Poremećaji ponašanja i

nedostatka kontrole
Ivona Milačić Vidojević
 Uvod

• Među problemima u razvoju dece i

adolescenata koji mogu dovesti do teškoća u
školovanju i dugoročno negativnih ishoda u
odraslom dobu važno mesto zauzimaju
poremećaji ponašanja
 ...
• U dijagnostici poremećaja ponašanja koriste se
i kriterijumi dati u nomenklaturama
• Svetske zdravstvene organizacije (ICD-10) i
• Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM5),
• koje u bitnim segmentima inkorporiraju
saznanja iz psiholoških istraživanja.
 ICD-10 (WHO, 1992)
• U međunarodnoj klasifikaciji Svetske
zdravstvene organizacije ICD-10 (WHO,
1992) ukazuje da se pri definisanju
poremećaja u ponašanju mora voditi računa o
• razvojnom nivou deteta, a
• simptomi poremećaja ponašanja se javljaju u
periodu od barem 6 meseci i to kao:
 ...
• često učešće učenika u tučama i njihovo
započinjanje,
• ozbiljna destrukcija imovine, podmetanje
požara, krađe, često laganje, izostajanje iz
škole i bežanje od kuće, ekscesivni i česti
napadi besa i
• prkosno, provokativno ponašanje,
neposlušnost i drskost u ponašanju
 DSM 5 (APA,2013)
•Repetitivno i perzistentno ponašanje koje narušava prava drugih ili prihvaćenih socijalnih

normi i manifestuje se prisustvom 3 ili više kriterijuma u prethodnih godinu dana i najmanje

jedan od njih u poslednjih 6 meseci:

• A. Agresija usmerena na ljude ili životinje npr., maltretiranje, fizički obračuni, okrutnost,

prisiljavanje nekog na seksualnu aktivnost

• B. Uništavanje svojine npr. podmetanje požara, vandalizam

• C. Krađa npr.provale u stanove, automobile, krađa po prodavnicama

• D. Ozbiljno narušavanje pravila npr. ostajanje kasno noću pre 13. godine, protivljenje

roditeljskim pravilima, značajno oštećenje socijalnog, akademskog, profesionalnog funkcionisanja

 ...

Razlikuju se dva tipa poremećaja ponašanja

• dečiji koji ostaje stabilan tokom života i
• adolescentski, ograničen na taj period
 KLASIFIKACIJA POREMEĆAJA PONAŠANJA

ICD- 10 (WHO,1992) DSM 5 (APA,2013)

