Uvod u optu lingvistiku

skripta

Uvod Osniva opte lingvistike je Ferdinand de Saussure( Ferdinand de Sosir). On je i osniva strukturizma u lingvistici. Lingvistika je nauka o jeziku. Bitna svojstva jezika: 1

Jezik je sistem zato to nije skup nepovezanih elemenata nego je organizovana celina iji delovi stoje u odredjenim medjusobnim odnosima, obrazuju i jednu strukturu. ! toj strukturi mesto i uloga pojedinih sastavnih delova odredjeni su upravo odnosom prema drugim sastavnim delovima i prema celini. Jezik je sistem znakova zato to poiva na principu simbolizacije, tj. reprezentovanja nekog elementa stvarnog ili imaginarnog sveta nekim elementom jezika. Jezik ima "ormalno#"unkcionalna obele$ja: o Jezik je vieslojna, hijerarhijski ustrojena struktura, u kojoj jedinice ni$eg reda svojim kombinovanjem obrazuju jedinice vieg reda. On je dvostruko artikulisan %ralanjen& sistem, jer se u njemu uvek razlikuju plan sadr$aja i plan iskaza, odnosno plan jedinica sa znaenjem %rei& i plan jedinica bez samostalnog znaenja, koje svojom kombinatorikom daju jedinice sa znaenjem %glasovi ' "oneme&. (tvari o kojima se u nekom jeziku govori otelovljene su u njegovim reima %prva artikulacija&, ali su same te rei dobijene slaganjem jedinica druge vrste ' glasovima %druga artikulacija&. Ovo jezik ini jako ekonominim sistemom. o Opisani "ormalni principi ine jezik jako produktivnim. Oni omogu uju prirodno i neprekidno straranje novih iskaza, kojima se izra$ava i saoptava neogranieno mnotvo novih misaonih sadr$aja. o Jezik poseduje izvanredno va$no svojstvo dislokacije ili )izmetanja* u prostoru i vremenu. On nije vezan za neposredni kontakt komunikacijskog ina tj. za ono to se deava )ovde* i )sada*, pa se njime mo$e govoriti ne samo o stvarima koje su u datom trenutku prisutne nego i o stvarima prostorno i vremenski udaljenim ili ak nepostoje im. o Jezik se prenosi i usvaja kulturnim putem. On mora iznova da se ui u svakoj generaciji+ jedna od posledica ovoga je neprekinuti lanac promena u jeziku od jednog pokoljenja do drugog.

Jeziki znakovi
! teorijskoj lingvistici, jedinice jezike organicazije posmatraju se kao jeziki znaci. Jeziki znak je spoj nekog jeziki uoblienog pojma %tj. neeg oznaenog& i odgovaraju e zvune ili gra"ike predstave %tj. nekog oznaitelja&. Jeziki znak je: 2

,Arbitraran %proizvoljan& ,Konvencionalan %drutveno ustanovljen, dogovoren& , inearan %j a b u k a& Jeziki znaci ulaze u slo$ene medjusobne odnose, obrazuju i znakovne sisteme. -rimeri: ,.cat/%engleski& ,&apple'%engleski& ,.c!at/%"rancuski& ,&pomme'%"rancuski& ,.gatto/%italijanski& ,&mela'%italijanski& ,.gato/%panski& ,&manzana'%panski& ,.Katze/%nemaki& ,&Ap(el'%nemaki& ,."#$"%/%ruski& ,&)*+#"#'%ruski& ,.maka/%srpski& ,&jabuka'%srpski& ,&katoj'%esperanto& ,&pomo'%esperanto& Jezik kao sistem znakova ,,rganizovana- !ijerar!izovana struktura ,.vostruka artikulacija 0las 1 mor"ema 1 re 1 sintagma 1 reenica%izkaz& 1 tekst%diskurs& Funkcije jezika 2ato se slu$imo jezikom3 ,4a ka$emo ta mislimo, ,4a ka$emo ta ho emo, ,4a popriamo, ,4a iska$emo emocije, ,4a poka$emo .ko smo/, ,4a budemo pristojni, ,4a budemo nepristojni, ,4a se naalimo, ,4a se poigramo... -odela jezikih "unkcija: ,5omunikativna ' osnovna i najira "unkcija, koja zapravo obuhvata ve inu drugih, u njoj utemeljenih jezikih uloga. ,5ognitivna %saznajna& ' takodje bitna "unkcija. Jezik poma$e u uobliavanju pojedinih vidova vanjezike stvarnosti, time to ih izdvaja, imenuje i dovodi u medjusobne odnose. ,5ulturna ' civislizacijski neophodna+ slu$i za bele$enje dogadjaja, za usmeno predanje, za istorijske zapise i hronike, za utvrdjivanje zakonika ustava, raznih drutvenih sporazuma, dr$avnih ugovora i drugih va$nih dokumenata. ,(imbolika ' povezuje ljude unutar i izmedju generacija, u savremenom $ivotu, ali i u sklopu istorije, tradicije, knji$evnosti i kulture jedne drutvene zajednice. Jezik postaje i merilo grupnog identiteta, simbol etnike, nacionalne, verske ili socijalne pripadnosti. ,6stetska ' jezik je iroko i rado upotrebljavan izvor estetskog zadovoljstva. ,7agijska ' zasnovana na verovanju u sutinsku i sudbinsku vezu izmedju rei i onoga to one oznaavaju ,5ontaktna i "unkcija odr$avanja kontakta # jezikom se, u okviru kontaktne "unkcije, uspostavlja kontakt sa sagovornikom, posle ega mo$e do i do 3

