5

( )

( )

: .

, 11.01.2013.

 5 KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): VR Ime i prezime autora: AU Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Doktorski rad Mr Gordana Risti Prof. dr Itvan Bogner, redovni professor za naunu oblast Germanistika Somatizmi u nemakoj i srpskoj frazeologiji (kontrastivna istraivanja) Srpski Srpski/ Engleski R Srbija Vojvodina 2013. autorski reprint Novi Sad (Hadi Ruvimova 59)

Fiziki opis rada: FO Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica, kljune rei: PO UDK uva se: U Vana napomena: VN Izvod: IZ

5 poglavlja, 242 stranice, 171 tabela, 75 izvora, 2 priloga Filoloke nauke (germanistika) Nauka o jeziku (Nemaki jezik) Somatizmi u nemakom i srpskom jeziku, emocije, kontrastivni i konceptualni pristup, konceptualna metafora Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Predmet rada je kontrastivna analiza somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji sa kognitivnog stanovita. Pod somatizmima se podrazumevaju frazeologizmi koji u svom sastavu sadre komponentu kojom se imenuje neki deo tela, organa ili telesne tenosti i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine. Njihov karakter je univerzalan, poivaju na tradicionalnoj simbolici delova tela, gestovima, mimici svakodnevice, narodnog verovanja, tradicije i praznoverja i pripadaju jednom od najstarijih slojeva u frazeologiji, tako da su prilino zastupljeni u frazeolokim leksikonima, kako nemakog tako i srpskog jezika. Meutim, iako su prisutni u savremenim prouavanjima frazeologije u svetu, somatizmi na naim prostorima do sada nisu dovoljno istraeni, posebno ne u ovom obimu i sa dva aspekta (kontrastivno i konceptualno), to je od velikog znaaja i za leksikografiju i za nastavu nemakog kao stranog. U prvom delu rada se daje prikaz frazeologizama sa teoretskog stanovita, dok se u drugom delu analiziraju somatizmi ekscerpirani iz postojeih semasiolokih i onomasiolokih renika. Analizirani su somatizmi kojima se izraavaju razliita emocionalna stanja, sa ciljem da se utvrde slinosti i razlike sa morfolokog, leksikog i

Datum prihvatanja teme od strane NN vea: DP Datum odbrane: DO lanovi komisije: (ime i prezime / titula / zvanje / naziv organizacije / status) KO

semantikog aspekta, kao i da se utvrde razliiti tipovi ekvivalentnosti (potpuna, parcijalna, nulta). Pored kontrastivnog opisa somatizama u radu se nastoji utvrditi stepen semantike simetrije u analiziranom korpusu, to podrazumeva izradu pojmovnih/ konceptualnih metafora i klasifikaciju somatizama u odgovarajua semantika polja, prema konceptima, odnosno emocijima koje izraavaju. 7.3. 2007 (rok produen na sednici NN vea 20.02.2012)

predsednik: dr Smilja Srdi, redovni profesor, Filoloki fakultet u Beogradu lan: dr Itvan Bogner, redovni profesor, Filozofski fakultet u Novom Sadu, mentor lan: dr Duanka Vujovi, docent, Filozofski fakultet u Novom Sadu

University of Novi Sad

Key word documentation

Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Contents code: CC Author: AU Mentor: MN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP

Monograph documentation Textual printed material Doctoral thesis Gordana Risti PhD Itvan Bogner, full professor Somatic idioms in German and Serbian phraseology (contrastive research) Serbian Serbian/ English Serbia Vojvodina 2013 author reprint Novi Sad (Hadi Ruvimova 59)

Physical description: PD Scientific field SF Scientific discipline SD Subject, Key words SKW UC Holding data: HD Note: N Abstract: AB

5 chapters, 242 pages, 171 tables, 75 references, 2 appendices Philology Linguistics (German language) German and Serbian somatic idioms, emotions, contrastive and conceptual approach, conceptual metaphor

The subject matter of this thesis is the contrastive analysis of somatic idioms in German and Serbian phraseology from the cognitive aspect. Somatic idioms are idioms containing a component which refers to a body part, organ or body fluid and mostly denotes human psychological and physical characteristics. Their character is universal; they are based on traditional symbolism of body parts, of gestures and mimics in everyday life, folk beliefs, tradition and superstition. They belong to the oldest layers in phraseology, so that they are highly represented in phraseology lexicons both of German and Serbian language. However, though they are present in international modern idiom research, somatic idioms have not so far been researched in our regions, particularly not in this range and from two aspects (contrastive and conceptual), which were of great significance for lexicography and teaching of German as a foreign language. The first part of the thesis is a overview of the theoretical approach to idioms, while the second part is the analysis of the somatic idioms excerpted from existing semasiological and onomasiological dictionaries. There are analyzed somatic idioms which express various emotions, with the aim to elicit similarities and differences between the equivalents from the morphological, lexical and semantic point of view, and to identify different types of

Accepted on Scientific Board on: AS Defended: DE Thesis Defend Board: DB

equivalence (complete, partial, zero). Beside this contrastive description of the somatic idioms the author tries to identify the grade of the semantic symmetry in the analyzed corpus, which includes the creation of conceptual metaphors and classification of the somatic idioms in adequate semantic fields, on basis of the concepts, or the emotions they express. 7th March 2007 (prolonged on 20th February 2012)

president: Smilja Srdi, PhD, full professor, Faculty of Philology in Belgrade member: Itvan Bogner, PhD, full professor, Faculty of Philosophy in Novi Sad, mentor member: Duanka Vujovi, PhD, assistant professor, Faculty of Philosophy in Novi Sad