F90-F98 Poremećaji ponašanja i emocija
sa početkom u detinjstvu i -
adolescenciji ADHD
- F90 Hiperkinetski poremećaj
ponašanja - Poremećaj ponašanja
- F91 Poremećaj ponašanja ograničen - Tip koje se javlja u detinjstvu
na porodičnu sredinu - Tip koji se javlja u
- Nesocijalizovani poremećaj ponašanja adolescenciji
- Socijalizovani poremećaj ponašanja
- Poremećaj u ponašanju u vidu
Oblik: blag, umeren, ozbiljan
protivljenja i prkosa
- Drugi poremećaji u ponašanju
- Nespecifikovani poremećaji ponašanja - Buntovničko-prkosno ponašanje
- F92 Mešoviti poremećaj ponašanja i
(ODD)
emocija
- --------------------------
 Disruptivni, povezani sa kontrolom impulsa i
poremećaji ponašanja
• To je novo poglavlje u DSM 5
• Uključuje zajedno poremećaje koji su ranije bili
uključeni u poglavlje “Poremećaji koji se prvo
dijagnostikuju u detinjstvu ili adolescenciji”
• I poglavlje “Poremećaji kontrole impulsa
nespecifikovani “
• (npr.intermitentni eksplozivni poremećaj,
piromanija i kleptomanija) ranije su bili u grupi
Poremećaj navika i impulsa
 …
• Uvažavajući nalaze psiholoških studija Frica i Elisa (1999) u
DSM-5 je, u odnosu na prethodnu klasifikaciju, načinjena dopuna
time što je pridodata podgrupa poremećaja ponašanja nazvana
poremećaj ponašanja sa emocionalnom neosetljivošću.
• Uz klasične simptome poremećaja ponašanja decu iz ove
kategorije odlikuje emocionalna neosetljivost operacionalizovana
kroz četiri grupe simptoma koje obuhvataju:
• nedostatak osećanja krivice i kajanja;
• ozbiljan nedostatak empatičnosti;
• nebriga oko sopstvenog ponašanja i opšteg vladanja;
• površne ili ograničene emocije.
 ...
• Za utvrđivanje dijagnoze potrebno je da dva od
četiri simptoma budu prisutna u kontinuitetu
tokom 12 meseci i to u
• više relacija i socijalnih miljea.
• Prisustvo simptoma se procenjuje putem više
izvora(samoizveštaja, izveštaja bliskih osoba), a
sama
• kategorija jasno upućuje na važnost poznavanja
• psiholoških karakteristika dece.
 ...
• Poremećaj ponašanja je psihološki izraz za
antisocijalno ponašanje.
• Delinkvencija je pravni termin koji
uključuje prestupe koji bi se smatrali
kriminalom da ih izvrši odrasla osoba (krađe i
ubistva).
 Etiologija PP
• Genetski faktori
– Nasleđe igra ulogu
• Meta-analiza studija blizanaca i usvojene dece ukazuje
da je između 40 – 50% antisocijalnog ponašanja
nasleđeno
– Genetika ima jači uticaj kada ponašanje počinje u detinjstvu,
a manje u adolescenciji
• Genetika i sredina su u interakciji
– Zloupotreba deteta doprinosi pojavi ovog ponašanja
 …
• Neurobiološki faktori
– Slabe verbalne veštine
– Teškoće egzekutivnih funkcija
– Nizak IQ
– Niži nivo arousela (pobuđenosti)
• Psihološki faktori
– Deficijentni moralni razvoj, naročito nedostatak kajanja
– Modelovanje i nagrađivanje agresivnog ponašanja
– Oštro i nekonzistentno roditeljstvo
– Nedostatak roditeljskog monitoringa
– Kognitivna predrasuda: Neutralno ponašanje drugih osoba se
tumači kao neprijateljsko
 …
• Uticaj vršnjaka
– odbacivanje od strane vršnjaka
– povezivanje sa devijantnim vršnjacima
• Sociokulturološki faktori
– siromaštvo
– urbana sredina
 Poremećaji ponašanja
• U zavisnosti od načina na koji se ispoljavaju
poremećaji ponašanja se klasifikuju
• u internalizovane i eksternalizovane forme.
• Internalizovane su okarakterisane preteranom
kontrolom, inhibicijom impulsa i ponašanja, a
uključuju anksiozne, depresivne, opsesivne i
somatske oblike poremećaja.
 ...
• Nasuprot tome, eksternalizovane forme označavaju
poremećaje koji su bazirani na slaboj kontroli ponašanja,
kršenju školske discipline, socijalnih i zakonskih normi,
narušavanju prava i potreba drugih, pa se u ponašanju
učenika manifestuju kroz agresivne ispade,
neprijateljstvo i otpor autoritetu, izazivačko ponašanje,
neposlušnost, bunt, napade besa, laganje,
manipulativnost, bežanje od kuće i iz škole, tuče,
zloupotrebu supstanci, krađe, vandalizam i sl.
• One su predmet proučavanja različitih naučnih disciplina
 ...
• U fokusu ovog razmatranja su prevashodno psihološki aspekti
eksternalizovanih formi poremećaja ponašanja za koje se u
psihološkoj literaturi osim izraza „poremećaj ponašanja
(conduct disorder-CD)“ nastalog u psihijatrijskoj tradiciji,
često koriste i izrazi
• agresivno ponašanje,
• antisocijalno ponašanje,
• asocijalno,
• devijantno i aberantno ponašanje
• i maloletnička delinkvencija iz krivično-pravne terminologije).
 ...
• Poremećaji u ponašanju se operacionalizuju širokim
opsegom repetitivnih i perzistentnih antisocijalnih
ponašanja koja čine kontinum
• Na početnom kraju kontinuuma su blaži
poremećaji koji se obično kvalifikuju kao
predelinkventna ponašanja u koja spadaju vikanje,
psovanje, bežanje od kuće, bežanje od škole, skitnja,
prosjačenje, kockanje, prekomerno korišćenje
alkohola, razni oblici agresivnog ponašanja i drugi
 ...

