Medeja je tragedija helenskog tragediografa Euripida zasnovana na mitu o Medeji i Jasonu.

Na Dionisijama 431. godine p.n.e. Euripid je nastupio sa tri tragedije: Medejom, Filoktetom i
Diktisom, nakon kojih je usledila satirska igra Tersitove keri i osvojio treu nagradu.

Mitska osnova

Mitsku osnovu ini pria o Jasonu i Medeji. Jason, od oca Esona i majke Polimele, vaspitanik
kentaura Hirona zatraio je od svog strica Pelije, pravo na presto Jolka, koji je Pelija oduzeo
njegovom ocu. Pelija pristane da se odrekne prestola ako Jason oslobodi zemlju prokletstva po
kome Jolk nee napredovati dok se ne donose zlatno runo iz vrta Aresa Kolhidskog iji je vlasnik
kralj Ejet. Jason okupi odabranu druinu u kojoj su bili i Herakle, braa Dioskuri, Kastor i
Polideuk, Orfej, Tesej i koji su po brodu dobili naziv Argonauti. Zlatno runo je uvao zmaj i ne
bi uspeli da ispune zadatak da im nije pomogla Medeja, Ejetova erka koju je Eros pogodio
svojim strelama te se ona zaljubila u Jasona. Jason joj se zakleo svim bogovima na Olimpu na
venu vernost. Medejina ljubav je bila toliko jaka i slepa da je svog brata Apsirta isekla na
komade koje je razbacala na sve strane kako bi zaustavila poteru. Dok je kralj sakupljao delove
sina, Argonauti su utekli poteri. Stiu posle mnogo neprilika u Jolk. Pelija, sada ve u dubokoj
starosti ne eli da ustupi presto. Medeja ubedi Pelijine erke da moe da ga uini mlaim svojim
arolijama, tako to e one da iseku oca na komade, bace u kotao i skuvaju. One tako uine i
ubiju oca. Bojei se da ostanu u Jolku, Medeja i Jason odlaze u Korint. Tu poinje radnja
Euripidove tragedije Medeja.

Euripid je imao na raspolaganju nekoliko verzija mita u kome stradaju Medejina deca. Po jednoj
verziji Medeja je sluajno ubila svoju decu u pokuaju da ih uini besmrtnim. Po jednom mitu
decu ubijaju Korinani u pobuni protiv Medeje, koju su prethodno uinili vladarkom. Postoji i
mit u kome Medeja ubija Kreonta i bei u Atinu, a Kreontovi roaci ubiju decu i razglase da je to
uinila Medeja.
Euripid je kombinovanjem, selekcijom i dopunom sainio svoju verziju prie po kojoj je Medeja
izbeglica, koju ostavlja Jason zbog druge ene, ona treba da bude izgnana iz Korinta, ubija
Jasonovu nevestu, njenog oca, Kreonta, i svoju decu.

Struktura i kompozicija
Kompoziciju tragedije ine prolog, 5 episodija i eksoda.
Prolog nas brzo uvodi u situaciju. Prikazuje naputenu Medeju koja ne uzima hranu, ne slua rei
utehe, plae, preputa se izlivima besa. Meutim, ona nije pasivna paenica. Dadilja upozorava
uitelja da dri decu podalje od Medeje. Ona je dobro poznaje i boji se da Medeju nee proi
gnev dok ne srui nekog. Nee nikada osveta mala utaiti jeda gospoi mojoj.
Ovo je jedina sauvana Euripidova tragedija uraena po modelu Sofoklove tragedije, koji je
najuspelije ostvaren u Kralju Edipu. Struktura i jezik isti su kao u Sofoklovoj tragediji u drami
dominira centralni lik koji uprkos preprekama, savetima, pretnjama poinje i zavrava radnju,
bilo da se radi o otkriu ili osveti.
Medeja je predstavljena kao herojski lik. Ona je u svojoj nameri da se osveti Jasonu
nepokolebljiva, gluva za sva ubeivanja. Nju pokreu herojske strasti srdba i gnev, pokazuje
herojsku odvanost. Ona je strana kao i divlja kao zver. Najvie je mui misao da e joj se njeni
neprijatelji smejati i rugati. Medeja na kraju trijumfuje. Ona je sve vreme ubeena da su bogovi
na njenoj strani. Iako edomorka, ona izmie posledicama svojih postupaka, oigledno uz
blagoslov bogova. U zavrnom pojavljivanju u koijama, visoko u vazduhu (mesto koje je u
antikoj tragediji rezervisano za bogove) potvruje se da je ona neto vie od obinog smrtnika.
Poput Afrodite u Hipolitu, Euripidovoj tragediji, Medeja pravda svoj divljaki postupak time to
se prema njoj postupalo sa porugom i nepotovanjem. Proglaava osnivanje kulta svoje dece kao
Artemida u Hipolitu. U svom jeziku, delanju i poloaju ona slii theosu.
Pored toga u tragediji postoji jasno izraena drutvena dimenzija. Euripid snano ukazuje na
problem ene u ljudskom drutvu, na njen ugnjeteni i obespravljeni poloaj. U Medejinom
monologu izraena je sva beda poloaja ene u antikom drutvu koji se otada sporo ili nikako
nije promenio.