SADRAJ 1.Uvod 1.1 Predmet istraivanja 1.2 Ciljevi istraivanja 1.3 Naune metode 1.4 Struktura rada 1.5 O korpusu 2. Frazeologija 2.1 Terminologija 2.2 Definicije frazeologizama 2.3 Obeleja frazeologizama 2.3.1 Idiomatinost 2.3.2 Polileksikalnost 2.3.3 Ustaljenost/Stabilnost 2.3.4 Leksikalizacija/reproduktivnost/reprodukovanje 2.4 Somatizmi 2.4.1 Definicije somatizama 2.4.2 Somatizmi i emocije 2.4.3 Somatizmi i gestovni frazeologizmi/ kinegrami 2.5 Klasifikacije frazeologizama 2.5.1 Klasifikacija frazeologizama po Pilcu 2.5.2 Klasifikacija frazeologizama prema sintaksikom obliku 2.5.3 Klasifikacija frazeologizama po Rotkegelu 2.5.4 Klasifikacija frazeologizama po Burgeru 2.5.4.1 Modifikovana Burgerova klasifikacija 2.5.4.2 Burgerova sintaksika klasifikacija 2.5.5 Klasifikacija frazeologizama po Dobrovoljskom 2.6 Kontrastivna frazeologija 2.6.1 Pojam ekvivalentnosti 9 9 10 10 11 11 13 13 14 15 16 17 17 17 18 18 18 19 21 21 21 23 23 24 26 27 28 28

2.6.2 Klasifikacija po Pavici Mrazovi 2.6.3 Klasifikacija po Haraldu Burgeru 2.6.4 Klasifikacija po Feldeu 2.6.5 Klasifikacija Dobrovolski/Piirainen 2.6.6 Parcijalna ekvivalentnost zastupljena u radu 3. Kognitivna semantika /frazelogija 3.1. Konceptualna analiza 3.2 Izvori za nastanak frazeolokih jedinica 3.3 Semantika frazeologizacija 3.4. Motivacija/motivisanost frazeologizama 3.4.1. Motivacija putem simbola 3.4.2 Intertekstualna motivacija 3.4.3 Indeksalna motivacija 3.5 Pojmovna metafora 3.5.1 Strukturna pojmovna metafora 3.5.2 Orijentaciona pojmovna metafora 3.5.3 Ontoloka pojmovna metafora 3.6 Frazeologizmi i metafora 4.Konceptualna analiza somatizama 4.1 Konceptualna analiza somatizma brada 4.1.1 Simbolika brade 4.1.2 Somatizam brada u semantikom polju SREA 4.2 Konceptualna analiza somatizma brkovi 4.2.1 Simbolika brkova 4.2.2 Somatizam brkovi u semantikim poljima 4.2.2.1 Somatizam brkovi u semantikom polju SREA 4.2.2.2 Somatizam brkovi u semantikom polju TUGA 4.3 Konceptualna analiza somatizma bubreg 4.3.1 Simbolika bubrega 4.3.2 Somatizam bubreg u semantikim poljima 4.3.2.1 Somatizam bubreg u semantikom polju SREA 2

28 30 30 31 32 33 33 35 35 36 38 38 38 39 39 40 40 40 42 42 42 43 44 44 44 45 46 47 47 47 47

4.3.2.2 Somatizam bubreg u semantikom polju LJUTNJA/RAZDRAENOST 48 4.4 Konceptualna analiza somatizma elo 4.4.1 Simbolika ela 4.4.2 Somatizam elo u semantikim poljima 4.4.2.1 Somatizam elo u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.4.2.2 Somatizam elo u semantikom polju ZBUNJENOST/UENJE 4.4.2.3 Somatizam elo u semantikom polju SETA/ZABRINUTOST/TUGA 4.5 Konceptualna analiza somatizma dlan 4.5.1 Simbolika dlana 4.5.2 Somatizam dlan u semantikim poljima 4.5.2.1 Somatizam dlan u semantikom polju LJUBAV 4.6 Konceptualna analiza somatizma glava 4.6.1 Simbolika glave 4.6.2 Somatizam u semantikim poljima 4.6.2.1 Somatizam glava u semantikom polju LJUBAV 4.6.2.2 Somatizam glava u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.6.2.3 Somatizam glava u semantikom polju INDIFERENTNOST 4.6.2.5 Somatizam glava u semantikom polju UOBRAENOST/PREZIR 4.6.2.6 Somatizam glava u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.6.2.7 Somatizam glava u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 4.6.2.8 Somatizam glava u semantikom polju NAPETOST/ZABRINUTOST 4.6.2.9 Somatizam glava u semantikom polju STRAH/UZNEMIRENOST 4.6.2.10 Somatizam glava u semantikom polju TUGA 4.6.2.11 Somatizam glava u semantikom polju OAJ 4.6.2.12 Somatizam glava u semantikom polju STID 4.6.2.13 Somatizam glava u semantikom polju PONIZNOST 49 49 49 49 50 50 51 51 52 52 53 53 53 54 56 58