• Na drugom kraju su delinkventna ponašanja

kojima se krše odredbe kaznenog zakona ili
zakona o prekršajima uključujući
• krađe, korišćenje droge, razbojništva, tuče,
• podmetanje požara, napadi oružjem i druga
 ...
Poremećaji ponašanja beleže porast pri čemu se
uočavaju sledeći zabrinjavajući trendovi:
• snižavanje uzrasta dece koja ispoljavaju
poremećaje u ponašanju;
• značajno paralelno postojanje i kumuliranje
poremećaja ponašanja kod pojedinca;
• sve učestalije i ozbiljnije ispoljavanje
poremećaja ponašanja kod ženske dece;
 …
• i kod dece i mladih koji potiču iz materijalno
dobrostojećih porodica;
• klasični vidovi poremećaja prevode se u
elektronske forme (npr. kockanje na netu), a
pojavljuju se i
• novi oblici poremećaja ponašanja
(npr.zavisnost od igrica).
 Prevalencija
• Na uzrastu učenika od 13 do 16 god., prevalencija je
oko 4 %;
• a kada su u pitanju deca, do 2/3 onih koja se upućuju u
ustanove za mentalno zdravlje dobija dijagnozu
poremećaja u ponašanju.
• Poremećaji u ponašanju su češći među dečacima (od 6
do 16%),
• nego među devojčicama (2–9%);
• u urbanim sredinama su skoro duplo više zastupljeni
nego u ruralnim;
 …
• a važnu ulogu ima etnicitet jer su poremećaji
ponašanja češći u nekim etničkim grupama (npr.
romska populacija, hispanici i sl.).
• Takođe su stope poremećaja u ponašanju više među
adolescentima (oko 7%), nego među decom (oko
4%).
• Dakle, poremećaji ponašanja verovatnije je da se
identifikuju kod učenika muškog pola, kod
adolescenata, stanovnika gradova i određenih
etničkih grupa
 …
PP se mogu javiti istovremeno sa drugim smetnjama
• Veza sa ADHD je snažna
• Veza sa Poremećajem suprotstavljanja i
prkošenja (neka deca sa ODD ne razvijaju PP)
• Pojava agresija je predznak za prelazak jednog
poremećaja u drugi
• Poremećaj ponašanja koji se javlja u adolescenciji
se izgleda javlja nezavisno od ODD
• Kod ¼ do 1/5 dece sa PP se javlja depresija
 Samokontrola
• Samokontrola je važna za socijalizaciju
• Od dece se zahteva iskrenost, držanje do prava drugih,
poslušnost prema autoritetu i poštovanje zakona kasnije
• Zahtevi su važni jer deca imaju snažnu želju za neposrednim
zadovoljenjem agresivnih, seksualnih i istraživačkih impulsa
• Ponašanja koja su posledica neodgovarajuće
samokontrole se zovu Acting out ponašanja (laganje, bes,
krađa, bežanje, zastrašivanje, podmetanje požara)
• Neka ponašanja su impulsivna, a druga kao laganje i krađa
su malog intenziteta, ali imaju predoumišljaj
 Razvoj normalne samokontrole
• Činioci koji daju afektivni naboj procesu socijalizacije – odnos
privrženosti, kasnije empatija
• Kognitivni činioci
• dete mora da zapamti poruke socijalizacije, razvoj govora,
donošenje odluka
• Pouzdana okolina
• Nalaženje zamenskih gratifikacija ili alternativne mogućnosti
dostizanja cilja
• Razvoj savesti igra važnu ulogu u savladavanju sebičnosti i
impulsivnosti
• Roditelji i vršnjaci imaju važnu ulogu – doslednost, zahtev za
samokontrolom, shvatanje posledica aktivnosti
 Šta remeti razvoj samokontrole
• Za agresivnu decu predškolskog uzrasta koja
su hiperaktivna i imaju konfliktne odnose sa
svojim majkama verovatno je da će nastaviti
da budu agresivna.
• Depresivni simptomi kod majke i stepen
stresora u porodici su važni (gubitak prihoda
ili teška bolest)
 ...
• Školski uzrast i adolescencija- istraživanja
pokazuju da postoji značajna stabilnost
agresije tokom vremena
• Umesto da se radi o reagovanju na podražaje
iz okoline, agresivna deca aktivno tragaju za
okolnostima u kojima će izraziti svoju potrebu
• Detetovo ponašanje određuje njegovu
budućnost više od bilo kojih činilaca iz
okoline
 Kako odrediti da li je neko ponašanje
poremećaj ponašanja ili ne?

