UVOD U OPŠTU LINGVISTIKU 2

Anđela Antić | OL (26)

23.02.2017.

- ovaj predmet je obavezan studentima opšte lingvistike i

studentima srpskog jezika, a izborni predmet studentima svih
drugih grupa u letnjem semestru
- predmet je AO po novoj akreditaciji, a TM po staroj akreditaciji -
nosi 3 ESPB
- danšnje predavanje je samo uvodno - dobićemo najosnovnije
informacije relevantne za ovaj predmet, već sledećeg časa
počećemo sa gradivom
- to je to vezano za administrativni deo, što se tiče samog predmeta
(o čemu se ovde radi, kako se ispituje i koje su naše predispitne
obaveze) - ne postoje predispitne obaveze, nisu ni do sada postojale,
ali će postojati jedna vrsta fakultativne predispitne obaveze - reč je
o jednom istraživanju u kome bi mi trebalo da budemo subjekti
istraživanja, odnosno potencijalni ispitanici
- ispitivanje se tiče urbanog multilingvizma - to je pojava da u
gradovima postoje govornici više od jednog jezika (dva ili više jezika)
koji mogu i ne moraju imati npr. dva maternja jezika, već im je
uglavnom jedan maternji, a ovaj drugi veći strani jezik
- ono što je najvažnije to je da ga znaju, da ga govore, da se njime
bave i samim tim se kvalifikuju za to da budu multilingvalni
- mi ovde, pošto svi studiramo neki strani jezik, takođe pripadamo
toj grupi - svi smo ovde multilingvalni na neki način, znamo pored
maternjeg bar još neki strani jezik ili možda još jedan maternji
- zašto su važni gradovi?
- zato što do takvih pojava uglavnom dolazi u gradovima
- ovaj fenomen urbanog multilingvizma proučavaće se u četiri
države - Austrija, Slovenija, Hrvatska i Srbija
- za ovo istraživanje dobićemo neku vrstu upitnika na koji bi trebalo
da odgovorimo - sve u vezi sa tim istraživanjem imamo na moodle-u,
a ono se tiče naših stavova o tom jeziku ili upotrebe jezika (kada i u
kojoj situaciji ga koristimo, od kada ga znamo i sl.) - ljudi govore o
svojim multilingvalnim iskustvima u gradskoj sredini
- ako odradimo ovu fakultativnu predispitnu obavezu dobićemo
deset bodova (10% ocene)
- sam ispit će svakako nositi 100 bodova, ovo je samo dodatak
- na moodle-u će biti postavljene prezentacije sa predavanja i
literatura
- prisustvo na predavanjima nije obavezno (ne postoje nikakve
prozivke, niti bodovi za prisustvo), ali predavanja nam svakako
pomažu!
- na ispitu će biti ona pitanja kojima ćemo se baviti na času
- ispit je u formi testa (oni koji su radili Škole i pravce u lingvistici
znaju kako taj test izgleda, ista je forma, isti je princip, *plače*) -
ima 10 pitanja iz svih oblasti gradiva koje pređemo u toku semestra,
svako pitanje nosi 2 boda (ukupno 20 bodova koji se preračunavaju
u onih 100 za konačnu ocenu, a za prolaz tj. šesticu potrebno je
imati 51% - 11 bodova)
- čitaj literaturu sa razumevanjem - ona prati stvari koje radimo na
časovima
- glavna literatura: ‘The Language Instinct’ - Steven Pinker & ‘The
Language Myth’ - Vyvyan Evans
- ono što je interesantno kod ovih knjiga je to što navedeni autori
zastupaju potpuno različite teorije - njima ćemo se baviti na ovom
kursu
- predmet ovog kursa: odnos jezika i različitih drugih oblasti znanja
koje se sa jezikom povezuju (psihologija, sociologija, filosofija i
razne druge humanističke nauke koje sa lingvistikom imaju nešto
zajedničko - a to je jezik)
- tu govorimo o različitim interdisciplinarnim oblastima kao što su:
psiholingvistika, sociolingvistika, primenjena lingvistika, usvajanje
maternjeg i stranih jezika i slično
- te interdisciplinarne nauke proučavaju fenomene u kojima jezik
igra važnu ulogu kao što su: naše neko saznanje ili kognicija, društvo,
države, nacije itd.
- međutim, kada su u pitanju sve te interdisciplinarne oblasti, tu
postoje različiti pristupi
- neka od važnijih pitanja su: kako ljudi uopšte uče jezik, kako ga
usvajaju, šta ljudi znaju kada znaju jezik, kako ljudi koriste jezik u
društvu u različitim situacijama, kako se transkribuje itd.
- pomenuta pitanja su od izuzetne važnosti, ali na njih ne postoje
definitivni odgovori - mi ne možemo sa sigurnošću tvrditi da se
nešto baš tako dešava, a ne nekako drugačije, već imamo različite
pristupe tim problemima
- tu možemo izdvojiti neke dve važnije struje, dva pristupa kojima
ćemo se mi baviti - o tome više na sledećem predavanju (ta dva
pristupa su u stvari te dve knjige - Pinker & Evans)
- obe knjige objašnjavaju iste oblasti, samo iz različitih uglova
- kada čitamo valjalo bi uočiti razlike u pristupima i pronaći gde je ta
ključna tačka oko koje se spore
- pored njih postoji i dodatna literatura koja će za svaku od ovih
oblasti biti okačena na moodle-u + još neki dodatni tekstovi (ako
nas bude zanimalo nešto više)
- dodatna literatura će nam možda još više iskristalisati neke stvari,
neke oblasti imaju sličnosti, ali ne preterano, npr. psiholingvistika i
sociolingvistika nemaju ništa zajedničko
- naš zadatak na ovom kursu je da sagledamo jezik iz svih različitih
spoljašnjih ili unutrašnjih aspekata
- konsultacije: svaki radni dan od 11h do 13h u kabinetu 517
(konsultacije ili mail ako budemo imali nekih nedoumica)

02.03.2017.

- prezentacije i literatura (osnovna i dodatna) na moodle-u

- neobavezno istraživanje: urbani multilingvizam (10 bodova)
- ispit je u pismenoj formi = 10 pitanja iz svih oblasti koje budemo
prešli na kursu (kao na ŠPL-u)
- tih 10 pitanja nosi 20 bodova, svako po 2 boda
- psiholongvistika, sociolingvistika, neurolingvistika, evolucija jezika,
usvajanje jezika, tipološka lingvistika itd.
- referentna literatura: Bugarski & Kristal
- osnovna literatura: Pinker & Evans
- zastupaju različite teorije (dve glavne struje u savremenoj
lingvistici)
- današnje predavanje će biti uvodno

ODNOSI JEZIKA I UMA / SAZNANJA / MIŠLJENJA

- um, mišljenje i saznanje nisu baš sinonimi, ali mogu da budu za

naše potrebe
- na šta mislimo kada kažemo um / mišljenje / saznanje?
- mi kao svesna bića primamo informacije iz spoljašnje sredine
pomoću čula
- te informacije koje dobijamo moramo i da obradimo i damo im
neki smisao, značenje
- kada kažemo um, svest, mišljenje, saznanje mislimo na naš
kognitivni kapacitet
- to je nešto što imamo kao biološka vrsta = kognitivni deo našeg
organizma
- obrađujemo informacije, saznajemo, spoznajemo, učimo i
pamtimo (taj proces se ponavlja)
- to je naša osobina koju na prvom mestu proučava psihologija i
neke vrste filosofije
- kognitivna psihologija, razvojna psihologija itd. = podvrste
psihologije koje se baš time bave
- psihologija saznanja, mišljenja, onog za šta smo mi kognitivno
sposobni
- kognitivni procesi koji se obavljaju u umu, svesti: prepoznajemo,
opažamo, mislimo, obrađujemo informaciju itd.
- druga komponenta bi bio jezik (jedno od sredstava izražavanja)
- jezik je jedna vrsta povratne sprege
- mi možemo putem jezika da saopštimo šta znamo, šta smo
spoznali (to jeste osnovna funkcija jezika u našem društvu)
- ne možemo da znamo šta neko drugi misli, shvata, vidi (ne
možemo videti tuđe kognitivne procese)
- tuđim kognitivnim procesima se jedino može prići preko jezika
(kažemo šta mislimo, opažamo i sagovornik to shvata)
- IZRAŽAVANJE = jedna od funkcija jezika
- to je jedna vrsta prozora u našem umu, preko jezika vidimo šta se
u umu, kogniciji dešava
- ne samo što jezik saopštava, jezik je u naštoj svesti
- informacije koje obrađujemo kognitivno, dobar deo tih mentalnih
procesa su zapravo jezički procesi
- jezik je kognitivni proces koji se dešava i unutra, a ne predstavlja
samo ono što proizvodimo spolja
- ono što mi inače pamtimo, percipiramo, objašnjavamo sebi to sve
radimo putem jezika (kao neki glas koji nam govori)
- mi ne vidimo crnu boju kao boju, vec mi to u glavi nazovemo
crnom
- jezik zapravo posreduje kognitivnim informacijama
* važna stvar = jezik (jezičko znanje) kao kognitivni proces
- ne samo ono što pričamo i spolja pokazujemo, već ono što se
dešava unutra (ono što se dešava u našoj svesti sa jezikom)
- to ćemo nazvati JEZIČKO ZNANJE (JEZIČKA KOMPETENCIJA)
- jedno od znanja koje posedujemo
- šta znamo kada znamo jezik?
- umemo da opažamo i prepoznajemo stvari i da ih jezički obradimo
- jezičko kognitivno znanje = ovo je ta radnja, ovo je taj predmet itd.
- veza između lingvistike i kognitivne psihologije je vrlo jaka jer su
većina kognitivnih procesa zapravo jezički procesi i svi jezički procesi
su u stvari kognitivni psihološki procesi
- svi mi znamo barem jedan maternji jezik
- ono što znamo kada znamo jezik jeste unutar naše svesti = neki
sistem prvila (definisano u gramatikama)
- sistem kognitivnih pravila = šta čovek u svom mozgu radi sa tim
jezikom (mi smo nekada tamo smestili gramatiku, rečnik, sintagme,
iskaze našeg jezika)
- da bismo znali jezik moramo ga u jednom trenutnku složiti u
kognitivnom modulu i to znamo trajno
- u ovom smislu nas zanima veza između jezika i kognicije:
* kakvo je znanje jezičko znanje?
* kakav je to kognitivni modul taj lingvistički (jezički) modul?
* gde se to smešta u našem umu i kako?
* kako se to koristi?
- psihološki aspekti jezika su dominantni su savremenoj lingvistici
* 50-ih, 60-ih godina XX veka = KOGNITIVNA REVOLUCIJA NOAMA
ČOMSKOG (#tb: ŠPL)
- kognitivna revolucija = promena u našem posmatranju jezika koja
je išla ka tome da se jezik posmatra kao KOGNITIVNI FENOMEN
- ne više kao proizvod kulture, književnosti nekog naroda, ne više
kao istorijska gramatika u XIX veku, ne više kao sistem apstraktvnih
pravila društveno definisanih (strukturalizam), već kao kognitivna
sposobnost čoveka
- svi ljudi su sposobni da koriste jezik (da ga usvoje i govore) - u
tome mora biti nečeg psihološkog, kognitivnog - to nas kao lingviste
danas zanima
- nas kao lingviste više ne zanima književnost na nekom jeziku, ne
zanima nas ni istorijska gramatika toliko kao u XIX veku, jezičke
promene, jezičke porodice, niti strukturalistički sistem pravila
(gramatike)
- zanima nas da pronađemo psihološke i biološke mehanizme koji
leže u osnovi svih ljudskih jezika
- svi ljudi imaju neki jezik
- nije važno koji je to jezik, po čemu se oni razlikuju, struktura istog -
važno je šta ti ljudi znaju kada znaju jezik
- važno je koji su to kognitivni procesi koji omogućavaju usvajanje
jezika i upotrebu jezika
- N. Čomski = ‘lingvistika je deo kognitivne psihologije’
- on čak ne smatra da je to posebna nauka koja se bavi jezikom, već
baš deo kognitivne psihologija (bavi se raznim našim znanjima i
kognitivnim sposobnostima - jedan deo toga je i jezik)
* kognitivni psiholozi specijalizovani za jezik, ne čak ni lingvisti
- to nije loša stvar, već je definisalo čime je potrebno baviti se, šta
proučavati i kako do toga doći
- postavlja se pitanje kako dopreti do uma, svesti ljudi i kako oni
znaju neki jezik (gde se smešta sistem pravila, rečnik)
- Čomski je tvrdio da nas ne zanima jezička performansa (šta se sve
ispoljava u jeziku), već kompetencija (šta znamo kada znamo jezik)
* kompetencija podrazumeva i UNIVERZALNOST JEZIKA = nešto
opšte i zajedničko što navodimo za sve ljudske jezike koliko god oni
bili različiti i koliko god izgledali kao da su različiti - nisu u stvari
toliko različiti (samo tako izgledaju)
- svi funkcionišu na isti kognitivno - psihološki način
- taj sistem pravila unutra razlikuje se od onoga što vidimo u
gramatikama spolja (neki jezik ima sedam padeža, neki ih nema,
neki ima predloško - padežne konstrukcije = to je sve spolja)
- unutrašnji princip je verovatno isti i on se naziva univerzalna
gramatika Noama Čomskog (nasledili su ga njegovi sledbenici)
* UNIVERZALNA GRAMATIKA = sistem kognitivnih jezičkih pravila
koja važe za sve jezike (koliko god oni delovali različito)
- univerzalnost jezika takođe znači da svi ljudi imaju taj sistem
pravila, svi ljudi imaju jezik
- svi pojedinačni jezici su manifestacije jednog istog fenomena
- ne postoje ljudi koji znaju više ili manje kada je taj sistem pravila u
pitanju (nema neko više univerzalne gramatike u umu, a neko
manje)
- ako posmatramo jezik iz perspektive kognitivne psihologije ili
biološke perspektive mi vidimo da ista stvar važi za sve
(univerzalno)
- isto važi i za funkcionisanje našeg organizma
- naš zadatak je da vidimo kako se to što se razlikuje (od jezika do
jezika) dovodi u vezu sa onim što je isto
- neki jezik ima padeže (sintetičke, morfološke), neki koristi
predloško padežne konstrukcije (engleski) = u oba slučaja su u
pitanju padeži, samo to nije iskazano na isti način (nije važno čime
je iskazan, važno je da je to isti fenomen u univerzalnoj gramatici =
pravilo da moramo naći neki način da određenu imensku frazu
saopštimo nekome
- svaki pojedinačni jezik će to saopštiti na različit način jednu te istu
stvar
- naš zadatak je da u tim razlikama pronađemo zajednički
mehanizam
- u univerzalnoj gramatici nema razlike između različitih jezika,
navika, pojedinaca itd.
- fenomen koji je s tim povezan jeste ekvikompleksnost
* EKVIKOMPLEKSNOST = svi jezici su jednako kompleksni
(ekvikompleksni)
- nema složenijih i jednostavnijih gramatika, svaki jezik može da
izrazi istu stvar, samo na svoj način
- jezik sa sedam padeža nije složeniji od jezika sa tri ili jezika bez
padeža (nije jer jezik bez padeža može imati neki drugi mehanizam
za izražavanje iste stvari)
- svi jezici su jednako kompleksni
- svi jezici, koliko god bili različiti, imaju jednu istu univerzalnu
gramatiku
- nije važno kojim će jezikom neko govoriti, ta osoba kad se rodi već
ima taj sistem pravila dat (svi su se rodili sa podjednakom količinom
gramatike) = sve se svodi na jednu istu strukturu
- univerzalna gramatika postoji u svim jezicima i ista je za sve jezike
(ekvikompleksna)
- još jedno pitanje povezano sa kompetencijom - da li znati jezik
znači ZNATI DA ili ZNATI KAKO? (dve vrste znanja koja se razlikuju u
kognitivnoj psihologiji - znati i umeti)
- sve što znamo u našoj kogniciji se deli na te dve grupe
- znati da se još zove semantičko znanje
- znati kako se još zove proceduralno znanje
* ZNATI KAKO = plivanje, vožnja bajsa (malo se teže objašnjava
teorijski)
* ZNATI DA = nešto opšte (Beograd je glavni grad Srbije)
- izgovor je znanje kako, leksika je znanje da
- znamo da izgovaramo glasove svog jezika, ali kada bi nas neko
pitao za opis, to samo neko ko poznaje fonetiku može da opiše
- osećaj za toplo - hladno ostaje na nivou čula
- sve što možemo da kažemo kada nas neko pita - to je znanje da
- podjednako su važna i znanja da i znanja kako
* šta je jezik, koje je on znanje?
- gramatika je znanje kako zato što je to nesvesno znanje, ne
možemo da objasnimo zašto smo npr. upotrebili neku imenicu u
nominativu
- niko nas ne uči gramatici maternjeg jezika (ono što učimo u školi
su samo pravila, već smo to negde znali)
- Evans i još lingvisti smatraju da je jezik znanje kako
- Čomski i Pinker smatraju da je znanje jezika znanje da (da je ono
ipak eksplicitno)
- tvrde da smo mi sposobni da kažemo neko gramatičko pravilo,
pored njegove primene (što bi bilo znanje kako)
- Čomski = ako pitamo ljude na pravi način i oni su sposobni da nam
odgovore koje gramatičko pravilo sprovode u kom slučaju - to je
znanje da
* TESTOVI GRAMATIČNOSTI = daćemo nekome primere iskaza i
pitaćemo ga kako bi ta osoba to rekla (mačak je životinja ili mačku
je životinja)
- svi izvorni govornici će se odlučiti za prvo i na taj način smo utvrdili
da oni znaju pravilo, ne znaju da kažu lingvističkim terminima (to je
zato što je gramatički subjekat u nominativu)
- oni znaju DA bi trebalo biti u nominativu, a ako nije rekli bi da iskaz
nije gramatičan
- još jedan primer: on je stigao : ona je stigla (rekli bi da je to zato
što je on muško, a ona žensko (nenaučna terminologija), ne bi
pominjali kongruenciju predikata sa subjektom u rodu, broju i
padežu
- samo su svesni da to tako postoji
- univerzalna gramatika koja postoji negde u našoj svesti - mi smo je
kao izvorni govornici svesni (nije samo znanje kako, nego je i znanje
da)
- Čomski = svi smo lingvisti u tom smislu, sve to već znamo (nije
potreban neko ko bi nas učio sposobnosti da govorimo)
- lingivsti to samo naučno proučavaju (zanima ih sa stanovišta
nauke šta ljudi znaju)
- odnos jezika i mišljenja je i antropološka priča
* ANTROPOLOŠKA LINGVISTIKA = nju ne zanima šta ljudi znaju kada
znaju jezik kao što zanima psiholingvistiku, već je zanima kakva je
veza između toga što ljudi znaju i toga što znaju taj jezik
- isti je predmet proučavanja, ali je malo drugačiji fokus (fokus je na
toj vezi)
- bavi se time kako ljudi saopštavaju šta znaju i kako jezik posreduje
u tim kognitivnim procesima (kako putem jezika spoznajemo nešto)
- tu takođe postoje dva različita pristupa (dve različite struje koje se
ne slažu)
* ANTROPOLOŠKI RELATIVIZAM VS. ANTROPOLOŠKI
UNIVERZALIZAM
- ŠPL = razlika između ta dva
- psihološka strana = unutra
- antropološka strana = spolja
- različiti jezici se spolja razlikuju
- imaju istu univerzalnu gramatiku, ali se manifestuju na različite
načine
- antropološka lingvistika želi da otkrije odakle te razlike potiču
* RELATIVIZAM = te razlike su suštinski bitne, prave razliku i u
načinu mišljenja, odnosno kako jezik posreduje u drugim
kognitivnim procesima
- kultura je sve ono društveno, spoljašnje (društvena sredina)
- kako je kultura uticala na ono što mi imamo unutra i napravila
razlike
* UNIVERZALIZAM = razlike u različitim jezicima i kulturama takođe
se svode na neke univerzalne obrasce (tu postoji univerzalna
mogućnost razlikovanja)
- to nije bezgranično razlikovanje pa da može svašta da se poredi u
bilo kojoj kulturi jer se vrti oko nečeg što je univerzalno
- razlika u nazivima za rodbinske veze između jezika: uncle - ili ujak
ili stric (s obe strane)
- ne preslikavaju se na isti način neke stvari iz stvarnosti u jeziku
- u stvarnosti postoji spektar boja isti za sve jezike, ali ih ne zovemo
u pojedinačnim jezicima isto
- različito se nazivaju određeni delovi stvarnosti u različitim jezicima
* RELATIVISTI = tvrde da su to jako važne sistemske razlike zato što
nam to govori da su u nekoj porodici jezika njihove kulture toliko
uticale kognitivne procese da oni različito percipiraju
- ako stavimo crvenu, plavu, svetloplavu i zelenu - nekom Rusu će to
biti tri boje, nama četiri
- mi smo više svesni rodbinskih veza od govornika nekog drugog
jezika
- ne možemo da vidimo ujaka kao bilo kog rođaka, već isključivo kao
maminog brata (isto važi i za strica)
- relativisti misle da je to povezano sa našim kognitivnim procesima
* UNIVERZALISTI = to se razlikuje, ali ne znači da je to stvarno tako
- to ne znači da mi vidimo dve boje, a Rusi jednu (svi vide dve, samo
ih neki zovu tako, a neki ne)
- ne možemo belu i crnu da zovemo isto
- neke nijanse koje su srodne se mogu razlikovati
- u nekim jezicima se plavo i zeleno kaže isto, ali se nigde ne kaže
plavo i belo isto
- ipa neka univerzalnost mora da postoji, pa tek unutar toga može
da dođe do nekih razlika, to se povezuje sa:
* MODULARNOST JEZIKA u našoj psihi, kogniciji
- pomenuli smo da sve što mi znamo su neki kognitivni moduli
- znamo da opažamo = modul percepcije
- znamo jezik = jezički modul
- znamo da se orijentišemo u prostoru = prostorni modul
- svako naše znanje je neki modul
- u modularnosti je glavno pitanje jesu li ti moduli međusobno
povezani ili su odvojeni
- postavlja se pitanje da li je jezik odvojen kognitivni modul od
ostalih ili je povezan sa njima
- reći ćemo više o tokom semestra
* PLATIONOV PROBLEM
- Čomski ga je tako nazvao
- problem toga da li je znanje jezika urođeno ili stečeno
- postoji urođeno i stečeno znanje
- nismo se rodili sa znanjem da vozimo bajs, ali jesmo sa znanjem da
plivamo
- Čomski smatra da je jezik urođen (univerzalna gramatika)
- empirizam vs. Nativizam
* TJURINGOV PROBLEM
- Alan Tjuring (bavio se matematikom i računarima)
- zanima nas da li računari mogu ovladati nekim kognitivnim
procesima, konkretno jezikom
- kognitivna revolicija Noama Čomskog je pre svega došla kao kritika
bihejviorizma (ŠPL)
- UNIVERZALNA GRAMATIKA VS. KOGNITIVNA LINGVISTIKA
* Pinker pripada struji univerzalne gramatike
* Evans pripada struji kognitivne lingvistike
- univerzalna gramatika koja sledi Čomskog smatra da je jezik
urođen, univerzalan, da su razlike manje važne itd.
- kognitivna lingvistika smatra da je razlika bitna između kultura i
jezika, da mi mislimo na različit način
- ima još srodnih teorija, ali moguće da ih nećemo stići
- za nas u lingvistici su najvažnija dva pomenuta pravca

