KAREN HORNAJ

Karen zamera Frojdu na pojmu zavisti zbog nemanja penisa kao odlucujucem
ciniocu u psihologiji zene. Frojd je zapazio da osobeni stavovi i osecanja zene
izviru iz njihovog osecanja genitalne manje vrednosti i ljubomore prema
muskarcima. Hornajeva veruje da je zenska psihologija zasnovana na nedostatku
samopouzdanja i preteranom naglasavanju ljubavnog odnosa.

Najvazniji pojam Hornajeve je pojam bazicne strepnje (anksioznosti) koji definise

kao osecanje koje ima dete da je izolovano i bespomocno u potencijalno
neprijateljskom svetu. Sirok spektar cinioca moze da proizvede ovu nesigurnost u
detetu.

10 potreba koje su stecene kao posledica pokusaja da se nadje resenje za

teskoce u ljudskim odnosima:

 Neuroticna potreba za naklonoscu i potvrdjivanjem – odlikuje je

neogranicena zelja da se zadovolje i drugi i da se zivi prema njihovim
ocekivanjima

 Neuroticna potreba za partnerom koji ce preuzeti brigu o necijem

zivotu – osoba sa ovakvom potrebom je parazit; potcenjuju ljubav, plase
se da budu napusteni

 Neuroticna potreba da se svoj zivot ogranicni na uske okvire –

takva osoba ne postavlja zahteve; skromnost ceni iznad svega

 Neuroticna potreba za moci – ona se izrazava u zudnji za moci radi

moci, u sustinskom nepostovanju drugih

 Neuroticna potreba da se iskoriscavaju drugi

 Neuroticna potreba za ugledom – necije misljenje o samom sebi

odredjeno kolicinom javnih priznanja koja je dobio

 Neuroticna potreba za divljenjem drugih – ljudi sa ovom potrebom

imaju naduvanu predstavu o sebi i zele da im se ljudi dive zbog toga

 Neuroticna ambicija za licnim postignucem – takve osobe zele da

uvek budu najbollje i gone sebe ka vecim postignucima usled bazicne
nesigurnosti u sebe

 Neuroticna potreba za samodovoljnoscu i nezavisnoscu –ovakvi

ljudi se odvajaju od drugih i odbijaju svako vezivanje za bilo koga ili bilo
sta

 Neuroticna potreba za savrsenstvom i nepogresivoscu – da ne

naprave gresku ili budu kritikovani, ljudi sa ovom potrebom pokusavaju da
se oklope sa svih strana da ne moze da im se stavi zamerka
Ovih 10 potreba su izvori iz kojih nastaju unutrasnji sukobi. Kasnije je Karen
razvrstala ovih 10 potreba u tri grupe:

 Kretanje ka ljudima – potreba za ljubavlju

 Kretanje od ljudi – potreba za nezavisnoscu

 Kretanje protiv ljudi – potreba za moci

Svaka od ovih grupa predstavlja neku bazicnu orijentaciju prema drugima i sebi.
Sustinska razlika izmedju normalnog i neuroticnog sukoba je u stepenu. Drugim
recima, svako ima unutrasnje skuboe, samo sto ih neke osobe imaju u izrazitijem
vidu.

JUNG

Celokupna licnost ili “psihe” kao sto je Jung naziva, stastoji se od nekoliko
diferenciranih sistema koji ipak deluju jedan na drigu. Najvazniji su: ja, licno
nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona,
anima i animus i senka.

JA – je svesna dusa. JA se sastoji od svesnih opazaja, misli i osecanja. JA je

odgovorno za covekovo osecanje svog indetiteta i kontinuiteta sa stanovista
individualne osobe JA je u sredistu svesnosti.

LICNO NESVESNO – oblast koja se granici sa JA. Sastoji se od dozivljaja koji su

jednom bili svesni, ali koji su potisnuti ili ignorisani, i od dozivljaja koji su pre
svega bili suvise slabi da bi ucinili svesni utisak na osobu.

KOMPLEKSI – to je organizovana grupa osecanja, misli, percepcija i secanja koja

postoje u licnom nesvesnom. On ima jezgro koje deluje poput magneta privlaceci
ka sebi ili konstelirajuci razlicite dozivljaje. Pr. Kompleks majke

KOLEKTIVNO NESVESNO – ili transpersonalno nesvesno je jedna od

najoriginalnijih i najprotivrecnijih odlika Jungove teorije licnosti. To je najsnazniji i
najuticajniji system u psihe i u patoloskim slucajevima zasenjuje JA i licno
nesvesno. Kolektivno nesvesno je drustveni preostatak ljudskog evolucionog
razvoja. Svi ljudi imaju manje ili vise isto kolektivno nesvesno. Kolektivno
nesvesno je nasedjena rasna osnova celokupnog sklopa licnosti. Na njemu se
podizu JA, licno nesvesno i sva druga individualna sticanja.

ARHETIPOVI – je univerzalni oblik misli koji sadrzi vizije koje u normalnom

budnom zivotu odgovaraju nekom aspektu svesne situacije. U kolektivnom
nesvesnom arhetipovi nisu nuzno izolovani od drugog. Oni se medjusobno
prozimaju i mesaju. Pretpostavlja se postojanje mnogobrojnih arhetipova u
kolektivnom nesvesnom – neki su ustanovljeni kao arhetipovi (rodjenja, smrti,
moci, magije, jedinstva, heroja).

PERSONA – je maska koju prihvata osoba kao odgovor na zahteve drustvene

konvencije. To je uloga koju drustvo daje nekom coveku, uloga koju drustvo
ocekuje d ace je on igrati u zivotu. Persona je javna licnost, to su one strane koje
covek pokazuje svetu. Jezgro iz koga se razvija persona je arhitep. Ovaj arhitep
potice iz iskustva rase – u ovom slucaju ta se iskustva sastoje od socijalnih
sadejstva

ANIMA I ANIMUS – Jung pripisuje arhetipovima zensku stranu muske licnosti i

musku stranu zenske licnosti. Zenski arhetip u muskarca naziva se anima, a
muski arhetip u zene animus. Drugim recima ziveci kroz stoleca sa zenom,
muskarac je postao feminizovan; ziveci sa muskarcem zena je postal
maskulinizovana.

