МОРСКИ ПУЖ ( Paracentrorus sp.

Царство: Animalia

Tип: Echinodermata

Класа: Echinoidea

Надред: Echinacea

Ред: Camarodonta

Породица: Parechinidae

Род: Paracentrotus

Царство животиња (Аnimalia), како је познато, подељено је на 36 раздела или типова(Phylum-a).

Један од најинтересантнијих је, свакако, тип бодљокожаца(Echinodermata) : морских звезда , морских
змиљујица, змијокраких звезда или змијача , морских јежева, морских краставаца и морских кринова . Само
таквих, тренутно постојећих, врста из ових класа, има око 6 000. Број изумрлих врста износи око 20 000, при
чему мислимо на организме који су живели, тј. живе, стриктно, у морској води. Ми се, овде, бавимо,
искључиво, морским јежевима(Paracentrotus) , од којих је познато око 800 врста. Либи Химан, амерички
зоолог, рећи ће за бодљокошце да су, исти, ,,створени’’ да збуњују биологе!
Екологија морских јежева
Екологију морских јежева ћемо расчланити на неколико делова. То ћемо постићи бавећи се њиховом
физиономијом(изгледом), морфологијом (грађом), али нећемо изоставити ни чињенице везане за њихово
понашање, значај, станиште и др. еколошка питања.

Изглед морских јежева

1.Симетрија
Најупадљивија карактеристика морских јежева (и бодљокожаца, генерално) је радијална, петозрачна
симетрија тела. То, можда, није уочљиво на први поглед, али сецирањем то постаје јасније. Они су сферични
(лоптасти) организми.
Ипак, код неких је радијална симетрија нарушена, те се појављују знаци двобочне симетрије. Код
таквих врста морских јежева, тело је срцолико или има облик диска.
2. Архитектоника тела.
Тело им је грађено из централног диска и кракова (пет) који од њега полазе. Договорено је да се
замишљене линије које воде од центра диска, односно, усног отвора ка крајевима кракова означавају као
радијуси, пречници (Р), а замишљене праве које повезују центар и ивицу диска као полупречници (р). Све
ово, а и још неки делови њихове анатомије се детаљно виде на приложеној схеми спољашње грађе морског
јежа (сл. 1.).
 3.Метрички подаци.
Морски јежеви су, најчешће, величине од 6 – 12 цм, мада се могу наћи и прави ,,џинови’’ међу њима,
који нарасту и до 36 цм. Што се тиче њихове дужине живота, могу поживети до 30 година.