09.03.2017.

EVOLUCIJA JEZIKA

- glavna karakteristika ljudi kao vrste jeste to što ljudi imaju jezik
- sve druge vrste ga nemaju
- kada govorimo o evoluciji jezika = ta istraživanja, promišljanja o
poreklu ljudskog jezika imaju jako dugu tradiciju
- jezik postoji od kada postoji ljudski rod
* legenda o faraonu Psametihu (zabeležio je Herodot) - to je jedna
od prvih priča o tome kako je jezik evoluirao
- Herodot je dosta putovao, pa bi ta legenda bila neka vrsta
putopisa (Herodot naširoko objašnjava stanje u Egiptu)
#tb: Psametih je imao na umu da dokaže koji je jezik najstariji na
svetu = izolovao dvoje male dece, bekós = hleb na frigijskom jeziku
(jezik koji se nekada govorio u maloj Aziji)
- to je samo legenda, nije tačna, ali kada bolje razmislimo ovaj
eksperiment deluje naučno (ima metodologiju)
- na to šta ćemo mi prvo progovoriti utiče sredina u kojoj odrastamo
- u ovom eksperimentu se eliminiše sredina
- diskutabilno je da li je frigijski najstariji jer su pomenuta deca
odrasla sa ovcama - one bleje i moguće je da to ima veze sa bekós
- ne možemo izučavati evoluciju jezika naučno
- druge teorije koje se time bave pojavljuju se krajem XVIII i
početkom XIX veka (Rusoova itd.)
- to su različite teorije sličnog tipa - ne mogu se naučno dokazati, ali
sve imaju neku vrstu spekulacije
* SPEKULATIVNI PRISTUP VS. NAUČNI PRISTUP
- u nauci možemo sprovesti eksperiment (možemo nešto da
izolujemo, proučavamo i tako dobijemo neki rezultat)
- u nekim naukama ne možemo sprovesti eksperiment - one se
služe spekulativnim pristupima
- naučno = eksperimentalno, empirijski
- spekulativno = promišljanja, logičko zamišljanje kako bi nešto
moglo biti
- filosofija je jedna od nauka koje se služe spekulativnim pristupom
- to što nema eksperimenta i naučnog pristupa ne znači da ona nije
nauka, samo koristi neku drugu vrstu metoda
- sve ove teorije služe se spekulacijom jer tu nije bilo mogućnosti za
eksperiment
- tek u XIX gradi se mogućnost naučnog promišljanja evolucije jezika
(mada to nije imalo mnogo uspeha)
- zašto baš u XIX veku dolazi do naučnog proučavanja evolucije
jezika?
- zato što u to vreme cvetaju sve nauke
- smatra se da sve postaje naučno u XIX, a da su sve pre toga bile
spekulativne teorije
- u XIX veku razvija se ISTORIJSKA LINGVISTIKA (prva naučna
disciplina u istoriji lingvistike koja proučava istoriju jezika tako što
primenjuje neki naučni metod)
- to je bio komparativni metod gde se poređenjem jezika pokušavao
otkriti izvorni oblik tih reči i prajezik iz koga su se oni razvili
- s druge strane razvija se i BIOLOŠKA TEORIJA EVOLUCIJE (Čarls
Darvin)
- Darvin je išao u ekspediciju po svetu brodom koji se zvao Bigl s
ciljem da proučava različite životinje širom sveta
- proučavao je, opisivao i primetio da između svih tih životinja
postoje određene sličnosti
- zaključio je da postoji mogućnost da sve te životinje imaju nekog
zajedničkog pretka od koga su evoluirale (isto kao jezici)
- u svom delu ‘O poreklu vrsta’ postavlja teorije evolucije
- tada nastaje naučna biologija i ona govori o tome da je živi svet
evoluirao tako što su se vrste razvijale od nekih predaka koji su
ranije živeli (na osnovu njihovog izgleda, funkcije i ponašanja
uočavamo da imaju različite zajedničke osobine koje su nekada
možda pripadaje jednoj vrsti koja se pocepala na više vrsta)
- to je postavilo mogućnost za naučno proučavanje evolucije jezika
- ako jezici imaju neku svoju istoriju koja se može naučno proučavati,
onda bismo možda mogli na osnovu toga doći do početka istorije
jezika - do trenutka u vremenu kada je jezik nastao u ljudskoj vrsti
- ako bi se primenjivali različiti kriterijumi iz gramatičkih opisa
savremenih jezika i na osnovu njih spekulisalo koji je bio prajezik to
ne bi bilo preterano uspešno
- ono što možemo otkriti naučnim metodom važi samo za nama
poznatu istoriju jezika, a ne za biološku evoluciju jezika
- prapočetak jezika je biološki, a ne lingvistički
* PARISKO LINGVISTIČKO DRUŠTVO donelo je 1866. godine odluku o
zabranu proučavanja evolucije jezika
- nje su se lingvisti dugo pridržavali
- mada su svi negde imali potrebu da dokažu kako je jezik nastao
- svaki lingvista ima svoju teoriju i tih teorija ima jako puno
- PLD = mislili su da je to postalo besmisleno proučavati zato što
nema empirijskih dokaza, nema ‘fosila’ (za razliku od evolucije živog
sveta koja ih ima)
- nemamo fosil starog jezika, nemamo empirijski dokaz kako je on
izgledao - onda je to besmisleno naučno proučavati
- postojali su pokušaji da se u nekim primitivnijim jezicima pronađu
neki dokazi (plemenske zajednice)
- primitivno ovde ne znači loše, već starije (Južna Amerika, Afrika)
- nije tako, svi jezici na ovoj planeti imaju jednako kompleksnu
strukturu, istu vrstu gramatičkih pravila, istu vrstu složenosti
- takođe, mislili su da se elementi prajezika kriju u fazi kada dete
treba da progovori
* postojala je teza o tome da ontogenija podražava filogeniju
* ONTOGENIJA (ONTOGENEZA) = razvoj pojedinke
* FILOGENIJA (FILOGENEZA) = razvoj vrste
- mislilo se da su prvi dečiji iskazi starije faze, mada ni to nije tačno
- nema primitivnijih jezika, niti deca govore primitivnim jezikom
- u XIX veku su naučnici ponovo počeli da proučavaju evoluciju
jezika
- odlučili su se da posmatraju jezik životinja, pre svega jezik drugih
sisara i generalno nama najbližih životinjskih vrsta
- zanimalo ih jekako one govore i mogu li uopšte progovoriti ljudski
jezik
- naučnici su izdvajali primate i pokušavali su da ih nauče da govore
ljudskim jezikom (orangutani, šimpanze...)
- uglavnom su ih učili znakovnim jezikom
- podučavali su ih da rukama pomoću simbola pokađu ono što misle
ili pomoću jedne sprave koja liči na računar i ima tastaturu - da na
toj tastaturi odaberu znakove onoga što hoće da kažu (taster za
kako ste, hoću da jedem, danas je lep dan...)
- neki od njih su živeli u porodicama tih naučnika bukvalno kao deca
- primati su uspeli da ovladaju velikim brojem reči i iskaza, ali nisu
do kraja (ograničena komunikacija = svega nekoliko hiljada reči)
- šta je sa drugim životinjama?
- jedna stvar je to što mi pokušavamo da ih naučimo ljudskim
jezikom, oni u svojoj sredini govore nekim svojim jezikom
- ispuštanjem signala prenose neke informacije
- mnoge vrste imaju signal za uzbunu (krik za uzbunu)
- to je vrlo karakterističan krik i jasno se razlikuje od onog krika
gladan sam, lepo mi je itd.
- neke vrste čak imaju određeni vid društvene organizacije u
zajednicama
- prva razlika između ljudskog jezika i životinjskog jeste DISLOKACIJA
- ljudski jezik je dislociran, a životinjska komunikacija je
kontekstualizovana (životinje kada žele da komuniciraju o nečemu
one to mogu samo u određenom kontekstu, potrebna je spoljašnja
ili unutrašnja motivacija da se to desi)
- kontekstualizovana je na sada i ovde
- dislociran (izmešten na neko drugo mesto) = ljudi mogu i vrlo
često govore o stvarima koje se ne dešavaju baš u tom trenutnku
- možemo da govorimo o različitim vremenima
- imamo više prošlih glagolskih vremena nego sadašnjih i budućih
- veći izbor tih vremena omogućava nam da pravimo različite
nijanse
- možemo govoriti o hipotetičkim događajima
- zbog dislokacije jezika, ljudi su u mogućnosti da lažu
- životinjski signali su uvek kontekstualizovani i iskreni
- druga razlika jeste ARBITRARNOST JEZIČKOG ZNAKA
- ARBITRARNOST (Sosir) = ne postoji neka nužna veza između oblika
i značenja (onoga što izgovaramo i onoga što to znači)
- ne postoji neka nužna veza da se nešto mora reći baš tako i nikako
drugačije
- svaka zajednica društvenim dogovorom postavlja svoje reči koje će
nešto označavati
- ljudski znakovi su simboli koji znače nešto što predstavlja nešto
drugo (to se razlikuje od jezika do jezika)
- životinjski signali nisu na taj način simbolički = ako pas ima lavež
koji znači gladan sam, svi psi imaju takav lavež
- u ljudskim jezicima postoji struktura (gramatika), a u životinjskim
jezicima ne postoji
- da bi ta simboličnost funkcionisala, mora postojati struktura koja
to povezuje (sintagmatski + paradigmatski odnosi)
- neke vrste životinja poseduju pojedine strukturne obrasce u
komunikaciji
- pčele se sporazumevaju plesom (u tim pokretima postoji neka
vrsta strukture, gramatike, referencijalnosti)
* REFERENCIJALNOST = kada pomoču jezika govorimo o nečemu što
je van jezika
- čak mogu da iskažu i neki subjektivni ocećaj, da im se npr. ne
dopada livada
- ipak, pčele ne mogu govoriti o bilo čemu kao ljudi (ograničen skup
tema)
- ta struktura koja postoji u njihovom plesu ne može biti jednako
kompleksna kao ljudski jezik
- treća razlika = KULTURNO POSREDOVANJE
- to sledi iz arbitrarnosti
- to što je ljudski jezik arbitraran (simboličan) to znači da u svakoj
konkretnoj ljudskoj zajednici mora postojati društveni dogovor kako
će se nešto nazivati
- svaka zajednica može imati različit taj dogovor
* taj dogovor nije nastao BIOLOŠKI, već KULTURNO!
- sa druge strane, životinjska komunikacija je ista za sve pripadnike
svoje vrste
- ‘nema razlike između psa u Londonu i psa u Beogradu’
- zanimljivo je da različita krda slonova mogu imati različite dijalekte
(različite signale za označavanje nečega)
- to su izuzeci i nisu tako slobodni i bogati kao što je ljudski jezik u
kome bukvalno može varirati skoro sve
- ljudski jezik je PRODUKTIVAN ili KREATIVAN
- to znači da iznova stvaramo beskonačan broj iskaza na osnovu
ograničenog skupa fonema, morfema, reči (to mogu samo ljudi)
- uvek možemo da izgovorimo neku rečenicu koja nije nikada pre
rečena
* REKURZIVNOST (N. Čomski) = to što nam omogućava da svaki put
napravimo neki novi iskaz
- naša gramatika, koja nam omogućava da komunikacija bude takva
kakva jeste, odlikuje se rekurzivnošću tj. osobinom da mogu da
sadrže jedinice svoje strukture same u sebi
- univerzalna gramatika ljudskog jezika jeste rekurzivna jer nam
omogućava stvaranje ograničenim brojem fonema, morfema, reči,
koje se mogu sadržati same u sebi, neograničen broj iskaza
- možemo da stavimo rečenicu u rečenicu, sintagmu u sintagmu itd.
- rekurzivnost = osobina da jednu istu rečenicu možemo da
upotrebimo u njoj samoj
- sintagmu moj brat možemo da proširimo sintagmom sasvim mali
moj brat
* KOMBINATORIKA
- životinjski jezik nema osobinu rekurzivnosti
* Daniel Everest tvrdio je da je otkrio amazonsko pleme (Pirahan)
koje nema osobinu rekurzivnosti (ŠPL)
- proučavao je taj jezik i primetio da nemaju složene rečenice i da
ne mogu upotrebiti rečenicu u rečenici, sintagmu u sintagmi itd.
- oni ne bi rekli: ‘Ovo je čovek o kome sam ti pričao juče’.
- rekli bi: ‘Ovo je čovek. O tom čoveku sam ti pričao juče’.
- uglavnom se kritikuje njegova tvrdnja
- osim tog jezika za koji se ne zna tačno, za sve druge ljudske jezike
koji su proučavani se zna da poseduju osobinu rekurzivnosti
- priča o evoluciji jezika jesto uprvao priča o tome kako je i kada
nastala ta osobina rekurzivnosti
- tu rekurzivnost omogućava nešto biološko
- postavlja se pitanje gde se u nama nalazi taj gen koji sadrži
rekurzivnost
* GEN FOXP2 = otkriven pre par godina izučavajući porodicu KE
(tako su im naučnici dali šifru)
- ta porodica je specifična jer su svi članovi imali neku vrstu jezičkog
poremećaja (tako su se rađali)
- prenosi se genetksa mutacija
- naučnici su izučavali njihov DNK kako bi videli gde je došlo do
greške
- uvideli su da cela porodica ima problem sa ovim genom i tako su
zaključili da je to GEN ZA JEZIK (gen koji predstavlja genetsku
osnovu ljudskog jezika)
- pre oko 120 000 godina taj je gen evoluirao i ta mutacija je
zapravo omogućila evoluciju jezika (tada se pojavila rekurzivnost)
- druga vrsta za koju se misli da predstavlja biološku osnovom za
jezik jesu NEURONI OGLEDALA (‘mirror neurons’)
- to je jedna grupa neurona u našem mozgu koja se aktivira kada
posmatramo nekoga kada vrši neku radnju
- zato se zovi neuroni ogledala - aktivacija kada gledamo kako neko
drugi vrši radnju, ne kada mi radimo (podražavamo tu radnju u
mislima)
- oni su zaslužni za EMPATIJU (iako mi nešto ne doživljavamo,
doživljava neko drugi)
- ovi neuroni postoje samo kod primata i kod neke vrste ptica (ne u
istom obliku)
- veruje se da su oni doprineli i evoluciji i usvajanju jezika
- mala deca ne govore još uvek, ali čuju i posmatraju odrasle kako
govore