SENKA – arhetip senke sastoji se od zivotinjskih instinkata koje su ljudi nasledili

u svojoj evoluciji od nizih oblika zivota. Arhetip senke je odgovoran za pojavu u
svesti i ponasanju neprijatnih i drustveno ukorljivih misli, osecanja. Senka sa
svojim zivotnim i strasnim zivotinjskim instinktima daje pun ili trodimenzionalan
kvalitet licnosti. Ona doprinosi zaokrugljivanju celokupne osobe.

JASTVO – Jung je smatrao da jastvo ekvivalentom psihe ili celokupne licnosti.

Jastvo je sredisnji pojam licnosti oko koga se okupljaju svi drugi sistemi. Ono
odrzava ove sisteme zajedno i obezbedjuje licnosti jedinstvo, ravnotezu i
stabilnost. Jastvo je zivotni cilj, kome ljudi stalno teze ali ga retko dostizu. Da bi e
razvilo, potrebno je da se razliciti sacinitelji licnosti potpuno razviju i
individualizuju. Iz tog razloga arhetip jastva nije ocigledan sve dok covek nije
dostigao srednje godine.

STAVOVI – dva glavna stave ili orijentacije licnosti, stav ekstavernosti i stav
introvertnosti. Ekstravertovani stav orijentise osobu ka spoljnjem objektivnom
svetu; introvertovani stav orijentise osobu ka unutrasnjem subljektivnom svetu.
Oba ova suprotna stave su priustna u licnosti ali je obicno jedan od njih
nadmocan i svestan a drugi podredjen i nesvestan.

FUNKCIJE – osnovnih psiholoskih funkcija ima cetri: misljenje, osecanje,

osetljivost i intuicija. Misljenje je zamisljajno i intelektualno. Misljenjem ljudi
pokusavaju da shvate prirodu sveta i sebe same. Osecanje je funkcija
vrednovanja. Funkcija osecanja daje ljudima njihove subjektivne dozivljaje
zadovoljstva i bola, gneva, straha… Osetljivost je funkcija opazanja ili funkcija
stvarnosti. Pruza konkretne cinjenice ili predstave o svetu. Intuicija je opazanje
pomocu nesvesnih procesa i ispodpraznih sadrzaja.

Misljenje i osecanja – racionalne funkcije jer se sluze rasudjivanjem, sudjenjem

i apstrakcijom
Osetljivost i intuicija – iracionalne funkcije jer se zasnivaju na opazanju
konkretnog posebnog i nebitnog

Osoba ima sve 4 funkcije ali one nisu nuzno podjednako razvijene. Obicno je
jedna od te 4 funkcije diferenciranija nego druge tri – visa funkcija. Ona ima
preovladjujucu ulogu u svesti. Najmanja diferencirana od 4 funkcije – niza
funkcija. Ona je potisnuta i nesvesna i ispoljava se u snovima i mastanjima.

ALFRED ADLER

Nasuprot Frojdovoj polaznoj pretpostavci da je ljudsko ponasanje motivisano

urodjenim instiktima i Jungovom kljucnom aksiomu da ljudskim postupcima
vladaju urodjeni arhetipi, Adler je pretpostavljao da su ljudi motivisani
prvenstveno drustvenim teznjama. Ljudi su prema njemu, inherentno drustvena
bica. Oni se povezuju sa drugim ljudima, ukljucuju se u saradnju sa njima,
stavljaju drustveno dobro iznad sebicnog interesa i usvajaju stil zivota koji je
pretezno drustveno orijentisan.

Frojd je isticao seks, Jung je isticao primordijalne misaone kalupe a Adler je

naglasavao osecanje zajednistva. Ovaj naglasak na drustvene odrednice
ponasanja, ciji znacaj Frojd i Jung ili nisu primecivali ili su ga umanjivali,
predstavlja mozda najveci Adlerov doprinos psihloskoj teoriji.

Drugi znacajan Adlerov doprinos teoriji licnosti predstavlja njegov pojam

stvaralackog samstva. Za razliku od Frojdovog JA, koji se sastoji od grupe
psiholoskih procesa u sluzbi urodjenih instinkata, Adlerovo samstvo je visoko
personalizovan, subjektivni system koji tumaci i osmisljava dozivljaje organizma.

Treca odlika Adlerove psihologije koja je izdvaja od klasicne psihoanalize jete

njeno isticanje jedinstvenosti licnosti. Adler je svakog coveka smatrao
jedinstvenom konfiiguracijom motiva, crta, interesovanja i vrednosti.

Konacno, Adler je svest smatrao sredistem licnosti. Ljudi su svesna bica; oni su
obicno svesni razloga svog ponasanja. Oni su svesni svojih nedostataka i ciljeva
kojima teze. i jos vise od toga ljudi su samosvesne jednike koje su u stanju da
planiraju svoje radnje i da upravljaju njima. Ovo je potpuna suprotnost Frojdovoj
teoriji koja je u stvari svela svet na nesto nepostojece – malo pene koja plovi po
povrsini debelog mora nesvesnog.

FIKCIONALNI FINALIZAM – Adler je nasao ideju das u svi ljudi vise motivisani
ocekivanjima od buducnosti nego dozivljajima iz proslosti. Ovi ciljevi ne postoje u
buducnosti kao deo nekakvog teoloskog nacrta. Krajni cilj moze biti fikcija tj.
ideal kojeg je nemoguce ostvariti ali ostaje i dalje podstrekt za ljudsku teznju i
konacno objasnjenje vladanja. Adler je medjutim, verovao da normalna osoba
moze da se oslobodi svoje JA od uticaja tih fikcija i da se, kad to zahteva nuznost
suoci sa stvarnoscu – sto je neuroticnoj osobi nedostupno.
TEZNJA KA SAVRSENSTVU – pod savrsenstvom on podrazumeva nesto vrlo
slicno Jungovom pojmu jastvo ili Golstajnovom nacelu samoostvarenja. To je
teznja ka savrsenom upotpunjenju. Teznja za savrsenstvom je urodjena; u stvari
da je ona sam zivot. Od rodjenja do smrti teznja za savrsenstvom nosi coveka iz
jedna faza razvita u drugu, visu. Adler prihvata da se teznja za savrsenstvom
moze ispoljiti na hiljadu nacina. Svaka osoba ima svoj nacin na koji dostize ili
samo pokusava da dostigne savrsenstvo. Neuroticna osoba tezi
samopotvrdjivanju, velicanju same sebe; dok normalna osoba tezi ka ciljevima
koji su prvenstveno drustvene prirode.

