Zbirka Zadataka Iz Srpskog Jezika Za 5 Razred Osnovne Skole

Мр Маја Анђелковић Шегуљев
ЗБИРКА ЗАДАТАКА
ИЗ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
за пети разред основне школе
Београд, 2010.
Збирка задатака из српског језика за пети разред основне школе
Мр Маја Анђелковић Шегуљев

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ
Рецензентска комисија
Доц. др Александар Милановић, председник, Филолошки факултет у
Београду
Ас. мс Дина Томић, члан, Филолошки факултет у Београду
Даниела Стефановић, члан, професор српског језика у Основној

школи „Јелена Ћетковић“ у Београду
Уредник
мр Бранислава Марковић
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
Директор и главни уредник

Мирољуб Албијанић
2
Садржај:
Задаци и решења
ПРЕДГОВОР………………………………………………..
ВРСТЕ РЕЧИ.........................................................................
Облици променљивих речи.........................................
ПАДЕЖИ
Номинатив.....................................................................
Генитив..........................................................................
Датив..............................................................................
Акузатив........................................................................
Вокатив..........................................................................
Инструментал...............................................................
Локатив..........................................................................
ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

Именице.........................................................................
Придеви..........................................................................
Придевски вид.....................................................
Поређење придева или компарација….…….....
Заменице.........................................................................
Именичке заменице.............................................
Бројеви.............................................................................
Глаголи............................................................................
Глаголски вид.......................................................
Глаголски род.......................................................
Глаголски облици.................................................
Инфинитив..................................................
Презент........................................................
3
Презент помоћних глагола..............
Радни глаголски придев.............................
Перфекат......................................................
Футур............................................................
НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

Прилози............................................................................
Предлози...........................................................................
Речце.................................................................................
Везници.............................................................................
Узвици...............................................................................
РЕЧЕНИЦА
Реченице у говорној улози...............................................
Реченице по саставу..........................................................
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

Субјекат..............................................................................
Предикат............................................................................
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

Именичке одредбе: атрибут...........................................
Именичке одредбе: апозиција..........................................
Прилошке одредбе...........................
Допуне: прави и неправи објекат....................................
4
ПРЕДГОВОР
ПРЕД НОВИМ САЗНАЊИМА
Добро дошли у пети разред!

Поздрав свим истраживачима српског језика!
Пред вама је цела година узбудљивог истраживања сопственог језика
и његових законитости. Граматика нас учи да сва правила у животу имају
изузетке, подсећа нас да су стара знања увек потребна, да се знање мора
обнављати и ширити. У граматици, као и у животу, увек постоји још нешто
што се може научити.
Правопис нам омогућава да комуницирамо са светом на прави начин.
У овој збирци задаци су груписани по тежини. Смeшком (☺) су
означени задаци који садрже елементарна знања, довољна за оцене 2 и 3.
Виши ниво (оцена 4) означен је звездицом ( * ), а највиши ниво (оцена 5)
сунцем ( ☼ ).
Збирка прати лекције из граматике.Уз њену помоћ лакше ћете
обновити оно што сте већ научили у претходном разреду, а нове области
савладати још боље.
Поједини текстуални примери у збирци су прилагођени потребама и
могућностима ученика.
Решења задатака дата су на крају књиге. Посебно су истакнути
изузеци, каквих у граматици има доста. Лако ћете их уочити и још лакше
запамтити.
Ову збирку задатака чувајте. И следеће године добро ће вам доћи да
обновите градиво и подсетите се свега што сте учили.
Аутор се захваљује уредницима и рецензентима који су допринели да
ова збирка задатака буде доступна свима вама.
Аутор
5
ВРСТЕ РЕЧИ
ВРСТЕ РЕЧИ
ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
ВРСТЕ РЕЧИ ВРСТЕ РЕЧИ
Именице Прилози (неки)

Заменице Предлози
Придеви Везници
Бројеви (неки) Речце
Глаголи Узвици
Прилози (неки) Бројеви (неки)
Све речи у српском језику деле се на врсте у зависности од свог

значења, службе у реченици и облика.
6
Променљиве речи се тако називају јер приликом употребе у

реченици мењају свој облик. Непроменљиве речи увек остају исте, не
мењају свој облик.
Да ли знаш како се мењају променљиве врсте речи?

Именице се мењају по падежима и броју.
Придеви се мењају по роду, броју и падежима, а имају одређени и
неодређени вид и степен поређења.
Неке заменице разликују лица, а мењају се по броју, роду и
падежима.
Неки бројеви се мењају по падежима, роду и броју.
Глаголи разликују глаголске облике, лице, граматички род и број,
стање (актив и пасив)− и потврдност / одричност.
Неки прилози се мењају по степену изражености особине, на пример:
лепо, лепше, најлепше или много, више, највише.
За оне који желе да знају више!

Промена именских речи (именице, заменице, придеви, неки
бројеви) по падежима зове се ДЕКЛИНАЦИЈА.
Промена придева и неких прилога по степену изражености
особина зове се КОМПАРАЦИЈА.
Промена глагола по глаголским облицима и лицима зове се
КОНЈУГАЦИЈА.
1.☺ Одреди врсте променљивих речи у следећим реченицама:

„Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду пољском — што
већ не може да савлада слаба женска рука.
Они јој узору мало њиве, посеју и среде као себи.“
Милован Глишић Прва бразда
2. ☺ Подвуци придеве и одреди њихове врсте у следећим

реченицама:
„Хвала богу, дечица су Мионина здрава и весела, разборита и вредна.
Одевена су као из најбоље газдинске куће.“
3.* Одреди врсте променљивих речи у следећем одломку:
7
„Клара је била срећна као никад у животу. Упијала је златну сунчеву

светлост, свеж ветрић, нежни мирис цвећа. Петар је заспао после напорног
хода, а козе се попеле горе до жбуња.“
Јохана Шпири Хајди
4.* Подвуци заменице у следећим примерима и одреди њихово лице,

број и род (ако га заменица разликује):
Ја се њега не бих сетио, а ни ти ниси био бољи. Не дајте им да вас
победе! Видиш ли је? Чуо си за њ? Не слушај га! Не дај јој да нас
претекне!
ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ
Променљиве речи се тако зову зато што имају различите облике

за род, број и падеж, придеви још и придевски вид и компарацију, а
глаголи за лица и глаголске облике.
Облици именица називају се падежи. Падежа има седам у
једнини и седам у множини. По падежима се мењају именице, заменице,
придеви и поједини бројеви.
При промени именица основни део речи се не мења. Он се зове
основа речи. Мењају се само наставци за облик, на пример: глав+а,
глав+е, глав+и, глав+у, глав+о, глав+ом, глав+и.
Ако од једне речи градимо другу реч додајући наставке, то су онда
наставци за грађење речи, на пример: мир: мир+но, Мир+ка...
1.☺ Подвуци наставке за облик речи:

дечаком, дечаку, дечаци, сата, сатом, сати.
2.☺ Подвуци наставке за грађење речи:

дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.
8
Користан савет!
Када мењаш облик једне исте речи, користиш наставак за облик.
Када градиш нову реч, користиш наставак за грађење речи.
Да ти помогнемо!
Треба разликовати наставак за облик и наставак за грађење речи.
У следећем примеру уоквирени су сви наставци за грађење именица, а
подвучени наставци за облик именица.
Јуче сам била код лекара. Лекар ми је рекао:

― У овом леку се налазе супстанце које ће ти
помоћи. Обавезно са леком попиј и воду. Прочитај упутство које сам ти
дао!
Лечење је било успешно. Мада су ми и све поморанџе и супе које сам
појела биле од помоћи. Сада сам здрава.
3.☺ Изведи именице од глагола наставком за грађење речи –ње и напиши

како се зове ова врста именица:
писати, учити, гледати, пливати, сањати.
4. ☺Како се зове човек који:

ради, штеди, пише, чисти, помаже, кува, кроји.
5.☺ Од датих глагола изведи именицу која означава место на којем се

врши радња:
играти, учити, клизати, скијати, читати.
6.☺ Изведи што више речи од именица додавањем наставака за грађење

речи:
ред, глас, дим, магла.
7. ☺ Изведи именице од придева:

крив, прав, бео, здрав, црн, брз.
9
Деминутив је реч са умањеним значењем, а аугментатив је реч

са увећаним значењем. На пример, од именице нос, деминутив гласи:
носић, а аугментатив гласи: носина.
8.☺ Изведи деминутиве и аугментативе именица:

нога, рука, зграда, птица, коњ.
9.* Изведи нове речи користећи наставке за грађење речи:

пут, род, суд, рад, ред, сан, лек, вук.
10.* Подвуци наставке за облик и уоквири наставке за грађење речи у

следећим примерима:
граду, градом, града, градски, градња.
11.* Подвуци наставке за грађење речи:

доктора, докторски, доктором, доктори, докторка, докторат, доктору.
10
ПАДЕЖИ
Све падеже делимо на независне и зависне. Независни падежи су

номинатив и вокатив.
Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и
локатив. Они означавају да именица стоји у неком зависном односу
према другим речима у реченици.
Промена по падежима назива се деклинација.
НОМИНАТИВ
Номинатив је основни облик именске речи. Он се добија на

питање: Ко? или Шта?
У реченици врши службу:
1. субјекта, када означава вршиоца радње или носиоца стања и
особина, на пример: Небо је данас ведро и плаво.
2. именског дела прeдиката (именског предикатива), којим се
субјекту најчешће приписује нека особина, на пример: Небо је данас
ведро.
Номинатив је независан падеж и може да стоји самостално, на
пример у речницима, као име ученика у дневнику, назив филма у
новинама...
Уз реч у номинативу никада не стоје предлози.
11
1.☺Одреди службе речи у номинативу у следећем примеру:

Оља се играла са Дијаном испред куће. Сунце је сијало, небо је било
ведро, а смех је одзвањао улицом. Дечак је стао пред Ољу. Она га је питала:
— Како се зовеш?
— Ја сам Иван. Хајде да се играмо.
2.☺ Одреди службе подвучених речи у номинативу у следећим примерима:

Иванови кликери су били заиста лепи. Иван је победио у игри
кликерима. Оља је победила у вожњи бицикла. Њен бицикл је био
најбржи.
3.* Напиши реченице у којима ће именица Саша вршити службу

субјекта и именског дела предиката.
4.* Подвуци именске делове предиката (именске предикативе) у

„Детиња Царица је сада била лепша. Њена подерана хаљина је опет
била нова и блистава, а њена сребрнаста коса била је сјајна и светлуцава.
Дечак у огледалу је витак и чудесно леп. Ипак, најлепше су биле
његове руке. Оне су нежне и снажне.“
Михаел Енде Бескрајна прича
5.*Одреди службу подвучених речи у овом интересантном одломку:

„После једне туче у ливерпулској луци Џон Пиплфокс, чувени
гусарски капетан, био је пензионисан. Када се, међутим, у Кинеском мору
појавило седмоглаво чудовиште, и почело као од шале да потапа енглеске, и
не само енглеске лађе, јави се наш гусарски капетан и рече...“
Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс
6.☼ Употреби у реченици именице мајка и цвет као субјекат и као именски
део предиката (именски предикатив).
7.☼ Можеш ли да тачно одредиш која именица врши службу субјекта у

следећим примерима?
Кућа мог деде је најлепша у селу. Чула се шкрипа врата. Кола Зорановог
оца су испред куће.
12
ГЕНИТИВ
Генитив је падеж који се добија на питање: Кога или Чега?

Означава припадност или део нечега.
Када генитив означава припадност, онда се назива присвојни или
посесивни генитив и тада у реченици врши службу атрибута, на
пример:
Покупио је листове књига (новина, свеске, вежбанке, храста) са пода.
Или:
Соба је била окупана топлим зрацима сунца.
Сунчеви зраци = зраци сунца

(атрибут) (атрибут)
1. ☺ Претвори присвојне придеве у именице у генитиву у служби атрибута

(ако је потребно, уз генитив употреби и предлог):
брезова кора, морски плодови, дечији гласови, изворска вода, градске
улице, воћна салата.
2.☺ Издвој речи које су у присвојном генитиву и одреди њихову службу:

Кола мог брата су се покварила. Са интересовањем је посматрао лет птица.
Видели смо трагове патака у грмљу.
3.☺ Подвуци генитиве у служби атрибута:

Ловац је видео трагове зеца. Купио је играчку својих снова. Мама ми је
направила торту од чоколаде. Носим џемпер од вуне. Направио је кућицу од
дасака. То је мој брат од тетке. Он слуша савете свог старијег брата. Јесен
је плодно доба године.
13
Разликуј атрибут и прилошку одредбу за место.
Ако реч одређује именицу, онда је атрибут. Ако одређује глагол,
онда је прилошка одредба за место.
На пример:
Склонио је књигу са стола. ‒ са стола одређује глагол (склонио је), па
је у служби прилошке одредбе за место.
Књигу са стола сам ставила на полицу. ‒ са стола одређује именицу
(књигу), па је у служби атрибута.
2. Друга служба генитива је прави објекат. Генитив се тада зове

деони или партитивни генитив јер означава део нечега:
Појео је торте и попио сока.
Како још може да се изрази ова реченица? Да покушамо овако: Појео
је торту и попио сок.
Ако деони генитив може да се замени акузативом без предлога
(правим објектом), онда је и деони генитив прави објекат.
4.* Подвуци деони генитив у реченицама и провери да ли је прави објекат:

Купио сам јогурта и млека. Јео сам чоколаде. Узми кекса.
5.* Подвуци речи у генитиву и одреди њихову службу:

Треба да купим на пијаци парадајза, краставаца и купуса.
Попио сам воде и понео сока за моје другове.

3. Генитив може да врши и службу прилошке одредбе за место и
тада означава место вршења радње. Тада обавезно стоји уз предлог.
6.* Подвуци речи у генитиву са одговарајућим предлогом које су у

служби прилошке одредбе за место:
Били смо близу потока, шетали смо се око шуме, поред брда и стигли
до замка веома брзо. Деца су се окупила око учитеља. Пролазим поред твоје
14
куће. Дошао сам испод моста. Изнад куће се дизао црни дим. Овце пасу на
ливади иза куће.
7. * Подвуци генитиве са и без предлога и одреди њихове службе:

„Храст има корен који продире до већих дубина и влажнијих слојева
земље. Кора храста је испуцала, па се на киши добро овлажи и са спољашње
и са унутрашње стране. Због тога ће наелектрисање муње са храста
протицати и испод коре. Стабло ће зато бити озбиљно оштећено.“
Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета
8.* Подвуци све речи које су у генитиву и одреди службу и значење

генитива:
Родитељи су ме замолили да средим собу мог млађег брата. Међу
његовим играчкама сам нашао точкић свог аутомобилчића и листове једне
старе сликовнице.
Прво сам рашчистио бојице, затим сам покупио тенкиће са пода, а
своје кликере сам склонио са полице.
Када сам завршио, мама ми је као награду дала торте. Сам сам узео и
сока.
Однео сам посластице до сточића, сео испред телевизора и уживао у
заслуженој награди.
9.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи:

Иван је добио зеца за пети рођендан. Његово име је Њушкица. Длака
Њушкице је бело-црна, а репић зеца је бео и пуфнаст.
У пролеће једе зелениша – највише воли листове маслачка и
ладолежа, а лети поједе све травке из дворишта. Зими једе купуса и
шаргарепе, а хоће да смаже и кору банане и кивија. Увек му дамо и хлеба,
да оштри зубиће. Оља му сипа свеже воде и дотури зелених листића, за
сваки случај.
10. ☼ Подвуци све облике генитива са и без предлога у овом занимљивом

одломку:
15
„Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су створили

народи са источних обала Средоземља. Познати су нам нацрти свих слова
свих сугласника из свих језика, али су изоставили самогласнике. Њих је
додавала особа која је читала текст са папируса.“
Карен Бруксфилд Свет писмености
ДАТИВ
Датив је падеж који се добија на питање: Коме или Чему?

У реченици врши службу прилошке одредбе за место и неправог
објекта.
Датив који означава усмереност (правац у којем се нешто креће)
врши у реченици службу прилошке одредбе за место, на пример:
Журимо кући!
Датив који означава да је некоме нешто намењено врши службу
неправог објекта, на пример: Дај брату књигу.
Објекат, дакле, може бити прави и неправи.
Прави је у акузативу и деоном генитиву, а неправи у дативу или
неком другом зависном падежу.
Прилошка одредба за место у дативу:

— Тигар иде ка нама! Шуња се према ловцима!
Неправи објекат у дативу:

— Дајте тигру ручак, иначе ће појести ловце!
16
1. ☺ Подвуци дативе са предлозима и без предлога у служби прилошке

одредбе за место:
Идем кући. Ђаци журе ка школи. Воз је јурио ка Новом Саду. Потрчали смо
према друговима.
2.☺ Издвој неправи објекат у дативу и прави објекат у следећим

примерима:
Донеси учитељици свеску. Пошаљи писмо тати. Купи девојци цвеће. Дај
сестри чоколаду и бомбоне, брату врати његове коцке и спреми се.
Неправи објекат у дативу:

Однеси мами цвеће.
Покажи мами да је волиш.
3.* Напиши реченице у којима ћеш реч лопта употребити као прилошку
одредбу за место и субјекат. Сам одреди падеж који си искористио.
4.* Подвуци речи у дативу у овим реченицама и одреди њихову службу:

Прикрадали су се дворишту. Купи јој поклон. Понеси им чоколаду.
Спремио сам изненађење својим пријатељима. Високи таласи одвукли су
нас ка мору. Она ће увече доћи кући.
5.* Да ли знаш како ове именице тачно гласе у дативу?

Супруга, бака, Лука, коцка, мачка, тачка, маска.
6.* Подвуци речи у генитиву и дативу у следећим реченицама и одреди

њихову службу:
Попио сам хладан сок из фрижидера. Стално гледа своје слике са
излета. Чим је изашао из куће, позвао ме је. Помогла сам им у чему год сам
могла. Обећала сам јој да ћу истрајати.
7.* Одреди падеж, службу и значење подвучених речи у следећим

примерима:
17
Ивица и Марица су опрезно кренули ка шуми. Шуњали су се према
кућици вештице. Кућа вештице је била скривена иза грмља.
8.* Подвуци облике генитива са предлозима у следећем одломку и одреди

њихову службу:
„Хари стаде у ред иза дечака из Грифиндора. Професорка Мек
Гонагал тихо је постављала четвороножну столицу испред првака. Хари
подиже штап изнад главе. Млаз црвених и златних варница покуља с једног
краја право у вис.“
Џоана Ролинг Хари Потер и камен мудрости
9.* Одреди познате падеже и њихову службу у овим примерима:

Чим се Марко јавио мајци да долази кући, она му је рекла да ипак оде
код сестре. Понео је сестри бомбона, а брату ауто.
10.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи у следећем одломку:

Чудовиште је одједном изронило иза брода и кренуло ка гусарима.
Гусари су се уплашили. Капетан се снашао и довикнуо чудовишту:
—Слушај ти, гуштеру један зелени, не прилази броду, иначе...
Чудовиште се нагло окренуло према капетану. Море се узбуркало. Капетан
је викнуо:
—Ја ћу ти, седмоглаво чудовиште, поставити нека питања...“
Душко Радовић Капетан Џон Пиплфокс
11.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи у следечим реченицама:

Леп дан је освануо. Пробудио ме је цвркут птица. Зраци сунца су
обасјавали широка зелена поља, чуо се хук потока. Погледао сам ка врху
планине, који је био бео. Испред куће су расле љубичице. Набрао сам
букетић и понео својој мајци у собу.

Неки глаголи кретања, као што су: прићи, прилазити, прикрадати се...
уз себе имају именицу у дативу која врши службу неправог објекта, а не
службу прилошке одредбе за место, на пример: Прилазимо кући. Пришао
је колима. Прикрадао се хајдуцима. Примакао се учитељу. Све подвучене
речи су у служби неправог објекта у дативу.
18
АКУЗАТИВ
Акузатив је падеж који се добија на питање: Кога или Шта?

У реченици може да врши службу правог објекта, када означава
појам који трпи радњу (предмет радње), на пример: Пишем песму.
Слушам музику. Подсети се у ком још падежу стоји прави објекат.

Акузатив у реченици може да врши и службу прилошких
одредби. На пример:
1. Путујемо у Београд. ― прилошка одредба за место, тада
акузатив означава место завршетка кретања,
2. Причао је кроз смех. ― прилошка одредба за начин, тада
акузатив означава начин на који се врши радња,
3. Учио сам цело јутро. ― прилошка одредба за време, тада
акузатив означава време вршења радње.
1.☺ Подвуци објекте, одреди врсте објекта и откриј у којем су падежу.

Знаш ли из ког су текста ове тематске целине?
1. Сиромах открива цару да га је девојка научила да паметно говори.
2. Цар девојци задаје задатке.
3. Цар девојку позива да пред њим одговори на два питања.
4. Цар се наљутио и отерао девојку.
5. Девојка је цара надмудрила и вратила се на двор.
2.☺ Подвуци прилошке одредбе за место у акузативу у следећим

примерима:
Кад кренем у школу, идем прво низ улицу, па свратим у радњу близу
куће, одатле скренем на Булевар, а онда се попнем уз улицу и трчим у
школу.
3.* Одреди падеж и службу подвучених речи у стиховима:

„Чим сунце прхне
19
Из шумских грана,
Поврви светина
Са свих страна:
Друмом, кроз поља
И кроз потоке...“
Добрица Ерић Вашар у Тополи
4.☺ Подвуци прилошке одредбе за време у акузативу у следећим

У среду идемо у позориште. У зору ради вежбе. Видећемо се за који
дан.
5.☺ Подвуци прилошке одредбе за начин у акузативу у следећим

Изашао је из куће на брзину. Причао нам је кроз плач.
6.* Одреди падеж и службу подвучених речи у следећем одломку:

„Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још
како-тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би
било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места

магаре кад се узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто
литара из подрума но Трту извући из постеље, ујутру. И није да неће, хоће
он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу, али оно што је најтеже на
њему то остане у постељи, па ни маћи. Зато су га сами његови у кући звали
Трта, па је име донео готово у школу.“
Бранислав Нушић Хајдуци
7.* Одреди падеж и службе подвучених речи у следећим стиховима:

„Оде Милош под бијелу кулу,
Запе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели кроз прстен јабуку,
Пак је узе у бијеле руке,
Однесе је цару честитоме.“
Народна песма Женидба Душанова
20
8.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у овој занимљивој причи:

Кад је некакав човек полазио у воденицу свеже му жена врећу жита. У
току пута одреши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се
вратио кући, опет је хтео жену да бије што му је није добро свезала...
9.* Разликуј субјекат и објекат! Одреди службу подвучених речи у овим

примерима:
Село моје баке је веома лепо. Јуче сам нацртао село.
Ормар стоји до прозора. Поправићемо ормар сутра.
Урадио сам задатак. Задатак је био веома лак.
Попио сам сок. Сок је био одличан.
10. * Подвуци акузативе у овом одломку и одреди његове службе:

„Велика јегуља ствара јаку струју. Таква струја је опасна и може да
парализује жабу на растојању од једног метра. Струја не пролази кроз
јегуљино тело. Рибе избацују струју у тело организма који дотакну. У
древним египатским гробницама можемо видети слике електричног сома.
Стари Грци су веровали да електрична ража може да излечи човека.“
11.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама:

Узела сам здравствену књижицу. Из кухиње се чуо глас моје маме:
„Миро, дај ове резултате лекару“. Кренула сам ка клиници. Срела сам две
другарице.
12.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама:

Трчали су ка реци. Прочитао сам писмо из Ваљева. Донео ми га је
поштар. Кућа моје тетке је најлепша. Он је најбољи ђак. Мој брат је добио
награду. Написао сам поруку сестри. Пошао сам у сусрет пријатељима.
13. ☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама:

Моја мајка много воли своју пријатељицу Миру. Чак јој је
припремила и изненађење — торту од чоколаде. Мирин рођендан ћемо
прославити у ресторану. Прослава рођендана почиње увече.
ВОКАТИВ
21
Номинатив и вокатив су независни падежи, што значи да и ван

реченице могу да стоје самостално.
Вокатив је падеж који служи за дозивање, обраћање и скретање
пажње. У говору се вокатив посебно наглашава, а пре и после његовог
изговора праве се осетне паузе. Зато се при писању одваја запетама.
Речи у вокативу немају службу у реченици.
1.☺Подвуци вокативе.
— Томе! Томе! — орило се са улице.
— Хоћеш ли ти, Дарко, да дођеш са својим друговима код нас?
— Чуо си, брате мој, шта о нама говоре?
2.☺ Подвуци вокативе:

„Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:
— Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу?
Видиш ли, јадна не била, да не можеш изаћи на крај с том дечицом!
Куд ћеш, јаднице, пре?
— Не могу, дешо — одговорила би му Миона уздахнувши.“

3.☺ Из које су песме стихови? Подвуци вокативе у њој!

„О, јетрво, госпођо краљице!
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу;

Већ ти збори млађој јетрвици.“
Она оде младој јетрвици:
,Јетрвице, млада Гојковице,
Нешто ме је забољела глава...“
4.* Подвуци вокативе у исказима деда Рада:

— Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинско кљусе.
22
— Ехеј, будале, враћајте се!
— Ехеј, магарци, вантазије, озепшћете, бог вас убио!
Бранко Ћопић Поход на Мјесец

Вокатив се најчешће јавља у управном говору.
Предметима и појмовима из света око нас обраћамо се само када смо
јако узбуђени. Вокатив је тада изузетно изражајан и добија уметничку и
стилску вредност. Ово обраћање је истовремено и стилска фигура која се
зове апострофа, на пример: „Сунце моје, сунце сјајно...“
Апострофа је и обраћање песника неприсутним бићима, на пример:
„Чујеш ли ме, узвишени Творче...“
5.* Коме се песник обраћа у стиховима? Подвуци вокативе и апострофу

у следећим стиховима:
„Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,
Ала си умилна!“
(...) Кад се вода нада мноме склопи,
Ој, Дунаво, ти ме не утопи!“
Бранко Радичевић Ђачки растанак
6.* Подвуци апострофе у тексту Бранка Радичевића:

„Гусле моје, овамоте, мало!
Амо и ти, танано гудало...
Зоро бела, сунце огрејано,

Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело.
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи твоје,
Па у срцу да му не запоје!
Ао свете, мио и премио,
Красно ли те вишњи удесио...“
Бранко Радичевић Гојко

У народним песмама вокатив понекад може да врши службу
субјекта. Када народном певачу недостаје један слог да би створио
23
десетерац, он употреби вокатив уместо номинатива и тако надокнади слог
који недостаје, на пример:
„Вино пије Краљевићу Марко“ или „Сабљу паше Косанчићу Иво“.
7.* Подвуци вокативе, а вокатив који врши службу субјекта уоквири:

„Море, чу ли, Вукашине краљу!
Не мучи се и не харчи блага,
Не мо'ш, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града!“
„Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
„Чујете ли, моја браћо драга...“
Народна песма Зидање Скадра
8.* Подвуци речи у вокативу које врше службу субјекта у следећем

примеру:
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
Тебе царе на диван зазива,
Да ти идеш цару на дивана“.
Расрди се Краљевићу Марко,
Па довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша...“
Народна песма Марко пије уз Рамазан вино
9.☼ Подвуци вокативе и одреди за шта служе:
„Механџија, дај да пијем вина!“

„Ид' одатле, црни Бугарине!“
— Милоше, Стојане! — звала је мајка.