4.Морфологија морских јежева

Кожни систем. Површину морских јежева облаже једнослојни трепљасти епидермис, испод којих
полазе кречњачке бодље и трнови, на основу којих су, заправо, и добили име (ецхинус=бодља; дерма=кожа).
У њему се налазе једноћелијске жлезде и чулне ћелије. Кожа је у тесној вези са скелетним системом органа.
Скелетни систем. Скелет свих бодљокожаца мезодермалног је порекла, што их чини јединим таквим
бескичмењацима. Код осталих, он је ектодермалног порекла, док код кичмењака, поново, води порекло из
мезодерма што говори о високој сложености и диференцираности морских јежева. Њихове ,,кости’’ чине
вишеугаоне кречњачке плоче, туберкуле (квржице), али и, помињане, бодље које се образују у поткожном
везивном слоју, па чак и неки делови органа за варење. На врховима ових структура, након потпуног
формирања, епидермиса више нема. Скелетне плоче међусобно су чврсто срасле у 10 парних низова,
образујући чврсти оклоп, али неке су и покретно спојене мишићима.
Мишићни систем. Мишићи су им, релативно, слабо развијени. Активни су једино код оних врста са
дугачким бодљама којима се крећу у виду штака. Код других, где су краће, служе за заривање у пешчану
подлогу. Мишићи си присутни и око бодљи које им служе за одбрану, а у садејству са још једним, еволутивно
новим системом, такође, значајним за ове поменуте сврхе.
Водено-васкуларни систем или амбулакрални систем. Његова основна функција је у кретању, а неки
његови делови имају и чулну, респираторну (дисајну) и одбрамбену улогу, уколико су снабдевени отровним
жлездама. Ту су и мале ,,штипаљке’’ које служе за чишћење тела од честица песка и сл. Овај систем чине
канали, цевчице, и ампуле (мешкови) испуњене течношћу под притиском. Уколико притисак опадне, морска
вода улази у амбулакрални систем, и поново га успоставља. Овај механизам се врши кроз нарочите поре и
цевасте израштаје или ножице на површини тела, помоћу кога се морски јежеви крећу. Када се под притиском
течност потисне у ,,канале’’, они се издуже и својим пијавкама причврсте за подлогу. Онда се контрахују и за
собом повлаче остатак тела. Усаглашеним деловањем вишебројних канала или ,,ножица’’, јеж се полако
креће. Водено-васкуларни систем је скопчан са кожом преко мадрепорних плочица, али и са васкуларним
(крвним) системом.
Крвни систем. Крвни систем је отвореног типа (циркулација се обавља унутар крвних судова, али се из
њих и излива у телесну дупљу) са концентрисањем судова у облику лакуна (прстена и канала). Крвна течност
има улогу транспорта хранљивих материја, али не и кисеоника.
Систем за размену гасова. Респирација нема посебних органа, већ се обавља целом површином тела,
путем шкрга или других дисајних структура (,,водена плућа’’, на пример). Дисање се обавља дифузијом
кисеоника раствореног у морској води, који кроз шкрге доспева у целомску течност (по хемизму, сличној
околној води) која обавља и респираторну улогу.
Систем за излучивање. Излучивање се, такође, врши целом површином тела, али и преко зидова шкрга
и црева. Друге, специјализоване органа за излучивање, морски јежеви не поседују. Чврсти екскреторни
продукти избацују се заједно са ћелијама амебоцитама у којима су се претходно акумулирали. Ово се лако
демонстрира убризгавањем туша у дупљу морског јежа, а чије амебоидне ћелије рапидно фагоцитирају и
избацују ова, непотребна зрнца црног туша.
Пробавни систем. Систем органа за варење почиње усним отвором постављеним на оралном полу. Од
њега полази ждрело које код многих врста може да одсуствује, а, исто, се наставља на дуго средње црево
(ендодермалног порекла, ту нема изненађења). На ово, наставља се кратко задње црево које се завршава
аналним отвором. Треба истаћи да је цревни тубус кружно изувијан и, местимично, задебљан, чинећи сифон.
Још једна специфичност за морске јежеве је присуство посебног апарата за дробљење и ситњење хране,
назван Аристотелов апарат или лампа (сл. 2.). Њега чине 25 скелетних делова од којих 5 чине крупни,
троугласти зуби. Захваљујући овом апарату, ехиноидее су у стању да се храним свим доступним, органским
изворима хране. Међутим, на њиховом ,,менију’’, најчешће, се налазе алге које живе на стенама
 Нервни систем и чула. Нервни систем, а самим тим, и чулни органи, код морских јежева, слабо су
развијени и доста су примитивни. Постоје три нервна прстена од којих полазе радијално распоређени нерви,
који указују на дифузно-врпчаст нервни систем. Од оралног нервног система крећу живци за амбулакрални
систем и субепидермални плексус. Други прстен је нешто дубље постављен (у средишту телесне дупље
морског јежа), а трећи је смештен са горње стране тела и настаје од мезодерма, што је јединствен случај у
пореклу нервног система (,,пракса’’ је да он настаје из ектодерма). Поједини делови нервног система, код
осталих бодљокожаца, различито су развијени. Од чулних органа, на површини тела су распоређене тактилне
ћелије којих највише има око водено-васкуларних тентакула (ножица). Олфакторна (мирисна) чула се налазе
око усног отвора, где је могуће и присуство очних мрља, распоређених на оцеларним плочама.
Полни систем. Бодљокошци су одвојених полова, али без изразитог полног диморфизма. Полне жлезде
су једноставне грађе и састоје се, и код мужјака и код женки, од пет гонада и полних одвода који од њих
полазе и излазе кроз гениталне плоче. Ове, и претходне, структуре су уочљиве приликом сецирања једног
морског јежа (сл. 3.). Фертилизација (оплођење) је спољашње (гамети, полне ћелије се избацују ван и тамо
спајају, дајући оплођену јајну ћелију – зигот), а јаја су сиромашна жуманцетом, које је, релативно, равномерно
распоређено у цитоплазми. Развиће је метаморфозно, преко, већ помињане, транспарентне (провидне) ларве
која, када се причвсти за морско дно, даје одраслу јединку.
Биотоп и значај морских јежева
Животно станиште (биотоп) морског јежа, а и осталих бодљокожаца, јесу плићаци литорала (обалске
зоне). Нарочито су бројни у топлим морима, а срећу се на сеновитим местима, као што су шупљине испод
морских стена.

Посебно је интересантно њихово такмичење са припадницима исте врсте, али других популација. Тако
су забележини случајеви правих ратова између две или више групација ехиноидеа који су се водили због
територијалности и свих ресурса које она са собом носи. Наравно, ове борбе су, изузетно, споре и дуготрајне,
али, за собом, остављају праву пустош која може обухватити завидну површину морског дна.
Територијални интегритет чува и свака јединка, посебно. Тако, велики је број људи који су случајно
нагазили морског јежа приликом неког летовања, које се болно завршило. Бол, а и летални исход код
претходно описаног примера, последица су лако ломљивих, храпавих и чвсртих трнова које ехинодермате
поседују, а који могу продуковати токсине (отрове). Чак и да нису отровни, због бројних бактерија и паразита
који се на њима, увек, налазе, у стању су, поново, да изазову болне лезије, алергијске реакције , па и шокно
стање услед анафилаксе које, ако се не лечи правилно
Ипак, ако се на време јави лекару, проблем се може сматрати решеним.

Закључак
Увидели смо да су морски јежеви (Ецхиноидеа-е), по много чему, веома интересантни организми.
Наиме, неки њихови органи су крајње упрошћени, или их чак и нема, док су други на завидном еволутивном
нивоу и сасвим нови за биологију. Сви ови карактери их смештају између Атхропода (зглавкара,
чланконожаца) и Хордата (животиња са осовинским скелетним системом, хордом). Ипак, по неким ауторима,
они се налазе између Моллусца (мекушаца) и хордата. Било како било, њих, најпростије, можемо
сматрати ,,склопљеним’’ морским звездама. Заиста, ако замислимо морску звезду која своје краке савија
нагоре и спаја, биће нам јасније како изгледају и морски јежеви. Дакле, није тачно да ехиноидее немају
кракова, као што многи мисле . Са њима можемо да се сретнемо, најчешће, у два сценарија, на трпези када су
нам сервирани као деликатесна храна, или на путу ка некој здравственој установи када нас боцну у циљу
одбране. У сваком случају, треба их поштовати. Могу, шта више, бити и објекат неког хобија када се од
њихових деликатних љуштура праве украси и фигурине.