4.6.2.4 Somatizam glava u semantikom polju ZBUNJENOST/NEDOUMICA /NEVERICA 59 63 65 68 71 73 76 77 78 80

4.6.2.14 Somatizam glava u semantikom polju POTITENOST /POKUNJENOST /SETA 80 4.7 Konceptualna analiza somatizma grlo 4.7.1 Simbolika grla 4.7.2 Somatizam u semantikim poljima 3 81 81 81

4.7.2.1 Somatizam grlo u semantikom polju BES 4.7.2.2 Somatizam grlo u semantikom polju STRAH 4.7.2.3 Somatizam grlo u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.8 Konceptualna analiza somatizma grudi 4.8.1 Simbolika grudi 4.8.2 Somatizam grudi u semantikim poljima

81 82 84 85 85 85

4.8.2.1 Somatizam grudi u semantikom polju SREA/ RADOST/ZADOVOLJSTVO 86 4.8.2.2 Somatizam grudi u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA /LJUBAV 87 4.8.2.3 Somatizam grudi u semantikom polju OLAKANJE 4.8.2.4 Somatizam grudi u semantikom polju UOBRAENOST 4.8.2.6 Somatizam grudi u semantikom polju TUGA 4.8.2.7 Somatizam grudi u semantikom polju STRAH 4.9 Konceptualna analiza somatizma jetra 4.9.1 Simbolika jetre 4.9.2 Somatizam jetra u semantikim poljima 4.9.2.1 Somatizam jetre u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST 4.9.2.2 Somatizam jetre u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.10 Konceptualna analiza somatizma jezik 4.10.1 Simbolika jezika 4.10.2 Somatizam jezik u semantikim poljima 4.10.2.1 Somatizam jezik u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.10.2.2 Somatizam jezik u semantikom polju UPORNOST 4.10.2.3 Somatizam jezik u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.10.2.4 Somatizam jezik u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 4.10.2.6 Somatizam jezik u semantikom polju STRAH 4.10.2.7 Somatizam jezik u semantikom polju STID 4.11 Konceptualna analiza somatizma kima 4.11.1 Simbolika kime 4.11.2 Somatizam kima u semantikom polju 4 87 88

4.8.2.5 Somatizam grudi u semantikom polju UZRUJANOST/UZNEMIRENOST 89 90 90 90 90 91 91 92 93 93 93 93 94 95 95

4.10.2.5 Somatizam jezik u semantikom polju UZNEMIRENOST i UVREENOST 96 99 100 100 100 100

4.11.2.1 Somatizam kima u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 101 4.12 Konceptualna analiza somatizma koleno 4.12.1 Simbolika kolena 4.12.2 Somatizam koleno u semantikim poljima 4.12.2.1 Somatizam koleno u semantikom polju STRAH 102 102 102 102

4.12.2.2 Somatizam koleno u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 104 4.13 Konceptualna analiza somatizma kosa 4.13.1 Simbolika kose 4.13.2 Somatizam kosa u semantikim poljima 4.13.2.1 Somatizam kosa u semantikom polju STRAH 4.13.2.2 Somatizam kosa u semantikim poljima OAJ/BES 4.14 Konceptualna analiza somatizma koa 4.14.1 Simbolika koe 4.14.2 Somatizam koa u semantikim poljima 4.14.2.1 Somatizam koa u semantikom polju SREA 105 105 105 106 107 107 107 107 109

4.14.2.2 Somatizam koa u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST 109 4.14.2.3 Somatizam koa u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 110 4.14.2.4 Somatizam koa u semantikom polju BES 4.14.2.5 Somatizam koa u semantikom polju STRAH 4.14.2.6 Somatizam koa u semantikom polju NEMO/OAJ 4.15 Konceptualna analiza somatizma krv 4.15.1 Simbolika krvi 4.15.2 Somatizam krv u semantikim poljima 4.15.2.1 Somatizam krv u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST 4.15.2.2 Somatizam krv u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.15.2.3 Somatizam krv u semantikom polju MRNJA 4.15.2.4 Somatizam krv u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.15.2.5 Somatizam krv u semantikom polju STRAH 4.15.2.6 Somatizam krv u semantikom polju STID 4.16 Konceptualna analiza somatizma lea 4.16.1 Simbolika lea 5 111 112 113 114 114 114 115 117 118 120 121 123 124 124

4.16.2 Somatizam lea u semantikim poljima 4.16.2.2 Somatizam lea u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.16.2.4 Somatizam lea u semantikom polju STRAH 4.17 Konceptualna analiza somatizma lice 4.17.1 Simbolika lica 4.17.2 Somatizam lice u semantikim poljima 4.17.2.1 Somatizam lice u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.17.2.2 Somatizam lice u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.17.2.3 Somatizam lice u semantikom polju MRNJA 4.17.2.4 Somatizam lice u semantikom polju STID 4.17.2.6 Somatizam lice u semantikom polju STRAH 4.18 Konceptualna analiza somatizma noga 4.18.1 Simbolika noge 4.18.2 Somatizam noga u semantikim poljima

124

4.16.2.1 Somatizam lea u semantikom polju RAVNODUNOST/ODBIJANJE 124 125 4.16.2.3 Somatizam lea u semantikom polju UENJE/ZAPREPAENJE 126 126 127 127 127 127 128 129 129

