def.Lingv.

je nauka o coveku I njegovom jeziku

Prvenstveno je postojala def.da je ling.nauka o jeziku,I to je najopstija def.koja
preovladava svuda u svetu.Medjutim,def.da je to nauka o coveku I njegovom jeziku
jeste sveobuhvatnija.Prvenstveno,ona svoje mesto obezbedjuje u
humaniorumu(humanistickim naukama),a za postojanje ove nauke neophodno je imati
coveka koji je stvorio jezik,koji je deo drus.zajednice I koji je u stanju da
prihvati bilo koji jezik sveta.Prirodni ljudski jezik je najsavrseniji sistem kojim
covek moze da ovlada posle cega on moze dag a koristi za najrazlicitije svoje
potrebe.Covek je jedino zivo bice koje moze da koristi prirodan ljudski jezik I to
jeste distinktivna(razlikovna)cinjenica,po kojoj se on razlikuje od svih zivih
bica.Imanentan(nedeljiv,unutrasnji,ne prelazi granice) je coveku,nema coveka bez
jezika niti jezika bez coveka.Kroz jezik se manifestuje
psiholosko,sociolosko,antropolosko bice,takodje,kroz jezik covek ispoljava svoje
stvaralastvo I kreativnost.Sve to jesu argumenti koji potvrdjuju da je lingv.koliko
nauka o jeziku toliko I nauka o coveku.
*U evoluciji vrste coveka naucnici razlikuju sledece stadijume (u
bioloskoj(endosomatskoj)evoluciji):
Homo,faza u kojoj primat postaje covek
Homo erectus(Pithecanthropus), uspravan covek,kada sa cetiri predje na dve
noge,veoma bitan period za dalji razvoj
Homo habilis(Australopithecus),umesan,spretan covek,stadijum kada covek
pocinje da koristi svoje prednje udove,odn.ruke
Homo sapiens,razuman covek,stadijum koji traje sve do danas.Covek koji
je ovladao svojim govornim sistemom.Sa ovim stadijumom zapocinje
egzosomatska(kulturna)evolucija coveka
Jezik je danas primarni komunikacijski,interakcijski I stvaralacki
medijum.(filogeneza predstavlja tazvoj coveka kao vrste,a ortogeneza coveka
kao jedinke).
**Cinioci koji lingv.cine naukom:
1. naziv
2. predmet istrazivanja
3. metodologija
4. pojmovni sistem(terminologija I simbolizacija)
5. teorije I hipoteze
6. cilj nauke
7. njen status(da li se povezuje sa drugim disciplinama,sta nastaje
njihovim povezivanjem,odnos prema drugim naukama)
NAZIV
Postojalo je razlicitih naziva pa se I danas mogu sresti neki od njih.Nauka o
jeziku jeste opsti naziv koji sluzi da bi se opisao drugi naziv terminoloske
pririode.Kod juz.Slovena javio se naziv jezikoslovlje(kalk,doslovan prevod
stranog termina),medjutim taj naziv nije opstao.Sredinom XX veka javio se
naziv glotologija(grc.glota-jezik,logos-nauka),ali ovaj naziv se vise uopste
ne koristi.Najupotrebljenijji nazivi jesu filologija(grc.filo-ljubitelj,
logos-nauka) I lingvistika(lat.lingua-jezik),ova dva termina se koriste
sinonimno,ali se veoma cesto pravi razlika medju ova dva termina(2.pitanje)

2.Razlike izmedju lingvistike I filologije
Termin filologija se duze koristi,postojala jos antike,ali ne kao
samostalna disciplina,vec kao deo filoloskih skola.Od XIX veka dobija
ovaj naziv kada se odvojila od filozofije I postal samostalna.Termin
lingvistika prvi put se pominje sredinom XIX veka u radovima Augusta
Slajhera,nemackog naucnika,predstavnika naucnog biologizma,ali tek vek
kasnije,od 60ih god.XX veka ovaj termin pocinje sve vise da se
upotrebljava,pa ova dva termina prestaju da budu sinonimi.
Pod filologijom misli se bavljenje starim,izumrlim jezikom,pisanim
spomenicima religioznog I nereligioznog karaktera,dok se lingvistika
bavi savremenim fenomenima jezika,govornim jezikom,onim jezikom koji
svakodnevno nastaje u komunikaciji.