OSECANjA MANjE VREDNOSTI I KOMPENZACIJA – Adler je tvrdio da osecanja

manje vrednosti nisu znak abnormalnosti; ona su uzrok svekolikih poboljsanja
ljudske sudbine. Osecanja manje vrednosti mogu biti prenaglasena pod
odredjenim uslovima kao sto je maltretiranje ili odbacijvanje deteta, pri cemu se
mogu javiti abnormalne pojave koje kao sto je formiranje kompleksa manje
vrednosti. Pod normalnim okolnostima osecanja manje vrednosti predstavljaju
ogromnu pokretacku snagu covecanstva.

INTERESOVANjE ZA DRUSTVO – Osecanje zajednistva se sastoji od pomaganja

jedinke drustvu da dostigne ideal savrsenog drustva. Osecanje zajednistva je
prava i neizbezna nadoknada za sve prirodne slabosti pojedinacnih ljudskih bica.
Alder je verovao da je osecanje zajednista urodjeno, da su ljudi drustvena bica,
po prirodi a ne po navici. Medjutim kao i drugi prirodni darovi, ova urodjena
predispozicija se ne pojavljuje spontano nego mora da bude dovedena do zrelosti
savetovanjem i vezbanjem.

STIL ZIVOTA – je osnovno sistemsko nacelo po kojem funkcionise individualna

licnost. Stil zivota je Adlerovo glavno idiografsko nacenlo; to je nacelo koje
objasnjava jedinstvenost licnosti. Svaki covek ima isti cilj, da dostigne visu
vrednost, ali postoje bezbrojni nacini da se dodje do tog cilja. Stil zivota uoblicava
se vrlo rano u detinjstvu, negde oko 4 ili 5 godine, i odtada pa nadalje svi
dozivljaju se taloze i koriste u skladu sa ovim osobenim stilom zivota. Covek
moze kasnije da stekne nove nacine za ispoljavanje svog stila zivota. Stil zivota
najvecim delom odredjen je specificnim inferiornostima – bilo izmisljenim ili
stvarnim – koje je jedna osoba imala.Stil zivota je kompenzacija za neku posebnu
malu vrednost.

STVARALACKO SAMSTVO – daje smisao zivotu; ono stvara cilj, kao i sredstvo
da se do njega dodje. Stvaralacko samstvo je aktivno nacelo ljudskog zivota i nije
daleko od starijeg pojma duse. Pripisujuci ljudima covekoljublje, humanist,
stvaralastvo, osobenost i svest, Adler je povratio u njima osecanje licnog
dostojanstva i vrednosti, koje je psihoanaliza bila u prilicnoj meri razorila.

KARAKTERISTICNA ISTRAZIVANjA I METODE ISTRAZIVANjA

Redosled rodjena i licnost – licnosti se razlikuju u velikoj meri. Prvo dete –

privlaci dosta paznje dok se ne rodi drugo dete. Drugo ili srednje dete –
odlikuje se time sto je ambiciozno, stalno pokusava da pretekne svog starijeg
brata ili sestru. Najmladje dete je razmazeno.

Rana secanja – Adler je osecao da ono cega neko moze najranije da se seti
predstavlja vazan kljuc za razumevanje njegovog osnovnog stila zivota.

Dozivljaji iz detinjstva – 3 vazna cinioca. Deca sa nedostacima – sebe

smatraju neuspesnim. Ako ih roditelj ohrabruje nedostaci mogu postati novi izvori
snage. Razmazena deca – postaju despoti koji ocekuju od drustva da se
pokorav njihovim sebicnim zeljama. Zapustena deca – njihov stil zivota
obelezen je potrebama da se svete.

KATEL

Licnost je ono sto omogucava predvidjanje sta ce osoba uraditi u datoj okolnosti.
Licnost se bavi ukupnim ponasanjem pojedinca, kako manifestnim, tako i onim
pod kozom.. Katel vidi licnost kao slozen i diferenciran sklop crta, sa motivacijom
koja uveliko zavisi od podskupine takozvanih dinamickih crta.

Crta je daleko najznacajniji od Katelovih pojmova. Crta je, po njemu, dusevni

sklop, izvod koji se napravi na osnovu posmatranog ponasanja da bi se izmerila
pravilnost ili doslednost tog ponasanja. Osnovna razlika je izmedju povrsinskih
crta koje predstavljaju grozdove manifestnih i vidljivih promenljivih, za koje se
cini da idu zajedno, i izvornih crta koje predstavljaju osnovne promenljive koje
odredjuju visestruka povrsinska ispoljavanja. Izvorne crte smatra znacajnim od
povrsinskih. Izvorne crte obecavaju da budu realni strukturalni uticaji sklopova
koji su u osnovi licnosti.. Povrsinske crte su proizvedene uzajamnim dejstvom
izvornih crta i uglavnom moze da se ocekuje da ce biti manje stabilne od faktora.

Crte koje su rezultat delovanja sredinskih okolnosti nazivaju se sredinom-

oblikovane crte; one koje odrazavanju nasledne faktore nazivaju se
konstitucionalne crte.

Crte mgu da se dele i prema modalitetu ispoljavanja. Ukoliko se odnose na

stavljanje pojedinaca u akciju prema nekom cilju – dinamicke crte; ukoliko se
odnose na uspesnost sa kojom postizemo cilj – soposobnosti. Ili one mogu
siroko da se odnose na konstitucionalne vidove reakcije kao sto su brzina,
energija – crte temperamenta.

L podaci (podaci iz zivota) – mogu u nacelu da sadrze aktuelne zapise o

ponasanju licnosti u drustvu, kao sto su zapisi iz skole i suda. U praksi je Katel to
zamenjivao procenom drugih osoba koje pojedinca znaju u stvarnim zivotnim
uslovima.

Q podaci (samoprocenjivanje) – ukljucuje vlastite stavove osobe o njegovom

ili njenom ponasanju i tako moze da pruza dusevnu unutrasnjost spoljasnjem
zapisu koji je proizveden pomocu L podataka.
T podaci (objektivni test) – je zasnovan na trecoj mogucnosti stvaranju
posebnih okolnosti u kojima ponasanje osobe moze objektivno da se skoruje. Te
okolnosti mogu biti zadaci tipa papir – olovka ili mogu ukljucivati aparate raznih
vrsta.