„Збогом остај, мој мили ујаче,
Мој ујаче, српски цар Стјепане!“
„Та ти ли си, дијете Милошу,
Та ти ли си, мој мили нећаче!“
— Чујеш ли ме, Петре! — подвикну он.
24
ИНСТРУМЕНТАЛ
Инструментал је падеж који се добија на питање: С ким? или

Чиме? У реченици врши службу:
1. прилошке одредбе за друштво, када означава друштво са којим
се радња врши, на пример: Идем са друговима у биоскоп.
2. прилошку одредбу за средство, када означава средство којим се
радња врши, на пример: До школе се возим трамвајем.

Инструментал у реченици може да врши још неке службе:
3. службу прилошке одредбе за време, када означава време
вршења радње, на пример: Раном зором крећемо на пут.
4. службу прилошке одредбе за место, када означава место на
којем се радња врши, на пример: Шетаћемо трговима.
5. службу прилошке одредбе за начин, када означава начин на
који се радња врши, на пример: Прихватио је решење са одушевљењем.
1.☺ Одреди службу инструментала у следећим реченицама:

Јасна се договорила са Ољом да иду у биоскоп. Ја највише волим када се
договоримо и са Јеленом и све четири одемо у биоскоп.
2.☺ Одреди службе инструментала у следећим реченицама:

Волим да се возим колима и аутобусом. Једном сам се возио и камионом, а
са братом Иваном возио сам се и скутером.
Рекао му је то тихим гласом. Он са лакоћом научи лекције.
3.☺ Одреди врсте прилошких одредби и подвуци инструментале у њима:

Шетамо Булеваром. Проћи ћемо многобројним улицама овог града.
Трчимо обалом Дунава. Остао је пред позориштем. Са љубављу гаји цвеће.
Дете се игра пред кућом. Увек са весељем дочекамо Нову годину. Стоји
пред школом и чека. Сећам га се са радошћу.
25
4.☺ Одреди службе речи у инструменталу у следећим реченицама:
Средом и четвртком имамо тренинг, а суботом идемо на такмичења.
Долетео је јуче авионом у Београд, поздравио се са рођацима и пријатељима
и отпутовао данас возом за Ниш.
5.* Одреди падеже и службу подвучених речи у следећим

‒ Иване, пођи са мном до куће. Мира је глумица. Понео је мантил.
Села се спуштају према реци. Попио је вина. Трчали смо ка стадиону.
Свеске моје сестре су увек биле уредне. Пробудио ме је лавеж паса.
6.* Напиши реченицу у којој ћеш употребити именицу свеска као

прилошку одредбу за средство, прави објекат, прилошку одредбу за место,
субјекат и именски део предиката (именски предикатив).
7.* Напиши реченицу у којој ћеш употребити заменицу она као прилошку
одредбу за друштво, неправи објекат и субјекат.
8.* Употреби именицу кућа у реченици као прилошку одредбу за место и

прави објекат.
ЛОКАТИВ
Локатив је падеж који се увек користи са предлозима: у, на, о, по,

при. Добија се на питање: О коме? или На чему?
У реченици врши службе:
1. прилошке одредбе за место, и тада означава место вршења
радње, на пример: Седи мирно на столици!
26
2. неправог објекта, када означава оно о чему се говори, на
пример: Ви се договорите о журци!
3. прилошке одредбе за време, када означава време вршења
радње, на пример: Звао нас је по доласку у Београд.
1.☺ Допуни реченицу локативом у служби прилошке одредбе за место:

Ствари су биле...(двориште, таван, кућа, соба, подрум, под, степенице).
2.☺ Допуни реченицу локативом у служби неправог објекта:

Треба да поразговарамо о...(проблем, рођендан, летовање, твоје понашање).
3. ☺ Подвуци локативе и одреди његове службе у овој реченицама:

Играли смо се у шуми, трчали по ливади, седели дуго на деблу поред
реке и причали о доживљајима са екскурзије.
Школска година почиње у септембру, а завршава се у јуну. На
екскурзију идемо у мају.
Уочи разлику између датива и локатива!

Када датив означава усмереност, користи се уз предлоге КА или
ПРЕМА или се употребљава без предлога.
Локатив се увек користи уз предлоге У, НА, О, ПО, ПРИ и никад
се не употребљава без предлога. Локатив означава место на коме се
нешто већ налази.
4.* Одреди падеж и службу подвучених речи у датим примерима:

Говоримо о школи. Идемо ка школи.
Седимо у библиотеци. Журим ка библиотеци.
Пишем сестри. Говорим о сестри.
Мислим о Јелени. Говорим Јелени шта да ради.
5.* Одреди службу подвучених речи у следећим реченицама:

Риболовци увек причају о пецању на реци. Често разговарамо о
путовањима. Ја размишљам о такмичењима кад год идем на тренинг. Иван
је лета често проводио у селу. У кући је владала тишина.
6.* Напиши у којим су падежима прави и неправи објекти:
27
ОБЈЕКАТ
ПРАВИ НЕПРАВИ
7.☼ Издвој прилошке одредбе, атрибуте и неправе објекте у овом

интересантном одломку:
„ Бонсаи је кинеска уметност узгајања патуљастог дрвећа. На малој и
сунчаној, јужној тераси једног београдског солитера, баш као на
пространству столетних шума, расте четрдесет стабала. У тој застакљеној и
сунцем окупаној просторији, као у ботаничкој башти, расту смреке, шумски
бор, кедар, азалеја, гинко билоба, кестен, трешња... Те биљке живе у
потпуној хармонији и слози. Савети о гајењу бонсаи биљака могу се наћи на
многим интернет-адресама.“
Политика, Бонсаи на тераси
8.☼ Подвуци локативе у овом одломку и одреди њихове службе:

„ На Дурмитору се још прича о чувеном војводи Момчилу, ујаку Краљевића
Марка, и његовом граду Пирлитору. У њега је војвода улазио на свом
крилатом коњу Јабучилу.“
Политика, Дурмитор
9.☼ Попуни ову табелу падежа и дај своје примере. Ова табела ће ти бити
од велике помоћи у раду.
Падеж Служба Значење Пример
Номинатив Субјекат Вршилац радње Мама је дошла.

или носилац Моја мама је
стања или лепа.
особине
Именски део Субјекту Иван је мој
28
предиката приписује неку најбољи
(именски особину или га пријатељ.
предикатив) ближе одређује
Генитив Прави објекат
Атрибут
Место вршења
радње
Датив Намена
радње
Акузатив Прави објекат
Прилошка одредба
за место
за начин
за време
Вокатив Дозивање,
/ обраћање,
скретање
пажње
Вршилац радње
у народним
песмама
Инструментал Друштво са
којим се врши
радња
Средство којим
се врши радња
Време вршења
радње
Начин вршења
радње
радње
Локатив Прилошка одредба
за место
Неправи објекат
за време
29
ИМЕНИЦЕ
Оно што знамо!

Именице су самосталне променљиве речи која означавају бића,
предмете, материју и апстрактне појаве.
Властите именице именују појединачна бића и појмове. Углавном
имају само једнину, а ређе су у множини, на пример: Две Мораве чине
Велику Мораву или Сремски Карловци.
Заједничке именице именују бића, предмете и појаве, већином
имају облике једнине и множине: девојчица, мама; сат, каиш, кревет; гром,
киша.
Збирне именице означавају скуп именица узет у целини, у збиру:
цвеће, лишће, грање, дрвеће. Зато оне обликом једнине означавају
множину. Ово можеш проверити једноставном употребом у реченици:
Цвеће је процветало — једнина средњег рода.
Градивне именице означавају материју, имају углавном облике
једнине: вода, метал, камен, брашно, песак. Множину имају само када
означавају више врста исте материје, на пример: Купи чоколаде — млечну
и црну. Јанко пије вина различите сорте — и црна и бела.
Мисаоне или апстрактне именице означавају осећања,
расположења: срећа, одушевљење, љубав, нада.
30
Бројне именице су именице изведене од бројева: двојац, двојка,
двојица (изведене су од броја два), десетерац, десетица, десетина, десетак,
десеторица (изведене од броја десет).
Глаголске именице су све оне именице изведене од глагола, као

што су именице изведене наставцима -ње, -ња, -ће, -ак и -ба, на
пример: певање, сликање, чекање; поринуће, надахнуће, свадба, молба,
деоба, вожња, чежња, долазак, улазак, пристанак... Оне спадају у мисаоне
(апстрактне) именице.
1. ☺ Одреди врсте именица:

брдо, дрвеће, сто, синови, старац, Нови Београд, злато, златник, мама, вода,
лишће, листови, лист, листић, листак, радост, свирање, расположење.
2.☺ Одреди врсте именица у следећим реченицама:

Иванови другови су се сакривали иза камења. Попили смо пуно сока на
забави у школи. Шетали смо по песку на плажи и купали смо се у реци.
Желимо вам много љубави и среће!
3.☺ Подвуци именице у следећим стиховима:

„Сунце зађе, а спушта се тама,
На небу је вечерњача сама
Небо ведро, а река се чиста
тамо-амо у пругама блиста.
4.☺ Одреди врсту и број подвучених именица:

Изаберите најздравије шећере: жути и воћни шећер.
Постоје разне врсте соли: морска, кухињска, јодирана со.
5. * Изведи бројне именице од бројева пет и девет.
6.* Изведи множину именице и збирну именицу од следећих именица:

лист, грм, прстен, камен, грумен, буре, дугме, пиле, прасе.
7.* Одреди род и број следећих именица:

пилад, бурад, дрвеће, грожђе, воће, грмови, грмље, каменови.
31
8.* Подвуци именице које имају само облик једнине:
дрвље, дрво, дугмад, јато, телад, грм, трње.
9* Одреди врсте именица у овом „веселом“ рецепту:

„Чоколаду и путер исеците на крупне комаде и загрејте са павлаком.
Додајте и сецкане лешнике, па сипајте у чинију и покријте салветом и
оставите мало у фрижидеру. Од масе хладним рукама направите куглице, а
пре служења их украсите чоколадним мрвицама.“
Рецепт за чоколадне куглице
10.* Изведи глаголске именице од следећих глагола: скакати, причати,

пливати, надахнути, достићи, махати, трчати, јурити, гледати.

Неке именице могу имати само множину. Оне се називају pluralia
tantum: леђа, новине, маказе, врата, Сремски Карловци...
Род и број именице одреди тако што ћеш именицу ставити у реченицу
у којој је глагол у перфекту!
На пример:
Одреди род и број именице „кола“ уз помоћ

личног глаголског облика:
Кола су се покварила!
Упореди облик помоћног глагола и наставак

за облик са табелом.
Једнина множина
Мушки род: Он се покварио. Они су се покварили.

Женски род: Она се покварила. Оне су се поквариле.
Средњи род: Оно се покварило. Она су се покварила.
32
Искористи то што перфекат у 3. лицу једнине и множине
разликује род и број! Уз његову помоћ лако ћеш одредити род и број
именице или заменице. Како?
Предикат се углавном слаже са субјектом у роду и броју, па је
тако помоћу предиката готово увек могуће одредити тачан род и број
субјекта.
Дакле, именица кола је у средњем роду, у множини!
ПРИДЕВИ

Придеви су променљива врста речи која означава особину појма
означеног именицом.
Придеви могу бити описни, градивни, присвојни, временски и
месни.
Придеви разликују: род, вид, број, мењају се по падежима и могу
се поредити. Придеви разликују једнину и множину, као и именица уз
коју стоје:
једнина множина
м. р. одличан (ученик) одлични (ученици)

ж. р. одлична (ученица) одличне (ученице)
ср. р. одлично (одељење) одлична (одељења)

Описни придеви казују особину лица или предмета, на пример:
огроман, брз, свеж.
Присвојни придеви казују коме припада оно што значи именица
уз коју стоји, на пример: речна долина, планинска река, школски час,
крушевачке улице, Маркова свеска.
Градивни придеви казују од какве је материје нешто направљено,
на пример: гвоздени кавез, дрвено весло, вунени џемпер, сребрни новац.
33
Правописни путоказ!
Присвојни придеви изведени од

имена људи или становника пишу се
великим словом, а сви остали пишу се
малим словом, на пример: београдске
улице, Београђанкин кофер, нишки
специјалитет, Францускињин пасош,
Маријин колач, мамин џемпер, сестрин
рођендан, Маричин дневник, Јапанчев
ауто.
1.☺ Одреди врсте придева у следећим реченицама:

Хајди је упијала златну сунчеву светлост, осећала свеж ветрић и упијала
нежни мирис цвећа. Светлуцаве сенке дрвећа нечујно су клизиле по
планинском тлу.
Временски придеви ближе одређују бића и предмете по времену,

на пример: пролећни вашар, јутарњи оброк, зимско вече, вечерашњи
програм, дневни оброк, ноћни рад, ондашњи становници, тадашњи обичаји,
садашњи закони.
Месни придеви ближе одређују лица или предмете по месту:
горњи стан, доњи кревет, леви џеп, десни прозор, последњи ред, овдашњи
људи, тамошњи житељи.
У реченици придеви врше службу:
1. атрибута, ако стоје уз именицу, на пример: Олујни ветар рушио
је све пред собом.
2. именског дела предиката ( именског предикатива), када
субјекту приписује неку особину, на пример: Ветар је био хладан.
2.☺ Одреди врсте придева:

снажан, брз, зелен, мермерни, јутрошњи, сељачки, сељаков, камени,
порцулански, дечји, јесење, сиромашан, београдска, железничка, горњи,
ноћно, ондашњи, млечни, кућни, мамин, Миличин, леви, Алексин.
3.☺ Промени придев брз по падежима у једнини (уз именицу дечак).
4.* Одреди врсте придева у следећим реченицама:
34
У кућне прозоре је ударала пролећна киша сасвим тихо, као меким прстима.
Лила је у дугим, танким млазевима.
Наслоњен на десну руку гледао сам како постављају дрвене скеле.
Ваздух у соби је био тежак, загушљив. Мој друг је спавао на доњем кревету.
Завукао сам се под топли вунени прекривач.
5.* Разврстај придеве према врстама:

необичан, десни, предратни, дечији, мудар, воштани, сребрни, тамошњи,
нишки, свилен, поносан, снежни.
6.* Замени именицу у генитиву присвојним придевом у следећим

Узео је воду са извора. Немојте пити воду из бунара! Погледајте врхове
планина! Блеште под светлошћу сунца!
7.* Подвуци придеве у следећем одломку:

„Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке
бродове и ратне лађе крај обале неког ишчезлог океана; мало даље још,
дугачке линије срушених зидина, пусте широке улице (...). Где сам?
Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној
стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“
Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем
8.* Подвуци атрибуте у примерима из претходног, седмог задатка.
Приметићеш да службу атрибута осим придева врше и друге
врсте именских речи: заменице, именице и бројеви, на пример: Један
мој пријатељ ми је прискочио у помоћ. Лепота девојке ме је оставила без
речи.
9.* Одреди врсту и службу придева у следећим реченицама:

Нежни сунчеви зраци јарким црвенилом боје предео пред нама.
Високо дрвеће почиње да тамни, а сиве сенке су све дуже. Одједном,
стеновити планински врхови у даљини су запламтели, а трава је сијала и
руменела се.
Снешка је схватила јучерашњу Хајдину поруку и данашњи дан је
провела уз Клару, играјући се са њом. Летњи дани су бивали све краћи и
распуст се ближио свом крају. Док је Хајди весело скакутала по трави, са
леве и десне стране су ишли Клара и господин Себастијан, а иза њих се
шуњао Петар козар.
35
10.* Подвуци придеве са временским значењем и употреби их у реченици:
овдашњи, ондашњи, тамошњи, тадашњи, јутарњи.
11.* Изведи присвојне придеве од следећих именица и обрати пажњу на

облике придева изведених од личних имена:
миш, Нови Сад, Новосађанин, Фрушка гора, Драган, Љубица, Милица,
Драгица, Шумадија, Шумадинац, Иван, Алекса, Енглеска, Енглескиња,
Грчка, Гркиња, историја, биологија.
12. * Изведи градивне придеве од ових именица:

олово, гвожђе, песак, вода, вуна, памук, глина, стакло.
13. ☼ Подвуци атрибуте у следећим примерима:

„Са врха једне планине зрачила је бела светлост. Извор те
необјашњиве светлости био је на другој страни планине.
По каменом тлу Атлантика Немо се кретао без оклевања. Он је
познавао тај мрачни пут.
Да, ниска шума мртвог дрвећа, без лишћа, без сока, окамењеног у
води, између кога су овде-онде штрчали високи борови. Угљенисано дрвеће
је стајало усправно, а његове црне гране оцртавале су се јасно према
воденој таваници.“
ПРИДЕВСКИ ВИД
Облик придева којим се казује особина непознатог, први пут

споменутог бића или предмета зове се неодређени вид или облик
придева. На пример:
Другарица ми је шапнула:
—Један згодан црн дечко ми се свиђа!
Облик придева којим се казује особина познатог, већ споменутог
бића или предмета назива се одређени вид. На пример:
36
Одговорила сам јој:
— Тај згодни црни дечко је пријатељ мог брата. Хоћеш да те
упознам?
Описни и градивни придеви имају различите облике за одређени
и неодређени придевски вид у мушком роду, а у женском роду се
разликује само акценат. Описни и градивни придеви одређеног вида
имају наставак -и у номинативу једнине мушког рода, на пример: лепи,
земљани. Описни и градивни придеви неодређеног вида немају овај
наставак, на пример: леп, земљан.
Присвојни придеви изведени од имена људи наставцима -ов, -ев
и -ин имају само неодређен вид. На пример: Миланов – неодређени вид,
Машин — неодређени, татин — неодређени, братовљев—неодређени вид.
Остали присвојни придеви, који се завршавају наставцима -ски,
-шки, -чки, -(и)ји и -њи имају само одређени вид: београдски, морски,
јуначки, деч(и)ји, јутарњи.
Временски и месни придеви имају само одређени придевски вид.
ВИД ПРИДЕВА
НЕОДРЕЂЕНИ
ВИД ОДРЕЂЕНИ ВИД
Описни и градивни придеви Описни и градивни

придеви
Присвојни на -ов, -ев и -ин Присвојни на -ски, -чки,
-шки, -њи, -(и)ји
Месни придеви
Временски придеви
Компаратив придева
Суперлатив придева
Користи овај дијаграм да тачно одредиш вид придева.
37
1.* Одреди вид следећих придева:

бео, бели, мамин, стар, стари, чоколадни, Зоричин, српски, Србинов,
овдашњи, јутрошњи, тамошњи, горњи.
2.* Одреди вид придева у следећим примерима:

Онај џемпер који ми се свидео у радњи је црвен. Тај црвени џемпер је баш
леп. Челични спој је веома јак. На горњем нивоу брода је сигуран. Био сам
са Марковим братом. Дубоко на морском дну нашао је златан ланчић.
Постао сам славан. Сазнао сам то из јучерашњих новина.
3.* Изведи одређени вид придева од датих неодређених:

мек, лак, строг, јак, бистар.
4.* Одреди вид придева у следећим реченицама:

Недељни часописи нису се појавили у београдским киосцима.
Јуначки поступак Милановог брата ме је задивио.
Мајчин брат ради у националној банци.
ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА
ИЛИ
КОМПАРАЦИЈА
Придеви се пореде према степену особине коју изражавају.

Придев стоји у позитиву када означава да именички појам има
одређену особину и не пореди се ни са једним другим, на пример:
позитив — нулти степен поређења — брз, свеж, леп.
Придев стоји у компаративу онда када означава да један
именички појам има јаче изражену неку особину него други именички
појам, на пример: компаратив — први степен поређења — бржи, свежији,
лепши.
38
Придев стоји у суперлативу онда када означава да један

именички појам има неку особину највише изражену од свих
именичких појмова са којима се пореди, на пример: суперлатив — други
степен поређења — најбржи, најсвежији, најлепши.
Компаратив се гради када се на основни облик придева дода
наставак:
-ји: јак + ји = јачи, брз + ји = бржи, груб + ји = грубљи, црн + ји =
црњи,
-ији: чист + ији = чистији, стар + ији = старији,
-ши: леп + ши = лепши, лак + ши = лакши и мек + ши = мекши.
Суперлатив се гради када се испред компаратива дода нај- :
нај+бржи, нај+грубљи, нај+јачи, нај+једноставнији, нај+старији.
1.☺ Подвуци описне придеве у следећим реченицама:

Моја свеска је уредна, Маркова је још уреднија, а Анина је најуреднија.
Она је лепа, ти си лепша, а ја сам најлепша. Ја сам био брз, али си ти био
бржи. Дечаци из 5/5 су били најбржи ове године.
Чим се у облику компаратива придева појави нови глас, буди
сигуран да је наставак за грађење компаратива –ји: брз + ји = бржи
(з + ј = ж). У питању је гласовна промена коју ћеш тек учити, а зове се
јотовање.
2.☺ Изведите компаративе и суперлативе придева и одредите наставке

компаратива: сјајан, сигуран, млад, сив, црвен, мек.

Пореде се само описни придеви и градивни у пренесеном значењу, на
пример:
Градивни придеви употребљени у пренесеном значењу постају
описни придеви. Они онда мењају своју врсту. На пример: Ово је
најзлатније дете које сам икад упознала.
Када се за неко дете каже да је златно, значи да је веома добро. И

зато је такав придев описни.
Неки придеви се не могу поредити, на пример: бос, го, мртав, сед.
39
Придеви са неправилном компарацијом:
добар, бољи, најбољи,
зао, гори, најгори,
велики, већи, највећи,
мали, мањи, најмањи.
3.* Како се правилно каже? Напиши компаратив и суперлатив придева:

тесан, лош, горак, врућ.
4.* Подвуци придеве који имају неправилну компарацију:

велики, леп, зао, лош, стар.
5.* Напиши компаративе ових придева:

плитак, љубак, жалостан, љут, мек, чест, добар, далек.
6.* Напиши компаративе и суперлативе следећих придева:

висок, зао, јасан, ведар, јак, горак, строг, грдан.
7.☼ Одреди наставке за компарацију придева из задатака 5. и 6.
8.☼ Изведи компаратив и суперлатив придева:

груб, лак, снажан, мудар, бистар.
Придеви који почињу словом Ј, а налазе
се у суперлативу, чувају оба слова Ј, на
пример: најјачи, најјефтинији,
најјаснији...
ЗАМЕНИЦЕ
40
Заменице су променљиве речи које упућују на неки предмет, биће

или појаву, или на неку њихову особину. Према томе какву службу
врше у реченици, деле се на именичке и придевске.
ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
ИМЕНИЧКЕ
ЗАМЕНИЦЕ
НЕЛИЧНЕ
ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЗАМЕНИЦЕ
Упитно-
ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА односне:
ЛИЧНЕ КО, ШТА
СВАКОГ ЛИЦА
ЗАМЕНИЦЕ СЕБЕ или СЕ
Неодређене:
једнина множина НЕКО, НЕШТО
1. ЈА МИ Одричне:
2. ТИ ВИ НИКО, НИШТА
Опште:
3. м.р. ОН ОНИ
ж.р. ОНА ОНЕ
ср.р. ОНО ОНА
41
СВАКО, СВАШТА
Посебне опште
заменице: ИКО,
ИШТА, БИЛО КО,
БИЛО ШТА,
МА КО,
МА ШТА...
Именичке заменице се у реченици понашају као именице,

најчешће врше службу субјекта и објекта, као и неких прилошких
одредби.
Личне заменице су самосталне речи којима се упућује на бића у
говору. Разликују број, падеже и лица, а заменице у трећем лицу
једнине и множине разликују и род.
Неличне заменице не разликују ни лица, ни род, ни број, али се
мењају по падежима. Оне могу бити:
НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЗА ЛИЦА
Добијају се на питање: ЗА СТВАРИ
Добијају се на питање:
Ко? Шта?
Упитно-односне: КО ШТА
Неодређене: НЕКО НЕШТО
Одричне: НИКО НИШТА
Опште: СВАКО СВАШТА
42
У неличне опште именичке заменице спадају и заменице: ико,
било ко, ма ко, ко год, ишта, било шта, ма шта, шта год.
Предлози у одричним именичким
заменицама пишу се одвојено од негације и саме
заменице!
На пример: ни са ким, ни од кога, ни због
чега, ни према коме, ни за шта...
1.☺ Промени личну заменицу 2. лица множине по падежима. Употреби је у

реченици као субјекат и неправи објекат.
2.☺ Промени одричну неличну заменицу за ствари по падежима. Употреби

је у реченици као неправи и прави објекат.

У генитиву, дативу и акузативу личне заменице имају двојаке
облике: наглашене и ненаглашене (енклитичке):
ЕНКЛИТИЧКИ ОБЛИЦИ ЛИЧНИХ ЗАМЕНИЦА
Ненаглашени, енклитички облици личних заменица су

неакцентовани, често краћи и овде су штампани су масним словима.
Ном. Ја Ти Он, оно Она

Ген. Мене ‒ ме Тебе ‒те Њега ‒ га Ње ‒је
Дат. Мени ‒ ми Теби ‒ ти Њему ‒му Њој ‒ јој
Акуз. Мене ‒ ме Тебе ‒ те Њега ‒ га, њ Њу ‒је, ју
(само за
мушки род)
Ном. Ми Ви Они, Оне, Она

Ген. Нас ‒ нас Вас ‒ вас Њих ‒ их
Дат. Нама ‒ нам Вам ‒ вам Њима ‒ им
Акуз. Нас ‒ нас Вас ‒ вас Њих ‒ их
43
3.☺ Наведи енклитичке облике заменице ОНА у генитиву, дативу и

акузативу.
4.* Како гласи заменица Њ у номинативу?
5.* Општу именичку заменицу за лица употреби у реченици у дативу.
6.* Исправи правописне грешке у следећим реченицама:

Нисам од никога чуо. Не иде ни ским. Он на то низбогчега не би пристао.
То ниодкога ниси могао добити. Нисчим то не дирајте. Он не говори
ниокоме. Ниским се не свађај.
Именичке заменице не врше службу атрибута. Службу атрибута
врше придевске заменице.
Именичке заменице некад имају исте облике као придевске
заменице, али се увек разликују по служби у реченици.
7.* Подвуци именичке заменице у следећим примерима:

Она каже да је она девојчица њена сестра.
Ти си тврдио да су ти претили ти дечаци.
Оне тврде да су оне клупе чистије.
8.* Одреди врсту, лице, број, падеж и службу подвучених заменица:

Данас смо ми прослављали.
То си ми ти рекао када сам ти обећао да ћу чувати тајну.

