MLEČNA ŽLEZDA

Muža mora biti prilagođena građi i funkciji mlečne žlezde -

poznavati morfologiju i fiziologiju.

Nepravilna muža: gubici mleka, poremećaji sekrecije i oboljenje

vimena.

Posebno bitno poznavanje morfologije kod mašinske muže -

prilogađena normalnoj građi vimena.

Poznavati mehanizme pražnjenja vimena !

Stečene mane: deformacije otvora papilarnog kanala, izgleda cele
papile i čitavog vimena.

Kožna žlezda, oznaka pola, formiranje počinje intrauterino.

Usled diferenciranja većeg broja papila, nekada se pojavi

hipertelija (mana) - izvor kontaminacije mleka.

Krava ima 4 mlečne žlezde, ovca i koza dve.

Pre polne zrelosti mlečna žlezda prati rast organizma
umnožavanjem ćelija masnog tkiva - u pubertetu pod uticajem
hormona novi period evolucije.

Najintenzivniji razvoj tokom prvog graviditeta !

ANATOMIJA MLEČNE ŽLEZDE

Mlečna žlezda: izvodni putevi za mleko i potporno tkivo - celina

nazvana vime.

Selekcija - promena veličine i oblika vimena.

Simetrično - u regio pubica.

PRESEK VIMENA
1 Cisterna vimena
2 Cisterna sise
3 Sisni kanal
4 Alveola Istiskivanje mleka iz alveola
Svaka mlečna žlezda funkcionalno samostalna - iz tela i sise.

Telo: sa spoljne strane zaštićeno kožom, slabo obraslom

dlakom, slabo pokretnom; Sisa: koža nepokretna, bez dlaka.

Uz abdomen vezano lig. suspensorium mammae (nastavak t.

flavae abdominis). Deli vime na desnu i levu ½, svaka ½
podeljena na prednji i zadnji deo (4 ¼ ).

Svaka ¼ sadrži po 1 mlečnu žlezdu - prednja desna, prednja

leva, zadnja desna i zadnja leva.
Ispod kože fascia superficialis - štiti od spoljašnjih ozleda -
fiksira vime uz abdomen.
Od nje polaze vlakna vezivnog tkiva - ulaze u unutrašnjost
mlečne žlezde - grade njeno vezivno tkivo.
GLAVNI DEO: žlezdano tkivo (alveole i sistemi mlečnih kanala).
Mleko se stvara u alveolama i u malim izvodnim kanalima koji se
nadovezuju na lumen alveola.
 GRAĐA MLEČNE ŽLEZDE
KRVNI SUD

MIŠIĆNE ĆELIJE
ŽLEZDANO
TKIVO

EPITELIJALNE
CISTERNA ĆELIJE
MLEČNE
ŽLEZDE

ALVEOLE

SISNI OTVOR
Veličina alveola 0.1 do 0.25 mm.

Prema lumenu alveole obložene jednoslojnim epitelom - prema

spolja bazalna membrana od mioepitelnih ćelija, nežno vezivno
tkivo i gusta mreža krvnih kapilara.

Živa razmena materija između epitelnih ćelija i krvnih sudova,

mlečna žlezda većinu organskih materija sintetiše sama.

Kroz mlečnu žlezdu protekne 400-500 L krvi za sintezu 1 L mleka.

Za vreme stvaranja mleka epitel se menja - visoko prizmatičan do
ravnog - pločastog (od 3-16 μ).

Mioepitelne ćelije kontrakcijom smanjuju lumen alveola - potiskuju

mleko u pravcu kanalića, obloženih jednoslojnim epitelom - u daljem
toku kanala postaje dvoslojan.

Sa spoljašnje strane kanala elastična i glatka mišićna vlakna.

Mlečni kanali se ulivaju u mlečnu cisternu (u svakoj ¼ od 8 do 12).

Kanali imaju na različitim odstojanjima kružne nabore, koji se
skupljaju i zatvaraju pojedine režnjeve mlečne žlezde.
Mleko se nakuplja u mlečnoj žlezdi - dejstvom neuro-hormonalnog
nadražaja otpuštaju se nabori - mleko prelazi u cisternu i izvodni
mlečni kanal.

Cisterna 2 dela: veći u žlezdanom delu - manji u papili - pokrivena

naboranom sluzokožom - povećava zapreminu (od 500 mL na
1.500 mL).

Cisterna se nastavlja u ductus papilaris, koji se završava sa

orificium ductus papilaris, oko koga se nalaze mišićna vlakna.

Izvodni kanal obložen višeslojnim pločastim epitelom - na sisnom

otvoru prelazi u kožu.
Pored žlezdanog i vezivnog tkiva mlečna žlezda ima i masnog
tkiva.

Žlezdano vime - visoka produktivnost / mesnato i masno vime -

niska produkcija.

Na telo mlečne žlezde nadovezuju se sise (dužina 6-10 cm,

prečnik 2.5-3 cm) - prednje nešto duže od zadnjih - nema znojnih
ni lojnih žlezda - suva površina.