- pomoću neurona ogledala koji tek treba da se formiraju od njih se
razvija sposobnost govorenja
* sledeća stvar za koju se veruje da je doprinela evoluciji jezika jeste
USPRAVAN HOD
- ljudi su jedini primati koji primarno hodaju na zadnjim nogama
- pošto je to razlika, a i jezik je razlika - naučnici misle da je to
povezano
- oslobađanje ruku = počeli smo da gestikuliramo
- paralelno se odvijaju govor i gestikulacija
- možda je naša prva komunikacija upravo bila gestovna
komunikacija = GESTURALNA TEORIJA O POREKLU JEZIKA
- tvrdi se da je naš jezik nastao prvo kao gestovni jezik (ruke), pa tek
onda kao govorni jezik
- paralelna evolucija jezika i ovladavanje oruđem kod Homo habilisa
* još jedna stvar za koju se veruje da ja zaslužna za evoluciju jezika
jeste SPUŠTANJE LARINKSA i POVLAČENJE KORENA JEZIKA KA GRLU
- tvrdi se da je to omogućilo veću pokretljivost jezika
- druge vrste imaju mnogo ograničenije pokrete jezika (aligator ne
može da se isplazi)
- pokreti jezika su izuzetno važni za govor
- tu vrstu mišićne pokretljivosti jezika imaju samo ljudi
- neki naučnici su verovali, neki i sada veruju da neandertalci nisu
imali jezik, ali proučavanjem njihovih kostura naučnici su uvideli da
su oni zapravo imali podignut larinks
- mogli su da ispuste neke krike kao druge životinje, ali nisu imali tu
vrstu pokretljivosti
* poslednja stvar koja je jako važna jeste MOZAK
- tu su skladištene sve naše kognitivne sposobnosti
- zapremina mozga je počela da se povećava
- IQ = količnik koji pokazuje koliko neka vrsta ima veliki mozak
- ljudi imaju jedan od najvećih količnika encefalizacije (jedan od
najvećih mozgova)
- ljudi imaju različite kognitivne sposobnosti koje životinje nemaju i
za to je zaslužna činjenica da je ljudski mozak počeo da se uvećava
- postavlja se pitanje da li je uzrok evolucije jezika povećanje mozga
- na osnovu svega ovoga navedenog izvodi se teorija o tome kako je
jezik evoluirao (to je i dalje u domenu spekulacije)
- postoje različite teorije o tome kako je jezik evoluirao
* jedna je da je evoluirao SKOKOVITO = odjednom (jednom ‘velikom’
mutacijom, odjednom se pojavio jezik)
* druga kaže da je to teklo GRADUELNO = postepeno, u nekoliko
etapa (složenom adaptacijom i prirodnom selekcijom)
- postavlja se pitanje da li je postojao PROTOJEZIK = jezik bez
rekurzivnosti (bez kompleksne sintakse)
- prvo je evoluiralo jedno, pa onda drugo itd.
- javlja se još jedno pitanje - da li postoji kontinuitet ili
diskontinuitet u odnosu na životinjsku komunikaciju (da li su se naši
simboli koje izgovaramo zapravo razvili na osnovu onih krika,
signala)
- ako je to povezano i ako je išlo graduelno, onda može postojati
neki kontinuitet
- ako je bilo skokovito onda postoji diskontinuitet
- povezanost sa drugim gunkcijama (gesturalna teorija, muzika)
- pita se da li je jezik evoluirao samokao jezik i ništa drugo ili je on u
stvari povezan sa drugim stvarima
- neke teorije smatraju da su ljudi prvo naučili da pevaju, te da su
preko pevanja naučili da govore
- pevanje ili onomatopeje kao prekursori govora (‘bau-vau’,
‘puh-puh’ i ‘ding-dong’ teorije)
- mislilo se da su ljudi prvo počeli da podražavaju zvukove iz prirode,
a da se onda na osnovu toga razvio jezik
- monogeneza ili poligeneza
* MONOGENEZA = jezik je u početku evoluirao kao jedan jezik, a
onda su iz njega nastali svi današnji
* POLIGENEZA = jezik je evoluirao na više razlilitih mesta i naši jezici
imaju različite prajezike
- drugo pitanje je: zašto je jezik evoluirao? (takođe spekulativno
pitanje)
* jedna vrsta jezika tvrdi da nije bitno zašto i da se to prosto desilo
samo od sebe (slučajna mutacija)
- desilo bez nekog cilja i ljudi su to iskoristili
* druge teorije smatraju da je postojao neki razlog zašto je do toga
došlo (jezik je bio potreban)
* Engels (uloga rada) = ‘ljudi koji su nastali došli su do toga da su
jedni drugima imali nešto da kažu, zato se i razvila ta sposobnost’
- takođe se tvrdi da je do evolucije jezika došlo kada je ljudima bilo
potrebno da lakše planiraju lov = KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA
JEZIKA
- ljudi nisu imali bolju strategiju kako da ulove bizona, razvili su jezik
(teorija ‘bizoni su kraj jezera’ i dr.)
- ljudi su nekako morali da se sporazumevaju - postojao je neki
razlog za nastajanje jezika
- određena istraživanja su otkrila da najveći deo naše komunikacije
predstavlja ‘small talk’
- mahom govorimo o ispraznim i nebitnim stvarima
- neke teorije su pokušale to da povežu sa evolucijom jezika - da
jezik evoluira kao način socijalizacije
- naučnici su primetili da je kod većine primata način socijalizacije
timarenje
- ljudi su izgubili mogućnost timarenja kada su izgubili krzno
- ljudi zato ogovaraju (ogovaranje je jako važan kognitivni čin za
socijalizaciju)
- ogovaranjem nekog trećeg povezujemo se sa tom osobom sa
kojom ogovaramo
- postoje teorije koje smatraju da je jezik evoluirao zbog
reprodukcije (privlačenje partnera radi reprodukcije)
* svaka teorije jezičke evolucije NUŽNO JE SPEKULATIVNA
- sve ono što mislimo o evoluciji jezika, mi u stvari prenosimo svoje
mišlljenje o jeziku (šta mi mislimo o jeziku danas, koju funkciju on
ima)
- ne postoji naučni način da to proučavamo

16.03.2017.

TIPOVI JEZIKA

- danas ćemo govoriti u različitim jezicima koji postoje u svetu

- tipovi jezika ili jezička tipologija
- raznovrsnost jezika pokušavamo da svedemo na određene tipove
* TIP = karakteristični model nečega
- broj jezika po trenutnim naučnim procenama = 6000 jezika
- primer tipa u lingvistici: neki jezici imaju toneme
- princip klasifikacije na nešto što je strukturno slično i odgovara
određenom modelu
- kada govorimo o raznolikosti ne govorimo deskriptivno o svemu
što postoji nego izdvajamo određene tipove
- na taj način možemo lingvistički opis da učinimo malo više
naučnim
- prvo sa čime se suočavamo kada želimo da vidimo kakvih sve
jezika ima na svetu, koliko ih ima, koji su, po čemu se razlikuju, u
kakve tipove spadaju jeste sam broj jezika
- tačan broj jezika je teško, možda čak i nemoguće utvrditi = zato što
nema jedinstvenih i opšte prihvaćenih kriterijuma
* prvi kriterijum: UZAJAMNA RAZUMLJIVOST = ako se govornici dva
dijalekta međusobno razumeju, trebalo bi da govore istim jezikom
* drugi kriterijum: POSTOJANJE PISANIH, ODNOSNO STANDARDNIH
VARIJETETA = kriterijum koji se koristi u romanskoj lingvistici, ne
govori se isto u Parizu i Marseju, ali se to broji kao jedan jezik zato
što postoji kao jedan standardni jezik
-svi dijalekti koji se nalaze unutar njega, koliko god oni bili različiti,
neće se brojati kao različiti jezici
- primer su različiti dijalekti kineskog koji su zapravo zasebni jezici
koliko se ne razumeju, ali je sve to kineski jer ima jedno
piktografsko pismo
* treći kriterijum: KOLEKTIVNO OSEĆANJE JEZIČKE ZAJEDNICE = šta
sami govornici misle, kojim jezikom veruju da govore (to utvrdimo
tako što pitamo ljude)
- svi ovi kriterijumi se mešaju!
- od svih njih je kriterijum uzajamne razumljivosti podvučen jer je
najviše lingvistički, mada i to je problematično
- skandinavski jezici se takođe mogu delom međusobno razumeti
kao i slovenski, ali opet se dele na neke posebne jezike
- mada je teško da će se govornik iz Vranja i govornik iz Zagorja
preterano razumeti
- nema objektivnog kriterijuma kako bi se neki idiom brojao ili se ne
bi brojao
- ono što imamo jeste samo procena
- taj broj 6000 treba shvatiti uslovno, svuda gde postoje ljudi mi
imamo različite jezike
- na kraju krajeva, svaki pojedinac ima svoj jezik
- može se reći da jezika ima onoliko koliko ima ljudi
- druga stvar je to što zapravo ne postoji granica između jezika i
dijalekta
- svako mesto i svaka zajednica ljudi ima neki svoj poseban govor
- ono što nam otežava da tačno utvrdimo broj jezika jeste činjenica
da ne postoji jasna granica između pojma jezika i pojma dijalekta
- ne možemo da utvrdimo da li svaki od tih govora možemo da
nazovemo posebnim jezikom ili ćemo ga nazvati dijalektom
- pitanje romanskih jezika: jesu li to dijalekti ili su u pitanju različiti
jezici?
- to je teško utvrditi zato što su jezik i dijalekat nelingvistički
pojmovi, više su sociolingvistički, društveni pojmovi
- to da li dijalekat u Subotici i u Vranju proglašavamo samo
dijalektima ili različitim jezicima zavisi od spoljašnjih društvenih
faktora, a ne toliko od samih jezika
- neki od idioma dobijaju status dijalekta, a ne status jezika zato što
ljudi to tako percipiraju
- druga stvar koja nam otežava da odredimo status jezika jeste to
što jezici stalno izumiru (slika jezičke raznolikosti se stalno menja)
- jezici sve vreme nestaju, primeri:
* latinski = više ne postoji jer se tokom vremena toliko izmenio da
su od njega postali različiti romanski jezici i više nije ličio na sebe;
* dalmatski jezik = govorio se na obalama Jadranskog mora, nestao
je zato što su izumrli govornici (vremenom su prelazili na
srpskohrvatski), poslednji govornik tog jezika poginuo je 1890 i neke
- nestajanje jezika = menjaju se sami jezici, umiru govornici,
govornici prelaze na neki drugi jezik
- manski i kornvolski su takođe primeri te vrste zamene jezika, ljudi
su u velikoj meri prešli na engleski
- kelti su prešli na engleski, dalmati su prešli na srpskohrvatski
- zašto ljudi prelaze na drugi jezik?
- ljudi mahom moraju da pređu na neki jezik, niko ih ne pita zbog
dominacije određenih jezika
- taj jezik na koji se prelazi nosi sa sobom veću ekonomsku i
političku moć
- oduvek je postojala ta vrsta neravnopravnosti između jezika
- školski primer bi bio Rimsko carstvo
- drugi razlog što ne možemo da utvrdimo tačan broj jezika je to što
stalno nastaju novi jezici
- novi jezici nastaju tako što se jedan jezik toliko izmeni da iz njega
nastanu novi jezici (nastanak novih jezika povezan je sa nestankom
ovog prethodnog)
- novi jezici mogu nastati društvenim ozvaničavanjem njihovog
jezičkog statusa (to se dešava prilikom stvaranja država)
- kako država ozvaniči svoj jezik?
- tom jeziku je potreban neki kod, odnosno struktura koja će ga
činiti jezikom
- ako neka država proglasi novi jezik, više se ne koristi stari
- nova gramatika, novi pravopis, novi standard, novo ime
- to se dešavalo sa većinom evropskih jezika u XVIII i XIX veku
- ono što je kod nas bila Vukova reforma dešavalo se u svim
evropskim jezicima
- kodifikacija jezika
- ruskoslovenski = redakcija staroslovenskog
- trebalo je odrediti dijalekatsku osnovu, standard koji će
predstavljati taj jezik, dati mu ime i dati mu pismo
- to se dešavalo i sa domorodačkim jezicima
- broj jezika nikada nije konstantan (ti procesi se stalno dešavaju)
- srpski i hrvatski = razdvojile su se dve države i dale svojim
dijalektima drugačija imena
- to su standardi sa istom osnovom
- neki jezici, kao što je latinski, i jesu i nisu mrtvi jezici
- latinski jezik je izumro kao govorni jezik, ali nije izumro kao pisani
jezik (još uvk se uči u školama)
- zvanični je jezik Vatikana
- takvi jezici izumrli su samo u jednom delu svojih funkcija
- latinski = religijska funkcija, funkcija jezika nauke
- moguće je da se izumrli jezik negde ponovo progovori = hebrejski
jezik
- hebrejski je zadržao svoje funkcije kao religijski jezik
- u XX veku hebrejski je ponovo vraćen kao zvanični jezik Izraela
- keltski jezici su danas malo življi nego što su bili do skora (ima ih u
knjigama, uče se u školama)
- mada nisu oni još uvek u potpunosti oživeli
- kada uzmemo u obzir gore pomenute fakore možemo dobiti
raspodelu broja jezika po kontinentima (ima toga u prezentaciji)
- veličina neke teritorije ne mora biti srazmerna broju jezika
* Nova Gvineja = 7 miliona stanovnika, 820 jezika (malo ostrvo,
mnogo jezika, najmnogojezičnije ostrvo na svetu)
- taj broj je subjektivan i više je sociolingvistički i makrolingvistički
nego što je stvarno lingvistički
- mi jezike brojimo kao društvene fenomene, a ne kao jezičke
fenomene
- raspodela jezika po broju govornika (prezentacija)
- evropski jezici su rašireni po svetu zbog kolonizacije, ali uprkos
tome oni nisu najgovorljiviji jezici na svetu
- s druge strane, ima mnogo jezika koji imaju jako malo govornika
- neki jezici mogu imati samo jednog živog govornika ili nekoliko
govornika
- ono što nas dalje zanima jeste tipološka klasifikacija jezika
 TIPOVI LINGVISTIČKE KLASIFIKACIJE