Када лична заменица сваког лица у енклитичком облику (се)
стоји уз повратни глагол, назива се повратна речца.
9.☼ Одреди врсту именичких заменица, лице (ако га заменица разликује)

и падеж заменица у следећим реченицама:
Забављени собом, ми смо заборавили на вас. Ја ни од кога нисам чуо
да треба теби да је дам. Он је разговарао са нама о нашим проблемима.. О
44
чему сте са њим разговарали док сам ја учио са њом? Коме ти то кажеш кад
те овде нико не разуме?
10. ☼ Одреди врсту заменице и падеж у следећим примерима:

Зар то ниси приметио док си му је враћао? Он се ни по чему не разликује
ни од кога од вас. Ни пред ким се нису стидели. Нисам се плашио ничега.
Нисам се никога стидео. Знаш ти добро шта си му учинио! Поносим се
собом. Чуо сам да си јој је поклонио. Никоме ништа нисам донео. Ја се ни
због чега не љутим.
11.☼ Одреди службу неличних заменица у примерима:

Он је био неко и нешто. Нисмо видели ништа.
12.* Одреди врсте заменица, лице (ако га заменица разликује) и падеж. За

неке заменице добићеш више могућих решења. Пробај да се сетиш свих:
ми, га, им, свашта, јој, ти, њ, га, их, собом, себи, му, је, вам, ником, ничим,
ма коме, ма чему, било кога;
13.*Каква је разлика у значењу између следећих реченица ако су коришћене

следеће заменице:
Она ради своје домаће задатке.
Она ради њене домаће задатке.
Обуо је своје ципеле.
Обуо је његове ципеле.
14.☼ Одреди врсту заменица, лице, род, број, падеж и њихову службу у
реченици:
Он ти је рекао све о њој.
Дај му их одмах!
Сачекај их и иди са њима.
Чувај себе.
Пошаљи јој је.
Стидим се јер сам те увредио.
Стално је причала о њему.
Слушај ме!
Слушам вас.
15.☼ Подвуци заменицу и одреди јој падеж и службу у овим примерима:

Никога нисам видео.
Свашта сам чуо о вама.
Човек нечему мора да се нада.
45
Свашта ће да уради да би бар нешто успео.
Пошаљи јој некога.
Причао вам је о себи.
Купите себи доручак.
Чекајте нас код њих.
16.☼ Подвуци енклитичке облике заменица:

ја, ти, их, ми, нам, нико, ни од кога, ничега, јој.
17.☼ Подвуци неакцентоване (енклитичке) облике заменица у следећим

Ти си њој помогао, набавио си јој нове скије, а она ти је баш лепо
захвалила.
Звали смо их поименце и тражили смо све њих, али се они нису
јављали, нити смо их могли наћи.
БРОЈЕВИ
Бројеви су несамосталне речи које одређују именице. Могу бити

основни, редни и збирни.
Основни бројеви казују колико нечега има на броју, на пример:
— један, двадесет три, хиљаду осам стотина двадесет два...
Само бројеви један, два, три и четири спадају у променљиве речи.
Бројеви од 5 надаље су непроменљиве речи, не мењају се.
Стотина, хиљада, милион, милијарда по својим особинама спадају у
именице.
Збирни бројеви казују колико је бића у збиру: двоје деце, троје
ученика,
Редни бројеви означавају које је нешто по реду: први, други,
трећи, четврти.
Бројеви у реченици могу да врше службу:
1. субјекта — Двоје је испред школе, а још троје је иза школе.
46
2. објекта — Лако ћемо победити првог из њиховог тима.
3. именског дела предиката — Он је други!
4. атрибута — Петоро ученика наше школе иде на такмичење!
У писању, иза арапских цифара се пише тачка када нам треба

редни број. Ако нам треба главни број, нема тачке.
Иза римских цифара никада нема тачке.

Не мешај именице и бројеве. Бројне именице, на пример: двојица,
двоје, двојка, двојник, двојац јесу именице изведене из бројева.
БРОЈЕВИ
ОСНОВНИ РЕДНИ ЗБИРНИ
Правописни подсетник!
47
Свака реч у вишецифреним бројевима
пише се одвојено: три стотине шездесет пет
хиљада осам стотина двадесет четири динара...
1. ☺ Напиши словима основне бројеве:

6, 15, 60, 235, 600, 3216.
2.☺ Одреди врсту речи:

шести, шесторо, шесторица, шест.
3.☺ Одреди врсту бројева:

девети, дванаест, седморо, први, сто тридесет.
4. * Подвуци именице које се користе као бројеви:

хиљада, двојка, двоје, хиљадити, милијарда.
5. ☼ Напиши како гласи израз НАМА ТРОМА у номинативу.
6.* Издвој бројеве и одреди њихову врсту у следећим стиховима:

„Не брини се, царе господине!
Кад ја бијах у Шари планини
Код оваца дванаест хиљада,
За ноћ буде по триста јањаца,
Ја сам свако по овци познаво.“
7.* Подвуци бројеве и одреди њихову службу у следећим примерима:

Петоро чисте учионицу, а четворо перу клупе.
Позвао сам дванаесторо.
Ми смо били први на циљу, а они су били други.
Три девојчице су купиле три лепе књиге.
Римске цифре су: I = 1. V =5. X = 10. L = 50.

C = 100. D = 500. M = 1000. Када се мања цифра пише
са леве стране, одузима се: IV = 5 ─ 1= 4, а када се
пише са десне стране, додаје се: VI = 5 + 1=6.
8.* Напиши римским цифрама: 27, 69, 141, 2009.
48
9.☼ Напиши годину Косовске битке римским цифрама. Ако не знаш које је
године одржана битка, провери у решењу.
Када се редни бројеви набрајају, пишу се само запете,

а не и тачке, на пример: То ћеш наћи на
34, 35, 36. и 37. страни ове књиге.
Ако се иза редног броја налази заграда или црта,

не пишу се тачке, на пример:
Иво Андрић (1892‒1975). Ови бројеви се читају
као редни.
ГЛАГОЛИ
Глаголи су променљиве речи које радњу, стање и збивање.

Глаголи се могу јавити у различитом глаголском облику, на
пример: слушао сам, слушају, слушати.
Могу имати различита лица, на пример: слушам, слушаш, слуша...
Разликују број, на пример: слушам, слушамо.
Разликују род, на пример: гледао је, гледала је, гледало је.
Могу се јавити у потврдном или одричном облику: доћи ћу ‒ нећу
доћи.
1. ☺ Одреди број (једнину или множину) ових глаголских облика:

Послао сам свима позивнице за рођендан. Ви ћете сигурно доћи, зар не?
И моја сестра једва чека тренутак прославе!
49
2.☺ Одреди глаголске облике и одреди лица и род (ако их глаголски
облик разликује) у следећим примерима:
Дуж обале су промицале високе сиве стене, а таласи су ударали све јаче
и јаче. Док ветар хучи и носи све пред собом, ми чучимо испод великог
палог стабла и чекамо да прође олуја. Сутра ћемо сигурно свима причати
своје доживљаје. Ја ћу се похвалити својом сналажљивошћу.
3. Одреди да ли је глагол у потврдном или одричном облику:

Не умем, не смем, нећу, јесам, био сам, узећу, нећу моћи.
ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ

ИЛИ
ГЛАГОЛСКИ ВИД
Глаголи у српском језику могу бити свршеног и несвршеног вида.

Несвршени глаголи означавају радњу која траје: читати, седети,
јурити.
Свршени глаголи представљају радњу која је завршена: потрчати,
дотрчати, истрчати, скочити.
Несвршени глаголи могу бити:

1. трајни глаголи, они означавају радњу која траје у неком
временском периоду, на пример: Слушам музику. Пишем писмо.
2. учестали глаголи, они означавају радњу која се понавља, на
пример: Претрчавао је исту стазу данима. Стално је записивао нешто у
своју свеску.
Свршени глаголи могу бити:

1. почетно-свршени — означавају почетак неке радње: запевати,
запливати, поћи, полетети.
2. завршно-свршени — означавају крај неке радње: допливати,
испевати, доћи, слетети.
50
3. тренутно-свршени — означавају радњу која се цела изврши у
једном тренутку: сести, скочити, јурнути, пући, лупити, рећи.
ИЛИ
ГЛАГОЛИ ПО
ТРАЈАЊУ РАДЊЕ
СВРШЕНИ
НЕСВРШЕНИ
Почетно-свршени
Трајни
Завршно-свршени
Учестали
Тренутно-свршени
1.☺ Одреди вид глагола:

Маштамо о путовањима. Родитељи су нас увек лепо дочекивали.
Прескочио је гомилу. Стићи ћемо на време ако потрчимо. Балон је пукао, а
дете је заплакало. Препричавали смо исте приче увек изнова.
2.☺ Изведи што више глагола свршеног вида користећи предлоге испред
глагола: трчати, пливати, држати.
3. * Напиши тренутни свршени вид глагола према следећим глаголима:

чучати, седети, лежати, падати, гурати, вирити, сећи, викати.
4.* Изведи учестале глаголе према следећим глаголима:

трчати, слушати, пливати, скакати, чекати, свратити, дочекати, викати,
5.☺Употреби три учестала глагола у реченици по избору.
6.* Изведи бар пет свршених глагола од следећих несвршених глагола:
51
писати, љубити, мислити.
7.* Одреди вид глагола у следећим реченицама:

Мислила сам. Слушао је. Чекам. Дочеках га коначно. Стојим. Седим.
Устадох. Кад викне, ми се сви ућутимо. Прво поскочи, па реци хоп.
Поломио је прозор. Провозали смо кола.
8.☺ Направите што више свршених глагола користећи предлоге испред

глагола и употребите по један свршени глагол у реченици:
Читати – до, из, на, про,
Спавати – пре, од, у, на, из.
9.* Наведи прво лице једнине ових глагола у презенту и пази да не

погрешиш!
Лећи – лежати – легати,
седети – сести – седати,
скочити –скакати — скокнути — скакутати.

Неки глаголи могу бити и несвршени и свршени, у зависности од
значења у реченици. Они се зову двовидски глаголи: вечерати, ручати,
телефонирати, чути, видети.
10.☼ Одреди вид глагола у следећим примерима према значењу у

реченици:
Кад вечерамо, одлазимо на партију шаха.

Док вечерамо, причамо и смејемо се.
11.* Одреди глаголски вид:

Купио сам ауто.
Послао сам јој поклон.
Пас је залајао.
Уплашио сам је.

Разбисмо прозор.
Прочитао сам
лектиру.
52
Пратио сам га.
Долетели смо синоћ.
Застао је.
Заљубила сам се.
Путујем сутра.
Донећу ти новине.
Пренећемо књиге.
Учим српски.
Трава се зелени.
Уплашио сам се.
Бежао сам од ње.
Трчао сам за
аутобусом.
Написао сам писмо.
Угледао сам се у
огледалу.
Читао сам књигу.
Ударио сам се.
Бацио је лопту.
Прескакала је
конопац.
Јурну ка њима.
Облеће око нас.
Не надај се.
Човек се учи цели
живот.
12.☼ Одреди вид глагола:

„Шмауг је спавао, савијених крила, а под њим и око њега су лежале
расуте драгоцености. Билбо га је дуго задивљено посматрао и размишљао
шта да ради.
Одједном Шмауг мрдну крилом, удари репом о тло и устаде. Билбо се
страшно уплашио и потрчао ка ходнику. Прескакао је гомиле камења,
ударао раменима о зидове пећине и непрекидно дозивао патуљке. Сав
престрашен дотрчао је до улаза у ходник, сакрио се иза улаза и затворио

тешка камена врата за собом.“
Толкин Хобит
53
ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ

ИЛИ
ГЛАГОЛСКИ РОД
Глаголи по предмету радње могу бити:

1. прелазни — означавају радњу коју вршилац врши на неком
бићу или предмету (који трпе ту радњу), на пример: листати (књигу),
гледати (филм), носити (јакну);
2. непрелазни — означавају радњу која има само вршиоца, а
радњу нико не трпи. Овакви глаголи не могу имати прави објекат, на
пример: ићи, трчати, скакати, лежати, седети, скакати, боловати;
3. повратни глаголи, у чијем се саставу налази повратна речца
„се“. Они се деле на:
—праве повратне глаголе, који означавају да субјекат радњу
врши на себи, да се радња враћа на субјекат: чешљати се, купати се,
спремити се, умити се, обући се. Лако их је разликовати, јер код њих
повратна речца „се“ увек може да се замени наглашеним обликом личне
заменице сваког лица ‒ „себе“, на пример: чешља се или чешља себе, умио
се или умио је себе;
—неправе повратне глаголе, код којих се повратна речца „се“
не може заменити пуним обликом личне заменице сваког лица „себе“
или „се“: чудити се, надати се, мигољити се, стидети се;
—узајамно-повратне глаголе, којима су потребна два субјекта
за извршење радње: свађати се, тући, се, тужакати се, грудвати се, волети
се, љубити се.
54
ИЛИ
ГЛАГОЛИ ПО
ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ
ПРЕЛАЗНИ НЕПРЕЛАЗНИ ПОВРАТНИ

уз њих може да стоји Уз њих не може да стоји Уз њих стоји повратна
објекат објекат речца „се“
ПРАВИ
ПОВРАТНИ
Речца „се“ = „себе“
НЕПРАВИ
ПОВРАТНИ
Речца „се“ не мења се
обликом „себе“
УЗАЈАМНО-
-ПОВРАТНИ
Постоје бар два
вршиоца радње
1.☺ Одреди глаголски род у следећим реченицама:

Мама прави колаче за Ивану. Мама чешља Ивану. Мама и Ивана иду у
шетњу. Ивана је порасла. Ивана се сама чешља. Ивана се заљубила. Ивана
и Милан се воле.
55
2.* Разврстај повратне глаголе према подврстама:

облачити се, смејати се, стидети се, купати се, надати се, дружити се, јурити
се, гурати се, сналазити се, руковати се, сијати се, умиљавати се.
3.* Одреди глаголе из овог одломка према трајању њихове радње:

„У 9. и 10. веку, хришћански мисионари су се кретали Европом и
проповедали своја веровања. Стигли су и до Скандинавије и имали су за
циљ да своју веру што брже наметну викинзима.“
Анита Ганери Атлас светских религија
4.☼ Разврстај глаголе из овог текста према глаголском роду:

„И тако им прође читаво по сата, док се освијесте и виде шта је. Онда
Турчин потрчи наврат нанос к воденици; кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао
коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад
га жена опази без коња, а она повиче:
— Камо човјече, шта уради?
— Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и
коња, да не иде пјешице.“
Народна приповетка Еро с онога свијета
5.☼ Одредите глаголски вид: глаголски род:

Купио сам ауто. тренутно-свршени
Послао сам јој поклон. тренутно-свршени
Пас је залајао. почетно-свршени
Уплашио сам је. тренутно-свршени
Разбисмо прозор. тренутно-свршени
Прочитао сам завршно-свршени
лектиру.
Пратио сам га. несвршени, трајни
Долетели смо синоћ. завршно-свршени
Застао је. тренутно-свршени
Заљубила сам се. завршно-свршени
Путујем сутра. несвршени, трајни
Донећу ти новине. завршно-свршени
Пренећемо књиге. завршно-свршени
Учим српски. несвршени, трајни
Трава се зелени. несвршени, трајни
Уплашио сам се. тренутно-свршени
Бежао сам од ње. несвршени, трајни
56
Трчао сам за несвршени, трајни
аутобусом.
Написао сам писмо. завршно-свршени
Угледао сам се у тренутно-свршени
огледалу.
Читао сам књигу. несвршени, трајни
Ударио сам се. тренутно-свршени
Бацио је лопту. тренутно-свршени
Прескакала је несвршени, учестали
конопац.
Јурну ка њима. тренутно-свршени
Облеће око нас. несвршени, учестали
Не надај се. несвршени, трајни
Човек се учи цели несвршени, трајни
живот. несвршени, трајни
Играли смо се. несвршени, трајни
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
Глаголи су променљиве речи. Могу мењати глаголски облик,

лице, број, род, стање, потврдност ⁄ одричност. Промена глагола назива
се конјугација.
Глаголски облици могу бити лични и нелични. Лични глаголски
облици разликују лица, на пример: гледам, гледаш, гледа...
Нелични глаголски облици не разликују лица, на пример: гледати,
поћи, гледајући, угледавши...
Неки лични глаголски облици у свим лицима једнине и множине
разликују род: он је гледао, она је гледала , оно је гледало, они су
гледали...
Лични глаголски облици разликују број: ја гледам, ми гледамо.
Глаголи имају стање актива и пасива: сломио је, сломљен је.
57
Сваки глаголски облик може се јавити у потврдном и одричном

облику: гледам — не гледам.
ИНФИНИТИВ
Инфинитив је основни облик глагола којим се само именује

глаголска радња, стање или збивање. Он не одређује време вршења
радње, лице, број или род.
Глаголи се у речнику наводе управо у инфинитиву. Инфинитив
је прост и неличан глаголски облик. Он се завршава наставцима -ти
или -ћи.
1.☺ Подвуци инфинитиве у бакином рецепту:

Како направити палачинке?
Умутити једно јаје са мало млека, досути две кашике брашна,
додати киселу воду, мало соли и шећера. Загрејати у тигању мало уља,
испећи палачинку са једне стране, преокренути је у ваздуху
или виљушком и допећи са друге стране. Пријатно!
2.☺ Претвори глаголске облике у инфинитив:

мислим, слушао сам, радим, изашао сам, печете, сликају.
Инфинитивна основа служи за грађење многих простих

глаголских облика. Добија се на два начина:
1. Ако се инфинитив завршава на -ти, одузме се наставак -ти: да -
ти, гледа- ти, мисли-ти, седе-ти.
2. Ако се инфинитив завршава на -ћи или -сти, инфинитивна
основа се добија тако што се од 1. лица једнине аориста одбије
наставак –ох: доћи: дођ-ох, наићи: наиђ-ох, сећи: сек-ох, лећи: лег-ох,
плести: плет-ох, сести: сед-ох, прести: пред-ох.
3.* Изведи инфинитивну основу глагола:
58
проћи, слушати, рећи, спавати, исплести, ујести, отрести, маћи, наћи,
гледати.
4.* Подвуци инфинитиве у следећим примерима:

Боље с мудрим плакати него с лудим пјевати. Мудра је мука преварити.
Лакше је чувати овце него новце. Речи треба мерити, а не бројати.

Инфинитив може имати и друге службе у реченици ‒ може бити
допуна глаголима као што су: моћи, морати, смети, почети, наставити,
престати, на пример: Мирко мора устати на време. Почео је скијати
прошле зиме. Не смем ти ништа открити.
5.* Подвуци инфинитиве у следећим примерима:

Не вреди више чекати. Не могу веровати како је тешко некада бити фер.
Морам и ја прочитати ту књигу. Нису нам се могли јавити. Наједанпут
стане дувати јак ветар. Чим он почне говорити, се утиша. Срамота га је
признати да није радио. Погрешно је чекати да други почну. Он је кадар
стићи и утећи и на страшном месту постојати. Учити је задовољство.
Пријатно ми је шетати с тобом.

Можеш ли да се сетиш реченице у којој инфинитив врши службу
субјекта?
Ево примера: Свирати је уживање. Није тешко учити.
ПРЕЗЕНТ
59
Презент је прост и личан глаголски облик и служи да искаже
радњу која се дешава у тренутку говора или радњу која се увек
дешава.
1.☺ Подвуци презент у овим пословицама:

Ко љети пландује, зими гладује. Добра овца не блеји много, али много вуне
даје. Тиха вода бријег рони. Човек се до смрти учи. Више ум замисли него
море понесе. Паметан полако иде а брзо дође.
2.☺Промени глагол УЗЕТИ у презенту по лицима.
3.☺Издвој глаголе у облику презента у следећим реченицама и одреди

њихово лице и број:
Баш гледам могу ли они да прођу. Надамо се да стижете на време. Морам
да му помогнем, јер он сам не може да се избори са тим.
4.* Подвуци глаголе у облику презента у овом одломку:

„Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и
слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље сасвијем, па се
онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се
кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола, па онда зађу од куће до
куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану
у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица или друго какво чељаде
узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и
окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој
додо, ој додо ле.“
Вук Караџић Етнографски списи, одломак
5.* Подвуци глаголе у облику презента у овим стиховима. Знаш ли који је

певач поклонио дивну мелодију овој Бранковој песми?
„Певам дању, певам ноћу,
Певам селе, што год хоћу:
И што хоћу, то и могу,

Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
60
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,.
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.“
Бранко Радичевић Мини Караџић у споменицу
6.* Издвој презенте из стихова ове лепе песме и напиши инфинитиве тих
глагола:
„Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.
Пут прашљив куд се мрава вуче

За четом црна чета;
Железну жицу цврчак суче,
Најдужу овога лета.
И скакаваца мину јато...

С топола јастреб млади
Баци у сунчев сјај и злато
Свој крик вечите глади.“
Јован Дучић Поље
Презент се гради од презентске основе и наставака за презент.

Презентска основа се добија када се од првог лица множине презента
одбије наставак –мо за 1. лице множине.
У трећем лицу множине наставци код неких глагола се додају на
окрњену презентску основу ( без крајњег самогласника), на пример:
они раде, они беру.
Не заборави: прост глаголски облик се гради од глаголске основе
и наставка. Чини га само један глаголски облик: чух, видим, мислити,
скочивши, сумњајући...
61
Сложен глаголски облик се увек гради од помоћног глагола и
главног глагола. Он се увек састоји од најмање два глагола, помоћног и
главног: видео би, слушали смо, били смо путовали...
За лакше памћење:
Прост глаголски облик = основа + наставак за грађење
Сложен глаголски облик = помоћни глагол + главни глагол
Да ли су глаголски облици: умије се, не види се, прости или
сложени?
Повратна речца „се“ и одрична речца „не“ не утичу на сложеност
глаголског облика, не рачунају се, нису глаголи, дакле, ови глаголски
облици су прости!
7.* Изведи инфинитивну и презентску основу следећих глагола:

наићи, загристи, сећи, макнути, дати, мислити, савити, извући.
8.* Именуј глаголске облике који се јављају у овом одломку:

„Понекад мрачно и тешко падне човеку на душу тихи нејасни страх, који му
одузме сву снагу, сву радост, све поуздање. Горчине свакодневног живота
одједном постану силне, несносне; јави се савест, удари по срцу као
чекићем и сви греси, и они најмањи, већ заборављени, изиђу пред очи.
Зашто живети даље?“
Иван Цанкар Десетица
9.☼ Напиши свршене глаголе према датим глаголима и изведи 1. лице

једнине презента свакога од њих:
закључивати, истрчавати, обећавати, приближавати, издржавати,
забрањивати, записивати, смиривати , избацивати, скраћивати.
10.☼ Изведи 1. лице једнине презента ових глагола:
Кретати, скакати, скакутати; шапнути, шапутати; цвокотати, кликтати,

сести , седати, седети; срести, сретати; дати, давати; пасти, падати; пући,
пуцати; лећи, легати, лежати; проћи, пролазити; вући, сећи, тећи, пећи.
11. * Подвуци глаголе у облику презента у следећим стиховима:
62
„Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе,
А свежи јутарњи дах пролеће долине мирне,
И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне...“
Војислав Илић Зимско јутро
ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
У српском језику постоје три помоћна глагола која се користе за

грађење сложених глаголских облика. То су глаголи ЈЕСАМ, ХТЕТИ и
БИТИ.
Глагол ЈЕСАМ има само облике презента и користи се за грађење
перфекта.
Глагол ХТЕТИ у презенту се користи за грађење футура.
Глагол БИТИ користи се за грађење осталих сложених
глаголских облика.
1.☺ Промени помоћне глаголе у презенту по лицима. Наведи и краће

(енклитичке) облике.
2.* Промени одричне облике презента помоћних глагола по лицима.
3.* Напиши енклитичке облике помоћних глагола у презенту.
Енклитички облици су краћи, ненаглашени, неакцентовани
облици речи. Са њима смо се упознали код заменица, а енклитичке
облике имају и неки помоћни глаголи.
Када их напишеш, прочитај их као песмицу, у ритму. Биће ти
лакше да их запамтиш.
63
4.☼ Подвуци помоћне глаголе у следећим реченицама:

Они су се повукли чим смо јавили да долазите. Хоћеш ли доћи? Ми ћемо ти
помоћи. Нећу ићи. Он ми је помогао. Е, баш су те прешли. Ви бисте знали
све о томе.
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
Радни глаголски придев је прост и неличан глаголски облик који

се користи за грађење сложених глаголских облика.
Гради се од инфинитивне основе и наставака: -о, -ла, -ло, -ли, -ле,
-ла. Не разликује лица, већ само род (мушки, женски, средњи) и број
(једнину и множину).
1.☺ Подвуци радни глаголски придев у следећем одломку:

„Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама,
ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав
занат ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење,
нису знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као
мрави.“
Густав Шваб Прометеј
2.☺ Подвуци све облике презента у тексту задатка 1.

Глагол ЈЕСАМ у именском предикату врши улогу споне
(повезује особину и субјекат коме се та особина додељује), па се назива
копула или спона. Он није помоћни глагол.
3. ☺ Подвуци све помоћне глаголе у тексту 1. задатка.
4. * Напиши радне глаголске придеве у мушком роду једнине и женском

роду једнине следећих глагола:
моћи, сећи, наћи, сићи, умети, клекнути, спремити, славити.
64
У облицима мушког рода радног глаголског
придева између последњег слова инфинитивне
основе и наставка –о за радни придев не сме да се
пише слово Ј.
На пример: пи-о, би-о, ши-о.
5. * Исправи погрешно написане радне глаголске придеве:

Ја сам се пито што не долазиш. Бијо сам се успаво, па сам се на брзину
умијо и истрчо из куће. Нисам попијо лек.
6. ☼ Одреди службу радног глаголског придева у реченицама (он у

реченици може бити и атрибут):
Озебао човек треба да се загреје. Он је озебао на скијању.
Остарели људи треба да пазе на себе. Они су остарили за ових 10 година.
Млеко је прекипело. Прекипело млеко треба очистити са шпорета.
ПЕРФЕКАТ
Перфекат је сложен и личан глаголски облик који казује радњу

која се дешавала у прошлости, пре тренутка говора.
Гради се од презента помоћног глагола јесам и радног глаголског
придева.
1. ☺ Подвуци глаголе у облику перфекта у следећем одломку:

„Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је у
чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и мирно је
отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. ПоИдемо даље! је
погледао у матуранте, Били су тако мирни, да им ни бубице нису биле
равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни.
Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци
смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је
дневник, али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га
65
је из седла. Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао
међу ђаке.“
Милован Витезовић Шешир професора Косте Вујића
2.☺ Овај одломак је написан у презенту. Прочитај га у перфекту.

