ДУНДО МАРОЈЕ

SADRŽAJ
Prolog Dugog Nosa __________________________ 4
PROLOG ___________________________________ 8
PRVI ČIN __________________________________ 10
DRUGI ČIN ________________________________ 32
TREĆI ČIN _________________________________ 56
ČETVRTI ČIN ______________________________ 83
PETI ČIN _________________________________ 105
Mihovil Kombol: Dopuna Dunda Maroja _______ 113
Imena

DUGI NOS, negromant (u prologu)

DUNDO MAROJE
MARO MAROJEV, njegov sin
BOKČILO tovijernar, sluga Dunda Maroja
POPIVA, sluga Marov
PERA, na mušku obučena zaručnica Marova
DŽIVO, prvi bratučed Perin
BABA PERINA
LAURA (Mande Krkarka), kurtizana
PETRUNJELA, djevojka Laurina
UGO TUDEŠAK
POMET TRPEZA, sluga Ugov
TRIPČETA iz Kotora
DŽIVULIN, Lopuđanin

Mladi Dubrovčani:
NIKO
PIJERO
VLAHO
MAZIJA, listonoša
PAVO NOVOBRĐANIN, prijatelj Dunda Maroja
GRUBIŠA, sin Pavov
GULISAV, Hrvat
SADI, Židov (Žudio)
GIANPAULO OLIGIATI, bankar
LESSANDRO, rimski trgovac
KAMILO, Rimljanin
KAPETAN (barižeo)
ŽBIRI
TRI RIMSKA KRČMARA
 Дундо Мароје- анализа

Пролог Дугог носа, негромант, говори:

Овај део књиге уствари је монолог Дугог Носа који се представља властели, захваљује им се и говори да
ће им начинити и испричати једну лепу комедију , нешто што ће их занимати. Дакле слушаће једну
комедију чије је место радње рим. Он даје опис места којих је пропутовао као негромант (махом Индију,
Пакистан , Хиндустан) и описује каква су то уствари пространства, какви су тамо људи, природа и
време. Дакле слушаће једну комедију чије је место радње Рим- ,,Из Дубровника гледате Рим“

У неколико наврата Дуги нос наглашава и супротставља се конкуренцији (Марин Држић кроз Дугог
носа, супротставља се тадашњим писцима, истиче своју јединственост- био је осуђен за плагијат)

Објашњења за име Дугог носа, коме посвећује комедију, о представи Помет, супротстављање
конкуренцији-.

1 Dugi Nos - "lik Negromanta, poznat u Držićevu stoljeću pa i u komedijama, po ovakvoj je kaza-lišnoj funkciji
značio novost u teatru onog doba. Njegovo izvanredno značenje shvaćamo otkad je Jeličić smisao njegova
prologa povezao s piščevim urotničkim pismima nastalim petnaestak go-dina poslije, i otkad je Košuta proučio
izvore koji su osvijetlili mnoge prije nerazumljive pojedi-nosti njegova teksta..." (F. Čale)
2 velike i male - "Što znači velike i male? Zar možda po stasu? Sigurno ne! Dakle tu pod velikima misli na viši
puk ('popolo grasso'), a pod malima na niži puk ('popalo minuto')" (V. Foretić). Neg-romant se ne obraća samo
plemstvu, jer je Držić zamišljao da će se komedija prikazivati na trgu Prid Dvorom, dakle pred većim
mnoštvom. Ipak se prikazba održala u zatvorenome, u Vijećnici, jer su neke nepogode, vjerojatno ružno vrijeme
kao i na praizvedbi Tirene, omele izvedbu na ot-vorenome pa su ipak osim vlastele u ograničenu prostoru mogli
prisustvovati neki pučani, o pok-ladama 1551." (F. Čale)
3 jesu tri godine - 1548. godine Prid Dvorom je prikazana izgubljena predstava Pomet, u kojoj se također Dugi
Nos obraćao publici
4 dubravu - "misli na neku, izgubljenu, pastirsku komediju, ili možda na prvu prikazbu Tirene, ukoliko ne želi
podsjetiti na neki pastoralni dodatak nakon predstave Pometa, u istoj prigodi." (F. Čale)
5 katance - "vjerojatno je riječ o protivnicima u platonističko-petrarkističkoj i književnoj sredini, i u idejnom i u
klasnom pogledu bliskoj vlasti..."; Držića su optuživali za plagijat (F. Čale)
6 brijeme od poklad - komedije su se prikazivale u vrijeme poklada, karnevala
7 skule od mudaraca - "nisu škole filozofa, nego bratovštine, udruženja raznih 'prosvijetljenih' sljedbi...
Najavljujući svoju novu komediju, ali i otkrivanje neke 'tajne' koju Dubrovčani, ni naob-raženi ni najpametniji,
ne znaju, Držić očito ponovno ironizira svoje protivnike, dok druge koji se dobrim dijelom smatraju
'prosvijetljenima', posebno apostrofira aluzijom na skule od mudraca" (Košuta)

