Beleške sa časa:

Mitska predistorija Medeje

Medeja je kći Ejeta, jedan deda joj je Helio, bog sunca, drugi deda joj je bog mora Okean. Njen
otac je bio vladar Kolhide, oblasti koja je izvan granica grčkog sveta, to određuje i glavnu temu
ove drame. Kolhida se nalazi na istočnim obalama Crnog mora. Medeja je bila poznata kao
čarobica. Poznavala je veštine čarobnjaštva. Kako se uopšte našla u ljudskom svetu? Ona je, po
mitu, živela srećno i slobodno dok u njenu zemlju nisu stigli Argonauti na čelu sa Jasonom, u
potrazi za zlatnim runom. Tu dolazi do upliva bogova. Hera i Atina koje su pomagale Jasonu
nagovorile su Afroditu da im se pridruži i da raspali u Medeji strast prema Jasonu kako bi mu
pomogla da dođe do čudotvornog runa koje je čuvao njen otac. Medeja zaista tako i čini pa mu
daje čudotvornu mast kojom će se zaštiti. Uz njenu pomoć će uspeti da savlada Aresovog zmaja.
Jason je u znak zahvalnosti uzima za ženu. Ejet šalje potragu za njima, nju predvodi njegov sin
Apsirt. Medeja osujećuje potragu i ubija Apsirta. Kada stižu u Jasonov zavičaj, kralj, Jasonov
stirc pobio je Jasonovu porodicu. On ga je i poslao po runo da bi mogao da se dočepa prestola.
Sada kada je Jason to video on zna da mu u zavičaju nema opstanka. Na scenu stupa Medeja.
Ona naređuje njegovim ćerkama da nad ocem izvrše obred podmlađivanja. Da raskomadaju
ovna, skuvaju ga u loncu iz njega izađe na kraju jagnje. Jason i Medeja moraju da odu iz
Jasonovog zavičaja. Njih dvoje zajedno sa troje dece skrasili su se van granica njegovog
zavičaja. Život pribeglica nije baš velika sreća. To je jedna od velikih Euripidovih tema, grčke
tradcije i grčke istorije. Pribeglice su bili gradjani drugog reda. Zvali su se metrici. Bilo mu je
dozovoljeno da tu živi i radi, ali teško su uspevali da se integrišu u novu sredinu. I taj problem je
Euripid izneo na scenu. To je ono što vidimo već na samom početku. Zbivanja se odvijaju ispred
Medejinog doma gde živi sa svojom decom i dadiljom. Tu se pojavljuje vaspitač dece. Jason se
već otuđio. U tom prologu, koji je ovde dat u klasičnoj formi. U radnju nas uvodi jedan stih. To
je stih Medejine dadilje. Dadilji će ovde biti dat značajniji prostor, a to ćemo videti i u drami
Hipolit. Prostor dobijaju obični ljudi iz naroda. U Hipolitu, oni su pokretači radnje. U prologu se
kazuju sva buduća zbivanja. Jason je izneverio svoju ženu, zaboravio je na dug koji ima prema
njoj. Ostavio je namerivši da se oženi ćerkom korintskog kralja Kreonta. Nosi isto ime kao
tebanski kralj, ali nema veze sa njim. Ono što nam se odmah nagoveštava, a to je središnji
problem u tragediji jeste to da je Medeja ovo izdajstvo primila k srcu vrlo teško. Ona je u stanju
napetosti. Dadilja koja je dobro poznaje zna koliko ona u takvom stanju može da bude opasna.
Ono što je vrlo jasan signal za buduća zbivanja jeste što dadilja kaže da je Medeja omrzla svoju
decu. Jasonovo izdajstvo nagnalo je da svoj gnev prenese na njihovo zajedničko potomstvo.
Dadilja: ,,Pa mrzi decu...ah da im kakvo zlo ne napravi. Naglo srce ima..“ Ta crna slutnja koju
dadilja ovde već nagoveštava pojačava se u sledećoj sceni kada se pojavljuje vaspitač koji se
vraća od nekud sa Medejinim sinovima i kada njih dvoje razmatraju zajedno situaciju. Vaspitač
se slaže sa dadiljom i kaže: “Na puštaj rasrđene materi, već opazih kako očima seče tu decu kao
da sprema zlo..” Već se javlja dovoljno nagoveštaja na ono najstrašnije što će se u ovoj drami
dogoditi. Ali onda, pokušava da nekako umilostivi Medeju i umiri je. Da tu netrpeljivost otkloni:
“Za greh očev šta su deca kriva?” Dadilja izriče ono što smo čuli više puta kod Sofokla –
prekomernost sreću ne donosi. Kao i kod Sofokla tako i ovde junaci su oni koji ne znaju za meru,
koji je prekoračuju i zbog toga stradaju. Tada se pojavljuje hor koji ovde sačinjavaju, kao i u
većini Euripidovih tragedija, žene, i to korintske građanke. To su građanke u zrelom dobu,
Medejine vršnjakinje, udate žene koje mogu najbolje da je razumeju. Prva epizodija predstavlja
jedno od najznačajnijih mesta u ovoj tragediji i Euripidovim tragedijama uopšte.
Problematizovano je ono što smo upoznali u Antigoni i što Ismena izgovara: “Žene smo, nije na
nama da se s muškarcima borimo.” To predstavlja evoluciju u mišljenju. Razmatra se položaj
žene. Medejin monolog mogao bi se okarakterisati kao prvi feministički manifest u književnosti.
Ona želi da pridobije korinstke žene da bi je one razumele – u oku ljudskom pravičnost ne
boravi, no to što ljudi trpe mnoge nepravde, što moraju da ih podnesu jeste nešto opšte ljudsko,
ali posebno žene su bića izložena udesu života, nepravdama - “Mi žene smo bića najžalosnija.”
Za skupo blago moraš muža kupiti, a od te bede još je veća beda to što mužu nisi drugo do
robinja, prosca ne smeš odbiti, a s mužem rastanak sramotu donosi (žene mora da se uda za
onoga koga su joj namenili, a ne može sa njime da se rastavi). Iz toga proizilazi splet problema,
žena dolazi u muževljevu kuću, mora da se prilagodi novoj sredini. Pri svemu ovome, iako se
ona svemu podredi i potčini i nauči da ugađa, opet sve zavisi od muža. Ona je potpuno
podređena mužu. Žena sedi u kući, podiže decu, a muškarac druguje. Medeja je aktuelna. ,,Mi
smemo samo njega jednog'' – ovo je osporavanje onog čuvenog argumenta: “Ja sam glava kuće,
moram da rizikujem život”. Ona opet pokazuje snagu karaktera i muškobanjstu crtu koju smo
videli kod Klitemnestre i Antigone. Medeja bi pre ratovala nego radila. Onda ide kratka pauza.
Drugi put se javlja didaskalija koja nam sugeriše ne vreme odvijanja radnje već psihološku
pauzu. Na mnogo mesta se Euripid koristi didaskalijama da bi dočarao unutrašnju borbu junaka.
Sada se javlja specifična Medejina situacija. Sve ono što žene podnose ipak je lakše kad je žena
na svom. Ona dodatnu muku muči jer je u tuđini. Koristi pojam varvarskog kraja – Grci su pod
varvarima smatrali sve one koji ne govore grčkim jezikom, već nerazumljivo. Ona je negrkinja i
to je još jedan problem u ovoj tragediji. Na kraju svog monologa Medeja nagoveštava odluku da
izvrši ubistvo i da se osveti mužu. Čitav monolog ima u dramaturškom smislu nastojanje da
nagovesti predstojeće događaje. Na sceni se pojavljuje Kreont, sa dobrim razlogom, ali bez
dovoljno odlučnosti. On zna kakve sve Medeja ima sposobnosti, zna za njenu crnu reputaciju i
plaši se toga, dolazi sa namerom da je progna pre nego počini nekakvo zlo. Međutim, tu Medeja
pokazuje svoje drugo lice. Ona jeste sposobna na sve, gnevna, razočarana, ali ona je i više od
toga. Ona je, vidićemo to i u scenama sa Jasonom, veliki manipulator. Ume da bude pritvorna, da
kuje planove i da skriva svoju pravu narav. U dijalogu sa Kreontom ona ne pruža direktan otpor
već mu se dodvorava i kupuje vreme za svoju osvetu. Kupuje jedan dan da se pripremi za svoj
odlazak. Pada na kolena pred Kreontom i čini gestove molbe za preklinjanje i milost i Kreont
popušta, a svestan je “Ja nisam svirep, nemam srce tiransko, zbog popuštanja me često zadesilo
zlo, sada vidim svoju pogrešku, ispunjavam ti zlo”. Čini taj gest, svestan da greši, ali ne može
drugačije jer je milostiv. Medeja ostaje nasamo sa horom. Kada hor zapita kuda će ona otići
Medeja je odjednom potpuno promenjena, što se nagoveštava u didaskaliji, otkriva svoje pravo
lice. “Zar misliš da bih ovom tako laskala, da mojim namerama to ne služi?” Na kraju otkriva šta
će učiniti. Poslaće otrov: ,,Da žene rade tu su nevešte, a da zlo stvore tu su prevešte''. Ona takođe
ume žene da prikaže u rđavom svetlu što će biti posebno dramatizovano u Hipolitu. Euripid nije
sam feminista, neko ko se bez ostatka bori za ženska prava, već je, u duhu sofistike, pisac koji
sagleda obe strane, mušku i žensku. U drugoj epizodi se odigrava njen prvi dijalog sa mužem. U
