

11. ДИСИМИЛАЦИЈА (разједначавање):

Када се један до другог нађу два слична гласа, један од њих се мења како би изговор
био лакши; много чешћа је у народним говорима.

много/ млого