Tvrtko Pri

SINONIMI U TEORIJI I PRAKSI: ISTO ALI IPAK RAZLIITO

http://host.sezampro.yu/jezikdanas/9-99/9-99_4.htm
Pretpostavimo da neko eli da, u jednoj reenici, opie sledeu situaciju: u
neposrednoj okolini govornika ivi jedna enska osoba plave kose i prijatne
spoljanjosti, koja inae profesionalno lei decu, i prema ijem kunom ljubimcu,
ovekovom najvernijem prijatelju, svi, ukljuujui i govornika, gaje prijateljska
oseanja. Opis bi mogao da izgleda, recimo, ovako: U
mom komiluku ivi jedna lepa plavua, inae deiji lekar, ijeg psa svi
mi volimo. Ovo predstavlja verovatno najprirodniji i najuobiajeniji nain da se
predvieni sadraj uoblii i izrazi u srpskom jeziku, mada nikako nije i jedini. Ne
ulazei ovom prilikom u varijacije reenine strukture, nego se usredsreujui
samo na leksiku dimenziju, na mestu podvuenih rei u pomenutom iskazu
mogle bi se javiti bar jo i ove sinonimne rei:
komiluk susedstvo;
ivi stanuje;
lepa zgodna, privlana, ljupka, atraktivna, glamurozna;
plavua plavojka;
deiji lekar pedijatar;
pas ker, kera, kuca, dukela;
volimo ljubimo, oboavamo.
Meutim, okolnost da su navedene rei meuzamenljive nipoto ne bi trebalo da
navede na pomisao da je ta meuzamenljivost automatska ili, ak, apsolutna.
Sinonimija, fascinantna jezika pojava da se jedan isti sadraj moe izraziti
pomou vie razliitih rei, pokree itav niz teorijskih i praktinih pitanja, od
kojih se najbitnijima ine sledea: kako se definie sinonimija, kako se
uspostavlja razlika meu sinonimima, kako se upotrebljavaju sinonimi. Na
postavljena pitanja ovaj rad pokuae da ponudi konkretne odgovore, ujedno
ukazujui i na pojedine aspekte nae svakodnevne jezike prakse (i teorije)
vezane za sinonimiju. Izlaganje se temelji na teorijskim postavkama iznetim u
Pri 1997: odeljak 7.2., s upuivanjem na dodatnu literaturu; o sinonimiji
raspravljaju jo i Bugarski 1989: 140141, Stanoji i Popovi 1992: 163165,
te ipka 1998: 4447.

1. Definisanje sinonimije
Uopte uzev, ukupno znaenje jedne rei odreuju dve komplementarne
komponente osnovno i asocijativno znaenje. Osnovno (ili, deskriptivno)
znaenje, u domenu leksike semantike i pragmatike, predstavlja centralnu,
obaveznu i objektivnu komponentu, koja je zastupljena u znanju veine