A factor – predstavlja dimenziju temperamenta koja u velikoj meri zasicuje

ponasanje najveceg broja ljudi. Ova dimenzija ima dva pola koji se odlikuju u
toplom druzeljubivoscu, srdacnoscu s jedne strane i uzdrzljivoscu, nemarom za
ljude s druge strane. Ekstremi ove dimenzije su pozitivni pol A faktora (A+) –
afektotimija – dobrocudan, bezbrizan, spreman za saradnju, meka srca.
Negativni pol A faktora (A-) – sajzotimija – kritican, ometa saranju, krut, hladan.

B factor – opsta inteligencija je, zapravo jedan od 3 modaliteta u kojima se

javljaju crte licnosti. Rec je o opstoj inteligenciji ili crti sposobnosti koja se
ispoljava u resavanju logickih problema i nacinu reagovanja na slozene situacije
narocito kada je osobi jasno koji cilj zeli da postigne. Pozitivni pol (B+) –
visokim g ili vecom inteligencija; negativni pol (B-) – niskim g ili manjom
inteligencijom.

C factor – priroda ovog faktora tj. crte koje se nalaze u njegovoj osnovi, moze se
posmatrati s dinamicke tacke gledista. U tom slucaju ovaj factor je slican pojmu
JA, po tome sto predstavlja snagu koja je organizovana tako da obezbedjuje
ispoljavanje nagona na uravnotezen nacin. Pozitivan pol – Snazno Ja (C+) –
predstavlja suprotnost slabom JA; osoba sa takvim JA je emocionalno stabilna, ne
plane lako, niti lako menja raspolozenje bez razloga. Negativni pol – Slabo Ja
(C-) – prepoznaje se u ponasanju kao emocionalna nestabilnost i lakoca kojom se
neka osoba uznemiri i oneraspolozi. Ovaj factor znacajan je za razumevanje
neuspeha u skolovanju. Uz to, vazan je i za pojedine profesije tj. za profesionalnu
orijentaciju.

G factor – merljivi vid vladanja ili nagona za moralno ponasanje i uspevanje;

obuhvata i zabranu grehova da senesto ucini, odnosno greh sto nesto nije
izvrseno. Pozitivni pol izvorne crte Snage Nad-Ja – pouzdanim karakterom Nad-
Ja ili visokim Nad-Ja, a negativni pol Povodljivim ili Koristoljubivim karakterom i,
poneki put Niskim Nad-Ja. Osnovne osobine pozitivnog pola su jak karakter,
osecanje duznosti, pouzdano drzanje i moral. Negativni pol ove crte vidi se u
nestallnih, neistrajnih ravnodusnih osoba. One se izdvajaju iz drustva i odbijaju
da se povinuju drustvenim pravilima.

3 vrste dinamickih crta

STAVOVI – je manifestna dinamicka promenljiva, poazen izraz dinamickog

sklopa koji lezi u osnovi i iz kojeg moraju da budu zakljuceni ergovi i sentimenti i
njihovi uzajamni odnosi. Stav jednog posebnog pojedinca u posebnoj okolnosti je
zainteresovanost odredjenog inteziteta za izvestan tok radnje uzimajuci u obzir
neki objekat.Stav ne mora da bude iskazan recima, u stvari Katel bi snagu
zainteresovanosti mladog coveka radije merio razlicitim neposrednim ili
posrednim sredstvima. Stavovi su veoma brojni.

ERGOVI – su najprostije receno, erg je konstitucionalna dinamicka izvorna crta.

Katel, erg definise kao: Urodjena psiho-fizicka dispozicija koja onome ko je
poseduje dozvoljava sticanje reaktivnosti u onosu na posebne klase objekta pre
nego druge, dozivljavanje posebne emocije u odnosu na njih I otpocinjanje toka
radnji koje ce potpunije prestajati sa odredjenom radnjom koja dovodi do cilja
nego sa bilo kojom drugom.

SENTIMENTI – je sredinom-oblikovana, dinamicka izvorna crta. Po Katelovim

recima sentimenti su: …glavni steceni dinamicki sklopovi crta koji nagone njihove
vlasnike da obrate paznju na izvesne objekte ili kase objekata i da se osecaju i
reaguju na njih na izvestan nacin. Sentimenti imaju tendenciju da se organizuju
oko vaznih kulturnih objekata, kao sto su drustvene institucije ili osobe, prema
kojima razradjuju skupine stavova narasle tokom pojedinacnog iskustva.

DINAMICKA MREZA – razlicite dinamicke crte su medjusobno povezane u

modelu posredovanja, sto ce reci, odredjeni elementi su posrednici drugima ili
sluze kao sredstva za njihove ciljeve. Uopste, stavovi posreduju sentimentima,
sentimenti posreduju ergovima, koji su osnovne nagonske sile u licnosti. Ovi razni
odnosi mogu se nazvati dinamickom mrezom.

SAMSTOV – je jedan od sentimenata, ali posebno znacajan, posto gotovo svi

stavovi imaju tendenciju da u manjem ili vecem stepenu odrzavaju
samosentiment. U Katelovom bavljenju samstvom moze se zapaziti uticaj
psihoanalitickih pojmova JA i Nad-JA, kao i kod Oloportovog JA, te Mekdugalovo
shvatanje sentimenta samopostovanja.

SUKOB I PRILAGODjAVANJE – Katel je sugerisoa da se stepen sukoba, koji

poseban tok rada predstavlja za osobu, moze na pogodan nacin prikazati pomocu
jednacine specifikacije koja izrazava ukljucenost dinamickih izvornih crta osobe
(ergovi i sentimenti) u akciju.

 H. MASLOV

Njegova teorija licnosti moze se nazvati humanistickom teorijom licnosti.