- teritorijalnu, socijalnu i lingvističku raznolikost moramo staviti u

neke tipove
* TIPOVI KLASIFIKACIJE:
* GENETSKA (GENEALOŠKA) = JEZIČKA PORODICA
* TIPOLOŠKA = JEZIČKI TIPOVI
* AREALNA = JEZIČKI SAVEZI
* FUNKCIONALNA = JEZIČKI VARIJETETI
1. GENETSKA = među svim jezicima svet izdvojiće one koji su
međusobno srodni
- rezultat ove klasifikacije jesu jezičke porodice
- ovaj tip klasifikacije zasnovan je na srodnosti između jezika
- srodnost jezika utvrđjuje se objektivno i naučnim metodama
2. TIPOLOŠKA = najviše sinhronijsko - lingvistička klasifikacija,
klasifikacija u najopštijem smislu
- klasifikacija koja bi jezike podelila u različite tipove zasnovane na
sličnostima i razlikama u jezičkoj strukturi
- ovde nije bitno da li su jezici međusobno srodni ili nisu, da li se
govore u različitim dalovima sveta ili ne
- samo je važno kakva im je gramatička struktura
3. AREALNA (PROSTORNA) = ovom klasifikacijom možemo da
dobijemo nešto što se zovu jezički savezi ili oblasti jezičke aree
- to su prostorno blistke kontaktne oblasti gde nije bitno jesu li jezici
srodni ili ne, već je važno gde dolazi do jezičkmih kontakata
- kada dolazi do kontakata tu dolazi i do sličnosti u strukturi
- ova klasifikacija zasnovana je na kontaktnoj srodnosti između
jezika u prostoru
- ovde ne govorimo o indoevropskim jezicima kao jezičkoj porodici,
već o evropskim jezicima
- imaju neke zajedničke osobine u strukturi zahvaljujući tome što se
govore na jednom prostoru
* BALKANSKI JEZIČKI SAVEZ = jedan od najpoznatijih jezičkih saveza
- različiti jezici koji se govore na Balkanu pripadaju različitim
granama indoevropske porodice (turski i mađarski čak i nisu iz te
porodice)
- imaju strukturnih sličnosti, to čini jedan jezički savez
4. FUNKCIONALNA (SOCIOLINGVISTIČKA) = stvaraju se jezički
varijeteti na osnovu društvenih uloga i uloga u komunikaciji
- ona se bavi time da li govorimo o standardnom jeziku ili o
govornom jeziku, da li govorimo o pisanom ili govornom jeziku, o
pisanom kodifikovanom ili nekodifikovanom
- funkcionalna klasifikacija = četiri standardna jezika na prostoru
bivšeg srpskohrvatskog
- psihološka, genetska klasifikacija = jedan standardni jezik
- ove klasifikacije međusobno ne moraju da imaju isti rezultat,
upravo je u tome njihova poenta
- objašnjavanje šarolikosti u broju jezika iz različitih perspektiva
* detaljnije o klasifikacijama:
* TIPOLOŠKA KLASIFIKACIJA je za nas najvažnija klasifikuje jezičke po
tipovima samo na osnovu njihove strukture
- potiče iz XIX veka
1. KORENSKI (IZOLATIVNI, ANALITIČKI) TIP
2. AGLUTINATIVNI TIP
3. FLEKTIVNI TIP
4. INKORPORATIVNI TIP
1. KORENSKI TIP = jezik koji u svojoj strukturi ne sadrži mnogo
morfoloških nastavaka
- reči su u najvećem broju nepromenljive (zato se i zove korenski
tip)
- različiti rečenični odnosi se tu onda ne iskazuju određenim
nastavcima za padež i slično, već vrlo striktnim redom reči
- takvi jezici su oni s dalekog istoka: kineski
- koreni reči svojim mestom u rečenici treba da ukažu na gramatičku
funkciju u rečenici
2. AGLUTINATIVNI TIP = ove postoje nastavci, ali svaki od tih
nastavaka uglavnom ima samo jednu gramatičku funkciju
- ako želimo da iskažemo na primer 3. lice jednine prezenta, nama
za svaku od ovih kategorija treba jedan nastavak (po nekoliko
nastavaka se lepi na reč)
- turski jezik ima tu vrstu strukture
3. FLEKTIVNI (SINTETIČKI, FUZIONI) TIP = tu takođe postoje nastavci,
ali za razliku od aglutinativnih jezika, svaki od tih nastavaka nosi više
gramatičkih fukncija
- srpski jezik i slovenski jezici generalno imaju tu strukturu
- fuzija (fizika) = svi ti nastavci su na neki način spojeni
- taj nastavak je toliko spojen sa osnovom da može doći i do
unutrašnje promene u samoj reči (ne možemo te nastavke jasno
razgraničiti)
4. INKORPORATIVNI (POLISINTETIČKI) TIP = sličan aglutinativnom i
flektivnom tipu
- tu za mnogobrojne gramtičke funkcije postoje različiti nastavci koji
se dodaju na jednu osnovu
- ono što bi kod nas bila rečenica sa različitim rečima, ovde bi bila
jedna reč sa mnogo različitih nastavaka u sebi
- tu možemo imati koren koji je glagolski + nastavak za predikat,
subjekat, objekat na njemu
- reči su često duge i komplikovane
- tu spadaju eskimski, aboridžinski jezici
* primeri za tipološku klasifikaciju nalaze se u prezentaciji
- nijedan jezik nije idealan predstavnik svog tipa (u svim jezicima
postoje strukture koje su i ovakve i onakve)
- najčešći tip je fuzioni
- engleski je najviše izolativnog tipa, mada ima neke oblike fuzionog
tipa
- turski je najviše aglutinativnog tipa, mada ima i on elemente
fuzionog
* AREALNA KLASIFIKACIJA = kontaktna srodnost jezika koji se
govore na istom prostoru
- primer toga bio bi balkanski jezički savez
- različiti jezici koji se govore na Balkanu imaju zapravo jako slične
strukture i to proizilazi iz njihovog kontakta na zajedničkom
prostoru
- dve osobine BJS = dodavanje postpozitivnog člana za određenost
kod imenica i zamena infinitiva konstrukcijom da + prezent
- mogu se i fonetske osobine širiti u prostoru, primer za to je
uvularno R = francuski, danski
- u francuskom se ne izgovara u svim dijalektima (ima ga u Parizu i
na severu Francuske)
- pojavilo se u XVII veku u Parizu (čak postoji i legenda da je kralj
imao govornu manu)
- do kraja XIX veka ovaj glas je došao čak do južne Norveške i
Švedske
* FUNKCIONALNA KLASIFIKACIJA = jezici se dele na osnovu funkcija
(uloga) koje obavljaju u društvu
- jezički varijetet = bilo koji oblik bilo kog jezika (nije važno da li ima
status jezika ili dijalekta, važno je da je to neki govor)
- važno je da svaki govor nazivamo nekim varijetetom = to je važno
jer nas to oslobađa priče o jezicima i dijalektima
- svaki jezički varijetet može da obavlja jednu ili više različitih
funkcija u stvarnom životu ljudi
- ljudi mogu imati više od jednog jezika (varijeteta) kojim se koriste
u različitim funkcijama
- nije tačna tvrdnja da svi jezici imaju samo jedan varijetet, mogu ih
imati više (svi mi vladamo različitim varijetetima ovog ili raznih
drugih jezika kojima govorimo u različitim kontekstima)
* jedan od varijeteta koji ima vrlo važnu sociolingvističku ulogu
jeste KOINE = zajednički jezik ili dijalekat jednog prostora,
naddijalekatski jezički varijetet koji sluči široj komunikaciji unutar
date oblasti
- to je nešto slično standardnom jeziku, ali on nije nužno
standardizovan i kodifikovan (ne mora da bude!)
- kada se ljudi iz različitih krajeva sporazumevaju koriste neki
zajednički kod koji služi samo tome (zajednički naddijalekatski jezik
koji služi za međusobnu komunikaciju)
- to je nešto što se desilo u istoriji grčkog jezika, grčki je imao
takođe različite dijalekte, ali je u nekom trenutku jedan od tih
dijalekata posato koine
- slično tome jeste LINGUA FRANCA = služi za komunikaciju između
različitih govornika različitih jezika, ali ima određene ekonomske
funkcije (jezik trgovine, diplomatije, ekonomije itd.)
- služi tačno određenim delatnostima
- gde god postoje ljudi - postoje i različiti jezici
- postoje različiti varijeteti koji imaju različite društvene funkcije
(imamo različite varijetete za različite potrebe u društvenom životu
koji obavljamo)
- razlog što postoji toliko jezika na svetu jesu upravo različite
sociolingvističke funkcije
 23.03.2017.