sva tri dijaloga Medeja je drugačija. To je zanimljivo, predstavlja vrhunac dramskog umeća da
svoju junakinju prikaže u tri različita stanja. U prvom dijalogu Medeja je gnevna, sasipa u lice
Jasonu sve što misli o njegovim argumentima. Jason je ovde prikazan u mnogo drugačijem svetlu
nego što ga je prikazao mit do tada, on je prikazan kao kalkulant, nezahvalnik, ali se poziva na
interes ne samo njegov, već i njihove dece. On je odlučio da se oženi Kreontovom kćeri da bi
njihovoj deci omogućio povlašćen status. Ovako će oni zakoračiti na dvor i postati
prestolonaslednici. Medeja to ne prihvata i podseća ga na sve što je za njega učinila. Ovde
vidimo da ona čak i u ovom prvom dijalogu sa Jasonom ume da kalkuliše, vidimo opet da se
njene duge replike prekidaju didaskalijama (sa malo podignutim glasom). Jason joj sada
odgovara podsećanjem da ona nije Helenka, da nije Grkinja. “Boraviš u zemlji helenskoj, a ne u
zemlji varvarskoj, ovde nema nasilja”. Medeja ponovo ustukne sa izrazom ,,građanka''. Ono što
je najvažnija replika u njegovom govoru – ona nije ista kao drugi. Jason je najviše kriv zato što
je sve uradio iza Medejinih leđa (ženidbu). Ona govori da je njega stid da starost dočeka sa
ženom varvarkinjom. Njih dvoje se ovde rastaju bez pomirenja, bez dogovora. Ona neće od
njega da primi nikakvu pomoć. Posle toga ide horska pesma, a onda dolazi scena sa Egejem. On
je atinski vladar, čuveni mitski kralj po kome Egejsko more nosi ime jer se sa njega survao sa
litice. Ovde ima sporednu ali značajnu ulogu. Javlja se samo u jednoj sceni. On svraća u Korint
na putovanju iz Delhija. U svom braku on nema dece i odlazi u proročište da sazna kako da
stekne porod. Medeja se hvata za slamku spasa. Ona mu obećava da će mu svojim magijskim
veštinama pomoći da dobije dete, ali pod uslovom da je primi kod sebe. Egej to prihvata sa samo
jedinom malom rezervom, da ona ne putuje sa njim već da sama dođe. Time je razrešen problem
Medejinog utočišta, to će biti Atina. Ona ne namerava da umre, da strada zajedno sa decom,
njena osveta tako ne bi bila potpuna. Ona želi da nastavi da živi i da svojim postojanjem trajno
kinji Jasona. Sada znamo gde će se Medeja skloniti. Egej napušta scenu, Medeja ostaje sa horom.
Sledi jedan monolog gde je hor još manje bitan. Medeja učvršćuje svoj plan.Vidimo njeno
unutrašnje previranje koje se izražava kroz pauze, promene glasa. Izlaže kako će se poslužiti
lukvastvom da bi umilostivila Jasonovu buduću ženu i da bi se založila za to da ona prihvati
Medejinu decu kao svoju – poslaće im bogate poklone, ali oni će im zapravo doneti smrt. To je
bluza, haljina od zlata i venac u kosi, takođe zaltan. Ono što je interesantno, njoj hor odgovara:
zašto bi primila poklon, ona je kraljeva kći, ne treba joj haljina. Poenta i jeste što je to dar,
rukotvorina samog boga Helia, Medejinog dede. Ti pokloni su neodoljivi. Ona će se osvetiti tako
što će predmete natopiti otrovom. Ta haljina doneće smrt i Jasonovoj ženi i svakoj ko se takne
nje. Tako ,,porod svoj umoriću'' – ona ovde prvi put otvoreno stvalja do znanja šta će učiniti:
ostati čuvena čedomorka, ubica svoje dece. Biće prognana iz zemlje kao strašna grešnica. “Taj
dece neće žive videti'”. “da me niko ne smatra jadnom, slabom, ni krotkom, takva nije moja
priroda”. Žena izgovara reči slične onima što je izgovarala Antigona. Ona je slavoljubiva, želi
slavu pa makar i slavu višestrukog ubice i čedomorke. Dolazi drugi dijalog sa Jasonom u kojem
će ona nastupiti lukavo. Sada Jason treba da bude indikretni izvršilac njenog plana. Ona je
intelektualno superiorna u odnosu na Jasona i Kreonta: “sad molim te oprosti meni Jasone, samo
luda ja odustajem i priznajem da promaših”. Dakle, ona malo po malo, primiče se ostvarenju
svog plana, ali joj kroz glavu prolaze misli dočarane didaskalijama, nakon čega se trudi da
nastavi misao. Plače, ali to objašnjava pomirenjem sa ocem. Jason je pita: “Što za decom
uzdišeš?”. Medeja: “Ja ih rodih”. Kazuje nameru da nosi deci poklone, da želi da ih ona odnesu
njihovoj maćehi. To su pokloni samog Helija. Sklanja se sa scene, ostaje hor koji anticipira ono
što će se dogoditi. Dolazi vaspitač sa vešću da je plan uspeo, da je nevesta Jasonova uzela dare u
ruke, ali je iznenađen što se Medeja ne raduje već kuka. Medeja se oprašta od dece. “Oh lele što
me deco tako gledate”. Rešava da decu vodi sa sobom. Ali onda shvata da će to izazvati
podsmehe. Obraća se horu. Pa se trgne: poštedi decu svoju srce. Pa se opet osvrće na decu.
Dolazimo do racionalnog dela. Sudbina njene dece bila je do tada povezana sa njenom željom za
osvetom. Sada dolazi racionalni element, korinćani će se svakako osvetiti na njima, deca će
svakako umreti. I onda shvata da je najbolje da od nje umru jer ih je ona i rodila. Ona ih grli,
ljubi, plače: “Al’ strast je izvor jada najvećeg”. U tri stiha dobijamo definiciju i najdirektniju
karakterizaciju Medeje i ljudske subdine. Njen primer, iako jedinstven, dobija čovečanski značaj.
Strast vlada njenim razborom, a strast donosi ljudima zla. Na kraju se pojavljuje glasnik koji
donosi vest o tome da je stradala Jasonova buduća žena, deca i Kreont sam. To je jedan od
najstavičnijih opisa u grčkoj tradiciji. To je pomalo naturalistički opis. Glasnik opisuje kako
devojka prima darove, stavlja venac u kosu, potom ustaje i srećna, spokojna, sebe ogleda. Ona je
srećna, zadovoljna kako izgleda. Glasnik pravi pauzu i menja glas. Ona svim telom zadršće i
pade na tle umorna, iz usta bela pena isteče joj, nigde krvi jedna kap. Njoj se meso odvaja od
kostiju. Kreće da se trese tamo ovamo, ali džaba, ne može da strese venac sa kose. Više ne mogu
ni njene crte lica da se raspoznaju. Sluz joj ide iz kostiju. To su strašne slike. Dolazi otac i slika
postaje još strašnija. Otac se za nju uhvati, ali ne može da se oslobodi. Otrov prelazi na njega, to
je krajnje jeziva slika. Posle toga Medeji ostaje samo još jedno, da ubije svoju decu. Ona odvodi
decu u kuću odakle se čuju njihovi glasovi. Ona izvršava svoj strašni nalog. Sledi završan, treći
susret i dijalog sa Jasonom. On je nedopadljiv za Jasona. Drugi značajni momenat njene veze sa
Helijom jeste to što beži iz Korinta na krilatim kolima koja joj je zaveštao bog Sunca. Dalje se
sve odvija posredstvom scenske tehnike. Nju je Euripid voleo da koristi. Medeja je na visini, na
kolima. Jason dolazi, sav pometen i sluđen, a Medeja bdi nad njim. Jason počinje da je proklinje:
“Od Helenki to ne bi mogla nijedna” – ovaj njegov iskaz ima značaj ne samo zato što nas ponovo
podseća da je Medeja varvarka, već i zato što je potrebno razumeti da su Grci ovo čudovišno
delo uspeli da prihvate na sceni upravo zahvaljujući tom stihu. U ovom kontekstu Grci ne bi
mogli da prihvate Medeju da je Grkinja kao tragičnu junakinju. To nema više veze sa
Aristotelovom definicijom tragičkog junaka. Euripid je evolucionisao tragediju u tom smislu.
Medeja iščezava, ostaje hor koji izgovara još nekoliko replika: “I ovo se dogodi tako” – nema
utehe. Imamo apsolutnu tragediju na kraju, potpuno nesvojstvenu onome što su do tada Grci
mogli da vide. Medeja je stigla u Atinu i tamo je srdačno dočekana. Ostala je godinama. Medeja
je dobila sina Meda i njemu je pokušala da obezbedi presto, da otruje Tezeja. Opet je prognana sa
Medom. Vraća se u domovinu, ubija strica Persa i ostaje dosledna. Od aristotelovske definijce od
nje ostaje samo doslednost. To je paradigmatska figura svestske književnosti koja ostaje za sva
vremena upisana u kanon kao biće koje ne preza ni za čim, koja se može uklopiti u grčke
tragedije i smatrati vrhuncem onoga što smo videli kod Antigone i Klitemnestre. To je jaka žena.
Jača od muškaraca sa kojima se susreće.