1
Пролог

У прологу се културно обраћа гледаоцима и најављује комедију.

Објашњења у прологу:

24 smagljivijemi - požudnim, znatiželjnim

25 Pomet-družina - glumačka družina koja je prikazala i komediju Pomet, odnosno 1548. godine; za
razliku od vlasteoske družine Gardzarija koja se spominje u komediji Tripče de Utolče, Pomet družinu
činili su mladi pučani
26 stavili se su za prikazat - potrudili su se da vam prikažu
27 šena lijepa kako i prva - to možda znači da je scenografija komedije Pomet bila bogatija od ove
28 arkiteto (tal.) - scenski majstor
29 šes Pometnika - "tu "šest" samo općenito označava kratko vrijeme i malo glumaca koji su prepi-
sivali tekst ili s piscem na neki način surađivali u pripravljanju komedije..." (F. Čale)
30 zđeli - složili; možda: prepisali
31 kráci - kratki, mali rastom (poslovica)

32 dotrudnih - dosadih
33 argument (tal.) - kratak sadržaj
34 Ako nijeste zaboravili ... - prepričava sadržaj komedije Pomet; prema navedenom i prema onome
što se spominje u 6. prizoru II. čina, Maro je u Pometu sa svojim slugom Pometom ukrao ocu dvije
tisuće dukata, a vratio mu ih je tek onda kad je od oca dobio pismenu izjavu da će mu ostaviti sav
imetak
35 pat (tal. patto) - pogodba, dogovor
36 pat (tal. patto) - sporazum, ugovor
37 Jakin - stariji naš naziv za grad Anconu u Italiji
38 Sofija - glavni grad današnje Bugarske, u to vrijeme u Turskoj carevini; Dubrovčani su i tamo
intenzivno trgovali
39 nje - njezina
40 tovijernarom - Bokčilo je prodavao vino u tovijerni (krčmi) Dunda Maroja
41 a nas daleko kuća od tjezijeh obraza od mrčarije - a nama daleko kuća od tih nitkova

2
 ПРВИ ЧИН
Први призор (DUNDO MAROJE, BOKČILO, tovijernar, zatim TRIPČETA iz Kotora, PRVI i DRUGI
OŠTIJER)

Почиње тако што Мароје јадикује и жали се на сина како му је дао 5000 дуката за његове хирове и како
га треба кажњавати мером (дваест и четри коње) на сваких сат времена. Необразовани слуга, Бокчило то
погрешно, банално схвата, те се жали газди да не купује коње ако ће их хранити као њега. Бокчило је
био из ,,провинције“ односно није био рођени Дубровчанин.

Срећу Трипчета (господин Трипче) из Котора који је дакле њихов сународник и упознају се са њим.
Мароје се упушта у разговор са Трипчетом о свом сину који га је ојадио и какве муке има са њим.
Позлило му је те позива слугу да му помогне, Бокчило мисли да га Трипче коље...

Бокчило се свађа са трипчетом, али након краће расправе Мароје га тера да се извини што овај и чини.
Мароје и Бокчило настављају разговор о Маројевом сину.

Мара је Мароје послао са новцем у Фиренцу да купи тканине, међутим он је отишао у Рим где је св
новце потрошио на жене сумњивог морала. То сазнаје из Трипчетове реченице да је сладак римским
куртизанама.