4.17.2.5 Somatizam lice u semantikom polju SETA/BEZVOLJNOST/TUGA/OAJ 130 132 132 132 133

4.18.2.1 Somatizam noga u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA/LJUBAV 133 4.18.2.2 Somatizam noga u semantikom polju RAZDRALJIVOST/ UZRUJANOST 134 4.18.2.3 Somatizam noga u semantikom polju MRNJA 4.18.2.4 Somatizam noga u semantikom polju STRAH 4.18.2.5 Somatizam noga u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.19 Konceptualna analiza somatizma nos 4.19.1 Simbolika nosa 4.19.2 Somatizam nos u semantikim poljima 4.19.2.1 Somatizam nos u semantikom polju INTERESOVANJE/ PANJA/RADOZNALOST 4.19.2 .3 Somatizam nos u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.19.2.4 Somatizam nos u semantikom polju OPOMENA/PRETNJA 4.19.2.5 Somatizam nos u semantikom polju UZNEMIRENOST 6 141 4.19.2 .2 Somatizam nos u semantikom polju UOBRAENOST/PODSMEH/PREZIR 141 143 145 146 135 136 139 140 140 140

4.19.2.6 Somatizam nos u semantikom polju SETA/POKUNJENOST/TUGA 147 4.19.2.7 Somatizam nos u semantikom polju ODBOJNOST/ANTIPATIJA 147 4.20 Konceptualna analiza somatizma obraz 4.20.1 Simbolika obraza 4.20.2 Somatizam obraz u semantikim poljima 4.20.2.1 Somatizam obraz u semantikom polju RADOST/SREA 4.20.2.2 Somatizam obraz u semantikom polju UVREENOST/MRNJA 4.20.2.3 Somatizam obraz u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.20.2.4 Somatizam obraz u semantikom polju STID 4.21 Konceptualna analiza somatizma oko 4.21.1 Simbolika oka 4.21.2 Somatizam oko u semantikim poljima 4.21.2.1 Somatizam oko u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA 4.21.2.3 Somatizam oko u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.21.2.4 Somatizam oko u semantikom polju INDIFERENTNOST 4.21.2.5 Somatizam oko u semantikom polju ZBUNJENOST/ NEDOUMICA/ UENJE 4.21.2.6 Somatizam oko u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.21.2.7 Somatizam oko u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.21.2.8 UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH 4.21.2.10 Somatizam oko u semantikom polju TUGA 4.22 Somatizam srce 4.22.1 Konceptualna analiza somatizma srce 4.22.2 Somatizam srce u semantikim poljima 4.22.2.2 Somatizam srce u semantikom polju LJUBAV 4.22.2.3 Somatizam srce u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST 4.22.2.5 Somatizam srce u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA 7 165 166 167 169 148 148 148 149 149 149 150 153 153 153 154

4.21.2.2 Somatizam oko u semantikom polju NAKLONOST/LJUBAV/SIMPATIJA 159 162 163

4.21.2.9 Somatizam oko u semantikom polju ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA 170 172 174 174 174

4.22.2.1 Somatizam srce u semantikom polju ZADOVOLJSTVO/ RADOST /SREA/ 174 181 189

4.22.2.4 Somatizam srce u semantikom polju HLADNOKRVNOST, ODVANOST 192 193

4.22.2.6 Somatizam srce u semantikomp polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.22.2.8 Somatizam srce u semantikom polju STRAH 4.22.2.9 Somatizam srce u semantikom polju MRNJA 5. Zakljuak 6. Dodaci 6.1 Lista nemakih frazeologizama 6.3 Lista srpskih frazeologizama 7. Literatura

195

4.22.2.7 Somatizam srce u semantikom polju UZNEMIRENOST/UZRUJANOST 196 200 203 207 218 218 227 239

1.Uvod Istraivanje somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji predstavljaju znaajan doprinos kontrastivnim prouavanjima nemakog i srpskog jezika po svom predmetu i naunom pristupu, na kojem mogu da se zasnivaju budua istraivanja u ovoj oblasti. 1.1 Predmet istraivanja Predmet ovog rada predstavlja kontrastivna analiza somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji sa kognitivnog stanovita. Kontrastivnom i kognitivnom frazeologijom bavi se veliki broj lingvista u svetu, tako da pojmovi kognitivno i interkulturalno karakteriu i savremena frazeoloka istraivanja (Fldes 2003; Dobrovolskij/Piirainen 2002; Dobrovolskij 1999; 1992; Baur/Chlosta/Piirainen 1999; Sabban 2003; Baranov/Dobrovolskij 1999; Korhonen/Wotjak 2001). Za nemaki jezik znaajni rezultati postignuti su u odreenim oblastima frazeologije (nemako-romanski, ostali slovenski jezici i ugrofinski). Pod somatizmima se podrazumevaju frazeologizmi koji u svom sastavu sadre komponentu kojom se imenuje neki deo tela (glava, oko, noga i sl.), organa ili telesne tenosti i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine (Mrevic-Radovi 1987: 30). Njihov karakter je univerzalan, poivaju na tradicionalnoj simbolici delova tela, gestovima, mimici svakodnevice, narodnog verovanja, tradicije i praznoverja i pripadaju jednom od najstarijih slojeva u frazeologiji, tako da su prilino zastupljeni u frazeolokim leksikonima, kako nemakog tako i srpskog jezika. Prema mnogim istraivanjima sprovedenim, kako u indoevropskim, tako i u nekim drugim, npr. ugrofinskim jezicima, vidljivo je da je somatizam najfrekventnija sastavnica koja se odnosi na neko tematsko polje. I u nemakom i srpskom jeziku najbrojniji su frazeologizmi motivisani pojavama psihike i fizike reakcije, a u njima su najee zastupljeni somatizmi. U radu su analizirani emocionalna stanja. Somatizmi nisu na naim prostorima do sada dovoljno istraeni. Kada su u pitanju kontrastivna istraivanja, postoje odreeni radovi koji se bave istom problematikom i oni mogu biti polazita za dalja istraivanja. Smatramo da e na rad 9 izabrani somatizmi kojima se izraavaju razliita