predstavnika odreene jezike zajednice. Na primer, osnovno znaenje

rei plavua bilo bi 'enska osoba plave kose', a rei pas, u najkraem, 'domaa
ivotinja karakteristina po sposobnosti da laje'.
S druge strane, asocijativno znaenje, u domenu leksike stilistike, ini
perifernu, fakultativnu i subjektivnu komponentu, koja nije bez ostatka
zastupljena u znanju veine predstavnika odreene jezike zajednice.
Asocijativno znaenje obuhvata itav splet dodatnih informacija u vezi s
primenljivou rei u konkretnim situacijama od strane konkretnih govornika (i
pisaca, to e se nadalje podrazumevati). Te informacije mogu se podeliti u tri
grupe: na prvom mestu, geografske, tematske, interpersonalne i hronoloke
dimenzije objedinjene su u stilskom znaenju, odraavajui funkcijsko-situacionu
raslojenost jezika u celini (koju razmatraju Radovanovi 1986: pogl. 8; Bugarski
1989: pogl. 15); tako, pored svog osnovnog znaenja, izvesna re moe biti
svojstvena nekom uem ili irem geografskom prostoru (npr. vojvoanska,
umadijska, crnogorska, beogradska), nekoj tematskoj oblasti (npr. pesnika,
medicinska, pravna, sportska), nekoj poziciji na skali interpersonalnih odnosa
(npr. formalna, neformalna, argonska), nekoj poziciji na hronolokoj ravni (npr.
zastareva, zastarela, arhaina). Kao drugo, ispoljavanje razliitih pozitivnih ili
negativnih stavova i raspoloenja govornika spada u ekspresivno znaenje; tako,
rei mogu biti pohvalne, od milja, pejorativne, pogrdne, eufemistine. I na kraju,
subjektivna reagovanja govornika na objektivnu stvarnost ukljuujui i
reagovanja na same rei, odn. njihovo istorijsko poreklo, duinu, milozvunost
odslikava konotativno znaenje; ona su najbrojnija i najraznovrsnija, a uslovljena
su najee iskustvom pojedinca, pa ih je otuda i najtee sistematizovati.
(Ilustracije za ove tri grupe bie ponuene kasnije; detaljnije o asocijativnom
znaenju govori Pri 1997: odeljci 2.2. i 4.4.)
U svetlu ovog znaenjskog dvojstva postaje mogue da se definie i pojam
sinonimije. Ako se razmotre rei u sinonimskom nizu pas, ker, kera, kuca,
dukela (kao i rei u ostalim sinonimskim nizovima u gornjem primeru), lako se
moe izvesti zakljuak da je svima njima osnovno znaenje istovetno 'domaa
ivotinja karakteristina po sposobnosti da laje'. I upravo ta okolnost, istovetnost
osnovnog znaenja, predstavlja kljuni kriterijum za uspostavljanje odnosa
sinonimije: otuda, sinonimima se nazivaju one rei koje dele istovetno
osnovno znaenje, i koje su po tome uporedive i meuzamenljive u
pojedinim kontekstima.1
Pored ovoga, sinonimi u datom nizu pripadaju istoj vrsti rei, odn. svi su
imenice (npr. peva, pojac, vokal, vokalni solista), ili glagoli (bojati se, plaiti se,
groziti se, uasavati se), ili pridevi (go, nag, obnaen, goliav), itd. Veoma je
vano primetiti da sinonimija ne predstavlja odnos izmeu re kao forme, nego
odnos izmeu znaenj re tavie,sinonimija je odnos izmeu
pojedinanih znaenja pojedinanih rei u odreenom kontekstu. Recimo,
re zemlja sinonimna je s reima tlo i zemljite u jednom svom znaenju, s
reju drava u drugom, a s reima pod i patos u treem, dok je
re suv sinonimna s reju kiseo samo u jednom znaenju, onom vezanom za
opisivanje ukusa vina.
U znaenjski odnos sinonimije stupaju rei iz celokupnog leksikog fonda jednog
jezika, bez obzira na to (1) da li su domaeg porekla ili ne, (2) da li spadaju u
standardni jezik ili ne, (3) da li spadaju u savremeni jezik ili ne, (4) da li su
proste, izvedene, sloene ili frazne.2 Meutim, iz domena sinonimije iskljuene
su rei koje, pored istog osnovnog znaenja, imaju i slinu formu, pri emu se

razlike manifestuju ili na fonolokom/ortografskom planu (npr. kafa, kava,

kahva), ili na morfolokom (saradnik, suradnik) ovde se radi o sutinski istim
reima, tek s geografski karakteristinim varijacijama u formi.

