Гласовне промене

Морфофонологија – део науке о језику који се бави гласовним алтернацијама (променама).

Морфема је најмања језичка јединица која има значење. Морфологија се бави врстама речи и
променама њихових облика, а фонологија проучава фонеме у оквиру речи.

Пример: књига (Н јед.) – књизи (Д јед.) промена облика речи доводи и до алтернације (отуда
назив морфофонологија).

Гласовне промене се дешавају када се одређени гласови нађу један до другог у различитим
облицима једне речи, или при грађењу нових речи. To су:

једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе,

сибиларизација, палатализација, јотовање, непостано А, промена Л у О, губљење сугласника,

асимилација и сажимање самогласника

Једначење сугласника по звучности

Када се у једној речи нађу један до другог два сугласника неједнака по звучности, они се
једначе и то тако што се први једначи према другоме и прелази у свој звучни односно
безвучни.

Ово се дешава у променама по падежима и у творби речи.

Звучни сугласници: Б Д Г З Ж Ђ Џ – – –

Безвучни сугласници: П Т К С Ш Ћ Ч Ц Ф Х

Шабац – Шапчанин сладак – слатка  бег – бекство бележити – белешка

врач – враџбина косити – косидба пловити – пловидба сват – свадба

Одступања од једначења сугласника по звучности

Када се Д нађе испред С и Ш не прелази у Т(председник, градски, одселити, људски, средство,

подшишати, одштампати, кадшто…).

Када се Ђ нађе испред наставка -СТВО, не прелази у Ћ.(вођство)

У неким сложеницама: подтекст, предтурски, постдипломски…

У неким речима страног порекла: рентген, драгстор, Вашингтон…

Једначење сугласника по месту творбе

Гласовна промена до које долази када се зубни сугласници З и С нађу испред предњонепчаних
сугласника, они прeлазе у предњонепчане Ж и Ш.

З→Ж , С →Ш

Ту спада и промена задњонепчаног Х у предњонепчано Ш, и промена Н у М испред сугласника

Б и П.

Х →Ш Н→М

даска – дас-чица – дашчица, лист – лис-ће – лишће

пазити – паз-љив – пажљив, возити – воз-ња – вожња

зелен – зелен-баћ – зелембаћ, стан – стан-бени – стамбени

Одступања од једначења сугласника по месту творбе

И код ове гласовне промене долази до одступања и то у сложеницама. Између две речи које
чине сложеницу осећа се граница: РАЗЉУТИТИ СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ,
ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…

Напомена

Постоје речи у којима долази и до једначења сугласника по звучности и до једначења

сугласника по месту изговора:

из+чезнути>ис+чезнути>ишчезнути

раз+чистити>рас+чистити>рашчистити

Сибиларизација

Сибиларизација је промена у којој задњонепчани К, Г и Х испред И прелазе у зубне Ц, З и С. До

сибиларизације долази у:

▪ множини именица мушког рода:

радник – радници, ђак – ђаци, орах – ораси

▪ дативу и локативу именица:

река – реци, даска – дасци, брига – бризи, нога – нози

▪ у императиву глагола:

пећи, пеци, пецимо, пеците

▪ као резултат творбе неких несвршених глагола од свршених:

мицати (од макнути), дизати (од дићи, дигнути)

Одступање од сибиларизације

Лична имена у дативу-Анки,Олги,Мики.

Групе:цк,зг,сх,тх,ћк,чк:коцки,тетки,праћки,мачки.

Речи са нејасним значењем:секи,баки,лиги.

Имена становника у дативу и локативу:Банаћанки,Бугарки.

Код неких речи дозвољени су дублети:

приповеци и приповетки

бици и битки
загонетки и загонеци

фрески и фресци

кћерки и кћерци

Неки географски појмови:Пожеги или Пожези;Лики или Лици.

Палатализација је промена у којој задњонепчани сугласици К, Г, Х испред Е и И прелазе у

предњонепчане Ч, Ж, Ш. Запажамо је у:

▪ вокативу једнине именица мушког рода које се завршавају на К, Г или Х:

дух – душе, вук – вуче

▪ презенту глагола:

махати – машем, машеш, маше, машемо, машете, машу

▪ творби речи:

дуг – дужан, мрак – мрачан, облак – облачан;

Одступање

Присвојни придеви на -ИН од именица на -КА, - ГА и -ХА(кћеркин, Анкин / слугин, Олгин /

снахин, Михин / Мухин)

Хипокористици – РУКИЦА, НОГИЦА, за разлику од деминутива РУЧИЦА, НОЖИЦА. •Код речи

где би дошло до нагомилавања африката: ДЕВОЈЧИЦИН, УЧИТЕЉИЦИН.

