PSIHODINAMSKE

TEORIJE LIČNOSTI
Šta im je zajedničko?
 Dinamički i dubinski pristup ličnosti
 Ključni koncepti: nagon, libido, nesvesno, konflikti, frustracije,
fiksacije, mehanizmi odbrane…
 Studija slučaja kao okvir:
 Tumačenje snova
 Tumačenje neurotičnih simptoma
 Slobodne asocijacije
Frojdova psihoanalitička teorija
Iskustvena osnova
 Neurotski simptomi, omaške, simptomatske radnje, dosetke i snovi
 Otkriće nesvesne motivacije, mehanizma potiskivanja i psihičkog determinizma
 Snovi
 Dečji snovi vs. snovi odraslih
 Dečji san kao „praobrazac snova“ – suština sna: ostvarenje nezadovoljene želje
 Manifestno vs. latentno
 „rad sna“ – skriveni postupak kojim se obrazuje san koji je nerazumljiv, kamufliran
 Mehanizmi rada sna:
 Sažimanje
 Simbolizacija
 Pomeranje
 Vizuelizacija i dramatizacija
 Psihoterapija
Osnovna gledišta o ličnosti
 Determinističko
 Dinamsko
 Dubinsko
 Ekonomsko
 Topografsko
 Genetičko
Struktura ličnosti