2. Diferenciranje sinonima
U gornjoj definiciji istaknuto je da su sinonimi, zbog istovetnosti osnovnog
znaenja, rei koje su uporedive i meuzamenljive u pojedinim kontekstima.
Uporedivost podrazumeva ne samo utvrivanje slinosti nego i utvrivanje
razlika, a upravo su razlike te koje odreuju da li e, i u kojim kontekstima,
sinonimi biti meuzamenljivi. Ovo zbog toga to prema zakonitostima jezike
ekonomije, koja ini jedan od temeljnih principa funkcionisanja svakog jezikog
sistema, u jeziku nije potrebno, a stoga ni opravdano, postojanje vie jedinica
(odn. glasova, slova, rei, reenica) s potpuno istom funkcijom ukoliko do tako
neega doe, jedna od takvih jedinica vremenom ili nestaje iz upotrebe ili
poprima unekoliko izmenjenu funkciju.
Primenjeno na sinonime, unekoliko izmenjena funkcija postie se razvijanjem
izvesnih modifikacija u znaenju, u odnosu na ono osnovno, koje uslovljavaju
primenljivost tih rei u pojedinim situacijama. U sinonimskom nizu obino se
moe izdvojiti jedna, kako se to struno kae, neobeleena re, koja ima samo
osnovno znaenje, pa je stoga opta, neutralna i uobiajena za izraavanje
odreenog sadraja takve su sve podvuene rei u primeru s poetka teksta.
Nasuprot njima, ostale rei u sinonimskom nizu smatraju se obeleenima,
budui da im odreeni znaenjski detalji obezbeuju specifinost, a samim tim i
poveanu izraajnost i/ili efektnost.
Globalno gledano, razlike meu sinonimima uspostavljaju se na tri naina
samostalno ili kombinovano: (1) po asocijativnom znaenju, (2) po dodatnoj
implikaciji, kojom se nijansira osnovno znaenje, i (3) po kolokaciji, odn.
uobiajenom javljanju s drugim reima ili grupama rei. (Pored ovih, razlike se
mogu uoiti i po gramatikim konstrukcijama i po frekvenciji upotrebe, ali se o
njima ovde nee govoriti.) U nastavku, nabrojani postupci diferenciranja
sinonima bie konkretno ilustrovani, pri emu je neophodno naglasiti da se
primeri odnose samo na pojedinana znaenja datih rei. Prvo se navodi
neobeleena re, prema kojoj se one obeleene uporeuju i definiu; jedne od
drugih razdvojene su znakom '~', koji treba itati kao 'u odnosu prema'.
Asocijativno znaenje uzrokuje, u celini uzev, nastanak stilistiki obeleenih rei,
ijim se odabirom doprinosi, u prvom redu, ivopisnijem izraavanju. U tom
smislu rei mogu biti geografski obeleene, dodajui time lokalni kolorit bilo
opisu bilo opisivau,
npr. pas ~ kera i seljak ~ paor (vojvoanske); kaika ~ lica i voz ~ vlak (hrvatsk
e).3 Tematski obeleene rei svojstvene su nekoj tematskoj ili anrovskoj oblasti,
ukljuujui i njima pripadajuu strunu terminologiju,
npr. voleti ~ ljubiti (pesniki); roenje ~ rodestvo(religijski); plata ~ lini
dohodak (birokratski); samoglasnik ~ vokal (lingvistiki); deiji
lekar ~ pedijatar (medicinski); manjak ~ deficit (ekonomski i finansijski).
Rei s interpersonalnom obeleenou, shodno uzajamnim odnosima i ulogama
govornika u konkretnoj situaciji, oseaju se kao vie ili manje formalne, dok
argon oliava krajnju neformalnost,