„Снег веје и веје све више, а Хајди једва чека да цела кућа буде завејана.
Сутрадан изађе деда, па разгрне снег око целе куће и баци га на гомилу.
Увече деда устане и извади вечеру из ормана, а Хајди привуче столице
столу. Петар широм разрогачи своје округле очи кад виде колики је комад
сувог меса Чика с Планине дао њему.“
Ослушни како звучи одломак испричан у перфекту. Који
глаголски облик чини да текст звучи занимљивије и узбудљивије:
презент или перфекат?
Презент, наравно!
3.☺ Напиши правилно 1. лице једнине мушког рода перфекта следећих

глагола:
радити, купити, стајати, стати, извинити се, извинути се, бити, пити.
Шта тачно значи извинити се, а шта извинути се?
Крњи перфекат је перфекат који се у тексту појављује без

помоћног глагола. У следећим примерима подвучени су крњи
перфекти:
Људи поседали, ослонили се на оборена дебла и склопили очи.
4. ☺ Подвуци перфекат у следећем одломку:

„Замрзла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље
кукуруза. Мајка свих река је већ поверовала да јој је најмлађа кћи
заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као
ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с
планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не
усуђујући се да се помакну.“
Гроздана Олујић Небеска река
5.* Подвуци крњи перфекат у следећем одломку:

„Једне ноћи изишла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну
мајку. Нигде није нашла воде, па, онако уморна, легла на траву и
заплакала.“
Лав Николајевич Толстој Девојчица и крчаг
66
ФУТУР I
Футур је сложен и личан глаголски облик којим се казује радња

која ће се дешавати у будућности, после тренутка говора, на пример:
Доћи ћу сутра.
Гради се од помоћног глагола хтети у презенту и инфинитива: ћу
слушати или слушаћу, ћеш слушати или слушаћеш...
1.* Напиши 2. лице једнине футура на оба начина (са помоћним глаголом
испред и иза главног глагола): гледати, викати, доћи, вући, наћи, пити,
седети, ући, изаћи.
2.* Именуј глаголске облике у следећем одломку:

—Та Огњан ће ми сад о Петрову дне изучити и остаће код куће. Ако бог да
здравља, даћу одмах на јесен и Сенадина. Нећу ја да ми деца буду слепа код
очију! — одговорила је Миона.
—О, родиће, сине!... Мора родити! Та овакве земље нема ни у Морави!
Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити
добра шеница...

Када се енклитички облик глагола хтети нађе после глагола у
инфинитиву који се завршава наставком –ти или -сти, помоћни глагол
сраста са инфинитивом, па футур постаје прост глаголски облик, на
пример: ћу видети ‒ видећу, ћу исплести ‒ исплешћу.
67
Ако се инфинитив завршава на –ћи, помоћни глагол се увек пише
одвојено, а футур је увек сложен.
3.* Подвуци облике футура који је прост у овом одломку:

Купиће кокошку, па ће је лепо хранити, а она ће излећи јаја. Продаће јаја, а
од новца купиће јаре. Јаре ће лепо порасти, постаће коза, па ће ту козу
продати, а од новца купиће теле...
4.* Издвој презент, перфекат и футур у овом тексту:

„Миони се све чинило — доћи ће Сибин, па како ће му погледати у
очи кад затекне своју кућу растурену и пусту!
Покојни Сибин има доста браће и братанаца, одељака. Нема дана кад
се који од њих не сврати кући Миониној, да јој помогне штогод.
Највише је помагао Миони млађи брат Сибинов, Јеленко. Не једанпут
говорио је Јеленко својој снаси:
—Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу?“
5. * Подвуци познате глаголске облике у овој занимљивој вести :

„Новак и Марија укрштају рекете
Новак Ђоковић је јутрос рано против Американца Мардија Фиша
започео такмичење на турниру Мастерс серије у Индијан Велсу. Најбољи
српски тенисер већ размишља и о наредном такмичењу у Мајамију на којем
ће учествовати у „Глем. Сет. Меч“ егзибицијама! Ђоковић ће играти
занимљив дубл меч у пару са певачицом Мел Би из групе „Спајс Гирлс“, а
за противнике ће имати Рускињу Марију Шарапову и британског музичара
Џеј Шона.“
Часопис Блиц, Новак и Марија укрштају рекете
6. ☼ Именуј следеће глаголске облике:

мислићу, нисам хтео, знам, даш, немам, ћемо узети, гледале смо, бити,
сумњале, сумњати, знале смо, су се окренуле.
7.☼ Именуј ове глаголске облике:

хоћемо, знати, ћемо знати, буде, треба, мислила, мислила сам, знаћу, бити.
8. ☼ Напиши који глаголски облици које си учио спадају у времена, а који

су нелични:
68
ГЛАГОЛСКИ
ОБЛИЦИ
ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
ВРЕМЕНА НАЧИНИ
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ПРИЛОЗИ
Прилози су речи које стоје уз глагол и одређују време, место,

начин, количину и узрок вршења радње. У реченици врше службу
прилошке одредбе за место, начин, време, узрок и количину, на
пример:
Радио је много (прилошка одредба за количину), јутрос (прилошка
одредба за време), овде (прилошка одредба за место), напорно (прилошка
одредба за начин).
Прилози у реченици могу одређивати и друге врсте речи:
придеве, прилоге, именице.
69
1.☺ Разврстај прилоге према врсти:
куда, где, како, некако, људски, још, зато, стога, овамо, овде, одсад, никад,
неколико, пре, некад, сад, ту, сасвим, овуда, много, тако, касно.
2. ☺ Подвуци прилоге који одређују именице:

Купила сам неколико књига, али сам потрошила много новца. Хоћу још
торте. Имам толико пријатеља! Било је превише људи на једном месту!
Прилози углавном одређују глаголе. Једино прилог за количину
може да стоји уз именицу, на пример: Прошло је много дана од тада, или
уз придев, на пример: Ово је веома леп цртеж, или уз друге прилоге, на
пример: Он је изузетно брзо стигао до циља.
Упамти: придеви увек одређују именице, а прилози углавном
одређују глаголе!
3. * Разликуј прилоге и придеве:

То је био пријатељски сусрет. Он се пријатељски понашао. Бацио је један
радознали поглед. Он је радознало загледао све углове куће. Ти си паметно
дете. Решење је било паметно замишљено.
Прилози су углавном непроменљиве речи, осим оних који се

пореде према степену особине:
Милош је скочио далеко, Оља је скочила даље, а Марко је скочио најдаље!
Прилози ДОСТА и МНОГО имају неправилну компарацију,
њихов компаратив и суперлатив је ВИШЕ: Сакупио је доста сличица!
Сакупио је више сличица!
Мотором се возимо брзо. Тркачким аутом јурим Ракетом ћу јурити

још брже! најбрже!
70
4.* Разликуј компаративе придева од компаратива прилога по својој
служби у следећим примерима:
Дођи ближе. Она му је ближа од мене.
То мора боље да се уради. Оне су боље од тебе.
5.* Раздвој заменице и прилоге у следећим примерима:

Никако, никуда, ни од кога, ниоткуда, никоме, ни од чега, никога, нигде, ни
у чему, ни са ким, некога, некако, некуда, некоме, негде, нечему.
6.* Издвој прилоге и придеве у следећим примерима:

У широком пространом дворишту сеоске школе скупило се много деце.
Када су се сви скупили, раздрагано су кренули према аутобусима. Љубазни
возач је врло весело позвао децу и стрпљиво чекао да се сви укрцају.
7. *Подвуци прилоге у овим примерима:

Поступио је пријатељски.
Појавио се одједном и нестао брзо и изненада.
ПРЕДЛОЗИ
Предлози су непроменљиве речи које означавају односе између

предмета и појава. Стоје испред падежних облика именица и
именичких заменица.
Могу имати следећа значења:
Месно, на пример: Обилази око куће.
Временско, на пример: Устали смо у зору.
Узрочно, на пример: Због јаке кише нисмо могли да дођемо.
Циљно, на пример: Учимо ради знања.
Значење друштва, на пример: Идем са Соњом у разред.
Значење поређења, на пример: Бољи је ученик од свог брата.
Значење начина, на пример: Викао је на сав глас.
Допусно значење, на пример: Певаће упркос болу у грлу.
71
1.☺ Разврстај предлоге: због болести, пред кућом, с одушевљењем,
на улицу, од срца, од узбуђења, у граду, са сином, за време рата, пред вече,
ради куповине, под зиму, с јесени, нема паметнијег од њега, у пролеће,
драже од свега, из све снаге, од галаме, у зору, с породицом, поред села, од
јутра до мрака, из зависти, испред куће, из страха, ка школи, под руку, из
луке.
ПРЕДЛОЗИ КОЈИ НАЈЧЕШЋЕ КАЗУЈУ МЕСТО
Више изнад на над поврх

са
око између на иза
на без
према кроз од
пред у из
ка низ
уз о
по при
под испод до ниже
Прави предлози су: од, до, на, у, из, за, уз, ка, о, са, по, код, под,
пред, при.
Неправи предлози настају од прилога и именица. Од прилога су

настали предлози: близу, више, ниже, пре, после, око, преко, ван,
према, против... Од именица су настали предлози: пут, крај, дуж.
Када стоје испред именица, то су предлози, на пример: Свратићу
пре посла код тебе. Била сам близу твоје куће.
Ако одређују глагол, онда су прилози! На пример: Данас ћемо
поћи пре. Јуче смо били близу.
72
2. * Разликуј предлоге и прилоге у следећим реченицама. Подвуци само
предлоге!
Марија је више волела Марка. Више куће је била школа.
Ниже школе је било двориште. Сишао је ниже него што је требало.
Не прилази близу! Она станује близу моста.
Пре зоре стигосмо на море. Дошли су пре ручка. Он је још пре завршио.
Около кућа је посађена шума. Јуре се около.
3. * Којим врстама речи припадају подвучене речи?

Отац је препливао преко залива. –Отац је препливао преко.
Весело дете весело пева.
Да ти није пало на памет! Научио је лекцију напамет.
Кренуо је пут града. Пут води до града.
Дрвеће је посађено дуж пута. Нацртај једну дуж.
Идемо крај пута. Никад изаћи на крај са задацима.
4. * Разврстај предлоге према врсти односа:

Пред кућом, до јесени, због болести, са пријатељем, бољи од њега, са
одушевљењем, ради тебе, упркос твојим речима, пре посла.
РЕЧЦЕ
Речце су врсте непроменљивих речи које имају различита

значења. То су:
Потврдне: да,
одричне: не,
упитне: зар, ли, да ли,
заповедне: нека,
узвичне: ала,
супротне: међутим, пак,
модалне: можда, сигурно, вероватно, нипошто, уопште, очито,
за истицање: управо, баш, бар, и,
показне: ево, ето, ено,
повратна речца: се, (она стоји уз повратне глаголе),
73
за изузимање : само, једино.
1.* Одреди значење група речца и употреби бар једну у реченици:

међутим, пак,
само, једино
бар, и, баш
дакако, заиста, ваљда, уистину, несумњиво, свакако, јамачно,
неоспорно, нипошто,
ево, ено, ето,
зар, ли, да ли,
не,
да.
2. ☼ Одреди врсте речи: мамин, дванаестерац, двоје, њихови, ондашњи,

горњи, учење, свилени, петица, грчки, данашњи, кроз, дакле, нечији,
вредан, петина, кончани, тамо, према, обично.
ВЕЗНИЦИ
Везници су непроменљиве речи које повезују речи, синтагме и

реченице.
Везници су: или, али, и, па, те, да, док, јер, ако, иако, мада, чим,
као...
Улогу везника могу вршити и односно-упитне заменице: који,
какав, чији, колики; именичке заменице: ко, шта; прилози: већ, кад,
где, куда, одакле, докле, откад, докад, како, колико и др.
1.☺ Заврши започету реченицу користећи ове везнике:

Урадићу домаћи,
74
па
и али
или а
Вез-
ници
да јер
ако који
кад
2. * Подвуци везнике и уочи које реченичне јединице повезују: речи,

скупове речи или реченице:
Иван и Оља иду на Аду. Понећемо мој бицикл или Ољине ролере.
Кренућемо чим се спремимо. Узећемо воду за пиће, али нећемо носити
сокове. Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице.
3.☼ Одреди врсте непроменљивих речи:

јер, док, превише, мимо, бар, али, и, уз, ли, не, заиста, код, за, ено, баш, тад.
УЗВИЦИ
Узвици су врста непроменљивих речи којом се исказују јака и

нагла осећања, повици за дозивање и терање животиња и
подражавање звукова из природе.
1.☺ Наведи неколико узвика за:

— исказивање осећања,
— дозивање и терање животиња,
75
— за подражавање звукова из природе.
2. * Издвој врсте непроменљивих речи:

мимо, мало, можда, на, још, јер, од, мац, чак, јој, бар, над, ох, уз, заиста,
испред, ех, много, пис, превише, за.
3. ☼ Одреди врсте речи у следећим примерима:

Отићи ћу ако будем могао.
Не знам шта раде.
Задатак сте можда добили.
Не знам одакле ти идеја.
4. ☼ Издвој врсте непроменљивих речи:

међутим, дакле, чим, пошто, кад, јер, зато, мада, са, на, ух, их, да, не, ли,
сад, ето.
5. ☼ Издвој врсте непроменљивих речи:

на, сутра, пред, једино, можда, ух, кад, фију, са, јер, збиља, свакако, овамо,
заиста, међутим, не, ли, да, и, па, ево, ето, радосно, брзо, бар, чак.
РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦЕ У ГОВОРНОЈ УЛОЗИ

Реченице имају различите улоге или функције у споразумевању
(говорној комуникацији). Према тим улогама деле се на:
1. Обавештајне (изјавне) реченице казују разна обавештења.
После њих се пише тачка.
2. Упитне реченице служе да се постави питање. Иза њих стоји
знак питања, на пример: Да ли долазите вечерас?
76
3. Узвичне реченице изражавају јача осећања, а завршавају се
узвичником, на пример: Какав је он играч!
Свака врста реченица изговара се посебном и препознатљивом
реченичком мелодијом или интонацијом.
1.☺ Одреди врсте реченица према комуникативној функцији (улози):

Добио сам петицу!
Зар ниси знао четврти задатак?
Сигурно се одлично спремио за одговарање.
Сјајно, хајдемо!
2.☺ Одреди врсте реченица према комуникативној функцији (улози):

Не знам да ли ће доћи.
А ако не дође, шта ћемо?
3.* Напиши одговарајући знак интерпункције:

Сумњам да ће ти ово помоћи
Не знаш да ли да идеш на излет
Можемо ли да не идемо на тај пут
4. Заповедне реченице казују заповести, молбе, забране и дозволе.

Иза њих може да стоји и тачка и знак узвика, на пример: Молим те,
врати ми лопту. Или: Не улазите без дозволе!
5. Жељне реченице исказују жељу да се оствари оно што оне
значе. Иза њих може стајати и знак узвика, на пример: Добар дан! Лаку
ноћ! Срећан пут! Добро дошли!
4. ☺ Одреди врсте реченица према говорној улози:

Срећан пут свима!
Молим те, додај ми ранац!
Сви у ред, крећемо!
Не брини, сачекаћемо те још пет минута.
Зар још ниси кренуо?
Када ли ће он да стигне?
Он сигурно зна пут до тамо.
Какав доживљај!
5.* Уочи разлику између обавештајних и заповедних реченица! Подвуци

обавештајне реченице у овом дијалогу:
— Помозите ми!
77
— Стижемо! Извадите конопац из ранца и баците му! Ухвати га!
— Ухватио сам га! Држим се чврсто!
— Вуци! Још мало!
— Успело је!
6.* Наведи бар 6 жељних реченица које чујеш готово сваког дана.
7.* Разликуј заповедне и обавештајне реченице. Подвуци заповедне

реченице у овом одломку:
— Кренимо кући! Кући ћемо стићи на време. Пожури само са куповином. И
спакуј се још у хотелу.
РЕЧЕНИЦЕ ПО САСТАВУ
Реченица која има субјекат и предикат зове се субјекатско-

предикатска реченица. Њени главни чланови су субјекат и предикат.
Реченица која има један предикат назива се проста реченица.
Непроширена реченица има само један предикат и субјекат.
Проширена реченица уз главне реченичне чланове има и зависне
реченичне чланове, допуне и одредбе.
Сложене реченице су све оне које се састоје од најмање две просте
реченице, на пример: Устани и одмах се обуци!
78
РЕЧЕНИЦА ПО
САСТАВУ
ПРОСТА СЛОЖЕНА
НЕПРОШИРЕНА ПРОШИРЕНА
Зависни реченични чланови су одредбе и допуне.

Уз именицу стоје именичке одредбе, а уз глагол глаголске одредбе
и глаголске допуне.
У именичке одредбе спадају атрибут и апозиција.
У глаголске одредбе спадају прилошке одредбе.
У глаголске допуне спада објекат, прави и неправи.
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
АТРИБУТ АПОЗИЦИЈА
79
ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ
ГЛАГОЛСКЕ ДОПУНЕ:
ПРАВИ И НЕПРАВИ
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
ОБЈЕКАТ
1.☺ Одреди службу подвучених речи у овим стиховима и кажи какве су

ово реченице по саставу:
„Ето доле под градом Леђаном
Изиш′о је краљев заточниче.”
„Он телала пусти у сватове,
Телал виче и тамо и амо.”
2.☺ Одреди службу речи у следећим стиховима и кажи какве су ово

реченице по саставу:
„Погледа га Милош попријеко,
Удари га руком уз образе.

Колико га лако ударио,
Три му зуба у грло сасуо.”
3.* Одреди службу подвучених речи у овом одломку:

"Угледа га танана невјеста (...)
Кротко ходи, тихо бјесеђаше (...)
„Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорјет' не могу!”
4.* Одреди границе простих реченица у сложеним реченицама и кажи да

ли су просте проширене или непроширене:
80
„Кинези су за производњу папира користили кору дуда и бамбус, а

Европљани су користили старе крпе од лака и памука.
Када мајстор стави калуп у базен, пулпа се скупља на калупу, а
течност се цеди остављајући на ситу танак слој влакана. Пошто се крпе
лупањем претворе у кашасту пулпу мајстор потапа калуп у огроман базен у
коме се налази пулпа.“
5.* Подвуци именичке одредбе у овом одломку:

„Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.”
6.* Подвуци теби познате глаголске одредбе и глаголске допуне у

следећем одломку:
„Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну
шћер, која бијаше мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца учаше како ће
просити и паметно говорити.”
Народна приповетка Дјевојка цара надмудрила
7.* Издвој просте реченице у сложеној усправним цртама.

„Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене затвара и стеже. Ово
можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не
смијеш. Ничу тако забране са свих страна, јато љутититх гусака...”
8.* Издвој просте реченице у сложеној у следећем одломку:

„Знамо ли — не знамо, то ми баш није јасно, али, онако узбуђен и
преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу
дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на Мјесец, наоружан
грабљама трипут дуљим од мене. Посљедње што ми је од те вечери остало у
очима био је разигран пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и
у мој сан, и тамо се разастро у моћан и стравичан Мјесечев пожар.”
9.☼ Издвој просте реченице у сложеној реченици у овом одломку:
81
„Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште,
и као од шале потапало енглеске, и не само енглеске лађе, и када нико од
тадашњих владиних мезимаца није имао храбрости да пође и да чудовиште
ликвидира, — дакле, када је све било тако као што сам вам рекао, — јави се
наш гусарски капетан, дивна једна дигура, звани Звоно, и рече: „Вратите ми
једрењак, вратите ми мојих седамдесет гусара, вратите ми заставе и оружје
— и нека ме поједе морски пас ако се не вратим са свих седам глава тога
чудовишта!”
10.☼ Знаш ли зашто су следеће реченице просте? Одреди њихове

предикате! Разврстај прилошке одредбе према врсти!
У врбаку, под гомилом сребрних изданака бамбуса, стидљиво,
опрезно, главу је помаљало из мајчиног крила, кријући се од света,
младунче панде. Угледавши толики непознати свет око себе, уплашивши се
нових звукова и светлости, младунче окрете главу ушушкавши се поново
мајци у крило.
11.* Допиши другу просту реченицу да би добио једну сложену реченицу.

Искористи дате везнике да повежеш две реченице.
Вратио се кући и ....
па ....
кад ...
али ...
јер ...
да би ...
12.☼ Направи сложену реченицу тако што ћеш подвучену прилошку

одредбу заменити предикатом. Како? Пронађи предикат који је значењем
најсличнији прилошкој одредби коју мења:
Вежбам у рано јутро. Учим због тешког испита. Отишао је болестан
на посао. Отишао је кући не сачекавши ме. Окренуо се брзо вичући на њега.
Гледајући га у очи, причао је мирно.
13. ☼ Одреди усправним цртама границе простих реченица у овом

одломку:
„Према хришћанској Библији, Господ је послао анђела Гаврила да
саопшти Марији да ће постати Исусова мајка. Исус се родио у Витлејему,
где су Марија и њен муж Јосиф отишли да учествују у попису
становништва. Град је био препун и нису нигде нашли смештај, па се Исус
82
родио у скромној штали. Исус је порастао у Назарету, родном граду својих
родитеља и вероватно је учио за столара, као његов отац.“
Анита Ганери, Атлас светских религија
14. ☼ Изброј колико простих реченица има у сложеним реченицама у овом

одломку:
„У неком научном институту један од експериментатора је имао изузетно
истанчан слух. Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте.
И заиста, он би се окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од
три места.“
83
ГЛАВНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ
СУБЈЕКАТ
Субјекат је главни реченични члан. Субјектом је исказан

вршилац радње или носилац стања или особина.
У служби субјекта у реченици може бити једна реч, скуп речи
(синтагма) или цела реченица, на пример:
Ја сутра славим рођендан.
Моја мама је испекла колаче.
Ко не дође, много ће пропустити.
Субјекат у реченици може бити изостављен. Тада се он
претпоставља на основу личног облика предиката, на пример:
84
Слушамо наставника.
Субјекат је изостављен, а гласио би: ми, лична заменица, 1. лице
множине.
1.* Подвуци субјекте у следећем одломку:

„Настао је часни пост. Зима већ превалила. Не дува више оштра
устока ни хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих
букава. Снег свуд готово окопнео. (...) На све стране размилели се вредни
ратари. Тек у подне стиже Миона из чаршије.“
2. * Одреди субјекте у овом одломку:

„Месеци и године су пролазили. У сићушној глави су поново
отпочињале да се роје велике слике о другачијем животу.
И од тада, како би дунуо ветар, тако би и зрнце узлазило у сиви
пешчани облак.
Сићушна глава није мировала. Стално су се у њој ројиле велике
слике. Малено зрнце је све чешће жудело за новим ветром (...)“
Стеван Раичковић Бајка о зрну песка
3.* Подвуци субјекте у овом одломку:

„Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море,
али њу привлаче снежни планински врхови и ружа сунца у модринама неба,
очаравају је облаци и звезде. (...)
Мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза.
Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду
жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње
по небу, а громови сурвавали стење с планине.“
4.☼ Подвуци предикате и сваком од њих одреди субјекат, био он

исказан или не:
„Био је и говедар и пудар, фурунџија и млекаџија, и баштованџија и
ашчија, али је ова два последња занимања ипак највише ценио и једнако је
једно другим замењивао; и умро је а никако није могао стално да се реши за
једно или друго занимање. ”
Стеван Сремац Чича Јордан
85
ПРЕДИКАТ
Предикат именује радњу, особину или стање и приписује их

субјекту.
Предикат је главни реченични члан.
Службу предиката обавља глагол у личном глаголском облику.
Постоје два типа предиката: глаголски и именски.
Глаголски предикат је предикат који се састоји само од глагола у

потврдном или одричном облику, на пример: Снег ће падати још ове
вечери, а у току ноћи нас очекују и ниске температуре.
Он може бити прост и сложен. Сложен је када се састоји од
глагола непотпуног значења и глагола у презенту или инфинитиву, на
пример: Морам да стигнем у школу на време.
Именски предикат се састоји из глаголског и именског дела.

Први део се назива глаголски део предиката и чини га копула или
спона (глаголи БИТИ И ЈЕСАМ) који повезују субјекат са именском
речју која га одређује, на пример:
Он је био способан и хитар, а и његова сестра је вредна и одговорна
девојчица. Њихова мајка била је брижна.
Други део именског предиката, именски део предиката или
именски предикатив састоји се од неке именске речи ( именице,
придева, заменице или броја) или именичке синтагме (именски скуп
речи), на пример:
Он је био способан и хитар, а и његова сестра је вредна и одговорна
девојчица. Њихова мајка била је брижна.
86
ПРЕДИКАТ
ГЛАГОЛСКИ ИМЕНСКИ
ПРОСТ СЛОЖЕН
1.☺ Подвуци предикате у овом одломку:

„Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду. Они јој узору мало
њиве, посеју и среде као себи. Остало ради сама Миона. Сама окопава,
плеви, жање. Никад се неће пожалити.
2.* Подвуци све глаголске и именске предикате у следећем

одломку:
„Сунце је једна од милијарди звезда у галаксији Млечни пут. Ова
глаксија је и сама једна од милијарду галаксија у васиони. Астрономи
Сунце сврставају у „жуте патуљке“, јер је мала звезда. Сунце је
ротирајућа лопта изванредно врелог гаса. Гас се састоји углавном од
водоника (три четвртине његове масе ) и хелијума.“
Дечја илустрована енциклопедија, Звезде и планете
3.* Одреди врсте предиката у следећим примерима и именуј глаголске

облике којима су исказани:
Нећемо се видети вечерас, јер сам се уморио. Идем. Она је моја
најдража пријатељица. Ако ме сачекаш, ићи ћемо заједно. Ово ти је први
пут да путујеш на море! Ја нећу никако стићи на тај воз. Ја ћу баш тада
поправљати фрижидер. Он се одмах, чим је за ту изненадну вест чуо,
припремио за пут.
87
4.* Раздвој глаголски и именски део предиката (именски предикатив) у

Ја сам Марко.
Ти си добар.
Иван је одличан.
Ова свеска је твоја.
Ја бих био први.
Море је било мирно и топло.

Ветар је био нежан и окрепљујући.
Она је ученица наше школе.
Марија ће бити врло добра.
Прошле године сте ви били сјајни.
5.* Подвуци предикате у овим реченицама и кажи да ли је предикат

глаголски или именски:
Мама спава. Тата чита. Ми се играмо. Они су победили. Браћа ће
помоћи. Деца су весела. Време је лепо. Ви сте завршили посао. Они су се
одушевили. Ђаци ће се радовати.
6.* Разврстај глаголске и именске предикате:

Долази пролеће. Дани су све топлији, а киша често пада. Пролећна киша
је јака и кратка, а њене капи су крупне. Још јуче у башти ниједан пупољак
није провирио. А јутрос је у башти освануо први цвет. Наравно, прва мајска
ружа поносно је истурила своје листиће. Црвених латица, заблеснула је
околину својом лепотом. Њен мирис је јак и опојан.
7.☼ Раздвој глаголски и именски део предиката (именски предикатив) у

следећем одломку о чича Јордану:
„Ту је чича Јордан пударисао и баштованисао. А био је поуздан и
поштен, а поглавито погодан, јер није имао ни наблизу ни надалеко рода,
(...) и зато су њиме задовољни били и старији и млађи, и родитељи и деца,
нарочито дечурлија. (...) А и јесте био славан баштован у пролеће, и још
славнији пудар у лето и у јесен.”

