You are on page 1of 2

Порекло и основне одлике животиња

Еуметазоа – монофилетска група, животиње са правим ткивом, хране се холозојски


Бластула – једнослојни ембрион који настаје у животном циклусу животиња
Протостомије – животиње код којих од бластопора настаје усни отвор, док анални отвара накнадно
Деутеростомије – животиње код којих усни отвор настаје накнадно, припадају бодљокошци и
хордати
Клицини листови – су три слоја ембриона (ектодерм, ендодерм, мезодерм) чијим се даљим
развићем, диференцијом, настаје различита ткива и органи
Типови симетрије:

 Асиметрија – не могу се поделити на једнаке делове (сунђери, амебе)


 Радијално симетрични – имају цилиндричан олим тела, организми кроз чије тело је могуће
провући једну хетрополну осу (од уста до ануса) (дупљари)
 Билатерална (двобочна) – кроз чије тело је могуће провући 3 осе (морска створења, кичмењари)
- Хетерополне
 леђно трбушна
 уздужна
- Хомополне
 Попречна оса (дели тело на 2 симетричне половине)
Цефализација – означава концентрисање чулних делова органа и делова централноог нервног
система на предњем крају тела, који је увек први у додиру са новом средином. (прати билетаралну
симетрију)
Типови сегментације

 Хомономна сегментација – поновљени делови тела могу бити птибложно једнаки по


величини и грађи
 Хетеомна сегментација – сегменти различити по грађи прилагођени различизим
улогама, или срасли међу собом
Телесна шупљина – јавља се код већине трослојних билатерија. Настаје рано током развића. Ако је
са
свих страна окружена слојем сопственог епитела реч је целому. Испуњена је целомском течношћу.
Код животиња које немају чврст скелет, има функцију хидрауличког скелета. Код неких животиња,
нпр ваљкасих црва, мезодерм омеђава телесну дупљу само са спољне стране, и не образује
сопствени епител, па је течност у контакту са ендодермом црева и другим унутрашњим органима, па
се таква телеса дупља називс псеудоцелом.
Целом – секундарна телена дупља, окружена са свих страна слојем сопственог епитела
Адаптација – карактеристичне особине које омогућавају опстанак одређене врсте на неком биотопу.
Карактеристичне су за сваку врсту и односе се на њену анатомију, морфологију, фитиологију(нпр
перије и масно ткиво штите пингвина од хладноће)
Животна форма – скуп адаптација једне врсте којима се она прилагодиа на одређене услове који
владају у биотопу. Могу бити груписане према: спољашњој грађи, месту становања, нчину кретања,
начину исхране

You might also like