Сазнаје да се у Риму налази један младић, богат, кажу да му је отац из Дубровника и да је богаташ,
Мароје испрва мисли да је то његов син, али после мисли пошто је он сиромашан да то не може бити
његов син.

Срећу два гостионичара код којих би требало да једу и да се одморе. Гостионичари се расправљају код
кога ће они одсести (код луксузнијех или другог- за сиромахе). Мароје одлучује да ће то бити ови
јефтинији. Трипче одлази у свој стан

Други призор (UGO TUDEŠKO i POMET TRPEZA, zatim LAURA)

Разговор Уга, Помета са Лауром. Њих двојица говоре како је окртуна, Уго је воли, али она их тера.

Трећи призор (DUNDO MAROJE (s voštarije), TRIPČETA i BOKČILO)

Када су видели тог човека за ког су Мислили да је Маро, уверили су се да то није он. Трипче каже како
је кратковид и да му се причинило

Четврти призор (POMET, UGO, zatim POPIVA)

Уго и Помет иду да пију да ублаже бол (они су у овом делу окарактерисани као Немци, који воле да
пију). Попива се укључује у разговор и говори како Лаура воли злато, а све ће јој то дати Маро Маројев.

3
Пети призор (DUNDO MAROJE i BOKČILO (s voštarije), POMET i POPIVA)

Мароје и Бокчило су чило Попивине речи о Мару Маројевом и укључују се у разговор тако што слушају
препирке између Помета и Попиве, где попива говори како ће се купити срце Лаурино, дукатима а не
вином. Све то слуша Дундо Мароје и јадикује јер слуша како му син разбацује његову имовину и новац.

Шести призор (MARO, POPIVA, POMET, zatim TRIPČETA, MAROJE i BOKČILO)

Маро, Помет и Попива се расправљају око Лауре док Мароје, Трипче и Бокчило слушају, Мароје
јадикује и говори сакаквим се олошима Маро ,,дружи“.
Маро одлучује да се јо више покаже па каже попиви да оде код златара и купи дијаманте и смарагде које
ће дати Лаури (а они коштају 200 дуката). Мароје посматра и јадикује због дуката (имам осећај да је
Марује жалије дуката него сина који ,,пропада“). Затим Маро наређује Попиви да набави све за вечеру.
Маро пркоси Помету својим раскалашним начином живота и одлази код Лауре. Помет се чуди зашто
неко нон- стоп јадикује и жали се са воштарије.

Седми призор (UGO TEDEŠKO i POMET)

Кратак рзговор Уга и Помета. Иду на пиће.

Осми призор (TRIPČETA, MAROJE i BOKČILO (izlazeći iz voštarije))

Разговор Мароја, Трипчета и Бокчила. Договарају се да када Маро изађе одмах га ухвате, а ако не успеју
један човек има псе који ће то урадити. Одлазе да пију вино.

Девети призор (DŽIVO i PERA, zaručnica Marova, na mušku obučena, zatim DŽIVULIN Lopuđanin)

Пера- уствари женско, представља се као Петар да је неко не би препознао, кренула је у Рим како би
нашла свог вереника Мара (верили су се пре три године- Помет).

Пера и Џиво разговарају, Пера јадикује и кука како се осрамотила, како неће смети да изађе родбини на
очи да је учинила погрешну ствар. ,,Хвата“ је очај, а Џиво ствара контрадикцију у поређењу са Периним
стањем и убеђује је да ће све бити у реду.

Срећу Џивулина лопуђанина Џивовог старог пријатеља, поморца са острва Лопуд, надасве хвалисавца и
пустолова и разговарају са њим, он мисли да Џиво хоће да запосли брата (Перу) на броду. Затим им
Џивулин описује борбу са разбојницима у којој побеђује и наставља са хвалисањем (како је он рођени
Италијан, како не воли провинцијалце....) и наговештава да су га вероватно они ,,изван зидина“ напали.

Затим Џивулин провоцира Џива како они сачекују девојке у неким уличицама, али Џиво узвраћа
реченицом ,,Ко вам чува жене када сте на путу“. Но, након тога Џиво сазнаје да је у град са Џивулином
дошао Мароје са слугом у потрази за сином Маром.