Prepričavanje:

LICA:
DADILJA
VASPITAČ dece
MEDEJA, Jasonova žena
KREONT, car korintski
JASON, Medejin muž
EGEJ, car atinski
GLASNIK
Dva SINČIĆA Jasonova i Medejina
PRATNJA Kreontova, Jasonova, Egejeva
Medejine DVORKINJE

Pozornica predstavlja otvoreno mesto pred palatom u kojoj stanuje Medeja u gradu Korintu, s
izgledom na najbliže ulice.
Euripidova Medeja prvi put je prikazana 431. pre n. e.

PROLOG
PRVI ČIN
Jutarnji časovi. Dadilja Medejina izlazi iz palate, da da oduška svojoj zabrinutosti koju izaziva
žalosna sudbina nekad srećnog Jasonovog doma.

PRVA POJAVA
Dadilja (sama)

Dadilja govori o prošlosti, žali zbog onoga što se desilo: ,,Ej, Arga brod da nije brz poleteo kroz
mrke Simplegade zemlje Kolhidi!'' Simplegade su stene na ulazu u Crno more. kako su se one
primicale jedne drugima i opet odmicale, behu veoma opasne brodarima. Argonautima je pošlo
za rukom da srećno kroz njih proplove i stignu u Kolhidu. Arognauti predvodjeni Jasonom došli
su u Kolhidu u potrazi za zlatnim runom. Zašto su išli u potragu za njim? Pelija, Jasonov stric, po
smrti svog oca otme presto starijem bratu Esonu i stane njega i njegove progoniti. Zato Eson
svoga sina Jasona skloni kod kentaura Hirona na gori Peliji, da tu odraste i vaspita se. Kad je
Jasonu bilo dvadeset godina, dodje u Jolk na dvor stricu. Putem je bio izgubio jednu sandalu i
izidje bosonog pred strica. Kako je ovom bilo prorečeno da se čuva od onoga koji pred njega
izidje bosonog, on reši da se oslobodi svoga sinovca. Naredi mu da iz Kolhide donese zlatno
runo, a to je runo s onog ovna koga je nekad na žrtvu prineo Frikso kad je, bežeći od maćehe,
pribegao kolhidskom caru Eetu i njemu ga poklonio. Da se sve to nije desilo ne bi Medeja
doplovila u Jolk ,,u ludoj strasti prema svome Jasonu''. Medeja svaku tegobu verno deli sa
Jasonom. Ali sada je nastupio razdor, ljubav je uvenula.
Oni su izbegli u Korint kojim vlada kralj Kreont. Jason je naumio da se oženi korintskom
kraljevskom kćeri i da odbaci Medeju. Medeja se čas predaje divljem tuženju, čas posve zanemi,
a pri tome dadilja brižno posmatra decu, sluteći neko veliko zlo. Medeja žali za svojim
zavičajem, doziva oca i zavičaj, što ih je sve izdala, pa podje sa mužem koji ju je sada
odgurnuo. ,,Sad zove kletve, veru, danu desnicu, i ko svedoke priziva još bogove da vide kako
Jason njoj se oduži. Bez hrane leži, sva se bolu predade, i suze roni ceo dan dugovetni, izdajstvo
od kad vide muža svojega''.
Dadilja sada daje nagoveštaj budućih zbivanja: ,,Pa mrzi decu, ne mari da gleda ih. Ah, da im
samo kakvo zlo ne napravi!''. Potom govori o njenoj ishitrenoj prirodi ,,ta naglo srce ima, ono
nepravdu ne trpi''. Ona sluti da bi mogla mačem ubiti cara il mladoženju. Ko sa njom zametne
borbu taj teško zadobija pobedu. Deca se vraćaju sa vežbanja, ali ništa ne slute ,Ta mlado srce ne
mari za bolove''.

DRUGA POJAVA
Vaspitač, dadilja
Vaspitač zatiče dadilju u suzama. Vaspitača čudi to što je ona sama, a što je ostavila Medeju bez
svoje pomoći. Ona mu priča o jadima koji je more ,,Ta verne sluge tešku muku podnose kad
kakvi jadi gospodare zadese''. Ona pati zbog jada koje njena gospodarica podnosi. Vaspitač
postavlja pitanje: ,,Zar nesrećnica još ne presta plakati?'' Dadilja: ,,Da blago tebi! Sad joj jadi tek
počinje''. Vaspitač joj ipak predvidja još veće jade na osnovu onoga što je saznao kod Pirene,
kladenca u Korintu koje je bilo jedno od omiljenijih mesta u Korintu. Vaspitač donosi vest da
Kreont namerava da Medeju zajedno sa sinovima protera iz grada, pa se ponovo oglašava motiv
brige da bi Medejino očajanje moglo da bude pogubno po njenu sopstvenu krv. ,,Uz novo
srodstvo stare veze prestaju, za pravo naše kuće on se ne brine''. Dadilja uvidja da se zla redjaju
jedno za drugim: ,,Staro zlo ne presta još, a već se starom novo zlo pridružuje''. Vaspitač dadilju
ućutkuje, on taji od Medeje to saznanje. Dadilja se obraća deci govoreći im o tome kako se otac
njihov loše ophodi prema njima: ,,Ne proklinjem; gospodar on je moj, ano stoji da je rdjav prema
svojima''. Vaspitač uvidja da ,,svak sebe više voli nego bližnjega''. Dadilja sokoli decu, govori im
da će biti bolje. Sada se javlja još jedno znamenje. Vaspitač i sam uvidja da je Medeja opasna po
decu: ,,A ti koliko možeš na njih pripazi i ne puštaj ih rasrdjenoj materi; već opazih kako seče
očima tu decu, ko da sprema zlo. A dobro znam: ne prodje gnev je pre no sruši nekoga. Da smo
dušmana, ne decu, obori!''.

TREĆA POJAVA
Dadilja, Medeja (u kući)
Medeja žali nad sopstvenom sudbinom, ona zaziva smrt. Dadilja i samu decu upozorava na
stanje u kojem je njihova majka: ,,Bež'te brže u odaju svoju, očima joj ne približujte se, dalje od
nje, klonite se dobro divlje ćudi i ljutita besa uskipela materina gneva!''. Dadilja uvidja da je
Medejina žalba sada mala, ali da će biti sve veća''.
Pesink pažaljivo priprema ono što je na gradji inovirao, a u to spada i to da u Medejinim izlivima
bola, koji se razležu palatom čujemo i kletvu kojom se baca na decu ,,Kleta deco majke očajnice,
propast vama ko vašem ocu, vaša kuća ostanula pusta!''. Dadilja sažaljeva decu budući da ona
nisu kriva za Medejinu sudbinu. Ona uporno nastavlja sa crnim slutnjama ,,Strah je mene:
stradaćete jadna''. Ona priča uopšteno o ,,silnicima'', misleći na ljude koji poseduju narav poput
Medejine - ,,mnogo traže,a malo slušaju, srdnju svoju teško savladjuju''. Ona daje jedan važan
stav: ,,Prava mera svugde pobedjuje, skroman život- sreća i spasenje; prekomernost sreću ne
donosi, vei jadi na kuću se ruše, kad se na nju bogovi razgneve''. Upravo je osećaj za Meru ono
što nedostaje Medeji i ono što je osudjuje na propast.

ČETVRTA POJAVA
HOR, DADILJA, MEDEJA (u kući)
Ulazi hor korintskih žena.
Hor se saoseća sa Medejom. On se prvo raspituje kod dadilje za Medejine jade. Ona obznanjuje
horu da Medeja pati zbog toga što se Jason ženi carevom kćeri. Na to se čuju Medejini leleci, ona
priželjukuje smrt pre nego život kakav vodi. Hor prvo zaziva Diva i postavlja mu pitanje da li
čuje Medejin vapaj, zatim se obraa Medeji. Hor nastoji da je uteši objašnjenjem da su i druge
žene doživele sličnu sudbinu. ,,Div će svetit' žalost tvoju. Ne jedi se zbog svog vojna''. Javlja se
motiv zadovoljenja pravde od strane bogova. Iako Euripid primat daje čoveku, on ovde pokazuje
da je nešto ipak u domenu bogova i da nešto zavisi od njihove odluke. Medeja nastavlja svoju
jadikovku. Ona se obraća Divu i Temidi, boginji zakonitog poretka, ćerki Urana i Geje. Ona je
druga Divova žena. Ona oplakuje svoju sudbinu i udaju za nevernog muža. Osveta je njen
pokretački motiv: ,,Oh, kad bih i njega i njegovu dragu u dvoru ih smrtvljenje ugledat mogla''.
Medeja sad žali zbog onoga što je učinila za Jasona: ,,O, oče, o, zemljo, izgubih vas ja kad
rodjenog vrata ružno pogubih'' (Objašnjenje: Kad je Jason Medeju odveo, ona je ponela i mrtvo
telo svoga maldog brata Apsirta, koga je još pre polaska ubila, pa je, kad ju je otac Eet progonio,
bacala komad po komad bratova tela u more i tako zadržavala oca koji je razbacane komadiće
skupljao). Dadilja uvidja da Medejin gnev neće biti iskaljen na nečemu malom i običnom. Hor
kazuje dadilji da bi je razgovor sa njim umirio, on joj govori da pozove Medeju kako bi sprečila
strahote koje će se dogoditi (,,Hajde po nju, izvedi je, amo nama neka dodje, mi smo njojzi, kaži,
verne- hitaj samo dok zla nema, žalost na to nagnaće je''. Dadilja se povinuje rečima hora, ali sve
misli da Medeja neće na tako nešto pristati: ,,Ko lavica koja laviće brani na svakoga ona očima
seva kad započne ko da zbori joj štogod''. Dadilja se potom obraća publici i govori o tome kako
su ljudi bili budale kada su samo vesele pesme smišljali, one su bespotrebne jer ,,društvo se i bez
svirke veseli za oblinom sofrom kraj činija pubih'', ali ne postoje tužbalice da se njima bol izarzi.
Ne postooje pesme za muke i žalost teške (,,A niko za muke i žalosti teške ni svirkom ni pesmom
ne nadje leka, asmrti i nesreće strašne razaraju život i domaću sreću'').
Epoda
Medeja zaziva Diva i Temidu kao svedoke pogažene vere, o čemu govori Dadilja. Ona
moli: ,,Čuj joj lelek, uzdisanje gorko, silnu žalbu, proklinjanje ljuto što joj vojno verpom
prevrnuo''