• na osnovnom nivou nije jednostavno razlučiti da li

je neko ponašanje (npr. neposlušnost, laganje,
bežanje od škole i sl.) poremećaj ili ne, jer su takva
ponašanja nekada deo razvoja dece i adolescenata;
• tokom procesa odrastanja nestaju, ne ometaju
normalan razvoj ličnosti, ne remete obrazovni
proces pojedinca, ne utiču na odnos u vršnjačkim
grupama i ne mogu se smatrati poremećajem u
ponašanju.
 ...
• U razlučivanju nam mogu pomoći kriterijumi koje su za
dijagnostiku poremećaja ponašanja postavili Koji i Dodž
(Coie & Dodge, 1998).
• Prvi
• je antisocijalna usmerenost ponašanja kao ključno
obeležje poremećaja u ponašanju koje ga razlikuje od svih
drugih problema u vladanju učenika tokom detinjstva i
adolescencije;
• ovakva usmerenost vidljiva je kroz stalno ispoljavanje
agresivnosti, kršenje socijalnih i zakonskih normi i
prava drugih.
 ...
• Drugi
• je stalnost, tj. hronicitet i otpornost na tretman.
• Ispunjen je kada se ozbiljna ometajuća,
negativistička ponašanja sa komponentom
antisocijalnosti i agresivnosti ispoljavaju mesecima,
pa i godinama unazad;
• i kada intervencije timova stručnjaka u školama
• ili savetovalištima nemaju efekta ili imaju
• kratkotrajan učinak
 ...
• Treći kriterijum je pogoršanje efikasnosti
funkcionisanja u školi, porodici i u
odnosima sa vršnjacima

• Navedene kriterijumske karakteristike moraju

• istovremeno postojati da bi se data ponašanja
• smatrala poremećajem.
 Psihološka pozadina poremećaja
ponašanja – osobenosti dece i mladih sa
poremećajima ponašanja

• Istraživanja Volfa i saradnika (Wolf i dr., 1994)

i Momirovića i saradnika (1994)
• na uzorku od 257 učenika srednjih škola, oba
pola, uzrasta od 15 do 21.godine, utvrđeno je
da se rizična grupa učenika (22% uzorka), koja
nosi psihološki potencijal ka delinkventnom
ponašanju razlikuje od ostalih učenika po:
 ...

• manifestacijama nasilničkog ponašanja,

• sklonosti vršenju imovinskih dela,
svojevoljnom napuštanju nastave, prkosnom
ponašanju,
• nedisciplini u školi, sklonosti ka varanju
 ...

• delinkventne devojke (9,2% uzorka) od

• ostalih iz uzorka razlikuje lažljivost, prkosno
ponašanje, verbalna agresivnost, sklonost
• skitnji, napuštanje nastave, nedisciplina,
• nasilno ponašanje, slab uspeh u školi
 ...

• Poremećaji u ponašanju obično počinju

blažim, manje opasnim ili povremenim
oblicima maladaptabilnog ponašanja,
• ali oni postepeno progrediraju u ozbiljnije i
učestalije devijantne forme.
 ...
• Učenici uključeni u krađe u početnim
razredima osnovne škole istovremeno
ispoljavaju i druge poremećaje u ponašanju,
kao što su laganje, neiskrenost i bežanje od
škole i sl.
• Zapravo, i prisustvo laganja i česta
neiskrenost u odnosima prema drugima
pouzdano ukazuju na sasvim ranu tendenciju
ka hroničnoj delinkvenciji
 ...
• Takođe su uticaji bežanja iz škole na brojna
devijantna ponašanja, narkomaniju i kriminal
potvrđena u mnogim istraživanjima, iako
• se izostajanje iz škole u našem društvu
percipira kao da je naizgled bezazleno
 ...

• psihoticizam je važan etiološki činilac nasilja

u školi,
• Na osnovu ove dimenzije se mogu praviti
pouzdana predviđanja vršnjačkog nasilja i
maloletničkog prestupništva.
 ...
Psihoticizam je jedna od bazičnih dimenzija
ličnosti
• Definisana je složenim interakcijama sledećih
međusobno povezanih osobina:
• agresivnosti, hladnoće, egocentričnosti,
bezosećajnosti, impulsivnosti,
antisocijalnosti,neempatičnosti, teške naravi i
kreativnosti (Eysenck, 1998)
 ...
• Ovaj sklop osobina visoko je prediktivan za poremećaje u
ponašanju, pojavljuje se rano; procenjuje se na osnovu
Ajzenkove skale psihoticizma, već na uzrastu od šest godina.
• Tokom razvoja takvi učenici osim ranog psihopatskog i
promiskuitetnog ponašanja ispolje i adiktivne probleme, vole
da varaju druge, okrutni su, amoralni, bez osećanja krivice i
kajanja, mrze ljude i životinje, teški su i
• hladni, nemoguće ih je socijalizovati, ali pouzdana
prospektivna istraživanja svedoče da
• nisu u riziku da obole od teških duševnih poremećaja
(Chapman et al., 1994).
 ...
• Kao i Ajzenk i drugi autori nalaze sličan sklop
• ličnosti učenika sa poremećajem ponašanja,
• pri čemu je agresivnost sržna crta ličnosti
• značaj za njeno razumevanje ima kognitivistička
• teza o pristrasnoj atribuciji neprijateljskih
• namera tj. tendencija da se u neutralnim ili
• nejasnim okolnostima drugima pripisuje
neprijateljska namera
 ...
Kej (Quay, 1972) preporučuje
• da se poremećaj ponašanja naziva „ekcesivna
agresivnost“ empirijski i teorijski dokazujući da
je reč o istom poremećaju koji se
• u odraslom periodu identifikuje kao psihopatija.
• Hejr (Hare, 1993):
• da su poremećaji u ponašanju zapravo rana
• manifestacija psihopatskog sklopa ličnosti.
 ...