doprineti osvetljavanju ovog bitnog jezikog fenomena za svakodnevnu komunikaciju, jer nije poznato da su somatizmi nemakog i srpskog jezika do sada analizirani u ovom obimu i sa dva aspekta: kontrastivno i konceptualno. Kontrastiranje ekvivalenata u jednom korpusu ima i praktini znaaj, u nastavi stranih jezika, zatim u leksikografiji.

1.2 Ciljevi istraivanja Cilj istraivanja je kontrastivni opis somatizama kojim se izraavaju emocije,

utvrivanje slinosti i razlika sa morfolokog, leksikog i semantikog aspekta, odnosno utvrivanje razliitih tipova ekvivalentnosti. Pojam ekvivalentnosti ovde podrazumeva podudaranja na leksikom i morfolokom, tj. strukturno-formalnom, i semantikom nivou. Stoga e u radu biti govora o potpunoj, parcijalnoj i nultnoj ekivalentnosti. Pored kontrastivnog opisa somatizama cilj nam je i utvrditi koliki je stepen semantike simetrije u analiziranom korpusu, odnosno na koji nain se transponuje semantiko znaenje, na koji nain se konceptualizuju somatizmi, a na koji emocije u somatizmima nemakog i srpskog jezika, to podrazumeva izradu pojmovnih/ konceptualnih metafora. Koncept metafore je od centralnog znaaja za semantiku analizu somatizama. Konceptualna analiza u ovom sluaju podrazumeva klasifikaciju somatizama prema odreenim konceptima (u centru analize nalaze se metaforiki procesi). Somatizmi su, na osnovu toga koju emociju izraavaju, odgovarajua semantika polja. 1.3 Naune metode U radu se analiziraju somatizmi nemakog i srpskog jezika metodom kontrastivne analize, pri emu je nemaki polazni, a srpski ciljni jezik i metodom konceptualne analize koja podrazumeva postulisanje pojmovnih/konceptualnih metafora. svrstani u

10

1.4 Struktura rada U radu su istaknute dve celine. U prvom delu rada daje se prikaz frazeologizama sa teoretskog stanovita: frazeologija i podruje istraivanja, klasifikacije, terminologija, kao i definisanje kljunih pojmova. Znaajno mjesto u razvoju frazeologije zauzimaju pokuaji klasifikovanja frazeologizama prema razliitim kriterijima. Sistematian prikaz definicija i postojeih i moguih klasifikacija frazeologizama od znaaja je za kontrastivnu frazeologiju, i za sve one koji se bave ovom oblau. Zatim sledi deo posveen kognitivnoj lingvistici: kognitivni mehanizmi preslikavanja, metafora, metonimija, pojam i definicije. Drugi deo rada predstavlja kontrastivnu i konceptualnu analizu somatizama u nemakom i srpskom jeziku. Somatizmi su, na osnovu toga koju emociju izraavaju, svrstani u odgovarajua semantika polja. Metodom kontrastivne analize utvruju se slinosti i razlike, odnosno ekvivalentnosti, a metodom konceptualne analize postuliu pojmovne metafore u pozadini frazeolokih izraza i naini transpozicije. njihove semantike

1.5 O korpusu S obzirom da somatizmi ine vei deo frazeolokog fonda oba jezika, morali smo da napravimo izbor, pa smo se odluili za somatizme kojima se izraavaju emocije. Analizirani su neki od somatizama koji nisu frekventni (brada, brkovi,bubreg, dlan, jetra, elo,) i zatim delovi tela koji spadaju u najfrekventnije odrednice u reniku (srce, glava, oko, nos), delovi tela i telesna tekuina koji nisu tako esto predmet analize u kontrastivnim radovima (grlo, grudi, jezik, lea, lice, koa, krv, kosa, obraz) i na kraju udovi (koleno i noga). Korpus je ekscerpiran iz postojeih semasiolokih i onomasiolokih renika: iz frazeolokih renika nemakog jezika: Duden 11 (1998): Redewendungen und sprichwrtliche Redensarten, L. Rhrich (2004): Lexikon der sprichwrtlichen Redensarten, K. Mller (2005) Lexikon der Redensarten, Herkunft und Bedeutung deutscher Redensatren,

11

frazeolokih dvojezinih renika J. Matei: Hrvatsko-njemaki frazeoloki rjenik, P. Mrazovi, R. Primorac (1991): Nemako-srpskohrvatski frazeoloki renik onomasiolokog renika H. Schemann (1992): Synonymwrterbuch der deutschen Redensarten

