Glasovne promene

U srpskom jeziku rei menjaju oblik promenom po padeima (deklinacijom),

promenom po licima (konjugacijom) ili poreenjem (komparacijom). Pojedine rei ili njihovi
delovi (gramatika osnova ili koren), sa sufiksima ili prefiksima, uestvuju u graenju novih
rei, izvedenih i sloenih. Prilikom promene oblika rei i prilikom graenja novih rei
pojedini glasovi se mogu promeniti. Glasovne promene se vre prema glasovnim zakonima, s
tim da kada se izvri glasovni proces, re mora zadrati svoje znaenje i biti laka za izgovor.
Ako re gubi svoje znaenje ili se nelagodno izgovara, ne vri se glasovna promena, tj. dolazi
do odstupanja.
Postoji vie glasovnih promena:

1) jednaenje suglasnika po mestu tvorbe,

2) jednaenje suglasnika po zvunosti,
3) gubljenje suglasnika,
4) palatalizacija,
5) sibilarizacija,
6) jotovanje,
7) promena l u o,
8) nepostojano a,
9) pokretni samoglasnici,
10) asimilacija i saimanje samoglasnika,
11) disimilacija samoglasnika,
12) prevoj vokala.

Do glasovne promene dolazi kada se menja oblik rei (abac apca, genitiv jednine) ili
prilikom nastanka nove rei (list lie).

Do odstupanje od glasovne promene dolazi kada re gubi svoje znaenje (raz+jediniti

razjediniti, a ne raediniti) ili kada se re nelagodno izgovara (devojica devojicin, a
ne devojiin).

Srpski pravopis je fonoloki (zvuni), to znai da se jednaenja (po mestu tvorbe i po

zvunosti) vre i u govoru i u pisanju. Veina slovenskih jezika (bugarski, eki, poljski,
ruski, slovaki, slovenaki itd.) upotrebljava morfoloki (tvorbeni) pravopis, gde se
jednaenja vre samo u govoru, dok se u pisanju ne vre.
 Jednaenje suglasnika po mestu tvorbe

Ta glasovna promena se vri u sledeim sluajevima:

1) kada se ispred prednjonepanih suglasnika (, , d, , lj, nj, , ) nau zubni

suglasnici s i z, oni tada prelaze u sebi najsrodnije prednjonepane suglasnike i . To je
jednosmerna alternacija (glasovna meuzamena), na primer:
daska das-ica daica,
list lis-e lie,
mast mas-u mau,
misliti mis-ljenje miljenje,
eznuti ez-nja enja
grozd groz-e groe,
paziti paz-ljiv paljiv,
voziti voz-nja vonja;

2) kada se suglasnik n nae ispred usnenog suglasnika b ili p u izvedenim reima, odnosno
ispred sufiksa, on tada prelazi u glas m, na primer:
odbrana odbran-beni odbrambeni,
prehrana prehran-beni prehrambeni,
stan stan-beni stambeni,
zelen zelen-ba zelemba;

U izvedenim reima glas n uvek prelazi u glas m, dok u sloenicama glas n ostaje
nepromenjen i tada je re o odstupanju.

3) kada se suglasnici g i h nau ispred prednjonepanog suglasnika , oni tada prelaze u

glas , na primer:
breg breg-i brei,
orah orah-i orai,
trbuh trbuh-i trbui,
vrh vrh-i vri.

Jednaenje suglasnika po mestu tvorbe esto je udrueno sa prethodno izvrenim jednaenjem

suglasnika po zvunosti ili jotovanjem, kao i sa gubljenjem suglasnika, glasovnom promenom
koja se vri nakon jednaenja suglasnika po mestu tvorbe.
Odstupanje od jednaenja suglasnika po mestu tvorbe

Jednaenja suglasnika po mestu tvorbe ne vri se u sledeim sluajevima:

1) u sloenim reima kada se prvi deo sloenice zavrava na s ili z, a drugi deo poinje
prednjonepanim suglasnikom lj ili nj: sljubiti, sljutiti, izljubiti, razljuljati, razljutiti,
iznjihati, mlaznjak itd.;
2) kada se suglasnik n nalazi na kraju prvog dela sloenice, a drugi deo poinje usnenim
suglasnikom b ili p: maskenbal, vanbrani, vanbrodski, crvenperka, jedanput, stranputica itd.

