Висока здравствено-санитарна школа струковних студија ''Висан''

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Анатомија
Тема: Јајници и материца

Ментор: Проф. Др Сања Миленковић Студент: Анђела Никодијевић 21-VII

Београд, децембар, 2020.

1
 Садржај

1. Увод ........................................................................................................................ 3
2. Јајници .................................................................................................................... 4
2.1.1. Грађа јајника .............................................................................................. 5
3. Материца ................................................................................................................ 6
3.1.1. Функција материце .................................................................................... 7
3.1.2. Облик и грађа материце ............................................................................ 8
4. Проблеми и савети у вези материце .................................................................... 9
4.1.1. Савети за здраву материцу ....................................................................... 9
5. Закључак ................................................................................................................. 10
6. Литература .............................................................................................................. 11

2
 1. Увод

Анатомија је наука која се бави проучавањем облика, грађе и састава човечјег тела. Назив
је добила од грчке речи ἀνατομή што значи ''анатомија'', и од речи ἀνατέμνω што значи
''пресећи, исећи''. Значај анатомије је у томе што она представља основе за разумевање
функције органа и система, као и патолошких процеса који доводе до обољења.
Неопходна је за дигностику обољења, како класичним, тако и савременим методама.
Анатомија се дели, према начину и сврси рада, на топографску, систематску, рендгенску,
пластичну и клиничку анатомију. Топографска анатомија проучава односе органа и
описује место где се орган налази. Рендгенска анатомија проучава грађу тела помоћу
рендгенског апарата. Пластична (површинска) анатомија спољашни облик, тј. изглед
човечјег тела у разним положајима. Клиничка анатомија проучава односе између
анатомских структура и функције, који су значајни за практичну медицину. Систематска
анатомија описује грађу и облик органа по функционалним системима. Системи тела су
коштани, зглобни, мишићни, систем органа за варење, систем органа за дисање, мокраћни,
полни, ендокрини, кардиоваскуларни, лимфни нервни и чулни. Што се тиче полног
система органа, дели се на мушки и женски. У мушки спадају семеници (тестиси),
пасеменици, семеводи, простата, кожне кесице и полни уд. Када је реч о женским полним
органима, можемо уочити поделу на унутрашње и спољашње. У унутрашње спадају
вагина, материца, јајници и јајоводи, а у спољашње велике и мале усне, клиторис, трем
вагине, тремна главица, Бартолонијеве жлезде и вулва, односно мале тремне жлезде. У
мом раду биће представљени унутрашњни женски органи, односно, јајници и материца.
Другим речима, биће описана њихова грађа и са анатомске тачке гледишта, структура и
положај који заузимају као унутрашњи органи.

3
 2. Јајници

Јајник (Ovarium) је парна женска полна жлезда, бадемастог облика, која се налази у малој
јамици, коју гради трбушна марамица, а у исто време представља ендокрину жлезду која
лучи женске полне хормоне. Ова јамица (Fossa ovarica) се налази у пределу где се рачва
заједничка бедрена артерија.1 Јајник је еластичним везама лабаво причвршћен за суседне
органе, тако да прати покрете материце. Предњом ивицом, на којој се налази улазно поље
јајника (Hilum ovarii), помоћу своје петељке (Mesovarium) спојен са широком материчном
везом. Саграђен је од спољашњег омотача и јајничког ткива – паренхима. Јајничко ткиво
је састављено од два слоја, површни и средишњи. Површни слој се назива кора јајника
(Cortex ovarii), он гради највећи део јајника и у њему су смештени јајнички мешкови
(фоликули) у различитим фазама развоја. Сваки фоликул се састоји од једне јајне ћелије.
Сваког месеца сазрева по један фоликул (зрео јајнички фоликул се назива Граафов
фоликул) и пуца избацујући зрелу јајну ћелију у јајовод. Ова појава се назива овулација.
На месту прснутог фоликула ствара се тзв. жуто тело (Corpus luteum) које продукује
хормоне значајне за трудноћу. Кора јајника на рођењу садржи 700 000 – 1 000 000
фоликула. Велики број фоликула пропада, а током репродуктивног периода жене потпуно
сазрева само 400 – 500 фоликула.2 Средишњи део јајничког ткива назива се судовни део
или срж (Medulla ovarii), јер у њему има много крвних судова. После првих овулација,
стварања жутих тела, која накнадно атрофишу, на површини јајника виђају се бразде и
ожиљци, све бројнији са старошћу жене. Јајник није покривен трбушном марамицом. У
улазно поље јајника, преко петељке, улазе крвни судови, лимфни судови и живци. Задња
ивица јајника је слободна и окренута према ректуму.