Koriteni su i internet izvori internet renik nemakih frazeologizama (http://www.redensarten-

index.de/suche.php), internet izdanje renika Stefan Ettinger/Regina Hessky (2009): Deutsche Redewendungen. Ein ideographisch gegliedertes Wrter-, bungs- und Lesebuch fr Fortgeschrittene (http://www.ettinger-phraseologie.de) Duden online (http://www.duden.de). Ne postoji frazeoloki renik srpskog jezika, pa smo korpus eskcerpirali iz Renika srpskog jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2007) i frazeolokog renika J. Matei (1982): Frazeoloki rjenik hrvatskoga ili srpskog jezika. Onomasioloki renik ne postoji u srpskom jeziku, stoga smo koristili situativnotematsku monografiju, iji smo princip podele na semantika polja i preuzeli u radu: A. Muovi (2002): Somatske frazeoloke jedinice za izraavanje emocija i njihova sintaksika funkcija (Na materijalu ruskog i srpskog jezika).

12

2. Frazeologija Palm (up.1997:1) frazeologiju definie kao nauku o vrstim spojevima rei koji u sistemu i u reenici preuzimaju funkciju i znaenje pojedinanih leksema. Sam termin frazeologija oznaava lingvistiku disciplinu koja se bavi ustaljenim izrazima vrste strukture i frazeologizmima jednog jezika koji se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima (up.Burger 2003:11; . Fink-Arsovski 2002: 5 ), npr.: a) prema sastavnicama oko kojih su se formirali frazeologizmi: zoonimna frazeologija somatska frazeologija i sl.

b) prema poreklu: internacionalna frazeologija nacionalna frazeologija posuena frazeologija arhaina frazeologija

c) prema vremenskoj raslojenosti: d) prema podrunoj raslojenosti: dijalektalna frazeologija regionalna frazeologija odreenom podruju;

e) frazeologija kojom se slue pisci (up. Fink-Arsovski 2002: 5).

2.1.Terminologija U frazeologiji postoji mnotvo razliitih termina za frazeologizam. Kao internacionalizmi ustalili su se termini frazeologizam i frazem s jedne strane, i idiom s druge strane, poreklom iz grkog (phrasis u znaenju retoriki izraz, ili od gr.idima u znaenju jedinstvenost, posebnost (up.Fleischer 1997: 2-4). Termin frazeologizam potie od ruskih frazeologa, dok je termin frazem, analogan terminu morfem, neto mlai. Anglosaksonska kola preferira termin idiom,to su preuzeli i Burger1 i

Burger koristi oba termina.

13

Dobrovolski.2 Nemaki

Frazeologizam frazeolozi

Dobrovolski posmatra kao hiperonim za sve vrste pored internacionalno prihvaenih termina

spojeve (up. Dobrovolski/Pirainen 2009:11). Phraseologismus/Prasem i Idiom, veoma esto upotrebljavaju i nemake: feste Wortverbindung/Wortgruppe, feste Wendung phraseologische Wortverbindungen,

Wortverbindung/Wortgruppe, Redensart i Redewendung, feste

phraseologische Einheit, Idiom, Idiomatismus, Redensart, Redewendung, feste Syntagmen itd. (up. Pilz. 1983:337). U srpskom jeziku, osim termina frazeologizam, upotrebljavaju se i termini frazem, frazeoloka jedinica3, idiom i idiomatski izraz, idiomatska fraza, (izraz, konstrukcija), ustaljena fraza (izraz, konstrukcija), frazeoloki obrt, poslovini obrti (Mrazovi) ustaljeni obrt itd. (up.Mrovi-Radovi1987: 11-12).

2.2. Definicije frazeologizama Postoje razliite definicije frazeologizama, i mi emo dati samo kratak pregled najzanimljivijih. Pod uticajem ruskih frazeologa Flajer, Hojzerman i komponentnom sa obelejem idiomatinosti, stabilnosti i ipan pod i frazeologizmima podrazumevaju spojeve rei sa najmanje jednom autosemantinom leksikalizacije

reproduktivnosti (Fleischer1997:68; Husermann 1977:59; Schippan 1992:47-48). Burger (1982:1) smatra da su frazeologizmi spojevi od dve ili vie rei, koje ne podleu u potpunosti sintaktiko-semantikim zakonitostima, a u upotrebi su kao leksemska jedinica u okviru neke jezike zajednice. Novija Burgerova (2003:17) definicija podrazumeva da su frazeologizmi deo i mentalnog leksikona u kome su umreene pojmovne jedinice pridruene jednom, a neretko i veem broju konceptualnih podruja obrazovanih na osnovu naeg znanja o svetu. Menac (1994: 162) definie frazeologizam kao spoj dve ili vie rei koji se ne stvara u govornom procesu, nego se reproducira u gotovu obliku; ima stalan sastav i raspored sastavnica;znaenje mu se obino ne izvodi iz znaenja sastavnica jer one, ili
2

Burger i Dobrovolski pod idiomom podrazumevaju podvrstu frazeologizama. Idiome karakterie polileksikalnost, ustaljenost i idiomatinost, dok frazeologizmi/frazemi nemaju obeleje idiomatinosti. 3 Mrevi-Radovi ravnopravno koristi termine frazeologizam i frazeoloka jedinica (up.MroviRadovi1987)