Maslovljeva teorija licnosti mogla bi se nazvati i teorijom samoaktuelizacije.
Maslov je smatrao da se na osnovni podatak i obelezja bolesnih osoba ne moze
stvoriti jedna sveobuhvatna teorija licnosti. Psihicki bolesnici ili poremecene
osobe ne mogu, prema njegovom misljenju reprezentirati ljudski rod i zbog toga
oni kao celina ne predstavljaju jedan reprezentativan uzorak. Zbog toga
psihologija mora proucavati zdrave i kreativne licnosti ondnosno licnosti i
pojedince koji su u svom razvoju postigli visok stupanj samoaktuealizacije.
Samoaktualizacija predstavlja prema tome konacan najvisi cilj, odnosno
najvazniji motiv koji coveka pokrece ili bi ga trebalo pokretati.
Samoaktuealizacija pojedinca odreduje prema tome i njegov stil zivota.
Samoaktuealizacija znaci odredjeno psiholosko stanje koje pojedinac treba u
svom razvoju postici. Samoaktuealizacija je stoga za vecinu ili za sve ljude
zapravo jedan process razvijanja prema tom stanju. Vecina ljudi nikada ne
uspeva postici potpunu samoakutelizaciju niti joj se moze pribliziti.

Integrisanost svih covekovih delova u jednu celinu – to je jedna od

temeljnih postavki humanisticke psihologije. Covek predstavlja integralnu celinu i
zadatak je psihlogije da ga proucava kao celovito i integrisano bice. Svaki je
pojedinac poseban i jedinstven i predstavlja posebnu organizaciju i integraciju.
Prema tome po Maslovu, psihologija treba imati jedan holisticki pristup u
poucavanju coveka. To ponajvise vazi za psihologiju licnsoti.

Motivi i potrebe pojedinca su hijerarhijski organizovane. One moraju biti

najpre ispunjene ili zadovoljene. Tek kada su one zadovoljene mogu se pojaviti li
zadovoljavati potrebe koje su na drugom mestu u hijerarhijskoj organizaciji
potreba. Hijer. organizacija potreba prema njihovoj primarnosti jeste obelezje
ljudske rase i ona vredi i jednaka je za sve ljude.

FIZIOLOSKE POTREBE - to su potrebe najosnovnije, najjace i najociglednije od

svih potreba coveka. To su potrebe koje imaju vitalnu vaznost je rod njihovog
zadovoljavanja zavisi zivot pojedinca. Te su potrebe ili nagoni vezani za biolosko
funkcionisanje i moraju biti zadovoljene pre nego li se pojave potrebe nekog
drugog nivoa. Ovde spadaju hrana, voda, spavanje, seks, zastita od ekstremnih
temperature i sl.

POTREBE ZA SIGURNOSCU – predstavljaju drugi nivo potreba. Ove potrebe

deluju motivacijski u smeru osecanja sto je moguce vece sigurnosti pojedinca. To
su potrebe za stalnoscu, redom, poretkom i sl. Ove se potrebe najbolje primecuju
kod male dece (deca placu kada su ostavljena). Kod odraslih to se vidi u strahu
od bolesti, nesigurne buducnosti, strah od nesreca..

POTREBE ZA PRIPADANjEM I LjUBAVLjU – pojedinac tada trazi odnose s

drugim ljudima na temelju odanosti, privrzenosti i ljubavi. On zapravo trazi svoje
mesto u takvim odnosima koji vladaju u grupi u kojoj pripada. To je prvo njegova
porodica, a onda druge grupe kojima pripada ili u koje se ukljucuje. Pojedinci koji
traze zadovoljavanje ovih potreba ciljevi u zivotu postaju pojedine grupe ili
organizacije. Pripadanje takvoj grupi moze zadovoljiti te potrebe. Usamljenost ne
moze zadovoljiti te potrebe i ona postaje bolna, neizdrziva. Nezadovoljavanje
potreba za pripadnoscu i ljubavlju, moze imati vrlo teske i negativne posledice
za pojedinca ali i za drustvo. Socijalna neprilagodjenost i patoloski oblici
ponasanja proizilaze u velikoj meri iz nezadovoljenih potreba u ovoj kategoriji.

POTREBE ZA POSTOVANjEM SVOG JA – ove se potrebe javljaju i razvijaju onda

kada su potrebe za ljubavlju i pripadanjem zadovoljene. Potrebe za postovanjem
mogu se svrstati u: potrebe za postovanjem samog sebe – potrebe za
samopostovanjem i druga grupa potrebe za postovanjem od strane
drugih.

Potrebe za samopostovanjem – znace da pojedinac zeli sebi smatrati

vrednim, sposobnim da se nosi sa zivotnim zadacima i poteskocama. To je
potreba za samopouzdanjem iz koje onda izviru zelje, pojedinaca za tim da
postane kompetentan, osobno jak, uspesan, slobodan, nezavisan od drugih.

Potrebe za postovanjem od strane drugih – ukljucuje takve zelje i nastojanja

kao stu su paznja upucena od drugih ljudi, reputacija, status, odlikovanja,
potreba da ga drugi cene i da mu se dive. Te potrebe se zasnivaju na priznatim
sposobnostima pojedinca. Takva priznata sposobnost ili sposobnost pojedinca
stvaraju kod njega osecaj vrednosti.

POTREBE ZA SAMOAKTUALIZACIJOM – te su potrebe na petom mestu u

hijerarhiji potreba i njihovo pojavljivanje kao i zadovoljavanje dolazi tek na kraju,
kada su druge potrebe zadovoljene. One stoje na vrhu razvoja licnosti i kada
pojedinac moze i njih zadovolji, onda je postigao kompletan razvoj koji mu
njegova ljudska priroda omogucava. Stanje samoaktuealizacije je prema tome
vrlo vazno i za ljude vrlo karakteristicno. Maslov kaze da je samoaktuealizacija
licnost ona licnost ili pojedinac koji je postao sve ono sto je mogao postati.
Pojedinac koji je postigao samoaktualizaciju ostvario je i iskoristio je sve svoje
kapacitete, potencijalnosti i talente. Zbog toga je bolje govoriti o potrebi za
samoaktualizacijom ili potrebama za samoaktualizacijom – pojedinci
nastoje ili teze da ostvare sve svoje mogucnosti, talente i potencijale. Potpunu
samoaktualizaciju dostize samo jedan manji broj ljudi - jedan od razloga zbog
cega se to desva jeste taj da vecina ljudi ne poznaje niti zna za svoje potencijalne
mogucnosti.