npr. komiluk ~ susedstvo (formalno); zahvalan ~ blagodaran (formalno); iveti

~ stanovati (poneto
formalno); nestati ~ ispariti (neformalno); pas ~ ker (poneto
neformalno); novac ~ pare (poneto
neformalno), lova (argonski); ne ~ jok (argonski). Kod hronoloke obeleenosti
rei su razmetene du skale vremenske aktuelnosti, od onih koje polako izlaze
iz upotrebe do onih s kojima se to odavno dogodilo,
npr. plavua ~ plavojka (blago zastarelo); voleti ~ ljubiti (blago
zastarelo); poljubiti ~ celivati (zastarelo);ministar ~ popeitelj (arhaino).
Ekspresivno obeleene rei, kako je ranije napomenuto, odslikavaju stavove i
raspoloenja govornika prema sagovorniku ili prema predmetu komunikacije,
npr. star ~ mator(blago pejorativno); pas ~ dukela (pejorativno), kuca (od
milja); crnac ~ crnuga (vrlo pogrdno). Nasuprot ovima, konotativno obeleene
rei nose peat visoke subjektivnosti, pa e tako kod nekoga re pas isijavati
svojstva 'besan, opasan, rei, ujeda', a kod nekog drugog to e, opet, biti 'veran,
prijateljski, razigran, umiljat'. to se tie reagovanja na same rei, za neke
govornike, koji su toga svesni, rei
poput zanimljiv ~ interesantan i proizvod ~ produkt bie obeleene kao 'stranog
porekla'.
Drugi, daleko najzastupljeniji nain diferenciranja sinonima podrazumeva
postojanje dodatnih implikacija, kojima se nijansira osnovno znaenje, pri emu
se odabirom takvih rei postie preciznije i suptilnije izraavanje,
npr. nestati ~ ieznuti ('naglo' i 'tajanstveno'); objaviti ~ obelodaniti ('neto to
je drano u tajnosti'), obnarodovati ('velikom broju ljudi'),obznaniti ('velikom
broju ljudi' i 'zvaninim
putem'); izazivati ~ provocirati ('proraunato'); pobeda ~ trijumf ('sjajan'); roe
nje ~ rodestvo ('Isusa Hrista'); poznat ~ popularan ('u masama' i 'prolazno').
Ponekad se dodatna implikacija svodi na gradaciju u pogledu zastupljenosti
izvesnog svojstva, pa tako u nizovima poput voleti ~ oboavati; bojazan ~ strah,
strava; ruan~ gadan; lo ~ zao, opak; velik ~ golem, ogroman, dinovski svaka
re koja sledi prvonavedenu sadri implikaciju 'u veoj meri' u odnosu na
prethodnu.
I na kraju, razlikovanje po kolokaciji, odn. po uobiajenom javljanju jedne rei s
drugom u okviru neke sintagme ili reenice, unekoliko je specifian postupak.
Naime, ovde paralela neobeleeni / obeleeni lan nije relevantna, s obzirom da
se sve rei ine podjednako obeleenima; npr. nazivi za grupe ivotinja
ukljuuju: stado (ovaca, koza), krdo(goveda, konja, slonova), opor (vukova,
lisica, pasa), jato (ptica, riba), roj (pela, komaraca), kolonija (mrava);
kvalifikacije neupotrebljive hrane mogu biti: bajat (hleb, pecivo),pokvaren (jaje,
meso), truo (voe, povre), uegao (mast, ulje, puter, slanina); in sveanog
stavljanja u redovnu eksploataciju plovila i letelica opisuje se
reima porinuti (brod, amac), lansirati (raketu, svemirski brod, svemirski
avion4). Kao drugo, zbog stalne vezanosti s drugim reima, meuzamenljivost je
krajnje ograniena, ako ne i iskljuena; npr. nemogue je rei jato
vukova ili uegla lubenica, kao to u fraznoj rei runo pae, pridev runo nije
zamenljiv sinonimnim gadno, bez postizanja odreenih efekata u ovom sluaju
humoristikog ili ak ironinog.
U zakljuku ovog kratkog i pojednostavljenog pregleda naina diferenciranja
sinonima, u koji je mogao stati tek maleni deo izvanredno sloenih odnosa meu
takvim reima, nee biti na odmet ponoviti da je u jednom sinonimskom nizu

mogua, a relativno i esta, kombinacija ovde opisanih postupaka to su

pokazali i raniji primeri roenje ~rodestvo (religijski, s dodatnom implikacijom
'Isusa Hrista'), voleti ~ ljubiti (pesniki; blago zastarelo),
te nestati ~ ieznuti ('naglo' i 'tajanstveno'), ispariti (neformalno).