Јотовање је гласовна промена у којој се сонант Ј спаја са сугласницима испред себе који нису
предњонепчани сугласници (З, С, Д, Т, Н, Л, К Г, Х) и на тај начин даје предњонепчане
сугласнике (Ж, Ш, Ђ, Ћ, Њ, Љ, Ч).

т+ј = ћ (платити – плаћен)

д+ј = ђ (млад – млађи)

л+ј = љ (далек – даљи)

н+ј = њ (танак – тањи)

ц+ј = ч (клицати – кличем)

з+ј = ж (брз – бржи)

с+ј = ш (писати – пишем)

к+ј = ч (јак – јачи)

г+ј = ж (строг – строжи)

х+ј = ш (тих - тиши)

Одступања

У неким речима страног порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.

У сложеним речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈА ВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.

У неким речима где се З и С налазе испред наставака -ЈЕ и - ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.

У неким речима страног порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.

У сложеним речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈА ВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.

У неким речима где се З и С налазе испред наставака -ЈЕ и - ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.

Непостojано А

Гласовна промена у којој се А у неким облицима речи јавља, а у другим облицима те речи се
губи. То а се налази у основи, а не на крају речи. Јавља се у:

▪ номинативу једнине и генитиву множине именице мушког рода

момак – момка, момци – момака;

ловац – ловца, ловци – ловаца;

▪ генитиву множине именице женског и средњег рода

девојка – девојке, девојке – девојака;

једро – једра, једра – једара;

▪ номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева

добар – добра, танак – танка, витак – витка;

▪ дужим облицима предлога КА и СА, К и С

▪ мушком роду радног глаголског придева

пошао – пошла, дошао - дошла

Одступања

У генитиву множине именица страног порекла које у завршној сугласничкој групи имају с:

киоска,индеска,рефлеска,конкурса,префикса.

Промена Л у О

Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога
прелази у самогласник О.

У мушком роду једнине радног глаголског придева:

пошал – пошао, дошал – дошла, радил – радио;

▪ у неким именицама и придевима:

стол – стоо – сто, бел – бео, предел – предео;

▪ у изведеницама које означавају место вршења радње, а настале су додавањем

наставка –ница на мушки род радног глаголског придева у једнини:

учил- + -ница = училница – учионица, радилница – радионица

 ▪ у изведеницама које су настале додавањем наставка –ац на мушки род глаголског
придева у једнини:

читал- + -ац = читалац – читаоца (генитив), стваралац – ствараоца

Одступања

Код неких именица које се завршавају на -лац сонант л остаје у свим

падежима:зналац,неваљалац,радозналац….

У новим речима страног порекла:монокл,дуел,молекул,фосил…

Губљење сугласника је гласовна промена при којој, када се нађу један поред другог два иста
или слична сугласника, један од њих се губи ради лакшег изговора.

▪ Губи се један од два иста сугласника

рус- + -ски = руски, без- + -значајан = безначајан;

▪ Губљење сугласника Т

А)Сугласник Т се губи испред Ц, зато што се Ц састоји од ТС

задатак – задатки – задатци - задаци

непостојано А, сибиларитација, губљење сугласника

тренутак – тренутки – тренутци- тренуци

непостојано А, сибиларитација, губљење сугласника

Б) Сугласник Т се губи кад се нађе између сугласника С и Н

радостан – радостна – радосна

непостојано А, губљење сугласника

изврстан – исврстна – изврсна

непостојано А, губљење сугласника

Одступања

У суперлативу придева и прилога који почињу сугласником Ј:најјачи,најједноставнији…

У сложеницама где би губљењем сугласника значење постало

нејасно:наддржавни,суперревизија,деведесеттрогодишњи…

Код речи које садрже број 600:шестсто,шестстоти,шестстогодишњица…

Т и Д не губе се испред африката на споју сложеница:отцепити,потчинити,натчобел.

У неким речима страног порекла са суфиксима -киња и -ни:пијанисткиња,контрастни.

Асимилација и сажимање вокала

Асимилација  је гласовна промена у којој се различити самогласници изједначавају.

Сажимање самогласника је гласовна промена којом се два иста самогласника спајају у један
други самогласник.

Асимилација и сажимање самогласника су гласовне промене које се увек дешавају након

неких других гласовних промена, нпр. сажимање самогласника дешава након гласовне
промене преласка Л у О и асмилација и сажимање самогласника након губљења сугласника.

којег – коег (губљење самогласника Ј) – коог (асимилација самогласника О и Е) – ког

(сажимање)

столови – стол – стоо – сто

Одступања

У сложеницама када се први део завршава вокалом којим почиње други

део:плавоока,самоодбрана,зоологија…

У падежним облицима речи страног пореклу:(у)интервјуу,Русоом,резимее.