MOTIVI NEDOSTATKA I MOTIVI RASTA – D i B motive

D motivi su u stvari potrebe nizeg reda. To su fizioloske potrebe ili bioloske

potrebe i potrebe za sigurnoscu. Veoma su uticajni u ponasanju pojedinaca.
Njihovo ponavljanje praceno je posrastom napetosti u organizmu i stoga oni teze
sto skorije zadovoljenje.

Motivi rasta nazivaju se jos i metapotrebama ili B motivima. Oni predstavljaju

potrebe koje su povezane s urodjenom tendencijom za aktualizacijom samoga
sebe i zbog toga znace udaljene ciljeve u zivotu pojedinca. Svrha tih motiva je da
obogate i prosier iskustvo i dozivljaje, i da na taj nacin povecaju radost zivljenja.
Uticu na sirenje iskustva.

Maslov je sklon koncepciji da su D motive i B motive urodjeni i instiktivni, a ne

steceni ili nauceni. Oni su prema tome deo covekove prirode i oni su u vezi sa
psiholoskim zdravljem coveka. Psiholosko zdravlje postoji prema njegovoj
definiciji tek onda kada su svi ti urodjeni motive i potrebe zadovoljeni i kada
postoji mogucnost potpunog razvoja pojedinca.
 SIGMUND FROJD

Licnost cine tri glavna elementa: ONO, JA i Nad-Ja. Ponasanje ie skoro uvek
proizvod sadejstva ova tri sistema; retko deluje jedan system iskljucujuci druga
dva.

ONO – je prvi sistem licnosti. To je sredina unutar koje se razlucuju JA i Nad-Ja.

Ono se sastoji od svega psiholoskog sto je nasledno i prisutno pri rodjenju,
ukljucujuci i instinkte. To je rezervoar dusevne energije koji isporucuje snagu
potrebnu za delovanje druga dva sistema i u bliskoj je vezi sa telesnim procesima
od kojih potice njihova energija.

Ono deluje tako da odmah prazni napetost i vraca organizam na lagodno

postojanje i nizak nivo energije. Nacelo smanjivanja napetosti po kome deluje
nazvano je nacelom prijatnosti. Da bi ostvarilo svoj cilj ono raspolaze sa dva
procesa:

 Refleksna radnja – su urodjene i automatske reakcije, kao sto su kijanje i

treptanje; one obicno istog trena smanjuju napetost

 Primarni procesi – slozenije psiholoske reakcije. On nastoji da ukloni

napetost obrazovanjem predstave objekata koji ce ukloniti napetost.

JA – nastaje zato sto potrebe organizma zahtevaju odgovarajuce uzajamno

dejstvo sa objaktivnim svetom stvarnosti. Osnovna razlika izmadju ONO i Ja jeste
sto ono zna samo za subjektivnu stvarnost duse dok Ja pravi razliku izmedju
stvari u dusi i stvari u spoljasnjem svetu. Smata se da JA sledi nacelo realnosti i
da deluje pomocu sekundarnog procesa. Cilj nacela realnosti je da spreci
praznjenje napetosti dok ne bude privremeno iskljuceno nacelo prijatnosti.
Sekundarni process je realisticko misljenje. Pomocu ovog procesa JA uoblicava
plan zadovoljenja potrebe i zatim ga testira, obicno nekom vrstom radnje.

JA je izvrsna vlast licnosti zato sto nadzire pristup radnji, odabira karakteristike
okoline na koje ce odgovoriti i odlucuje koje ce instinkti biti zadovoljeni i na koji
nacin. JA mora da pokusa da integrise zahteve ono, nad-ja i spoljasnjeg sveta,
koji su cesto u sukobu.

NAD–JA – je unutrasnji predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala drustva

protumacenih detetu od strane njegovih roditelja i sprovedenih pomocu sistema
nagradjivanja i kaznjavanja deteta. Nad-Ja je realno okruzenje licnosti; ono vise
zastupa idealno nego realno i vise tezi savrsenstvu nego zadovoljstvu. Nad-ja kao
pounuterni moralni sudija vladanja razvija se kao odgovor na nagrade i kazne
roditelja.

Glavne funkcije nad-ja su:

 Da koci impulse ono, narocito one seksualne ili agresivne prirode

 Da navede JA da zameni realisticke ciljeve moralistickim

  Da tezi savrsenstvu

Tako je nad-ja skolon da oponira i ono i Ja i da prepravlja svet prema svojoj slici.
Za razliku od JA, nad-ja ne odlaze samo zadovoljenje instinkata vec pokusava da
ga spreci zauvek.

Licnost normalno funkcionise kao celina a ne kao tri posebna segmenta.

INSTINKT – je definisan kao urodjeni psiholoski predstavnik unutrasnjeg

telesnog izvora razdrazenja.Psiholoski predstavnik je nazvan zelja, a telesno
razdrazenje iz kojeg proistice – potreba. Instinkti se smatraju pokretacima
licnosti. Drugim recima instinct sprovodi selektivnu kontrolu nad ponasanjem
povecavanjem osetljivosti osobe na odredjene vrste drazenja. Instinct je kolicina
dusevne energije ili kako Frojd kaze mera zahteva za rad duse. Svi instinkti
zajedno cine ukupnu sumu dusevne energije koja je dostupna licnosti

4 odlike instinkta

Izvor – je vec ranije odredjen kao telesno stanje ili potreba

Cilj – je uklanjanje telesnog razdrazenja; pr. Cilj instikta gladi je da ukine

dijetetsku nestasicu

Objekt – celokupna aktivnost koja posreduje izmedju javljanja zelje i njenog

zadovoljenja podvedena je pod ovim pojmom. To znaci da objekat nije samo
posebna stvar ili stanje koje ce zadovoljiti potrebu vec ukljucuje i celokupno
ponasanje koje obezbedjuje neophodnu stvar ili stanje

Pokretacka sila – je njegova snaga, odredjena jacinom odnosne potrebe. Kada

se dijetetski nedostatak poveca do tacke nastupanja fizicke slabosti, snaga
instinkta se povecava u odgovarajucoj meri.

Cilj instinkra sustinski regresivan po karakteru, jer vraca osobu u predjasnje

stanje, stanje koje je postojalo pre pojave instinkta. Instinct je takodje
konzervativan jer mu je cilj da ocuva ravnotezu organizma ponistavnjem
uznemiravajucih razdrazenja.