Jednaenje suglasnika po zvunosti

Ta glasovna promena sastoji se u jednaenju dva suglasnika nejednaka po zvunosti kada se

nau jedan pored drugog. Jednaenje se vri tako to se prvi suglasnik iz para zamenjuje
svojim parnjakom koji je po zvunosti jednak drugom suglasniku iz para. Jednaenje
suglasnika po zvunosti vri se prilikom promene oblika rei i prilikom graenja novih rei
radi lakeg izgovora.

Prema zvunosti, suglasnici se dele na:

1) zvune: b, d, d, , g, z, ;
2) bezvune: c, , , f, h, k, p, s, , t.

Zvuni B D D G Z

Bezvuni P T K S C F H

Zvuni su i svi sonanti, ali oni ne uestvuju u toj glasovnoj promeni.

Prvi suglasnik menja se po zvunosti u odreeni suglasnik, a ne u bilo koji. Naime, za svaki
zvuni suglasnik postoji odgovarajui bezvuni suglasnik, oni zajedno ine par, i to: bp, d
t, d, , gk, zs, .
Promena zvunog suglasnika u bezvuni naziva se obezvuavanje:

1) b prelazi u p:
gibak gipka,
hleb hlepi,
kobac kopci,
ljubak ljupka,
abac apanin,
drebac drepci;

2) d prelazi u t:
gladak glatka,
od+kriti otkriti,
pod+pritisak potpritisak,
pred+as pretas,
predak pretka,
sladak slatka;

3) d prelazi u :
Kembrid kembriki;

4) prelazi u :
sme smekast,
e eca;

5) g prelazi u k:
drugi drukiji,
beg bekstvo;

6) z prelazi u s:
bez+konaan beskonaan,
blizak bliska,
iz+pisati ispisati,
nizak niska,
raz+podeliti raspodeliti;
7) prelazi u :
beleiti beleka,
drati drka,
teak teka.

Promena bezvunog suglasnika u zvuni naziva se ozvuavanje:

1) prelazi u d:
poruiti porudbenica,
svedoiti svedodba,
vra vradbina;

2) k prelazi u g:
burek buregdija,
svak+danji svakdanji;

3) p prelazi u b:
evap evabdinica,
top tobdija;

4) s prelazi u z:
s+bogom zbogom,
s+druiti zdruiti,
s+gurati zgurati;

5) prelazi u :
zadu+bina zadubina;

6) t prelazi u d:
kositi kosidba,
ploviti plovidba,
primetiti primedba,
svat svadba.
Bezvuni suglasnici c, f i h nemaju svoje zvune parnjake. Sticajem (tvorbenih) okolnosti u
strukturi rei srpskog jezika praktino nema pozicija u kojima bi trebalo ti suglasnici da se
jednae kao prvi u suglasnikoj grupi. Meutim, kada se nalaze na drugom mestu, utiu na
promenu zvunih suglasnika ispred sebe:
raz+cvetati rascvetati,
raz+formirati rasformirati,
raz+hladiti rashladiti.

Odstupanje od jednaenja suglasnika po zvunosti

U odreenim sluajevima postoje odstupanja od tog jednaenja:

1) kada se zvuno d nae ispred bezvunog s ili , na primer: brodski, gradski,

odstojanje, odstupanje, podsvest, predsoblje, odetati, odkrinuti, odtampati, poditi,
predkolski;

2) kada se zvuno nae ispred bezvunog s, na primer: Ljubovia ljuboviski,

voa vostvo; taj suglasnik se vrlo retko nalazi u takvom poloaju, tako da se ne moe
govoriti o nekom sistemskom pravilu;

3) u sloenim reima, ukoliko bi se jednaenjem dobila dva ista suglasnika ijim bi se

daljim uproavanjem dolo do neprihvatljive okrnjenosti prvog formata, na primer: podtaka
(ne pottaka ili potaka), predtakmienje (ne prettakmienje ili pretakmienje), podtekst
(ne pottekstili potekst), subpolaran (ne suppolaran ili supolaran);

4) u sloenim reima sa prefiksima ispod i iznad, na primer: ispodprosean,

iznadkoliinski;

5) u novijim tuicama vrlo esto ne dolazi do jednaenja, na primer: dragstor,

gangster, jurisdikcija, nokdaun, pingpong;

6) u vlastitim imenicama stranog porekla, na primer: Mekdonald, Pitsburg, Vaington.

