ŽLEZDE SA

UNUTRAŠNJIM
LUČENJEM
 ŽLEZDE U ČOVEČIJEM TELU

• EGZOKRINE - ŽLEZDE SA
SPOLJAŠNJIM LUČENJEM
– Svoje produkte izlučuju preko
izvodnih kanala u spoljašnju
sredinu ili u odgovarajuće
duplje.

• ENDOKRINE – ŽLEZDE SA
UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
– Svoje produkte luče direktno u
krv.
– HORMONI su hemijski aktivne
supstance koje prenose
informacije u organizmu i
deluju u malim količinama.
– Luče se direktno u krv i dolaze
do ciljnih organa na koje deluju.
 ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
• Hipofiza (moždana žlezda)
• Štitna žlezda (tireoidna)
• Paraštitasta žlezda (paratireoidna)
• Grudna žlezda ( timus)
• Endokrini deo pankreasa (gušterača)
• Nadbubrežne žlezde
• Polne žlezde (jajnici i testisi)
 HIPOFIZA
• Nalazi se ispod
medjumozga
• Povezana je sa njim
nervnom peteljkom
• Veličine je zrna
graška, težine 1
gram
• Kontroliše druge
endokrine žlezde
• Luči hormon rasta
 HIPOFIZA

• Kontroliše sve procese
u organizmu:
• Rad srca,
• Promet vode
• Izlučivanje mokraće
• Lučenje mleka posle
porođaja
 POREMEĆAJI HIPOFIZE

• Ako hipofiza luči više

hormona rasta nego
što treba, takva deca
porastu i preko 2m, a
takav rast naziva
se džinovski rast ili
gigantizam.
 POREMEĆAJI HIPOFIZE

• Ako hipofiza luči

manje hormona
rasta, rast je
usporen i rano
prestaje. Takva
deca obično su
visine između
80cm-100cm i to
se
naziva patuljasti
rast.
 POREMEĆAJI HIPOFIZE
• Kada hipofiza luči
više hormona rasta
posle završenog
rasta može doći do
bolesti akromegalija.
Karakteristike ove
bolesti su: povećan
nos, uši, šake i
stopala.
 ŠTITNA ILI TIREOIDNA ŽLEZDA

• Nalazi se u predelu
vrata.
• Luči hormon tiroksin.
• Reguliše: razmenu
materija u organizmu
(metabolizam), rast
organizma, rad srca i
nervnog sistema.
POREMEĆAJI U RADU ŠTITNE ŽLEZDE

• Kada luči više

hormona nastaje
BEZEDOVLJEVA
bolest
(mršavljenje,
podrhtavanje
ruku,pojačano
znojenje i ubrzan
rad srca).
POREMEĆAJI U RADU ŠTITNE ŽLEZDE

• Smanjeno lučenje
dovodi do gušavosti
(usporen metabolizam,
povećanu telesnu masu
i snižena telesna
temperatura).
• Nastaje kao posledica
nedovoljnog unošenja
joda.
 PARAŠTITNA ŽLEZDA

• Paratireoidna žlezda.
• Nalazi se uz štitnu
žlezdu.
• Ima ih dva para.
• Luči parathormon.
• Reguliše nivo
kalcijuma u krvi i
kostima.
 GRUDNA ŽLEZDA TIMUS

• U grudnoj duplji,
ispod grudne kosti.
• Kod dece je dobro
razvijen, posle
puberteta se
pretvara u masno
tkivo.
• Važna uloga u
sazrevanju T
limfocita.
 PANKREAS-GUŠTERAČA

• Dvojaka f-ja:
endokrina i
egzokrina
• Egzokrina-izlučuje
sokove potrebne za
preradu hrane u
crevima.
• Endokrina-luči
hormone insulin i
glukagon.
 INSULIN I GLUKAGON

• Insulin reguliše nivo

šećera u krvi tako što
omogućava prelazak
glukoze iz krvi u ćelije.
• Glukagon deluje
suprotno od insulina.
• Oslobađa rezerve
glukoze iz jetre u krv i
na taj način normalizuje
koncentraciju šećera u
krvi.
ŠEĆERNA BOLEST ILI DIJABETES

• Kada pankreas ne
luči dovoljno
insulina nastaje
šećerna bolest ili
dijabetes.
 NADBUBREŽNE ŽLEZDE
• Parne, u obliku polumeseca,
smeštene iznad bubrega.
• Dva dela: kora i srž.
• Kora luči hormone koji utiču na
promet mineralnih soli, masti i
šećera i razvoj polnih organa u
detinjstvu.
• Srž luči hormon ADRENALIN koji
omogućava normalan rad
autonomnog nervnog sistema.
• Ubrzava rad srca, podiže krvni
pritisak.
• Luči se kada je organizam u
opasnosti.
POREMEĆAJI NADBUBREŽNIH ŽLEZDA

• ADISONOVA
(BRONZANA) bolest
• Nastaje zbog
smanjenog lučenja
hormona kore
nadbubrežnih žlezda.
• Simptomi su:
malaksalost, mrka
pigmentacija kože,
nizak krvni pritisak,
mršavljenje.
 POLNE ŽLEZDE
• Dvojaka f-ja.
• Kao žlezde sa
spoljašnjim lučenjem
one proizvode muške i
ženske polne ćelije.
• Kao žlezde sa
unutrašnjim lučenjem
stvaraju polne hormone.
• Lučenje polnih hormona
počinje u pubertetu pod
dejstvom hormona
hipofize.
 POLNE ŽLEZDE

• Jajnici luče ženske polne

hormone:
– Estrogen koji utiče narazvoj
ženskih polnih odlika
(maljavost, razviće dojki,
ženskih oblina, menstruacija)
– Progesteron koji je važan za
tok trudnoće.
• Stvaraju ženske polne ćelije-
jajne ćelije.
• Testisi luče muški polni
hormon-testosteron koji je
važan za razvoj muških
polnih odlika:
– malajvost,
– Promena glasa
– Oblikovanje skeleta i
mišića
• Stvaraju muške polne
ćelije-spermatozoide.
POVEZANOST NERVNOG I
ENDOKRINOG SISTEMA
Biblioteka
• http://ivaninabiologija.weebly.com/
• https://www.bionet-skola.com/w/Endokrine_%
C5%BElezde
• https://
www.lifecoach.co.com/joga-i-hormoni-endokrini-siste
m
• https://
www.tribulus-herba.com/endokrini_sistem.html
• https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BD%D
0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B
D%D0%B8_%
D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%
BC
• http://
poweredtemplate.com/medical-ppt-powerpoint-templates.html
•
Hvala na pažnji!

Prezentaciju pripremio:
Miloš Marić VII/2