primene jezika u nekoj drugoj "unkciji. Jezik u "unkciji odr$avanja kontakta primenjujemo kad god zastanemo da proverimo da li nas neko razume, da li uopte prati nae izlaganje itd. ,8unkcija olakanja9izra$avanje emocija ' kada jezik slu$i kao ventil za otputanje suvine emocionalne ili nervne energije. ,:zvo;aka "unkcija ' kada se samim jezikim iskazom izvodi in koje se njime oznauje. Jezike "unkcije u odnosu na elemente govorne situacije: 0ovorna situacija: ,-oiljalac ,-rimalac ,-redmet ,-oruka ,5od ,5omunikacioni kanal Jezik / misao / stvarnost Jezik i miljenje: ,=rste miljenja3 ,>ezavisnost ili identinost3 ,Jezik zavisi od miljenja, ili miljenje od jezika3 Odnos izmedju jezika i miljenja pokazuje se veoma slo$enim. Jezik pru$a jedan neophodan princip analize ne samo do$ivljenog i stvarnog nego i potencijalnog, pa i imaginarnog sveta. Jezik i misao postoje naporedo, uzajamno se dopunjuju i u celini ne mogu jedno bez drugog. 7iljenje daje jeziku va$an deo njegove svrhe, ono to ga duboko pro$ima i tera ga na stalno usavravanje i prilagodjavanje sopstvenih struktura. Jezika stvarnost: ,-ercipirana stvarnost zavisi od jezika, ili jezik samo kodira kategorije realnosti3 Jezik olakava orjentisanje u stvarnosti. 4a nemamo jezik, ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet, pa tako ne bismo mogli mnogo ta ni da izra$avamo ili saoptavamo drugima. 6dvard (apir i Bend$amin Lij =or" (apir?=or"ova hipoteza: Lingvistiki determinizam Lingvistiki relativizam ' po ovoj hipotezi speci"ina struktura maternjeg jezika svakog oveka bar u nekim takama utie na njegovo vidjenje sveta. Jezike "unkcije: ,6motivna ,4irektivna ,<e"erencijalna ,-oetska ,7etajezika ,5ontaktna

Fonetika
8onetika se bavi "izikom %"iziolokom i akustikom& stranom govora+ njena osnovna jedinica je glas ' artikulisani zvuk u govoru. Fonetika 0 razliiti tipovi i discipline @. # artikulatorna %artikulaciona& ' daje klasi"ikaciju govornih glasova odnosno njenih proizvodjenja # akustika # prenoenje glasova kroz svune talase # auditivna ' prijem tj. prepoznavanje glasova # istorijska, savremena # eksperimentalna # sinteza govora # primenjena "onetika 1lasovi i sistem glasova Artikulacija glasova # vazduna struja 0ovor se stvara proizvodjenjem, potiskivanjem, oblikovanjem i isputanjem vazdune struje+ ovaj uobiajeni tok zove se egresija %pulmonalni glasovi&. -ojedini glasovi u nekim jezicima proizvode se obrnutim pravcem, tj. usisavanjem spoljnog vazduha, to je ingresija %nepulmonalni glasovi&. >epulmonalni glasovi su: 5

A 5likovi # vazduh od pregrade koju velum napravi sa zadnjim delom jezika do neke druge pregrade u usnoj duplji. A 0lotaliki glasovi : ejektivi 'egresivni glasovi implozivi 'ingresivni glasovi # glasnice Bvibriranje glasnica proizvodi: A zvune glasove A intonaciju %promenu visinu& glasa A glotalne glasove CDE CFE Bmirovanje glasnica proizvodi: A bezvune glasove # mesto artikulacije (usna duplja) bilabijalni: p b labiodentalni: " v dentalni: t d s z GH alveolarni: r l n palatalni: I J K L velarni: k g M uvularni: N < # nain artikulacije Bopstruenti: Oplozivi # potpuna prepreka, naglo razdvajanje, e"ekat ' prasak O"rikativi # uska prepreka, trenje molekula vazduha, e"ekat ' "rikativni um Oa"rikate # potpuna prepreka, otvara se naglo %izaziva prasak&, stvaraju i tesnac usled ega dolazi do trenja molekula vazduha %izaziva "rikciju& Bsonanti: Onazali: pregrada u usnoj duplji, otvoren prolaz vazduhu kroz nosnu duplju Olaterali: pregrada u usnoj duplji, prolaz vazduhu sa jedne ili obe strane jezika Ovibranti: jednoudarnik ili pravi vibrant %P#Q puta& # tip rezonatora B$dreona Busna Bnosna duplja -ostoje: nazalna i oralna artikulacija 2okali / osnovne odlike # nema prepreke protoku vazdune struje, kvalitet vokala zavisi od oblika i veliine rezonatora # nosilac sloga, tj. vokali imaju slogotvornu "unkciju v# A#na #cv# sa0da #cvc# sat #ccv# sva#ki 6

#cccv# #ccvc# #cccvc#

stra#an glas stra!

Kriterijumi za opisivanje vokala Bdeo jezika koji je podignut ' prednji, centralni, zadnji Bstepen visine do koje se jezik podi$e u pravcu nepca ' visoki, srednji, niski Bpolo$aj mekog nepca ' oralni, nazalizovani Boblik usnenog otvora ' neutralni, razvueni, zaokru3eni %labijalizovani& 4umlauti ' preglaeni vokali npr. "rancuski, nemaki: soeur, lune, 5Rln, 7Snich 4nazalizovani ' 9T, U9 npr. "rancuski, portugalski, poljskiVdans, bon%"r.& B.rotacizacija/ 9W9 npr. neki dijalekti engleskog ako se 9r9 na;e ispred vokala: bird, XereV .i(tonzi (dvoglasi)- 5ri(tonzi (troglasi) 5ombinacije vokala u istom slogu pri kojima artikulacija poinje jednom vokalskom vredno u, a zavrava se drugom. -ripadaju jednom slogu. 4i"tonzi # saY, boY, coX, mY %engl.&, mein%nem.& Zri"tinzi ' "ire, our %engl.&, miei %nem.& 2okali i vokoidi B(ilabiku %slogotvornu& "unkciju mo$e imati i konsonant, tj. sonant crv, prst, =ltava vokoidi [ vokali A silabiki konsonanti %X, r, l, lj, j& Fonetska transkripcija B:-\ ':nternational -honetic \ssociation :nternational -honetic \lphabet ,to Jespersen %@]^_#@`Qa& # prvi predlo$io da se ustanovi "onetsko pismo #prva verzija me;unarodnog "onetskog al"abeta data je @]]] #za svaki glas koristi se poseban simbol, bez obzira o kom jeziku je re