Filologiju zanima statika u jeziku(jezik zabelezen u starom dokumentu) a
lingvistiku dinamika,dijahronija(jezik u pokretu)
Glavni cilj filologije je da opise jezik u nekom dokumentu ili citav
document(pisar,istorija,svrha,opis likovnih I grafickih elemenata) dok
lingv. Nikada nije isla tako siroko u detaljima jer nju zanima
komunikacija,upotreba jezika I ona tezi objasnjenju I tumacenju,a ne
samo pukom opisu.
Filologija je zainteresovana za jezike sveta I srodne jezike,a lingv.
Pored toga interesuje sam jezik kao fenomen
*U nekim tumacenjima moze se sresti da je filologija jedna od ishodicnih
tacaka lingv.,dok je druga-filozofija.Slavistika,koja se Bvi slovenskom
grupom jezika smatra da je filologija siri pojam zato sto lingv.proucava
samo jez.,a filol.jezik I knjizevnost I kulturu.I u romantizmu jez.i
knj.jesu osnovni pokazatelji naroda I culture,ali XX vek je doneo ubrzano
da se knjizevnost kroz svoj tok nije uvek oslanjala na jezik.
PREDMET
Predmet lingv.jeste covek I njegov jezik,s tim da je jezik kao suma
univerzalija I varijacija I ovo odredjenje dao je Ferdinand de Sosir 30ih
god.XX veka,zacetnik strukturalizma I antropolingvistike.Svaki jezik jeste
jezik za sebe I to su varijacije.Da bi jezik postojao neophodno je da
govornici poseduju razumevanje konkretnog jezika,pa tako svaki jezik ima svoje
osobenosti,ali je svaki jezik sveta prirodni ljudski jezik I to predstavlja
jezicku univerzaliju.
METODOLOGIJA
To su postupci,procedure I tehnike opisivanja I objasnjavanja pojava.Metod
istrazivanja jeste metodologija zato sto se uvek podrazumeva vise metoda,I ona
uvek zavisi od vremena o kojem govorimo I uvek povezana sa teorijom hipoteze.U
nekim oblastima koriste se neke metode iz psihologije I
sociologije(testiranje,upitnik,slobodno posmatranje)
HIPOTEZE I TEORIJE
Lingv.ne obiluje njima,ali je kroz istoriju bilo hipoteza,2 su najpoznatije:
Sapir-Vorfova,hipoteza po kojoj svaki konkretan jezik odlucujuce
utice na nacin na koji ce covek videti svet oko sebe I o njemu
saopstavati.To znaci da dva coveka koja koriste razlicite jezike
imaju razlicitu sliku sveta upravo zbog toga sto se koriste
razlicitim jezicima.
Hipoteza o kriticnom period za usvajanje jezika,po kojoj postoji
period u uzrastu deteta u kojem ono mora usvojiti jezik I ukoliko se
to ne dogodi do predvidjenog jezika,zaostatak se nikako nece moci
nadoknaditi.Ova hipoteza zahteva eksperimentalno dokazivanje,ali se
ono iz etickih razloga ne sprovodi
CILJ NAUKE
Imai h mnogo,ali bi najopstiji cilj lingv.bio da :
popise,opise I objasni jezik kao opsteljudski fenomen I sve
pojedinacne jezike sveta,
da se pozabavi njihovom strukturom,funkcionisanjem I upotrebom,
zatim da objasni odnos jezika I psihe,jezika I misljenja,jezika I
spoznaje,jezika I drustva,jezika I culture
da objasni opste osobenosti pisanog jezika
da klasifikuje jezike sveta pa da usvoji procedure stvaranja I
uzroke nestajanja jezika.