INSTINKT ZIVOTA – sluzi svrsi individualnog odrzanja i razmnozavanja vrste.

Glad, zedj i seks spadaju ovde. Oblik energije pomocu koje deluje instinct zivota
nazvan je libido. Instinkt zivota koje je Frojd poklonio najvecu paznju je seksualni
instinkt. (Erogena zona – deo koze ili sluzokoze izuzetno osetljive na nadrazaj,
koja kada se postpa na odredjen nacin, otklanja nadrazaj i stvara osecaj
prijatnosti)

INSTINKT SMRTI – ponekad ih Frojd nazivao razaracki instinkti, deluju mnogo

manje upadljivo od instinkta zivota. Frojdova pretpostavka da svaka jedinka ima
zelju naravno nesvesnu da umre. Njegova pretpostavka za smrcu zasniva se na
nacelu postojanosti koje je postavio Fehner. Prema ovom nacelu svi zivi procesi
teze da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. Zivot nije nista drugo do
zaobilazni put do smrti. Vazan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon – je
samounistavanje usmereno napolje, prema zabranjenim objektima.

Instinkti zivota i smrti i njihovi izdanci mogu se spajati, neutralisati jedni druge ili
zamenjivati jedni druge.

STREPNjA - uobicajna reakcija pojedinca na spoljasnje pretnje bolom i

razarajem za koje nije pripremljen, jeste da postaje uplasen. Izlozeno
prekomernim nadrazajima nad kojima nije sposobno da ostvari nadzor JA biva
preplavnjeno strepnjom.

Frojd je razlikovao 3 vida strepnje:

 Realna strepnja – strah od realnih opasnosti u spoljasnjem svetu

 Neuroticna strepnja – je strah d ace instinkti izmaci nadzoru i nagnati

osobu da uradi nesto za sta ce biti kaznjenja

 Moralna strepnja – je strah od svesti. Ljudi sa dobro razvijenim nad-ja

skloni su da se osecaju krivi kada ucine ili samo pomisle da ucine nesto
sto se protivi moralnim pravilima po kojima su vaspitani

Funkcija strepnje je da upozori osobu na blisku opasnost; to je signal JA da

ako se ne preduzmu podesne mere, opasnost moze rasti sve dok JA ne bude
porazeno. Strepnja koja ne moze biti savladana efikasnim merama nazivana
je traumatskom. Ona dovodi do stanja indantilne bespomocnosti. U stvari,
prototip svih kasnijih strepnja je trauma rodjenja.

Razvoj licnosti – Frojd je smatrao da je licnost do kraja 5 godine vec dosta

dobro oblikovana i da se dalji razvoj najvecim delom sastoji od razradjivanja
ovog osnovnog sklopa. Licnost se razvija kao odgovor na osnovu 4 glavna
izvora napetosti: fizioloske procese rascenja, osujecivanje, sukobe,
pretnje. Neposredna posledica porasta napetosti potekle iz ovih izvora jeste
da osoba biva prinudjena da uci nove metode smanivanja napetosti. Ovo
ucenje je ono sto se podrazumeva pod razvojem licnosti.

POISTOVECIVANjE – se moze odrediti kao metod pomocu kojeg osoba

preuzima crte neke druge osobe i cini ih sastavnim delom svoje licnosti. Mi
biramo uzore one koji izgledaju uspesniji u zadovoljavanju svojih potreba
nego sto smo mi. Obicno se biraju i utelotvoruju one odlike za koje se veruje d
ace pomoci ostvarenje zeljenog cilja. Poistovecivanje je takodje metod
pomocu kojeg se moze ponovo steci object koji je bio izgubljen
(poistovecivanje sa voljenom osobom koja je umrla).

POMERANjE – tokom niza pomeranja koja u tako velikoj meri sacinjavaju

razvoj licnosti, izvor i cilj instinkta ostaju nepromenjeni, menja se samo
objekat. Pomeranje koje stvara vise kulturna postignuca naziva se
sublimacija. Pravac pomeranja odredjuju dva cinioca. To su: 1) slicnosti
zamenjenog objekta sa originalnim i 2) sankcije i zabrane nametnute od
strane drustva. Cinilac stvarnosti je u stvari stepen poistovecivanja dva
objekta u psihi osobe.

ODBRAMBENI MEHANIZAM JA – glavne odbrane su potiskivanje, projekcija,

pretvaranje u suprotnost, fiksacija i nazadovanje. Svi odbrambeni mehanizmi
imaju dve zajednicke karakteristike: oni odricu, krivotvore ili iskrivljuju
stvarnost i oni deluju nesvesno, osoba nije svesna onoga sto se desava

POTISKIVANJE - jedan od najranijih pojmova psihoanalize. Potiskivanje se

vrsi kada se izbor objekta koji izaziva preveliku uzbunu istiskuje iz svesti
putem protivulaganja. Potiskivanje moze cak remetiti normalno funkcionisanje
tela. Potiskivanja mogu prokrciti put kroz suprostavljajuca protivulaganja ili se
mogu ispoljiti u obliku pomeranja. Da bi pomeranje bilo uspesno u
sprecavanju ponovnog budjenja strepnje, ono mora biti preruseno u neki
pogodan simbolicki oblik. Jednom stvorena potiskivanja tesko se ponistavanju.
Osoba mora uveriti sebe da opasnost vise na postoji, ali ona ne moze dobiti
ovakvo uveravanje sve dok se ne ukloni potiskivanje i tako omoguci testiranje
stvarnosti.

PROJEKCIJA – mehanizam pomocu kojeg se neuroticna i moralna strepnja

pretvaranju u objektivni strah. Ovo pretvaranje lako se izovdi, jer je prvi izvor
kako neuroticne tako i moralne strepnje strah od kazne, koju moze primeniti
spoljasnji cinilac.

PRETVARANjE U SUPROTNOST – ova odbrambena mera odnosi se na

zamenu u svesti impulsa ili osecanja koje stvara napetost njegovm
suprotnoscu. Npr. mrznja se zamenjuje ljubavlju. Prvobitni impuls jos uvek
postoji, ali je prikriven ili maskiran onim koji ne izaziva strepnju. Pretvaranje u
suprotnost obicno karakterise ekstravagantno iskazivanje – osoba suvise
protestuje – i prisilnost.