PRVA EPISODIJA
DRUGI ČIN
PRVA POJAVA
MEDEJA, HOR

Hor saučesnički prati Medejinu sudbinu i pristupa joj rečima utehe Medeja ne odbija žene, ona
im polazi u susret i govori im o svojoj nesreći. Pribranost sa kojom govori, kao i okolnost da se
svojim rečima ubrzo od sopstvene sudbune okreće opštim nevoljama, što je sasvim u skladu sa
pesnikovim mislima o svom vremenu, stoje u upečatljivom kontrastu sa povicima očajnice koje
smo čuli da odjekuju iz palate. Ovakvim postupkom u prvom velikom govoru Medejinom
Euripid će njen izliv staviti u one okvire koji će omgućiti potonje krajnje potencranje njenog
delovanja.
Medeja govori o opštim pitanjima. O tome kako postoje mnogi ljudi koje smatraju gordima po
njihovom držanju, a da one koji mirno sede kod kuće gledaju kao dušmane i nemarnike ,,U oku
ljudskom pravičnost ne boravi''. Ljudi mrze nekoga, a da im ništa zlo ne učini.
Sada počinje da priča o sebi, o nesreći koja ju je zadesila. ,,Jer onaj ko mi beše sve, to dobro
uvidjam, moj vojno, ispao je podlac najgori''. Govori o tome kako su žene bića najžalosnija ,,Za
skupo blago moraš muža kupiti''. Ona govori vrlo otvoreno o potlačenom položaju žene, o tome
kako žena nije mužu ništa drugo do robinja. ,,Jer prosca ne smeš odbiti, a s mužem rastanak
sramotu donosi''. Iz ovoga saznajemo kakav je bio položaj žena. Mužu treba u svemu
ugadjati. ,,Pa ako sreća trud nam u tom nagradi i vojno bračni jaram složno podnosi, e- to je
život! Nema l' toga lek je smrt''. Medeja se neprestano vraća na smrt kao jedini mogući izlaz.
Muškarac utehu može pronaći u svom društvu, a žene moraju da gledaju samo jednog
muškarca. ,,Ta kažu da je za nas život bezrižan, a oni s kopljem u boj idu junački. Budale" Više
volim triput okršaj no jedan, samo jedan mučan porodjaj!''
Ona se obraća korintskim ženama, ona ima kazuje da one imaju roditeljski dom i prijatelje,
srodnike, a ona je sama u tudjem gradu. Ona ovime otvara još jednu temu, a to je biti tudjin. ,,A
ja sirota, sama, muž me odbaci, iz varvarskoga kraja on me ugrabi, ez majke sam, bez brata,
nigde nikog svoga, da glavu ma gde od oluje zaklonim!''. Ona moli žene da ćute ukoliko se njoj
ukaže prilika za osvetu. ,,Da, istina je da je žena plašljiv stvo, za borbu slaba, dršće kad zablista
mač, no pogaziš li prava njene ložnice, tad nigde od nje lavice svirepije''. Ona i sama govori o
raspoloženju u kome se nalazi, o tome na šta je sve spremna zarad osvete.
Hor se slaže sa njom, njena osveta je pravedna. Hor najavljuje dolazak Kreonta.
DRUGA POJAVA
KREONT, MEDEJA, HOR
Pribranost Medeje u njenom nastupu priprema i način na koji će se ona suočiti sa Kreontom,
kraljem zemlje, koji joj saopštava odluku o proterivanju iz zemlje. To hladno odmeravanje
njenog razuma delovaće snažnije od plamena njenog srca; ona se ponižava i moli za malu
poštedu, pa uspeva protivnika da privoli da joj odobrui još jedan dan, koji joj je neophodan da bi
mogla do kraja da obaci sve pripreme za svoju osvetu.
Kreont naziva Medeju mrkoglednom dušmankom svoga muža. On joj zapoveda da sa decom
napusti Korint. Nju interesuje razlog i od Kreonta traži da ga sazna. Kreont joj vrlo otvoreno
govori o tome da je se boji: ,,Pribojavam se tebe- šta da krijem to- učinićeš mi ćerci neizvidno
zlo''. On sada navodi razloge za takvo mišljenje: ,,Ti umna jesi, vešta madjijama svim, a mnogo
boli te što muža izgubi, i već se groziš- tako me izvestiše- i tastu, ženiku, pa jop i nevesti. Pa zato
hoću zlu da svakom doskočim''. Medeja se pravda pred Kreontom o tome da je bije loš glas. Ona
opet govori o jednom opštem pitanjem. Decu ne treba pustiti da izuče svaku nauku jer će ih ljudi
koriti. Ljudi one koji uče zovu budalama, a ako u odnosu na druge prednjače onda i dosadnim
mudracima. I nju je takva sreća dopala. ,,Ko mudra jednome sam predmet zavisti, a drugom tiha,
treem ćudi drukčcije, za tebe dosadna, a nisam premudra. Pa opet strah te da ti zlo ne učinim!''.
Ona se dodvorava Kreontu, uverava ga da je on dobro učinio što je rešio da ćerku uda, a da muža
svakako mrzi. Ona bi radije bila kinjena i ćutala bi jer ,,šut se s rogatim ne bije''.
Kreont uvidja da mu ona podilazi i ostaje predostrožan: ,,Na usnama ti med, a u srcu jed, i zato
zebem zlo da kakvo ne snuješ''. On sam zna da ako muško ili žensko planu, sa time se čovek da
lako nositi, ali ako plane ,,mudar mučalac'' to je već sasvim druga priča. On je grub prema njoj,
odlučno je tera, nema ni govora da ona ostane.
Smenjuju se kratki dijalozi. Medeja vapi za otadžbinom: ,,Ej, otadžbino, kako čeznem za
tobom!'', ona proklinje ljubav: ,,Koliko , lele, zala ljubav donosi!''. Medeja počinje da se obrća
Divu ne bi li zastrašila Kreonta ,,Zapiši, dive, ko me u zlo uvali!'' Kreont: ,,Ta prtljaj, ludo! Ne
guraj me u brigu!''. On već počinje da joj preti da će je njegova pratnja nasilno izbaciti. Ona
nastavlja da moli. Naposletku ga moli da ostane samo još jedan dan ,,za bežanje da brižljivo se
pripremim i dečici za putninu da se postaram''. Udara u njegovu slabu tačku ,,I ti si otac! Sažali
se na decu!''. Ona se poziva na decu: ,,Ni reči o tom da l' ću ja gladovati, al' plačem kad na njihov
udes pomislim''. On joj dopušta da ostane jedan dan. Ima u nju toliko poverenja, ili da ali joj i
preti da ako je sunce sutra sa decom ugleda, onda ona mora umreti.

TREĆA POJAVA
HOR, MEDEJA
Hor postavlja Medeji niz pitanja. Kuda će krenuti, kako će se snaći. Na kom mestu će naći
spasenje za svoje nevolje.
Na scenu molbe upućene Kreontu da ostane još jedan dan na Korintu, nadovezuje se prvi od tri
velika monološka govora, čiju nam je strukturu upečatljivo osvetlio Volfgang Šadevald u
najlepšem odeljku svoje knjige ,,Monolog i autorazgovor''. Medeja se najpre obraća ženama
hora, ali potom se hor povrači. Ona potom vodi dijalog sama sa sobom, razmišlja o načinu
osvete, od koje ni po koju cenu ne želi da odustane, u u mislima traga za mesto u kojem bi mogla
naći utočište kada se bude osvetila Jasonu, njegovoj mladoj Kreuzi i njenom ocu Kreontu. Na
hor je potpuno zaboravila, pošto samu sebe imenom proziva da svoju sramotu pretvori u trijumf
osvete. Sasavim je u skladu sa tipičnim završetkom patetički potenciranog govra da svoj
razgovor sama sa sobom završava opštom opaskom o obdarenosti žene za zlodelo.
Medeja sada pokazuje svoje planove. Ona najvljuje osvetu. Kaže da mladence čeka mnoga
nesreća. ,, Zar misliš da bih ovom tako laskala da mojim namerama to ne koristi?''. Ona sada
najavljuje smanuće neveste, oca i Jasona. Ona razmatra mogućnosti i načine na koje bi mogla to
da učini. Da li da nevestinu kuću uništi ognjem ili da je mačem probode kroz srce. Ona mora da
vodi računa da sve tajno obavi ,,Ako udjem potajno, i pridjem poslu, pa me oni uhvate, tad meni
smrt, a dušmanima smejanje!''.
Ona razmišlja, ako ih ubije, nijedan grad je neće primiti. Ako ne bude postojao drugi način,
potegnuće mač i sve ih pobiti. Ona se kune u Hekatu, noćnu, avetinjsku boginju čarolije, koja na
gornji svet šalje prizvane demone i različna nona strašila, rado boravi na raskrsnicama, na
grobovima i luta noću sa dušama umrlih, praćena stiškim psima. Vračare koje noću, pri mesečini,
traže čarobne trave i u koje spada i Medeja, stoje pod njenom zaštitom i odbijaju od nje uputstva
kako će koju travu upotrebiti.
Ona će im zagorčati svadbu, beg njen će biti upamćen. Ona sada rešava da upotrebi svoje
madjije. Medeja ne želi da joj se bilo ko podsmeva posebno ne, kako ona kaže, Sisifići (osnivači
Korinta jesu potomci Sizifa). Ona se poziva na svoje poreklo ,,i to još meni, Helijevoj unuci''-
ona se poziva na svoje poreklo.
,,Da žene dobro rade- tu su nevešte, al' zlo da svako stvore- još i prevešte''
PRVA STAJAĆA PESMA
HOR
Prva strofa
Peva o neveri i o tome kako za vernost više ne mogu da jamče ni bogovi.
Prva antistrofa
,,Stare pesme i stare izreke umuknuće o neveri ženskoj. Da je samo pesmodavni Febo svojim
darom mene obdario te uz liru pesmu udelio, ja bih muško opevala ruglo''
Druga strofa
Hor se obraća Medeji ,,A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda
nagnala te ljuav! Sad u tudjoj živiš postojbini, iz ložnice muž te oterao, pa sad lutaš kao
prognanica, lišena si prava nesrećnice!''
Druga antistrofa
Hor peva o Medejinim jadima, o tome kako je izgubila dom i kako je druga žena u ložnici
odmenila''.