 Prva teorija strukture: nesvesno, predsvesno, svest

 Druga teorija strukture
 Id - ONO
 Sredina unutar koje se razvijaju JA i NAD-JA
 Princip zadovoljstva/logika želje
 Načelo prijatnosti
 Refleksna radnja (urođene automatske reakcije) i primarni proces (obrazovanje predstave objekta koji će ukloniti
napetost)
 Ego - JA
 Načelo realnosti – sprečavanje redukcije napetosti dok se ne otkrije odgovarajući objekat za zadovoljenje potrebe
 Sekundarni proces (realističko mišljenje) – sve saznajne funkcije su u službi sekundarnog procesa
 Testiranje realnosti
 Prilagođavanje stvarnosti
 Super ego – NAD-JA
 Moralno oružje ličnosti
 Idealno naspram realnog i savršenstvo naspram zadovoljstva
 Razvija se kao odgovor na nagrade i kazne roditelja
 Funkcije: 1) da koči impulse ONO, 2) zamena realističkih ciljeva moralističkim 3) da teži savršenstvu
Dinamika ličnosti
 Nagoni – izvor nagona; snaga nagona; objekt nagona; cilj
 Seksualni nagoni
 Plastičnost seksualnog nagona – objekt i cilj mogu biti promenljivi i zamenljivi
 Libido – energija seksualnog nagona; kasnijim učenjem je ovim obuhvaćena i energija
nagona ega
 Infantilna seksualnost – autoerotska, decentralizovana, anaklitička
 Prolazi kroz nekoliko stadijuma razvoja
 Nagoni ega
 Težnje neseksualne prirode koje se suprotstavljaju seksualnim nagonima
 Služe samoodržanju individue
 Psihičke snage ega: strah, gađenje, osećanje krivice, stid, samopoštovanje, estetska i
moralna merila
 Eros
 Nagon smrti
Dinamika ličnosti
 Model “tenzija-redukcija”
 Ponašanje je aktivirano unutrašnjim nadražajima i prestaje kada se odgovarajućom
akcijom umanji ili ukloni tenzija
 Kateksa – ulaganje u radnju ili predstavu koja će zadovoljiti instinkt (ulaganje u
objekat)
 Protivulaganje – korišćenje energije za obuzdavanje impulsivnog i iracionalnog
reagovanja ida
 Strepnja:
 Realna – strah od realnih opasnosti u spoljašnjem svetu
 Neurotična – strah od kazne koja može uslediti ukoliko se zadovolje nagoni/instinkti
 Moralna – strah od savesti
 Funkcija strepnje – signal za ego, upozorenje na blisku opasnost
Razvoj ličnosti
 Razvoj ličnosti:
 Ličnost se razvija kao odgovor na 4 glavna izvora napetosti:
 Fiziološke procese
 Osujećivanja
 Sukobe
 Pretnje
 Ličnost uči nove metode smanjivanja napetosti
 Mehanizmi:
 Poistovećenje (identifikacija) – metod putem koga osoba preuzima crte neke druge
osobe i čini ih sastavnim delom sopstvene ličnosti
 Pojedinac uči da snižava napetost oblikujući svoje ponašanje po uzoru na nečije
 Pomeranje – preusmeravanje ulaganja u novi objekat usled nepristupačnosti ili
osujećenja
 Što je zamenjeni objekat manje sličan prvobitnom, manje je smanjenje napetosti
Odbrambeni mehanizmi
1) Krivotvore, iskrivljuju stvarnost
2) Deluju nesvesno
 Potiskivanje
 Vrši se kada se izbor objekta koji izaziva preveliku uzbunu istiskuje iz svesti putem
protivulaganja
 Jednom stvorena potiskivanja se teško poništavaju – nedostaje testiranje stvarnosti jer je
za to neophodno uklanjanje potiskivanja
 Projekcija
 Mehanizam putem koga se neurotična i moralna strepnja pretvaraju u objektivni strah
 Izvor strepnje se pripisuje spoljašnjem svetu
 Dvostruka svrha:
 Smanjuje strepnju zamenjujući veću opasnost manjom
 Omogućava osobi koja se projektuje da izrazi svoje impulse pod izgovorom da se brani od neprijatelja
Odbrambeni mehanizmi
 Reaktivna formacija
 Zamena impulsa ili osećanja koje stvara napetost njegovom suprotnošću
 Prvobitni impuls postoji, ali je prikriven ili maskiran onim koji ne izaziva
strepnju
 Fiksacija i nazadovanje
 Privremena ili trajna obustava razvoja ukoliko su osujećenja i strepnje
izuzetno velike
 Osoba se zaustavlja na jednom stupnju razvoja jer preduzimanje sledećeg
koraka izaziva strepnju
 Kod nazadovanja (regresije) dolazi do povlačenja na raniji stupanj razvoja
usled snažnog traumatskog iskustva
Stupnjevi razvoja
 Oralni
 Fiksacije: lakovernost/sarkazam
 Osećanje zavisnosti
 Analni
 Navikavanje na čistoću
 Fiksacije: tvrdoglavost, škrtost / stvaralaštvo, produktivnost
 Falusni
 Edipov kompleks
 Seksualna ulaganja u roditelja suprotnog pola i neprijateljska ulaganja u roditelja istog pola
 Kastracioni kompleks: kastraciona strepnja kod dečaka i zavist zbog penisa kod devojčica – devojčica
zamišlja da je izgubila nešto vredno, dok se dečak plaši da će to izgubiti
 Period latencije
 Genitalni
 Seksualno privlačenje, socijalizacija, stvaranje porodice
Kritike
 Povezanost sa mehanicističkim i determinističkim perspektivama (nije dovoljno
humana)
 Postupci pomoću kojih je Frojd potvrđivao hipoteze imaju ozbiljne nedostatke
(nekontrolisani uslovi; beleške...)
 Klinički retrospektivni metod uključuje problem cirkularnog rezonovanja
 Suviše olako prihvatanje izjava pacijenata bez provere verodostojnosti i dokaza
 Problem generalizovanja iz malog broja slučajeva
 Izbegavanje kvantifikacije ne ostavlja mogućnost statističke provere postavki (npr.
provera veze između paranoje i homoseksualnosti; kakvog intenziteta treba da
bude jedan događaj da bi postao traumatski?)
 Kritike upućene od strane feminističkog pokreta
 Zatvorenost, krutost, nepopustljivost...
Neke zablude
 Psihoanaliza je delo jedne osobe
 Psihoanaliza danas i psihoanaliza u doba Frojda su iste
 Psihoanaliza više nije aktuelna
Nakon Frojda
Ja psihologija – Hajnc Hartman
 Ideja o autonomiji Ja i njegovim autonomnim, neodbrambenim funkcijama koje služe prilagođavanju.

 Frojd: Ja nastaje iz Ono

 Hartman: Ono i Ja se formiraju nezavisno iz zajedničke nediferencirane biofiziološke matrice

 Frojd: funkcije Ja su rezultat sukoba nagonskih pokretača i u službi su Ono, Nad-ja i spoljašnje stvarnosti
 Hartman: Ja poseduje autonomne funkcije, koje služe prilagođavanju (opažanje, pamćenje, mišljenje...)