STATUS NAUKE
Status se moze posmatrati iz 2 perspektive:
o status nauke o jeziku kroz istoriju
o status naoke o jeziku medju drugom savremenim
disciplinama(iz danasnjeg trenutka)
Od antickih vremena pa sve do XIX veka nauka o jeziku nije bila samostalna pa
se taj period moze posmatrati samo kroz odredjena razmatranja kojima su se
bavili filozofi(najvise od antickih,zatim od srednjovekovnih filozofa I na
kraju od racionalista I empirista(XVII,XVIII vek)).Vazne filoloske
skole>Aleksandrijska filolos.skola,rimski filozofi I gramaticari,koji su izneli
prve gramatike koje su nastale I Portrojal,iz XVII veka,skola francuskih
gramaticara koja je prva lansirala univerzalne gramatike.Za nju se vezuje I
zacetak generativne gramatike(Noam Comski).Nauka o jeziku se konacno odvaja od
filozofije pocetkom XIX veka,tacnije 1816.kada Fraz Vor objavljuje prvi tekst
u kojem poredi indoevropske jezike I zasniva komparativan metod u
lingvistici.Otkrice sanskrita u XVIII veku dovodi do toga da se naucnici
pocinju interesovati za klasifikaciju jezika.Kroz XIX vek pojavljuje se
nekoliko birnih pravaca u lingv.,pored komparativizna ,u prvoj polovini XIX
veka I bioloski naturalizam,I to je vreme kada se objavljuje Darvinova knjiga
Evolucija zivota.U drugoj polovini XIX veka pojavljuju se
mladogramaticari(naziv im je dat u pogrdnom smislu od strane starijih) I oni
su pre svega prosirili oblast proucavanja,sintaksa je bila u centru
paznje.Smatrali su da ono sto nije istoricno nije ni gramaticno.I citav XIX
vek je obelezen stavom da jezik pre svega treba posmatrati u istorijskoj
perspektivi.Krajem XIX veka pojavljuje se Bodijen de Kurtene koji je zastupao
teoriju koja ce se nastaviti onim sto je doneo XX vek.
1916.Ferdinand de Sosir,ucenik mladogramaticara, knjigom Kurs opste
lingvistikeI tekstom o vokalnom sistemu u indoevropskoj grupi
jezika,osnovan je strukturalizam,koji se primarno vezuje za lingv.ali to
je teorijski pravac koji ima mnogo siri znacaj,za tumacenje
knjizevnosti,antropologiju,to je novi princip gledanja na stvarnost.Sa
stukturalizmom lingvistika dozivljava vrhunac svoje
samostalnosti.Strukturalizam obuhvata period prve polovine XX
veka,trajace sve do 1957.kada ga zamenjuje transformativno-generativna
gramatika(tgg),knjigom americkog lingviste Naoma Comskog ,kriticara
americkog politickog sistema I clana SANUa,Sintaksicke strukture.I
dok je strukturalizam posmatrao jezik kao sistem,u drugoj pol.XX veka
Generativizam posmatra jezik kao kompetenciju(u lingv.jezicko znanje).

INTERDISCIPLINARNI PRAVCI
Od 1960.fokus lingvistike pomera se na misljenje,drustvo I kulturu I stvaraju
se interdiscipline(nastaju kada se naucnici iz dve razlicite discipline ,koje
se interesuju za isti cilj istrazivanja,povezu),kao npr.psiholingvistika,koja
se razmatra na koji nacin dete usvaja jezik u prirodnoj okolini I na koji
nacin se razvija.Sociolingvistika nastaje kao spoj nauke o jeziku I nauke koja
proucava zajednicu u kojoj covek zivi,zatim antropolingvistika,kao odnos
jezika I culture.Javljaju se jos I neurolingvistika(koja proucava neuronske
mehanizme u mozgu koji kontrolisu razumevanje,proizvodnju I sticanje
jezika),bioloska lingvistika,tekstlingvistika,pragmalingvistika,kontekstualna
lingvistika koja se zanima za odnos jezika I culture,jezika I drustva,gde
nastaje I zasto se koristi taj jezik,kognitivna lingvistika,koja se vraca
filozofskom nacinu vidjenja jezika.
*Susedne discipline su sve one discipline koje se iz svog razloga zanimaju za
jezik.Semiologija je nauka o znakovima,relativno mlada,samostalna nauka koju je
osnovao Ferdinand de Sosir,I video ju je kao nadredjenu lingvistici,ali nasuprot
njemu,Roman Bart je smatrao da lingv.treba da bude nadredjena semiologiji,zato sto se
lingv.bavi najsavrsenijim znakovima koje je covek stvorio.Comski je smatrao da
lingv.treba da bude deo saznajne psihologije,ali na kraju multidisciplinarnost jeste
odlika savremene nauke.
Podela lingvistike na discipline
Kriterijumi:
1) Sirine ciljeva I interesovanja
a) Mikrolingv.,zanima je jezik kao samostalan fenomen
b) Makrolingv.,zanima je jezik u odnosu prema razlicitim drugim covekovim
ispoljavanjima,obuhvata sve interdiscipline
2)opstost ciljeva
a)opsta lingv.bavi se jezikom kao univerzalnim fenomenom
b)pojedinacna lingv.-lingv.pojedinacnih jezika I njihovoh srodnosti,I u nju se
ubrajaju:
o Slavistika,Germanistika,Romanistika,Srbistika,Kroatistika,Makedonistika,Poloni
stika,Rusistika,Bohenistika(ceski
jez.),Anglistika,Hispanistika,Arabistika,Hungarologija
Takodje,lingv.moze biti:
Teorijska-teorijska razrada stvari
Primenjena-bavi se razlicitim aspektima primene stranih jezika
Komparativna(uporedna) bavi se poredjenjem I klasifikacijom jezika I to
genetski,tipoloski,arealno.