Сложен глаголски предикат састоји се од два глагола, од којих
један има непотпуно значење. То су глаголи: моћи, смети, морати,
88
требати и хтети (кад значи желети). Они чине сложен предикат са
глаголом иза себе, на пример:
Морамо да завршимо пројекат. Хоћеш ли да пливаш?
Глаголи непотпуног значења су и глаголи који значе почетак,
прекид или наставак неке радње: почети, стати, узети (кад значи:
почети), наставити, прекинути, престати. И они чине сложен предикат
са глаголом иза себе, на пример: Почео је да учи сликарство.
Допуна овим глаголима може бити и инфинитив, на пример:
Почео је учити граматику.
Важно упозорење!
Не мешајте прилошке одредбе за начин и време са глаголским
облицима, на пример: Читао је новине подвлачећи важне речи. —
прилошка одредба за начин.
8.* Подвуци сложене предикате:

Треба да посетимо изложбу.
Мораш доћи на предавање.
Није могао да побегне.
Нико није смео да изађе.
9.* Подвуци сложене предикате:

Почео сам да радим.
Он стаде да ређа примере.
Узеше да га критикују.
Кад ћеш престати да глумиш?
Зар није требало да кренемо?
Морам да идем.
Јеси ли могао да устанеш?
Зар ниси почео да радиш домаћи?
Хоћу да идем с тобом.
10.* Подвуци предикате и одреди границе простих реченица у сложеним у

Био је уморан, легао је на кревет и заспао.

Сви су се дружили с њом и позвали су је на излет.
Нисам хтео да јој наудим, већ сам позвао другаре да јој помогнемо.
89
Не треба да се љутиш, па Марко је увек био такав.
Треба да се умијеш и устанеш.

Небо је мирно и тихо, по њему плове позлаћени облаци.
90
ЗАВИСНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
ДОПУНЕ:
Прави објекат
ОДРЕДБЕ
Неправи објекат
ИМЕНИЧКЕ
ОДРЕДБЕ:
Атрибут Прилошке одредбе
Апозиција
ОДРЕДБЕ
91
Одредбе у реченици ближе одређују главну реч. Према врсти
главне речи коју одређују, деле се на именичке и прилошке. Именичке
одредбе ближе одређују именице, а прилошке одредбе глаголе.
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
Именичке одредбе у реченици ближе одређују главну реч,

именицу. Баш због тога оне нису главни реченични чланови, већ
зависни, и нису обавезне у реченици.
Именичке одредбе ближе одређују именицу која је у служби
субјекта, али и правог или неправог објекта. Именичке одредбе су
атрибут и апозиција.
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АТРИБУТ
Атрибут је именичка одредба којом се казује особина појма

означеног именицом. Атрибут може бити исказан речју, синтагмом и
реченицом.
Атрибут описује именицу уз коју стоји, казује особине,
припадност, количину, просторну и временску одређеност именице уз
коју стоји.
У атрибутској служби могу бити именице, заменице, придеви и бројеви.
1.☺ Препознај значења атрибута у следећим примерима:

Ово је био пријатан и забаван дан.
92
Отишао је на зимски распуст.
Ово је наш породични одмор.
Ићи ћемо на одмор на селу, или на мору, одмор у граду није нам довољан.
Мамин рођак из Београда ми је донео лопту за кошарку.
2☺. У реченицу: „Ишли смо на излет“ , додајте атрибуте који ће казати

какав је био излет, када се одвијао, чији је, где је био излет, колико је
времена трајао.
Ако именска реч (именица, заменица, придев или број) одређује

именицу, по служби је атрибут, на пример: књига Оље из првог један,
књига са сајма, књига златних корица.
Ако именска реч одређује глагол, онда је по служби објекат, на
пример: Књигу сам купио Ољи, или прилошка одредба, на пример:
Књигу сам донео са сајма. Књига има златне корице.
3.☺ Додај што више придева у служби атрибута уз именице небо и море у
следећој реченици.:
Небо се простире над морем.
4.☺ Додај именице у служби атрибута уз именице торта и џемпер у овим

Мама је направила торту.
Купила сам џемпер.
5.☺ Подвуци атрибуте у овом интересантном одломку:

„Звезде су огромне ротирајуће лопте ужареног гаса. Оне производе
огромну енергију. На ноћном небу оне нам могу личити на сићушне светле
тачке, али многе звезде су невероватно велике.“
6.☺ Додај основне бројеве (од један до четири) или редне бројеве у
служби атрибута уз именице у следећим реченицама:
Освојио је место на градском такмичењу.
Отишао је на наградно путовање после године напорног рада.
7.* Подвуци атрибуте исказане речју или синтагмом у тексту Светолика

Ранковића:
93
„Јесен у винограду
Погледаш ли у виноград, а он окићен црним, као смола, и жутим као

ћилибар грожђем, пуним меденог сока – мелема за уморне, малаксале
груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред
винограда, осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се
позна бресква, а на њеним голим,црним и храпавим гранчицама жуте се
слатки плодови.
Не знаш куда ћеш пре да погледаш, или у грожђе што ти над главом
виси или на мирисне жуте дуње.“
Светолик Ранковић Јесен у винограду
8. * Разликуј атрибут од прилошке одредбе за место! Одреди службе

подвучених речи:
Враћамо се са летовања. Читам писма са летовања.
Радимо на кући. Кров на кући је пропао.
Из моје свеске је узео један лист. Лист из моје свеске је плавичаст.
9.* Одреди службе подвучених речи у овом одломку:

„Опет смештам бледу, уздрхталу Нађењку у санке, опет летимо у страшну
провалију, опет хучи ветар и стружу саонице, и опет, кад санке најсилније и
најхучније лете, ја говорим полугласно...”
Антон Павлович Чехов Шала
10.* Подвуци атрибуте који одређују именице по месту:

Свако лето идемо у нашу кућу у планини. Велика, дрвена кућа изнад чесме
у селу свима се свиђа. Сва остала домаћинства у брдима су мала.
11.* Подвуци атрибуте који одређују именицу временским значењем:

Одмор у лето је занимљивији од одмора у зиму. Ипак, распуст у зиму
је бољи за људски организам.
Задатак од пре пет минута урадила је само једна ученица нашег
разреда.
Дневници од прошле године морају да се чувају.
12.* Подвуци атрибуте исказане речју и синтагмом у овом „цветном“

одломку:
„Дрвенасте цветнице су вишегодишње биљке које живе и размножавају се
дужи низ година. Имају једно или више трајних стабала са гранама. Стабло
94
и гране поседују јаку дрвену масу која одржава биљку усправном и садржи
проводно ткиво за транспорт воде и органских материја.“
Осведочени визуелни речници, Визуелни речник биљака
13.* Подвуци атрибуте и сазнај где се прави најлепша чипка на свету:

„Побожне жене су своје животе посветиле молитвама и ткању чипки.
Бенедиктинске монахиње су наставиле традицију преданог рада у тишини
манастира. У Брижу се и данас производи најфинија и најскупоценија
чипка на свету.“
Часопис Блиц, Бриж, Белгија
14.☼ Подвуци атрибуте у следећим примерима:
Из стабла младе шљиве никли су први изданци.

Извор испод стабла старог кестена затрпан је лишћем.
Шарена крила мог паметног папагаја сијају се на сунцу.
15.☼ Подвуци атрибуте у овој реченици:

„Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни
планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и
звезде.”
16. ☼ Издвој атрибуте у овом занимљивом одломку:

„Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се
пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог
кестена с раскоканим презрелим чаурама: (...) Исплута он иза ријетка
дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем. (...) Споро
напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује
близину најтајанственијег путника, Мјесеца.”
17. ☼ Подвуци атрибуте у овој изузетној биографији:

„Мајор Драгугин Гавриловић је добио за живота Златну медаљу за
храброст, Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла
са мачевима четвртог реда, француски Ратни крст са палмом, Орден
Карађорђеве звезде четвртог реда, Орден Светог Саве четвртог реда и
Орден југословенске круне трећег и четвртог реда.“
Политика, Хероји Београда
95
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АПОЗИЦИЈА
Апозиција је именичка одредба која на други начин, помоћу

нових података одређује већ именовани појам, на пример: Београд,
главни град Републике Србије, мој је родни град.
Увек је исказана именицом или именичком синтагмом.
Приликом писања обавезно се одваја запетама од осталог текста.
1. ☺ Подвуци апозиције:
Школска слава, слава Светог Саве, слави се и код нас.
Милена, њена бака, позвала нас је на колаче.
2.☺ Означите апозиције:

Хајди, Петрова једина другарица, увек је ишла са њим на пашњак.
Белка, њена омиљена козица, весело је скакутала око Хајдиних ногу.
Испунила ми се жеља да понови видим малог Петра козара, мог

најбољег друга.
Клара је уживала у друштву козица, Хајдиних најмилијих другарица.
Чика с Планине је чувао Клару, Хајдину другарицу, с много пажње.
Хајди је увече уживала у слушању ветра, великог и чудног говорника
у гранама јела.
3.* Подвуци апозиције и уједно научи нешто о Сунчевом систему:

„У нашем сунчевом систему постоји девет планета, које круже око
Сунца, наше родитељске звезде. Меркур, планета најближа Сунцу, друга је
најмања планета у Сунчевом систему. Површина Меркура је веома слична
површини нашег Месеца, Земљиног јединог сателита.“
96
4.* Подвуци апозицију у овој занимљивој вести:
„Аватар“ Џејмса Камеруна, конкурент за овогодишњу награду Оскар, имао
је девет номинација, а добио је свега „три“ Оскара.
Часопис Блиц, Аватар
5. ☼ Уоквири апозиције и подвуци атрибуте у следећем одломку:

„Калиграфија, уметност лепог писања, цени се нарочито на Далеком
истоку.
Калиграфи, прави уметници, састављају прелепе цртеже животиња од
редова арапских слова. Многи текстови из Кине и Јапана имају облик
ролне, која се отварала са десне стране и читала одгоре на доле. Књиге на
Западу имају сасвим другачији облик и пишу се слева надесно, у
водоравним редовима.
Сумери, народ из Месопотамије, вероватно су измислили клинасто
писмо пре више од 5000 година.“
Прилошке одредбе ближе одређују глаголе према времену, месту,

мери и количини, начину, средству, друштву и узроку вршења радње.
Прилошке одредбе могу бити исказане:
1. прилозима, на пример: Трчао је брзо. Долазим одмах.
2. именицама са предлозима или именичким скуповима речи, на
пример: Идем са мамом у град. Касним због гужве.
1. ☺ Разврстај прилошке одредбе за време према врстама речи којима су

исказане на прилоге и именице (без предлога и са предлозима):
данас, на лето, ноћас, у јесен, одонда, отада, пред вече, у цик зоре, стално,
понекад, једног дана, опет, кад, тад, сад, онда, тада, једног лепог дана,
године 2016, у следећем миленијуму, овог века, оног лета, сваког јутра,
синоћ, вечерас, јутрос, некада, никада.
2.☺ Разврстај прилошке одредбе за место према врстама речи којима су

исказане на прилоге и именице са предлозима и без предлога:
97
ту,тамо, овде, према кући, ка школи, oнде, где, куда, уз школу, из дворишта,
oдакле, одовуд, на дрвету, око дрвета, горе, доле, лево, десно, изнад школе,
преко конопца, оданде, куд-који, напред, назад, у школу.
3.☺ Издвој прилошке одредбе за начин исказане прилозима и оне исказане

именицама:
као сат, као миш и мачка, овако, тако, онако, као ветар, спремно, сјајно, као
каква препредена мачка, успешно, изванредно, као и сав остали свет,
одлично, брзо, лепо, срећно, дуго, никако, некако, људски, споро, дивно,
свакако, ма како, изврсно, било како, како год.
4.☺ Разврстај прилошке одредбе за количину према врстама речи којима

су исказане на прилоге и именице са предлозима:
колико, толико, много, мало, оволико, онолико, доста, још, по више пута
дневно, три пута на дан,
5.☺ Разврстај прилошке одредбе за узрок према врстама речи на прилоге и

именице са предлозима.
зашто, зато, због своје нарави, због лошег успеха, стога.
6.* Одреди врсте прилошких одредби у следећем одломку:

„Сутра, у зору, положићемо заклетву. Сутра ће свако од вас, већ у
седам сати ујутру, да крене од куће друмом уз Дунав. Тамо на десној страни
Дунава, испод Спасићевих винограда, читав сат хода од вароши, ја ћу вас на
одређеном месту чекати. То место је гроб Максе Жабе. Заклећемо се на
гробу Максе Жабе.”
7.☼ Подвуци и одреди прилошке одредбе у овом рецепту за ускршњу

погачу:
Квасац потопити у млако млеко, додати шећер и со, па кад квасац
нарасте умешати у тесто јаје и уље. Премесити тесто и поделити на пет
јуфки (лоптица), развући јуфке, сећи на каишеве, мотати по два каиша око
јајета, па на погачу ређати јаја обложена тестом. Тесто испећи на високој
температури.
98
8. ☼ Издвој именске и прилошке одредбе исказане речју или синтагмом:
„Пламен и дим обавили су наш вод, вод мајора Гавриловића, који се
налазио на Дунавском кеју. У рововима пуним воде смо провели цели дан и
целу ноћ под директном ватром пољских оруђа са дунавске стране. Земља
се тресла и стењала под тешким ударцима, а када је пала ноћ цело
поприште је осветљавао огроман пламен горућих зграда.“
Ђорђе Себ. Раш Дневник мајора Драгутина Гавриловића
ДОПУНЕ
ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
Допуне су зависни реченични чланови који допуњују значење

главних речи ― глагола. Своје пуно значење поједини глаголи добијају
тек са својим допунама. Постоје два типа допуна глагола: прави
објекат и неправи објекат.
Прави објекат је допуна прелазних глагола. Тада је субјекат
вршилац радње, док прави објекат трпи радњу означену предикатом.
Исказује се именицом, именичком заменицом или именским скупом
речи (синтагмом). Може бити исказан у акузативу без предлога и у
деоном генитиву.
Неправи објекат је допуна и прелазних и непрелазних глагола, на
пример: Дај књигу Марку! Може стајати у различитим падежима, са
предлозима или без њих, једино не може стајати у акузативу без
предлога, номинативу и вокативу. Он се такође исказује именицом,
именичком заменицом или именским скупом речи (синтагмом), на
пример:
Послао је девојци цвеће. Помогао је мајци. Причамо о утакмици.
99
1.* Одреди падеж и врсте објеката :

Он је попио сока. Узели смо сендвиче. Ти донеси мајци ту књигу о којој смо
разговарали. Ако идеш на састанак са девојком, обавезно девојци купи
цвеће.
2.* Подвуци објекте исказане једном речју или синтагмом:

—Ја вас волим, Нађењка!
И загонетка остаје загонетка! Нађењка ћути, о нечему размишља... Ја је
испраћам са санкања кући, она успорава и чека да ли ћу јој рећи оне речи.“
3. * Подвуци објекте у овом одломку:
„Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како-
тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би
њему то остане у постељи, па ни маћи. ”
4. * Пронађи праве и неправе објекте у овој занимљивој причи и подвуци

их:
„Крадљивац и краставци
Пошао једанпут неки човек да краде краставце од баштована.
Прикраде се краставцима и помисли: „Однећу краставце и продаћу их, па ћу
за те паре купити кокошку. Кокошка ће да носи јаја, а ја ћу је насадити, па
ће извести пилиће. Одгајићу пилиће, продаћу их и купити крмачицу. Она ће
ми опрасити прасиће. Прасиће ћу да продам и да купим кобилу. Она ће ми
ождребити ждребад. Одгајићу ждребад, па ћу их продати, а онда ћу купити
кућу и направити башту. Кад будем имао башту посејаћу краставце и нећу
дозволити да их краду — имаћу јаку стражу. Узећу чуваре и поставићу их
да чувају краставце. Тада ћу са стране да приђем и викнем:
—Хеј, ви, боље чувајте!
Ово он повика из свег гласа. Чувари га чуше, па истрчаше и избише
га.”
Лав Толстој
100
5.* Одреди службе речи у овом одломку:

„Јохан Гутенберг, један немачки занатлија, 1438. године је измислио
прву штампарску пресу. Преса притиска лист хартије на плочу са
мастиљавим металним словима, да би се одштампала једна страна. Године
1445. Гутенберг је направио прву штампану Библију на свету. Модерне
штампарске машине данас омогућавају штампање милиона књига и њихову
дистрибуцију.“
6.* Подвуци атрибуте у тексту претходног задатка.
7. ☼ Подвуци атрибуте и уоквири праве објекте у овом занимљивом

одломку:
„Кинези су за писање користили дрво, бамбус и животињске кости.
Касније су додадавали дугачке комаде свиле и хартије савијене у свитке.
Кинески калиграфи повлаче грациозне, непрекинуте потезе четкицом
направљеном од животињске длаке повезане свиленим концем. Она се
налази у шупљој цевчици од бамбуса.“
8. ☼ Одреди све врсте речи у овом одломку:

„Свети Ћирило, свештеник који је проповедао хришћанство међу
словенским народима написао је прве црквене књиге на глагољици. Он их
је превео са старогрчког на старословенски језик и притом по угледу на
грчко унцијално писмо створио глагољицу, прво словенско писмо.“
9. ☼ Издвој све зависне реченичне чланове исказане речју или

синтагмом:
„Папирус се гајио на плантажама у долини Нила. Листови папируса
се праве од стабљике ове биљке. Скине се спољашња зелена кора, а од
унутрашњих белих влакана режу се танке траке. Оне се постављају једна
поред друге, преко првог слоја се ставља други. Слојеви се пресују
ударцима чекића. Кад се осуше на сунцу, на листовима се може писати.“
101
РЕШЕЊА
102
ВРСТЕ РЕЧИ
1.☺ Именице: људи, раду, рука, њиве,

заменице: ти, јој, они, јој, себи,
придеви: добри, тежем, пољском, слаба, женска,
глаголи: помагали су, (не) може, савлада, узору, посеју, среде.
2. ☺ Описни: здрава, весела, разборита, вредна, најбоље,

присвојни: Мионина, газдинске.
3.* Именице: Клара, животу, светлост, ветрић, мирис, цвећа,

Петар, хода, козе, жбуња,
придеви: срећна, златну, сунчеву, свеж, нежни, напорног,
глаголи: упијала је, је заспао, се попеле, је била.
4.* Ја ― 1. лице једнине, њега — 3. лице једнине, мушки род,

ти — 2. лице једнине, им — 3. лице множине, (мушки или женски род),
вас — 2. лице множине, је — 3. лице једнине, женски род,
њ — 3. лице једнине, мушки род, га — 3. лице једнине, мушки род,
јој — 3. лице једнине, женски род, нас — 1. лице множине.
103
ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ
1.☺ Дечаком, дечаку, дечаци, сата, сатом, сати.
2.☺ Дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.
3.☺ Писање, учење, гледање, пливање, сањање. Ово су глаголске именице.
4. ☺ Радник, штедиша, писац или писар, чистач, помоћник или помагач,

кувар, кројач.
5.☺ Игралиште, учионица, клизалиште, скијалиште, читаоница.
6.☺ Ред: редар, редни, редић, редован, ређати,

глас: гласати, гласник, гласач, гласно, гласање, гласић, гласина,
дим: димити, димњак, димни,
магла: маглити, магловит, маглуштина.
7. ☺ Крив ‒ кривда, кривац, кривина...

прав ‒ правда, правац, право (научна дисциплина)...
бео ‒ белац, белина, белило, Белка...
здрав ‒ здравље, Здравка, Здравко, здравство...
црн ‒ црнка, црнило, црнина, црнац, црнче...
брз ‒ брзина, брзак, Брзеће...
104
8.☺ Нога — ногица или ножица, ножурда или ножетина; рука — ручица
или рукица, ручерда или ручетина; зграда — зградица, зградурина или
зградетина, птица — птичица, птичурина, коњ — коњић или коњчић,
коњина.
9.* Пут — путовање, путник, путар, путић, путовати,

род — родбина, родни, рођак, рођени, родити се,
суд — судити, судија, судница...

рад — радник, радни, радња...
ред — редар, ређати, редни...
сан — сањати, снен...
лек —лековит, лекар, лечити, лекић...
вук — вучји, вучина, вучић, вучица...
10.* Наставци за облик: граду, градом, града, градски, градња,

Наставци за грађење речи: градски, градња.
11.*Докторски („и“ је истовремено и наставак за облик речи), , докторка

(„а“ је истовремено и наставак за облик речи), докторат.
105
ПАДЕЖИ
НОМИНАТИВ
1.☺ Оља — субјекат,

сунце — субјекат,
небо — субјекат,
ведро — именски део предиката (именски предикатив),
смех — субјекат,
дечак — субјекат,
она — субјекат,
ја — субјекат,
Иван — именски део предиката (именски предикатив),
2.☺ Иванови кликери — субјекат,

лепи — именски део предиката (именски предикатив),
Иван — субјекат,
Оља — субјекат,
њен бицикл — субјекат,
најбржи — именски део предиката (именски предикатив).
3.* На пример:
Субјекат: Саша је изашао.
106
Именски део предиката (именски предикатив): Ово је Саша.
4.* „Детиња Царица је сада била лепша. Њена подерана хаљина је опет
била нова и блистава, а њена сребрнаста коса била је сјајна и светлуцава.
Дечак у огледалу је витак и чудесно леп. Ипак, најлепше су биле

његове руке. Оне су нежне и снажне.“
Михаел Енде Бескрајна прича
5.* Џон Пиплфокс — субјекат,

седмоглаво чудовиште — субјекат,
наш гусарски капетан — субјекат.
6.☼ Мајка ми је уплела косу. Мајка — субјекат.

Ова млада жена је мајка. Мајка — именски део предиката (именски
предикатив).
Цвет у мојој башти је процветао. Цвет — субјекат.
Ружа је цвет. Цвет — именски део предиката (именски предикатив).
7.☼ Кућа ― субјекат, шкрипа ― субјекат, кола ― субјекат.
ГЕНИТИВ
1. ☺ Кора брезе, плодови мора, гласови деце, вода са извора, улице града,
салата од воћа.
2.☺ Мог брата — атрибут, птица — атрибут, патака — атрибут.
3.☺ Ловац је видео трагове зеца. Купио је играчку својих снова. Мама ми је
направила торту од чоколаде. Носим џемпер од вуне. Направио је кућицу од
107
дасака. То је мој брат од тетке. Он слуша савете свог старијег брата. Јесен је
плодно доба године.
4.* Купио сам јогурта и млека. — Купио сам јогурт и млеко.

Јео сам чоколаде. — Јео сам чоколаду.
Узми кекса. — Узми кекс.
5.* Треба да купим на пијаци парадајза, краставаца и купуса.

— прави објекат,
Попио сам воде и понео сока за моје другове. — прави објекат.
6.* Били смо близу потока, шетали смо се око шуме, поред брда и стигли
до замка веома брзо. Деца су се окупила око учитеља. Пролазим поред твоје
куће. Дошао сам испод моста. Изнад куће се дизао црни дим. Овце пасу на
ливади иза куће.
7.* „До већих дубина и влажнијих слојева ― прилошка одредба за место,

земље. ― атрибут,
храста ― атрибут,
са спољашње и са унутрашње стране ― прилошка одредба за место. муње
― атрибут,
са храста ― атрибут,
испод коре. ― прилошка одредба за место. Томислав
Сећански, Чудеса електрицитета
8. * Мог млађег брата — присвојни или посесивни генитив, врши службу

атрибута,
свог аутомобилчића — присвојни или посесивни генитив, врши службу
атрибута,
једне старе сликовнице — присвојни или посесивни генитив, врши службу
атрибута,
са пода —генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
са полице — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
торте — деони или партитивни генитив, врши службу правог објекта,
сока — деони или партитивни генитив, врши службу правог објекта,
до сточића — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
108
испред телевизора — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за
место.
9.☼ Иван — номинатив, субјекат,

Њушкица — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
длака ― номинатив, субјекат,
Њушкице ― генитив, атрибут,
бело-црна ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
репић — номинатив, субјекат,
зеца — генитив, атрибут,
бео и пуфнаст — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
зелениша — генитив, прави објекат,
маслачка — генитив, атрибут,
ладолежа — генитив, атрибут,

из дворишта ― генитив, атрибут,
купуса — генитив, прави објекат,
шаргарепе — генитив, прави објекат,
банане — генитив, атрибут,
кивија — генитив, атрибут,
хлеба — генитив, прави објекат,
свеже воде — генитив, прави објекат,
зелених листића — генитив, прави објекат.
10. ☼ „Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су

створили народи са источних обала Средоземља. Познати су нам нацрти
свих слова, свих сугласника из свих језика, али су изоставили самогласнике.
Њих је додавала особа која је читала текст са папируса.“
ДАТИВ
109
1. ☺ Идем кући. Ђаци журе ка школи. Воз је јурио ка Новом Саду.
Потрчали смо према друговима.
2.☺ Учитељици — неправи објекат у дативу,

свеску — прави објекат,
писмо — прави објекат,
тати — неправи објекат у дативу,
девојци — неправи објекат у дативу,
цвеће — прави објекат,
сестри — неправи објекат у дативу,
чоколаду и бомбоне — прави објекат,
брату —неправи објекат у дативу,
његове коцке — прави објекат.
Потрчао је ка лопти. — прилошка одредба за место у дативу,
Лопта је нова. — субјекат у номинативу.
4.* Дворишту — прилошка одредба за место, jој — неправи објекат,

им — неправи објекат, својим пријатељима — неправи објекат,
ка мору — прилошка одредба за место, кући — прилошка одредба за место.
5.* Супрузи, баки, Луки, коцки, мачки, тачки, масци или маски.
6.* Из фрижидера — генитив, атрибут,

са излета — генитив, атрибут,
из куће — генитив, прилошка одредба за место,
им — датив, неправи објекат,
јој — датив, неправи објекат.
7.* Ивица и Марица — номинатив, субјекат, вршилац радње

ка шуми — датив, прилошка одредба за место, усмереност
према кућици — датив, прилошка одредба за место, усмереност,
вештице — генитив, атрибут, посесивни или присвојни генитив.
кућа ― номинатив, субјекат, носилац стања,
вештице ― генитив, атрибут,посесивни или присвојни генитив,
иза грмља ― генитив, прилошка одредба за место, место
8.* Иза дечака — прилошка одредба за место,

из Грифиндора ‒ атрибут,
110
испред првака — прилошка одредба за место,
изнад главе — прилошка одредба за место,
црвених и златних варница — атрибут,
с једног краја — прилошка одредба за место.
Џоана Ролинг Хари Потер
9.* Марко — номинатив, субјекат,