Gubljenje suglasnika

Do gubljenja suglasnika (uproavanja konsonantskih grupa) dolazi kada se zubni

konsonanti c, d, s, t i z nau jedan do drugog, ili kada se dva ista glasa u okviru jedne rei
nau jedan do drugog. Tada je jedan od njih dovoljan za izgovor, pa se vri uproavanje
konsonantske grupe radi lakeg izgovora te rei. Toj glasovnoj promeni najee prethode
druge glasovne promene, kao to su jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje
suglasnika po mestu tvorbe, sibilarizacija.
Do gubljenja suglasnika dolazi:

1) pri graenju sloenih rei, na primer:

bez+zakonje bezzakonje bezakonje,
bez+zvuni bezzvuni bezvuni,
od+duiti odduiti oduiti,
pod+drati poddrati podrati;

2) pri graenju izvedenih rei, na primer:

autobus+ski autobusski autobuski,
Francuz+ski francuzski francusski francuski,
Kinez+ski kinezski kinesski kineski;
srez+ski srezski sresski sreski;

U reima francuski, kineski i sreski pre gubljenja suglasnika izvreno je jednaenje suglasnika
po zvunosti.

3) kada se suglasnik d ili t nae ispred glasa c, na primer:

poredak poredki poredci poreci,
predak predki predci preci,
dodatak dodatki dodatci dodaci,
ostatak ostatki ostatci ostaci;

U navedenim reima je pre gubljenja suglasnika izvrena sibilarizacija

(promena k u c ispred i).

4) kada se suglasnik t nae u suglasnikim grupama tekim za izgovor (stl, stlj, stn, tn), na
primer:
porasti porastla porasla,
bolest bolestljiv bolesljiv boleljiv,
ast astna asna,
pozorite pozoritna pozorina.
U rei boleljiv je nakon gubljenja suglasnika izvreno jednaenje suglasnika po mestu tvorbe.
Odstupanje od gubljenja suglasnika

U odreenim sluajevima postoje odstupanja od te glasovne promene:

1) glas t ostaje u imenicama stranog porekla sa nastavkom -kinja, na primer:
akvarelistkinja, finalistkinja, pijanistkinja, sportistkinja;
2) glas t ostaje u pridevima od stranih osnova, na primer: aoristni, azbestni, kontrastni,
protestni;
3) glas t ostaje u sloenim reima iako se sadri u sloenom konsonantu, kako zbog
pauze koje se osea, tako i zbog znaenja rei, na primer: otcepiti, potceniti, potiniti, pretas;
4) u sloenicama (uglavnom novijim) kada re gubi svoje znaenje, na primer:
poddijalekat, preddravni, protivvrednost, transsibirski, vannastavni;
5) u superlativu prideva koji poinju glasom j, na primer: najjai, najjasniji,
najjednostavniji, najjeftiniji, najjuniji.

Palatalizacija

Palatalizacija se sastoji u promeni zadnjonepanih suglasnika k, g, h i, kod nekih

imenica, suglasnika c i z u prednjonepane suglasnike , , kada se nau ispred vokala e, i ili
nepostojanog a. Ta glasovna promena se u srpskoj filologiji ranije nazivala prva
palatalizacija.