Fonologija
8onologija se bavi glasovnim sistemima %prouava glasove& pojedinih jezika sa njihove "unkcionalne strane, tj. prouava njihovu ulogu u sistemu glasova. Artikulaciona baza Zo je skup navika da se spontano izgovaraju glasovi upravo tog, a ne nekog drugog jezika. B a& artikulaciona sposobnost za sve glasove b& jedan govornik varira svoj izgovor+ razliiti govornici isti glas akustiki razliito izgovaraju Bartikulacione navike za maternji jezik Bod niza mogu ih glasova svaki jezik .bira/svoje glasove 6inimalni parovi :denti"ikacija "onema podrazumeva kori enje metode tzv. minimalnih parova ' takvih kod kojih se dve po znaenju odelite rei "ormalno razlikuju samo u jednoj "onemi. <uma ' ruma ' C<E uvularni 9 CrE alveolarni buma ' rima 'CbE labijalizovani CrE nelabijalizovani ruka ' luka ' u srpskom distinktivno, u japanskom ne phar # CphE u srpskom slobodna varijacija, u engleskom alo"on, u hindi jeziku "onema

.7F898:8J7 8 57;689, ,18JA

FONEMA ' najmanja distinktivna jedinica+ bez znaenja+ ima distinktivnu "unkciju, a to znai da se pomo u "oneme razlikuju znaenja viih jedinica %vie jedinice su znaenjske, jedinice prve artikulacije...& FON %glas& ' svaka realizacija "oneme ALOFON %kombinatorika varijanta "oneme& ' kontekstualno uslovljena realizacija "oneme 8akulatativne varijacije "oneme 4istinktivno ili razlikovno \na i \nka # CnE je dentalno i CcE velarno 8

Fonoloka distinktivna obele3ja 0 F., B-risustvo9odsustvo nekog artikulacionog ili akustikog svojstva kojim se "oneme me;usobno razlikuju B7arkiranost9nemarkiranost B-rirodna klasa npr. k, g, ! ' velari m, n, nj ' nazali 9a9 9m9 vokalsko9nevokalsko 9n9 9d9 oralno9nazalno 9t9 9d9 bezvuno9zvuno 9t9 9s9 prekidno9neprekidno 9l9 9d9 nevelarizovano9velarizovano evokalsko e nazalno e prekidno e zvuno 9a9 # A # A 9m9 # A # A Fonoloke univerzalije B @P 84O mogu se opisati svi jezici sveta B mogu se svi glasovi istim obele$jima opisati npr. visoki, niski, palatalni, velarni B usvajanje jezika: e vokalsko e palatalizovanost .istribucija (onema B inicijalni, medijalni, "inalni polo$aj B mogu e i nemogu e kombinacije B mogu e: ostvarene ili neostvarene Fonotaktika # pravila ulanavanja "onema # ogranienja u distribuciji "onema # naje e u inicijalnom i "inalnom polo$aju Glasovne alternacije 1 Basimilacija ' jednaenje susednih glasova Opo zvunosti potpis f pod A pis svadba f svat A ba Opo mestu artikulacije i$d$ikljatifizAd$ikljati Bdisimilacija ' razjednaavanje susednih glasova mlogo %dijal.& f mnogo 5arto""el f Zartu""eln Glasovne alternacije 2 Bkontrakcija ' sa$imanje glasovnih jedinica mog f mojeg Bredukcija ' izostavljanje neke glasovne jedinice 9

%h&o u, %h&leb, sa%d& emo Glasovne alternacije 3 Bmetateza ' premetanje glasova ili slogova bajrak f barjak namasti r f manastir Bepenteza ' uvo;enje dodatnog glasa u sredini rei stram f sram oven %engl.& f o"en%staroengl.& f o"n%staroislandski& Glasovne alternacije 4 Bproteza ' uvo;enje dodatnog glasa na poetku rei escuela%pan.& f schola%lat.& halka f alka Bhaplologija ' gubljenje glasa zbog slinosti sa susednim glasom+ gubljenje jednog od dva uzastopna ista sloga 6ngland f 6nglalond%staroengl.& Zragikomedija f tragikokomedija izuzeci: "ilologija, haplologija Suprasegmentna (onologija (uprasegment ' glasovno dejstvo koje zahvata vie od jednog segmenta ' prote$e se na slogove, rei, reenice. (uprasegmentalna %prozodijska& obele$ja: ton, naglasak, akcenat, tempo, ritam, intonacija. Bton ' visina glasa ima distinktivnu "unkciju+ npr. zulu, joruba, mandarinski kineski, kantonski kineski Bnaglasak ' stepen snage s kojom se izgovara slog+npr. engleski Bakcenat ' visina tona u kombinaciji sa jainom izgovora+ npr. srpski, japanski, vedski Btempo ' relativna brzina govora Britam ' uoljiva pravilnost u re;anju istaknutih jedinica u govoru A po naglasku %izohroni& ' naglaeni slogovi se javljaju u pribli$no istim vremenskim intervalima ' engleski A po slogu ' javljanje slogova u pravilnim vremenskim razmacima ' "rancuski Bintonacija ' melodija koju obrazuju varijacije tona 8unkcije intonacije: Bgramatika Bin"ormacijska Bemocionalna Bindeksina Btekstualna Bpsiholoka