DRUGA EPISODIJA
PRVA POJAVA
JASON, HOR, MEDEJA
I ova tragedija ima svoj agon, ali se u njoj borba vodi nejednakim sredstvima. Jason, koji svoje
verolomstvo pokušava sofizmima da prikaže kao delo mudrosti i brižnosti, nije u stanju da načini
utisak na Medeju, koja odbija svaku njegovu pomoć, ali ga zato štedro obasipa rečima prekora.
Jason govori o neobuzdanoj srdnji koja je obuzela Medeju. On sada želi da se u njenim očima
prikaže kao neko ko joj je priticao u pomoć i ko se za nju žrtvovao: ,,Ja jednako stišavah ljutom
caru gnev; da ovde ostaneš, to moja želja bi''. Pretvara se ,,ja nikad ne bih mogo zlo ti misliti'',
uverava je da ga zanimaju njihova deca i da on, ,,brigom primoran'' dolazi do nje da joj pomogne
pomoć, da ne ode sa decom u svet bez potpore.
Medeja se obraća Jasonu puna gneva. ,,O nitkove'', to su reči kojima započinje svoj monolog.
Prvo govori o njegovoj bestidnosti ,,od sviju bolja to ljudskih to je najveća''. On se drznuo da
vredja svoje, pa da im ide na oči. Ona sada govori o načinu na koji ga je spasila. Kada je Jason
pošao da bikove što sipaju oganj ujarmi i da zmaja što čuva zlatno runo i što se oko njega budan
savio nije niko drugi pogubio do ona. Ona je oca i zavičaj izneverila, te sa njim pošla
Jolku ,,oslušujući više srce nego um''. Kada je Medeja s Jasoom stigla u Jolk, pružila joj se
prilika da se pokaže kao čarobnica koja vlada tajnim silama prirode. Verujući da je Jaon s ostalim
Argonautima propao, bezdušni Pelija uništi, za Jasonova odsustva, celu njegovu porodicu;
Medeja primi na sebe da osveti Jaosnovu prodicu. Hekatina štićenica, ona se uvuče u carev dvor
i nagovori Pelijine ćerke da svog oca iseku na komade, pa će ga ona svojim činima podmladiti.
Ona, medjutim, obećanje nije htela ispuniti. Zato Akast, Pelijin sin, progna Jasona i Medeju iz
Jolka, i tako oni dodju u Korint.
Ona ga vrlo direktno optužuje: ,,I sav napor moj, ti rdjo najgora, sad izdade me, drugu sebi
zaruči- a decu imamo! Da nemađ dece bar, oprostila bih tvoju novu ženidbu. A kletve zaboravi.
Ne znam smatraš li da stari više bogovi ne vladaju, il' novi zakoni da važe ljudima, kad znadeš da
si pogazio zakletvu''- ona se poziva na bračni zavet koji je Jason prekrišio.
Ona ga, kad joj već tako ,,usrdno'' nudi pomoć, zapitkuje šta da radi, gde sada da ode ,,Zar kui
oca svog i zavičaju što ih za te izdadoh?'' ,,Stvar tako stoji: svojima se omrazih, a koje nije
trebalo da uvredim, zbog tebe od njih stvorih sebi dušmane''.
Na kraju monologa obraćanje Divu: ,,O, Dive, zašto ljudima dade merilo da njima lažno zalto
mogu poznati, a ljudskom telu ne udari belegu da po njoj znadu ko je čovek zlikovac?''
Jason je i sam svestan da mora biti vešt besednik ne bi li se odbranio od njenih uvreda. Jason
sada negira njenu pomoć i ističe da mu je pomogla Afrodita. On smatra da bez učešća Erota koji
je strelicom pogodio, primorao da mu sačuva život. Sada on nastoji da pokaže da je uzdarje od
dara veće. On joj sada nabraja pogodnosti koje uživa zbog toga što mu je pružila pomoć: 1. živi u
zemlji helenskoj, a ne u kraju varvarskom, pa sada zna i pravo zakone, tu nema nasilja. 2. njen
glas i um Heleni poznaju, a ona je izh mesta gde je niko ne vidi.
On pokušava da joj dokaže da je brak sa carevom ćerkom zapravo bio najbolja opcija po nju i
decu. Medeja se gadi na njegove reči. On je morao, pošto se iz Jolka preselio na Korint da sebi
jedini spas nadje u uzimanju careve ćerke. On je to navodno učinio da njoj i deci bude bolje, da
lepši život imaju, bez oskudice. Da njenim sinovima izrodi braću, da decu ,,prema rodu'' odgaji.
On se još poziva i na filozofiju žena : ,,Al' vi ste žene takve: dok je uz vas drug na bračnom odru,
od vas niko srećniji; a kad vam ljubav kakvo zlo poremeti, tad vi u našim namerama najboljim
zlo vidite. Ah, kad bi decu mogo svet da radja drukčije, da nema žena tih! Od bede bi se ljudi
oslobodili''
Hor je na stani Medeje, on smatra da Jason svoj govor jeste lepo iskitio, ali i da je povrh toga on
neubedljiv.
Medeja: ,,Umnogom ja sam različna od gomile. Nepravednik što lepo ume zboriti zaslužio je
meni kaznu najtežu. I diči li se zlo da ume lepšati, taj za sve spreman; ipak nije mudar on. Pa
tako i ti. Ne pravi se preda mnom i lep i rečit. Jedna obara te reč: da nisi nitkov, ti bi me izvestio
o braku tom, a ti s ledja svrši sve!''. Jason: ,,A lepo li bi predlog dočekala moj da
ženidbuspomenuh ti, kad ni sada ne umeš da obuzdaš gnevna srca bes''- Jason koristi glupa
opravdanja.
Medeja uvidja da su njegovi razlozi glupi, ona ističe jedan razlog, zbog kojeg ona oseća da je
Jason napustio: ,,To nije razlog bio, no je tebe stid sa ženom varvarkom da satrost dočekaš''
Svako Jasonovo opravdanje graniči se sa glupošću: ,,Caru zet ne postajem za volju ženi,
sadašnjoj mi nevesti, no ko što rekoh, zato da ti pomognem i svojoj deci braće još da izrodim od
carskog soja- svome domu zaštitu''
Medeja blago ne želi, jer ono je to koje joj sreću razdire, ona mu kazuje da će napustiti ovaj kraj
na šta joj on odgovara da je takvu sudbinu sama izabrala. Jason joj još jednom nudi pomoć koju
Medeja drsko odbija ,,Nit' primam što, i ništa nemoj davati jer poklon od zločinca sreće ne nosi!''
Jason se poziva na bogove koji su mu svedoci da je ponudio pomoć Medeji, postavlja se prema
njoj kao da je veliki dobročinitelj. Medeja mu odgovara puna zavisti i pakosti: ,,Ta srce već ti
izgore za novo nevom, već je davno ne vide. U sreći uživaj! A kad se oženiš, taj brak ćeš
proklinjati- daće dobri bog!''
DRUGA STAJAĆA PESMA
HOR
Peva o ljubavi jer onaj kime ovlada ljubavna strast izgubiće časno ime, a vrlinu neće
steći. ,,Ljubav tiha- prava sreća''
Prva antistrofa
Molba hora da ga štiti razboritost, a mine ljubomora. Da brak bude pun mere, da ljuta svadja ne
bude poslata.
Druga strofa
Obraćanje otadžbini, kući, rodu, molba da nikad bez njih ne ostanu ,,nigde goreg nema jada no
zavičaj izgubiti''
Druga antistrofa
Jer onaj ko je bez domovine nema nigde svoga niti da ga teši, niti da ga blaži.
TREĆA EPISODIJA
TREĆI ČIN
PRVA POJAVA
EGEJ, MEDEJA, HOR
Ova scena, u kojoj antičkog kralja Egeja put iz Delfa vodi kroz Korint, gde se susreće sa
Medejom, bila je svojim epizodnim karakterom predmet raznih tumačenja i kritika, a u okviru
celine zauzima mesto koje nije teško razumeti. Veliki deo Medejinog provg monološkog govora
(386) bio je posvećen razmatranjima gde bi posle obavljenog čina osvete mogla da nadje
utočište. Sada scena sa Egejom na to daje odgovor: on će joj u Atini pružiti bezvedno utočište.
Samo što je kralj napustio scenu, Medeja sada obelodanjuje svoj plan koji je posve sazreo.
Egej je bio do Delfa kako bi saznao kako decu da dobije. Egej joj kazuje da je u proročištu dobio
savet koji je ljudskom umu težak za poimanje. Dobio je poruku da ne sme grlo mešini odrešiti.
Medeja mu postavlja novo pitanje: ,,Dok nešto ne stvoriš il' nekud ne stigneš?'' Egej joj
odgovara: ,,Pre no očinskome stignem ognjištu''. Egej se na Kipru zaustavio kako bi od Piteja
koji caruje zemljom trezenskom (Trezen je grad u jugoistočnom delu Argolide. Pitej je sin
Pelopa i Dije, car trezenski, otac Etr, s kojom će Egej roditi Tezeja) saznao značenje
proročanstva. Ona mu poželi sreću, no posmatrajući je pažljivije uočava da joj je lice podbulo od
plača. Ona mu priča o svom mužu i udesu koji je zbog njega zadesio. Egej je u čudu kada čuje da
je Jason odobrio to što je Kreont iz zemlje prognao Medeju i decu. Medeja ga moli da je on primi
u svoj grad, a ona će za uzvrat učiniti da on ne ostane bez dece jer za to zna madjije.
On će to učiniti zbog bogova i zbog dece. On je neće povesti iz Korinta, ali ako ona sama dodje,
on će je primiti.
Ona mu traži da joj da reč i da se zakune. Hor i Medeja pozdravljaju i ispraćaju Egeja obraćajući
se Maji, boginji koja je ćerka Atlanta i Plejone, najstarija medju Plejadama. NJen sin je Herom,
zaštitnik, pratilac i vodja svih putnika. Stoga kažnjava one koji putnicima ne ukazuju
gostoprimstvo.
DRUGA POJAVA
MEDEJA, HOR
Medeja se obraća Divu. Ona otvoreno izlaže svoje planove. Sada je našla utočište nakon zločina
i sada može da ga izvrši. Deca treba Kreuzi sa otrovvanim darovima da donesu smrt, ali onda
čujemo i za onaj strašni naum koji je bio nagovešten već u prvoj sceni: sami dečaci umreće od
rodjene majke, jer muž koji ju je ostavio i odbacio treba da iskusi samotništvo koje će biti
jezivije od onoga koje je on njoj namenio. U sadaru dva stiha (816 i d.), odnosno kroz govor
izmedju predvoditeljice hora i nje, predočava se sva demonska razmera njene odluke, koja
potiskuje svako drugo oseanje u želji za osvetom, u jednoj želji koju je porodila njena strast, a
njen um samo potvrdio: ,,Ti hoćeš ženo, da umoriš svoju decu? Tako suproga ja ću pogoditi
najdublje u srce!''
Ona će poslati Jasonu robinju da je još jednom pohodi. Zatim će mu se obraćati slatkim rečima,
diviće se njegovim idejama. Ona će jedino moliti da deca ostanu da ih ne bi u tudjinskoj zemlji
ismevali dušmani. Onda će ona po deci poslati dare nevesti, venac od zlata i tanku haljinu. ,,Pa
uzme li i nase metne ona ukra taj, tad i njoj smrt i svakom ko se takne nje. Čarolijama takvim
namazaću dar''
Ona najavljuje i da će ubiti decu. ,,Kad kuu svu raskopam tako Jasonu, tad idem, krvlju svoje
dece gonjena, iz ove zemlje kao strašna grešnica''. Ona se ne plaši budćnosti jer misli da ona
svakako ne može biti svetla jer ona nema kuću, ni otadžbinu. Priznaje da je pogrešila kada je
očinsku kuću napustila. Ona kažnjava Jasona dvostruko, decu više neće videti, a novu neće
dobiti jer će i njegovu buduću ženu ubiti. Ona ne želi da neko je smatra krotkom, nemoćnom,
slabom, već ženom koja je opasna po sebe i po svog dušmana.
Horovodja savetuje Medeju da tako ne čini. Medeja prkosno odgovara da ne može drugačije,
dodavši: ,,Ti ne znaš jadi šta su kakve trpim ja''.
Ona pristaje da i sama bude žena najkukavnija jer to podrazumeva nanošenje bola Jasonu. Zatim
se obraća dadilji da pozove Jasona i da slučajno ne otkrije šta je naumila, dodavši jednu važnu
rečenicu: ,,Ti si žena ko i ja''. Što znači da ona treba da se saoseća i da je podrži u njenim
namerama.
TREĆA POJAVA
HOR
TREĆA STAJAĆA PESMA
Sledeća pesma hora ima dvojaku funkciju. Ona reflektuje prethodni čin (mi ovde ovaj izraz
možemo da upotrebimo, pošto je drama i podeljena po pesmama), supotstavljajući Medejinu
želju da posle svega sebi nadje pouzdano utočište jezovitosti decomorstva. S druge strane, pak,
me Atne u prvom paru strofa stasimena postalo je jezgrom hvalospeva gradu, koji svojom
lepotom nadvisuje sve pesme ispevane u čast ovog grada. Tu osećamo pesnikovu duboku
privrženost tlu svoga zavičaja, ali ujedno osećamo i njegovo najintimnije osećanje, kada kraj
čistog plavetnila nad njegovim gradom slavi baš ono što je duhovno. Tamo je sedište Erova
zajedno sa mudrošću, pa je u tim rečima iskazano ono što je ostala neprolazna slava Atine.