PSIHOLINGVISTIKA

- psiholingvistika = kognitivni procesi koji se dešavaju u vezi sa

jezikom
- jedna od temeljnih lingvističkih disciplina
- kognitivni procesi = mišljenje, mišljenje, percepcija, pamćenje,
zaboravljanje, kako dekodiramo jezik
- ima i u jeziku zaboravljanja
- trauma, povreda = zaboravljanje gramatike maternjeg jezika
- zašto su za nas važni ti kognitivni procesi koje proučava
psiholingvistika?
- nas zanima šta je psihološka osnova jezika
- vraćamo se na ono pitanje šta je to što ljudi znaju kada znaju jezik
- kako ljudi usvajaju, primenjuju jezik itd.
- lingvistika je deo kognitivne psihologije (N. Čomski) = jezik je deo
kognitivnih sposobnosti (ljudskog znanja)
- psiholongvistika je u osnovi lingvistike bilo kog jezika
- teme kojima se psiholingvistika bavi jesu suštinski lingvističke
teme (kognitivni procesi i funkcije koji su povezani sa jezikom - njih
ima dosta)
- ograničićemo se na dve vrste takvih procesa i funkcija:
* PERCEPCIJA (OPAŽANJE) JEZIKA = opažamo jezik kao pisani,
govorni, gestovni jezik
- nas će zanimati samo govorni jezik zato što je to najprirodniji i
najprimarniji oblik jezika (pisanje spada u sekundarni oblik)
* OBRADA I SKLADIŠTENJE JEZIČKIH PODATAKA = MENTALNI
LEKSIKON
- skladištenje u psihologiji odgovara pamćenju (gde i kako pamtimo
to što smo naučili)
- još nas zanima: kako obrađujemo naučeno
1. PERCEPCIJA (OPAŽANJE) GOVORA = ono što nas tu zanima jeste
u kakvoj je ona vezi sa HIPOTEZOM O MODULARNOSTI naših
jezičkih znanja
* HIPOTEZA O MODULARNOSTI = u našoj kogniciji / svesti / psihi
postoje odvojeni moduli koji se bave samo jednom određenom
stvari
- druga tvrdnja bi bila da modularnost zapravo ne postoji i da je sve
to povezano (skup svih naših znanja čini jednu mrežu)
- hipoteza o modularnosti = postoje ‘fiokice’ za različite stvari i nas
interesuje ona u kojoj se nalazi jezičko znanje
- MENTALNI LEKSIKON = modul gde se skladišti samo jezik
- percepcija govora je zanimljiva baš zato što nešto posredno govori
o toj modularnosti (može nam pokazati da li je jezička percepcija
modularna ili ne)
- postavlja se pitanje da li je odvojena percepcija govora kao zvučne
supstance od nekih drugih zvukova
- ljudi su uvek u stanju da razaznaju zvukove koji su jezički od
zvukova koji nisu jezički (kada u moru ljudi neko kaže naše ime mi to
odmah prepoznamo)
- uvek prepoznajemo zvukove obogaćene jezičkom informacijom
- bebe prepoznaju kada im se obraćamo jezikom u odnosu na neke
drug zvukove
* dva važna fenomena:
1. MCGURKOV EFEKAT
2. KATEGORIJALNA PERCEPCIJA FONEME
1. McGurkov efekat = fenomen da kada percipiramo govor, kada
slušamo osobu koja nam nešto govori mi u stvari paralelno sa tim
zvučnim stimulunsom obrađujemo i vizuelnu informaciju (zvuk +
slika)
- ako pustimo zvuk jednog glasa i prikažemo sliku drugog glasa,
ispitivači zapravo čuju neki drugi glas (slika koju vide utiče na ovo
što čuju)
- McGurkov efekat nam govori da percepcija govora nije modularna,
već da je povezana sa vizuelnom percepcijom (kada nekoga slušamo
i gledamo dok govori, informacija onoga što vidimo i informacija
onoga što slušavmo zajedno čine ono što čujemo)
- slepe osobe nemaju McGurkov efekat
- on se dešava u trenutku kada imamo udruženu vizuelnu i zvučnu
informaciju (spajaju se)
2. Kategorijalna percepcija foneme = govori nam da je percepcija
ipak modularna na neki način
- kategorijalno VS. kontinuirano (difuzno)
- kategorijalno = jasno su razgraničeni entiteti
- kontinuirano (difuzno) = bez jasnih granica, kontinuum
- nekategorialno postoji u percepciji boja = kada pogledamo spektar
boja mi vidimo različite boje, ali ne vidimo jasne granice između njih
(prelivaju se jedna u drugu, granica je difuzna)
- u jeziku je drugačije = kada uzmemo spektar glasova koje
izgovaramo mi ćemo uspeti da povučemo granicu između njih
- eksperimenti su pokazali da ispitanici vrlo jasno povlače granicu
između glasova (puštani su im glasovi koji postepeno prelaze jedni u
druge
- par B : P = ne možemo povući najjasniju granicu gde prestaje
zvučnost B i postaje P, ali svakako možemo zakljuliti da glas B
postaje sve manje i manje zvučan
- niko od ispitanika nije primetio da se to dešava kontinuirano (ta
zvučnost se polako gubi), već su svi samo rekli: ‘ovde čujem B, ovde
čujem P’
- isto je kod vokala = vokal A može postepeno prelaziti u vokal E
(slušaoci će jedno vreme percipirati A, jedno vreme će percipirati E)
- čak i bebe reaguju kategorijalno na te sekvence glasova
- kategorijalno se vidi granica između dve foneme, a taj prelaz je
zapravo kontinuiran
- činjenica da mi ljudski govor ne percipiramo isto kao nešto što nije
ljudski govor govori u prilog modularnosti percepcije jezika
- isto tako percipiramo i note u muzici
* OBRADA JEZIKA = kognitivni mehanizam
- za razliku od percepcije koja se dešava u interakciji čula i psihe,
obrada jezika dešava se u psihi (nas zanima šta se dešava unutar
svesti, kako mi to obrađujemo, procesuiramo)
- u obradi je glavno pitanje da li je ona INDUKTIVNA ili DEDUKTIVNA
* INDUKTIVNA OBRADA = od najmanjih jedinica ka nekim većim
kategorijama
* DEDUKTIVNA OBRADA = od nekih većih kategorija ka manjim
jedinicama
- primer za induktivnu = u jeziku bi to bilo kada bismo krenuli od
glasova, odnosno fonema - onda ih svrstavamo u morfeme -
morfeme svrstavamo u reči - reči svrstavamo u neki celoviti iskaz
- s u n c e s i j a ---> sunce + sija ---> sunce sija (induktivno)
- deduktivno bi bilo samo obrnutim putem = percipiramo nešto tako
što prvo vidimo celinu, pa je onda razlažemo na delove
- postavlja se pitnje da li taj put jezičke obrade ide u jednom ili u
drugom smeru
* EFEKAT DUŽINE REČI = kada se meri vreme reakcije ispitanika na
reč primećuje se da duže traje reagovanje na duže reči (što je reč
duža - treba nam više vremena da je obradimo i vice versa)
- ako je neka reč morfološki složenija trebaće nam više vremena da
je obradimo (dok je prepoznamo, procesuiramo...) = INDUKTIVNA
OBRADA (treba nam više vremena kako bismo videli od čega se to
sastoji)
- da je deduktivno tj. da prvo vidimo celinu, pa je onda razlažemo -
onda ne bi bilo ovih efekata
* FENOMEN RESTAURACIJE FONEME (govori u prilog deduktivnoj
obradi jezika) = ako u glasovnom nizu možemo da isečemo jedan
glas i da umesto njega stavimo neki drugi zvuk (neki u drugu buku) i
tako pustimo ispitanicima - ono što se uvek dešava jeste da uprkos
tome što smo mi taj glas isekli, svi ga i dalje čuju (restauriraju ga,
vrate tu fonemu tamo gde treba da bude)
- ako u nizu ‘prede kao mačka’ isečemo M i pustimo ispitanicima, svi
će i dalje čuti to M
- svi na osnovu konteksta restauriraju ono što očekuju da bude tu
(to govori u prilog deduktivnoj obradi - iz konteksta smo izvukli
manje delove)
* zaključuje se da je obrada jezika SIMULTANA
- ako samo ostavimo prvo i poslednje slovo na svom mestu, a u
sredini reči ispremeštamo sva slova - mi i dalje razumemo tu reč (to
pokazuje da je obrada jezika simultana)
- važno je ostaviti prvo i poslednje slovo na mestu
- percepcija, obrada i skladištenje (nešto što ulazi u memoriju)
* MEMORIJA = tu se skladišti sve što znamo, pamtimo
1. RADNA (PRIVREMENA) MEMORIJA = ono što trenutno
obrađujemo se tu skladišti
2. DOGOROČNA (TRAJNA) MEMORIJA = ono što je bitno, što ćemo
zapamtiti prelazi iz radne u dugoročnu memoriju gde stoji kako
bismo ga kasnije povukli
- obe memorije su bitne za jezik
- deo memorije gde se čuvaju jezički podaci zove se MENTALNI
LEKSIKON
- radna memorija nam služi u konkretnoj situaciji (obrađujemo ono
što neko sada priča, ono što u trenutku dobijemo)
- radna memorija je mnogo ograničenijeg kapaciteta nego
dugotrajna
* MAGIČNI BROJ = 7 ± 2
- u radnoj memoriji možemo operisati najviše sa sedam plus ili
minus dve jedinice
- ta efekat radne memorije reflektuje se i u jeziku - kada je u
pitanju duža rečenica ili tekst, opet nismo u stanju da zapamtimo
mnogo jedinica
- ono što znamo kada znamo jezik pripada različitim domenima
dugotrajne memorije:
* DEKLARATIVNA MEMORIJA = ‘ZNANJE - DA’
* PROCEDURALNA MEMORIJA = ‘ZNANJE - KAKO’
- znanje - da jeste deklarativno znanje = ono koje možemo da
izdeklemujemo (znamo da je nešto tako, znamo nešto kao
činjenicu)
- znanje - kako jeste proceduralno znanje = to su podaci koji su više
smešteni u neke radnje nego u činjenice (znamo da obavljamo neke
radnje)
- različito skladištimo radnje i činjenice
* jezik je proceduralno znanje u smislu - kada proizvodimo neke
rečenice, onda je to neka radnja
* jezik je deklarativno znanje u smislu - mi smo u svakom trenutku
upotrebe jezika svesni šta radimo
- druga podela dugotrajne memorije:
* EPIZODIČKA MEMORIJA = epizodička znanja su zapravo naša
iskustva, nešto što smo iskusili u životu i toga se sećamo
* SEMANTIČKA MEMORIJA = sve ono što nismo iskusili lično, ali smo
zaključili, naučili
- proceduralna memorija su radnje, ali ne moraju nužno biti iskustva
(epizodička memorija - nešto što smo doživeli, epizoda iz našeg
života, nešto čega se sećamo i čemu smo prisustvovali)
- potreban je uticaj sredine da bi se usvojio jezik, ali to ne mora da
znači da je jezik epizodička stvar - to bi značilo da se tačno sećamo
kada smo iskusili razgovor sa nekim kada smo imali dve godine
- jezik nema neke veze sa iskustvom - ne sećamo se, niti nam je
bitno kada smo tačno iskusili koji razgovor
- mi tih iskustava imamo jako malo
- kada ispričamo ispitanicima neku priču, možemo ih odmah posle
pitati šta su čuli - prepričaće nam je drugačije
- jezičko znanje može biti i proceduralno i deklarativno, ali nije
epizodičko (iskustveno)
* METODE = kako to psiholingvistika iskražuje?
- metode su u psiholingvistici jako važne
- ima ih mnogo, ali ona koja je za nas važna zove se ZADATAK
LEKSIČKE ODLUKE = merenje vremena reakcije
- ovako to izgleda = ispitanik se najčešće nalazi pred ekranom na
kome se pojavljuju reči u pisanoj formi i ispitanik ima pred sobom
dva tastera (da i ne) i zadatak da odredi da li reč koja se pred njim
pojavila pripada njegovom jeziku
- tu se javljaju različiti stimulusi = pojavljuju se reči koje jesu deo
njegovog jezika, koje nisu, pseudoreči itd.
- ono što se tu ispituje jeste vreme reakcije tj. koliko nam je
vremena trebalo da načinimo tu odluku (meri se u milisekundama)
- to vreme reakcije je jako važno jer nam govori o tome šta se
dešavalo u našoj kogniciji od trenutka kada smo videli stimulus do
trenutka reakcije (koliko je taj proces trajao)
- ako ispitanicima pokažemo nereč, odnosno neki skup slova koji
nije reč i ne može da bude reč - svi će odgovoriti sa ne
- ako im pokažemo pseudoreč (nešto što bi potencijalno mogla biti
reč, ali nije tako ostvarena)
- primer: tpsi VS. stip
- vreme reakcije na nereč je jako kratko, a na pseudoreč vreme
reakcije je jako dugačko (morali smo proći ceo mentalni leksikon
kako bismo videli da li tu reč zapravo znamo - da bismo na kraju
utvrdili da je ne znamo)
- treba nam mnogo više vremena da procesuiramo pseudoreč
- zadatak leksičke odluke jeste jedna jako korisna metoda (potpuno
nemoguće reči odmah odbacujemo - uopšte ne ulazimo u obradu, a
pseudoreči obrađujemo dugo pre nego što ih odbacimo)
- različita su vremena reakcije
- ono što se primećuje u zadatku leksičke odluke jesu različiti efekti
* EFEKAT DUŽINE REČI = ako je reč duža, ta dužina uticaće na vreme
reakcije - produžiće vreme reakcije
* EFEKAT MORFOLOŠKI SLOŽENIH REČI = ovaj efekat takođe
produžava vreme reakcije
* EFEKAT FREKVENCIJE = skraćuje vreme reakcije (ako se neka reč
frekventno koristi u jeziku, mnogo je kraće vreme reakcije na nju
nego ako je manje frekventna)
- EFEKAT = sve ono što utiče na neku reakciju (faktori koji utiču na
to kako obrađujemo jezičke podatke i kako donosimo leksičku
odluku)
* EFEKTI PRIMORAVANJA = neki prethodni stimulus koji utiče na
reakciju nekog narednog stimulusa (prethodni stimulus skraćuje
vreme reakcije na naredni)
- ako nekome prikažemo reč ‘čovek’ imaće neko vreme reakcije, ali
ako mu prikažemo reč ‘žena’ i odmah posle reč ‘čovek’ -reagovaće u
ovom slučaju mnogo brže na reč ‘čovek’
- OBS: ne utiču sve reči jedna na drugu, već samo neke
* MENTALNI LEKSIKON = to što imamo uskladišteno, to što smo
zapamtili, to što znamo kada znamo jezik, to što proučavamo
- ne treba to shvatiti kao rečnik, već kao malo širi pojam - tu se
sadrži sve ono što su jezičke jedinice, sve ono što spava u jezik koji
znamo (reči, rečenice, sintagme, izrazi...)
- leksičko blago jezika koje znamo (mentalni se zove zato što je to u
stvari psihološka stavka)
- postavljaju se pitanje šta su jedinice mentalnog leksikona i koliko
je taj leksikon u stvari obiman?
- na prvo pitanje odgovorili smo malopre (informacija o tome šta
nešto znači, kako se izgovara, kako se upotrebljava itd.)
- to mora biti skladišteno u mentalnom leksikonu jer to znamo i ne
učimo ga iznova
- drugo pitanje - koliko je obiman mentalni leksikon, koliko toga
možemo da zapamtimo?
- da li je mentalni leksikon bliži rečniku Matice srpske ili rečniku
SANU?
- nemamo beskonačni mentalni leksikon, a istraživanja pokazuju da
je negde oko rečnika Matice srpske (negde oko 100 000 reči)
- neke osobe imaju malo bogatiji mentalni leksikon, neke imaju
malo manje bogat (to može zavisiti od obrazovanja)
- merenjem reakcije možemo reći koliko mentalni leksikon ima
jedinica (vreme reakcije jeste obim mentalnog leksikona - koliko
milisekundi je mentalni leksikon veliki)
- početak pojma mentalnog leksikona jeste momenat kada
pojedinac odluči da li je nešto reč ili nije
- efekat frekvencije govori nam da li je mentalni leksikon samo
popis jedinica ili je nekako struktuiran
- ako brže odgovaramo na frekventnije reči - one su na početku
mentalnog leksikona
- pseudoreči moraju da prođu čitav leksikon
- postavlja se još jedno pitanje: da li su sve različite informacije o
obliku, značenju, upotrebi itd. koje imamo u mentalnom leksikonu
uskladištene zajedno ili odovojeno?
* fenomen ‘na vrh jezika’ = različite informacije u mentalnom
leksikonu u odvojeno uskladištene (različiti moduli za različite
delove jezičkog znanja)
- kada nam je nešto na vrh jezika ne možemo da se setimo oblika
onoga što želimo da kažemo, a znamo značenje, upotrebu - znamo
sve drugo samo nam fali zvučna supstanca

06.04.2017.

