-Razvoj govora i mišljenja do druge godine je nezavistan sa različitom osnovom.

Od druge godine, ove

dve razvojne linije se presecaju .

-Postoji predintelektualni i predgovorni stadijum

-od druge godine govor postaje intelektualan, a mišljenje govorno. Dva obeležja ovog trenutka su:
aktivno širenje rečnika(pita za svaku novu stvar kako se zove) i velikom brzinom povećava rečnik

-Problem unutrašnji govor, spoljasnji govor i prelazne forme?

-unutrašnji govor je izuzetno značajan za razvoj mišljenja

-ne važi pravilo: glasan govor-šapat-unutrašnji govor (Votson), zato što je

Šapat –strukturalno isti kao govor

-funkcionalno različit od unutrašnjeg govora

-pod uticajem je okoline

-možda je rešenje u egocentričnom govoru koji je po funkciji unutrašnji, a fiziološki je to

spoaljašnji govor.

-razvitak svih psihičkih funkcija koje se zasnivaju na znakovima prolazi kroz 4 stupnja:

-predintelektualni govor i predgovorno mišljenje

-naivna psihologija-praaktrična inteligencija(dete brže savlada sintaksu govora nego

sintaksu misli)

-stupanj spoljašnjeg znaka8brojanje na prste)

-stupanj urastanja (spoljašnja operacija prelazi unutra:računanje napamet)=unutrašnji ili

bezglasni govor

-Kod dece spoljašnji govor se lako pretvara u unutrašnji govor (mišljenje) i obratno. Kod odraslih
postoji delovi koji se preklapaju.

-razvojni koreni mišljenja i govora su različiti

-većina autora se slaže da je inteligencija kod životinja put ka inteligenciji(njen zametak)

-detetu reč predstavlja svojstvo, a ne simbol stvari.

-a) sa 6 meseci dete nema simboličku funkciju

-b)sa 6mes nema funkcionalne upotrebe znaka

 -c)dete se koristi rečju kao jednim od svojstava stvari (da li kuce možemo da zovemo
mace?)

-d)simbolička funkcije kod gluvoneme dece razvija se postupno

e)ovaj peti korak nam je ostao nejasan

Razvoj pojmova(pojam:sadržaj, obim i domet)

-Metod definisanja i metod ispitivanja apstrakcije ne daju dobre rezultate(ne spajaju gradju na kojoj se
izgradjuje pojam i reč pomoću kog on nastaje)

-Metod sintetičko-genetički bolji (Ah) konstatuje da postoji razvitak pojma o pojmu, ali ne objašnjava
razvojni proces(kritika Vigotskog)

-razvoj pojma je produktivan (a ne reproduktivan), pojam nastaje tokom rešavanja nekog

zadatka(determinativna tendencija) i da je mehaničko uspostavljanje veze izmedju reči i predmeta
nedovoljan uslov za nastanak pojma.

-za razvoj pojma neophodno: a)takav zadatak koji se ne moze resiti nikako drugacije nego
formiranjem pojma i b)kod dece-ona se sporazumevaju pomocu reci,a ne pojmova(Uznadze); a kod
odraslih više ps funkcije su isposredovani procesi (upotreba znaka kao osnovnog sredstva upravljanja i
ovladavanja ps.procesima)

-funkcionalni metod dvostruke stimulacije(ispituje razvitak i delatnost vpf pomocu dva tipa nadražaja)-
pojmovna piramida prevrnuta na glavu:u početku se pojam gradi,zatim se izgradjeni pojam prenosi na
nove objekte, upotrebljava se u toku slobodnog asociranja i na kraju za stvaranje sudova i definisanje
novoizgradjenih pojmova)

-nalaz: Obrazovanje pojmova posle 12 god

-za obrazovanje pojma bitna funkcionalna upotreba znaka ili reci

-nova upotreba reči za označavanje( uslov formalnog mišljenja???)

- mogućnost obrazovanja pomova je kvalitativno nov stadijum???

-Razvoj pojma:

I obrazovanje neuobličenog i neuređenog skupa(sinkretičko spajanje pojedinačnih predmeta)-

subjektivne veze

A)pokušaji i pogreške

b)prostornih i vremenskih dodira

c)samo jedan element grupe je povezan sa samo jednim elementom druge grupe itd.

II misljenje u kompeksima

a)asocijativno-jezgro pojma i asocijativne veze(jedini uslov njihovog uopstavanja je

stvarna srodnost sa jezgrom)

b)zbirke-dopunjavanje po ma kom obelezju da bi se dobila celina

c)lančani kompleks-lančano spajanje pojedinih karika i prenosenje znacenja preko lanca

d)difuzni kompleks-difuzne, neodredjene veze spajaju opazajno konkretne likove i

predmete. Postoji mnogo mogućnosti sirenja

e)pseudopojam-spolja je pred nama pojam, a iznutra kompleks

Kompleksno misljenje: participacija

-Odnos koji se uspostavlja izmedju dva predmeta koje se posmatraju ili istovetnim ili utičućim jedna na
drugu.