• Najteža prognoza je za decu koja, uz

poremećaj ponašanja imaju i poremećaj
pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost za koje
je Linam (Lynnam,1996) eksperimentalno,
dokazao da se radi o ranoj psihopatiji tj.
„poletarcima psihopatije“,
 ...
• Trajna antisocijalna ponašanja, pak, koja počinju vrlo
rano, čvrsto su povezana sa agresivnošću,
hiperaktivnošću, nižim kognitivnim sposobnostima i
sklopom ličnosti učenika koji odlikuje hladan,
proračunat i sumnjičav interpersonalni stil.
• Mikrosocijalnu sredinu ovih pojedinaca karakteriše
veća stopa devijantnosti, veći broj
• konflikata, disfunkcionalnost roditeljskog
• postupanja prekinute ili ometene porodične veze,
siromaštvo i sl. (Radulović, 2014).
 Kriminalna karijera
• Longitudinalni sled PP, otkriven je veći broj razvojnih puteva
• Početak – najznačajniji prediktor težine delinkventnog
ponašanja
• Početak pre tinejdžerskog doba, nastavlja se sa činjenjem
krivičnih dela
• Težina dela – napredovanje od lakših ka težim delima
• Povlačenje – što je dalje osoba došla povlačenje je teže,npr.
mlađa deca sa manje od 3 antisocijalne aktivnosti imaju
manju verovatnoću za razvoj u antisocijalne osobe, od onih
sa 6 ili više aktivnosti.
 ..
• Etiološki činioci – pamćenje – ova deca nisu mogla da zapamte ranija
iskustva, nisu mogli da zapamte prijatna iskustva, isto se dešava i sa
iskustvom – ne uče iz iskustva
• Perspektiva – neuspešni su u proceni socijalne situacije, nisu uzimali u
obzir osećanja drugih ljudi i motive, ni kako će drugi na njih reagovati
(sposobnost decentralizacije, razmatranje iz različitih perspektiva)
• Osećanja se odmah prevode u aktivnost bez umetanja procesa mišljenja
• Znaju šta je ispravno, ali se ne mogu odupreti impulsima
• Opservirajući ego (posmatranje svojih misli i aktivnosti)
• Inicijativa – cilju usmereno ponašanje je nepoznato; nedostatak
inicijative, nesposobnost da se započnu smislene aktivnosti i aktiviraju
zamenski načini rešavanja problema
• Roditelji kao model ponašanja
 ...
• Savest
• nedostatak osećanja krivice, zabrinutosti oko izbegavanja
kazne, manje su ih brinula očekivanja roditelja, razvojno su
nezreliji što se tiče morala
• “delinkventni ego”
• odbrane, “On je to napravio prvi” “to je učinio bilo ko, samo ne
ja” “ni on nije ništa bolji” “stalno me zezaju”
• Dve vrste racionalizacije delinkventnog ponašanja –
• eksternalizacija krivice (okrivljuje se žrtva),
• davanje drugačijeg naziva (umanjuje se značenje ponašanja,
vandalizam je nestašluk)
 Porodica
• Kriminalno i PP ponašanje roditelja nosi rizik od
sličnog ponašanja dece
• Alkoholizam i antisocijalna ličnost oca su 2 činioca
koji povećavaju slično ponašanje sinova.
• Neslaganje u porodici je pogodno tlo za razvoj acting
out ponašanja
• “nepotpuna porodica” – važan faktor je nelagodnost
koja postoji prilikom razvoda braka ili nastavljen
konflikt među roditeljima, kako roditelji podnose
razvod
 …
Roditeljska disciplina
• mešavina strogoće i popustljivosti u vezi je sa
acting out ponašanjem
• Deca mogu biti žrtve zlostavljanja
• Popustljivost – nedostatak kontrole,
nepostojanje pravila sa kim ili gde mogu deca
da izlaze
• Nezainteresovanost roditelja za dete,
odbacivanje deteta, bračni konflikti, kriminalitet
