БЕСКИЧМЕЊАЦИ

СИМЕТРИЈА, СЕГМЕНТАЦИЈА И ЕКСТРЕМИТЕТИ

У односу на симетрију организми могу бити асиметрични и симетрични. Организми

који поседују симетрију могу бити: сферични, радијално симетрични и билатерално
симетрични. Сегментација или издељеност тела на делове који се серијски понављају
појављује се тек код чланковитих црва. Образовање телесних региона и екстремитета је
карактеристика зглавкара.
СУНЂЕРИ су углавном асиметрични организми, али постоје и радијално симетрични.
ДУПЉАРИ су радијално симетрични организми.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ су билатерално симетрични.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ су билатерално симетрични.
МЕКУШЦИ су билатерално симетрични изузев пужева који су асиметрични.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ су билатерално симетрични и хомономно сегментисани
организми.
ЗГЛАВКАРИ су билатерално симетрични и хетерономно сегментисани организми
код којих се појављују телесни региони и екстремитети.
 ПАУКОЛИКЕ ЖИВОТИЊЕ имају главеногрудни ( prosoma ) и трбушни
( opistosoma ) регион . Екстремитети су хелицере, педипалпи и 4 пара ногу за
кретање.
 РАКОВИ имају главено-грудни део ( cephalotorax ), грудни ( pereion ) и
трбушни ( pleon ). Екстремитети су: предусни ( два пара антена ), усни
( мандибуле и 2 пара максила), максилоподе, грудни ( переиоподе ) и
трбушни ( плеоподе ) који служе за кретање и пливање.
 ИНСЕКТИ имају главу ( caput ), груди ( torax ) и трбух ( abdomen ).
Екстремитети су : један пар антена, усни екстремитети ( мандибуле и 2 пара
максила) и грудни ( три пара ногу и један или два пара крила ).
БОДЉОКОШЦИ су у одраслом стадијуму радијално симетрични а њихове ларве
су билатерално симетричне.

ТЕЛЕСНИ ЗИД ( КОЖА И МИШИЋИ)

На површини тела бескичмењака налази се телесни зид који их одваја од

спољашње средине. Изграђен је од једнослојне покожице или епидермиса који је
код неких прекривен кутикулом. Испод покожице се налазе глатки мишићи
распоређени у слојевима који потпуно обухватају тело и обезбеђују кретање.
Појављују се и попречно-пругасти мишићи у сноповима везани за делове
скелета.
СУНЂЕРИ имају телесни зид изграђен од спољашњег ( ектодерм ) и унутрашњег
( ендодерм - ћелије хоаноците ) слоја између којих се налази пихтијаста маса
( мезоглеја ).
ДУПЉАРИ имају телесни зид изграђен од спољашњег ( епидермис са епитело-
мишићним ћелијама ) и унутрашњег ( ендодермис ) слоја између којих се налази
пихтијаста маса ( мезоглеја ).
ПЉОСНАТИ ЦРВИ на површини тела имају кожно мишићни слој.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ имају кожно мишићни слој прекривен кутикулом.
МЕКУШЦИ на површини тела имају кожни набор или плашт ( једнослојни
епидермис и глатки мишићи ) који обавија тело а радом својих ћелија образује
љуштуру. Плаштани мишићи и мишићи стопала.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају кожно мишићни слој прекривен кутикулом и кожно
мишићне израштаје ( параподије ) који служе за кретање.
ЗГЛАВКАРИ на површини тела имају једнослојну покожицу која радом својих
ћелија образује чврст скелет од хитинске кутикуле. Мишићи су попречно пругасти
и везани за делове скелета.
БОДЉОКОШЦИ на површини тела имају једнослојни трепљасти епидермис.