 Frojd: sukob među instancama ličnosti

 Hartman: Adaptacija na spoljašnju realnost

 Energija dostupna za autonomne funkcije Ja nastaje neutralizacijom energije seksualnog i agresivnog nagona
čime se ona lišava nagonskog kvaliteta
 Terminološko razjašnjavanje: Self – Ja
Ja psihologija – Hajnc Hartman
 Self je sama osoba i ona ulazi u interakciju s objektima.
 Self uključuje celokupnu psihičku organizaciju i telo, a u unutrašnjem
svetu osobe predstavljen je brojnim pojedinačnim mentalnim
predstavama o sebi (reprezentacijama) od kojih svaka predstavlja po
jedan isečak našeg subjektivnog doživljaja nas samih.

 Ja (Ego) je psihička struktura koja sadrži i reprezentacije selfa i

reprezentacije objekata.
Teorije objektnih odnosa
 Objektni odnosi su odnosi između aspekata psihičkog sveta koji
nastaju u odnosima sa drugim bliskim osobama. Te aspekte ili
gradivne jedinice psihičkog sveta nazivamo unutrašnjim objektima i
oni uključuju reprezentacije sebe i značajnih drugih, odnosno sheme
„bivanja-sa“ značajnim drugim osobama
 “ Nema nagonske težnje, situacije anksioznosti, mentalnog procesa
koji ne uključuje objekte, spoljašnje ili unutrašnje, drugim rečima,
objektni odnosi su u centru emocionalnog života” (Klein)
 Objektni odnosi uvek uključuju interakciju između selfa, objekta i
afekta
Najvažnija tačka razmimoilaženja sa
klasičnom psihoanalizom
 Frojd:
 nagoni su primarni pokretači ponašanja, uključujući i uspostavljanje odnosa s
objektima. Objekti služe za rasterećenje napetosti izazvane delovanjem
nagonskih pritisaka i nisu unapred dati.
 TOO:
 nagoni se javljaju u kontekstu primarnih odnosa (odnos odojče-majka), a
motivacija za uspostavljanjem odnosa je primarna na isti način na koji su
shvaćeni seksualni i agresivni nagon u Frojdovoj psihoanalizi.
Melani Klajn
 Teorijske postavke temelji na kliničkom radu sa decom
 Koristi slobodnu igru deteta u psihoanalitičkom tretmanu, analogno
slobodnim asocijacijama
 igru deteta tretira kao smislenu aktivnost u kojoj se ispoljava nesvestan i
simbolički materijal
 interpretira igru dece na sličan način kao što se interpretiraju snovi i slobodne
asocijacije odraslih.
 njena tehnika igre je dala ključan doprinos za razvoj “play terapije
Melani Klajn
 Paranoidno-shizoidna pozicija:
 način organizacije celokupnog iskustva na takav način da se svi aspekti sebe i
majke cepaju na dobre i loše elemente koji se u mentalnom svetu „drže“
zasebno
 Dominira strah od spoljašnjeg napada i uništenja
 Osnovni mehanizam odbrane: cepanje (Splitting)
Melani Klajn
 Depresivna pozicija:
 u drugoj polovini prve godine pojavljuje se kapacitet deteta da objekat doživi
kao celovit
 Doživljaj loše, odbacujuće i destruktivne, kao i doživljaj majke kao brižne i
negujuće predstavljaju aspekte iste osobe
 Integracija suprotstavljenih doživljaja rezultira brigom deteta da je naudilo
majci svojim neprijateljskim i sadističkim fantazijama
 Dominiraju depresivna anksioznost i osećanje krivice, s kojima se dete bori
putem reparacije - aktivnim naporom da ljubav prevlada mržnju, a da se
eventualna šteta nastala usled fantazmatskog ili stvarnog ispoljavanja
destruktivnosti nadoknadi i popravi manifestovanjem ljubavi
Donald Vinikot
 “Dovoljno dobro (holding) okruženje”
 Majka obezbeđuje takvo okruženje ako u „malim dozama“ donosi svet detetu
i empatijski anticipira i reaguje na detetove potrebe. Najvažnija uloga majke
jeste da s bebom ostvari takav odnos koji dozvoljava rađanje i razvoj selfa.
 Dovoljno dobra majka
 Uvažava detetov tempo razvoja i pravilno dozira podršku i izazov na takav
način da ne ugrozi dete, ali i da, kada za to dođe vreme, podrži njegov put ka
autonomiji.
Donald Vinikot
 Odlike holding sredine (“dovoljno dobrog materinstva”)
 Toplina i sigurnost u prisustvu majke
 Briga od strane majke
 Ogledanje (reagovanje na gestove i neintruzivno podržavanje – prihvatanje i
validacija bebinih stanja)
 Odsustvo osvetništva
 Postepeno odvajanje i nezavisno istraživanje
 Postavljanje jasnih i doslednih granica
Donald Vinikot
 Prelazni objekat
 faza subjektivne omnipotentnosti – “ja sam stvorio objekat i kontrolišem ga”
 faza objektne realnosti – “ako mi treba objekat moram da ga nađem, nije deo
mene”
 prelazni objekat istovremeno pripada i detetovom doživljaju sebe i detetovom
doživljaju onoga što je izvan njega.
 omogućava postepenu emocionalnu separaciju od majke
 preuzima majčine funkcije koje dete potom pounutruje – stvaranje celovitog i kohezivnog selfa
 Pravi i lažni self
 Pravi self je urođeni potencijal koji čini jezgro detetovog autentičnog bića koje će
se pojaviti i razviti ako majka detetu obezbedi holding okruženje