USVAJANJE JEZIKA

- usvajanje jezika tiče se razvojne psiholingvistike

- kako se kod dece od trenutka kada se rode do trenutka kada
usvoje to znanje (dok ga ne dobiju u potpunosti formirano) taj
proces odvija?
- razvojna psihologija = kako se nešto formira, kako do toga dolazi,
kako se to uči i usvaja
- razvojna psiholingvistika = kako se to isto dešava sa jezikom, kako
se jezik razvija kod ljudi, kako se do tog znanje dolazi
- dete tokom prvih godina života paralelno sa tim što usvaja jezik
razvija i druge kognitivne veštine (s nekima se rodilo, a neke usvaja)
- kognitivni i jezički razvoj teku paralelno
- postavlja se pitanje je li to povezano
* PLATONOV PROBLEM (N.Čomski) = naša znanje nisu proizvod
samo neposrednih čulnih iskustava koje imamo iz neposrednog
spoljašnjeg sveta, već oslikavaju neke univerzalne ideje i pojmove
- razaznajemo boje, predmete i to nije proizvod našeg čulnog
iskustva (nismo se navikli da postoji, pa ga zato prepoznajemo), već
je odraz naše urođene sposobnosti s kojom smo se rodili, koju smo
znali oduvek i koja se samo ispoljava
- Čomski naziva problem usvajanja jezika Platonovim problemom
zato što je pitanje bilo isto
- u prvim decenijama XX veka dok je u psihologiji vladao
bihejviorizam - smatralo se da je sve što čovek zna, ume, opaža,
kognitivno obrađuje uzrokovano neposrednim čulnim iskustvom
(sve je reakcija na neki spoljašnji stimulus koji smo neposredno pre
toga iskusili ili doživeli nekad u životu)
- Pavlovljev refleks = učenje se odvija putem uslovljavanja
- sve što jesmo je proizvod sredine u kojoj smo odrasli
- Čomski je svoju revoluciju u lingvistici i psihologiji započeo upravo
kritikom bihejviorizma (izneo je značajne argumente koji pobijaju
takvo mišljenje, a koji su u skladu sa starim Platonovim učenjem -
zato se to naziva Platonovim problemom)
- Platonov problem je formulisao ovako = kako je moguće da mi
znamo toliko mnogo kad imamo tako malo iskustva, tako malo
doživljenog stimulusa iz spoljašnje sredine koji je bihejviorizmu
potreban
- ono što mi znamo i umemo da uradimo mnogo je veće od svega
što smo doživeli
- ne moramo doživeti svaki mogući predmet da bismo ga
klasifikovali kao kocku, loptu, piramidu
- kada vidimo nešto prvi put nećemo biti tabula rasa
- na osnovu urođenih i univerzalnih znanja i ideja mi već znamo šta
je to što vidimo jer imamo neko znanje s kojim smo se već rodili,
nešto mnogo veće od onoga što nam je samo sredina dala - to je
takozvani ARGUMENT SLABOSTI STIMULUSA
- bihejviorizam tvrdi da deca usvajaju jezik samo tako što slušaju
odrasle kako govore međusobno ili sa njima i putem imitacije i sama
počinju da proizvode reči, rečenice
- sve ono što su im odrasli imputirali, to deca jedino mogu da
proizvedu
- Čomski tvrdi da to ne može biti tačno - deca uvek proizvode
mnogo više od onoga što su iskusila
- u stanju su da proizvedu nekako potpuno novu rečenicu - nije
tačno da je sve što znaju samo proizvod stimulusa, već postoji nešto
izvan toga (nešto što naše znanje čini mnogo većim)
- ono što dobijamo iz sredine previše je slabo i kvantitativno i
kvalitativno - to je znatno manje od onoga što smo u stanju da
proizvedemo
- Čomski smatra da to što mi znamo mora da bude urođeno
(sadržimo to u sebi)
- to je nešto što svi mi, samim tim što smo ljudi, nosimo u svom
genomu, u svom DNK (odatle se ispoljava u sredinu, a ne iz sredine
u nama)
- Čomski smatra da do usvajanja jezika vodi nešto što se zove
LANGUAGE AQUISITION DEVICE (LAD) = recimo da je to neki uređaj
za usvajanje jezika
- LAD = urođeni kognitivni modul za usvajanje jezika koji nosimo u
sebi (rodili smo se s tim da progovorimo u nekom trenutku, da
usvojimo jezik)
- mi ne govorimo od trenutka rođenja, ali oduvek smo u sebi nosili
LAD koji će povesti proces usvajanja jezika koji je urođen
* HIPOTEZA O KRITIČNOM PERIODU (posredan dokaz toga da je
znanje urođeno)
- kritični period = određeni uzrast do koga mora nešto da se usvoji,
ako se ne usvoji u tom periodu - više nikada neće moći da bude
usvojeno
- sve deca prohodaju negde oko godinu dana
- ako deca ne progovore kako treba u određenom periodu - to posle
više neće biti moguće
- dokaz za to jesu DIVLJA DECA (DECA VUKOVI) = deca koja su
pronađena u nekom kasnijem uzrastu (u tinejdžerskim godinama ili
kasnije), a dok nisu pronađena odrastala su u izolaciji tj. van
kontakta sa spoljašnjom sredinom
- kada su ta deca vraćena u kontakt sa spoljašnjom sredinom jako
im je bilo teško da progovore (nisu imala razvijene jezičke
sposonosti)
- deca koja su pronađena bila su držana od strane roditelja ili
staratelja u jako lošim uslovima (tavan, podrum)
* jedan jako poznat slučaj desio se 70-ih u Americi sa devojčicom
Džini koja je držana u jednoj sobi bez ikakvog kontakta sa ljudima u
spoljašnjoj sredini - niko nije pričao niti šta radio s njom do neke 14.
ili 15. godine kada je Džini pronađena i vraćena među ljude
- nije mogla da govori i radi mnoge druge stvari normalno, a i dan
danas živi u nekoj instituciji bez većine kognitivnih sposobnosti
- na osnovu toga se zaključuje da za usvajanje jezika postoje kritični
period
- nije do kraja sigurno u kom uzrastu to nastupa, neki tvrde da je to
do sedme godine, neki to proširuju do dvanaest ili trinaest
- ideja je da se to zapravo dešava jer se u mozgu gubi plastičnost
* PLASTIČNOST = to nas asocira na plastelin - mozak je tada masa
koja se može lako oblikovati, a potom se ta ‘glina’ osuši
- LAD se zasniva na plastičnosti mozga
- šta je bitno da bi se LAD pokrenuo u periodu plastičnosti?
- da bi se LAD pokrenuo potreban je nadražaj iz spoljašnje sredine
- mi nismo formirani na osnovu sredine, ali nas je to pokrenulo
(mora postojati okidač, nadražaj i spoljašnje sredine da bi ona
iskoristila tu plastičnost mozga)
- neće deca progovoriti sama od sebe, to mora da se podstakne
- istraživanja su pokazala da su mnogi mislili da nije potrebno baš
toliko pričati s decom, već da je okej uključiti TV ili radio (postoje
deca koja jako loše govore ili ne govore uopšte sa dve ili tri godine)
- kada govorimo o svemu ovome mislimo na proces usvajanja prvog
jezika L1 (maternjeg jezika)
- u lingvistici pravimo razliku između toga kako se usvaja prvi jezik i
kako se usvajaju svi drugi jezici (svi strani jezici koje učimo kasnije)
- kada je neko od rođenja okružen sa dva ili više jezika -on ih usvaja
kao L1
- ono kako deca usvajaju L1 je potpuno različito od onoga kako
odrasli usvajaju L2 (u bihejviorizmu se mislilo da je to isto)
- ispostavilo se da postoji čitav niz razlika između usvajanja L1 i
usvajanja L2
- L1 deca usvajaju spontano, L2 odrasli hoće svojom voljom da
nauče
* prva razlika jeste u tome koliko je vremena potrebno da se usvoji
jezik:
L1 = relativno brzo (dete do druge i po ili treće godine već priča)
L2 = proces je mnogo duži i možda čak traje ceo život i ne uspe
nikada do kraja da se usvoji
* druga razlika tiče se svesti o usvajanju:
L1 = usvaja se nesvesno i bez ulaganja napora
L2 = mora se uložiti svestan napor, moramo zaista da se fokusiramo
* treća razlika tiče se ishoda usvajanja:
L1 = ishod usvajanja je uvek uspešan i sva deca ga usvoje na
jednakom nivou u normalnim okolnostima, imaju jednaku
kompetenciju
L2 = uspeh može da izostane, neko nauči bolje, neko gore, nekome
se desi fosilizacija
* FOSILIZACIJA = dešava se da se u nekom stadijumu prosto
zaledimo, dostigli smo neki nivo znanja i nema dalje (fosilizovali smo
nesvesno jezik)
* četvrta razlika jeste značaj feedback-a (povratna informacija u
smislu svakog odgovora koji dobijemo od drugog govornika tog
jezika, da li smo mi to dobro rekli ili ne, feedback je jako važan)
L1 = utvrdilo se da ovde feedback ne igra neku naročitu ulogu
(odrasli ispravljaju decu, ali ona retko reaguju na to, nauče kada
sama reše)
L2 = ovde je feedback potreban i jako važan, moramo imati
povratnu informaciju, feedback bi bilo kada pitamo kako se nešto
kaže i na osnovu toga učimo
* peta razlika tiče se motivacije i stava prema jeziku koji se uči:
L1 = motivacija i stav prema jeziku nisu nikakav faktor, dete ne
može biti motivisano ili nemotivisano da usvaja maternji jezik, to je
proces koji se odvija spontano i nesvesno
L2 = od raznih faktora koji utiču na ishod, najvažniji faktor jeste
upravo motivacija i stav prema tom jeziku, govornik mora da hoće
da ga usvoji, teško će bez motivacije
* šesta razlika tiče se:
L1 = usvajanje prvog jezika odvija se uporedo sa opštim kognitivnim
razvojem
L2 = odvija se kod jezički i kognitivno već formiranih pojedinaca
* sedma i poslednja razlika tiče se kritičnog perioda:
L1 = postoji kritični period
L2 = ne postoji kritični period (neki istraživači misle da postoji KP i za
L2, ali da je granica za to mnogo kasnije u životu)
- pitanje je da li KP postoji i za L1 jer je kod Džini pitanje da li ona ne
može da govori jer je kritični period prošao ili zato što je bila u
užasnim uslovima, pa je inače kognitivno oštećena
- srećom nema mnogo takvih slučajeva
- ono što je dalje bitno za usvajanje prvog jezika jeste postojanje
FAZA U USVAJANJU L1 (u normalnim uslovima)
- Čomski je označio to kao polje na kome treba raditi
- kako deca usvajaju jezik - jedno od najbolje proučenih polja u
lingvistici
- postoje faze kroz koje sva deca, bez obzira na to koji jezik usvajaju,
prolaze
- postoje individualne razlike u vremenu nastupanja tih faza, ali to
može da varira
* PRVA FAZA = traje od rođenja do oko drugog meseca = FAZA
NEVERBALNE KOMUNIKACIJE (još uvek dete ne progovara, ali
komunicira plačom, smehom, mimikom, gestovima)
* DRUGA FAZA = sad već nastupa jezik, od oko drugog meseca =
FAZA GUKANJA (u tom periodu dete počinje da izgovara prve
slogove)
- ti sogovi imaju oblik KANONIČKOG SLOGA (kako ga je nazvao
Roman Jakobson) = konsonant + vokal (najčešći u svim jezicima
sveta) = što zatvoreniji mogući konsonant ploziv, što otvoreniji
mogući vokal A (pravi se apsolutni kontrast)
* TREĆA FAZA = od oko šestog ili osmog meseca života pa do prve
godine = FAZA BRBLJANJA (te iste slogove dete počinje da
reduplicira ili da ih kombinuje i spaja u malo veće jedinice)
- reduplikovano = kada dete ponavlja samo jedan slo
- varirano = kada izgovara različite slogove
- to je u stvari period jezičke igre
- odrasli obično misle da je dete progovorilo u ovoj fazi, ali nije - nije
reklo mama, tata i slično, već samo izgovara te slogove
- odrasli zapravo uzimaju te reči iz dečijeg jezika
* ČETVRTA FAZA = kada napuni oko godinu dana, tek tada je dete u
stvari progovorilo = FAZA JEDNE REČI = dete izgovara jednu reč, nije
još uvek u stanju da sklopi više reči zaredom
- detetova jedna reč nije ista kao jedna reč odraslih ljudi - njihova
jedna reč je zapravo čitava rečenica, čitav iskaz koji nosi u sebi celu
informaciju o kojoj se govori, takva jedna reč zove se HOLOFRAZA
- u pitanju su čitave rečenice spakovane u jednu reč
- ‘otu!’ = ‘vidi loptu’, ‘daj mi loptu’, ‘šutni loptu’, ‘šutnula sam loptu’
itd.
- ta faza trajaće do jedne i po godine
* PET FAZA = sklapanje dve reči, nešto što liči na rečenicu = FAZA
DVOČLANIH ISKAZA
- tada možemo da govorimo o dečijoj sintaksi (nešto što ima dva
člana sa nekim odnosom između njih
- ‘mama otu!’ = ‘mama vidi loptu’, ‘mama daj mi loptu’, ‘mama je
šutnula loptu’ itd.
- tu postoji neka vrsta sintakse, neka gramatika
* posle te faze dolaziće faze gde su iskazi sve složeniji i postaju
višečlani
- ovo su sve faze koja deca prođu
- već oko druge godine života deca govore jako puno i govore svašta
- dešava se da to što govore uopšte ne liči na jezik odraslih, kao da
imaju svoju posebnu DEČIJU GRAMATIKU
- to što deca govore u tom uzrastu vrlo često nije gramatično iz ugla
odraslih
* ta faza zove se FAZA OPCIONIH INFINITIVA (ne misli se na infinitiv
kao glagolsku kategoriju, već se misli na glagol koji NEMA FLEKSIJU)
- nema vreme, nema lice, nema kongruenciju
- ovo se dešava u drugoj, trećoj godini, a možda čak i do četvrte
- deca konstruišu rečenicu koja ima subjekat i predikat, ali je bez
kongruencije, gramatike, fleksije, nastavaka, padeža, glagolskih
vremena, pomoćnih glagola, veznika i slično
- deca se u toj fazi mnogo više oslanjaju na prozodijska obeležja i na
sam diskurs, nego što se trude da upotrebe gramatička sredstva
- u velikoj meri se služe intonacijom (da naglase imperativ, upitni
oblik itd.)
- deca koja usvajaju engleski jezik imaju problem sa pasivnim
konstrukcijama koji se usvaja čak do desete godine
- to je navelo istraživače da postave različite hipoteze o jezičkoj
kompetenciji kod dece
* HIPOTEZA O PUNOJ KOMPETENCIJI = deca od samog rođenja i
tokom čitavog usvajanja jezika imaju kompetenciju kao i odrasli
govornici, samo je ne ispoljavaju
- ova hipoteza tvrdi da uprkos tim greškama sve je ipak tu zato što
je ova faza opciona
* HIPOTEZA MATURACIJE = potrebno je neko vreme da bi se došlo
do pune kompetencije
- još jedan fenomen koji se javlja u dečijoj gramatici, koji je zapravo
značajan za istraživanje i potvrđuje hipotezu o punoj kompetenciji =
MOTIVISANE GREŠKE
- to jesu greške iz ugla jezika odraslih, ali su motivisane jer su u
pitanju SISTEMSKE GENERALIZACIJE GRAMATIČKIH PRAVILA
- deca ne usvajaju izuzetke u gramatikama, već gramatičko pravilo
koje znaju primenjuju sistemski i bez izuzetka na sve slučajeve
(konjovi, hoćem, nećem itd.)
- test kojim se to proučava = TEST ZA PROVERU USVAJANJA
MORFOLOŠKIH PRAVILA POMOĆU IZMIŠLJENIH REČI (osnovao ga je
Jean Berko Gleason)
- deca se navode da to znanje koje imaju pokažu tako što im se da
situacija, slika, igračka (to je jako zgodno sa izmišljenim rečima)
* Wug = proverava se da li je dete usvojilo pravilo za građenje
množine
* DRUGI FENOMENI
- usvajanje vokabulara i semantike (‘to mene ne zanima preterano,
pa ne mora ni vas’ :’D)
* ono što je nama zanimljivo kao fenomen jeste HIPEREKSTENZIJA =
dete kada nauči jednu reč za neki pojam, ima tendenciju da to
proširuje i na druge slične pojmove (kad vidi mesec na nebu isto će
reći lopta)
- ne zato što ne zna šta znači lopta, već zato što je ubeđeno da ta
reč znači nešto mnogo šire (tendencija da daju značenja reči kojih
usvoje većim kategorijama)
- ako nauči reč kuca - vidi kravu i kaže ‘evo je kuca’ (to je detetu
svaka životinja na četiri noge)
* drugi fenomen jeste JEZIK KOJIM SE ODRASLI OBRAĆAJU DECI =
taj se jezik negde naziva ‘Motherese’ = majčinski jezik (to je više
sociolingvistička stvar) = rodne razlike
- klasne razlike (važnije) = njih je proučavao Basil Bernstein, bavio se
ograničenim i elaboriranik kodom
- posmatrao je kako u GBR roditelji iz niže društvene klase i više
društvene klase govore s decom i ustanovio je:
- majke iz radničke klase sa svojom decom govore jako malo, mnoog
manje nego majke iz više klase
- to se dešava iz raznih društvenih razloga, majke iz više klase imaju
više vremena da se bave svojom decom
- imaju drugačiji pristup = majke iz niže klase koriste se ogranilenim
kodom, a majke iz više klase elaboriranim kodom
- elaboriran kod = govori se više nego što treba (majka odgovara
čitavim ekspozeom zašto je to tako, kako je došlo do toga)
- ogranilen kod = majka iz niže klase odgovara vrlo kratko ili ne
odgovara uopšte
- to je važno jer se kasnije odražava na akademski uspeh te dece
- deca koja dolaze sa ograničenim kodom imaju mnogo manje šanse
da završe visoke škole sa dobim uspehom, razliku od dece iz više
klase koja dolaze sa elaboriranim kodom i velikim obimom
vokabulara
- ispostavilo se da na uspeh u školi ima najviše uticaja verboznost
(obim vokabulara)