Prva strofa
-posvećena Atinjanima koji su vazda srećni i čije je nebo najviše vedro, koje najsjajnija svetlost
obasipa. ,,Tu je nekad Harmonija plava devet svetih izrodila Muza''
Prva antistrofa
Sa Kefisovih vala Afrdotia je zahvatila vode i zemlju njome poškropila. Ona svoju kosu kiti
vencima ruža i šalje ljubav i mudrost, saradnicu svakoje vrline.
Druga strofa
Postavlja se pitanje, kako može Atina da primi čedoubicu i grešnicu. ,,Na rane dečje pomisli,
smrt kakvu skova pomisli! Na kolenima, evo, sve mi molimo, ne čini to, ta porod svoj ne ubijaj!''
Druga antistrofa
Hor se obraća njoj i postavlja joj pitanje odakle joj smelost i odakle joj snaga da probode detinje
srce i kako da decu pogleda, a da ne zaplače. Hor gaji nade da neće takvu nameru izvesti kad
molbu začuje i da srcem prkosnim neće ruke omastiti.
Dolazi Jason praćen dadiljom i stane pred Medeju koja izlazi iz kuće.
ČETVRTA EPISODIJA
ČETVRTI ČIN
PRVA POJAVA
HOR, JASON, MEDEJA
Jason se obraća Medeji ophodeći se prema njoj snishodljivo. Medeja mu se obraća slatkim,
ulizivačkim tonom. Ona kori sebe pred njim zbog svojih prethodnih reakcija, ona žali zbog toga
što nije odmah uvidela njegovu dobrodušnost i prepoznala njegovu nameru da njenim sinovima
braću rodi. ,,U tvoju trebaše da udjem nameru, da pomažem ti, branim odar pripremim, i tvojoj
da se verenici radujem''. Ona doziva decu, hladnokrvna je. Grli ih i kazuje im da se sa ocem
njihovim izmirila. Ona plače, glumeći ganutost i nežnost. Hor se pridružuje, s tim što on iskreno
plače moleći da od ovog zla veće ne bude.
Jason brzo upada u klopku koju m je Medeja pripremila. Zadovoljan što je tako jeftino prošao, pa
je svesrdno prihvatio da se izaloži za njenu molbu da deci bude odobreno da ostanu u zemlji.
Ona sada daje darove koja će deca da ponesu Kreuzi. Posredno hvali i Jasona govoreći da je
Kreuza srećna što dobi prvoga medju junacima. Ona šalje po deci haljinu i zlatni venac. Jason iz
pristojnosti odbija darove, ali Medeja insistira. Medeja: ,,Ne zbori! Pokloni- i bogu prijatni, a
zlato može više no sto razloga''. Ona šalje decu sa darovima i poručuje im da se povrate sa
veselim vestima. Jason i deca praćena vaspitačem odlaze; Medeja se povlači u pozadinu, a hor
zapeva pesmu).

DRUGA POJAVA
HOR
ČETVRTA STAJAĆA PESMA
Hor opeva ono što se zbiva. Deca su otišla, idu pravo u popast, Kreuza od njih prima zlatan
venac, prima svoju dubinu i na svoju plavu kosu stavlja smrtonosni venac.
Prva antistrofa
Lepota venca i haljine zavešće je da ih na sebe stavi i da ih obuče. Ona hita smti.
Druga strofa
Hor se obraća Jasonu koji ne uvidja u kakvu je propast samo gurnuo svoju decu i buduću ženu.
Druga antistrofa
Hor se na kraju obraća Medeji. On ima razumevanja za nju jer ona će decu usmrtiti zbog svog
prezrenog muža koji je otišao sa drugom ženom.