мајци — датив, неправи објекат,
кући — датив, прилошка одредба за место,
она — номинатив, субјекат,
му — датив, неправи објекат,
код сестре — генитив, прилошка одредба за место,
сестри — датив, неправи објекат,
бомбона — генитив, прави објекат,
брату — датив, неправи објекат.
10.☼ Чудовиште — номинатив, субјекат,

иза брода — генитив, прилошка одредба за место,
ка гусарима — датив, прилошка одредба за место,
гусари — номинатив, субјекат,
капетан — номинатив, субјекат,
чудовишту — датив, неправи објекат,
чудовиште — номинатив, субјекат,
према капетану — датив, прилошка одредба за место,
море — номинатив, субјекат,
капетан — номинатив, субјекат,
Ја — номинатив, субјекат,
ти — датив, неправи објекат.
11.☼ Леп дан — номинатив, субјекат,

цвркут — номинатив, субјекат,
птица — генитив, атрибут,
зраци — номинатив, субјекат,
сунца — генитив, атрибут,
хук — номинатив, субјекат,
потока — генитив, атрибут,
ка врху — датив, прилошка одредба за место,
планине — генитив, атрибут,
бео — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
испред куће — генитив, прилошка одредба за место,
љубичице — номинатив, субјекат,
111
својој мајци — датив, неправи објекат.
АКУЗАТИВ
1.☺ 1. Цару — датив, неправи објекат, га — акузатив, прави објекат,

2. Девојци — датив, неправи објекат, задатке — акузатив, прави објекат,
3. Девојку — акузатив, прави објекат,
4. Девојку — акузатив, прави објекат,
5. Цара — акузатив, прави објекат.
Текст: Дјевојка цара надмудрила
2.☺ Кад кренем у школу, идем прво низ улицу, па свратим у радњу
близу куће, одатле скренем на Булевар, а онда се попнем уз улицу и трчим
у школу.
3.* „Чим сунце прхне — номинатив, субјекат,

Из шумских грана, — генитив, прилошка одредба за место,
Поврви светина — номинатив, субјекат,
Са свих страна — генитив, прилошка одредба за место,
Друмом, кроз поља — акузатив, прилошка одредба за место,
И кроз потоке — акузатив, прилошка одредба за место.
Добрица Ерић Вашар у Тополи
4.☺ У среду идемо у позориште. У зору ради вежбе. Видећемо се за који

дан.
5.☺ Изашао је из куће на брзину. Причао нам је кроз плач.
6.* Добар ђак — номинатив, именски део предиката (именски предикатив)

лењ — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
из постеље — генитив, прилошка одредба за место,
112
натоварена кола — акузатив, прави објекат,
из блата — генитив, прилошка одредба за место,
с места — генитив, прилошка одредба за место,
магаре — акузатив, прави објекат,
буре— акузатив, прави објекат,
из подрума — генитив, прилошка одредба за место,
Трту — акузатив, прави објекат,
из постеље — генитив, прилошка одредба за место,
он — номинатив, субјекат,
једну ногу — акузатив, прави објекат,
оно ‒ номинатив, субјекат,
најтеже ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
га — акузатив, прави објекат,
име —акузатив, прави објекат,
у школу — акузатив, прилошка одредба за место.
7.* Милош — номинатив, субјекат,

под бијелу кулу — акузатив, прилошка одредба за место,
стр'јелу — акузатив, прави објекат,

за златну тетиву — акузатив, прилошка одредба за место,
,
кроз прстен — акузатив, прилошка одредба за начин,
јабуку — акузатив, објекат,
у бијеле руке — акузатив, прилошка одредба за место,
је — акузатив, прави објекат,
цару честитоме — датив, неправи објекат.
8.☼ Некакав човек — номинатив, субјекат,

у воденицу —акузатив, прилошка одредба за место,
жена — номинатив, субјекат,
врећу — акузатив, прави објекат,
врећа ‒ номинатив, субјекат,
до воденице — генитив, прилошка одредба за место,
кући — датив, прилошка одредба за место,
жену — акузатив, прави објекат,
113
је — (њу, врећу), акузатив, прави објекат.
9.* Село моје баке је веома лепо. — субјекат,

Јуче сам нацртао село. —објекат,
Ормар стоји до прозора. — субјекат,
Поправићемо ормар сутра. — објекат,
Урадио сам задатак. — објекат,
Задатак је био веома лак. ‒ субјекат,
Попио сам сок. — објекат,
Сок је био одличан. — субјекат.
10. * „Јаку струју. ― прави објекат,

жабу ― прави објекат
кроз јегуљино тело. ― прилошка одредба за место,
струју ― прави објекат,
у тело ― прилошка одредба за место,
слике ― прави објекат.
човека. ― прави објекат
11. ☼ Здравствену књижицу — акузатив, прави објекат,

из кухиње ‒ генитив, прилошка одредба за место,
глас — номинатив, субјекат,
моје маме — генитив, атрибут,
ове резултате — акузатив, прави објекат,
лекару — датив, неправи објекат,
ка клиници — датив, прилошка одредба за место,
две другарице — акузатив, прави објекат.
12.☼ Ка реци. — датив, прилошка одредба за место,

писмо — акузатив, објекат,
из Ваљева ‒ генитив, атрибут,
ми — датив, неправи објекат,
га — акузатив, прави објекат,
поштар — номинатив, субјекат,
кућа — номинатив, субјекат,
моје тетке — генитив, атрибут,
најлепша ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
114
најбољи ђак— номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
Мој брат — номинатив, субјекат,
награду — акузатив, прави објекат,
поруку — акузатив, прави објекат,
сестри — датив, неправи објекат,
у сусрет ‒ акузатив, прилошка одредба за место,
пријатељима — датив, неправи објекат.
13.☼ Моја мајка ‒ номинатив, субјекат,

своју пријатељицу Миру — акузатив, прави објекат,
јој — датив, неправи објекат,
изненађење — акузатив, прави објекат,
торту — акузатив, прави објекат,
од чоколаде — генитив, атрибут,
Мирин рођендан — акузатив, прави објекат,
прослава — номинатив, субјекат,
рођендана — генитив, атрибут.
ВОКАТИВ
1.☺ —Томе! Томе! — орило се са улице.

— Хоћеш ли ти, Дарко, да дођеш са својим друговима код нас?
— Чуо си, брате мој, шта о нама говоре?
2.☺ „ Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:

— Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу? Видиш
ли, јадна не била, да не можеш изаћи на крај с том дечицом! Куд ћеш,
јаднице, пре?
— Не могу, дешо — одговорила би му Миона уздахнувши.“

3.☺ „‚О, јетрво, госпођо краљице!
115
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици.‘
Она оде младој јетрвици:
„Јетрвице, млада Гојковице,
Нешто ме је забољела глава...“
Ово су стихови из песме Зидање Скадра.
4.* — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинско кљусе.

‒ Ехеј, будале, враћајте се!
— Ехеј, магарци, вантазије, озепшћете, бог вас убио!
5.* „Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,

Ала си умилна!“
(...) Кад се вода нада мноме склопи,
Ој, Дунаво, ти ме не утопи!“
Песник се обраћа Дунаву.
6.* „Гусле моје, овамоте, мало!

Амо и ти, танано гудало...
Зоро бела, сунце огрејано,

Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело.
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи твоје,
Па у срцу да му не запоје!
Ао свете, мио и премио,

Красно ли те вишњи удесио...“
Бранко Радичевић Гојко
7.*„Море, чу ли, Вукашине краљу!
Не мучи се и не харчи блага,

Не мо'ш, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града!“
„Кад то зачу Вукашине краљу,
116
Он дозива два брата рођена:
„Чујете ли, моја браћо драга...“
8.* „Да чујеш ли, Краљевићу Марко!

Тебе царе на диван зазива,
Да ти идеш цару на дивана“.
Расрди се Краљевићу Марко,
Па довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша...“
(Народна песма Марко пије уз Рамазан вино
9.☼ „Механџија — обраћање,

црни Бугарине! — обраћање,
— Милоше, Стојане! — дозивање,
мој мили ујаче, ‒ обраћање,
мој ујаче, српски цар Стјепане! — обраћање,
дијете Милошу ‒ обраћање,
мој мили нећаче!— обраћање,
Петре! — скретање пажње.
ИНСТРУМЕНТАЛ
1.☺ Са Ољом — прилошка одредба за друштво,

са Јеленом — прилошка одредба за друштво.
2.☺ Колима и аутобусом — прилошка одредба за средство,

камионом ‒ прилошка одредба за средство,
117
са братом Иваном ‒ прилошка одредба за друштво,
скутером — прилошка одредба за средство,
тихим гласом — прилошка одредба за начин,
са лакоћом — прилошка одредба за начин.
3.☺ Булеваром — прилошка одредба за место,

многобројним улицама — прилошка одредба за место,
обалом — прилошка одредба за место,
пред позориштем — прилошка одредба за место,
са љубављу — прилошка одредба за начин,
пред кућом — прилошка одредба за место,
са весељем — прилошка одредба за начин,
пред школом — прилошка одредба за место,
са радошћу — прилошка одредба за начин.
4.☺ Средом и четвртком ‒ прилошка одредба за време,

суботом — прилошка одредба за време,
авионом — прилошка одредба за средство,
са рођацима и пријатељима — прилошка одредба за друштво,
возом — прилошка одредба за средство.
5.* Иване — вокатив, ⁄ (нема службу у реченици),

са мном — инструментал, прилошка одредба за друштво,
до куће — генитив, прилошка одредба за место,
Мира — номинатив, субјекат,
глумица — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
мантил — акузатив, прави објекат,
села— номинатив, субјекат,
према реци —датив, прилошка одредба за место,
вина — генитив, прави објекат,
ка стадиону — датив, прилошка одредба за место,
свеске — номинатив, субјекат,
моје сестре — генитив, атрибут,
уредне — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
ме — акузатив, прави објекат,
лавеж — номинатив, субјекат,
паса — генитив, атрибут.
Ударио је свеском по клупи. — прилошка одредба за средство,
Купио сам нову свеску. — објекат,
118
Ставио сам налепницу на свеску. — прилошка одредба за место.
Свеска је врло лепа. — субјекат,
Ово је моја свеска. — именски део предиката (именски предикатив),
Идем са њом у биоскоп. — прилошка одредба за друштво,
Дао сам јој карте. — неправи објекат,
Она је моја најбоља другарица. — субјекат.
Идем кући. — прилошка одредба за место.
Зидам кућу. — прави објекат.
ЛОКАТИВ
1.☺ Ствари су биле – у дворишту, на тавану, у кући, у соби, у подруму, по

поду, по степеницама.
2.☺ Треба да поразговарамо о... о проблему, о рођендану, о летовању, о

твом понашању.
3. ☺ У шуми — прилошка одредба за место,

по ливади — прилошка одредба за место,
на деблу — прилошка одредба за место,
о доживљајима — неправи објекат,
У септембру ― прилошка одредба за време,
у јуну ― прилошка одредба за време,
у мају — прилошка одредба за време.
4.* Говоримо о школи. — локатив, неправи објекат,

Идемо ка школи. — датив, прилошка одредба за место,
119
Седимо у библиотеци. — локатив, прилошка одредба за место,
Журим ка библиотеци. — датив, прилошка одредба за место,
Пишем сестри. — датив, неправи објекат,
Говорим о сестри. ‒ локатив, неправи објекат,
Мислим о Јелени. — локатив, неправи објекат,
Говорим Јелени шта да ради. — датив, неправи објекат.
5. * О пецању — локатив, неправи објекат,

о путовањима — локатив, неправи објекат,
о такмичењима — локатив, неправи објекат,
у селу — локатив, прилошка одредба за место,
у кући — локатив, прилошка одредба за место.
6.*
ОБЈЕКАТ
НЕПРАВИ
ПРАВИ
Датив
Деони генитив
Локатив
Акузатив
7.☼ Атрибут: кинеска, тој застакљеној, сунцем окупаној, о гајењу бонсаи,

узгајања патуљастог дрвећа, једног београдског солитера,, бонсаи биљака.
Прилошка одредба за место: На малој и сунчаној, јужној тераси, на
пространству столетних шума, у тој застакљеној и сунцем окупаној
просторији, у ботаничкој башти, на многим интернет-адресама,
Прилошка одредба за начин: у потпуној хармонији и слози.
Политика, Бонсаи на тераси
8.☼ На Дурмитору ― прилошка одредба за место,

о чувеном војводи Момчилу ‒ неправи објекат,
120
ујаку Краљевића Марка ― апозиција,
његовом граду Пирлитору. ‒ неправи објекат,
на свом крилатом коњу Јабучилу. ‒ прилошка одредба за начин.
Политика, Дурмитор
9.☼
Падеж Служба Значење Пример
Номинатив Субјекат Вршилац радње Мама је дошла.

или носилац Моја мама је
стања или лепа.
особине
Именски део Субјекту Иван је мој
предиката приписује неку најбољи
(именски особину или га пријатељ.
предикатив) ближе одређује
Генитив Прави објекат Деони или Узео је кекса.
партитивни
генитив
Атрибут Посесивни или Лишће брезе је
присвојни тихо шуштало.
генитив
Прилошка одредба Место вршења Јурили смо се
за место радње око куће.
Датив Неправи објекат Намена Понео сам
Марији
џемпер.
Прилошка одредба Место вршења Журим ка
за место радње школи.
Акузатив Прави објекат Предмет радње Пишем задатак.
Прилошка одредба Место вршења Попео се на
за место радње брдо.
Прилошка одредба Начин вршења Помози му на
за начин радње прави начин.
Прилошка одредба Време вршења Видећемо се на
за време радње лето.
Вокатив Дозивање, Иване, позови
/ обраћање, Ољу!
121
скретање
пажње
субјекат Вршилац радње „Вино пије
у народним Краљевићу
песмама Марко“
Инструментал Прилошка одредба Друштво са Идем са татом у
за друштво којим се врши зоолошки врт.
радња
Прилошка одредба Средство којим Пишем домаћи
за средство се врши радња хемијском
оловком.
Прилошка одредба Време вршења Празником
за време радње радња не ради.
Прилошка одредба Начин вршења Ишао је брзим
за начин радње кораком.
Прилошка одредба Место вршења Ходамо
за место радње улицама.
Локатив Прилошка одредба Место вршења Причамо у
за место радње њеној соби.
Неправи објекат Предмет Говоримо о
разговора журци.
Прилошка одредба Време вршења Идемо у јуну на
за време радње летовање.
122
ИМЕНИЦЕ
1. ☺ Брдо — заједничка, дрвеће — збирна, сто — заједничка, синови —

заједничка, старац — заједничка, Нови Београд — властита, злато —
градивна, златник —заједничка, мама — заједничка, вода — градивна,
лишће — збирна, листови — заједничка, лист — заједничка, листић —
заједничка, листак — заједничка, радост — мисаона (апстрактна), свирање
— глаголска, расположење — мисаона (апстрактна).
2.☺ Другови — заједничка, камења — збирна, сока — градивна, забави

— заједничка, школи — заједничка, песку — градивна, плажи —
заједничка, реци — заједничка, љубави — мисаона (апстрактна), среће —
мисаона (апстрактна).
3.☺ „Сунце зађе, а спушта се тама,

На небу је вечерњача сама
Небо ведро, а река се чиста
тамо-амо у пругама блиста.
123
4.☺ Шећере — градивна именица у множини,

шећер — градивна именица у једнини,
соли — градивна именица у множини,
со — градивна именица у једнини.
5.* Пет — петица, петерац (стих од пет слогова), петак (дан у недељи),
петак (ученик петог разреда), петина.
Девет — деветерац (стих од девет слогова), деветорица, деветка, деветина.
6.* Лист — листови; лишће, грм — грмови; грмље, прстен

— прстенови; прстење, камен — каменови; камење,
грумен — грумен(ов)и; грумење, буре — бурета или бурићи; бурад ,
дугме — дугмета или дугмићи; дугмад,
пиле — пилићи; пилад,
прасе — прасићи; прасад.
7.* Пилад — једнина, женски род, бурад — једнина, женски род, дрвеће
— једнина, средњи род, грожђе — једнина, средњи род, воће — једнина,
средњи род, грмови — множина, мушки род, грмље — једнина, средњи род,
каменови — множина, мушки род.
8.* Дрвље, дрво, дугмад, јато, телад, грм, трње.
9.* Градивне — чоколаду, путер, павлаком.

Заједничке: комаде, лешнике, чинију, салветом, фрижидеру, масе, рукама,
куглице, мрвицама.
Глаголске — служења.
10.* Скакање, причање или прича, пливање, надахнуће, достигнуће,

махање, трчање или трк, јурење или јурњава, гледање.
124
ПРИДЕВИ
1.☺ Златну — описни , сунчеву — присвојни, свеж — описни,

нежни — описни, светлуцаве ‒ описни, планинском — присвојни.
2.☺ Описни: снажан, брз, зелен, сељачки, сиромашан.

Градивни: мермерни, камени, порцулански, млечни.
Присвојни: сељаков, дечји, београдска, железничка, кућни, мамин,
Миличин, Алексин.
Временски: јутрошњи, јесење, ноћно, ондашњи.

Месни: горњи, леви.
3.☺ Брз дечак, брзог дечака, брзом дечаку, брзог дечака, брзи дечаче, (са)
брзим дечаком, (о) брзом дечаку.
4.* Описни: меким, дугим, танким, тежак, загушљив, топли,

присвојни: кућне,
временски: пролећна,
месни: десну, доњем,
градивни: дрвене, вунени.
5.* Описни: необичан, мудар, поносан,

присвојни: дечији, нишки,
временски: предратни,
месни: десни, тамошњи,
градивни: воштани, сребрни, свилен, снежни.
6.* Узео је изворску воду. Немојте пити бунарску воду! Погледате

планинске врхове! Блеште под сунчевом светлошћу!
7.* „Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке
дугачке линије срушених зидина, пусте широке улице.(...)
Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној
базалтној стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“
125
8.* „Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке
дугачке линије срушених зидина, пусте широке улице. (...)
Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној
базалтној стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“
9.* Нежни — описни придев, атрибут,

сунчеви — присвојни придев, атрибут,
јарким — описни придев, атрибут,
високо — описни придев, атрибут,
сиве — описни придев, атрибут,
дуже —описни придев, именски део предиката (именски предикатив),
стеновити — описни придев, атрибут,
планински — присвојни придев, атрибут,
јучерашњу — временски придев, атрибут,
Хајдину — присвојни придев, атрибут,
данашњи — временски придев, атрибут,
летњи — временски придев, атрибут,
краћи — описни придев, именски део предиката (именски предикатив),
леве — месни придеви, атрибути,
десне — месни придеви, атрибути.
10.* Овдашњи, ондашњи, тамошњи, тадашњи, јутарњи.

На пример:
Ондашњи ђаци гимназије су били веома успешни.
У тадашњим условима то није било лако.
Читали смо све о томе у јутарњим новинама.
11.* миш(и)ји, новосадски, Новосађанинов, фрушкогорски, Драганов,

Љубичин, Миличин, Драгичин, шумадијски, Шумадинчев, Иванов,
Алексин, енглески, Енглескињин, грчки, Гркињин, историјски, биолошки.
12. * Олован, гвозден, пешчан, воден, вунен, памучан, глинен, стаклен.
126
13. ☼ „Са врха једне планине зрачила је бела светлост. Извор те

необјашњиве светлости био је на другој страни планине.
По каменом тлу Атлантика Немо се кретао без оклевања. Он је
познавао тај мрачни пут.
Да, ниска шума мртвог дрвећа, без лишћа, без сока, окамењеног у
води, између кога су овде-онде штрчали високи борови. Угљенисано
дрвеће је стајало усправно, а његове црне гране оцртавале су се јасно према
воденој таваници.“
ПРИДЕВСКИ ВИД
1.* Неодређени: бео, мамин, стар, Зоричин, Србинов.

Одређени: бели, стари, чоколадни, српски, овдашњи, јутрошњи, тамошњи,
горњи.
2.* Неодређени: црвен, леп, јак, сигуран, Марковим, златан, славан.

Одређени: црвени, челични, горњем, морском, јучерашњих.
3.* Меки, лаки, строги, јаки, бистри.
4.* Неодређени: Милановог, мајчин.

Одређени: недељни, београдским, јуначки, националној.
ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА
ИЛИ
КОМПАРАЦИЈА
127
1.☺ Моја свеска је уредна, Маркова је још уреднија, а Анина је најуреднија.

Она је лепа, ти си лепша, а ја сам најлепша.
Ја сам био брз, али си ти био бржи. Дечаци из 5/5 су били најбржи ове
године.
2.☺ сјајан, сјајн+ији, нај+сјајнији;

сигуран, сигурн+ији, нај+сигурнији;
млад, млад+ји, нај+млађи;
сив, сив+ји, нај+сивљи;
црвен, црвен+ији, нај+црвенији;
мек, мек+ши, нај+мекши.
3.* Тесан, тешњи, најтешњи; лош, лошији, најлошији; горак, горчи,

најгорчи; врућ, врући, најврући.
4.* Велики, леп, зао, лош, стар.
5.* Плићи, љупкији, жалоснији, љући, мекши, чешћи, бољи, даљи.
6.* Висок ‒ виши, највиши, зао ‒ гори, најгори, јасан ‒ јаснији, најјаснији,
ведар ‒ ведрији, најведрији, јак ‒ јачи, најјачи, горак ‒ горчи, најгорчи,
строг ‒ строжи, најстрожи, грдан ‒ грђи, најгрђи.
7.☼ Плит+ји, љупк+ији, жалосн+ији, љут+ји, мек+ши, чест+ји, (бољи је

неправилни облик компаратива придева добар), дал+ји, вис+ји, (гори је
неправилни облик компаратива придева зао), јасн+ији, ведр+ији, јак+ји,
горк+ји, строг+ји, грд+ји.
8.☼ Груб, грубљи, најгрубљи, лак, лакши, најлакши,

снажан, снажнији, најснажнији, мудар, мудрији, најмудрији, бистар,
бистрији, најбистрији.
128
ЗАМЕНИЦЕ
ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
1.☺ Ви, вас, вама, вас, ви, вама, (о) вама.

На пример:
Ви сте нам помогли. Захваљујемо вам се.
2.☺ Ништа, ничега или ни од чега, ничему или ни према чему, ништа или
ни за шта / , ничим или ни са чим, ни о чему.
На пример:
Не причамо ни о чему. Не видим ништа.
3.☺ Је, јој, је или ју.
4.* Он.
Не позајмљуј свакоме свој рад.
6.* Нисам ни од кога чуо. Не иде ни са ким. Он на то ни због чега не би

пристао. То ни од кога ниси могао добити. Ничим то не дирајте. Он не
говори ни о коме. Ни са ким се не свађај.
7.* Она каже да је она девојчица њена сестра.

Ти си тврдио да су ти претили ти дечаци.
Оне тврде да су оне клупе чистије.
8.* Ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив, субјекат,

ми — енклитички облик личне заменице, 1. лице једнине, датив, неправи
објекат,
129
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив, субјекат,
ти — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, датив, неправи
објекат.
9.☼ Забављени собом, ми смо заборавили на вас.

Собом — лична заменица сваког лица, инструментал,
ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив,
вас — лична заменица, 2. лице множине, акузатив.
Ја ни од кога нисам чуо да треба теби да је предам.
Ја — лична заменица, 1. лице једнине, номинатив,
ни (од) кога — нелична, одрична за лица, генитив
теби — лична заменица, 2. лице једнине, датив
је — (њу), енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род,
акузатив.
Он је разговарао са нама о нашим проблемима.
Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,
са нама — лична заменица, 1. лице множине, инструментал.

О чему сте са њим разговарали док сам ја учио са њом?
(О) чему — нелична именичка заменица, упитна, за ствари, локатив,
(Са) њим — лична именичка заменица, 3. лице једнине , мушки род,
инструментал
ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,
(са) њом — лична именичка заменица, 3. лице једнине женског рода,
инструментал.
Коме ти то кажеш кад те овде нико не разуме?
Коме — нелична именичка заменица за лица, упитна, датив,
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив,
те — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, акузатив,
нико — нелична именичка заменица, одрична, за лица, номинатив.
10. ☼ Зар то ниси приметио док си му је враћао?

Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине ,
мушки род, датив,
је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , женски
род, акузатив.
Он се ни по чему не разликује ни од кога од вас.
Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,
ни (по) чему — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, локатив,
130
ни (од) кога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив,
вас — лична именичка заменица, 2. лице множине, генитив.
Ни пред ким се нису стидели.
Ни (пред) ким — нелична именичка заменица, одрична, за лица,
инструментал,
Нисам се плашио ничега.
Ничега — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, генитив.
Нисам се никога стидео.
Никога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив.

Знаш ти добро шта си му учинио!
Ти ‒ лична именичка заменица, 2. лице једнине, номинатив,
шта — нелична именичка заменица, односна, за ствари, акузатив,
му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , мушки
род, датив.
Поносим се собом.
Собом — лична заменица сваког лица, инструментал.
Чуо сам да си јој је поклонио.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског
рода, датив,
је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског
рода, акузатив.
Никоме ништа нисам донео.
Никоме — нелична именичка заменица, одрична, за лица, датив,
Ништа — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, акузатив.
Ја се ни због чега не љутим.
Ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,
ни (због) чега — нелична именичка заменица, за ствари, генитив.
11.☼ Он је био неко и нешто. — именски део предиката (именски

предикатив),
Нисмо видели ништа. ‒ објекат.
12.* Ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив, или енклитички

облик личне заменице, 1. лице једнине, датив,
га — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род,
генитив или акузатив,
им — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, датив, свашта
— именичка нелична заменица, општа, за ствари, номинатив или акузатив,
131
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив или вокатив или
енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, датив,
јој — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине женског рода,
датив,
њ — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род,
акузатив,
их — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, генитив или

акузатив,
собом — лична заменица сваког лица, инструментал,
себи — лична заменица сваког лица, датив или локатив
му — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род,
датив,
је — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род,
акузатив или генитив
вам — енклитички облик личне заменице, 2. лице множине, датив,
ником — нелична заменица, одрична, за лица, датив или локатив,
ничим — нелична заменица, одрична, за ствари, инструментал,
ма коме — именичка нелична заменица, за лица, општа, датив или локатив,
ма чему — нелична именичка заменица, за ствари, општа, датив или
локатив
било кога — нелична именичка заменица, општа, за лица, генитив или
акузатив.
13.* Она ради своје домаће задатке. — Девојчица ради задатак који је она
добила.
Она ради њене домаће задатке. —Девојчица ради задатке неке друге
девојчице.
Обуо је своје ципеле. — Носи ципеле које му припадају.
Обуо је његове ципеле. — Носи ципеле неког другог човека.
14.☼ Он ти је рекао све о њој.