20.04.2016

NEUROLINGVISTIKA

- proučava se neurološka osnova (zanima je kako sve funkcioniše i

osnova na biohemijskom planu)
- svi psihički fenomeni imaju neurološku osnovu (psiholingvistika i
neurolingvistika su jako povezane
* jedan od predmeta proučavanja neurolingvistike jeste JEZIK I
GRAĐA MOZGA (gde se jezik nalazi u kompleksu neurona u mozgu)
* drugi predmet proučavanja jesu poremećaji jezičkih funkcija koji
su prouzrokovani oštećenjem mozga = AFAZIJE
- oštećenje mozga je jako česta pojava
* AFAZIOLOGIJA (KLINIČKA LINGVISTIKA) = oblast koja proučava
jezičke poremećaje
- klinička lingvistika je u saradnji sa medicinskim naukama
- proučavanje i rehabilitacija afazija
* treći predmet proučavanja neurolingvistike jeste FUNKCIONALNO
NEUROOSLIKAVANJE = snimanje mozga u trenutku kada se odvija
neka promena u aktivaciji jezičkih zona mozga
- sve što se dešava u ćelijama mozga podrazumeva neke
biohemijske promene u njima (predmet neurolingvistike jeste da se
te promene zabeleže)
- to je teško i neurolingvistika i druge nauke žele da otkriju kako da
to zabeleže (kako da se oslika ono što se u mozgu dešava)
- to se dešava na ćelijskom nivou u milisekundama
- koje su metode proučavanja toga?
- glavna metoda koja se koristi u neurolingvistici jeste
PSIHOLINGVISTIČKI EKSPERIMENT + TEHNIKE NEUROOSLIKAVANJA
- seti se eksperimenata iz psiholinglistike
- neurolingvistika želi da zabeleži šta se u trenutku
psiholongvističkog eksperimenta dešava u mozgu
* tehnike neurooslikavanja kojima se neurolingvistika koristi:
* ELEKTROFIZIOLOŠKE TEHNIKE = zasnivaju se na električnim
impulsima
- neuroni imaju električni potencijal - prati se njihova aktivacija
ELEKTROENCEFALOGRAFIJOM (EEG) = meri se napon u moždanim
ćelijama (slika na prezentaciji)
- kapa koja ima čiode i meri električni potencijal u mozgu (najavljuje
kada se električni potencijal promeni)
- slična metoda je MAGNETNA ENCEFALOGRAFIJA (MEG) = ista stvar
je u pitanju samo što se ovde meri magnetni potencijal (fizika: gde
god ima struje, ima i magnetizma)
- problem sa tom tehnikom je to što ona ima dobru vremenski, ali
lošu prostornu rezoluciju (zavisi od broja piksela)
- dobra vremenska = sve se to brzo dešava, ali se brzo i beleži
- loša prostorna = mozak je veliki, ima mnogo nervih ćelija i ove
tehnike nam ne mogu tačno reći gde se ta promena desila, već
mogu otprilike da odrede u kojoj zoni mozga se ona desila
- ne može tačno da odredi koji deo zone se aktivirao, zato imamo
drugu vrstu tehnika:
* HEMODINAMIČKE TEHNIKE = one se zasnivaju na promenama u
količini krvi u mozgu (dešavanjem svih ovih promena dešavaju se i
promene u dotoku krvi u mozak)
- krv je komunikaciona supstanca u celom telu, pa i u mozgu
- ove tehnike beleže gde je veća, a gde manje koncentracija krvi u
mozgu
- gde je veća koncentracija tu su ćelije aktivirane
* RADIOGRAFIJA (‘skener’, CT i PET) = različite vrste skenera
- snima se mozak i dobija se slika koja nam pokazuje rezličitim
bojama i nijanasama gde je veća, a gde manja koncentracija krvi
- kod ovih tehnika je stvar sa razolucijom obrnuta, one imaju dobru
prostornu rezoluciju, a lošu vremensku rezoluciju
- dobra prostorna = na snimku tačno vidimo koja ćelija sadrži krv, a
koja ne sadrži (pokazuje svaki detalj - gde se šta u svakom deliću
mozga desilo)
- loša vremenska = dok ti zraci prođu, dok se taj snimak napravi krv
je već otišla jer mozak jako brzo radi (sve se meri milisekundama)
- jedna od opcija za prevazilaženje ovih nedostataka jeste da se ove
tehnike kombinuju (da dobijemo i jednu i drugu informaciju)
- ljudi su izmislili novu hemodinamičku tehniku - FUNKCIONALNU
MAGNETNU REZONANCU (fMRI) = neka vrsta skenera, može da
snima bilo koji deo tela, radi pomoću magneta koji meri magnetne
promene u mozgu
- bolja je od klasičnog skenera jer klasični skener zrači
- odlična joj je i vremenska i prostorna rezolucija
- jedini problem sa ovom tehnikom jesto to što je nova, a sve što je
novo je skupo (slabo je dostupna)
- prvenstveno se koriste u medicini, a tek onda za neka istraživanja
- ovo funkcionalna = beleži promene koje se dešavaju u mozgu (ne
samo taj trenutak, već i par trenutaka pre i par trenutaka posle)
- klasična (ona koja se ne naziva funkcionalnom) = pruža nam samo
presek u datom trenutku, nama to ne znači ništa, potrebna je
medicini
* STARIJE INVAZIVNE TEHNIKE = nekad se koriste, nekad ne
- invezivna tehnika = nešto na neki način ulazi u telo
- sve ranije tehnike bile su takve, morale su jer nije bilo drugog
načina
- to je podrazumevalo bukvalno otvaranje glave i ulaženje u mozak
da bi se tako videlo šta se dešava
- koriste se i danas u nekim slučajevima (neurohirurgija, patologija)
* PITANJA (navešćemo neke od glavnih)
- nisu tačne one činjenice da koristimo 10% mozga, koristimo ceo
mozak!
- svašta se u mozgu dešava u svakom trenutku
* DA LI JE NEURALNA OBRADA JEZIKA LOKALIZOVANA?
- lokalizovano = smešteno
- lokalizacija u kontekstu neuronauka = da li su psihičke funkcije
lokalizovane i gde su lokalizovane (u kojoj zoni, ćeliji, grupi ćelija se
to odvija, da li se odvija na jednom mestu ili više)
- bavi se time da li postoji neki tačno određeni centar za jezik u
mozgu (je li negde smešten ili je svuda po mozgu)
- ranije se tvrdilo da su sve kognitivne funkcije na neki način
lokalizovane u nekim delovima mozga
- svaka funkcija ima svoju zonu i svaka zona ima svoju funkciju
- jedna od pseudonauka (ranije praktikovane, danas ne) zove se
FRENOLOGIJA = XIX vek, proučavanje posmatranjem oblika lobanje
kod pojedinca i verovalo se da što je neka kognitivna funkcija u
svojoj zoni izraženija, to će ona više delovati fizičkim pritiskom na
kost lobanje i na neki način je izdubiti (na taj način su otkirvali gde
se koja funkcija u mozgu nalazi)
- frenolozi su usled nemogućnosti da uđu u mozak proučavali
lobanju
- to su ona ubeđenja: ako neko ima veliko čelo - veoma je pametan,
ako je neko religiozan - izražen mu je centar za veru
- frenologija je bila ubeđena da sve što nekog čoveka karakteriše
može da se napipa
- nešto što se zasniva na frenologiji jeste LOBOTOMIJA =
primenjivala se u medicinskoj praksi u XIX veku i vodila se logikom -
ako nekoga hoćemo da učinimo manje religioznim možemo da mu
otvorimo mozak i izvadimo centar za veru, pa će prestati da bude
religiozan
- lobotomija bukvalno znači otklanjanje delova mozga
- ona se primenjivala kada su lekari, na osnovu frenoloških ideja,
želeli da reše neki problem
- lobotomija se danas praktikuje kada zaista postoji problem na
fizičkom planu u mozgu i nešto treba otkloniti
- čovek i dalje ostaje da živi bez polovine ili nekog većeg dela mozga,
ali kratko
- nije tačno da u mozgu imamo baš tačno određen centar za sve
- jedna od stvari za koje definitivno znamo da jesu tačne jeste
LATERALIZACIJA (lateralno = bočno) = u kontekstu nauka ona znači
podeljenost mozga na dve hemisfere
- funkcije su lateralizovane u tom smislu da je za njih najčešće
značajna samo jedna od te dve hemisfere
- leva hemisfera jako je važna za jezičke funkcije, dok desta
hemisfera ne utiče toliko u jezičkim funkcijama
- kada govorimo, učimo jezik, skladištimo ga u mozgu = to se odvija
u levoj hemisferi mnogo više i kod mnogo većeg broja ljudi nego u
desnoj hemisferi
- ta podela po hemisferama važi za mali broj kognitivnih funkcija
* JEZIČKE FUNKCIJE JESU LATERALIZOVANE
- ako ostanemo bez desne hemisfere, čovek će nastaviti da govori
- u neuronaukama i dalje postoje različita mišljenja o tome kako su
lokalizovane i da li su uopšte lokalizovane kognitivne funkcije u
mozgu
* LOKALIZAM VS. ASOCIACIONIZAM / HOLIZAM
* LOKALIZAM = tvrdnja da su sve kognitivne funkcije lokalizovane
(da negde u mozgu ipak postoje neke zone koje su za nešto
zadužene)
* HOLIZAM (nešto sagledavamo u potpunosti, celini) = mozak kao
celina uvek učestvuje u radu svih kognitivnih funkcija
* ASOCIACIONIZAM = varijanta toga prva dva - postoje zone, ali one
moraju na neki način biti povezane
#tb: hipoteza o modularnosti = govori da su kognitivne funkcije
modularne (ide u prilog lokalizmu)
- ako postoji poseban kognitivni modul za jezik, onda bi u mozgu
trebalo da postoji posebna zona koja je zadužena za jezik
- da bismo znali o čemu pričamo, moramo reći nešto o samom
mozgu
- ljudski mozam ima više delova (veliki mozak, mali mozak,
međumozak itd.)
- ono što nas zanima jeste kora velikog mozga (zadužen je za
različite kognitivne funkcije)
- ono što se dešava u malom mozgu i hipotalamusu više je povezano
sa nekim biološkim funkcijama organizma, instinktima
- kora velikog mozga (korteks) = tu su lokalizovane kognitivne
funkcije
- kora velikog mozga podeljena je na te dve hemisfere (na slici u
prezentaciji prikazana je leva hemisfera)
- obe hemisfere podeljen su na neke veće celine koje se zovu
režnjevi kore velikog mozga
- postoje 4 MOŽDANA REŽNJA sa obe strane
* FRONTALNI (ČEONI) REŽANJ
* TEMPORALNI (SLEPOOČNI) REŽANJ
* PARIETALNI (TEMENI) REŽANJ
* OKCIPITALNI (POTILJAČNI) REŽANJ
- rekli smo da je jezik lokalizovan u levoj hemisferi, ali to ne znači da
je cela leva hemisfera zadužena za jezičke funkcije, već određeni
režnjevi u levoj hemisferi
* BROKINA ZONA = zove se francuskom lekaru koji se zvao Paul
Broca, tada je lokalizam bio aktuelan i ljudi su želeli da otkriju
centre u mozgu za kognitivne funkcije
- Paul Broka je imao jednog pacijenta koga je nazvao Tan
- Tan je imao afaziju zbog koje nije mogao da govori, jedino što je
mogao da izgovori bio je jedan prilično neatrikulisan slog koji je
podsećao na ‘tan’ (tako je dobio ime)
- Tan je zadobio vrlo jak udarac u glavu koji mu je oštetio veliki deo
mozga i zbog toga je imao gomilu problema (ubrzo je umro)
- kada je Tan umro Paul Broca je izvršio patologiju i otkrio da se deo
koji je bio povređen nalazi u čeonom režnju leve hemisfere (slika u
prezentaciji)
- pošto Tan nije mogao da govori, Broca je zaključio da je taj deo
mozga koji je njemu povređen u stvari centar za jezik (Brokina zona)
- Brokina zona se nalazi u čeonom režnju leve hemisfere i to je prvi
otkriveni centar za jezik
- ta vrsta oštećenja Brokine zone zove se BROKINA AFAZIJA
- ono što se često dešava jesu moždani uradi, šlogovi, staračka
demencija
- Brokina afazija se takođe zove MOTORNA, NEFLUENTNA AFAZIJA =
to je jako otežana produkcija jezika (pacijenti s tom afazijom imaju
problema sa produkcijom jezika)
- blaži oblik Brokine afazije svakako se odlikuje teškoćama u govoru
- ti pacijenti jako teško i sporo uspevaju da izgovore ono što hoće da
izgovore, čak se sa tim povezuje autizam
- drugi važan simptom Brokine afazije jeste AGRAMATIZAM =
osutstvo gramatičnosti u tim jedva izgovorenim iskazima i to jako
često liči na nešto što se zove TELEGRAFSKI GOVOR
- pošto je u prošlosti telegraf bio skup, ljudi su prenosili jako kratke
poruke
- kod Brokinih pacijenata postoje samo neke reči, ali nema
gramatike i postoji nešto što liči na rečenice
- kod Brokine afazije je motorna strana narušena, ali je semantička,
značenjska strana, odnosno razumevanje jezika očuvano!
- Brokin pacijent može da čita i da razume, ali ne može sam da
napiše nešto
- to je centar za jezik zadužen za morfologiju, sintaksu, produkciju
- Brokina zona nije the centar za jezik
* VERNIKEOVA ZONA (Karl Wernicke, nemački lekar) = on je takođe
imao pacijente koji su patili od neke vrste jezičkog poremećaja
(VERNIKEOVA AFAZIJA)
- Vernike je utvrdio da njima nije bio oštećen Brokin centar, njima je
bio oštećen drugi deo mozga = Vernikeova zona
- simptomi njihove afazije bili su drugačiji od onih vezanih za
Brokinu afaziju i Vernike je zaključio da je to drugi centar za jezik
- Vernikeova zona nalazi se u temporalnom režnju leve hemisfere
- ako dođe do oštećenja tog dela mozga dolazi do VERNIKEOVE
AFAZIJE čiji su simptomi drugačiji = očuvana fluentnosti (čak
logoreičnost) i gramatičnost (vrlo su govorljivi)
- kod njih je narušeno razumevanje i smisao (ne razumeju šta im se
govori)
- govor je bemislen i česta je pojava neologizama (reči koje su oni
smislili)
- javljaju se različite PARAFAZIJE (reči koje su izgovoreno malo
drugačije nego što bi trebalo - ne kažu mačka, već bačka) i ŽARGON
- AFAZIJE (potpuno izmišljene reči)
- nisu u stanju da obrade smislenost tuđe poruke
- Vernike je zaključio da je njegova zona neka vrsta pandana
Brokinoj zoni
- Brokina zona = motorna zona
- Vernikeova zona = senzorna zona
- Vernikeova zona = zona zadužena za značenje, semantičku obradu
i recepciju
- možda su neke druge fukncije više holističke, ali jezik jeste
lokalizovan (ova dva mesta)
- postoji i treći važni deo mozga:
* FASCICULUS ARCUATUS (‘LUČNI SNOP’) = snop vlakana koji
povezuje Brokinu i Vernikeovu zonu
- zove se lučni snop jer su ti snopovi malo izvijeni, podsećaju na luk
- nervna ćelija ima telo i krakove (aksone)
- povezuju se neuroni zaduženi da motoriku govora i neuroni
zaduženi za percepciju govora
- FA predstavlja neurološku osnovu kratkotrajne memorije
- u tom snopu nalazi se veza između produkcije i recepcije jezika
- ako se oštete neki snopovi pojaviće se određena vrsta afazije koja
nije ni Brokina ni Vernikeova i zove se KONDUKTIVNA ILI
ASOCIJATIVNA AFAZIJA = poremećaj komunikacije između Brokine i
Vernikeove zone
- razumevanje nije narušeno i produkcija je relativno očuvana, ali
izostaje mogućnost ponavljanja!
- osim ove tri afazije postoji još mnogo jezičkih poremećaja
* AFAZIJA VS. DISFAZIJA
- razlika je u uzroku poremećaja, u tome kako je do tih poremećaja
došlo
- ljudi mogu imati različite poremećaje jezičkih sposobnosti
#tb: porodica KE (mutacija gena)
- genetski poremećaji su izuzetno retki
- mnogo su češći razvojni ili psihološki poremećaji i manje su ozbiljni
- mucanje (disritmija) je takođe jezički poremećaj - ne fonetski, već
psihološki
- disleksija = problem sa čitanjem
- disgrafija = problem sa pisanjem
- kod psiholoških poremećaja je, za razliku od afazije, sa mozgom
sve u redu
- kod afazija uvek postoji fizičko oštećenje moždanog tkiva = stečeni
poremećaji (oni koji se dese nekada u toku života, postoji spoljašnji
faktor)
- poremećaji mogu biti: genetski, razvojni i stečeni
- osim Brokine, Vernikeove i konduktivne afazije postoje još:
* GLOBALNA AFAZIJA = vrlo ozbiljno oštećenje velikog dela
moždanog tkiva, toliko je veliko oštećenje da zahvati i Brokinu i
Vernikeovu afaziju (nema ni razumevanja i produkcije) = dešava se
kod baš jakih udara i retka je
* ANOMIJA = najčešća, nemogućnost prisećanja reči koja je
prouzrokovana prirodnim staračkim propadanjem moždanog tkiva =
oštećenje mozga bilo gde u blizini različitih jezičkih centara
- to nije zaboravljanje u psihološkom smsilu, već u hronološkom
smislu
* MOGUĆA JE REHABILITACIJA PACIJENATA I PACIJENTKINJA SA
AFAZIJOM!
- to se podstiče različitim psiholingvističkim vežbama i time se
susedni neuroni navode da preuzmu funkciju oštećenih (to se
dešava i samo od sebe, ali sporije nego sa terapijom)

04.05.2017.

OBNAVLJANJE

- ne moramo da pamtimo sve argumente iz literature, samo važne

- PITANJA:
* šta je bihejviorizam?
* šta smo pomenuli da je važno za evoluciju?
* mutacija gena za jezik kod čoveka?
* kako definišemo rekurzivnost?
* razlike između ljudskog jezika i životinjske komunikacije?
* šta je glavna stvar u neurolingvistici?
* samo dva režnja su bitna za jezik = čeoni i slepoočni režanj leve
hemisfere
* Brokina i Vernikeova zona?
* lučni snop?
* čime se bavi psiholingvistika?
* efekat frekvencije = brže prepoznajemo frekventnije reči, brža je
reakcija na njih
* usvajanje jezika?