3. Upotreba i zloupotreba sinonima

Verovatno najbitnije svojstvo sinonimije, kao jezike pojave da se jedan isti
sadraj moe izraziti pomou vie razliitih rei, jeste pruanje mogunosti
odabiranja rei koje e ivopisnije, preciznije ili suptilnije preneti i predstaviti
nameravani sadraj u odreenoj situaciji. Sinonimija se, inae, vrlo lepo moe
zamisliti kao garderoba: postoji manja ili vea zaliha odevnih predmeta, od kojih
se vri odabir primeren konkretnoj situaciji za odlazak na venanje tamno
sveano odelo, za pijacu farmerke, a za plau kratke pantalone; bilo bi
neuobiajeno, mada ne i sasvim nezamislivo, pojaviti se, recimo, na plai u
tamnom sveanom odelu.
Vraajui se jo jednom na primer s poetka teksta, U
mom komiluku ivi jedna lepa plavua, inae deiji lekar, ijeg psa svi
mi volimo, bilo koja zamena podvuenih rei nekom od sinonimnih dovela bi do
promene, ma koliko male i naizgled beznaajne, u detaljima te u moguim
komunikativnim efektima, to je pokazano u gornjim ilustracijama. Meutim, od
izuzetne je vanosti da se ima na umu kako mogunost odabira nikako ne bi
smela biti izjednaena s mehanikim zamenjivanjem, nasuminim i
nepromiljenim, jedne sinonimne rei drugom, jer se time u potpunosti
ponitava sutina i svrsishodnost sinonimije. U osmiljenoj upotrebi jezika
pitanje koje se uvek mora postaviti (sebi ili drugima) jeste: Kojim bi se sve
reima eljeni sadraj mogao izraziti? Ili, jo tanije, koje nam rei stoje na
raspolaganju za izraavanje ovog sadraja i kako se one meusobno razlikuju?
Ne treba zaboraviti da, shodno ve pominjanim zakonitostima jezike ekonomije,
u jeziku postoji izuzetno mali broj rei koje su u potpunosti identine po svim
svojim svojstvima i osnovnom znaenju, i asocijativnom znaenju, i dodatnoj
implikaciji, i kolokaciji (i gramatikim konstrukcijama, i frekvenciji upotrebe).
Najvei broj njih se bar po neemu razlikuje. Otuda i naslov ovog lanka isto
ali ipak razliito.
Naalost, naa svakodnevna jezika praksa, u poreenju s teorijom, sasvim je
drukija. Rukovoena laikim poimanjem sinonima, naroito u popularnom i
urnalistiko-publicistikom segmentu, esto se sprovodi mehanika
meuzamenljivost sinonima, a pri tom se ne vodi rauna o eventualnim
posledicama koje ta zamena sobom nosi. Koreni ovakve prakse seu sve do
osnovnokolske nastave maternjeg jezika, gde se uenicima redovno savetuje da
u svojim pismenim radovima izbegavaju dosadno ponavljanje (ta god da to
znai), i da se zato slue sinonimima, reima istog ili slinog znaenja. S tim
reima istog ili slinog znaenja, tokom svog kolovanja, uenici se susreu
tek od prilike do prilike, mahom kod tumaenja manje poznatih i stranih rei u
knjievnim delima, kada se jedna re u maniru reavanja ukrtenih rei
jednostavno objasni svojim sinonimom (est postupak, inae, i u naim
renicima). Meutim, sistematskog rada na sinonimima, koji bi, uz ostalo,
ozbiljnije i kreativnije negovao izraajni potencijal naeg jezika, ali i onih koji se
svakodnevno njime slue uz vrlo malobrojne izuzetke, u obrazovnom procesu
nema. tavie, ni raspoloivi renici, ukljuujui i onaj specijalno posveen