FIKSACIJA i NAZADOVANjE – drugim recima osoba moze postati fiksirana

za jedan od ranijih stupnjeva razvoja, jer preduzimanje sledeceg koraka
izaziva strepnju. Tesno povezan sa fiksacijom je vid odbrane – nazadovanje
(regresija). U ovom slucaju osoba koja se susrece sa traumatskim dozivljajima
povlaci se na raniji stupanj razvoja. Fiksacija i nazadovanje su obicno relativna
stanja; osoba se retko potpuno fiksira ili nazaduje. Fiksacija i nazadovanje su
odgovorni za neujednacenosti u razvoju.

STUPNjEVI RAZVOJA – za Frojda su prvih 5 godina zivota odlucujuce za

uoblicavanje licnosti. Svaki stupanj razvoja u toku prvih pet godina zivota je
odredjen nacinima reagovanja posebnih zona tela.

ORALNI STUPANj – glavni izvor prijatnosti koja dolazi od usta je jedenje.

Oralne aktivnosti, unosenje hrane i grizenje prototip su za mnoge kasnije
karakteristicne crte. Prijatnost koja dolazi od oralnog unosenja moze biti
pomerena na druge vrste unosenja kao sto su sticanje znanja ili imovine.
Grizenje ili oralna agresivnost mogu biti pomereni i prikazivati se u obliku
sarkasticnosti i polemicnosti. Ova faza odvija se dok je beba skoro potpuno
zavisna od svoje majke – u ovom period nastaju i osecanja zavisnosti. Ova
osecanja uprkos kasnijem razvoju JA teze da istraju tokom citavog zivota i da
uvek izbiju u prvi plan kada se osoba oseca teskobno ili nesigurno

ANALNI STUPANj – kada se hrana svari ostatak se skuplja u donjem delu

intestinalnog trakta i refleksno ispusta kad pristisak na analne sfinktere
dostigne odredjeni nivo. Izbacivanje izmeta uklanja izvor neprijatnosti i stvara
osecanje olaksanja.

Retentivni karakter – tvrdoglavost, skrtost; ako je majka stoga, dete moze

da zadrzava svoj izmet i patiti od zatvora

Represivne mere – dece izbacuje svoj izmet u najnepogodnije vreme. Ovo je

prototip za sve vrste ekskluzivnih crta – okrutnost, rusilastvo, neurednost

Stvaralastvo i produktivnost – ako majka moli dete da izbaci izmet i nakon

toga ga hvali, dete ce shvatiti da je ta aktivnost neobicno vazna

FLAUSNI STUPANj – tokom ovog tupnja razvoja licnosti u srediste dospevaju

seksualna i agresivan osecanja povezana sa funkcionisanjem genitalnih
organa.

Edipov kompleks – se sastoji od seksualnih ulaganja u roditelja suprotnog

pola i neprijateljskih ulaganja u roditelja istog pola. Decak zeli da poseduje
svoju majku i ukloni oca a devojcica obrnuto. Edipov kompleks razliciti je kod
muskaraca i zena. U pocetku oba pola vole majku jer ona zadovoljava njihove
potrebe i kivni su na oca, jer ga smatraju suparnikom za majcinu ljubav.
Decakova rodoskrvna zudnja za majkom, kao i rastuca zelja ozlojedjenosti
prema ocu, dovodi ga u sukob sa roditeljima, narocito sa ocem. Istovremeno
njegovo opasno erotsko osecanje prema majci pretvara se u bezpoasnu i
neznu ljubav prema njoj. Devojcica menja pravi objekat ljubavi – majku za
novi objekat – oca. Do ovoga dolazi usled njene reakcije na razocarenje kada
otkrije da decaci imaju istureni seksualni organ (penis) a ona ima samo
supljinu. Iz ovog traumatskog iskustva proistice nekoliko vaznih posledica.
Ona smatra majku odgovornom za svoje kastrirano stanje; prenosi ljubav na
oca jer on ima verni organ koji ona tezi da deli sanjim. Zavist zbog penisa je
zenski duplikat kastracione strepnje decaka i obe pojave dobile su
zajednicki naziv kastracioni kompleks. Devojcica zamislja da je izgunila
nesto vredno, dok se decak plasi da ce to izgubiti. Za razliku od Edipovog
kompleksa decaka, koji biva potisnut ili na drugi nacin izmenjen kastracionom
strepnjom, Edipov kompleks devojcice tezi da istraje, iako trpi neke izmene
usled realistickih prepreka koje je sprecavaju da zadovolji svoju seksualnu
zelju sa ocem. Ali on se ne potiskuje tako snazno kao kod decaka. Frojd je
pretpostavio da je svaka osoba sustinski bisex; svaki pol privlace pripadnici
istog pola isto kao i pripadnici suprotnogpola. Ovo je konstitucionalna osnova
homosex, mada kod vecine ljudi homosex impulse ostaju latent.

GENITALNI STUPANj – ulaganje pregenitalnog perioda po svom karakteru su

narcisticka. To znaci da pojedinac pribavlja zadovoljstvo nadrazivanjem ili
manipulisanjem svog spostvenog tela, a u druge ljude se ulaze samo zato sto
oni pomazu da se obezbedi dodatni oblici telesnog zadovoljstva deteta. Za
vreme mladalastva deo ove samoljubavi ili narcizma kanalise se u stvarni
izvor objekta. Mladic pocinje da voli druge iz covekoljubivih motiva a ne samo
iz sebicnih pobuda. Pocinju da se ispoljavaju seksualno privlacenje,
socijalizacija, grupne aktivnosti, priprema za brak… Pri kraju mladalastva ova
socijalizovana covekoljubiva ulaganja prilicno se stabilizuju u obliku
uobicajenih pomeranja, sublimacija i poistovecivanja. Pojedinac se od
narcistickog malog deteta koje tezi prijatnosti preobrazava u realisticki
orijentisanog i socijalizovanog odraslog. Medjutim ne treba misliti das u
pregenitalni impulse zamenjeni genitalnim. Pre bi se moglo reci das u se
ulaganja orgalnog, analnog i flausnog stupnja spojila i sintetizovala sa
genitalnim impulsima. Glavna bioloska funkcija genitalnog stupnja je
produzenje vrste; psiholoski aspekti pomazu da se ovaj cilj ostvari,
obezbedjujuci odredjenu meru stabilnosti i sigurnosti.