10

1ra(ologija je: @. %ling.& sistem pisanja nekog jezika ili prouavanje tog sistema P. analiziranje rukopisa radi otkrivanja identiteta i psiholokih osobina njegovog tvorca 0ra"ologija 0ra"ema 0ra" \logra" %e 6 e E& 9e(onoloki sistemi pisanja # -iktogra"sko %slikovno& pismo # :deogra"sko pismo # 5linasto pismo # Logogra"sko pismo: gra"ema ' re Fonoloki sistemi pisanja # (ilabiko %slogovno& pismo # \l"abetska pisma Al(abetska pisma 0ra"ema ' "onema 4igrami %P gra"eme& # @ "onema 1 eat Zrigrami %a gra"eme& # @ "onema 1 Xatch Zetragrami %Q gra"eme& # @ "onema 1 4eutschland <ravopis (ortogra(ija) Zo je skup pravila kombinovanja al"abetskih znakova u nekom jeziku A interpunkcija, velika i mala slova, itd. 6timoloki ' odra$ava ranija stanja u jeziku ili prenosi izvorni pisani oblik stranih imena i rei. 8onetski3 ' te$i prenoenju savremenih zvunih vrednosti u pisani oblik. Zransliteracija ' prenoenje znakova iz jednog pisma u drugo. Zranskripcija ' prenoenje glasova u pismo. Jeziki nivoi 8onetika 1 8onologija 1 7or"ologija 1 (ontaksa 1 (emantika 1 Zekst, diskurs, pragmatika (truktura jezika: izgovor ' "onetika i "onologija gramatika ' mor"ologija i sintaksa znaenje ' semantika 8onologija "onema "on %glas& alo"on

1;A6A58KA
0ramatika je sistem pravila za povezivanje jezickih jedinica. 11

0ramatino [ pravilno3 u vezi s tim # u vezi toga # u vezi sa to g na tele"onu # kraj tele"ona # na tele"onom g po meni # prema mom miljenju # po ja # prema mojim miljenju g

1ramatika pravila -reskriptivna pravila: hta je pravilno3 (amo ono to je propisano kao pravilnoi 4eskriptivna pravila: hta je pravilno3 (ve ono to je gramatinoi 0ramatika pravila koja zanimaju lingvistiku jesu ona koja reguliu mogu e kombinacije elemenata ni$eg nivoa u jedinice vieg nivoa. 7or"ologija ku a 1 ku ica 1 ku icom B ku a 1 ku om 1 ku omica (intaksa (tudent je kupio dve knjige. B(tudent je kupio dve knjigu. B(tudent je kupila dve knjige. BJe dve knjige kupio student. 1ramatike kategorije i odnosi \naliza reenice prema vrsti rei: 2bog gu$ve u saobra aju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje. pred. im. -red. im. prilog im. gl. gl. pred. im. 2rste rei B -romenljive imenice zamenice pridevi glagoli brojevi .e(inisanje vrsta rei hta su glagoli3 B(emanticki kriterijum A0lagoli oznaavaju radnju, stanje ili zbivanje. B7or"oloki kriterijum A0lagoli se odlikuju mor"olokim kategorijama roda, broja, lica, vremena, naina, stanja, vida. B(intaksiki kriterijum A0lagoli u reenici obavljaju "unkciju predikata, subjekta, predikativa. 12 B>epromenljive prilozi predlozi veznici uzvici rece

hta su imenice3 B(emantiki kriterijum A:menice imenuju ljude, $ivotinje, stvari, mesta, pojmove... B7or"oloki kriterijum A:menice se odlikuju mor"olokim kategorijama roda, broja i pade$a. B(intaksicki kriterijum A:menice u reenici obavljaju "unkciju subjekta, objekta, imenskog predikativa... 2rste reci i nji!ove kategorije Vrsta rei :76>:j6 2\76>:j6 -<:46=: 0L\0OL: -<:LO2: Kategorije rod, broj, pade$ rod, broj, pade$, lice rod, broj, pade$, vid, stepen poredjenja rod %@&, broj, lice, vreme, nain, stanje, vid, rod %P& stepen poredjenja

Kategorije 0ramatika kategorija je sistem od najmanje dva lana koji izra$ava neki gramatiki odnos. >ajece: gramatiki oblici pojedinih vrsta rei. ! srpskoj lingvistikoj tradiciji razlikuju se: 6,;F, ,=K7 KA571,;8J7 npr. rod kod prideva+ vid kod prideva K AS8F8KA:8,97 KA571,;8J7 npr. rod kod imenica+ %vid kod glagola& klanovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija mo$e da ima. >pr. <od ' muki, $enski i srednji Broj ' jednina, mno$ina i paukal :lanovi kategorija (srpski)> Kategorija Clanovi <O4 7, l, ( 9 %ne&prel B<OJ J, 7, -\46l >, 0, 4, \, =, :, L L:j6 @, P, a =<676 prezent, aorist... >\k:> imperativ, potencijal (Z\>J6 aktiv, pasiv =:4 %ne&svreni 9 %ne&odree (Z6-6> -O<64J6>J\ -O2, 5O7-, (!Analiza rei u reenici prema funkciji u reenici 2bog gu$ve u saobra aju, nekoliko studenata predavanje. -ril. odredba za uzrok subjekat za mesto Vai za vrstu reci im, gl, prid, zam 9 gl im, gl, prid, zam im, prid, zam gl, zam gl gl gl gl 9 prid prid, pril