4
 ДРУГИ ЧИН
Први призор: ( Помет Трпеза, Петруњела- слушкиња)

Помет описује јело на трпези и диви му се, обраћа се газди- Уго Тедешку који је очајан и каже Помету
да чим руча оде до госпе Лауре и обећа јој 1000, ма више, 2000 дуката јер џаба дукати ако нема среће и
вољену жену крај себе.

Једу, а затим Уго шаље помета да носи дукате Лаури. Успут он говори колико је свет окрутан, колико је
он веран и поштен слуга и какви лицемри владају и хвалиса се да ће избацит Попиву и Мара из Лаурине
куће.

Помет среће Лаурину слишкињу Петруњелу и удвара јој се, а она га одвија и ,,тера“ у букавлном смислу
,,купи лој, па се гој“ . Помет је упоран, али безуспешно. Затим казује Петруњели да ће његов господар
који је богат (има 5000 дуката) све потрошити на њу. Даће цело имање.

Петруњела одлази обрећавши да ће све пренети а Помет се радује

Други призор (Нико, Пијеро, Влахо, Петруњела)

Нико и Пијеро су у Фиренци и такође су кренули у потрагу за Маром. Али не знају ни како изгледа,
једно знају. Да ће га наћи код локалних куртизана.

У даљем разговору Ника и Пијера видимо приказ односа отац- син. Они кажу како би било добро рађати
се без оца или да их очеви пуштају да раде шта желе, да би и они после пуштали своје синове тако.
Угледали су влаха и питају га ,, носи ли дукате“. На то им Влахо као скромни трговац одговара да су у
Риму, да је он скроман и поштен и мукотрпно ради, на шта они оговарају са дозом охолости и
себичлука- Неће да им да пар обичник кованица- . Затим се јадају Влаху говорећи да им је лоше, да
траже Мара Маројева (који је народски речено ,,заглибио“) и траже његову сињора Лауру.

Налаз Петруњелу, Лаурину слушкињу и почињу разговор са њом. Препознају Петруњелу (право име јој
је Милица) и она је била једна од служавки за којом су јурили младићи у улицама Дубровачким. Лепо се
испоздрављју.

Трећи призор (Лаура, Петруњела и Пијеро)

Лаура грди Петруњелу бранећи јој да разговара, Петруњела представља своје пријатеље господу
Дубровчане. Пијеро каже да је Лаурин слуга.

Четврти призор (Маро Маројев и ликови претходни)

Разговор друштва и Мара о угодном животу. Маро се хвали својим начином живота.

5
Пети призор (Дундо Мароје, претходни ликови, Капетан и Жбири)

Мароје се суочава са сином који се прави луд и наводно га не познаје. Мароје вади нож како би га убио,
међутим капетан са оружјем и његов помоћник успевају да га разоружају и да га приведу. Воде га у
тамницу где ће га научити памети.

Шести призор (Влахо, Нико, Пјеро и Лаура)

Влахо, Нико, Пјеро разговарају о томе што су управо видели и да желе да помогну јадном старцу
(Мароју). Лаура долази и пита их каква је то била глама, где је отишао Маро и каже им да га пошаљу к
њој чим га виде.

Седми призор (Лаура, Сади)

Лаура долази код Садија, угледала је бисерну огрлицу са 30 бисера. Тражи је од Садија и говори како ће
Маро одмах доћи и исплатити их. Сади испрва не верује, али убрзо попушта. Лаура одлази са огрлицом,
сади ,,послом“ .

Осми призор (Трипче)

Видевши шта се све догодило, прво проклиње Мароја кад га је и срео и захваљује се Деви од Котора
што га је спасила и што није силази са воштарије, јер би се замерио Мару или не дај боже био саучесник
у убиству. Одлази да једе јер је веома гладан.

Девети призор (Бокчило и оштијери)

Оштијер мислећи да је Бокчило лопов тера га да све плати, Бокчило не разуме најбоље и долази до
неспоразума. Оштијер узима капут Бокчилу, овај почиње да јауче (мислећи да га воде јер сматрају да је
крив за покушај убиства). Други оштијер наговара првог да варти капут Бокчилу и да че Мароје
платити. Бокчило одлази.

Десети призор (Помет)