 Кичмењаци су билатерално симетрични

хордати са развијеном лобањском чауром у

којој се налази мозак. Највећи број кичмењака
поседује кичмене пршљенове и сегментисано
тело.
 Кичмењаке делимо на безвиличне и на оне са
вилицом.
 Ова класа се
дели на две  Кичмењаци без
поткласе: вилица или безвиличари (Agnatha) је
 колоусте, најпримитивнија класа кичмењака која
 Остракодери немају неке од особина
(најстарији карактеристичне
 фосилни   осталим кичмењацима,као што су:
облици међу
кичмењацима
 немају вилице па им је усни
) отвор стално отворен и округао
по чему добијају
назив колоусте (лат.Cyclostomi);
 немају кичмене пршљенове;
 немају парне удове.
 Поред новонасталих вилица и зуба грађа свих кичмењака, осим колоуста,
подразумева и:
 Чврсту лобању, која штити добро развијен мозак, настао као проширење
предњег краја нервне цеви
 Чврсти унутрашњи скелет, с кичменицом као централним органом. Овакав
скелет може бити изграђен од хрскавичавог или од коштаног ткива
(минерализован наслагама калциум-фосфата). Најновија сазнања говоре у прилог
томе да се минерализација јавила доста рано, а да jе код неких група скелет
накнадно „враћен" у хрскавичави стадиум.
 Унутрашњи органи су у целомској дупљи, делимично слободни, окружени
течношћу.
 Веома добро развилен циркулаторни систем, са срцем које има бар једну
преткомору и једну комору.
 Парне и непарне екстремитете, тј. пераја, која су подупрта соственим скелетним
елементима. Парна пераја су грудна и трбушна и веома су значана у стабилизацији
тела током пливања. У еволуцији копнених кичменака, од них настали су предњи и
задњи екстремитети. Непарна пераја имају улогу у стабилизацији (леђна пераја и
анално пераје), али и у покретању целог тела (репно пераје).
 Органи бочне линије - посебни механорецептори, дуж средине бокова тела,
којима осете струјања и треперења воде.
 Ова класа обухвата око 800 рецентних врста од којих су
најпознатије ајкуле и раже.
 Унутрашњи скелет (ендоскелет) им је потпуно изграђен
од хрскавице. Код одраслих јединки нотохорда је
замењена кичменим пршљеновима.
 Глава је напред извучена шиљато у продужетак назван
рострум па због тога усни отвор лежи са трбушне стране
и у виду је попречног прореза.
 Имају пет пари шкрга (веома ретко шест или седам) које
су смештене у одвојеним шкржним кесама и имају
засебне отворе ка спољашњој средини. Шкржни отвори
су без поклопаца и раздвојени су широким преградама.
 Имају развијена чула вида , терморецепторе и
механорецепторе и хеморецепторе.
 У унутрашњости црева налази се спирална преграда која повећава пут
хране кроз њега. У завршном делу црева образује се клоака у коју се
изливају изводни канали полних жлезда и мокровод.
 Рушљорибе су раздвојених полова који се разликују међусобно према
облику трбушних пераја. Трбушна пераја мужјака играју улогу
спољашњег копулаторног органа.
 Женски полни систем састоји се од: парног или непарног јајника из
кога зрела јаја падају у телесну дупљу па затим доспевају у јајоводе;
 утеруси су проширења јајовода на задњој страни која се заједничким
отвором изливају у клоаку (проширен део црева)
 Многе ајкуле су вивипарне, односно, рађају живе младунце па су
њихова јаја са танким омотачем
 Мушки полни систем се састоји од парних семеника из који се мушке
полне ћелије спроводе предњим делом бубрега, мезонефроса.
 Ајкуле су најбројнија група, поред њих су
раже које су им јако случне али им је
тело спљоштено, а грудна пераја су
веома велика. Живе на дну, имају
отровну бодљу уместо репа.
 Треће су химере које живе на дну мора и

океана.
 Рибе са коштаним скелетом су класа риба
код којих је скелет делимично или потпуно
окоштао и које се данас налазе у пуном
процвату па представљају доминантне
водене животиње. Прилагодиле су се на
све врсте водених станишта: од оних у
потпуном мраку на дну океана до
прозрачних планинских потока,
насељавају како слатке тако и слане воде,
а многи чак, ако нпр. лососи, могу се
кретати из слане у слатку воду.
 Већина ових риба има рибљи мехур и
уста се налазе на предњем крају главе
(изузетак су кечиге), за разлику одриба
са хрскавичавим скелетом.
 Оплођење је спољашње па полажу

огроман број јаја.

 Шакоперке
 Ова група риба има вретенасто тело, два леђна и једно
репно пераје. Првобитно су биле слатководне рибе које
су живеле у водама склоним пресушивању па им је
тада рибљи мехур служио као плућа.
 Зато се код њих образују унутрашњи носни отвори
(хоане).
 Рибљи мехур је код ових риба, као и код дводихалице,
у вези са вентралном страном ждрела. По тој особини се
разликују од свих осталих риба, а истовремено су
слични са копненим кичмењацима код којих плућа
комуницирају са вентралном страном ждрела.
 Рибе дводихалице или плућашице
(Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне
прастаре групе пореклом још из девона које имају
способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски
ваздух.
 Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено
доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање
атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато
снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.
 Имају велики број примитивних особина као што су:
 добро очувана хорда
 хрскавичав скелет
 имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.
 Тетраподи, копнени кичмења у биолошкој систематици
обухватају све кичмењаке који имају четири ноге или уда.У ову
групу се убрајају водоземци и
амниоте: гмизавци, птице и сисари. Четири ноге могле су се
током еволуције секундарно поново изгубити, као што је то
случај са змијама, или су се предње ноге преобликовале
у пераје (китови), крила или руке. Данас ову група обухвата
26.700 врста. То је доминантна група у свим екосистемима, а с
птицама и шишмишима, освојили су и ваздух. Неке врсте
копнених кичмењака поново су се делом (перајари, пингвини)
или потпуно (китови, морске краве) вратили животу у води.
 Тетраподи су еволуирали од месоперки пре око 395 милиона
година, за време периода девона. Тачни водени преци
тетрапода, као и процес којим је дошло до колонизације копна,
нису сигурно одређени и још увек постоје поља активног
истраживања и дискусије међу палеонтолозима о тим темама.
 Промена са телесног плана створеног за дисање и кретање у
води на телесни план који животињи омогућава кретање на
копну једна је од најдубљих познатих еволутивних промена.
[8] Такође је једна од најбоље истражених, већински

захваљујући великом броју значајних прелазних фосила

откривених у касном 20. веку, као и усавршеној
филогенетичкој анализи.[9]
 Битно је напоменути да, упркос чињенице да већину
тетрапода чине четвороношци, та два појма не носе исто
значење. Четвороношци су генерална категорија у коју
спада било која животиња која хода на четири ноге, била
она тетрапод или не. Тетраподи су таксономска категорија
која обухвата разреде водоземаца, гмизаваца, птица и
сисара, чији се припадници могу, али не морају кретати на
четири ноге.