Bitan izgled spoljašnjeg otvora sise i vrha sise u vezi sa

muznošću krava - zavisi od mišićnog tkiva oko sisnog kanala.
Promene u izgledu vimena se zapažaju sa starošću.

Snabdevanje vimena krvlju: a. pudenda externa i ogranci a.

mammaria cranialis, caudalis i medialis i a. pudenda interna, tj. a.
epigastrica cranialis.

Iz vimena krv odvodi v. pudenda externa i v. subcutanea abdominis.

Površni i unutrašnji limfni sudovi dovode limfu u supramamarne

lnn., inervacija preko ogranaka n. spermaticus externus.
 h - srce a – aorta abdominalis pa - a. pudenda externa

pv – v. pudenda externa

j – v. jugularis

c - a. carotis

1 – prvi n. lumbalis
4 - n. perinealis
2 – drugi n. lumbalis
3 – n. spermaticus s - v. subcutanea abdominis
externus

SNABDEVANJE VIMENA KRVLJU

I
INERVACIJA VIMENA
 FIZIOLOGIJA MLEČNE ŽLEZDE
U periodu polne zrelosti funkcija vimena usko povezana sa
delovanjem polnih hormona - iz hipotalamusa preko
adenohipofize stimulacija stvaranja FSH i LH. Folikul i žuto telo su
stimulisani od strane adenohipofize za stvaranje svojih hormona.

Estrogen (hormon folikula) stimuliše razvoj mlečne žlezde

(kanalića) i materice.

Progesteron (hormon CL) izaziva diferenciranje sekretornog

epitela u mlečnoj žlezdi i stimuliše razvoj alveola. Adenohipofiza
utiče preko štitne žlezde i kore nadbubrega (TSH, ACTH).
Neurohormonalna regulacija rasta i funkcije mlečne žlezde
Uticaj hormona na mlečnu žlezdu pre partusa (porođaja)
Uticaj hormona na mlečnu žlezdu posle partusa (porođaja)
Za vreme prvog graviditeta mlečna žlezda menja u potpunosti
masno tkivo žlezdanim - postaje režnjevita.

Oko polovine graviditeta počinje da se stvara sekret.

Tokom graviditeta posteljica postaje izvor estrogena i

progesterona - nivo u krvi raste - inhibiše lučenje prolaktina -
dodatno stimuliše razvoj mlečne žlezde.

Adenohipofiza ima i direktno dejstvo na razvoj mlečne žlezde

preko STH.

Za potpuni razvoj mlečne žlezde nephodno je zajedničko dejstvo

CNS-a, hipofize, jajnika, posteljice, nadbubrežne i štitne žlezde.
Krajem graviditeta raste nivo estrogena - povećava se lučenje
prolaktina - nestaje inhibitorni efekat progesterona iz perioda
pre partusa.

Povećana koncentracija prolaktina pokreće sekreciju mleka.

Muža deluje stimulativno na sekreciju mleka - hipotalamus

pojačava lučenje prolaktina !

3 procesa: stvaranje, nagomilavanje i izlučivanje !

Izlučivanje: manjim delom pasivno pražnjenje kao pri sisanju ili

muži - većim delom kontrakcijom mioepitelnih ćelija (refleks na
nadražaje iz spoljne sredine).
Nadražaji: taktilni preko vimena i drugim čulima (glas, miris,
prisustvo mladunčeta) - podstiču refleks pražnjenja vimena.

Postupci koji prethode muži su takođe “okidači” !

Hipotalamus prima nadražaje - prenosi na zadnji režanj hipofize -

lučenje oksitocina - nadražuje mioepitelne ćelije i izaziva njihovu
kontrakciju.

Tada se alveole skupljaju - istiskuju mleko prema mlečnim

kanalićima - naizmenična opuštanja i kontrakcije - do mlečne
cisterne.
 Refleks pražnjenja vimena
Crno obojeno: sprečava pražnjenje vimena
Belo obojeno: potpomaže pražnjenje vimena
U cisterni počinje da se vrši pritisak na otvor sisnog kanala -
opisani nadražaj je “spuštanje mleka”.

Inhibicija nadražaja za mužu: uznemirenje životinje, promenom

vlasnika, muzača, grub postupak sa životinjom, strah - lučenje
adrenalina - vazokonstrikcija - sprečava pristup oksitocina
mioepitelnim ćelijama.

Ne dolazi do kontrakcije (“ustezanje” ili zadržavanje mleka).

Neurohumoralna regulacija značajna - kada izostane nadražaj iz
spoljašnje sredine ili prestanak muže - raste pritisak u
alveolama - pucaju - u lumen izlaze limfociti, plazmociti, masne
ćelije i fibroblasti.

Tada involuira sekretorno tkivo (traje 24-72 časa).

Prestanak sekrecije može biti i usled opadanja izmene materija

(povećan pritisak - inaktivacija enzima).