11.05.2017.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

- veštačka inteligencija se još zove mašinska inteligencija

- ono čime se informatičari bave neizbežno se kombinuje i sa
lingvističkim saznanjima
- Google i slične velike kompanije poslednjih godina najviše
zapošljavaju lingviste (oni znaju o jeziku ono što programeri ne
znaju - struktura jezika...)
- želja za stvaranjem mašina koje se ponašaju inteligentno nalik
ljudima (opažanje predmeta itd.)
- ono čime se mi bavimo jeste pitanje kako robotu usaditi jezičko
znanje, sposobnost da govori?
- Google translate, voice search, Cortana, Siri
- to funkcioniše, ali ima svoja ograničenja = valjalo bi govoriti polako
i razgovetno, postavljati jednostavnije upite
- ti programi ne mogu da prevode bez greške, odgovore baš na sva
pitanja (ograničeni su)
- ne može da se načini da računari imaju jednaku ili jako sličnu
jezičku kompetenciju kao ljudi
- između čoveka i mašine nije u pitanju biološka razlika, već
kategorička
- rad na veštačkoj inteligenciji počeo je da se razvija 50-ih godina XX
veka i zasniva se na lingvističkim učenjima o jeziku
- pojava veštačke inteligencije zapravo se vezuje za pojavu
strukturalne lingvistike
- ideja je bila da se ono što se može iskazati jezikom prenese na
mašine
* prvi začetnik veštačke inteligencije bio je matematičar ALAN
TJURING
- film ‘Imitation game’
- Nemci su uvek bili u prednosti jer su imali šifrovane poruke koje
drugi ljudi nisu mogli da dešifruju
- na kraju je uspeo i to dešifrovanje bilo je više lingvističke prirode
nego informatičke
- isto kao što su dešifrovana stara pisma
- Tjuring je bio opsednut time da napravi mašinu koja će u
potpunosti funkcionisati kao čovek
- preminuo mu je prijatelj iz srednje škole i noseći se sa tim
gubitkom želeo je da napravi robota repliku tog prijatelja
* TJURINGOV TEST (1950) = da li će mašina moći da dostigne
čovekov nivo inteligencije
- objašnjavao je kako on to zamišlja inteligentne računare
- taj test je zapravo igra imitacije (igra je bila popularna u to vreme i
igrala se u dokolici)
- to je nešto kao igra pogađanja, komunicira se sa saigračima -
osbom A i osobom B, te osobe ne vidimo i postavljamo im pitanja
- osoba ja su u stvari muško i žensko, ne znamo ko je ko i moramo
to da pogodimo i oni se trude da nas prevare
- Tjuring je istu tu igru zamislio, samo sa računarem (jedna od ove
dve osobe je računar, a druga je čovek)
- komuniciramo sa jednim i sa drugim pisanim porukama i naš
zadatak je da odredimo ko je čovek, a ko računar
- može da se desi da je osoba stranac i da joj taj jezik nije maternji,
te da pravi greške koje bi nas navele na to da pomislimo da je u
pitanju mašina
- Tjuring je tvrdio = ako mi možemo tokom ovog testa da
razgovaramo sa mašinom i da ne prepoznmo da je u pitanju mašina,
već mislimo da pričamo sa čovekom, onda ne može da se porekne
inteligencija računara
- ni ljudi ne znaju jesu li stvarno inteligentni, samo se tako ponašaju
i pretpostavljaju da su svi oko njih inteligentni (isto to važi i za
mašine, ako ona može da se PONAŠA kao da je inteligentna, zašto
ne bi bila)
- postoji veliki uticaj bihejviorizma
- Tjuringa zanima samo da li mašina može da se ponaša kao da je
inteligentna, ne interesuje ga čega ima unutra i kako je do toga
došlo
- since then programeri su mnogo puta pokušavali da naprave
programe koji bi uspeli da prođu Tjuringov test (programi za
četovanje)
- prošle godine je napravljen jedan - zove se Evgenije i iz Ukrajne je
- to s programima nije doživelo preterani uspeh, vrlo ih lako
proalimo da nisu ljudi (ne prave greške, ali nam postavljaju pitanja
zato što ne žele da odgovaraju, čim ih mi pitamo nešto, oni nam
vrate pitanje)
- Evgeniju nije najbolje išao engleski, pa se vadio na to da je iz
Ukrajne
- postoji čak i nagrada koja čeka onoga ko uspe da napravi program
sa istom jezičkom kompetencijom kao što je čovekova
* ono što je važno je shvatanje inteligencije koje je tim
istraživanjima Tjuring pokrenuo i zove se RAČUNSKA
(REPREZENTACIONALISTIČKA) TEORIJA UMA
- to je zapravo ono što je izneo Čomski kao kritiku bihejviorizma
- Tjuring je mnogo bliži bio Čomskom nego bihejviorizmu
- Tjuring zagovara = ako postoji neki niz simbola i sistem pravila koja
mi držimo u našoj svesti (mentalne reprezentacije koje su
formalizovane), onda ih je sasvim moguće razviti kao programski
kod
- naš um traži mentalne reprezentacije i neka pravila kako bi se one
povezale
- kognitivna revolucija = niz simbola koji se povezuje pravilima
- ova teorija je klasično računarska stvar
- tvrdi se da ljudski um nije ništa drugačiji od mašine
- odbacili smo bihejviorizam, ali nam je ostalo to da verujemo da
naš um funkcioniše po računarskom principu tj. kao mašina
- verujemo da postoji sistem pravila koja čine gramatiku i da je to
naša kompetencija
- postavlja se pitanje: ako je to tako, zašto nismo bili u stanju da
programiramo mašinu koja će imati istu jezičku kompetenciju kao i
ljudi?
- ali mozak nije samo sistem, mi imamo mnogo drugih različitih
kompetencija koje su malo više ljudske, nisu toliko mašinske
- kada govorimo nije dovoljno samo da poznajemo gramatički
sistem pravila, potrebna nam je i pragmatička kompetencija kako bi
to što govorimo bilo u skladu sa situacijom (držimo se teme)
- računar sve to ne može
- kod ljudi je to usko povezano = mi znamo da se koristimo jezikom
zato što znamo sve one druge stvari koje su deo jezika
- nije samo gramatika ono što čini jezik imamo i kulturološku
kompetenciju
- sociolingvistička kompetencija = znamo kako da se obraćamo
ljudima u društvu, kako govorimo u određenim prilikama
- čoveku je za ovo dovoljan život u zajednici
- Džini jeste ljudsko biće, ali nije živela u zajednici i zbog toga je
onemogućen govor
* SEARLEOVA ‘KINESKA SOBA’ (1980) = on je dao kritiku čitavog
programa veštačke inteligencije
- tu kritiku formuliše kroz eksperiment kineske sobe = misaoni
eksperiment
- pokušamo da zamislimo nešto što odgovara klasičnom
eksperimentu
- kaže: zamislimo da sam ja taj računar, da se nalazimo u jednoj sobi
i da ljudi ne znaju jesam li računar ili čovek (kao u Tjuringovom
testu), postoje neka pravila prevođenja sa engleskog na kineski
(zamislimo da svaki iskaz može tačno da se prevede)
- s jedne strane ulaze iskazi na engleskom, a s druge strane izbacuje
iskaze na kineskom, pravilne i gramatične
- govornici kineskog koji to umeju da čitaju neće uspeti da
prepoznaju da li je to čovek ili mašina
- Searl zapravo zna samo engleski, ne zna kineski da govori, samo
zna da prevodi (samo izbacuje iskaze)
* računaru možemo servirati nešto i on može prevesti to bez greške,
ali u suštini ne zna da govori taj jezik (radi po automatizmu)
- tvrdi: ne znači da mi zaista znamo jezik zato što imamo gramatički
sistem pravila
- jezik je i taj značenjski sistem
- sintaksa + semantika (samo ljudska osobina)
- to imaju samo ljudi jer samo oni imaju mozak koji je neophodan
kao osnova za to
- možemo da simuliramo proces fotosinteze, možemo da napravimo
taj proces u laboratoriji
- kod mašina simuliramo algoritme koji čine sintaksu, ali to nije
stvarno čovek (fali semantika)
- možemo da simuliramo proces disanja preko aparata, ali to nije to,
to nije disanje
- ništa ne može da zameni u potpunosti ono što je prirodna
- možemo simulirati formalne sisteme, ali ne one iskustveno ljudske
koji su biološki definisani

18.05.2017.

SOCIOLINGVISTIKA

- važan je jezik na kome se izvodi nastava u školama

- ne bi bilo obrazovanja da nema jezika
- ono što znamo su neke lingvističke kategorije
- da li je nešto krivično delo zavisi od krivičnog zakonika da li je to
delo definisano kao takvo, a za te sve definicije neophodan je jezik
(jezička posredovanost te društvene institucije)
* MIKROSOCIOLINGVISTIKA = proučava jezik i fokusira se samo na
operacije unutar jezika koje zavise od nekog društvenog odnosa
* MAKROSOCIOLINGVISTIKA = ima širi pogled, ne fokusira se samo
na jezik, već i na društvo u celini i posmatra kako je društvo
oblikovano jezikom
- možemo imati sociolingvistiku ili sociologiju jezika (tu stavljamo
malo drugačiji akcenat)
- pored jezika zanimaju nas i druge društvene kategorije
- šta to znači kada kažemo da je jezik društvena kategorija?
- jezik je tvorevina društva, društvo se njime služi
- primeri koji pokazuju da je jezik društvena kategorija:
*konvencionalnost jezičkih znakova = ljudi su određivali kako će se
nešto zvati (svako je društvo uspostavilo svoje konvencije kako se
nešto zove) = društveno je determinisan konvencijom
* jezik smo usvojili u određenoj sredini, ne možemo bez toga i zato
smo usvojili baš taj jezik = društveno se usvaja
* funkcionalno je determinisan = jezik ima mnogo funkcija, postoji i
jezik na kome pričamo sami sa sobom, ali velika većina jezičkih
funkcija zapravo je društvene prirode
- da li svi pripadnici jedne jezičke zajednice (svi govornici jednog
jezika) govore tim jezikom na isti način?
- imaju dijalekte, sociolekte, žargone, funkcionalne stilove, svaki
pojedinac ima neki svoj jezik (postoje različiti varijeteti unutar
svakog jezika)
- važna stvar kojom se sociolingvistika bavi jeste VARIJABILNOST
JEZIKA
- nijedan jezik nije homogen, nijedan jezik nije isti za sve pripadnike
te jezičke zajednice
- jezik se usvaja društvenim putem, ima različite društvene funkcije i
varira u društvu (ima različite pojavne oblike u zavisnosti od toga
kojoj društvenoj grupi pripadaju govornici)
- jezik je u isto vreme i biološka, psihološka, neurološka,
antropološka kategorija
- biološka sposobnost se uvek ispoljava u nekom društvenom
kontekstu
- kada na ovaj način govorimo o društvu, mi zapravo govorimo o
različitim društvenim grupama
- bavimo se time šta sve kategorizuje ljude, šta ih sve svrstava u
različite grupe (kultura, nacija, država, religija, zanimanje, pol itd.) =
sve ono po čemu ljudi nisu isti, po čemu nisu homogeni
- rasa = ako pocrnimo na moru i promeni se boja kože ili plastičnom
operacijom promenimo fizičke karakteristike, zašto se nije
promenila naša rasa?
- nije se promenila jer je to društvena kategorija
- kada se vratimo s mora mi smo i dalje bele rase jer nas je društvo
smestilo u tu fioku
- zajednica je ta koja nas određuje kao pripadnike određene
kategorije (rasa je odličan primer za to)
- te stvari se društveno konstituišu, društvo deli ljude
- to isto važi i za sve druge društvene kategorije
- nacije su određene linijama na karti
- različiti faktori kao što su mesto rođenja, društvena grupa definišu
nacionalnost
- kultura je takođe društvena kategorija (tradicije i običaje su
izmislili ljudi, u nekom momentu je to moralo da nastane)
- društvo ima moć da oblikuje naše živote i da nas smešta u
određene grupe, te da mi mislimo da je to ono što nas definiše
* ono što nas zanima jeste kako se jezik preklapa tj. u kakvom je
odnosu sa ostalim društvenim kategorijama
* jezik i rasa = nemaju neki korelativni odnos (više rasa govori
jednim jezikom), ali pošto je rasa društvena kategorija tu ipak ima
nekog raslojavanja
- u Americi postoje varijeteti engleskog jezika od rase do rase
- ne postoji nešto što prirodno definiše odnos između rase i jezika,
ali postoji nešto što je društveno
- isto važi za jezik i kulturu, jezik i naciju
* JEZIČKA ZAJEDNICA = grupa ljudi koji govore posebnim
varijetetom jezika
- jezik je negde i nezavisan od svih tih drugih kategorija
- društene kategorije sa jezikom nikada nisu u odnosu 1:1
- vrlo se često jezici koji se koriste u religijske svrhe razlikuju od
‘običnih’
- za različite potrebe koristi se različit jezik
- važan je način na koji se formiraju nacionalnosti putem jezika
- ako u dva susedna sela u nekoj zemlji žive ljudi različite
nacionalnosti i religije, govoriće i različitim dijalektima ili jezicima
- kakve veze klasa ima s jezikom?
- oni koji su iz više klase često im je obrazovanje dostupnije, samim
tim i različite profesije
- kakve veze pol ima s jezikom?
- nešto što suštinski deli ljude, jedna od najstarijih podela
- muškarci i žene ne govore isto = ja sam došla / došao, stvari o
kojima se govori, broj reči, tempo govora, izgovor određenih
glasova, morfologija, sintaksa
- društvo određuje da li je neko star ili mlad, kakve to veze ima sa
jezikom?
- postoji jedna stvar koja je najkarakterističnija za odnos jezika i
grupe = tinejdžeri imaju poseban odnos sa jezikom (nove reči, izrazi
- šatrovački npr.)
- posle ljudi prestaju sa tim
- može nekom ko je mlad biti smešno kada starija osoba izgovori
nešto iz svoje mladosti, a to se sada ne govori i zastarelo je
* glavno pitanje koje postavlja sociolingvistika = kako jezik varira u
različitim društvenim kategorijama?
* ovo do sada je bi JEZIK U DRUŠTVU
* sociolingvistika još izučava JEZIK I DRUŠTVO = makrolingvistika i
sociologija jezika
- jedno od glavnih pitanja jeste VIŠEJEZIČNOST = da li je društvo
MONOLINGVALNO ili BILINGVALNO / MULTILINGVALNO
- to nekad zavisi od različitih istorijskih okolnosti
- sociolingvistiku zanima koji je STATUS tih različitih jezika
- bavi se time da li je neki jezik dominantniji od drugog
- društvo određuje status jezika
* jedan fenomen koji se često razvija u društvima jeste DIGLOSIJA =
funkcionalni rascep - specijalizovanje jezika (ili oblika istog jezika) po
funkcijama unutar iste zajednice (viši i niži status jezika)
- kada pišemo u školi koristićemo ‘viši’ jezik, kada smo kod kuće ili u
nekoj opuštenijoj situaciji uglavnom ‘niži’ jezik
- primer: postoji diglosija u francuskom (književni jezik : razgovorni
jezik), norveški takođe
* još jedna stvar koju sociolingvistika proučava jeste KAKO SE
JEZIČKE RAZLIKE KOJE POSTOJE MEĐU JEZICIMA PREVAZILAZE I
MOGU LI?
- jedan od načina jeste učenje stranog jezika i prevođenje
- jedna od ideja koja datira odavno jeste da se postavi neki
MEĐUNARODNI JEZIK koji je zajednički svim ljudima i onda ne bi
bilo jezičkih razlika = esperanto itd.
- ima jednostavniju gramatiku da bi sto lakše usvajalo
- nijedna od tih ideja nije uspela, nijedan jezik nije uspeo da postane
međunarodni, zašto?
- međunarodni jezici teško mogu da se probiju kroz sve društvene
slojeve da bi zamenili postojeće jezike, iako su jednostavniji
- posebni jezici imaju istorijsku vrednost u određenim društvima
* KOINE = naddijalekatski idiom koji pokušava da prevaziđe razlike
unutar nekog jezičkog prostora (dijalekte), postavljanje nečega čime
bi svi mogli da govore
- javili su se u Grčkoj, ali ih ima svuda i vrlo su uspešni u tom
prevazilaženju jezičkih razlika, za razliku od međunarodnih jezika
- koine je zasnovan na nekom dijalektu
* zaključak koji izvlači sociolingvistika jeste da postoji jedan jezik
kao komunikativna kategorija koja dolazi kao zbir različitih
varijeteta, različita oblika u kojima se javlja
- postoje: standardni jezici, nestandardni jezici, pisani jezici,
nepisani jezici, veštački jezici, prirodni jezici, međunarodni jezici,
istorijski jezici, lingua franca itd.
- nikada nemamo samo jedan jezik o kome govorimo
* sledeća tema koju sociolingvistika proučava jesu STAVOVI PREMA
JEZIKU
#tb: ŠPL = ljudi vrlo često imaju različita mišljenja o tom jeziku
- stavovi = lepo : ružno, lako : teško, razvijen jezik : nerazvijen jezik,
pravilan jezik : nepravilan jezik
* to se zove NARODNA LINGIVSTIKA = time što vidimo kako se ljudi
odnose prema različitim varijetetima, mi možemo da vidimo da li će
i kako ono koristiti te varijetete
- ako ljudi misle nešto negativno o nekom varijetetu - vrlo je
moguće da oni neće hteti da govore tim varijetetom
- ideja da književni jezik bude zasnovan na istočnohercegovačkom
dijalektu naišla je na neku vrstu otpora
- zbog svog negativnog stava prema tom varijetetu oni nisu želeli da
prihvate da on bude osnova književnog jezika
- dan danas to radimo, primer: stanje diglosije u arapskom (govore
različitim dijalektima, ali pišu svi na klasičnom arapskom)
- tu je više pitanje tumačenja
- primer kod nas: mi smatramo prizrensko - timočki dijalekat
nepravilnim, manje vrednim, manje jezikom (‘nema gramatiku,
akcenat’)
- da li su ti stavovi zaista lingvistički motivisani?
- ne, oni su čisto sociološke prirode (siromaštvo)
- više volimo dijalekte koje smatramo ekonomski prestižnijim