PETA EPISODIJA
PETI ČIN
PRVA POJAVA
VASPITAČ S DECOM, MEDEJA, HOR

Vaspitač dolazi sa ,,radosnim'' vestima. Deca mogu ostati i verenica je primila dare u ruke sva
radosna. Vaspitač postavlja Medeji pitanje zašto stoji tužna, on ne razume značenje njenih
reči: ,,Al' druge pre ću ja im jadna vratiti''. Vaspitač je, ne razumeći je, teši rečima ,,Što decu
ostavljaš- ti nisi jedina, a čovek smrtan mora jade snositi''. Za Medeju, putem kojim je krenula,
više nema povratka, ali na poslednjem delu tog puta kao da će je izdati snaga kojom je donela
odluku da se osveti. Moć njenog prirodnog osećanja stoji nasuprot neprirodnosti njenog plana i
izaziva u njoj poslednju tešku borbu pre nego što izvede opako i strašno delo. Već je Vaspitač,
koji sa dečacima dolazi iz palate i radosno obzanjuje da je odlučeno da mogu da ostanu, zatiče u
dubokoj pometenosti. Pošto on ode, mi postajemo svedoci njene duševne borbe, pri čemu ona
doduše jednom pominje hor žena, ,,Snaga, sestre, izda me'' (1043), ali u osnovi je ceo njen govor
ipak jedan monolog.
Opis unutrašnjih zbivanja u ovom monologu po svom intenzitetu je odista besprimeran u celoj
atičkoj tragediji; on nam zapravo ljudsku prirodu, u delokrugu tragičkog pesništva, otkriva sa
jedne nove strane. Ovde vidimo čoveka izručenog volji sila koje izviru iz njegove duše i bore se
za tu dušu. Sasvim je u skladu sa grčkim duhom poimanja stvari kada Medeja najopasniju medju
tim silama sagledava i doživljava kao život protivnika. Samo se približno može preneti ceo
smisao onoga što Medeja hoće da kaže kada se obraća srcu, kojeg preklinje da poštedi decu.
Divlje, žarko htenje, srce, afekt koji natkriljuje svaki razbor, sve je to sadržano u reči koju
Euripid ovde upotrebljava. Suprotna sila koja se s njome rve u Medejinim grudima, misli mirnog
promišljanja koje iza ponesenosti divljeg dela otkrivaju njegovo značenje u sklopu celine, kao i
posledice tog dela. Toliko je žestok sukob sila da Medeja četiri puta menja svoju odluku. Majka
vidi pogled i smešak svoje dece i misli da ne može da učini ono što je naumila da uradi. Ali na
kraju u njenom srcu prevagne demon i preteže misao da njena deca moraju da budu žrtvovana:
jer, ako ih poštedi ona kao majka, njih će, posle Kreuzine propasti, do koje mora doći, bezdušno
proganjati osveta njenih neprijatelja. Sada je sva obrvana bolom rastanka, poslednjim dragim
dodirom, a onda joj se sve što je potresalo njeno biće sabira u reči, koje za rueipidovsku tragediju
tog vremena imaju programatsko začenje (1079): ,,Al' strast je pobednik nad mojim razborom, a
strast je ljudima izvor jada najvećih''.
Ovde se kao ni na jednom drugom mestu euripidovske drame jasno pokazuje da se polovi
tragičke suprotnosti više ne zovu, kao kod Eshila, bog i čovek, nego da se oni nalaze u samom
čoveku i u njegovim grudima. Možda to u izvesnom smislu, u poredjenju sa prethodnicima znači
sekularizaciju tragedije, ali time nipošto nije rečeno da je time tragičko postalo besmisleno i da
se nadgradnja nalazi sasvim izvan važećeg ustrojstva sveta. Da je to ustrojstvo sveta bpžanske
vrste, to Euripid nikada nije dovodio u sumnju, ma koliko da mu njegovo objašnjavanje i
opravdavanje posredsvom tradiranog mita više nije bilo sasvim uverljivo.
Veliki monolog predstavlja vrhunac drama; u njemu je borba u Medeji privedena kraju i odluka
je pala. Sve ostalo odvija se nadalje sudbinskom neumitnošću. Dolazi glasnik sa vešću o
Kreuzinoj strašnoj smrti koju su joj doneli otrovani darovi. Sada mora da se dogodi i onaj završni
deo. Još jednom se Medeja obraa ženama i opravdava svoj postupak nužnošću, još jendom vodi
razgovor sama sa sobom, obraćajući se svojoj ruci kojoj kao da preti da ponestane snage za
završni čin (1244). A onda korz stravom ispunjene reči hora odjekuju samrtni krici dece. Jason
prekasno stiže da spase decu; asm skrhan, on samo još vidi kako Medeja sa mrtvim telima dece
odlazi na kolima sa krilatim zmajevima, koja je Helije poslao. Čarobnica na čarobnim kolima,
koja divljom strašću uživa u trijumfu nad omraženim čovekom, na kraju drame daje snažan
akcenat. A nestajući sa vidika, iz našeg osećanja nestaje žena koja se u srednjem delu komada
borila i patila i na naše oči sve više stradala i upadala u tešku krivicu. (A. L.)
Prepričan ovaj deo:
Medeja se obraća ženama, odnosno horu, ali ona vodi borbu sama sa sobom. Ona isprva odustaje
,,Ne mogu! Zbogom, odluke vi predjašnje! Povešću, ipak, decu svoju sa sobom''. Ona odmah
nakon toga menja svoju odluku, kritikuje svoju kolebljivost ,,Zar podsmeh još da dočekam bez
odmazde kad pustim svoje dušmane? Ohrabriti se moram!''. Osokoljena, ona se obraća horu i u
svom surovom iskazu zapoveda onima koji ne mogu da prisustvuju njenom činu, odu. Zatim se
obraća svom srcu, ona moli svoje najdublje nagone da odustanu, da poštede njenu decu. A zatim
ponovo prekida sebe u trenucima milosti i nežnosti. Zatim dolazi do onog već pomenutog
zaključka da je bolje da deca umru od nje, one koja ih je rodila, već od njenim dušmana. Ona
shvata da je pošla putem bez povratka, da je venac verovatno već na glavi careve kćeri i da ona
umire. Deca, na njen zahtev, pružaju majci ruke. Ona ih obasipa nežnostima. Medeja ipak donosi
odluku da pogubi decu i zato ih tera od sebe ,,Oh, idite, oh, idite! Ne mogu već da gledam vas,
jer jad me savlada''. Na kraju monologa izgovara veoma važnu rečenicu u kojoj izjavljuje da je
strast ta koja je izvor najvećih jada.

DRUGA POJAVA
HOR
Prvi sistem
Hor peva o tome kako je učestvovao i u umnijim razgovorima i kako je rešavao teže sporove.
Ipak, i ove žene je odarila Muza pa one čeznu za svakom mudrošću. U stotinu žena neke uživaju
milosti Muza.
Drugi sistem
Sada hor peva o tome kako ljudi koji nemaju znanja ni dece jesu srećniji od onih koji ih imaju.
Onaj ko nema dece ne zna da li će mu deca doneti radost ili veliku žalost. On ne zna za patnje i
muke (str. 523)
Treći sistem
Onaj ko ima decu od srca, on se brine da ih dobro odgaji da budu dobrog duha i tela. Njega
svakodnevno satiru teške brige. Ipak, da li će deca biti dobra ili loša to nijedan otac ne može da
zna.
Četvrti sistem
A čak i kada deca budu zdrava (,,kad se lepom okite snagom''), odnosno kada stasaju, pa čak i
ako poseduju osobine kao što su čojstvo i junaštvo, odnosno, iako su dobri ljudi, njih tada
sudbina snalazi i decu odnosi u Had. Hor postavlja pitanje zašo pored ostalih jada božanstvo
ljudima daje i tu muku da nad svojom decom ridaju.
Medeja prekida pesmu hora, ona se obraća rekavši da dugo već čeka da čuje glase koje donosi
sluga.
TREĆA POJAVA
MEDEJA, GLASNIK, HOR
Glasnik se obraća Medeji rekavši joj da je počinila strašno nedelo. On joj kazuje da beži, brdom,
kolima il' peške. Medeja se ponaša kao da ne zna šta je uradila: ,,Šta dogodi se to da moram
bežati?''. Glasnik joj saopštava da je poginula ćerka Kreontova i Kreont od njenih madjija.
Medeja se toj vesti raduje, a glasnika naziva dobrotvorom i dragim prijateljem. Ona se ponaša
hladno i ravnodušno. Glasnik: ,,Šta zboriš? Jesi l' pri sebi il' pobesne? Veseliš se, a carsko tako
zatre ognjište, ni straha nemaš da ćeš za to stradati?''. Medeja se nasladjuje Kreuzinim i
Kreontovim bolom. ,,Što veći jad pretrpeše, to za me radost silnija''.
Glasnik potom priča kako se sve odvilo. Deca su donela darove, ali Kreuzi, kad je ugledala decu,
nije bilo pravo. Videvši darove ona se obraduje, i na Jasonov zahtev ona obeća da deca neće biti
gonjena. Nakon što deca i Jason odoše, Medeja na sebe stavi venac i obuče haljinu i poče da
pada. Dadilja pomisli da se Pan srdi, ili neki drugi bog (prividno bezrazložno osećanje srtraha i
padanje pripisivano je moći boga Pana otud panski strah, panika). Iz upletka na Kreuzinoj glavi
poče da liže plamen, a tanko ruho poče da joj izjeda nežnu put. Ona pokuša da skine venac s
kose, ali uzalud. Zlato je bilo sa kosom čvrsto spojeno. Što jače glavom trese, dvaput jači liznu
plamen. Ona je pala na tle savladana nesrećom. S temena krv pomešana sa ognjem kapaše i niko
je ne bi prepoznao. ,,Gde behu oči, ne može se poznati, ni crte lica obavog; tek s etmena krv s
ognjem pomešana niz nju kapaše''. ,,Da strašne slike! Niko da je dodirne, jer njena sudba - svima
učiteljica''. Tad otac pridje i dodirnu njeno mrtvo telo i ljubeći ga stade da kuka. Otac
priželjukuje svoju smrt: ,,Ah, s tobom, jadna ćerce, da me primi smrt!''. Njegovo telo se prilepilo
za nju. ,,On hoće da se uspravi na kolena, al' ona stisnula, on rad bi na silu, pa staro telo kidaše sa
kostiju''. Starac preminu.
Glasnik se obraća Medeji, pitajući se šta je čeka, iako i sam uvidja da će se ona već nekako
spasiti.