je zakasnilo predikat

na pril. odredba 13

;ei i sintagme
Sintaksika jedinica neposredno nadredjena rei jeste sintagma # grupa od dve ili vie rei. # zbog gu$ve u saobracaju # nekoliko studenata # je zakasnilo # na predavanje Sintagma: ire znaenje ' bilo koji segment teksta u$e znaenje ' sintaksika konstrukcija ili jedinica naju$e znaenje ' centrina sintaksika konstrukcija Sintagme i paradigme Sintagma 1 sintagmatski gramatiki odnosi # odnosi izmedju jedinica prisutnih u odredjenom iskazu. 4rugu dimenziju ine paradigmatski gramaticki odnosi. aradigma je skup gramatikih oblika neke rei %ku a, ku e, kui , ku u...+ pevam, peva, peva...& ili skup srodnih re i uopte %ku a, zgrada, stan...+ pevati, igrati, svirati...& Kombinacija odnosa (vaka reenica odlikuje se kombinacijom sintagmatskih i paradigmatskih odnosa. :zbor odredjenog elementa iz raspolo$ive paradigme zavisi od ostalih sintagmatski prisutnih elemenata. 4elovi reenice povezani su slaganjem %u rodu, broju, licu, pade$u& iako su gramatike kategorije mor"oloke, paradigmatski izbor odredjenog lana kategorije u datoj reenici zavisi i od sintakse i sintagmatskih odnosa. :ako samo po sebi nije dovoljno da objasni nain na koji jezik "unkcionie, odredjivanje gramatickih kategorija i odnosa predstavlja osnovu svake mor"osintaksike analize, kako deskriptivne, tako i "ormalne %teorijske&.

6or(ologija
7or"ologija je nauka o recima. 7orphe %oblik& A logma # termin iz biologije+ proucavanje oblika organizama i9ili njihovih delova. @n`^. zabele$en u pisanoj "ormi %0ete&. \ugust hlajher @]o`. koristi za lingvisticke potrebe. 7or"ologija 1 rei 1 struktura 1 oblici 1 tvorba 1 vrste 14

mor"ologija 1 rei 1 unutranja struktura rei 1 oblici 1 tvorba 7or"ologija mo$e biti: Bflekti!na 1"laksija 1 re %oblici rei& npr. pitati: itam, ita, itaju iV Bderi!aciona 1 tvorba 1 re %porodice rei& npr. itati: italac, itaonica+ itanje, proitatiV ,snovna jedinica analize !or"ema # najmanja jedinica jezike strukture koja ima samostalno znacenje ili gramatiku "unkciju. o, iz, juce, sada, iz#nad, po#velik, racun#ar, kup#i#ti, pod#vez#a#ti, pazi#kuca, do#vrat#ak Odnos izmedju reci i mor"ema3 (vaka rec sadr$i najmanje jednu mor"emu. Odnos izmedju broja rei i broja mor"ema u nekom jeziku3 ! pojedinanim reima9tekstovima tipino se javlja vie mor"ema nego rei, ali u celom jeziku ima vie rei nego mor"ema. C s E # glas 9 s 9 # "onema p s q# mor"ema 7O<867\ 1 \sptraktna konterstualno Jedinica realizacije mor"eme 7O<8 konkretna govorna ralizacija mor"eme 1 \LO7O<8: razliite uslovljene

prazqraz#men#i#ti 9 ras#ter#a#ti 9 ra#ist#i#ti 9 ra$#d$ilit#a#ti

6or(o(onema p2q u prazq je apstraktna mor"oloki relevantna jedinica koja se razliito realizuje u razliitim "onolokim kontekstima+ predstavlja "oneme u alomor"ima iste mor"eme. lud#ak ' lud#ac#i 1 p5q ovek ' ove#e 1 p5q -ojam mor"o"oneme odnosi se i na "onoloki neautomatske alternacije+ npr. u engleskom: Xi"e ' Xives -lato ' platon#ic act#or ' ag#ent 2rste mor(ema BSlo#odne %one koje stoje samostalno& i vezane %one koje ne mogu da stoje samostalno& 15

na, kod, ili, lud, rad, zid, krov f slobodne lud#ak, rad#nik, zid#ic, pot#krov#lje f podvuene su vezane+ ostale slobodne B$eksike %leksiko znaenje& i gramatike %gramatika "unkcija& lud, rad, zid, krov pev#a, u#rad#i#ti, grad#ov#i, sunc#o#kret, mir#o#ljub#iv Leksicke mor"eme ###1 slobodne i vezane 0ramaticke mor"eme ###1 vezane %i slobodne& hta li je tacan odgovor3 ' gramatika slobodna mor"ema Struktura reci Osnova %A osnova& %A a"iks& a(iks 1 pre"iks # ili # su"iks beo, Beo#grad, beo#grad#ski, strai#lo, red#ar, pro#cep, do#vrat#ak, smrdi#buba ,snova B prosta [ koren B slo$ena [ koren A in(iks grad#ov#i bol#ova#ti majstor#isa#ti zasmej#ava#ti vik#nu#ti A(iksi B deri!acioni B flekti!ni Beo#grad 1 Beo#grad#u pro#cep 1 pro#cep#i red#ar 1 red#ar#u strai#lo 1 strai#la do#vrat#ak 1 do#vrat#kom ! jezicima poput srpskog esto je izuzetno teko precizno odvojiti mor"eme koje ine re. ,snovni mor(oloki procesi @. 4erivaciona mor"ologija B5O7-O2:j:J\ leksike mor"eme # slo$enice beo A grad [ Beograd B46<:=\j:J\ slobodne A vezane mor"eme # izvedenice lud A ak [ ludak P. 8lektivna mor"ologija B8L65(:J\ vezane mor"eme r razliiti oblici rei covek, covek#a, covek#u... covek#s 16