 Lažni self je fasada koju dete stvara pokušavajući da zadovolji zahteve majke koja
insistira na takvom ponašanju i takvim osobinama deteta koje su izraz njenih
potreba, a ne detetovog pravog selfa.
Odbrambeni mehanizmi u teorijama
objektnih odnosa
 Cepanje
 nesvesni proces putem kojega se aktivno razdvajanju kontradiktorne reprezentacije
selfa, objekta ili kontradiktorna osećanja
 cepanje je ključno za emocionalno preživljavanje deteta jer omogućava da se
negativni doživljaj majke kao odbacujuće i nedostupne odvoji od pozitivnog
doživljaja tako da interakcija s majkom tokom hranjenja i drugih situacija nije
kontaminirana anskioznostima u vezi „loše majke“
 Neke kliničke manifestacije cepanja:
1) istovremeno postojanje kontradiktornih alternativnih reprezentacija selfa tako da se osoba
ponaša i izgleda prilično drugačije od danas do sutra;
2) razvrstavanje osoba u idealizovanu grupu „skroz dobrih“ i obezvređenu grupu „skroz loših“;
3) problemi sa kontrolom impulsa;
4) kontradikcije u izražavanju stavova i ponašanja
Odbrambeni mehanizmi u teorijama
objektnih odnosa
Projektivna identifikacija
 može se posmatrati i kao mehanizam odbrane i kao interpersonalni proces
 obuhvata tri koraka:
 Projekcija: osoba (pacijent) nesvesno projektuje reprezentaciju objekta ili selfa na
drugoga (npr. kliničara); meta projekcije se izlaže pritisku jer se pacijent ponaša prema
njoj u skladu sa svojom projekcijom
 Identifikacija: ako kliničar i sam ima aspekte selfa koji su ego distoni, potisnuti i nesvesni i
uklapaju se u ono što je projektovano, on se identifikuje nesvesno sa projektovanim
sadržajem i počinje da se oseća i ponaša u skladu sa projekcijom pacijenta. Doživljaj koji
ima osoba, meta projektivne identifikacije, jeste da se ponaša „kao da nije svoja“ ili kao
da je „obuzeta nekim stranim silama“
 Reintrojekcija: Poslednji korak u procesu jeste da se projektovani sadržaj u donekle
izmenjenom smislu vraća pacijentu koji ga reintrojektuje i tako promenjenog usvaja
Psihoanalitička psihoterapija – faze u razvoju
 Primena katartičkog postupka
 Nedostaci hipnoze:
a) neke osobe nisu mogle da budu hipnotisane;
b) simptomi su se vraćali ili premeštali
 Uvođenje slobodnih asocijacija i analize otpora
 Sadržaji u neposrednoj vezi sa simptomima
 Analiza celokupne ličnosti – uočavanje uloge transfera
 cilj: “gde je bio ID neka bude EGO”
Psihoanalitička psihoterapija – osnovni
pojmovi
 Klasično shvatanje transfera:
 “ Doživljavanje osećanja, stavova, fantazija, nagona i odbrana prema osobi u
sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na nju već je ponavljanje reakcija
prema značajnim osobama u detinjstvu nesvesno preneto na osobe u
sadašnjosti” (Grinson)
 Moderno shvatanje transfera:
 “reaktivacija sada i ovde internalizovanih objektnih odnosa (kombinacija
stvarnih i fantaziranih aspekata) i odbrana od njih” (Kernberg)
 U osnovi transfera je projektivna identifikacija
Psihoanalitička psihoterapija – osnovni
pojmovi
 Kontratransfer
 Ranije shvatan kao prepreka tretmanu, u osnovi stoji neurotični konflikt
analitičara
 Moderno shvatanje:
 Totalna emocionalna reakcija analitičara na klijenta – analitičareve svesne i nesvesne
reakcije na klijentovu realnost kao i na njegov transfer uključujući analitičareve stvarne i
neurotične potrebe.
 Koristi se kao instrument istraživanja klijentovog nesvesnog; prepreka samo ukoliko
analitičar ne uspeva da proradi postojeća sopstvena osećanja
Psihoanalitička psihoterapija – osnovni
pojmovi
 Otpor
 Klasično shvatanje:
 “sve snage u klijentu koje ometaju analitički rad” – zakašnjavanje, ćutanje, nesklad
verbalnog i neverbalnog, odsustvo promene, zaboravljanje snova...
 Moderno shvatanje:
 svi otpori se manifestuju preko transfera; oba učesnika (i analitičar i klijent) neophodna
su da bi se kreirala opstrukcija koja onemogućava razumevanje i osvešćivanje
neprihvatljivih delova iskustva
Psihoanalitička psihoterapija – osnovni
pojmovi
 Metod:
 Suočavanje (skretanje pažnje na određeni fenomen)
 Osvetljavanje (razmatranje fenomena sa kojim je klijent suočen)
 Interpretacija (komuniciranje razumevanja nesvesnog značenja).
 Prorađivanje (proces koji vodi od uvida do promene)
 Moderno gledište naglasak stavlja na “sada i ovde” – prošlost se
koristi da bi se razumela sadašnjost a ne obratno
Psihoanalitička psihoterapija – osnovni
pojmovi
 Teorija terapijske promene:
 Uvid u psihološku realnost i svesnost o nesvesnim konfliktima
 Integracija neprihvatljivih slika selfa i objekta, celovitost i jasnije granice
 Internalizacija analitičarevih funkcija, sticanje kapaciteta za samoposmatranje,
prihvatanje sebe, razmišljanje o sebi