14

bar neke od njih, doivljavaju semantiku pretvorbu; uklapa se u reenicu kao njezin sastavni dio. Fink-Arsovski (up. 2002:6) definie frazeologizam kao osnovnu jedinicu frazeologije koji se sastoji od najmanje dve sastavnice (od dve autosemantike ili od kombinacije autosemantike i sinsematike), a karakterie ih celovitost i vrsta struktura. Tanovi (2000: 11) smatra da su frazeologizmi vieleksemni spojevi koji se po nizu karakteristika razlikuju od slobodnih skupova rei i sintagmi. Mrazovi (1982: 354) frazeoloki izraz objanjava kao vrst spoj rei u kome se javlja takozvano semantiko jedinstvo spoja, tj. u kome zbir znaenja komponenata ne daje znaenje izraza. Mrevi-Radovi (2008: V) je miljenja da su frazeologizmi kao vieleksemni spojevi stabilne strukture i znaenja i relativno ustaljenog leksikog sastava, kao ekspresivne jedinice koje se reprodukuju u jeziku povoljna spremita za najrazliitije kulturne sadraje. Muovi (Muovi 1997:13) smatra da je frazeoloka jedinica ustaljena po svom sastavu dvokomponentna ili viekomponentna ekspresivna semantika jedinica koja se reprodukuje u procesu govora, s potpuno ili delimino trasnformisanim znaenjem komponenata, a koja u reenici funkcioniu kao njen lan. Dobrovolski koristi termin idiom, ima vie definicija, a po najnovijoj smatra da su idiomi podvrsta konvencionalnih slikovitih leksikolokih jedinica (Dobrovolski/Pirainen 2009:12). 2.3 Obeleja frazeologizama Postoje razliiti kriterijumi na osnovu kojih razlikujemo frazeoloke od nefrazeolokih jedinica, gotovo svi se slau da su naredna tri osnovna (up. Fleischer 1997: 30): -idiomatinost - semantiko-sintaktika stabilnost/ustaljenost -leksikalizovanje i reproduciranje Pored ovih osnovnih kriterijuma mnogi dodaju i ekspresivnost kao bitno obeleje frazeologizama (Tanovi 2000: 11).

15

2.3.1 Idiomatinost Kada je definisanje idiomatinosti u pitanju postoje razliita pristupi u linvistici (up. Casadei 1996: 27-80): 1) strukturalistiki pristup (u Evropi Bally, Greimas i Coseriu, a u Americi Hockett i Makkai) 2) generativna gramatika s glavnim predstavnicima (Weinreichom i Chafeom) 3) pragmatiki pristup koji zastupaju (Searle i Grciano) 4) semantiko kompozionalni pristup sa zaetnikom (Nunbergom, Gibbs i Cacciari) d) kognitivni pristup (Lakoff). Ne poseduju svi frazeologizmi obeleje idiomatinosti. Veinu frazeologizama nastalih na bazi slobodnih spojeva rei odlikuje idiomatinost/slikovitost koja se odraava u dubinskoj strukturi frazeologizma, u tzv. semantikom talogu, to je direktno direktno vezana za desemantizaciju, odnosno semantiku transpoziciju svih ili nekih frazeolokih komponenata (Fink-Arsovski 2002: 6) . Na osnovu obeleja idiomatinosti frazeologizmi se mogu deliti na (Burger 2003: 31-32): 1. frazeologizme u uem smislu 2. frazeologizme u irem smislu 1) Frazeologizme u uem smislu odlikuje visok stepen idiomatinosti. Postoje razliiti stepeni idiomatinosti (Fleischer 1997: 31-36; Dobrovolskij 1982: 55; Fink-Arsovski 2002: 6), a veina lingvista govori o : potpunoj idiomatinosti: potpuna desemantizacija, sve su frazeoloke komponente semantiki transponovane npr. l ins Feuer gieen (sipati ulje na vatru) (up. Burger 2003: 31,), aus der Haut fahren (iskoiti iz koe). Mrevi-Radovi (1987: 13-14) koristi naziv globalni frazeologizmi. deliminoj idiomatinosti: delimina trasnponovanost znaenja: Blut und Wasser schwitzen (up. Fleischer 1997:31); po Mrevi-Radovi (1987:14) komponentni frazeologizmi 16

2) u irem smislu

frazeologizmi Frazeologizme u irem smislu odlikuje odsustvo idiomatinosti, transparentni su tj. providni (up. Burger 2003:32) nem. die Zhne putzen srp. prati zube

2.3.2 Polileksikalnost Polileksikalnost je obligatorno obeleje za sve frazeoloke jedinica: dva leksema u strukturi frazeologizma su minimum koji mora biti ostvaren, da bi neki vrsti spoj mogao da se nazove frazeologizmom. Strukturni frazeologizmi i specijalizacije ine posebnu grupu minimalnih frazeologizama (Burger 2003:36).

