Roman čiča Gorio

Roman  ” Čiča Gorio “, Onora de Balzak, je u osnovi društveni roman. Najveći deo romana se
bavi glavnim junakom čiča Gorioom i mladim studentom prava , Ežena de Rastinjakom. U
ovom romanu je prikazan Pariz i društveni slojevi u Parizu, kao i atmosfera u gradu.
Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti ih približava pa se u toku priče
njihove sudbine prepliću. Balzak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana:
to su dva različita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez
Čiča Goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragična sudbina starog
Goria, ne bi dobila tako snažne akcente. Čiča Gorio je nekada imao velika finansijska
sredstva, koja je podelio svojim ćerkama, a njima uopšte više nije stalo do oca. Starca ubija
tuga zbog takvog odnosa sa ćerkama i, zapravo, jedini prijatelj mu je Rastinjak.
Čiča Gorio je bivši fabrikant koji je proizvodio rezance, supruga mu je umrla i ima dve udate
ćerke Anastaziju i Delfinu. U svoje vreme, čiča Gorio je uspevao da prodaje brašno duplo
skuplje nego što ga je nabavljao, pa se tako obogatio i stekao viši sloj u društvu. Iako je do
para došao na nelegalan način, on je sav novac i sve bogatstvo trošio na svoje dve ćerke. On
je primer bezgranične očinske ljubavi prema svojim ćerkama. Obezbedio im je lep miraz,
dobro ih udomio, kupovao im je sve što im je trebalo i davao im je novac kad god su tražile.
One su bile presrećne, a čiča Goria je ispunjavala njihova sreća. Kada su se Delfina i
Anastazija udale, ušle su u visoko društvo i tražle su još više. Čiča Gorio više nije mogao da
odgovori njihovim zahtevima jer više nije imao puno para, pa mu ćerke polako okreću leđa,
što njemu vrlo teško pada. Mislio je da novcem može kupiti njihovu ljubav ali na kraju, mada
već kasno shvata svoje greške. Zbog manjka novca morao je da promeni način života.
Odlučuje da se useli u jedan jeftiniji pansion kod gospođe Voker. Upravo na tom mestu i
počinje roman – detaljnim opisom pansiona gospođe Voker, stanovnika pansiona i njihovim
navikama.
Opis pansiona gospođe Voker je pravi primer realističkog opisa koji ide do detalja i može da
nam dočara sliku, atmosferu, mirise datog prostora. Taj pansion ima tri sprata, od toga na
trećem četiri sobe, u jednoj je Čiča Gorio, a u drugoj Rastinjak. Čiča Gorio se tada upoznaje sa
Eženom.
Ežen je mlad čovek koji je došao da studira uz teške napore svoje porodice da ga školuju, ali
umesto da se posveti studijama, Ežen ima želju da se probije u visokim slojevima društva.
Posećivao je mnoge balove, u cilju da bude primećen i zapažen kao neko iz visokog društva.
Time što je pozvan na sve više i više balova pokazuje veštine komunikacije i socijalizacije. Na
jednom od balova upoznaje Anastaziju, koja ga odbja, i tad se u njemu stvara sujeta,
nesigurnost i još veća želja za novcem. Na nekom od sledećih balova zapaža mladu Delfinu
de Nisenžan, drugu ćerku čiča Goria, koja je udata za barona de Nisenžan i zaljubljuje se u
nju. Zbog nje Ežen drastično napreduje u društvu. Isprva nije znao da je to ćerka njegovog
komšije čiča Gorioa. Kada je saznao za ovo srodstvo, on se zbližava sa čiča Gorioom i pomaže
mu, i tako oni postaju vrlo bliski. Rastinjak postaje svestan da se ljudi u Parizu cene na
osnovu garderobe, kočija i novca, to u njemu budi sujetu i on dobija sasvim drugačiji moralni
pogled na svet. Ta promena se uočava kada u pismu egoistično traži novac od majke i sestre
da bi sebi kupio odelo. Dok piše pismo, oseća u sebi grižu savesti, ali ne odustaje od namere
da postane deo visokog društva. Takodje se obraća za pomoć i bogatoj rođaki, grofici de
Bozean koja ga upućuje u to kako treba da se ponaša i među kojim svetom treba da se kreće.
Ežen je onda zapostavlio studiranje i potpuno se posvetio mondenskom društvu.

Prema komšiji čiča Goriu se ponaša zaštitnički i brine se o njemu. Time zaključujemo da još
nije postao ravnodušan prema ljudskoj patnji i stradanju. Što je više provodio vremena sa
čiča Goriom, shvatio je da čovek koji je spreman da se žrtvuje za druge, u Parizu biva
odbačen i napušten. Kasnije shvata  da moralna čistota i bogatstvo u visokom društvu ne
mogu da opstaju jedno pored drugog.

Kada se čiča Gorio razboleo, Rastinjak ga je negovao iz čestitosti. Čiča Gorijeva poslednja
želja bila je da vidi ćerke na samrti ali su one bile zauzete svaka svojim obavezama, a i više im
nije bio od koristi jer nije imao novca

Kada je na kraju čiča Gorio umro, Ežena je to jako pogodilo. On je bio jedini koji se pobrinuo
za njegovu sahranu, ni ćerke nisu došle jer sahranu jer su se rano toga jutra vratile sa bala.
Na sahranu su samo poslale prazne kočije sa kočijašima.Tada je Ežena obuzela gorčina i tuga,
i ruše mu se sve iluzije koje je gajio o ljudima i svetu.

Slika Pariskog društva u romanu Čiča Gorio upravo govori da je sve podređeno ličnim
interesima, sticanju moći  i novca bez obzira na način. Prikazuju se svi slojevi društva od
najsiromašnijih do onih imućnih kao i lažan privid sreće. Može se slobodno reći da se ni do
danas neke stvari nisu promenile i da nije mnogo drugačije. U svetu kapitalizma, jedina
vrednost je novac, a sve ostalo se ruši pred njim. I ljubav i pažnja i čestitost. Niko nije
idealizovan i sad je jasno da je pisac govorio istinu na samom početku romana, kada je naveo
da je sve o čemu će biti reči u romanu istinito. Onore de Balzak daje važnu poruku u svom
delu, a to je da novac svakako nije najvažniji i da ne treba izgubiti ono ljudsko što postoji u
svakom od nas.