5vorba reci @& (u"iksacija %najeca vrsta derivacije& list#ic, sponzor#ua, plav#kast, list#a#ti, buc#nu#ti P& -re"iksacija %vrsta derivacije ili kompozicije& do#stici, pre#rezati, pre#lep, na#gluv, u#veliko a& 5ompozicija %slaganje& buba#mara, ki#o#bran, dan#gubiti, star#mali Q& 5ombinovana tvorba %slaganje A izvodjenje& oko#vrat#nik, raz#lom#ak, mlad#o#$en#ja o& 5onverzija %tvorba pretvaranjem& dobro %fdobar&, mltda %fmlad&+ eng. round ;eduplikacija # dodavanje kompletne ili parcijalne kopije osnove kao pre"iksa ili su"iksa. Javanski: baita %.brod/& r baita#baita %.razliiti brodovi/& omaha %.ku a/& r omaha#omaha %.razliite ku e/& 6vropski jezici: ruski: uvwvx, uvwvxi + italijanski: leccalecca .lizalica/+ engleski: bYe#bYe+ super#duper, boogie#Xoogie, teenie#Xeenie, Xalkie#talkie+ ding#dong, chit#chat+ srpski: cik#cak, tota Unutranja tvorba rei (unutranje modi(ikacije- (onetske alternacije) B \blaut %vokalska gradacija ili apo"onija& yolandski: gee" ' ga" ' gegeven %.dati/& help ' hielp ' geholpen %.pomoci/& schiet ' schoot ' geschoten %.udariti/& 6ngleski: sXim ' sXam ' sXum "oot ' "eet B !mlaut %vokalska mutacija ili meta"onija& >emaki: \p"el ' zp"el %.jabuka9e/& Buch ' BScher %.knjiga9e/& Bach ' B{che %.potok9i/& 5onsonantske modi"ikacije 6ngleski: de"end ' de"ence, o""end ' o""ence belie" ' believe, proo" ' prove 7anje transparentni procesi. (tvaranje reci nije isto to i tvorba reci. B (kracivanje pro"a, mati, "aks, disko B \kronimi >\ZO, J\Z, !>:j68, Zanjug, :nterpol, radar B \l"abetizmi %cesto se podvode pod akronime& j4, 4=4, (7(, yZ7L, (8<J, (\4, 6!, BBj B (livanje motor A hotel 1 motel, smoke A "og 1 smog 17

B 5alkiranje pravopis, prirunik, samovla e, neboder Supletivizam ' odsustvo "onoloke slinosti izmedju razliitih oblika lekseme. ovek ' ljudi, dobar ' bolji, lo ' gori good ' better, bad ' Xorse (upletivizam u tvorbi reci: :talijanski: 7ilano r milan#ese %pravilno& jhieti r teat#ino %supletivni oblik& f lat.Zheate Zipicno kod visoko"rekventnih rei, ili iz istorijskih %etimolokih& razloga.

Sintaksa
<ojam sintakse sYn# .zajedno/ A t|Mis .red, raspored/ (laganje u red} rasporedjivanje. 0de je sve prisutna sintaksa3 #prirodni jezici #programski jezici #logika !opteno govore i, sintaksu ini skup pravila koja reguliu mogu e kombinacije elemenata ni$eg nivoa u jedinice vieg nivoa. Sintaksa u jeziku ! jeziku, osnovna %najmanja& jedinica sintakse je re. (intaksu u jeziku ini skup pravila koja opisuju i reguliu mogu nosti kombinovanja rei u reenice. -utem sintaksikih pravila od ogranienog broja rei izvodi se neogranicen broj reenica. Sintaksicke jedinice> B<ec B(intagma B5lauza # redikatska reenica, tj. jedinica koja izra$ava predikaciju. B<ecenica -rema rangu: <e 1 klauza 1 sintagma 1 reenica -rema tipu: Bimenike %onesu konstituentske& Bpridevske %one su konstituentske& Bpriloke %one su konstituentske& 18

Bglagolske %one su komunikativne& Sintaksike konstrukcije (intaksika konstrukcija je kombinacija dveju ili vie sintaksikih jedinica izmedju kojih postoji neka gramatika veza. <e nije konstrukcijai Ostale jedinice jesu konstrukcijei 7ndocentrine konstrukcije # konstrukcije kod kojih centralna re mo$e da stoji i sama, a da se pri tom ne izgubi gramaticnost. -rimeri: =olim i slatkie i slanie. =olim slatke male slatkie. =olim slatke slatkie. =olim slatkie. =olim male slatkie. =olim slanie. =olim slatkie. B>aporedne slatkii i slanii, levo ili desno B-odredjene %centar A zavisni clan& slatki mali slatkii, cvrsto spavati, mesto na galeriji # konstrukcije kod kojih je veza izmedju jedinica takva da se uklanjanjem jedne od njih gubi gramatinost. -rimeri: ! nju se lako zaljubiti. >e odvajam se od knjigei B! se lako zaljubiti. B>e odvajam se odi B>ju se lako zaljubiti. B>e odvajam se knjigei B!pravljake u nju, od knjige, kupiti knjigu, piti vode B-ovezivake je hladno, postaje mracno B-redikacione cas traje, stari sat otkucava podne ,dnosi unutar konstrukcija ;ekcija je upravljanje drugim elementima, nametanje odredjenog oblika drugim reima. citati knjigu, reiti se knjige o knjizi, za knjigu Kongruencija je slaganje u gramatikim kategorijama %rod, broj, pade$, lice...& 5oordinacija (ubordinacija

