GEŠTALT PSIHOLOGIJA

Upotreba fenomenološke introspektivne metode, prirodno samoposmatranje, i uvođenje

pojma geštalt (primarnost u opažaju ima celina), što je dovelo i do molarnog pristup psihičkim
pojavama. Takođe je važna i ideja o mentalnooj hemiji (jedinjenja, ne smeše) - percepcija je više od
sume delova, kombinacija elemenata daje nešto novo (primer sa istim tonovima, ali različitim
melodijama). Kao osnivač uzima se Verthajmer (1912), koji je opisao fi-fenomen, odnosno
stroboskopsko kretanje – celina očigledno sadrži više no što je elementima dato.
Osnovni interes tema geštalt psihologije je proces opažanja (Kofka), u okviru koga je geštalt
princip (opažaj celine nije determinisan unutrašnjim događajima, već odnosima draži, zakonima
asocijacije draži, npr. blizina, sličnost...) najviše i posmatran i potvrđen.
Kod procesa učenja ispitivali su mišljenje kao reorganizaciju problema (Keler) i učenje
uviđanjem, rešavanjem problema. Kod ličnosti, teorija polja – model dinamike ličnosti, teorija
konflikta, socijalna percepcija (Levin), u okviru socijalne psihologije teorija ravnoteže kod opažanja
ljudi.
Doprinosi:
- uvođenje fenomenološke perspektive u psihologiji
- primena principa u različitim teorijama opažanja, učenja i geštalt terapiji
- uticaj na socijalnu psihologiju, marketing...
Kritike:
- dosta nejasno definisanih pojmova
- slaba istraživanja, naročito van psihologije percepcije
- više su kritikovali druge nego što su sami postavili teoriju

PSIHOANALIZA
Frojd „Tumačenje snova” 1900. Struktura ličnosti (Id, (libido) – princip zadovoljstva, Ego –
princip realnosti, Super-ego – savest, osećanje krivice). Značajan uticaj nesvesnog i potisnutog na
ljudsko ponašanje, značajan uticaj na razvoj čoveka je u periodu detinjstva. Fokus na mehanizmima
nastajanja duševnih poremećaja, naročito razvoj neuroza, naziva se „drugom revolucijom ili silom“.
Metode pristupa nesvesnom: projektivne tehnike, npr. slobodne asocijacije, analiza snova...
Doprinosi:
- ukazivanje na nesvesne aspekte funkcionisanja i značaj ranog iskustva
- popularizacija psihologije, npr. u umetnosti
- razvoj novih metoda (projektivne tehnike)
- vraća u fokus konativne i emocionalne aspekte
- pojmovi koje je Frojd uveo u psihologiju: libido, Eros i Tanatos, Edipov i Elektrin kompleks, Id, Ego
i Super ego, odbrambeni mehanizmi…
Kritike:
- potcenio delovanje društvenih faktora na čovekov razvoj, samo se ograničio na porodicu
- prenaglašavanje uloge seksualnih impulsa
- čoveka predstavlja kao mehaničko biće, reaktivno, roba prirode i determinisano biološkim osnovama
- slaba istraživanja, nejasno definisani pojmovi, neopravdana generalizacija pojmova poput Edipovog
kompleksa, kastracionog straha i sl.
- „Video ono šta je želeo da vidi”
 NEOPSIHOANALIZA
Svi teoretičari ovog pravca su se izdvojili u nekom trenutku iz psihoanalize. Većina se više
fokusirala na svesne delove ličnosti, na ego, kao centralni deo ličnosti. Treba biti fokusiran na
proučavanje čovekove sadašnjosti i budućnosti, a ne tražiti isključivo stvari iz prošlosti klijenata.
Naglašavaju i važnost socijalne interakcije i konflikata nastalih u okviru nje. Manje ističu važnost
seksualnih sadržaja i nagona. Kastracija, Edipov kompleks imaju više simbolička značenja.
Predstavnici Adler, Jung, From, Hornaj...

HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA
Fenomenološka i egzistencijalistička psihologija, kao i neopsihoanalitičari i ego-psihologija,
uticali na razvoj humanističkih ideja. „Treća sila” – suprotstavljanje bihejviorizmu (previše
mehanicistički), i psihoanalizi (previše pesimistička), kao suviše determinističkim viđenjima
ljudske prirode. Osnovne teme: stvaralaštvo, samoaktualizacija, razvoj ličnosti, self, sloboda,
autonomija, odgovornost. Metod im je u drugom planu, relevantnost tema u prvom. Metod-
fenomenologija, lični doživljaj sebe, drugih, sveta. Kao neke od preteča možemo smatrati ideje
Hornaj, Adlera, Froma.
Ljudska bića imaju volju, mogućnost izbora i odgovornost, traže svrhu, smisao, razvoj.
Određena preklapanja sa egzistencijalističkim idejama. Pažnja je usmerena na osobu koja
doživljava, na subjektivni značaj, a ne na proces - kvalitativni pristup. Ljudska bića se ne mogu
svesti na komponente, celovitost (protiv mehanicističkog pogleda na čoveka). Ljudska bića imaju u
sebi jedinstveni humanistički kontekst, imaju volju, mogućnost izbora i odgovornost. Ljudska
bića traže svrhu, smisao, rast, kreativnost. U terapiji negiraju medicinski model posmatranja
ličnosti, nepatološki model ličnosti prvo ističe zdrave delove i pozitivne snage klijenta.
Neki od glavnih predstavnika su Maslov i Rodžers.
Rodžersovo viđenje čoveka je da je on socijalizovan, pozitivan, racionalan, teži samoostvarenju.
Za razvoj svake ličnosti osoba na početku života ima sve potrebne potencijale i mogućnosti. Da li
će to i ostvariti zavisi od uticaja sredine i načina na koji sama osoba percipira svoju ličnost. Za
neuspeh u ostvarivanju ovih potencijala najčešće su odgovorni iskrivljujući uticaji primarnog i
sekundarnog vaspitanja. To je primenjivao u terapiji - negiranje medicinskog modela ličnosti,
nepatološki model ličnosti, prvo ističe zdrave delove i pozitivne snage klijenta.
Kritike:
- nedostatak empirijske osnove
- teorije neproverljive, nemoguće za osporavanje, pojmovi slabo definisani
- terapija ima uzan opseg primene
- neki su im čak pripisivali preterani individualizam, podsticanje self-centrizma i egocentrizma.
Doprinosi:
- akcenat na zdravim aspektima ličnosti
- u terapiji usmerenost na klijenta, prenošenje odgovornosti za promenu na klijenta
- uticaj na menadžment, biznis i komunikologiju, osnova pozitivne psihologije danas.

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Sa razvojem novih kompjuterskih tehnologija, psiholozi ponovo počinju da razmišljaju o
mentalnim aktivnostima, jer im tehnologija omogućava da mere mentalnu aktivnost preciznije nego
ikada do sada. Vraća se uticaj strukturalizma. Proučava se percepcija, pamćenje, jezik, mišljenje, a
ideja je utvrditi kako kognicija utiče na emocije i ponašanje. Jedna od najjačih pokretačkih sila u
psihologiji danas. Uticaji: Pijaže - studije intelektualnog razvoja, Čomski – studije jezika,
Kibernetika – nauka o procesiranju informacija. Primeri istraživanja su Sternbergova istraživanja
pažnje i memorije, Bedlijevi modeli radne memorije, Najserove ide i sl. Osnovne postavke su da su
mozak i misaoni procesi u analogiji sa kompjuterskim procesorom i informatičkim sistemima.
Koriste pre svega eksperimentalne metode, kompjutersko modelovanje i neuropsihološku
metodologiju, npr. snimanje aktivnosti mozga, ili analiza povreda moždanih struktura, i sl. Fokus na
kognitivnim procesima, svi psihički procesi se zasnivaju na obradi informacija, a metodološka
osnova je kao i kod bihejviorizma u pozitivizmu. Prihvata se postojanje motiva, želja, emocija, jer
počivaju na kognitivnim procesima, izbegava se introspekcija. Šema - osnovna skica onog što osoba
o nečemu zna, i kako je to znanje organizovano. Pored kognitivne psihologije u istraživačkom
smislu i grane psihologije koja proučava psihičke procese od čula do inteligencije, postoje i
odgovarajuće teorije ličnosti (socijalni konstruktivizam), i grane psihoterapije.
Kritike:
- nedostatak ekološke validnosti, zasniva se na veštačkom laboratorijskom modelu, nije još uvek u
većoj meri primenjeno u realnosti
- odvojene teorije po uskim oblastima, bez jedinstvene sveobuhvatne kognitivne teorije
- neopravdano poistovećivanje čoveka sa kompjuterskim sistemom.
Doprinosi:
- uticaj na eksperimentalnu psihologiju
- podsticaj za stvaranje novih istraživačkih metoda i na kognitivnu terapiju.