Он — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, мушки род, номинатив,
субјекат,
ти — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине, датив,
неправи објекат,
о њој — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, женски род, локатив,
неправи објекат.
Дај му их одмах!
132
Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, мушки
род, датив, неправи објекат,
их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине,
акузатив, прави објекат.
Сачекај их и иди са њима.
Их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине,
акузатив, прави објекат,
са њима — лична заменица, именичка, 3. лице множине, инструментал,

прилошка одредба за друштво.
Чувај себе.
Себе — лична заменица сваког лица, именичка, акузатив, прави објекат.
Пошаљи јој је.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски
је — енклитички облик личне именичке заменица, 3. лице једнине, женски
род, акузатив, прави објекат.
Стидим се јер сам те увредио.
Те — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине,
акузатив, прави објекат,
Стално је причала о њему.
О њему — лична заменица, именичка, з. лице једнине, мушки род, локатив,
Слушај ме!
Ме — енклитички облик личне именичке заменица, 1. лице једнине,
акузатив, прави објекат.
Слушам вас.
Вас — лична заменица, именичка, 2. лице множине, акузатив, прави
објекат.
15.☼ Никога нисам видео.

Никога — нелична именичка заменица, за лица, одрична, акузатив, прави
објекат.
Свашта сам чуо о вама.
Свашта — нелична именичка заменица, за ствари, општа, акузатив, прави
објекат;
о вама — лична заменица, именичка, 2. лице множине, локатив, неправи
објекат.
Човек нечему мора да се нада.
133
Нечему — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, датив,
Свашта ће да уради да би бар нешто успео.
Свашта — нелична именичка заменица, општа, за ствари, акузатив, прави
објекат,
нешто — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, акузатив,
прави објекат.
Пошаљи јој некога.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски

некога — нелична именичка заменица, неодређена, за лица, акузатив, прави
објекат.
Причао вам је о себи.
Вам — лична именичка заменица, енклитички облик, 2. лице множине,
датив, неправи објекат,
(о) себи — лична именичка заменица сваког лица, локатив, неправи објекат,
Купите себи доручак.
Себи — лична именичка заменица сваког лица, датив, неправи објекат.
Чекајте нас код њих.
Нас — лична именичка заменица, 1. лице множине, акузатив, прави објекат,
њих — лична именичка заменица, 3. лице множине, генитив, прилошка
одредба за место.
16.* Ја, ти, их, ми, нам, нико, ни од кога, ничега, јој.
17.* Ти си њој помогао, набавио си јој нове скије, а она ти је баш лепо
захвалила.
Звали смо их поименце и тражили смо све њих, али се они нису
јављали, нити смо их могли наћи.
БРОЈЕВИ
134
1. ☺ Шест, петнаест, шездесет, двеста тридесет пет, шестсто, три хиљаде

двеста шеснаест.
2.☺ Шести — редни број, шесторо — збирни број, шесторица — бројна

именица, шест — основни број.
3.☺ Девети — редни број, дванаест — основни број, седморо — збирни

број, први — редни број, сто тридесет — основни број.
4. * Хиљада, двојица, двојка, двоје, хиљадити, милијарда.
5. ☼ Нас троје.
6.* Дванаест хиљада — основни, триста — основни.
7.* Петоро чисте учионицу, а четворо перу клупе. — субјекат.

Позвао сам дванаесторо. — објекат.
Ми смо били први на циљу, а они су били други. — именски део предиката
(именски предикатив).
Три девојчице су купиле три лепе књиге. — атрибут.
8.* XXVII, LXIX, CXLI, MMIX.
9.☼ MCCCLXXXIX
ГЛАГОЛИ
1. ☺ Послао сам — једнина,

ћете доћи, — множина,
чека — једнина.
2.☺ Су промицале — перфекат, 3. лице множине, женски род,
135
су ударали — перфекат, 3. лице множине, мушки род,
хучи — презент, 3. лице једнине,
носи — презент, 3. лице једнине,
чучимо — презент, 1. лице множине,
чекамо — презент, 1. лице множине,
прође — презент, 3. лице једнине,

ћемо причати — футур, 1. лице множине,
ћу се похвалити — футур, 1. лице једнине.
3. ☺ Одричан облик: не умем, не смем, нећу, нећу моћи.

Потврдан облик: јесам, био сам, узећу.
ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ

ИЛИ
1.☺Маштамо — несвршени, трајни,

су дочекивали — несвршени, учестали,
прескочио је —тренутно-свршени,
стићи ћемо — завршно-свршени,
потрчимо — почетно-свршени,
је пукао — тренутно-свршени,
је заплакало — почетно-свршени,
препричавали смо — несвршени, учестали.
2.☺ Дотрчати, претрчати, истрчати, стрчати, утрчати, оптрчати, затрчати,

устрчати, натрчати, потрчати, (растрчати се).
Испливати, препливати, отпливати, допливати, упливати, запливати,
(напливати се).
136
Издржати, задржати, придржати, одржати, уздржати, подржати,
3. * Чучнути, сести, лећи, пасти, гурнути, вирнути, исећи, викнути.
Трчати — претрчавати, оптрчавати;
слушати —преслушавати, дослушавати, одслушавати,
пливати — препливавати,
скакати — прескакивати, доскакивати, искакивати, одскакивати, скакутати,
чекати — дочекивати, сачекивати,
свратити — свраћати,
дочекати — дочекивати,
викати — узвикивати, довикивати, надвикивати се.
5.☺ На пример:
Они свраћају код нас кад долазе у град.
Узвикивали су њено име гласно.
Скакутала је цело поподне.
6.* Писати ‒ записати, написати, уписати, дописати, пописати,исписати,

отписати, потписати, прописати, расписати.
Љубити — заљубити се, одљубити се, наљубити се, пољубити, изљубити.
Мислити — замислити, промислити, умислити, домислити, измислити,
смислити, размислити.
7.* Мислила сам — трајни, несвршени.

Слушао је — трајни, несвршени.
Чекам — трајни, несвршени.
Дочеках га коначно — завршно-свршени.
Стојим — трајни, несвршени.
Седим — трајни, несвршени.
Устадох. — тренутно-свршени.
Викне — тренутно-свршени.
Се ућутимо —почетно-свршени.
Поскочи — тренутно-свршени,
Реци — тренутно-свршени.
Поломио је — тренутно-свршени.
137
Провозали смо кола. — завршно-свршени.
8.☺ Дочитати, ишчитати, начитати се, прочитати.

На пример:
Он је ишчитао све књиге.
Преспавати, одспавати, успавати се, наспавати се, испавати се.
На пример:
Сигурно се наспавао.
9.* Легнем – лежим – лежем

Седим – седнем – седам
Скочим – скачем – скокнем – скакућем.
10.*
Кад вечерамо, одлазимо на партију шаха. — завршно-свршени.
Док вечерамо, причамо и смејемо се — трајни, несвршени
11.* Одредите: глаголски вид:

Купио сам ауто. тренутно-свршени
Послао сам јој поклон. тренутно-свршени
Пас је залајао. почетно-свршени
Уплашио сам је. тренутно-свршени
Разбисмо прозор. тренутно-свршени
Прочитао сам завршно-свршени
лектиру.
Пратио сам га. несвршени, трајни
Долетели смо синоћ. завршно-свршени
Застао је. тренутно-свршени
Заљубила сам се. завршно-свршени
Путујем сутра. несвршени, трајни
Донећу ти новине. завршно-свршени
Пренећемо књиге. завршно-свршени
Учим српски. несвршени, трајни
Трава се зелени. несвршени, трајни
Уплашио сам се. тренутно-свршени
Бежао сам од ње. несвршени, трајни
Трчао сам за несвршени, трајни
аутобусом.
Написао сам писмо. завршно-свршени
Угледао сам се у тренутно-свршени
огледалу.
138
Читао сам књигу. несвршени, трајни
Ударио сам се. тренутно-свршени
Бацио је лопту. тренутно-свршени
Прескакала је несвршени, учестали
конопац.
Јурну ка њима. тренутно-свршени
Облеће око нас. несвршени, учестали
Не надај се. несвршени, трајни
Човек се учи док несвршени, трајни
је жив. несвршени, трајни
12.☼ Је спавао, су лежале, је посматрао, размишљао, ради — несвршени,

трајни.
Мрдну, удари, устаде, се уплашио,улетео, затворио — тренутно-свршени.
Потрчао — почетно-свршени;
Прескакао је, ударао, дозивао — несвршени, учестали.
Дотрчао је, — завршно-свршени.
Толкин Хобит
ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ

ИЛИ
1.☺ Мама прави колаче за Ивану. — прелазни.

Мама чешља Ивану. — прелазни.
Мама и Ивана иду у шетњу. — непрелазни.
Ивана је порасла. — непрелазни.
Ивана се сама чешља. — прави повратни.
Ивана се заљубила. — неправи повратни.
Ивана и Милан се воле. — узајамно-повратни.
2.* Прави повратни: облачити се, купати се.
139
Неправи повратни: смејати се, стидети се, надати се, сналазити се, сијати се,
умиљавати се.
Узајамно-повратни: дружити се, јурити се, гурати се, руковати се.
3.* Су се кретали ― трајни, несвршени,

Су проповедали ― трајни, учестали,
Стигли су ― завршно-свршени,
Имали су ― трајни, несвршени,
Наметну ― тренутно-свршени.
4.☼ Прелазни: виде, узјахао, савије, опази, повиче, уради, послала си,
послао сам, купи, хоћеш,
Непрелазни: прође, потрчи, отишао, не иде.
Повратни: се освијесте.
Народна приповетка Еро с онога свијета
5.☼ Одредите: глаголски вид: глаголски род:

Купио сам ауто. тренутно-свршени прелазни
Послао сам јој поклон. тренутно-свршени прелазни
Пас је залајао. почетно-свршени непрелазни
Уплашио сам је. тренутно-свршени прелазни
Разбисмо прозор. тренутно-свршени прелазни
Прочитао сам завршно-свршени прелазни
лектиру.
Пратио сам га. несвршени, трајни прелазни
Долетели смо синоћ. завршно-свршени непрелазни
Застао је. тренутно-свршени непрелазни
Заљубила сам се. завршно-свршени неправи повратни
Путујем сутра. несвршени, трајни непрелазни
Донећу ти новине. завршно-свршени прелазни
Пренећемо књиге. завршно-свршени прелазни
Учим српски. несвршени, трајни прелазни
Трава се зелени. несвршени, трајни неправи повратни
Уплашио сам се. тренутно-свршени неправи повратни
Бежао сам од ње. несвршени, трајни непрелазни
Трчао сам за несвршени, трајни непрелазни
аутобусом.
Написао сам писмо. завршно-свршени прелазни
140
Угледао сам се у тренутно-свршени прави повратни
огледалу.
Читао сам књигу. несвршени, трајни прелазни
Ударио сам се. тренутно-свршени прави повратни
Бацио је лопту. тренутно-свршени прелазни
Прескакала је несвршени, учестали прелазни
конопац.
Јурну ка њима. тренутно-свршени непрелазни
Облеће око нас. несвршени, учестали непрелазни
Не надај се. несвршени, трајни неправи повратни
Човек се учи цели несвршени, трајни прави повратни
живот.
Играли смо се заједно. несвршени, трајни узајамно-повратни
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
ИНФИНИТИВ
1.☺ Како направити палачинке?

Умутити једно јаје са мало млека, досути две кашике брашна, додати
киселу воду, мало соли и шећера. Загрејати у тигању мало уља, испећи
палачинку са једне стране, преокренути је у ваздуху ( или виљушком) и
допећи са друге стране. Пријатно!
2.☺ Мислити, слушати, радити, изаћи, пећи, сликати.
3.* Прођ-ох, слуша-ти, рек-ох, спава-ти, исплет-ох, ујед-ох, отрес-ох,

мак-ох, нађ-ох, гледа-ти.
4.* Боље с мудрим плакати него с лудим пјевати. Мудра је мука

преварити. Лакше је чувати овце него новце. Речи треба мерити, а не
бројати.
141
5.* Не вреди више чекати. Не могу веровати како је тешко некада бити
фер. Морам и ја прочитати ту књигу. Нису нам се могли јавити.
Наједанпут стане дувати јак ветар. Чим он почне говорити, све се утиша.
Срамота га је признати да није радио. Погрешно је чекати да други
почну. Он је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати. Учити
је задовољство. Пријатно ми је шетати с тобом.
ПРЕЗЕНТ
1.☺ Ко љети пландује, зими гладује. Добра овца не блеји много, али много
вуне даје. Тиха вода бријег рони. Човек се до смрти учи. Више ум замисли
него море понесе. Паметан полако иде а брзо дође.
2.☺ УЗЕТИ
Једнина множина
1. л. узмем узмемо
2. л. узмеш узмете
3. л. узме узму
3.☺ Гледам — 1. лице једнине, могу — 3. лице множине, прођу — 3. лице

множине, надамо се — 1. лице множине, стижете — 2. лице множине,
морам — 1. лице једнине, помогнем — 1. лице једнине, не може — 3. лице
једнине, се избори — 3. лице једнине.
4.* „Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и
слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље сасвијем, па се
онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се
кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола, па онда зађу од куће до
куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану
у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица или друго какво чељаде
узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и
142
окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој
додо, ој додо ле.“
Вук Караџић Етнографски списи, одломак
5.* „Певам дању, певам ноћу,

Певам селе, што год хоћу:
И што хоћу, то и могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,.
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.“
Песму пева Здравко Чолић.
Бранко Радичевић Мини Караџић у споменицу
6.* Се зрачи — зрачити се, сја — сјати, свлачи — свлачити, се вуче —

вући се, суче — сукати, мину — минути, баци — бацити.
7.* Изведи инфинитивну и презентску основу глагола:
Глагол инфинитивна основа презентска основа

наићи наиђ-ох наиђе-мо
загристи загриз-ох загризе-мо
сећи сек-ох сече-мо
макнути макну-ти макне-мо
дати да-ти да-мо
мислити мисли-ти мисли-мо
савити сави-ти савије-мо
извући извук-ох извуче-мо
8.* Презент: падне, одузме, постану, јави се, удари, изиђу.

Инфинитив: живети.
9.☼ Закључивати — закључити; закључујем — закључим.

Истрчавати — истрчати; истрчавам — истрчим.
143
Обећавати — обећати; обећавам — обећам.
Приближавати — приближити; приближавам — приближим.
Издржавати — издржати; издржавам — издржим.
Забрањивати — забранити; забрањујем — забраним.
Записивати — записати; записујем — запишем.
Смиривати — смирити; смирујем — смирим.
Избацивати — избацити; избацујем — избацим.
Скраћивати — скратити; скраћујем — скратим.
10.☼ Кретати — крећем,

скакати — скачем; скакутати — скакућем;
шапнути — шапнем; шапутати — шапућем;
цвокотати — цвокоћем; кликтати — кликћем,
сести — седнем, седати — седам, седети — седим;
срести — сретнем, сретати — срећем, дати — дам, давати — дајем;
пасти — паднем, падати — падам, пући — пукнем, пуцати — пуцам, лећи
— легнем, легати — лежем, лежати — лежим;
проћи — прођем, пролазити — пролазим, вући — вучем, сећи — сечем,
тећи — течем, пећи — печем.
11.*„Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе,

А свежи јутарњи дах пролеће долине мирне,
И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне...“
ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
1.☺ Глагол ЈЕСАМ

1. лице једнине: јесам, сам 1. лице множине: јесмо, смо
2. лице једнине: јеси, си 2. лице множине: јесте, сте
3. лице једнине: јесте, је 3. лице множине: јесу, су
144
Глагол ХТЕТИ
1. лице једнине: хоћу, ћу 1. лице множине: хоћемо, ћемо
2. лице једнине: хоћеш, ћеш 2. лице множине: хоћете, ћете
3. лице једнине: хоће, ће 3. лице множине: хоће, ће
Глагол БИТИ
1. лице једнине: будем 1. лице множине: будемо
2. лице једнине: будеш 2.лице множине: будете
3. лице једнине: буде 3. лице множине: буду
2.* Глагол ЈЕСАМ у одричном облику:

1. лице једнине: нисам 1. лице множине: нисмо
2. лице једнине: ниси 2. лице множине: нисте
3. лице једнине: није 3. лице множине: нису
Глагол ХТЕТИ у одричном облику:
1. лице једнине: нећу 1. лице множине: нећемо

2. лице једнине: нећеш 2. лице множине: нећете
3. лице једнине: неће 3. лице множине: неће
Глагол БИТИ у одричном облику :

1.лицеједнине: не будем, 1. лице множине: не будемо,
2.лице једнине: не будеш, 2. лице множине: не будете,
3.лице једнине: не буде, 3. лице множине: не буду.
3. * Глагол ЈЕСАМ:
сам, си, је, смо, сте, су.
Глагол ХТЕТИ:
ћу, ћеш ће, ћемо, ћете, ће.
4.☼ Подвуци помоћне глаголе:

Они су се повукли чим смо јавили да долазите. Хоћеш ли доћи? Ми ћемо ти
помоћи. Нећу ићи. Он ми је помогао. Е, баш су те прешли. Ви бисте знали
све о томе.
145
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
1.☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама,
мрави, и све што би радили, било им је без плана и рачуна.“
2.* „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама
и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат
ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису
знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као
мрави, и све што би радили, било им је без плана и рачуна.“
3. ☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама,
мрави.“
4. * Моћи: могао — могла; сећи: секао —секла, наћи: нашао — нашла;

сићи: сишао— сишла; умети: умео — умела; клекнути: клекнуо —
клекнула, спремити: спремио — спремила, славити: славио — славила.
5. * Питао, био, успавао, умио, истрчао, попио.
6. ☼ Озебао човек треба да се загреје. — атрибут.

Он је озебао на скијању. — главни глагол глаголског предиката.
Остарели људи треба да пазе на себе. — атрибут.
Они су остарили за ових 10 година. — главни глагол глаголског предиката.
Млеко је прекипело. — главни глагол глаголског предиката.
Прекипело млеко треба очистити са шпорета. — атрибут.
146
ПЕРФЕКАТ
1. ☺ „Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је

у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и мирно је
отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. Поново је погледао у
матуранте. Били су тако мирни, да им ни бубице нису биле равне. Колико се
сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни. Прегледао је
столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без
икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник, али није
знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла.
Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке.“
Милован Витезовић Шешир професора Косте Вујића
2.☺ Снег је вејао и вејао све више, а Хајди је једва чекала да цела кућа буде
завејана. Сутрадан је изашао деда, па (је) разгрнуо снег око целе куће и
бацио га на гомилу. Увече је деда устао и извадио вечеру из ормана, а Хајди
је привукла столице столу. Петар је широм разрогачио своје округле очи
кад је видео колики је комад сувог меса Чика с Планине дао њему.
3.☺ Радио сам, купио сам, стајао сам, стао сам, извинио сам се (упутио
извињење), извинуо сам се (савио сам се), био сам, пио сам.
4. ☺ „Замрзла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као

зрневље кукуруза. Мајка свих река је већ поверовала да јој је најмлађа кћи
заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као
ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с
планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не
усуђујући се да се помакну.“
5.* Подвуци крњи перфекат:

„Једне ноћи изишла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну
мајку. Нигде није нашла воде, па, онако уморна, легла на траву и
заплакала.“
147
Лав Николајевич Толстој Девојчица и крчаг
ФУТУР I
1.* Гледаћеш — ћеш гледати, викаћеш‒ ћеш викати, доћи ћеш — ћеш доћи,
вући ћеш —ћеш вући, наћи ћеш — ћеш наћи, пићеш — ћеш пити, седећеш
— ћеш седети, ући ћеш — ћеш ући, изаћи ћеш — ћеш изаћи.
2.* Футур: ће изучити, остаће, даћу, родиће, видећеш, ће бити.

Презент: да ( ако бог да = дати), нећу, буду, мора, нема.
Инфинитив: родити.
Перфекат: одговорила је, није било.
3.* Купиће кокошку, па ће је лепо хранити, а она ће излећи јаја. Продаће

јаја, а од новца купиће јаре. Јаре ће лепо порасти, постаће коза, па ће ту
козу продати, а од новца купиће теле...
4.* Перфекат: се чинило, је помагао, говорио је.
Футур: доћи ће, ће погледати.

Презент: затекне, има, нема, се не сврати, помогне, не послушаш, не
пређеш.
5. * Презент — укрштају, размишља,

Перфекат — је започео,
Футур — ће учествовати, ће играти, ће имати
Часопис Блиц, Новак и Марија укрштају рекете
6. ☼ Мислићу — футур, нисам хтео — перфекат, знам — презент,

даш — презент, немам — презент, ћемо узети — футур,
гледале смо — перфекат, бити — инфинитив,
сумњале — радни глаголски придев, сумњати — инфинитив,
знале смо — перфекат, су се окренуле — перфекат.
7.☼ Хоћемо — презент, знати — инфинитив, ћемо знати — футур,
148
буде — презент, треба — презент, мислила — радни глаголски придев,
мислила сам — перфекат, знаћу — футур, бити — инфинитив.
8. ☼
ГЛАГОЛСКИ
ОБЛИЦИ
ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
1.Инфинитив
2.Радни
ВРЕМЕНА НАЧИНИ глаголски
1.Презент придев
2. Перфекат
3. Футур
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ПРИЛОЗИ
1.☺ Место: куда, где, овамо, овде, ту, овуда.

Начин: како, некако, људски, тако.
Количину: још, неколико, сасвим, много.
149
Узрок: зато, стога.
Време: одсад, никад, пре, некад, сад, касно.
2. ☺ Купила сам неколико књига, али сам потрошила много новца. Хоћу
још торте. Имам толико пријатеља! Било је превише људи на једном месту!
3. * То је био пријатељски сусрет. — придев.

Он се пријатељски понашао. — прилог.
Бацио је један радознали поглед. — придев.
Он је радознало загледао све углове куће. — прилог.
Ти си паметно дете. — придев.
Решење је било паметно замишљено. — прилог.
4.* Дођи ближе. — прилог.

Она му је ближа од мене. — придев.
То мора боље да се уради. — прилог.
Оне су боље од тебе. — придев.
5.* Заменице: ни од кога, никоме, ни од чега, никога, ни у чему, ни са ким,

некога, некоме, нечему.
Прилози: никако, никуда, ниоткуда, нигде, некако, некуда, негде.
6. * Прилози: много, раздрагано, врло, весело, стрпљиво.

Придеви: широком, пространом, сеоске, љубазни.
7. * Поступио је пријатељски.
Појавио се одједном и нестао брзо и изненада.
ПРЕДЛОЗИ
1.☺ Месно значење: пред кућом, на улицу, у граду, поред села, испред
куће, ка школи, из луке.
Временско значење: за време рата, пред вече, у пролеће, под зиму, у
зору, шетње пред вече, с јесени, од јутра, до мрака.
150
Узрочно значење: због болести, од узбуђења, од галаме, из зависти, из
страха,
Циљ: ради куповине,
Начин: с одушевљењем, од срца, из све снаге, под руку.
Поређење: од њега, од свега.
Друштво: са сином, с породицом
2. * Марија је више волела Марка. Више куће је била школа.

Ниже школе је било двориште. Сишао је ниже него што је требало.
Не прилази близу! Она станује близу моста.
Пре зоре стигосмо на море. Дошли су пре ручка.
Завршио је пре него што су очекивали.
Около кућа је посађена шума. Јуре се около.
3. * Отац је препливао преко залива. — предлог.

Отац је препливао преко — прилог.
Весело дете — придев; весело пева.‒ прилог.
Да ти није пало на памет! — предлог + именица.
Научио је лекцију напамет. — прилог.
Кренуо је пут града. — предлог; Пут води до града. — именица.
Дрвеће је посађено дуж пута. — предлог.
Нацртај једну дуж. —именица.
Идемо крај пута. — предлог.
Никад изаћи на крај са задацима. — именица.
4. * Месни: пред (кућом).

Временски: до (јесени), пре (посла).
Узрочни: због (болести).
Друштво: са (пријатељем).
Поређење: (бољи) од (њега).
Начин: са (одушевљењем).
Циљно: ради (тебе).
Допусно: упркос (твојим речима).
РЕЧЦЕ
151
1.* Супротност: међутим, пак.

На пример:
Позвали смо и њега, међутим, он није хтео доћи.
У тим речима, пак, има доста истине.
Речце за изузимање: само, једино.
На пример:
Једино он зна да управља овим бродом
И ја сам то мислио, само, нисам био сигуран.
Речце за истицање: бар, и, баш.
На пример:
И хтео је, и није хтео.
Баш је чудан овај кловн!
Да је оставио бар једну крофну!
Речце за наглашавање става говорника (модалне речце): дакако,
заиста, ваљда, уистину, несумњиво, свакако, јамачно, неоспорно, нипошто.
На пример:
Једрилица је заиста пристала у луку. То је, несумњиво, била грешка. Сада
су збиља поверовали.
Показне речце: ево, ено, ето.

На пример:
Ево га, долази! Ето, то је урадио!
Упитне речце: зар, ли, да ли.
На пример:
Да ли је ти знаш?
Зар то не можеш да урадиш?
Одрична речца :не.
На пример:
Не, не може!
Потврдна : да!
На пример:
Да, наравно!
2. ☼ Мамин — придев, дванаестерац — именица, двоје— број, њихови —

заменица, ондашњи — придев, горњи — придев, учење — именица,
свилени — придев, петица — именица, грчки — придев, данашњи —
придев, кроз — предлог, дакле — речца, нечији — заменица, вредан —
152
придев, петина — именица, кончани — придев, тамо — прилог, према —
предлог, обично — прилог.
ВЕЗНИЦИ
1.☺ и изаћи напоље.

па опрати судове.
Урадићу домаћи, али нећу данас да цртам.
а ти спреми собу.
јер идем у град са мамом.
који су нам јуче задали.
кад завршим са бојењем.
ако не будем ишао код лекара.
да бих био спреман за сутра.
или нећу?
2. * Иван и Оља иду на Аду. — везник повезује речи.

Понећемо мој бицикл или Ољине ролере. — везник повезује скупове речи
(синтагме).
Кренућемо чим се спремимо. — везник повезује реченице.

Узећемо воду за пиће, али нећемо носити сокове. — везник повезује
реченице.
Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице. ‒ везник повезује реч и
скуп речи (синтагме).
3.☼ Прилози: превише, тад.

Предлози: мимо, уз, код, за.
Везници: јер, док, али, и.
Речце: бар, и, ли, не, заиста, ено, баш.
УЗВИЦИ
153
1.☺ Узвици за исказивање осећања: хеј, јао, ух, еј, јупи, брр, куку леле.
Узвици за дозивање и терање животиња: мац, пис, шиц, мјао, пију.
Узвици за подражавање звукова из природе: крц, шљис, трас, бућ, дум, бам.
2. * Прилог: мало, још, испред, много, превише,.

Предлог: мимо, на, од, над, уз, испред, за.
Везник: јер.
Речца: можда, чак, бар, заиста.
Узвик: мац, јој, ох, ех, пис.
3. ☼ Отићи ћу ако будем

Глагол, помоћни глагол, везник, помоћни глагол,
могао.
глагол.
Не знам шта раде.

Речца глагол заменица глагол.
Задатак сте можда добили.

Именица помоћни глагол речца главни глагол.
Не знам одакле ти идеја.

Речца глагол прилог заменица именица.
4. ☼ Прилози: зато, сад.