Kontrastivna-zanimaju je slicnosti I razlike izmedju 2 jezika
Kontaktna-medjusobni uticaj 2 jezika u kontaktu(2 jez.mogu biti u
direktnom kontaktu ili posredno)
3) JEZICKI NIVOI
1. Fonologija I fonetika(fonoloski nivo)
2. Morfologija(morfoloski nivo)
3. Derivatologija
4. Etimologija(istorijski razvitak reci)
5. Sintaksa(semanticki nivo reci)
6. Semantika(znacenja koja se ispoljavaju na svim jez.nivoima)
7. Lingvistika teksta
8. Analiza diskursa
9. Pragmatika
4)Vidovi ispoljavanja
Dijalektologija
Lingvisticka geografija,ona se bavi teritorijalnim varijetetima
ukupnog jezickog korpusa
Socijalna dijalektologija,jezicke varijante koje se javljaju u
raznim socijalnim grupama
Urbana dijalektologija,ona se bavi varijantama koji se pojavljuju
u velikim urbanism sredinama
Stilistika
Stilistika I funkcionalna stilistika
Istorijska lingvistika(istorija jezika),zanimaju je vremenski
varijeteti,razlike u jez.tokom njegovog razvoja,pa moze biti
sinhronijska(deskriptivna),aktuelno stanje u jeziku I
dijahronijska(istorijska),jezik u vremenu.
5) teorija I metode
Tradicionalna lingv.,strukturalna,generativna,kontekstualna,kognitivna lingvistika.
II JEZIK
Prirodan ljudski jezik,objasnjenje: prirodan-zato sto covek koristi I vestacke jezike
,ljudski-zato sto pojedine zivotinje imaju sposobnost koriscenja koda.Kada je u
pitanju rec jezik,srpski jezik nije bio previse inovativan,pa tako postoji samo jedna
rec za lezik-jezik,dok francuski jezik ima 2 reci(la longe,la language),jer je
Ferdinand de Sosir zeleo da razlikuje pojave u jeziku.

3 VIDA ISPOLJAVANJA JEZIKA I OSNOVNE ODLIKE
JEZICKA SPOSOBNOST: To je univerzalna,urodjena sposobnost coveka da ovlada
bilo kojim ljudskim jezikom,bilo kojim jezikom sveta.Predstavlja mogucnost,moc
Potencijal sa kojim covek dolazi na svet I ta sposobnost cini ga
osobenim.Psiholozi ovaj fenomen ubrajaju u vise oblike psihickog zivota pored
volje,misljenja I tzv.uzvisenih emocija.U vreme kada su lingvisti govorili o
urodjenoj sposobnosti nije bilo saznanja da DNK sadrzi gen za govor.Bilo im je
poznato Brokino polje,oblast u lemoj hemisferi mozga,u kojoj se nalazi gen za
govor.Tek 90ih godina XX veka otkrivanjem ovog gena empirijski se potvrdilo
ono sto su lingvisti pretpostavljali jos vek ranije.Svaki covek se radja sa
predispozicijom da zna neki jezik,a da bi se jezik ostvario moraju se ispuniti
psiho-socioloski uslovi,pre svega,zivot u kolektivu u kojem covek od svog
rodjenja u spoljasnjoj sredini ima model za uugledanjem I u kojem ima priliku
da ispoljava svoju urodjenu potrebu za komunikacijom sa drugim zivim
bicima.Ako se tek rodjeno dete ostavi izvan kolektiva ono nikada nece nauciti
prirodan ljudski jezik.Jezicka sposobnost je nadredjena drugim vidovima
ispoljavianja jezika,odn.jezickom znanju I upotrebi jezika.