sinonimima (Lalevi 1974), ne pruaju uvek nedvosmislen uvid u odnose meu

znaenjski bliskim reima, pa je radi potpunije informacije potrebno podosta
istraivati, bez garancije da e se stii do zadovoljavajueg odgovora.
ini se da je valjana i osmiljena eksploatacija sinonima privilegija najvie
knjievnika, pesnika, jezikih strunjaka i ostalih zaljubljenika u dobar jezik. S
druge strane, popularna upotreba jezika u tampi, na radiju i televiziji, a
naroito u prevedenim tekstovima iz dana u dan prua obilje materijala koji
potvruje postojanje pojave, iji bi naziv mogao biti popularni tretman
sinonima. Sledi niz konkretnih primera koji e potkrepiti kako napred iznete
tvrdnje tako i karakteristike tog tretmana.
Na prvom mestu nailazi se na brojne izjednaene sinonime, koji se koriste, bez
ikakvog uoljivog nijansiranja, samo zato da bi se izbeglo toliko prokaeno
dosadno ponavljanje: privreda, ekonomija; pozorite, teatar; trite, pijaca;
kirija, stanarina; pobeda, trijumf; potpis, paraf; lek, medikament; proizvod,
produkt; vlada, kabinet; optina, komuna; izgnanstvo, egzil; sudija, arbitar;
napredak, progres; knjievnost, literatura; injenica, fakat; gledati, posmatrati;
granica, mea; smanjiti, redukovati. Kao to se lako moe primetiti,
najzastupljeniji su parovi, i to vrlo esto domaih i stranih rei, pri emu se
gubi iz vida, recimo, da nije svaka pobeda ujedno i trijumf (ali jeste obrnuto), da
nije svako gledanje ujedno i posmatranje (ali jeste obrnuto), da paraf
podrazumeva potpis u vidu inicijala imena i prezimena, da kabinet obuhvata
samo najvanije resore u vladi. Uprkos pretenom duetskom nastupanju,
ponekad ima i izuzetaka, neretko izvanredne originalnosti: student, akademac,
visokokolac, akademski graanin; fri-op, djuti-fri-op, bescarinska prodavnica,
slobodna carinska prodavnica (od kojih ova poslednja, pokuaj prevoda
engleskog uzora, nema ni smisla).
Nadalje, sinonimi se javljaju naporedo, u miroljubivoj, skoro ravnodunoj,
koegzistenciji, u spojevima kao to su: predlozi i sugestije; zanimljiv i
interesantan; vaan i bitan; prijatno i ugodno; odluno i rezolutno. U ovim
pleonastiko-tautolokim spojevima, ija svrha nije u potpunosti razjanjena,
iako se najverovatnijom ini pokuaj pojaavanja ubedljivosti izraza, ovako
upotrebljenim reima svojstvo sinonimnosti se zamagljuje, u veoj ili manjoj
meri.
I na kraju, uoavaju se, za sada jo uvek malobrojni, sluajevi potiranja
sinonimnosti, tako to jedna re poinje trajnije da pokriva i obuhvat nekih
svojih sinonima, koji vremenom bivaju istisnuti iz upotrebe kao nepotrebni, opet
shodno zakonitostima jezike ekonomije. Trenutno najupadljiviji primer za ovu
pojavu jeste glagol priati, koji se u svakodnevnom jeziku upotrebljava, pored
znaenja 'priati' (priu, vic, i sl.), jo i u znaenjima 'govoriti' i 'razgovarati', to
pokazuju reenice: Ne priam vie s njim (= 'govorim'),Ona dobro pria
panski (= 'govori'), Sve vreme smo priale (= 'razgovarale'). Slino ovome,
glagol polomiti sve ee se koristi i u znaenjima koja imaju
glagoli slomiti i razbiti; npr.polomiti nogu / ruku (= 'slomiti'), polomiti nekom
nos (= 'razbiti'), polomiti prozor / staklo / vazu (= 'razbiti'), oito pod uticajem
jednostranog tumaenja engleskog glagola break i njegovog prevoenja skoro
uvek istom reju. Potiranje sinonimnosti, u vidu potiskivanja, vidi se i u nekoliko
sluajeva postepene prevage strane rei ili stranog uzora nad
domaima: egzil, izgnanstvo; reptil, gmizavac; ke, gotovina; informacija,
obavetenje; demantovati, opovrgnuti; kratka pria (doslovnim prevoenjem