Предлози: са, на.
Везници: јер, мада, чим, пошто, кад, да
Речце: међутим, дакле, да, не, ли, ето.
Узвици: ух, их.
5. ☼ Прилози: сутра, кад, овамо, радосно, брзо.

Предлози: на, пред, са.
Везници: јер, и, па, јер, кад,
Речце: једино, можда, збиља, свакако, заиста, међутим, не, ли, да, и, ево,
ето, бар, чак.
Узвици: ух, фију.
154
РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦЕ У ГОВОРНОЈ УЛОЗИ
1.☺ Добио сам петицу! — обавештајна реченица.

Зар ниси знао четврти задатак? — упитна реченица.
Сигурно се одлично спремио за одговарање. — обавештајна реченица.
Сјајно, хајдемо! — узвична реченица.
2.☺ Не знам да ли ће доћи. — обавештајна реченица.

А ако не дође, шта ћемо? — упитна реченица.
3.* Сумњам да ће ти ово помоћи.

Не знаш да ли да идеш на излет.
155
Можемо ли да не идемо на тај пут?
4. ☺ Срећан пут свима! — жељна реченица.

Молим те, додај ми ранац! — заповедна реченица.
Сви у ред, крећемо! — заповедна реченица.
Не брини, сачекаћемо те још пет минута. — обавештајна реченица.
Зар још ниси кренуо? — упитна реченица.
Када ли ће он да стигне? — упитна реченица.
Он сигурно зна пут до тамо.—обавештајна реченица.
Какав доживљај! ― узвична реченица.
5.* Обавештајне реченице су:

— Помозите ми!
— Стижемо! Извадите конопац из ранца и баците му! Ухвати га!
— Ухватио сам га! Држим се чврсто!
— Вуци! Још мало!
— Успело је!
6.* На пример: Добар дан! Збогом! Срећан пут! Срећан рођендан! Лепо
спавај! Лаку ноћ!
7.* — Кренимо кући! Кући ћемо стићи на време. Пожури само са

куповином. И спакуј се још у хотелу.
РЕЧЕНИЦЕ ПО САСТАВУ
1.☺ Доле ‒ прилошка одредба за место,

под градом Леђаном — прилошка одредба за место,
изиш′о је — предикат, краљев заточниче — субјекат.
Ова реченица је проста проширена.
Он — субјекат, телала — објекат, пусти — предикат, у сватове —
прилошка одредба за место.
Ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.
Телал — субјекат, виче — предикат, и тамо и амо — прилошка
одредба за место.
156
И ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.
Дакле, ова сложена реченица је састављена из две просте
проширене реченице.
2.☺ Погледа — предикат, га — објекат, Милош — субјекат, попријеко —

прилошка одредба за начин.
Удари — предикат, га — објекат, руком — прилошка одредба за
средство, уз образе — прилошка одредба за место.
Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.
Колико ‒ прилошка одредба за количину, га —објекат, лако —
прилошка одредба за начин, ударио — предикат,
Три зуба —објекат, му ‒ објекат, у грло — прилошка одредба за
место, сасуо — предикат.
Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.
3.* Га — објекат (глаголска допуна),

танана — атрибут (именичка одредба),
кротко — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),
тихо — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),
од злата — атрибут (именичка одредба),
јабуку — објекат (глаголска допуна)
данас — прилошка одредба за време (глаголска одредба),
у Бојану, — прилошка одредба за место (глаголска одредба),
је — објекат (глаголска допуна).
4.* „Кинези су за производњу папира користили кору дуда и бамбус,│ а
Европљани су користили старе крпе од лака и памука.― две просте
проширене реченице у једној сложеној
Када мајстор стави калуп у базен, │пулпа се скупља на калупу,│ а
течност се цеди остављајући на ситу танак слој влакана. ― три просте
проширене реченице у једној сложеној.│ Пошто се крпе лупањем претворе
у кашасту пулпу│ мајстор потапа калуп у огроман базен │у коме се налази
пулпа.“ ― три просте проширене реченице у једној сложеној.
5.* „Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,
157
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.”
6.* „Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну

шћер, која бијаше мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца учаше како ће
просити и паметно говорити.”
Народна приповетка Дјевојка цара надмудрила
7.* „Тек ми је пета година,| а већ се свијет око мене затвара| и стеже.| Ово
можеш, |а оно не можеш,| ово је добро, |оно није,| ово смијеш казати,| оно не
смијеш.| Ничу тако забране са свих страна, као јато љутитих гусака...”
8.☼ „Знамо ли| — не знамо,| то ми баш није јасно, |али, онако узбуђен и
преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу
дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на Мјесец, наоружан
грабљама трипут дуљим од мене. |Посљедње што ми је од те вечери остало
у очима| био је разигран пламичак дједове ватре,| који се неосјетно преселио
и у мој сан, |и тамо се разастро у моћан и стравичан Мјесечев пожар.”
9. ☼ „Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште,

|и као од шале потапало енглеске, и не само енглеске лађе,| и када нико од
тадашњих владиних мезимаца није имао храбрости |да пође| и да чудовиште
ликвидира, |— дакле, када је све било тако| као што сам вам рекао, |— јави
се наш гусарски капетан, дивна једна фигура, звани Звоно, |и рече:|
„ Вратите ми једрењак, |вратите ми мојих седамдесет гусара,| вратите ми
заставе и оружје |— и нека ме поједе морски пас| ако се не вратим са свих
седам глава тога чудовишта!”
10.☼ Предикати су: је помаљало, окрете.

Прилошке одредбе су:
прилошке одредбе за начин: стидљиво, опрезно, кријући се од света,
ушушкавши се поново мајци у крило,
158
прилошке одредбе за место: у врбаку, под гомилом сребрних
изданака бамбуса, из мајчиног крила, у крило,
прилошке одредбе за узрок: угледавши толики непознати свет око
себе, уплашивши се нових звукова и светлости.
Реченице су просте јер имају само један лични глаголски облик, само један
предикат.
Вратио се кући и научио историју.
па средио собу.
Кад је завршио диктат.
али није стигао да вежба математику.
јер мора да вежба.
да би био спреман за сутрадан.
12.☼ На пример:
Вежбам у рано јутро. — Вежбам кад устанем ујутру.
Учим због тешког испита. — Учим да бих положио тежак испит. Отишао је
болестан на посао. — Отишао је на посао иако је болестан. Отишао је кући
не сачекавши ме. — Отишао је кући, а није ме сачекао.
Окренуо се брзо вичући на њега. — Окренуо се брзо док је викао на њега.
Гледајући га у очи, причао је мирно. — Гледао га је у очи и причао мирно.
13. ☼ „Према хришћанској Библији, Господ је послао анђела Гаврила │да

саопшти Марији │да ће постати Исусова мајка.│ Исус се родио у
Витлејему,│где су Марија и њен муж Јосиф отишли│ да учествују у попису
становништва.│ Град је био препун │и нису нигде нашли смештај,│ па се
Исус родио у скромној штали.│ Исус је порастао у Назарету, родном граду
својих родитеља│ и вероватно је учио за столара, као његов отац.“
Анита Ганери, Атлас светских религија
14. ☼ „У неком научном институту један од експериментатора је имао

изузетно истанчан слух. ― проста проширена реченица,
Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте. ― сложена
реченица састављена од три просте реченице.
И заиста, он би се окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од
три места. ― сложена реченица, састављена од две просте реченице.
159
СУБЈЕКАТ
160
1.* „Настао је часни пост. Зима већ превалила. Не дува више оштра
устока ни хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих
букава. Снег свуд готово окопнео. (...) На све стране размилели се вредни
ратари. Тек у подне стиже Миона из чаршије.“
2. * „Месеци и године су пролазили. У сићушној глави су поново

отпочињале да се роје велике слике о другачијем животу.
И од тада, како би дунуо ветар, тако би и зрнце узлазило у сиви
пешчани облак.
Сићушна глава није мировала. Стално су се у њој ројиле велике
слике. Малено зрнце је све чешће жудело за новим ветром (...)“
Стеван Раичковић Бајка о зрну песка
3. * „Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у

море, али њу привлаче снежни планински врхови и ружа сунца у модринама
неба, очаравају је облаци и звезде. (...)
Мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза.
Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду
жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње
по небу, а громови сурвавали стење с планине.“
4 .☼ „Био је и говедар и пудар, фурунџија и млекаџија, и баштованџија и

ашчија, (он — изостављен субјекат),
али је ова два последња занимања ипак највише ценио (он —
изостављен субјекат),
и једнако је једно другим замењивао; (он — изостављен субјекат),
и умро је (он — изостављен субјекат),
а никако није могао стално да се реши за једно или друго занимање.
(он — изостављен субјекат).
ПРЕДИКАТ
161
1.☺ „Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду пољском.
Они јој узору мало њиве, посеју и среде као себи. Остало ради сама Миона.
Сама окопава, плеви, жање. Никад се неће пожалити.
2.* „Сунце је једна од милијарди звезда у галаксији Млечни пут. Ова

галаксија је и сама једна од милијарду галаксија у васиони. Астрономи
Сунце сврставају у „жуте патуљке“, јер је мала звезда. Сунце је ротирајућа
лопта изванредно врелог гаса. Гас се састоји углавном од водоника (три
четвртине његове масе ) и хелијума.“
3.* Нећемо се видети —глаголски предикат, футур.

Сам се уморио —глаголски предикат, перфект.
Идем —глаголски предикат, презент.
Је моја најдража пријатељица — именски предикат, копула у презенту.
Сачекаш —глаголски предикат, презент.
Ићи ћемо —глаголски предикат, футур.
Је први пут ‒ именски предикат, копула у презенту.
Путујеш ‒ глаголски предикат, презент.
Нећу стићи —глаголски предикат, футур.
Ћу поправљати —глаголски предикат, футур.
Се припремио — глаголски предикат, перфект.
Је чуо —глаголски предикат, перфект.
4.* Глаголски део именски део
Ја сам Марко.
Ти си добар.
Иван је одличан.
Ова свеска је твоја.
Ја бих био први.
Море је било мирно и топло.
Ветар је био нежан и окрепљујући.
Соња је ученица наше школе.
Марија ће бити врло добра.
Прошле године сте били сјајни.
162
5.* Глаголски предикати: Мама спава. Тата чита. Ми се играмо. Они су
победили. Браћа ће помоћи. Ви сте завршили посао.Они су се одушевили.
Ђаци ће се радовати.
Именски предикати: Деца су весела. Време је лепо.
6.* Глаголски предикати: долази, пада, није провирио, је освануо, је
истурила, заблеснула је.
Именски предикати: су све топлији, је јака и кратка, су крупне, је јак
и опојан.
7.☼ Био је — глаголски део,

поуздан и поштен, а поглавито погодан — именски део,
су били— глаголски део, задовољни ‒ именски део.
јесте био — глаголски део, славан баштован и још славнији пудар —
именски део.
8.* Треба да посетимо изложбу.

Мораш доћи на предавање.
Није могао да побегне.
Нико није смео да изађе.
9.* Почео сам да радим.

Он стаде да ређа примере.
Узеше да га критикују.
Кад ћеш престати да глумиш?
Зар није требало да кренемо?
Морам да идем.
Јеси ли могао да устанеш?
Зар ниси почео да радиш домаћи?
Хоћу да идем с тобом.
10.* Био је уморан, |легао је на кревет |и заспао.

Сви су се дружили с њом | и позвали су је на излет.
Нисам хтео да јој наудим, |већ сам позвао другаре |да јој помогнемо.
Не треба да се љутиш,| па Марко је увек био такав.
Треба да се умијеш| и устанеш.
Небо је мирно и тихо, |по њему плове позлаћени облаци.
163
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АТРИБУТ
1.☺ Пријатан и забаван дан — описно значење.

Отишао је на зимски распуст у јануару — временско значење.
Ово је наш породични одмор. — присвојно значење,
Ићи ћемо на одмор на селу, или на мору, одмор у граду није нам довољан.
— месно значење,
Мамин рођак — присвојно значење,
из Београда — месно значење,
ми је донео лопту за кошарку. — описно значење.
2☺. На пример:
164
КАКАВ? Ишли смо на диван, весели излет.
КАДА? Ишли смо на пролећни, априлски излет.
ЧИЈИ? Ишли смо на школски, ученички излет.
ГДЕ? Излет на Дивчибаре прошле године је био диван, а излет у Нови Сад
је ове године био још бољи.
КОЛИКО ДУГ? Ишли смо на тродневни излет на Дивчибаре.
Сјајно, блиставо, широко, плаво небо се простире над дубоким,
плавим, опасним морем.
Мама је направила торту од чоколаде са филом од лешника и шлагом
од јагода.
Купила сам џемпер од вуне са украсима на ранфли.
5.☺ „Звезде су огромне ротирајуће лопте ужареног гаса. Оне производе

огромну енергију. На ноћном небу оне нам могу личити на сићушне светле
тачке, али многе звезде су невероватно велике.“
Освојио је прво место на градском такмичењу.
Отишао је на наградно путовање после четири године напорног рада.
7.* „Јесен у винограду
Погледаш ли у виноград, а он окићен црним, као смола, и жутим као

ћилибар грожђем, пуним меденог сока – мелема за уморне, малаксале
груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред
винограда, осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се
позна бресква, а на њеним голим, црним и храпавим гранчицама жуте се
слатки плодови.
Не знаш куда ћеш пре да погледаш, или у грожђе што ти над главом
виси или на мирисне жуте дуње.“
Светолик Ранковић Јесен у винограду
8. * Враћамо се са летовања. — прилошка одредба.

Читам писма са летовања. — атрибут.
165
Радимо на кући. — прилошка одредба.
Кров на кући је пропао. — атрибут.
Из моје свеске је узео један лист. — прилошка одредба.
Лист из моје свеске је плавичаст. — атрибут.
9.* Атрибути: бледу, уздрхталу,

прилошке одредбе: у санке, у страшну провалију, најсилније, најхучније ,
полугласно.
10.* Свако лето идемо у нашу кућу у планини. Велика, дрвена кућа изнад
чесме у селу свима се свиђа. Сва остала домаћинства у брдима су мала.
11.* Одмор у лето је занимљивији од одмора у зиму. Ипак, распуст у зиму

је бољи за људски организам.
Задатак од пре пет минута урадила је само једна ученица нашег
разреда.
Дневници од прошле године морају да се чувају.
12.* „Дрвенасте цветнице су вишегодишње биљке које живе и

размножавају се дужи низ година. Имају једно или више трајних стабала са
гранама. Стабло и гране поседују јаку дрвену масу која одржава биљку
усправном и садржи проводно ткиво за транспорт воде и органских
материја.“
Осведочени визуелни речници, Визуелни речник биљака
13.* „Побожне жене су своје животе посветиле молитвама и ткању чипки.

Бенедиктинске монахиње су наставиле традицију преданог рада у тишини
манастира. У Брижу се и данас производи најфинија и најскупоценија
чипка на свету.“
Часопис Блиц, Бриж, Белгија
14.☼ Из стабла младе шљиве никли су први изданци.
Извор испод стабла старог кестена затрпан је лишћем.
Шарена крила мог паметног папагаја сијају се на сунцу.
166
15.☼ „Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни
планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и
звезде.”
16. ☼ „Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се
пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог
кестена с раскоканим презрелим чаурама: (...) Исплута он иза ријетка
дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем. (...) Споро
напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује
близину најтајанственијег путника, Мјесеца.”
17. ☼ „Мајор Драгутин Гавриловић је добио за живота Златну

медаљу за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда, Орден
Белог орла са мачевима четвртог реда, француски Ратни крст са палмом,
Орден Карађорђеве звезде четвртог реда, Орден Светог Саве четвртог реда
и Орден југословенске круне трећег и четвртог реда.“
Политика, Хероји Београда
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АПОЗИЦИЈА
1.☺ Школска слава, слава Светог Саве, слави се и код нас.

Милена, њена бака, позвала нас је на колаче.
2.☺ Хајди, Петрова једина другарица, увек је ишла са њим на пашњак.

Белка, њена омиљена козица, весело је скакутала око Хајдиних ногу.
167
Испунила ми се жеља да понови видим малог Петра козара, мог
најбољег друга.
Клара је уживала у друштву козица, Хајдиних најмилијих другарица.
Чика с Планине је чувао Клару, Хајдину другарицу, с много пажње.
Хајди је увече уживала у слушању ветра, великог и чудног говорника
у гранама јела.
3.* „У нашем сунчевом систему постоји девет планета, које круже око
Сунца, наше родитељске звезде. Меркур, планета најближа Сунцу, друга је
најмања планета у Сунчевом систему. Површина Меркура је веома слична
површини нашег Месеца, Земљиног јединог сателита.“
4.* „Аватар“ Џејмса Камеруна, конкурент за овогодишњу награду Оскар,

имао је девет номинација, а добио је свега „три“ Оскара.
Часопис Блиц, Аватар
5. ☼ „Калиграфија, уметност лепог писања, цени се нарочито на Далеком

истоку.
Калиграфи, прави уметници, састављају прелепе цртеже животиња од
редова арапских слова. Многи текстови из Кине и Јапана имају облик
ролне, која се отварала са десне стране и читала одгоре на доле. Књиге на
Западу имају сасвим другачији облик и пишу се слева надесно, у
водоравним редовима.
Сумери, народ из Месопотамије, вероватно су измислили клинасто
писмо пре више од 5000 година.“
1. ☺ Прилози: данас, ноћас, однода, отада, стално, понекад, опет, кад, тад,
сад, онда, тада, синоћ, вечерас, јутрос, некада, никада.
Именице (без предлога и са предлозима): на лето, у јесен, пред вече, у
цик зоре, једног дана, једног лепог дана, године 2016, у следећем
миленијуму, овог века, оног лета, сваког јутра.
168
2.☺ Прилози: ту, тамо, овде, онде, где, куда, одакле, одовуд, горе, доле,
лево, десно, оданде, куд-који, напред, назад.
Именице с предлозима: према кући, ка школи, уз школу, из дворишта,
на дрвету, око дрвета, изнад школе, преко конопца, у школу.
3.☺ Прилози: овако, тако, онако, спремно, сјајно, успешно, изванредно,

одлично, брзо, лепо, срећно, дуго, никако, некако, људски, споро, дивно,
свакако, ма како, изрсно, било како, како год.
Именице: као сат, као миш и мачка, као ветар, као каква препредена
мачка, као и сав остали свет.
4.☺ Прилози: колико, толико, много, мало, оволико, онолико, доста, још;
Именице са предлозима: по више пута дневно, три пута на дан.
5.☺ Прилози: зашто, зато, стога.

Именице са предлозима: због своје нарави, због лошег успеха.
6.* Прилошке одредбе за време — сутра, у зору, сутра, већ у седам сати
ујутру.
Прилошке одредбе за место — од куће, друмом уз Дунав, тамо, на десној
страни Дунава, испод Спасићевих винограда, на гробу Максе Жабе, на
одређеном месту, читав сат хода од вароши.
7. ☼ У млако млеко, ‒ прилошка одредба за место,

Кад квасац нарасте ― прилошка одредба за време,
у тесто ‒ прилошка одредба за место,
на пет јуфки (лоптица) ‒ прилошка одредба за начин,
на каишеве ‒ прилошка одредба за начин,
око јајета ‒ прилошка одредба за место,
на погачу ‒ прилошка одредба за место,
тестом ― прилошка одредба за средство,
169
на високој температури‒ прилошка одредба за начин.
Колачи за Ускрс, Рецепти
8. ☼ Атрибут ― наш, мајора Гавриловића, Дунавском, пуним воде, цели,

целу, директном, пољских оруђа са дунавске стране, тешким, цело,
огроман, горућих зграда.
Апозиција ― вод мајора Гавриловића.
Прилошке одредбе за место ― на Дунавском кеју, у рововима.
Прилошке одредбе за начин ― под директном ватром пољских оруђа са
дунавске стране.
Прилошка одредба за узрок ― под тешким ударцима.
Ђорђе Себ. Раш Дневник мајора Драгутина Гавриловића
ДОПУНЕ
ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
1.* Сока — деони генитив, прави објекат.

Сендвиче — акузатив, прави објекат.
Мајци — датив, неправи објекат.
Ту књигу — акузатив, прави објекат.
О којој — локатив, неправи објекат.
Девојци — датив, неправи објекат.
Цвеће — акузатив, прави објекат.
2.* —Ја вас волим, Нађењка!

И загонетка остаје загонетка! Нађењка ћути, о нечему размишља...Ја је
испраћам са санкања кући, она успорава и чека да ли ћу јој рећи оне речи.“
170
3.* „Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још
како-тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би
њему то остане у постељи, па ни маћи. ”
4.* „Крадљивац и краставци

Пошао једанпут неки човек да краде краставце од баштована.
Прикраде се краставцима и помисли: „Однећу краставце и продаћу их, па
ћу за те паре купити кокошку. Кокошка ће да носи јаја, а ја ћу је насадити,
па ће извести пилиће. Одгајићу пилиће, продаћу их и купити крмачицу. Она
ће ми опрасити прасиће. Прасиће ћу да продам и да купим кобилу. Она ће
ми ождребити ждребад. Одгајићу ждребад, па ћу
их продати, а онда ћу купити кућу и направити башту. Кад будем имао

башту посејаћу краставце и нећу дозволити да их краду — имаћу јаку
стражу. Узећу чуваре и поставићу их да чувају краставце. Тада ћу са стране
да приђем и викнем:
—Хеј, ви, боље чувајте!
Ово он повика из свег гласа. Чувари га чуше, па истрчаше и избише
га.“
Лав Толстој
5.* Субјекат: Јохан Гутенберг, преса, једна страна, Гутенберг, модерне
штампарске машине.
Апозиција: један немачки занатлија.
Прилошка одредба за време:1438. године, Године 1445, данас.
Предикати: је измислио, притиска, би се одштампала, је направио,
омогућавају.
Објекти: прву штампарску пресу, лист хартије, прву штампану Библију на
свету, штампање милиона књига, њихову дистрибуцију.
Прилошка одредбе за место: на плочу са мастиљавим металним словима.
6.* „Јохан Гутенберг, један немачки занатлија, 1438. године је

измислио прву штампарску пресу. Преса притиска лист хартије на плочу са
мастиљавим металним словима, да би се одштампала једна страна. Године
171
1445. Гутенберг је направио прву штампану Библију на свету. Модерне
штампарске машине данас омогућавају штампање милиона књига и њихову
дистрибуцију.“
7. ☼ „Кинези су за писање користили дрво, бамбус и животињске кости.

Касније су додадавали дугачке комаде свиле и хартије савијене у свитке .
Кинески калиграфи повлаче грациозне, непрекинуте потезе четкицом
направљеном од животињске длаке повезане свиленим концем. Она се
налази у шупљој цевчици од бамбуса.“
8. ☼ Именице: Ћирило, свештеник, хришћанство, народима, књиге,

глагољици, језик, угледу, писмо, глагољицу, писмо.
Придеви: Свети, словенским, црквене, старогрчког, старословенски,
грчко, унцијално, словенско.
Заменице: који, он, их.
Бројеви: прве, прво.
Глаголи: је проповедао, написао је, је превео, створио.
Предлози: међу, на, са, на, по, на.
Везници: и, који.
Прилози ― притом.
9. ☼ Атрибут: у долини Нила, папируса, ове биљке, спољашња
зелена, унутрашњих белих, танке, чекића, првог, други.
Прилошке одредбе: на плантажама у долини Нила, једна поред друге,
преко првог слоја, ударцима чекића, на сунцу, на листовима.
Објекат: од стабљике ове биљке, од унутрашњих белих влакана.
172

Zbirka Zadataka Iz Srpskog Jezika Za 5 Razred Osnovne Skole

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz Srpskog Jezika Za 5 Razred Osnovne Skole

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Мр Маја Анђелковић Шегуљев

Мр Маја Анђелковић Шегуљев

Ас. мс Дина Томић, члан, Филолошки факултет у Београду

Даниела Стефановић, члан, професор српског језика у Основној

Директор и главни уредник

ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

ПРЕД НОВИМ САЗНАЊИМА

Добро дошли у пети разред!

Именице Прилози (неки)

Све речи у српском језику деле се на врсте у зависности од свог

Променљиве речи се тако називају јер приликом употребе у

Да ли знаш како се мењају променљиве врсте речи?

За оне који желе да знају више!

1.☺ Одреди врсте променљивих речи у следећим реченицама:

2. ☺ Подвуци придеве и одреди њихове врсте у следећим

3.* Одреди врсте променљивих речи у следећем одломку:

„Клара је била срећна као никад у животу. Упијала је златну сунчеву

4.* Подвуци заменице у следећим примерима и одреди њихово лице,

ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ

Променљиве речи се тако зову зато што имају различите облике

1.☺ Подвуци наставке за облик речи:

2.☺ Подвуци наставке за грађење речи:

Јуче сам била код лекара. Лекар ми је рекао:

3.☺ Изведи именице од глагола наставком за грађење речи –ње и напиши

4. ☺Како се зове човек који:

5.☺ Од датих глагола изведи именицу која означава место на којем се

6.☺ Изведи што више речи од именица додавањем наставака за грађење

7. ☺ Изведи именице од придева:

Деминутив је реч са умањеним значењем, а аугментатив је реч

8.☺ Изведи деминутиве и аугментативе именица:

9.* Изведи нове речи користећи наставке за грађење речи:

10.* Подвуци наставке за облик и уоквири наставке за грађење речи у

11.* Подвуци наставке за грађење речи:

Све падеже делимо на независне и зависне. Независни падежи су

Номинатив је основни облик именске речи. Он се добија на

1.☺Одреди службе речи у номинативу у следећем примеру:

2.☺ Одреди службе подвучених речи у номинативу у следећим примерима:

3.* Напиши реченице у којима ће именица Саша вршити службу

4.* Подвуци именске делове предиката (именске предикативе) у

5.*Одреди службу подвучених речи у овом интересантном одломку:

7.☼ Можеш ли да тачно одредиш која именица врши службу субјекта у

Генитив је падеж који се добија на питање: Кога или Чега?

Сунчеви зраци = зраци сунца

1. ☺ Претвори присвојне придеве у именице у генитиву у служби атрибута

2.☺ Издвој речи које су у присвојном генитиву и одреди њихову службу:

3.☺ Подвуци генитиве у служби атрибута:

2. Друга служба генитива је прави објекат. Генитив се тада зове

4.* Подвуци деони генитив у реченицама и провери да ли је прави објекат:

5.* Подвуци речи у генитиву и одреди њихову службу:

За оне који желе да знају више!

6.* Подвуци речи у генитиву са одговарајућим предлогом које су у

7. * Подвуци генитиве са и без предлога и одреди њихове службе:

8.* Подвуци све речи које су у генитиву и одреди службу и значење

9.☼ Одреди падеже и службу подвучених речи:

10. ☼ Подвуци све облике генитива са и без предлога у овом занимљивом

„Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су створили

Датив је падеж који се добија на питање: Коме или Чему?

Прилошка одредба за место у дативу:

Неправи објекат у дативу:

1. ☺ Подвуци дативе са предлозима и без предлога у служби прилошке