19

Sintaksike (unkcije Funkcije ?@ Konstituentske ?@?@ reenine ?@A@sintagmatske subjekat centar predikat zav.clan log. subjekat dopuna objekat atribut kopula ... predikativ ... ;eenine (unkcije B-rimarne Asubjekat Apredikat Aobjekat B(ekundarne Amodi"ikatori B>ezavisne Funkcije i jedinice 7ksponenti jedne "unkcije mogu biti razliite jedinicei -rimer: "unkcija direktnog objekta -esnici piu ta osecaju. fklauza -esnici piu tu$ne price u koje niko ne veruje. fsintagma -esnici piu tu$ne price o smislu $ivota. fsintagma -esnici piu tu$ne price. fsintagma -esnici piu price. frec Bijerar!ijski odnosi \naliza prema vrstama rei i slu$bi u reenici je linearna # delovi reenice posmatraju se kao niz. \naliza sintaksickih konstrukcija mo$e se posmatrati i hijerarhijski # konstituentska analiza. Konstituenti (tudenti prve godine pola$u !OL u januaru. 4neposredni konstituenti %u recenici: (tudenti prve godineV -ola$u !OL u januaru& 20 A@ Komunikativne obavetenje pitanje zapovest $elja podsticanje

4neposredni konstituenti %u konstrukcijama: studentiVprve godineVpola$u !OLV u januaru& 4krajnji konstituenti %sve rei pojedinano& 5onstituenti se esto analiziraju kao apstraktne jedinice %v. generativna gramatika&. Sintaksicka dvosmislenost (intaksicka dvosmislenost znai da sintaksicka struktura omogu ava barem dve interpretacije jednog iskaza. -rimeri @. On je svojevremeno pravio velike probleme i skandale. :nterpretacija @: .i problemi i skandali su veliki/ :nterpretacija P: .problemi su veliki, za skandale se ne zna/ P. 4ugo je tragao za tom $enom sa tugom u ocima. :nterpretacija @: .on je sa tugom u ocima/ :nterpretacija P: .$ena je sa tugom u ocima/

1ramatike kategorije
Kategorije 0 uvod B5ategorizacija B5lasi"ikacija B5riterijum BOblik jezike jedinice Kategorije 0znaenja ! srpskoj lingvistikoj tradiciji: 5L\(:8:5\j:O>6 pr. rod kod imenica %vid kod glagola& 7O<8OLOh56 rod kod prideva vid kod prideva

Kategorije 0znaenja ! generativnoj gramatici: \-(Z<\5Z>6 J64:>:j6 2a razliku od konanih konkretnih rei %pr. kralj, muzika, $ivot, ...& Clanovi kategorije klanovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija mo$e da ima. !tvrdjivanje vrednosti kategorija znai de"inisanje vrste rei. -r. klanovi kategorije g su @, P, a klanovi kategorije roda u srpskom su .muki/, .$enski/i .srednji/ klanovi kategorije broja u srpskom su .jednina/, .mno$ina/, .paukal/

21

S76A958KA
<redmet semantike # -rouavanje znaenja u jeziku, tj. prouavanje naina na koji rei i reenice prenose znaenje. # (adr$aj semantikih jedinica nasuprot njihovoj "ormi+ veza izmedju oblika rei i njenog znaenja %onomatopeja, ikonicnost& 4eli se na leksiku i reeniku semantiku. Leksika semantika znaenje rei znaenjski odnosi medju reima <eenina semantika znaenje reenica Dnacenje rei , leksiko : gramatiko , predmetno : emotivno , konkretno : apstraktno , osnovno : preneseno , denotativno : konotativno Leksiko gramatiko znaenje , Leksike rei .olovka/ leksiko znaenje A gramatiko znaenje %imenica $enskog roda u nom. jedn.& , 0ramatike rei .da/, .od/ gramatiko znaenje A leksiko znaenje "redmetno emoti!no znacenje , -redmetno %re"erencijalno& ne ukljuuje emotivni odnos ili reakciju .kuca/, .baba/, .zemlja/ , 6motivno ukljuuje emotivni odnos ili reakciju .dom/, .baka/, .domovina/

#onkretno apstraktno znaenje , 5onkretne rei oznaavaju neto odredjeno, opipljivo, materijalno .sto/, .sveska/, .vrata/ , \pstraktne rei oznaavaju apstrakcije .dobrota/, .lukavost/, .arm/ 22

Osno!no preneseno znaenje , Osnovno znaenje delovi tela: glava, noga, ui , -reneseno znaenje # meta"oriki prenos glava # glava eksera, kupusa, knjige, porodice noga # noga stola, stolice ui # ui lonca, sveske 1-olisemija %vieznanost& $enotati!no konotati!no znaenje , 4enotacija primarno, neutralno, eksplicitno znaenje policajac # pripadnik snaga reda , 5onotacija izvedeno, emotivno, implicitno znaenje policajac # njukalo %grubost, priglupost3& Komponentna analiza , <alanjivanje znaenja na znaenjske komponente , 2naenjske komponente [ semantika distinktivna obele$ja , (kup semantikih distinktivnih obele$ja [ semema <roste i izvedene rei , -roste rei minimalne, primitivne 1 .imati/, .$iveti/ , :zvedene rei mogu se para"razirati putem prostih rei 1 .dati/, .umreti/, .ubiti/ <romene znaenja , -romene u pojedinim komponentama engl. nice ' .luckast, priglup/ %srednjoengleski& #."in, dobar/ %savremeni engleski& , 5od pozajmljenica engl. meeting .sastanak/ rmiting %engl. rallY& engl. drugstore .apoteka/ rdragstor %engl. CPQ9nE shop& Dnaenjski odnosi medju reima -aradigmatski odnosi: olisemija ' oznaava mnogoznanost, svojstvo neke rei da ima vie znaenja. %omonimija # pojava postojanja rei istih po glasovnom sklopu, esto istih u pisanju, a razliitih po znaenju. Sinonimija ' pojava postojanja rei istog znaenja, a razliitog oblika. B7u(emizmi ' za pojmove neprijatnih asocijacija ili manje cenjena zanimanja, odnosno ni$i status i sl. nalaze se lepe rei. &ntonimija # pojava postojanja rei suprotnih po znaenju. 23