Palatalizacija se vri:

1) u vokativu jednine ispred vokala e kada je nastavak za oblik:

momak mome,
vodnik vodnie,
drug drue,
vrag vrae,
duh due,
siromah siromae;

2) u glagolskim oblicima:
ispei ispekoh ispeke ispee,
moi mogoh mogete moete,
rei rekoh rekohe rekoe;
3) u tvorbi rei:
junak junaina,
vuk vuica,
beg beati,
drug druina,
prah praina,
strah straljiv;

4) ispred nepostojanog a:
dah dahak daak,
zrak zrakak zraak;

5) promena glasova c i z u i takoe spada u palatalizaciju, a vri se:

a) u vokativu jednine imenica koje se zavravaju konsonantom c ili z:
jarac jare,
lovac love,
Mesec Mesee,
knez knee,
markiz markie,
vitez vitee;

b) u prisvojnim pridevima izvedenim od vlastitih ili zajednikih imenica:

carica cariin,
drugarica drugariin,
Jovica Joviin,
kraljica kraljiin,
lovac lovev,
Ljubica Ljubiin,
Milica Miliin,
Sunce Sunev.
Odstupanje od palatalizacije

Ta glasovna promena se ne vri kada re gubi svoje znaenje:

1) u oblicima imenica ispred nastavka -e: grade pruge (a ne grade prue), prate
vojnike (a ne prate vojnie);
2) u tvorbi pojedinih prisvojnih prideva sa nastavkom -in: bakin (a ne bain), kolegin
(a ne kolein), snahin (a ne snain);
3) u tvorbi prisvojnih prideva od imenica koje se zavravaju na -ica (da bi se izbeglo
udvajanje sloga i): devojica devojicin (a ne devojiin), pevaica pevaicin (a
ne pevaiin), prodavaica prodavaicin (a ne prodavaiin), seljanica seljanicin (a
ne seljaniin);
4) kod prideva: dug dugi, dugim, dugih, dugima; jak jaki, jakim, jakih, jakima;
5) ispred nastavka -ica: kocka kockica, maka makica, taka takica.

Sibilarizacija
Sibilarizacija se sastoji u promeni zadnjonepanih suglasnika k, g, h u zubne
suglasnike c, z, skada se nau ispred vokala i, nastavka za oblik. Ta glasovna promena se u
srpskoj filologiji ranije nazivala druga palatalizacija.

Sibilarizacija se vri:

1) u nominativu i vokativu mnoine imenica mukog roda:

izvidnik izvidnici,
junak junaci,
nalog nalozi,
razlog razlozi,
greh gresi,
uspeh uspesi;

2) u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine imenica mukog roda:

izvidnik izvidnicima,
oblak oblacima,
nalog nalozima,
koveg kovezima,
greh gresima,
orah orasima;
3) u dativu i lokativu jednine imenica enskog roda:
devojka devojci,
majka majci,
knjiga knjizi,
pruga pruzi,
svrha svrsi;

4) u imperativu glagola:
lei lezi,
pomagati pomozi,
rei reci,
sei seci.

Odstupanje od sibilarizacije

Sibilarizacija se ne vri kada dolazi do tekog izgovaranja grupe konsonanata ili kada re gubi
svoje osnovno znaenje:
1) u dativu i lokativu:
a) linih imena i prisvojnim pridevima izvedenim od njih:
Branka Branki Brankin,
Danka Danki Dankin,
Luka Luki Lukin,
Olga Olgi Olgin,
Zaga Zagi Zagin;
b) imenica koje se zavravaju na -ga i prisvojnim pridevima izvedenim od njih:
aga agi agin,
kolega kolegi kolegin,
liga ligi ligin,
vaga vagi vagin;
c) imenica koje sadre suglasnike grupe ck, k, k, tk, zg:
kocka kocki,
igraka igraki,
maka maki,
taka taki,
praka praki,
 voka voki,
motka motki,
patka patki,
mazga mazgi,
tezga tezgi;

2) u reima odmila (hipokoristicima) i prisvojnim pridevima izvedenim od njih:

baka baki bakin,
deka deki dekin,
seka seki sekin,
zeka zeki zekin.

Dubleti u sibilarizaciji

U nekim sluajevima je pravilna upotreba i onih rei u kojima nije izvrena promena i onih
rei u kojima jeste izvrena promena:
arabeska arabeski ili arabesci,
bitka bitki ili bici,
epoha epohi ili eposi,
freska freski ili fresci,
humoreska humoreski ili humoresci,
kerka kerki ili kerci,
maska maski ili masci,
pripovetka pripovetki ili pripoveci,
sluga slugi ili sluzi.