JEZICKO ZNANJE(kompetencija) jeste ono sto je steceno upravo kroz zivot u
kolektivu od najranijeg uzrasta I deli se na 2 znanja:
a. Znanje koda odn.jezickog sistema;kod dolazi iz teorije informacija,to je
opsti termin kojim se oznacava bilo koji sistem znakova za
sporazumevanje.Ono podrazumeva znanje inventarnih jedinica jednog
posebnog jezika na svim jezickim nivoima I pravila za njihovo
kombinovanje I organizovanje u jedinice viseg reda,I ta pravila jesu
gramaticka pravila.
b. Znanje komunikacije(upotreba jezika),ovaj vid znanja podrazumeva znanje
pravila odabiranja I pravilne upotrebe jezickih sredstava s obzirom na
nejezicki kontekst I to su pragmaticna pravila.To bi bilo pravilo kako
prilagoditi svoj jezik datoj govornoj situaciji koja podrazumeva sledece
govorne parameter:KO,STA,KOME,GDE,KADA,KAKO,ZASTO,PO KOJOJ
PRILILICI,POVODOM CEGA,SA KOJIM CILJEM govorim.Tek kada govornik jezika
raspolaze ovim vidom znanja u stanju je da jezik koristi
efikasno,svrsishodno I kreativno.
*gramaticka pravila se izucavaju,a pragmaticna pravila ne izucavamo,njih
prenosimo ograniceno I uglavnom ih uocimo kada se nadjemo u odredjenoj
situaciji.
(tek 60ih god.XX veka sociolingvisti su napravili razliku izmedju znanja
koda I znanja komunikacije,pre toga nije postojala)
UPOTREBA JEZIKA(govor): predstavlja aktuelizaciju jezickog znanja(znanje koda
I znanje komunikacije),a psiholozi nazivaju ovaj fenomen jezickim ili
verbalnim ponasanjem.Upotreba jezika jeste ono sto je ostvareno I bez ovog
vida ispoljavanja jezika prirodni ljudski jezik ili ostaje na nivou
apstrakcije ili se govori o mrtvom jeziku(latinski je jedini jezik koji nije
skroz mrtav u nekim jezickim zajednicama).Bilo je pokusaja,krajem XIX veka da
se izmisle vestacki jezici zarad olaksavanja komunikacije sveta I
prevazilazenja konflikta,I jedini takav jezik koji se ostvario jeste
Esperanto,drugi vestacki jezici nisu uspeli.
Jezicke sposobnosti:
o Ono sto bi se moglo ciniti jezikom-jezicka sposobnost
o Ono sto se moze ciniti jezikom-jezicko znanje
o Ono sto bi trebalo ciniti jezik-znanje koda
o Ono sto se cini jezikom-jezik u upotrebi
3 DEFINICIJE O JEZIKU(GENERATIVISTI,OTO JASPERSEN,DZON OSTIN)
Postoje 2 grupe def.jezika 1)one koje odredjuju jezik iz perspective jezickog znanja
2)iz perspective upotrebe jezika(govora).Do pocetka XXveka def.: jezik je sredstvo za
izrazavanje misli I vlada stav da je jezik psiholoska pojava. I narocito filologija
XIX veka bila je pristalica ove def.(Postoji def. Tome Akvinskog iz srednjeg
veka:jezik je sredstvo za obelezavanje onog sto je skriveno u duhu).Sredinom XIX veka
bioloski naturalizam propagira ideju da je jezik bioloska pojava,pa Avgust Slajher
kaze:jezik je zivi organizam,radja se,raste,razvija se,reprodukuje se I umire.U XX
veku Ferdinand de Sosir definise jezik kao sistem znakova za sporazumevanje I on
smatra da je jezik drustvena,psihosocijalna pojava,ovo jeste I najpoznatija def. I
Praska lingvisticka skola je ovu def.posebno naglasavala.Komunikacija od 60ih god.XX
veka postaje veoma vazan deo lingvistike I generativisti su u prvi plan stavili
sposobnost tj ono urodjeno kao gen I po njima je jezik mentalna pojava.Krajem XVIII I
pocetkom XIX veka,kada se filologija nije jos ni formirala kao samostalna nauka,
Vilhem fon Humbolt dao je 2 definicije: 1)jezik je delatnost u kojoj covek oblikuje
svoju sliku sveta.Ova def.ostace po strani sve do XX veka kada se jezik def.kao
ljudska aktivnost,def.se iz upotrebe jezika,a ne samo iz jezickog sistema.Pocetkom XX
veka Oto Jespersen je definisao jezik upravo iz perspective upotrebe jezika : jezik
je u svojoj sustini ljudska aktivnost,onaj napor koji covek ulaze da bi ga drugi
razumeli ili bar da bi dosao u vezu sa njima.U XX veku filozofiju jezika cine
filozofi a ne lingvisti,a u okviru Becke skole,kasnije I londonske javlja se pravac u
filozofiji koji se bavi istrazivanjem tzv.obicnog jezika,zacetnik je Ludvig
Vitgenstajn koji je lansirao termin jezicka igra,a Dzon Ostin kaze da je govor
razmena govornih cinova tokom kojih sagovornici cine nesto jedni drugima;pitaju
tvrde,odgovaraju,mole,zahtevaju,obecavaju,sude,procenjuju,nagovaraju,lazuUmberto Eko
kaze da covek u komunikaciji prirodnim ljudskim jezikom najmanje obavestava..Teorija
Veltasaunga zastupa ideju da jedna govorna zajednica ima unutrasnju formu koja
proistice iz osobina njenog jezika;oni vide svet I saopstavaju o svetu na sebi
svojstven nacin.Posle Humbolta Sapir I Vorf nastavljaju njegovu liniju ali u centar
paznje stavljaju pojedinca a ne kolektiv.