-ostoje: Bpravi ' naje e pridevski parovi. Bdopunski ' esto takodje pridevi, ali koji se normalno ne stepenuju. Brelacioni ' parovi predloga, glagola i imenica koji podrazumevaju odredjenu relaciju jednog oveka prema drugom. %i'onimija ' pojava svrstavanja rei u hijerarhijski ustrojene znaenjske klase sa nadredjenim lanovima %hiperoninima& i podredjenim lanovima %hiponinima&. Sintagmatski odnosi> Kolokacija ' ustaljena kombinacija rei u kojoj svaki element zadr$ava svoje znaenje %ovo nije idiom&. Koordinacija ' esto zasnovana na nekom od paradigmatskih znaenjskih odnosa. (trogo gledano, ovde se radi o uestalosti zajednikog pojavljivanja, ali ona ima veze i sa znaenjem. rototi' ' tipini nosilac osobina nadredjenog pojma, odnosno klase. >pr.: ptica ' slavuj, vrabac, golub, nojV -ovr e ' poradajz, paprika, kupusV Semantika 'olja # grupe srodnih rei semantiko polje naziva za boje ' spektar boja je kontinuum bez jasnih "izikih granica 1 razliit broj lanova u razliitim jezicima .bela/, .$uta/, .zelena/... semantiko polje rodbinskih odnosa .majka/, .otac/, .tetka/, .ujna/, .stric/... $eksiki sku'ovi , Leksiko jezgro i srodne rei .ku a/ %semanticko polje& zgrada, koliba, pojata, brvnara... .ku a/ %mor"oloke izvedenice& ku ica, ku erina, ku ni, sku ti se... , 4eminutivi i hipokoristici %.ku ica/, .ku erak/&, augmentativi i pejorativi %.ku erina/, .ku erda/& (naenje reenica , 0ramatiko znaenje gramatika analiza reenice, semantike uloge , -ragmatiko znaenje "unkcija reenice u diskursu , -ropozicionalno znaenje propozicija # jedinica znaenja zasnovana na logikoj analizi, predstavlja sadr$aj neke izjave, koja mo$e biti tana ili netana. Dnacenjski odnosi , -ara"raza # inonimija na nivou reenice .-otpisali su ugovor./ [ .!govor je potpisan./ , 5ontradikcija 24

.Ova usedelica je udata./ , Zautologija .Ova usedelica je neudata./ , (intaksika dvosmislenost ' polisemija na nivou reenice .0lumice su pocupale pevaice./ .-opila je ka"u i toplu okoladu sa lagom./

<;A16A58KA
<redmet prouavanja # kako ljudi razumeju i proizvode komunikativni ili govorni in u konkretnoj govornoj situaciji reenica vs. iskaz # in"ormaciona namera # komunikativna namera <eenica : iskaz <eenice predstavljaju apstraktne jedinice koje naje e sre emo u lingvistikoj analizi. :skazi su ono to sre emo u stvarnoj jezikoj upotrebi ' jedna ista reenica mo$e se iskazati u razliitim situacijama. -ragmatika kompetencija %pragmatic competence& # znanje o socijalnoj razlici izmedju govornika, kulturna znanja %utivost&, eksplicitno i implicitno lingvistiko znaenje. 4eiksa ' %u$e& konkretno znaenje zamenica, priloga. ' %ire& ono ta govornik podrazumeva izgovaranjem odredjenog iskaza u datom govornom kontekstu. -resupozicija ' podrezumevana in"ormacija. 25

:mplikatura ' zakljuivanje o onome to nije izreeno. -er"ormativi ' izgovaranjem iskaza vri se radnja njima oznaena 1 teorija govornih inova. 1ovorni in (akt) \naliza govornih inova prouava dejstvo iskaza na ponaanje govornika i sluaoca na osnovu slede ih distinkcija: Lokucioni akt ' sam in govorenja :lokucioni akt ' .kazivanje/ [ .injenje/ -relokucioni akt ' dejstvo koje ima na sluaoca Osnovni zadatak teorije govornih inova: # sistematino klasi"ikovanje govornih lanova i naina na koji oni mogu biti uspeni ili neuspeni # da proui kako govornik uspeva da prenese tano odredjeno znaenje koje $eli =rste govornih lanova %razlikuju se na ilokucionom nivou& asertivi ' va$na je istinitost+ tvrdnja, izvetaji direktivi ' uputstva, saveti, naredbe i sl. kojima se posti$e odredjeni uinak komisivi ' obe anja, pretnje i sl. sa obavezuju om snagom u budu nosti eskpresivi ' zahvaljenja, estitanja, izvinjenja i sl. sa ukazivanjem na psiholoka stanja govornika deklarativi ' iskazi koji izazivaju trenutnu promenu nekog stanja stvari <re(ormativni glagoli ' oni kojima se izvodi radnja o kojoj je re % obe avam, tvrdim, zahvaljujem se, kladim se, molim, preklinjemV& .ikurs analiza i lingvistika teksta 4ikurs ' realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao proces@ Zekst ' realizacija jezika u vezanom govoru posmatranja kao proizvod. Konverzacione maksime> o k!alitetu onoga to se govori o k!antitetu ue a u razgovoru o odnosu onoga to se govori prema temi razgovora o nainu na koji se govori 5ekst je nadreenina celina ostvarena u govoru i pisanju. Jedinstvenost, celovitost, povezanost.

26