СКЕЛЕТ

Скелет даје потпору организму и штити унутрашње органе.Може бити

спољашњи или егзоскелет који је кожног ( ектодермалног ) порекла и
унутрашњи или ендоскелет који је мезодермалног порекла.
СУНЂЕРИ имају унутрашњи скелет који може бити минерални ( калцијум-
карбонат или силицијум-диоксид ) или органски ( рожна материја - спонгин ).
ДУПЉАРИ могу имати унутрашњи или спољашњи скелет, најчешће минерални а
ређе органски ( рожни ).
ПЉОСНАТИ ЦРВИ немају скелет.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ немају скелет.
МЕКУШЦИ имају спољашњи скелет у облику љуштуре. Код неких је љуштура
урасла у тело или потпуно редукована. Главоношци имају хрскавичаву чауру која
штити мозак.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ немају скелет.
ЗГЛАВКАРИ имају чврст спољашњи скелет у облику оклопа изграђен од хитинске
кутикуле. Ракови имају леђни штит ( карапакс ). Инсекти имају хитинску чауру
која штити мозак.
БОДЉОКОШЦИ имају унутрашњи скелет мезодермалног порекла. Код неких су
скелетне плочице срасле у чврст оклоп ( м. јежеви ) а код неких је скелет редукован
( м. краставци ). Морски јежеви имају у усном отвору скелетни апарат
( Аристотелова лампа ), који служи за исхрану.

ТЕЛЕСНЕ ДУПЉЕ

Код примитивних бескичмењака између телесног зида и црева налази

се слој ћелија означен као паренхим . Код осталих се појављује телесна дупља која
може бити примарна или псеудоцелом и секундарна или целом. Целоматне
животиње се деле на: протостомије (од бластопоруса се развија усни отвор, а целом
настаје шизоцелно (размицањем мезодерма). Ту спадају мекушци,
чланковити црви и зглавкари.) и деутеростомије (од бластопоруса се развија анални
отвор, а целом настаје ентероцелно (избочавањем црева). Ту спадају бодљокошци и
хордате.). Код зглавкара се појављује мешовита дупља или миксоцел, која настаје
спајањем остатака бластоцела и шизоцелома. Појава телесних дупљи обезбедила је
већу покретљивост животиња и ефикаснији метаболизам.
СУНЂЕРИ немају телесну дупљу. Имају спонгоцел.
ДУПЉАРИ немају телесну дупљу. Имају само гастроваскуларну дупљу.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ немају телесну дупљу већ је тај простор испуњен
паренхимом. Имају само цревну дупљу.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ имају примарну телесну дупљу или псеудоцелом.
МЕКУШЦИ имају целом који настаје шизоцелно. Имају и плаштану дупљу.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају целом који настаје шизоцелно.
ЗГЛАВКАРИ имају миксоцел.
БОДЉОКОШЦИ имају целом који настаје ентероцелно.

СИСТЕМ ЗА ВАРЕЊЕ

Систем за уношење и варење хране обезбеђује енергију за нормално

функционисање организма. Варење може бити унутарћелијско (унутар вакуоле)
и ванћелијско (унутар дупље у телу животиња ). Потпун или комплетан цревни
систем обухвата предње, средње и задње црево које се завршава аналним
отвором. Код неких бескичмењака појављују се и допунске жлезде (пљувачне,
цревне, јетра).
СУНЂЕРИ имају филтрациони начин исхране и унутарћелијско варење.
Хоаноците захватају честице хране из воде, фагоцитозом их увлаче у цитоплазму, а
затим их предају амебоидним ћелијама мезоглеје у којима се врши варење.
ДУПЉАРИ имају ванћелијско варење у гастроваскуларној дупљи и
унутарћелијско варење у ћелијама ендодермиса.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ имају непотпун цревни систем који обухвата само предње и
средње црево које се слепо завршава.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ имају потпун цревни систем.
МЕКУШЦИ имају потпун цревни систем и допунске жлезде ( јетра и пљувачне
жлезде ). У усној дупљи се налази рожна плочица радула која служи за стругање
хране.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају потпун цревни систем и допунске жлезде.
ЗГЛАВКАРИ имају потпун цревни систем као и допунске жлезде. Код неких
варење започиње ван тела.
БОДЉОКОШЦИ имају потпун цревни систем.