Jotovanje

Ta glasovna promena vri se prilikom promene oblika rei i prilikom graenja izvedenih rei.
Jotovanje nastaje dvojako:
1) kada se nenepani suglasnik nae ispred glasa j, tada se oba slivaju u nov odreeni
prednjonepani suglasnik, na primer:
c + j = (nicati nic-je nie),
d + j = (mlad mlad-ji mlai),
g + j = (sneg sneg-jni sneni),
h + j = (mahati mah-jem maem),
 k + j = (jak jak-ji jai),
l + j = lj (dalek dal-ji dalji),
n + j = nj (grana gran-je granje),
s + j = (pisati pis-jem piem),
t + j = (prut prut-je prue),
z + j = (brz brz-ji bri);
2) kada se glas j nae neposredno iza usnenih suglasnika (b, m, p, v), tada se menja
samo j u lj, dok suglasnici ostaju neizmenjeni. U skupovima
suglasnika bj, mj, pj i vj naknadno se dodaje glas l (ta promena naziva se epentetsko ili
umetnuto l) da bi se izvrilo jotovanje, na primer:
b + j = blj (debeo deb-l-ji deblji),
m + j = mlj (grm grm-l-je grmlje),
p + j = plj (snop snop-l-je snoplje),
v + j = vlj (suv suv-l-ji suvlji).
Jotovanje se javlja prilikom komparacije prideva, konjugacije, deklinacije i tvorbe rei:
1) pri graenju komparativa prideva:
brz bri,
crn crnji,
jak jai
tih tii,
tvrd tvri;

2) u obliku prezenta:
glodati gloe,
jahati jae,
mahati maem,
vezati veem,
vikati viu,
pisati piu;

3) u obliku imperfekta:
hraniti hranjah,
maziti maah,
nositi noah,
paziti paah,
voleti voljah;
4) u obliku trpnog glagolskog prideva:
hraniti hranjen,
maziti maen,
nositi noen,
paziti paen,
voleti voljen;

5) u obliku instrumentala:
glad glau,
pamet pameu,
so solju;

6) pri tvorbi rei (najee kod zbirnih imenica):

cvet cvee,
grana granje,
kamen kamenje,
koren korenje,
ostrvo ostrvlje,
bun bunje.

Odstupanje od jotovanja

Ta glasovna promena se ne vri kada re gubi svoje znaenje, na primer: izjaviti, katjon,
klasje, nadjaati, razjediniti.

Promena L u O

Ta glasovna promena vri se kada se sonant l nae na kraju sloga ili na kraju rei, i
tada on prelazi u vokal o. Pojava se uoava poreenjem rei od iste osnove ili poreenjem
razliitih padenih oblika jedne rei. Ta glasovna promena javila se u srpskom jeziku krajem
XIV veka.

Promena l u o vri se kod:

1) glagola u obliku mukog roda jednine radnog glagolskog prideva (glas l zadrava se u
nastavcima za enski i srednji rod):
drati drao (od dral), drala, dralo;
hteti hteo (od htel), htela, htelo;
igrati igrao (od igral), igrala, igralo;
misliti mislio (od mislil), mislila, mislilo;
pozvati pozvao (od pozval), pozvala, pozvalo;

2) imenica:
a) ukoliko se imenica mukog ili enskog roda u nominativu jednine zavravala na -l,
izvrena je promena u o:
anel aneo;
kotal kotao;
misal misao;
posal posao;
ugal ugao;