3 kljucna momenta u evoluciji su: -postanak zivota
_pojava misli
-pojava jezika I govora
Glotagonijski problem podrazumeva set pitanja:
Gde je nastao prirodni ljudski jezik
Kada je nastao
Kako je nastao
Kako je izgledao
Postoje hipoteze I teorije kojima se pokusava objasniti postanak jezika bez
empirijskih dokaza I s tim u vezi postoje dve teze
(1) Poreklo jezika se moze objasniti
a. Jezik je delo Boga(Biblija);jezik I govor su boziji
b. Jezik je delo prirode;nastao kao nagonska pojava
c. Jezik je delo coveka;najvise teorija iz ovog stave
*(2)Poreklo jezika se ne moze objasniti.Odgovara I na pitanje gde je nastao
jezik
a. Teorija o monogenezi jezika inplicira teoriju o monogenezi coveka,covek
I jezik nastali su istovremeno (na jednom mestu na Zemlji,a zatim se
dalje sirio)I ovu teoriju zastupao bioloski naturalizam(sredina XIX
veka) na celu sa Avgustom Slajherom.Bili su pod uticajem Darvinove
teorije pa je tako I ova teorija formulisana
b. Nostraticka teorija-svi jezici su nastali od jednog prajezika.Ovu
teoriju postavili su komparatisti u XIX veku I posvetili se traganju za
prajezikom
c. Teorija o poligenezi jezika implicira teoriju poligeneze coveka.Jezik je
nastao svuda gde je nastao covek u antropoloskom smislu
KADA JE NASTAO JEZIK
Odgovor nije decidan(nedvosmislen).Antropolozi na osnovu svojih istrazivanja smatraju
da se nastanak coveka krece od 500.000 do million godina unazad,a jezik u danasnjem
vidu postoji bar 50.000 godina.Pre toga je morao proci kroz razlicite faze,pa se
citav taj period moze obeleziti sa 3 faze:
1. Gestlovna-gest kao jedino komunikacijsko sredstvo
2. Gestualno-jezicka faza-gest primarno sredstvo a jezik pratece,s tim da je to
faza u kojoj postoje neartikulisani glasovi.Tada se javljaju prvi
simboli,elementi prirodnog ljudskog jezika
3. Jezicko-gestualna faza-jeste danasnja faza kada je jezik dominantno sredstvo,a
gest pratece.
KAKO JE NASTAO JEZIK
Odgovor je samo u domenu teorija,bez empirijskih dokaza
Teorija uzvika(emocionalna teorija)-pocetak jezika lezi u zvukovima koje
je covek proizvodio I koji su predstavljali nesvesnu reakciju na
unutrasnje drazi(fizioloska stanja;glad,zedj,strah)
Teorija odjeka(eha)-jezik je nastao kao rezultat u vidu nesvesnog
odgovaranja na pojave iz okoline
Teorija onomatopeje-jezik je nastao tako sto je covek namerno odgovarao
na zvukove iz prirode(imitirao ih)
Radna teorija(Engelsova teorija)-Spretan covek se udruzivao sa drugim
ljudima da bi preziveo I da bi proizvodio I tako se javila potreba za
sporazumevanjem
Ruski psiholog Lav Vigotski smatrao je da sve vise mentalne moci coveka
imaju socijalno poreklo tj.da ih je covek mogao razviti jedino u socijalnim
interakcijama,dakle jezik je nastao zato sto je covek imao potrebu za
komunikacijom.