ТРАНСПОРТНИ (ЦИРКУЛАЦИОНИ) СИСТЕМ

Транспортни систем има улогу у разношењу материја и гасова унутар тела.

Код отвореног транспортног система циркулациона течност која се назива
хемолимфа излива се из крвних судова у међућелијске просторе или лакуне. Код
затвореног транспортног система циркуларна течност која се назива крв креће се
искључиво у затвореном систему крвних судова.
СУНЂЕРИ немају транспортни систем. Транспорт се обавља из ћелије у ћелију.
ДУПЉАРИ немају транспортни систем. Транспорт се обава посредством гастро-
васкуларне дупље.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ немају транспортни систем. Транспорт се обавља преко
разгранатог средњег црева.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ немају транспортни систем. Транспорт се обавља посредством
псеудоцелома.
МЕКУШЦИ имају отворен транспортни систем и примитивно грађено срце.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају затворен транспортни систем.
ЗГЛАВКАРИ имају отворен транспортни систем и цевасто срце.
БОДЉОКОШЦИ имају отворен транспортни систем.
ОРГАНИ ЗА ДИСАЊЕ

Органи за дисање обезбеђују размену гасова са спољашњом средином. Ситни

организми који немају диференциране органе за дисање размену гасова
обављају преко површине тела. Органи за дисање код бескичмењака су шкрге ,
примитивна плућа и трахеје. Ови органи су кожног порекла јер настају на рачун
телесног зида.
СУНЂЕРИ немају органе за дисање. Размена гасова се обавља читавом површином
тела помоћу воденог тока.
ДУПЉАРИ немају органе за дисање. Размена гасова се обавља читавом површином
тела помоћу воденог тока.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ немају органе за дисање. Дишу преко површине тела.
Ендопаразити су анаеробни организми.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ немају органе за дисање. Дишу преко читаве површине тела.
МЕКУШЦИ поседују шкрге и примитивна плућа ( на зиду плаштане дупље ).
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ, малочекињасти дишу преко коже јер немају органе за
дисање а многочекињасти имају шкрге ( измењене хете или чекиње ).
ЗГЛАВКАРИ
 ПАУКОЛИКЕ ЖИВОТИЊЕ имају шкрге, листолика плућа и трахеје.
 РАКОВИ имају шкрге.
 ИНСЕКТИ имају трахеје.
БОДЉОКОШЦИ имају жбунолике кожне шкрге.

ОРГАНИ ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ

Органи за излучивање имају улогу у избацивању непотребних и штетних

продуката метаболизма као и вишка воде. Примитивни организми немају
диференциране органе за излучивање па избацивање продуката метаболизма
обављају преко површине тела. Органи за излучивање код бескичмењака су
протонефридије, метанефридије, Малпигијеве цевчице и различите жлезде.
СУНЂЕРИ немају органе за излучивање. Излучивање се обавља читавом
површином тела помоћу воденог тока.
ДУПЉАРИ немају органе за излучивање. Излучивање се обавља читавом
површином тела помоћу воденог тока.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ имају протонефридије.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ излучивање обављају преко кожних жлезда.
МЕКУШЦИ имају примитивне бубреге изграђене од метанефридија.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају метанефридије.
ЗГЛАВКАРИ
 ПАУКОЛИКЕ ЖИВОТИЊЕ имају коксалне жлезде ( измењене
метанефридије) и Малпигијеве цевчице.
 РАКОВИ имају антеналне и максиларне жлезде ( измењене метанефридије)
 ИНСЕКТИ имају Малпигијеве цевчице.
БОДЉОКОШЦИ немају органе за излучивање. Излучивање се обавља прко шкрга
и црева.
НЕРВНИ СИСТЕМ И ЧУЛА