1 Др Иван Анђелковић, Др Александар Стајковац, Др Александар Илић ''Анатомија и Физиологија''

2 Др Златко Ж. Вежа ''Анатомија и физиологија''.

4
 2.1.1. Грађа јајника

Грађа јајника се састоји из три дела:

 Коре у којој се налазе фоликули у којима настају јајне ћелије
 Средишњег дела који садржи везивно ткиво
 Крвих судова, нерава и лимфатика
Грађа јајника подразумева структуру која је покривена кубичним, герминативним
епителом. Његова везивна основа садржи, поред ћелија, велики број мрежастих,
еластичних и колагених влакана. Ћелије су ембрионог типа, крупне и вретенасте.
Површни слој јајника, дебљине око 1mm, садржи јајничне мешкове у разним стадијумима
развитка, као и њихове заостатке у виду ожиљака. Горњи пол јајника окренут је материци
са којом га спаја јајничка веза (Ligamentum ovarii proprium). Ова веза, дуга 23cm, пружа се
кроз округле материчне лигаменте, испод унутрашњег дела јајовода. Кроз њу у јајник
доспева оваријална грана материчне артерије. На пресеку јајника разликује се
герминативни епител споља, саставњен из једног реда коцкастих ћелија. У везивном
ткиву, односно строми јајника, налазе се многобројне јајне ћелије опкољене једним слојем
зранстих ћелија са којима чине формацију названу првобитни фоликул. Сматра се да се
свако женско дете роди са 200 000 првобитних мешкова у сваком јајнику. Од пубертета,
на сваких 28 дана, сазрева по један првобитни фоликул. Средишни део јајника, који се
налази испод коре, састављен је из растреситог везивног ткива и назива се медула, а део
јајника, кроз који у медулу улазе крвни и лимфни судови и живци, назива се хилус и он
није покривен кором јајника.

5
 3. Материца

Материца (Uterus) је мишићно-слузокожни орган уметнут између оба јајовода и вагине.

Она се налази у карличној дупљи, иза и изнад мокраћне бешике и испред чмарног црева.
Материца има облик крушке са врхом окренутим наниже према вагини, а величине је
кокошијег јајета. Код одрасле нероткиње, материца је дугачка 6cm, а широка је у горњем
крају 4cm, дебљине 2cm, а тешка је 4050g. Код жене која је рађала, материца је нешто
већих димензија. Дугачка је 7,5cm, широка у горњем крају 5cm, а дебиљине 2,53cm.
Тежина материце код жена које су рађале износи око 5060g. На материци се разликују
тело и врат, између којих се налази сужени део материце.
 Тело материце (Corpus uteri) је већи, горњи део, на којем се разликују две стране,
предња и задња, и две бочне ивице. Горњи, проширени део тела материце, је лако
испупчен и назива се матерично дно (Fundus uteri). Бочни крајеви материчног дна
спајају се са бочним ивицама тела, и тако настају формације купиластог изгледа,
матерични рогови (Cornu uteri dextrum et sinistrum).
 Врат материце (Cervix uteri) представља најнижи део материце и према својој
локацији делимо га на суправагинални (Portio supravaginalis), који се налази изнад
вагине, и вагинални део (Portio vaginalis), који је ''уроњен у вагину''. На доњем,
вагиналном делу, види се матерични отвор (Ostium uteri), који води у шупљину
материце. Шупљина материце (Cavitas uteri) састоји се из два дела: горњег, који
одговара телу материце, и доњег, који представља канал материчног врата.
Матерична дупља је троугласта шупљина у телу материце, у чијим бочним
угловима се налазе отвори јајовода. Врх материчне дупље се наставља каналом
врата материце. Канал материчног врата (Canalis cervicis uteri) dug je 3cm и
завршава се у вагини излазним отвором материчне дупље (Cavum uteri).
 Матерично сужење (Isthmus uteri) је кратки и нешто ужи део материце који се
налази између тела и врата материце.

Врат материце Тело и шупљина материце

6
 3.1.1. Функција материце

Материца има многе важне улоге за жену. Кроз њу протиче крв ка јајницима, подршка је
за вагину, мокраћну бешику, ректум, а за неке жене може бити важан фактор за нормалну
сексуалну функцију. Када постоји опасност од превременог порођаја, због скраћеног
грлића материце у трудноћи, женама се саветује уздржавање од сексуалног односа.
Контракције могу да изазову порођај. Те контракције, које се иначе јављају, важан су део
позитивног сексуалног искуства код жене. Зид материце се задебљава услед деловања
хормона које производе јајници. Уколико до трудноће тог месеца не дође, један хормон ће
помоћи да се зид ољушти и да се све то испразни. То се назива менструација.
Када дође до трудноће, зид материце настави да се задебљава, она отежа и повећава се
како беба расте. Након порођаја, мишићна влакна починњу да се контрахују и тако осам
до десет недеља, она се враћа на мало већу величину што је то било пре трудноће.
Материца је природни инкубатор за бебу. Она се повећава и омогућава беби да све време
буде смештена удобно. Постељица се налази на зиду материце и снадбева бебу
хранљивим материјама. Када дође време да се беба роди, материца се контрахује и
избацује бебу, а затим и постељицу. Након тога се смањује и спремна је за почетак новог
циклуса.