ČETVRTA POJAVA
MEDEJA, HOR
Hor peva o tome da je sve što se desilo Jasonu on zaslužio. Medeja još najavljuje da mora ubiti
decu. ,,Mreti moraju, od mene smrt im, ja sam njih i rodila''. Ona se ponovo obraća svom srcu,
sokoli ga, govori mu da se oruža. Ona se obraća i svojoj ruci, naredjuje joj da hrabro zgrabi mač i
učini ono što mora biti učinjeno. Medeja tera sebe da zaboravi da je majka dece, da zaboravi da
ih ljubljaše jer je to jedini način da ih ubije.
Odlazi brzo u kuću da izvede svoj osvetni plan, a hor u dubokom uzbudjenju otpočne pesmu,
nemajući snage da Mdeju spreči od čedomorstva).
PETA POJAVA
HOR
PETA STAJAĆA PESMA
HOR
Prva strofa
Hor se obraća Zemlji da pogleda na Medeju pre nego što ona pobije decu. Hor peva o tome kako
je Medeju zaslepila osvetnička strast.
Prva sntistrofa
Obraćanje Medeji. ,,Zalud si decu rodila, zalud se za njih mučila''. Postavlja joj pitanje zašto da
radost majčinu zameni ubistvom? Na kraju se javlja momenat kao i u Eshilovim i Sofoklovim
tragedijama: ,,Ta kletva svakog sustiže ko bližnjem život uzima. Od boga jad mu na kuću''.
Iz kuće se čuje vrisak dece. Deca medjusobno razgovaraju. Prvo dete postavlja pitanje kako se
spasti od majke. Hor se obraća Medeji, sa pitanjem, da li čuje dečiji vrisak.- mesjustrofa
Prva strofa
Deca nastavljaju sa kuknjavom i dozivanjem u pomoć.
Druga strofa
Hor se obraća Medeji nazivajući je jadnicom. On je naziva kamenom i gvoždjem jer veoma
hladnokrvno ubija sopstvenu decu.
Treća strofa
Peva o tome kako je samo za jednu ženu čuo da deci oduze žiovt To je Ina koju je Hera izgnala.
Druga antistrofa
Nakon toga Ina je pala u tamu ludila, dečicu se uzela sa sobom, I bacila se u more s hridi,
zajedno s decom.
Treća antistrofa
,,O, ženski odre bola pun, kolike jade zadade!''
EKSODA
PRVA POJAVA
JASON, HOR
IZLAZNA PESMA
Jason ispituje žene za Medeju. Pita da li je tu ili je već pobegla. On preti osvetom: ,,Zar misli
ona: kad vladare usmrti, da bez kazne iz dvora može pobeći?'' Jason potom kazuje da je došao da
sačuva decu. On nije došao da se njoj sveti ,,ta njoj će platiti oni što ih ucveli, dotrčah tek da deci
život sačuvam''. On se pribojava da carski rodjaci ne naude deci što je mati prolila carsku krv.
Horovodja se obraća Jasonu rekavši mu da on i ne sluti sve jade. On isprva ne shvata, misli da
hor želi da mu nagovesti njegovu smrt. ,,I tvoju decu ruka ubi majčina''. On ne veruje, a hor ga
ubedjuje: ,,Ti dece više nemaš, o tom razmišljaj!'' Jason se interesuje za mesto ubistva, pa žene
kazuju Jasonu da otvori vrata i da će decu mrtvu videti. Jason naredjuje slugama da pokidaju
ključanicu, da obiju vrata kako bi video zlo. Mrtve da oplače, a njoj da naplati zlodelo.
Sluge potrče k vratima, Medeja se pojavi u visini iznad kuće na kolima s rmtvom decom pored
sbe. U kola su upregnuti krilati zmajevi.

DRUGA POJAVA
HOR, JASON, MEDEJA
Medeja se izazivački obraća Jasonu. Ona kazuje da joj je kola poklonio njen deda, Helio, bog
Sunca.
Jason se obraća Medeji nazivajući je ženom najmržom. Postavlja joj pitanje kako može Zemlji i
Suncu da gleda u oči. On je kune: ,,Oh, ne bilo te! Sada vidim" Uzrok za ono što se desilo Jason
pronalazi u tome što je poveo sa sobom ,,grdilo'' koje je izdalo oca i zemlju hranilju. Zbog toga
sada mu se svete bogovi. On se osvrće na njene grehove, poziva se na to što je brata ubila, što
mu je rodila decu, a zatim ih i ubila. Ovo je jedan važan trenutak jer Jason kaže: ,,Od Helenki to
ne bi mogla nijedna''. Ovde se opet vraćamo na pitanje Medejinog porekla i toga što ona nije
Grkinja, već varvarka. ,,Čudovište si, ali žena nisi ti, još strašnija si nego Skila tirenska''. On joj
prebacuje, govori joj da je to što se oženio njome za nju čast. On je tera pogrdama, naziva je
rugobom i čedomorkom. Na kraju govori i o sebi: ,,A ja ću svoju sudbu oplakivati što i ne ubrah
ploda braka novoga, a nit' se svoje dece žive nagrlih; izrodih, negovah, pa sad izgubih sve!''
Medeja nije ganuta, niti dirnuta njegovim uvredama. Ona nastavi da mu silnički prkosi. ,,A volja
li te, zoci me čudovištem il' zovi još i Skilom Mora Tirenskog! Ta za srce te, kako treba,
ujedoh!''. Jason smatra da ona i sama žali i da sa njim deli nesreću. Medeja je ubistvom njihove
dece povredila njega, ali i sebe. No, ona je sama odabrala da plati tu cenu: ,,Al' manji jad je kad
me ti ne ismevaš''. Jason i Medeja se obraćaju deci. Jason: ,,Ah, deco, vaša majka beše nemajka!''
Medeja: ,,Ah, deco, vaš ubica otac pritvorni''. Medeja Jasona smatra ubicom dece, iako on
kaže: ,,Zacelo, moja desnica ih ne ubi!'', Medeja mu odgovara su ubistvo počinile njegova
bezočnost i preljuba''. Jason smatra da njegova prevara nije bila dovoljno jak motiv, ali Medeja
iskazuje da to za ženu nije malen bol. Jason smatra da za razboritu ženu jeste. Medeja uživa u
muževljevoj patnji, ali Jason joj odvraća da su deca za nju sada dusi osvetni. Medeja krivicu
svaljuje na njega smatrajući da je on načinio prvi korak: ,,Ta znaju bogovi ko najpre sagreši''.
Jason traži da sahrani decu, ali mu Medeja to ne dozvoljava. Ona je namerila da decu sahrani na
Herinom bregu, u svetom lugu, ona ne želi da njima dušmanin humku raskopa i tela skrnavi. U
Sisifovoj zemlji ona će postaviti sveti svečanik i žrtve za okajanje njenog greha. Ona mu
obznanjuje i kuda ide, u Erehtejin grad, gde će je Egej, Pandionov sin, primiti. Obraća mu se
snishodljivo i puno prkosa: ,,A ti u nedi skončaj, kako zasluži; po glavi Argin zviznuće te olupak,
kad brak se nama tako gorko završi''. On nju takodje kune, poželevši joj da je satru Pravda i
Kletva. Ona se neprestano vraća na njegov greh koji je polazište svega. ,,Ta ni bog ni demon
neće te čuti kad prevari ženu i zakletvu zgazi!''. Ona mu sujetno ,,zapoveda'' da ide u dvor i
sahrani ženu. Medeja Jason otkriva i drugi razlog ubistva dece. Jason: ,,A zašto ih ubi?''
Medeja: ,,Da ojadim tebe''. On joj traži da još jednom zagrli i poljubi decu. Medeja mu to en
dozvoljava. Jason se obraća Divu. Naziva Medeju besnom lavicom. On govori kako će koliko
god bude mogao da u plaču zaziva bogove da vide kako mu je Medeja ubila sinove i da mu nije
dala da ih dotakne niti da ih sahrani.
Zamunke u dubokoj žalosti. Medeja iščezne.
TREĆA POJAVA
Horovodja
Hor peva o tome kako bogovi delaju onako kako se ljudi ne nadaju. Ako se neko previše nada,
nada ga izda, ali gde nema nade bog tu hoće i da pomogne. ,,I ovo se dogodi tako''.