- -

. ,
. ,
.
.
, ,
.
, .
,
. , , .
, (
), ,
.

. 44 , 11.
,
.
, , ,
. , , -
. , ,
.
.
.
.

abe
1

Aristofanove abe su prvi pit izvedene 405. godine pre nove ere.

Predmet i znaenja
Predmet komedije jeste Atina pri kraju Peloponeskog rata, izmeu pobede kod Arginuskih
ostrva 405. godine pre nove ere i konanog sloma godinu dana kasnije kod Egospotama.
1. Prema tumaenju Radmile alabali ideja sadrana u komediji odnosi se na napore
pesnika da ukae Atinjanima na mogui izlaz, spas od potpune propasti u ratu sa
Spartom. Aristofan izlae ideju da za Atinjane spas nije vie ni u miru, ni u ratu ve u
povratku idealima prolosti, idealima iz vremena pobeda na Maratonu i Salamini koje
simboliu na literarnom planu Eshilovi tragiki junaci. Spas je u proputenom: da su
se drali naela mere i pravinosti ne bi ni dolo do atinskog imperijalizma i
beskrajnog ratovanja.
2. Na drugom znaenjskom planu, Aristofanova komedija predstavlja prvu detaljnu i
obrazloenu knjievnu kritiku u savremenom znaenju. Njegove procene ciljeva
poezije, preporuke i kritike imaju vrednost ozbiljne teorije. Ona je prvi prilog
knjievnoj estetici u svetskoj knjievnosti (Drojzen).
Sam naslov parodira sofistiko nadgovaranje, odnosno aristokratsko-oligarhijsko
intelektualno blebetanje i demokratsko-demagoko glasno kreketanje.

Kompozicija i sadraj komedije

Kompoziciju ine prolog, parodos, parabaza, knjievni agon izmeu Eshila i Euripida i veseli
komos na kraju.
U prologu predstavljen je glavni junak komedije Dionis sa svojim robom Ksantijem. Dionis
se uputio u donji svet da svetu vrati jednog istinski velikog pesnika Euripida. Motiv silaska u
donji svet sree se u mitologiji (Orfej), epici (Odisej epozoda sa Lestrigoncima, Kirkom,
Tiresijom), u Eneidi, u Epu o Gilgameu, u folkloru mnogih naroda.
,
. ,
, ,
, . ,
,
? , ,
. ,
.
, ,
.
Aristofan daje sliku donjeg sveta koji ine: Aheruzijsko jezero, mesto sa zastraujuim
betijama i orfika oblast koja ima deo za ispatanje grenika i gaj blaenih.

 , ,

?. . , ,
, . , ,

.
.
U parodosu nastupa hor misti, oni koji vode blaeni ivot u Hadu jer su za ivota bili
posveeni u eleusinske misterije. Parodos sadri invektive upuene savremenim linostima,
pesnicima, politiarima: komediografu Kratinu, porezniku Torikionu, pesniku Konesiju,
ekstremnom demokrati i demagogu Arhedemu...
U toku parodosa radnja napreduje. Dionis i njegov rob Ksantije nalaze se pred ulazom u Had.
Pred vratima Hada dolazi do zamene identiteta. Dionis podstie Ksantija da se predstavi kao
bog, a zatim se predomilja. Eak, uvar, batinama proverava ko je bog od dvojice posetilaca.
Poto ne moe da utvrdi ko je od njih dvojice Dionis, svi zajedno odlaze Plutonu da razrei
zabunu.
Hor zatim izvodi parabazu, intermeco koji nema veze sa radnjom komedije ve komentarie
aktualne politike dogaaje. Hor trai oprotaj za pripadnike oligarhijske stranke, naglaava
krivicu voe oligarha Friniha, a ostale smatra zavedenim, trai da se njima omogui javno
suenje na koje imaju pravo i ostali Atinjani, da im se vrate politika prava, ismeva
Kleofonta,demagoga ekstremnih demokrata, protivnik mira. Zakljuuje kako se u Atini cene
nevaljalci i poganci, a odbaeni su asni i plemeniti graani.
Zatim sledi burleskni uvod u pesniki agon, tzv. drugi prolog. Razgovaraju Ksantije i
Plutonov rob koji najavljuje Plutonovu nameru da organizuje takmienje izmeu Eshila i
Euripida koji polae pravo na prvo mesto u tragediji i poasti u donjem svetu. Sudija e biti
Dionis.
(
, ,
, , .
)
Nastupa pesniki agon u kome je kontrastno prikazivanje jednog i drugog pesnika sprovedeno
do kraja.
Euripid zamera Eshilu: statinost, sporo razvijanje dramske radnje, ostavljanje glumca bez
teksta na sceni, preduge horske partije, visokoparan stil, udne kovanice, tautologiju i
pleonazam u prolozima.
( ,
, ,
, .)
Euripid istie u svom stvaralatvu: uvoenje govornog jezika, potpuno predstavljanje svojih
junaka u prologu, prikazivanje svakodnevnog ivota, navika, uvoenje likova iz
3

svakodnevnog ivota koji govore jezikom obinih ljudi, da vlada zdravim razumom, provera i
prosmatra.
Eshil zamera Euripidu to je zanemario osnovnu funkciju dramskog pesnitva da vaspitava, da
ljude ui moralu, razvija svest i razum. Eshilu je ideal junatvo. On zamera Euripidu:
upotrebu uvek istog metrikog kliea u prologu, estu upotrebu deminutiva, disparatnost ideje
i slike, muzike inovacije (tona na istom slogu), obraivanje trivijalnih tema pompeznim i
patetinim stilom, smislom nemotivisano povezivanje pojmova, patetino podvostruavanje
rei, izbor tema i motiva (incest i skrnavljenja) koje loe utiu na graane.
(
, .
,
, .
,
, .)
Pesniki agon je nereen. Na kraju Dionis trai savet za Atinu. Euripid trai da se oligarsi
vrate na vlast, a protiv Alkibijada. Eshil predlae da se napadne Sparta sa mora i da se flota
obnovi i da se na to troe sredstva. Zavrava se pobedom Eshila i veselim komosom
, ,
, . ,
, ,
.

,
.
,
.