engleskog short story), pripovetka; ohrabrivati(neadekvatnim tumaenjem

jednog od znaenja engleskog encourage), podsticati.
Sve u svemu, ako je suditi po tendencijama na koje ukazuju upravo izloeni
primeri, popularni tretman sinonima, po uoenim fazama (1) izjednaavanje
(2) zamagljivanje (3) potiranje, ima dobre izglede da u perspektivi obesmisli
sutinu i svrsishodnost sinonimije, kao veoma monog komunikativnog sredstva,
te da nau svakodnevnu komunikaciju, uz nesebinu pomo nemalog dela masmedija, svede na puko baratanje neobeleenim, neutralnim, obinim, optim,
bledim, sanjivim, beivotnim, konfekcijskim reima. Ova tendencija, meutim,
mogla bi umnogome biti sputana, ako ne i potpuno prekinuta, uvoenjem
sistematske obrade osnova sinonimije u kolama, osnovnim i srednjim, te na
fakultetima, jezikim i drugim. Uz to, popularizacija jezika, kao i podizanje
jezike kulture uopte, ostaje i dalje naa gorua potreba.
Pa ipak, najznaajnija je, svakako, neophodnost sastavljanja sveobuhvatnog
renika diferenciranih sinonima, u kojem bi bila sagledana pojedinana
komunikativna vrednost svih znaenjski uporedivih rei u leksikom fondu
srpskog jezika bez obzira na to da li su domaeg porekla ili ne, da li spadaju u
standardni jezik ili ne, da li spadaju u savremeni jezik ili ne, te u kojem bi se, uz
ostalo, moglo tano saznati ta sve implicira kada se neka devojka opie
kao lepa, zgodna, privlana, ljupka, atraktivna, glamurozna. Da bi se obezbedila
to vea objektivnost i verodostojnost diferenciranja, a izbegao subjektivni,
intuitivni i impresionistiki pristup (na koji ni ovaj rad nije mogao biti imun),
nuno bi bilo analizirati mnogobrojne primere konkretne upotrebe registrovane
u (idealno, kompjuterski razvijenom) korpusu napisanih i izgovorenih tekstova
svakovrsnih anrova. Imajui u vidu koliko je to dugotrajan i mukotrpan timski
posao eksperata, prva faza tog renika mogla bi da bude realizovana u obliku
tezaurusa iscrpnog azbunog popisa sinonima, razvrstanih po tematskoj
slinosti.

LITERATURA
Bugarski, R. (1989). Uvod u optu lingvistiku. Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd; Zavod za izdavanje udbenika, Novi Sad.
Lalevi, M. S. (1974). Sinonimi i srodne rei srpskohrvatskoga
jezika. Leksikografski zavod Sveznanje, Beograd.
Pri, T. (1997). Semantika i pragmatika rei. Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Radovanovi, M. (1986). Sociolingvistika. Drugo izdanje. Knjievna zajednica
Novog Sada; Dnevnik, Novi Sad.
Stanoji, ., Popovi, Lj. (1992). Gramatika srpskoga jezika. Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd; Zavod za izdavanje udbenika, Novi
Sad.
ipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Matica srpska, Novi
Sad.

Osnovno znaenje slui i za utvrivanje ne samo slinosti nego i razlika izmeu

znaenj re, pa se tako re maka razlikuje od rei pas po tome to znai
'domaa ivotinja karakteristina po sposobnosti da prede'.
2
Potonji termin, 'frazna re', predlae se u cilju adekvatnijeg imenovanja rei
kao to su deiji lekar, riblja orba, kiselo mleko, nosa aviona, praag za pecivo,
hibridnih leksikih jedinica koje su po svojoj formi sintagme, ali po funkciji,
znaenju i upotrebi nesumnjivo predstavljaju rei. Ovo otuda to uobiajeni
termin za ovakve jedinice, 'sintagma', osvetljava jedino njihov gramatiki aspekt,
ali ne i leksiki, koji je ovde bez sumnje istaknutiji (vie o tome u Prii 1997:
126-127).
3
Ovde treba ukazati na trenutnu nerazjanjenost teorijsko-metodolokog
tretmana sinonima iz nekadanje zapadne varijante , budui da sinonimi po
pravilu postoje samo unutar jednog jezika. Za sada, ini se da bi problem
delimino mogao biti reen obuhvatanjem itavog srpsko-hrvatskog dijasistema,
odn. celokupne teritorije na kojoj se nekadanji zajedniki jezik koristi.
4
Ova re, svemirski avion, predlae se kao prevodni ekvivalent engleskog space
shuttle i njegova svakako pogodnija zamena.