7
 3.1.2. Облик и грађа материце

Материца има облик наопако окренуте крушке, на једном крају се налази грлић или врат
материце, чији отвор је у вагини и он чини доњу трећину материце. Мањим делом,
материца је грађена од мишића, а већим делом је грађена од везивног ткива. У средини
грлића је канал, обложен слузницом, која је тања од слузнице дела материце и садржи
бројне жлезде, које излучују слуз која се мења током циклуса. На друга два краја материце
су везани јајоводи или фаллопијеве тубе. На крају сваког јајовода налази се по један
јајник. Материца је смештена између мокраћнох мехура и завршног дела дебелог црева.
Тело материце је дужине око 4,5cm, а врат износи 3,5cm. Тежине су око 50 и 60gr. Укупна
дужина материце код одрасле жене је 7 до 8cm. У току трудноће, материца се повећава, да
би се после порођаја поново вратила на нормалну величину.
Материца је граћена од три слоја:
 Спољашњи глатки слој
 Мишићни средњи слоj
 Унутрашњи слој слузнице
Спољашњи слој (Perimetrium) је изграђен од зидног листа трбушне материце која облаже
већи део материце.
Средњи слој је најдебљи и чини га глатко мишићно ткиво (Myometrium).
Унутрашњни слој (Endometrium) је слузокожа која облаже материчну шупљину. Ова
слузница подлеже великим променама током менструационог циклуса, она задебљава и
пропада, што доводи до менструалног крварења.

8
 4. Проблеми и савети у вези материце

Најчешћи проблем који се јавља са материцом јесте обилне менструације. Када су у

питању веома обилне менструације, жене поред свог комфора не могу да се осећају
нормално током свакодневнице. Такође, дешавају се и ситуације, када жене имају проблем
са слабошћу ткива вагине. Узрок овог проблема је између осталог невољлно цурење
урина. Бол у карлици може да буде продукт озбиљне инфекције узроковане тумором или
папилонима, затим болестима као што је ендометриоза3 и оближњих органа, као што су
црева и бешика. Такође, може се јавити и хиперплазија материце4. Ова појава може
узроковати болна и нередовна крварења. Овај проблем се обично јавља у четрдесетим и
педесетим годинама живота. Уколико се не лечи, може се развити рак материце. То се
зове тумор ендоментријума. Ако се на време постави дијагноза, може се лечити.

4.1.1. Савети за здраву материцу

Неки од савета за очување здраве материце су:

 Редовне посете лекару.
 Папа тест.5
 Мануелни преглед.
 Било које неуобичајено крварење је потребно пријавити свом лекару.
 Потребно је обавестити лекара о свим боловима у пределу материце.
 Тумори материце се најчешће јављају код гојазних људи, те је потребно, како
бисмо очували материцу, водити дијету са смањеним уносом масти, као и вежбе,
који су најбољи адут у спречавању рака материце.

3 Ендометриоза је бенигна болест код жена, код које се мали комади ендометријума, унутрашњег ткива
материце, могу пронаћи изван материце, где им иначе није место. Ту где се нађу, понашају се као ткиво
материце.
4 Хиперплазија је квантитативно повећање у било чему, у овом случају, повећање дебљине ендометрија.
5 Папа тест је преглед грлића материце и вагине под специјалним микроскопом.

9
 5. Закључак

Осетљивост јајника и материце је велика, те је потребно редовно ићи гинекологу, и услед

негативних промена, на време открити и адекватно третирати. Као здравствени радници, у
могућности смо да на време откријемо и реагујемо на узроке који доводе до разних
обољења. У могућности смо да спречимо даље повећање броја оболелих, и да самим тим,
и ми не постанемо једни од њих.

10
 6. Литература

 Илић Александра, Стајковац Нада, Анђелковић Иван, ''Анатомија и физиологија'',

Завод за уџбенике, Београд, 2011.
 Аница Карговса-Клисарова, Надежда А. Јеличић, Славољуб Јовановић, Момчило
Д. Ђорђевић, Вера Лолић-Драганић, Бранислав Неговановић, ''Анатомски атлас''.
 Др Златко Ж. Вежа, ''Анатомија и физиологија''
 https://sr.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0
 https://sr.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%88%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA

11