U imenicama koje su se zavravale na -ol, posle promene l u o izvreno je i saimanje vokala:

bivol bivoo bivo;
sokol sokoo soko;
sol soo so;
stol stoo sto
vol voo vo;
b) ukoliko imenica oznaava vrioca radnje, a nastala je dodavanjem nastavka -lac na
glagolsku osnovu, dolazi do promene l u o u svim padenim oblicima osim u nominativu
jednine i genitivu mnoine:
infinitiv: itati, gledati, prevoditi, rukovoditi, stvarati;
nominativ jednine: italac, gledalac, prevodilac, rukovodilac, stvaralac;
genitiv mnoine: italaca, gledalaca, prevodilaca, rukovodilaca, stvaralaca;
nominativ mnoine: itaoci, gledaoci, prevodioci, rukovodioci, stvaraoci;
genitiv jednine: itaoca, gledaoca, prevodioca, rukovodioca, stvaraoca;
c) tvorbe rei, u pojedinim izvedenicama:
deliti delba deoba;
seliti selba seoba;
selo selce seoce;
3) prideva u nominativu jednine mukog roda (glas l se zadrava u ostalim rodnim i
padenim oblicima):
debeo (od debel), debela, debelo;
ceo (od cel), cela, celo;
kiseo (od kisel), kisela, kiselo;
smeo (od smel), smela, smelo;
veseo (od vesel), vesela, veselo.

Odstupanje od promene l u o

Ta glasovna promena ne vri se u novijim pozajmljenicama i u pojedinim domaim reima, na

primer: admiral, bokal, fosil, fudbal, general, hotel, kanal, kristal, maral, metal, tunel.

Kod nekih rei postoje dubletni oblici, bez izvrene promene ili sa njom, na primer:
anelski i aneoski,
arhanel i arhaneo,
krilce i krioce,
vrelce i vreoce.

Nepostojano A

To je glasovna promena kod koje se samoglasnik a javlja u nekim oblicima jedne rei, dok se
u pojedinim oblicima te rei gubi. Nepostojano a najee se nalazi izmeu dva suglasnika (ili
izmeu suglasnika i samoglasnika o koji je nastao od sonanta l) na kraju osnove, a ne na kraju
rei. Ta glasovna promena prisutna je kod svih promenljivih rei i nekih predloga.

Nepostojano a javlja se:

1) kod imenica:
a) u nominativu jednine i genitivu mnoine imenica mukog roda:
nominativ jednine: amac, lovac, momak, ruak;
genitiv mnoine: amaca, lovaca, momaka, ruaka;
b) u genitivu mnoine imenica enskog roda:
daska dasaka;
greka greaka;
kruka kruaka;
sestra sestara;
 c) u genitivu mnoine imenica srednjeg roda:
pismo pisama;
sedlo sedala;
staklo stakala;
svetlo svetala;

2) kod zamenica postoji u mukom rodu, a u enskom i srednjem rodu ga nema:

kakav kakva, kakvo;
nekakav nekakva, nekakvo;
nikakav nikakva, nikakvo;
onakav onakva, onakvo;
svakakav svakakva, svakakvo;
takav takva, takvo;

3) kod prideva postoji u nominativu jednine mukog roda neodreenog vida prideva, dok ga
u enskom i srednjem rodu nema:
dobar dobra, dobro;
hladan hladna, hladno;
mraan mrana, mrano;
pametan pametna, pametno;
srean srena, sreno;
vredan vredna, vredno;

Takoe, nema ga ni u komparativu i superlativu veine prideva: hladan hladniji

najhladniji; pametan pametniji najpametniji; vredan vredniji najvredniji.

4) kod glagola postoji u obliku mukog roda jednine radnog glagolskog prideva:
doao dola, dolo;
ispekao ispekla, ispeklo;
naao nala, nalo;
stigao stigla, stiglo;

5) kod brojeva postoji kod pojedinih osnovnih brojeva, a u rednim i zbirnim brojevima ga
nema:
sedam sedmi, sedmoro;
osam osmi, osmoro;
6) kod predloga:
ka/k (ka zgradi, k meni);
nada/nad (nada mnom, nad zgradom);
preda/pred (preda mnom, pred Jelenom);
sa/s (sa mnom, s njom);
uza/uz (uza me, uz Jelenu).

Predlozi k, nad, pred, s i uz uvek se piu bez apostrofa.

Odstupanje od glasovne promene nepostojano a

Ta glasovna promena ne vri se u stranim reima koje su prihvaene u srpskom jeziku

(ardak ardaci, manijak manijaci), kao ni kod domaih rei koje imaju postakcenatsku
duinu (junak junaka, peak peaka).