 Modifikacija mentalne strukture, gubitak simptoma, promene u objektnim

odnosima, razvoj, sticanje kapaciteta za autoanalizu
Adlerova individualnopsihološka
teorija
Adlerova individualnopsihološka teorija
 Prva revizija klasične psihoanalize – socijalno usmerena
 Iskustvena osnova
 Neuroza – društveno promašen, pogrešan način kompenzacije osećanja manje
vrednosti; sredstvo odbrane od ugrožavanja samopoštovanja i sticanja osećanja
više vrednosti
 Cilj psihoterapije: otkrivanje pogrešnog životnog plana; postizanje svesnosti
skrivenog neurotičkog angažmana
 Snovi – na prikriven način podržavaju i izražavaju nesvesni životni plan; san
predstavlja pokušaj snevača da se odbrani od osećanja poraza; stvara iluzorno
osećanje nadmoći
 Najranija sećanja – ključ za razumevanje odrasle ličnosti
 Izrazno ponašanje
 Redosled rođenja
Adlerova individualnopsihološka teorija
 Osnovna gledišta o ličnosti
 Funkcionalističko gledište (evolucionističko)
 Fikcioni finalizam
 Personalističko gledište
 Holističko gledište
 Socijalnopsihološko gledište
Adlerova individualnopsihološka teorija
 Osnovni pojmovi
 Osećanje i kompleks manje vrednosti
 Osećanje inferiornosti
 Kompleks manje vrednosti – sistem ideja, emocija i stavova u kojem dominira snažno i
iracionalno osećanje inferiornosti
 Kompenzacija i natkompenzacija
 Težnja za moći i kompleks više vrednosti
 Osećanje za zajednicu
 Životni plan
 Osoben sklop težnji usmerenih ka konkretnom fiktivnom cilju
 Formira se u ranom detinjstvu, oblikuje naša iskustva, sećanja i ponašanje
 Stvaralačko ja – opaža i interpretira životne događaje; organizuje celokupno
iskustvo i ponašanje