Phylum

Platyhelminthes
- Pljosnati crvi
Opšte karakteristike

Bilateralna simetrija
Cefalizacija
Troslojni
Acelomate
Cefalizacija
Formiranje glavenog regiona
Koncentracija čula u nervnih ćelija u
glavenom regionu
Usni otvor lokalizovan u glavenom
regionu
 ENDODERM

PARENHIM EPIDERMIS
Javljaju se tri embrionalna sloja
Ektoderm daje telesni zid – epidermis
Endoderm daje crevnu duplju
Srednji sloj - MEZODERM
Kod pljosnatih crva mezoderm formira
PARENHIM – vrstu gustog tkiva koje
sadrži ćelije i vlakna
Acelomate

Životinje bez telesne duplje

Prostor između ektoderma i
endoderma ispunjava
parenhim
Nervni sistem
Nervni sistem je prvi put u evoluciji
VRPČAST oči

Nervne ćelije su koncentrisane na

prednjem kraju tela u obliku grudvica –
GANGLIJA
Od ganglija polaze nervne vrpce i
protežu se celom dužinom tela. Dve
bočne su najrazvijenije
ganglije
nervne vrpce
 Varenje
Neki pljosnati crvi poseduju sistem za
varenje koji se sastoji od
usnog otvora i ždrela (prednje crevo)
i jako razgranatog srednjeg creva
Slepo se završava, što znači da analni
otvor ne postoji
Disanje
Nema posebnih organa
Celom površinom tela

Cirkulacija
Celom površinom tela
 Izlučivanje
ekskretorn
a cevčica Protonefridije
Sistem kanalića koji se granaju kroz parenhim, a
završavaju se jednom zvezdastom ćelijom
Od zvezdastih ćelija ka unutrašnjosti cevčice pruža
se pramen trepalja koje se neprekidno pokreću i na
taj način pospešuju izlučivanje ekskreta koji iz
okolnih tkiva osmotskim putem dospevaju u cevčice
Sitni ekskretorni kanalići ulivaju se u krupnije koji se
sabiraju u dva bočna kanala u telu, a oni se preko
ekskretorne pore (nefridiopore) izlivaju u spoljašnju
zvezdasta
sredinu
ćelija
ekskretorn
a cevčica
Razmnožavanje
Većina je sposobna za neke forme
bespolnog razmnožavanja
Mnoge turbelarije se razmnožavaju
fisijom
Velika sposobnost regeneracije
Većina pljosnatih crva su hermafroditi.
Klasifikacija

Classis: Turbellaria
Classis: Trematoda - Metilji
Classis: Cestoda - Pantljičare
Classis: Turbellaria
Kretanje: većina se kreće pomoću
trepalja i sluzi.
Ishrana: karnivore, hrane se drugim
životinjama ili ostacima uginulih
životinja. Izuzetno razvijeno srednje
crevo.
Acanthozoon sp. Pseudoceros goslineri
Pseudoceros ferrugineus
Пантљичаре
(Cestodes)
пљоснати црви која води искључиви
ендопаразитски начин живота. Одрасле
јединке живе у цреву човека и изазивају тешка
обољења јер су веома патогене.
Тело им је издужено, дорзовентрално
спљоштено (има облик пантљике) и подељено
на велики број чланака (проглотиса) који
заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m.
предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
иза главе је сужење (вратни регион), који
представља ембрионалну зону
низ проглотиса који се означава као ланац (
стробила).
пантљичаре су изгубиле цревни тракт;
храну узимају осмотским путем из црева
домаћина преко целе површине тела;
органи за причвршћивање су у облику
пијавки и кукица и налазе се само на
сколексу;
полни систем је хермафродитан и добро
је развијен ,сваки проглотис је готово
потпуно испуњен полним а задњи су
потпуно испуњени оплођеним јајима;
задњи чланци се откидају и из њих се
ослобађају јаја, која са фецесом домаћина
доспевају у спољашњу средину;
Метиљи
(Trematodes)
Метиљи (Trematodes) су
најбројнија група пљоснати црвих
која води паразитски начин живота
и нема трепљаст епител.
Тело им је јако дорзовентрално
спљоштено и листолико.
имају развијене органе за
причвршћивање за тело домаћина;
ти органи су мишићне, тањирасте
пијавке које су код највећег броја
смештене око усног отвора (усна
пијавка), док неки имају трбушну
или групу пијавки на задњем крају
тела;
развиће се одвија преко низа ларвалних
ступњева, тако да је њихов животни
циклус веома сложен и укључује
најмање два домаћина - домаћин у коме
паразитира одрасла јединка (адулт) је
трајни (примарни) домаћин, док онај у
коме паразитира ларва је прелазни
домаћин.
Развиће великог, говеђег метиља (Fasciola hepatica) одвија
се преко два домаћина : неки сисар (говедо, овца, човек) и
барски пуж.
Развиће је цикличан процес и одвија се на следећи начин:
из тела сисара се са изметом избаце оплођена јаја;
јаја доспевају у воду (најчешће нека бара) где се из њих
развија ларва мирацидијум; она неко време плива по
води док не пронађе домаћина – барског пужа;
у барском пужу се образује неколико ларвалних облика :
од мирацидијума се образују спороцисте, од њих редије, а
од редија постају церкарије;
церкарије напуштају тело барског пужа, пливају неко
време, а затим се причврсте за неку барску биљку и ту се
учауре (инцистирају) па се сада називају метацеркарије;
хранећи се тим биљкама, овца (говедо) унесе у црево
инцистиране метацеркарије;
у телу сисара метацеркарије се развијају у активан ступањ
– млади метиљ, који крвљу доспева у јетру где достиже
полну зрелост и продукује оплођена јаја .