KAKO JE IZGLEDAO
Prvi jezik se sastojao od neartikulisanih glasova,a prvi elementi jezika se
pojavljuju tek onda kada covek odredjeni glasovni sklop pocne da vezuje za
tacno odredjen predmet tj kada neartikulisani glasovi postanu simboli
(jedan glas postaje jezik kada glas biva vise puta upotrebljen u istom
znacenju).
RAZVITAK JEZIKA
Jezik nije statican sistem vec je u stalnom kretanju,dakle dinamica;jezik
je medijum.Normativisti,koji izucavaju norme u jeziku,smatraju das u
jezicki nivoi srz jezika I dok se fonoloski nivo jako sporo menja,leksicki
n. se menja najbrze pa tako mali jezici moraju trpeti.
SINHRONIJA I DIJAHRONIJA
U vezi sa prethodnim,lingvistika posmatra jezik iz 2 perspektive:
Sinhronijska perspektiva(sinhronija),podrazumeva stanje u jeziku u jednom
odredjenom trenutku,u zavisnosti od toga o kom sinhronijsko-istorijskom
trenutku govorimo(danas se vezuje za sadasnji trenutak.
Dijahronijska perspektiva(dijahronija),posmatra razvoj jezika kroz
vreme(istoriju).Dok se XIX vek bavio poredjenjem I rekonstrukcijom prajezika,
XX vek posmatra jezik u dinamici,pa tako I dijahronijska perspektiva
podrazumeva posmatranje dinamicke promene(process menjanja jezickog sistema).
Razlicite promene u jezickom sistemu (2)mogu biti izazvane nesaglasnostima unutar
jezickog sistema.Kada kazemo da je jezik prirodni fenomen onda je tu objasnjenje
da ne trepi prenatrpanost jezickim jedinicama I konstantno tezi da se
pojednostavi I to jesu unutrasnji razlozi za promene u jeziku.Drugi razlog
promena jesu promene izvan samog jezika,dakle u drustvu, kulturi,civilizaciji I
to su spoljasnji razlozi za promene u jeziku.
Promene strukturalnog tipa(podsistemi jezika):
o Fonoloski sistem(inventor fonema,glasova),najmanje je podlozan promenama
o Prozodijski(akcenatski)sistem je tokom XX veka razvio mnoga pravila
o Leksicki sistem,najpodlozniji promenama
Teorija stadijalnosti(stadijalna promena),razvitak jezika tumaci postojanjem
razlicitih stupnjeva I tako moze da se govori o razvijenim,manje razvijenim I
nerazvijenim jezicima.Ova teorija je potpuno prevazidjena zato sto je svaki jezik
vredan dok opsluzuje kulturu.
Teorija revolucionarnih promena-do promena dolazi skokovito
Teorija bioloskih promena-zastupanje bioloskog naturalizma da je jezik kao zivi
organizam koji se postepeno razvija I koji podleze prirodnim bioloskim zakonima
Teorija mesanja jezika-jezici se ravijaju tako sto se medjusobno pomesaju
Teorija o graduelnosti(razvitka)-promene su postepene(graduelne) I to je
najprihvatljivija teorija.
Balkanologija je posebna oblast naucnih istrazivanja koja se bavi razlicitim
etnickim,politickim I lingvistickim pitanjima balkanskih naroda.
Pitanje koju konkretnu pojavu definisemo kao jezik a koju kao dijalekat mozemo
posmatrati iz polazista socioloskih i politickih kriterijuma.U skladu sa tim
postoje 4 klasifikacije:
I. Geneoloska(geneticka),kriterij je poreklo jezika
II. Tipoloska(morfoloska),kriterij je tip structure jezika
III. Arealna,kriterij je teritorijalna rasprostranjenost
IV. Funkcionalna,kriterij je uloga jezika u drustvu

III.KLASIFIKACIJA JEZIKA

Geneoloska podela se bavi pitanjem porekla jezika odn. Njihovog srodstva.Oni moraju
imati zajednicko poreklo(ukoliko imaju zajednicki prajezik)da bi bili srodni.Prema
stepenu srodnosti jezici se dele na: skupine,porodice I grupe I podgrupe srodnih
jezika.U nekim slucajevima imamo jedan jezik u istoj skupini,ali nema svoju porodicu
I grupu.Ako dodje u dodir sa nekom drugom grupom dobija osobine neke druge skupine.