 Interakcije roditelj-dete
• Roditelji potkrepljuju agresivno ponašanje (smatraju ga
zabavnim)
• Nedoslednost u kažnjavanju (pretnje posle kojih ne sledi
ono što se pretilo)
• Prosocijalno ponašanje se zanemaruje
• “teorija prisile” (Patterson, 1986) deca otkrivaju da nešto
mogu dobiti ako viču dovoljno glasno ili imaju napad besa.
• Patterson je otkrio da 1/3 agresivnog ponašanja dece
predstavlja reakciju na averzivno nametanje drugih
članova porodice, a u 70% slučajeva ovo je praćeno
povlačenjem napadača
 ...
doprinos deteta
• dete ima konstitucijsku sklonost agresivnosti i
nereagovanje na nagrade i kazne.
Interakcija sa vršnjacima
• pasivna deca izazivaju agresivne interakcije u
predškolskom uzrastu
• Agresivno dete započinje s averzivnim ponašanjem koje
izaziva protivagresiju kod vršnjaka
• Agresivnu decu prihvataju grupe koje cene agresivno
ponašanje
 ...
Škola
• veština učitelja u vođenju razreda,
• količina podsticaja i nagrada,
• prenošenje odgovornosti na učenike,
• pridavanje važnosti akademskom uspehu
Mediji
• uticaj nasilja na Tv na agresivnost dece- deca koja češće gledaju agresivni materijal na Tv ispoljavaju
češće agresivno ponašanje
Organicitet
• YY hromozomi i njihov uticaj u agresivnom ponašanju
• Veza sa niskim IQ-om
• Niža srčana frekvencija u mirovanju kod antisocijalnih adolescenata
• Slabe vegetativne reakcije – kožna provodljivost
• Niži stepen budnosti je sličan stanju dosade, nemir je pokušaj bekstva od dosade povećanom
senzornom stimulacijom
• Smanjena je reaktivnost na kazne i nagrade
• Rano započinjanje polnih odnosa je prediktor antisocijalnog ponašanja
 Razvojna dimenzija
• Ključna pretpostavka je da se temelj budućeg antisocijalnog
ponašanja stvara kod kuće
• Razvoj počinje slomom učinka u sukobima oko discipline deteta i
slabim veštinama porodice u odnosima sa decom (slab nadzor,
izostanak potkrepljenja, rešavanje problema)
• Detetovo antisocijalno ponašanje dovodi do odbacivanja od strane
vršnjaka, slabog akademskog uspeha i depresivnog raspoloženja
• Adolescenta privuku devijantne grupe vršnjaka i dete se uključuje
u delinkvenciju
• Odrasla osoba se nalazi u haotičnoj radnoj situaciji, neskladnom
braku, institucijama zbog kriminala ili mentalnog zdravlja
 Tretman
Unapređenje roditeljstva
• promena porodičnih interakcija
Potkrepljenje prosocijalnog ponašanja
• da dete čini nešto dobro,
• dogovori do kojih se došlo pregovaranjem
(elementi razuma i uzajamnosti),
• blage kazne (gubitak nekih prava)
 ...
Veštine rešavanja socijalnih problema
• sposobnost rešavanja interpersonalnih problema (razmišljanje o posledicama,
preuzimanje stajališta druge osobe)
Uticaj vršnjaka
• uvežbavanje socijalnih veština i veština rešavanja problema
Uspeh u školi
• potkrepljivanje učenja
Lečenje u ustanovama
• strogost i toplina, visoka očekivanja odgovarajućeg ponašanja, disciplina
koja nije kažnjavajuća
Lečenje u zajednici
• mere lečenja se primenjuju u detetovom okruženju, cilj je poboljšanje
prosocijalnog ponašanja
 Zaključak

Prema literaturi nameću se 2 zaključka

1. nema “izlečenja” poremećaja ponašanja i
2. ne postoji terapija izbora
• Postoji veliki broj smernica koje ukazuju na
delotvornost rada
• Zadatak je umanjenje poremećaja ponašanja