Нервни систем прима информације из спољашње и унутрашње средине

организма, обрађује их и одређује адекватан одговор организма на примљене
информације. На тај начин обезбеђује целокупну активност организма као
функционалне целине. Код бескичмењака се у току еволуције појављују следећи
типови нервног система : дифузан или мрежаст, врпчаст, ганглионаран и
лествичаст.
СУНЂЕРИ немају нервни систем и чула.
ДУПЉАРИ имају мрежаст нервни систем и слабо развијена чула.
ПЉОСНАТИ ЦРВИ имају врпчаст нервни систем и слабо развијена чула.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ имају врпчаст нервни систем и слабо развијена чула.
МЕКУШЦИ имају ганглионарни нервни систем и добро развијена чула мириса,
додира и вида.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ имају лествичаст нервни систем и слабо развијена чула.
ЗГЛАВКАРИ
 ПАУКОЛИКЕ ЖИВОТИЊЕ имају концентрисан ганглијски нервни систем
и добро развијена чула додира, мириса и вида.
 РАКОВИ имају лествичаст нервни систем и добро развијена чула мириса,
додира и вида.
 ИНСЕКТИ имају лествичаст нервни систем, развијен троделни мозак и
савршена чула мириса, додира и сложене или фацетоване очи.
БОДЉОКОШЦИ имају врпчаст и дифузан нервни систем, чула су слабо развијена.

РАЗМНОЖАВАЊЕ И РАЗВИЋЕ

Размножавање може бити полно и бесполно. Бесполно размножавање се

одвија простом деобом и пупљењем. Полно размножавање подразумева
формирање полних органа у којима се продукују полне ћелије или гамети.
Спајањем гамета настаје зигот из којег се развија нови организам. Развиће новог
организма може бити директно и са преображајем или метаморфозом када се
образују ларвени стадијуми, који код паразитских врста често мењају домаћина.
СУНЂЕРИ су хермафродити, размножавају се бесполно и полно. Развиће је са
метаморфозом. Ларва амфибластула
ДУПЉАРИ се размножавају бесполно и полно. Код неких се појављује и смена
полне ( медуза ) и бесполне ( полип ) генерације ( метагенеза ). Медузе су
одвојених полова. Развиће је са метаморфозом. Ларва планула
ПЉОСНАТИ ЦРВИ су хермафродити, размножавају се полно и бесполно. Развиће
је са метаморфозом и променом домаћина. Ларве великог метиља: мирацидија,
спороциста, редија, церкарија и метацеркарија. Ларве пантљичара су онкосфера,
бобица ( фина ) и ехинокок.
ВАЉКАСТИ ЦРВИ су одвојених полова, размножавају се полно. Развиће је
директно. Код неких постоји смена домаћина.
МЕКУШЦИ могу бити хермафродити и одвојених полова, размножавају се полно.
Развиће је са метаморфозом. Ларве трохофора и велигер ларва.
ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ могу бити хермафродити и одвојених полова, размножавају
се полно. Развиће може бити директно и са метаморфозом. Ларва трохофора.
ЗГЛАВКАРИ
 ПАУКОЛИКЕ ЖИВОТИЊЕ су одвојених полова, размножавају се полно и
развиће је директно.
 РАКОВИ могу бити хермафродити и одвојених полова, размножавају се
полно, развиће је са метаморфозом. Ларве зое ( виши ракови ) и науплиус
( нижи ракови ).
 ИНСЕКТИ су одвојених полова, размножавају се полно. Развиће може бити
директно ( аметаболно развиће ) и са метаморфозом која може бити
потпуна ( холометаболно развиће ) и непотпуна ( хемиметаболно развиће ).
БОДЉОКОШЦИ су одвојених полова, размножавају се полно, развиће је са
метаморфозом. Ларва плутеус.