3 osnovne skupine jezika su:
Indoevropska(njoj pripada najveci broj evropskih jezika)
Uraloalpajska
Hamitosemitska
Indoevropska skupina jezika sastoji se od vise porodica:
I INDIJSKA PORODICA
1. Sanskrit-jezik stare drevne indijske civilizacije,knjizevni I
normirani jezik jeste prevod reci sanskrt.Upotrebljavao se
izmedju IV I VII v.n.e.On jeste stari klasicni jezik,pored
latinskog I starogrckog.Otkriven je u XVIII veku I njegovo
otkrice je u velikoj meri uticalo na osnivanje nauke o jeziku.
2. Jezik Veda,jezik sa podrucja danasnje Indije,lociran u III
milenijumu pre nove ere I bio je jezik vere
3. Prakrti-nenormirani jezici iz kojih su se razvili savremeni
jezici Indije,Pakistana I vise manjih drzava tog podrucja.Najveca
koncentracija jezika u Indiji jeste upravo nastala iz prakrta:
hindustanski ,nepalski,kasmirski,pendzanski
4. Takodje I romski jezik koji buduci da nema pisanu tradiciju ne
zna se da li se radi o jednom jeziku ili vise jezika,ili su to
dijalekti jednog jezika, I kako je rasut svuda po svetu,tesko je
utvrditi.
II IRANSKA PORODICA
1. Persijski,sluzbeni jezik u Iranu I Avganistanu
2. Avganistanski
3. Kurtski,nema svoju drzavu pa zivi na teritoriji
Iraka,Irana,Turske I zemalja nekadasnjeg Sovjetskog saveza.
III BALTICKA PORODICA
1. Litvanski
2. Letonski
3. Staropruski(iscezao u XVIII veku)
IV SLOVENSKA PORODICA
Deli se na grupe:
I. Istocnoslovenka grupa
1. Ruski
2. Beloruski
3. Ukrajinski
II. Zapoadnoslovenska
1. Poljski
2. Ceski
3. Slovacki
4. Gornjoluzickosrpski
5. Donjoluzickosrpski
6. Kashupski(ne postoji saglasnost)
7. Palapski(nestao u XVIII veku)
8. Rusinski(ne postoji saglasnost.Poreklom je
istocnoslovenski,ali je vremenom zadobio osobine
zapadnoslovenskih jezika,spade u mikro jezike I to
su jezici sa minimalnim brojem govornika.Oni nemaju
svoju zasebnu drzavu I jedino u vojvodini imaju
status sluzbenog jezika)
III. Juznoslovenska grupa
Deli se na dve podgrupe:
a) Zapadnojuznoslovenska grupa
1. Slovenacki
2. Srpski
3. Hrvatski
4. Bosnjacki
5. Crnogorski
b) Istocnojuznoslovenski
1. Bugarski
2. Makedonski
3. Straroslovenski (kao prvi knjizevni jezik svih
Slovena)
V GERMANSKA PORODICA
I. Severnogermanska grupa
1. Danski
2. Svedski
3. Norveski
4. Islandski
II. Zapadnogermanska grupa
1. Engleski
2. Nemacki
3. Holandski
4. Flamanski (govori se u Belgiji)
5. Frizijski(nije standardizovan,nije vezan za
jednu drzavu,obuhvata Holandiju I jedan deo
Nemacke)
III. Nema vise istocnogermanske grupe ,a pripadao joj je
gotski,jezik na kojem je uradjen prvi prevod Biblije
VI ROMANSKA PORODICA
1. Francuski
2. Italijanski
3. Spanski
4. Portugalski
5. Rumunski
6. Latinski
VII KELTSKA PORODICA
1. Irski
2. Skotski
3. Velski
4. Bretonski
5. Galski
6. Kornalski
Jezici izolati Nemaju svoju porodicu I nisu srodni sa drugim jezicima
Grcki,albanski,jermenski(armenski)
URALOATAJSKA SKUPINA JEZIKA
I.UGROFINSKA PORODICA
1. Finski
2. Madjarski
3. Estonski
II.ALTAJSKA PORODICA
1. Turski
2. Mongolski
3. Mandzurski
4. Azerbejdzanski
HAMITOSEMITSKA PORODICA
I.SEMITSKA PORODICA
1. Arapski
2. Etiopski
3. Starohebrejski
II.HAMITSKA PORODICA
1. Staroegipatski
2. Koptski(govore ga Kopti,njih nema mnogo,u Egiptu I Etiopiji
ova jezik jeste crkveni jezik,a po veroispovesti su
pravoslavni hriscani)