2.3.3 Ustaljenost/stabilnost Ustaljenost/stabilnost je kao i polileksikalnost obligatorno obeleje svih frazeologizama. Po Flajeru (1997:36) semantika frazeologizma zavisi od kombinovanje pojedinanih konkretnih leksikih elemenata. U frazeologiji se govori o tri meusobno povezana nivoa ustaljenosti: psiholingvistika stabilnost, pragmatika stabilnost i sistemska ustaljenost/stabilnost (Burger 2003:16-31). Strukturu frazeologizama po pravilu karakterie ustaljenost, to znai da

komponente nisu zamenjive, npr. (up. Palm:1997: 29; Menac 2007:11-12) No, ima i drugaijih miljenja. Po Burgeru (2003:25) razlikujemo varijacije u osnovnom obliku frazeologizma (npr. gramatika varijacija seine Hand im Spiel haben/seine Hande im Spiel haben; ein schiefes Gesicht ziehen/machen) i modifikaciju, okazionalno variranje frazeologizma tekstualno uslovljeno (npr. guter Rat ist teuer i schlechter Rat ist teuer).

2.3.4 Leksikalizacija/reproduktivnost/reprodukovanje Leksikalizacija je pohranjivanje i integrisanost vrstih spojeva u frazeoleksikon jednog jezika, a reproduktivnost je njihova upotreba u odgovarajuoj situaciji (up. Palm

1997:36; Fink-Arsovski 2002:6; Menac 2007:11;). U svakom jeziku postoje 17

leksikalizovani i

okazionalni frazeologizmi. Leksikalizovani frazeologizmi su deo

frazeolokog inventara, a okazionalni mogu vremenom postati leksikalizovani (Burger 1982: 67, Burger 2003, 27-28:152).

2.4 Somatizmi 2.4.1 Definicije somatizama Na nemakom jeziku postoji prilian broj radova o somatizmima (Fldes 1985), Wotjak (1985), Lundh (1994), ileikaite (1998; 2004) itd. Na srpskom jeziku nema obimnijih radova iz ove oblasti, koliko je nama poznato.4Pod somatskim frazemom podrazumevamo frazeoloki izraz ija je jedna od sastavnica naziv za dio ovekova tela. Frazeoloka graa i nemakog i srpskoga jezika obiluje takvom vrstom frazeologizama Razdobutko (2003:9) navodi da somatizmi ine: jezgro leksikog sistema i osnovni neotuivi fond svakog jezika (Abajev 1949, 16).
Bez njih se ne moe zamisliti nijedno ljudsko drutvo bez obzira na civilizacijski nivo, osnovnu kulturu, tehniku, ekonomiju. ne postoji jezik koji nema rei za oznaavanje kako najvanijih kosmikih pojava, nekih osnovnih termina srodstva i socijalnih odnosa, tako i delova tela oveka (Reformatski 1967, 128-148)

Frazeologizmi sa sastavnicom kojom se imenuje neki deo tela (glava, oko, noga i sl.) nazivaju se somatizmi i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine (lupati glavu, sklopiti oi, stati na (D.Mrsevic-Radovic1987:30) U veini jezika somatizam je najfrekventnija sastavnica koja se odnosi na neko tematsko polje, odnosno na neko podruje. Somatizmi su prilicno zastupljeni u frazeolokim leksikonima jednog jezika i mogu izraavati razliite koncepte, te su stoga koncepti metonimije i metafore od centralnog znaaja za semantiku analizu somatizama. Felde (Fldes 1985:21) smatra da su somatizmi izraz emocionalnih, mentalnih karakteristika i razliitih delatnosti ljudi, da odraavaju svoj odnos prema okolini i izraavaju tradicionalnu simboliku ljudskog tela, zatim tradiciju, ali i praznoverje.

2.4.2 Somatizmi i emocije Emocije, kao i miljenje, zavisne su od kognicije i nalaze se pod uticajem kulture, a determinisane su i od strane drutva, odslikavaju drutvene veze, kulturno okruenje i
4

Na teritoriji bive Jugoslavije frazeologiji se posveuje mnogo vie panje (up. Hrusti 2001).

18

ine sastavni deo kulture. Razliite kulture imaju razliite realnosti i ideale koje stvaraju razliite psiholoke potrebe i ciljeve, one stvaraju razlike u uobiajenim emocionalnim tendencijama (Simi/Todorovi 2009: 65-81). Somatizmi su pogodni za izraavanje emocija. 2.4.3 Somatizmi i gestovni frazeologizmi/kinegrami5 Gestovi kao govor tela i mimika kao govor lica predstavljaju vaan deo neverbalne komunikacije, a karakterie ih ustaljena forma, informativnost i komunikativnost, pri emu mimika ima izrazito simboliku, a gestovi metaforiku vrednost. Predstavljaju nedovoljno istraeno podruje kod nas, postoji svega nekoliko radova (up. Hrnjak 2005, ipka 2001). U zavisnosti od kriterijuma postoje razliite klasifikacije gestova. Zanimljiva je klasifikacija od R. Volos koju u svom radu navodi Anita Hrnjak (Hrnjak 2005: 30), a podrazumeva sledee grupe: 1. ja- gestovi (stanja i emocije usled delovanja spoljnih uticaja), 2 . on- gestovi (odnos prema nekoj drugoj osobi), 3. gestovi- epiteti, 4. gestovi pojaavanja, 5 . koliinski gestovi, 6. gestovi zatite (zatita, odbrana od fiziolokih ili psiholokih preoptereenja), 7. imperativni gestovi, 8. gestovi za iskljuivanje govora (prenos informacije drugom licu bez zvuka), 9. obredni gestovi (obredni, ritualni, ceremonijalni kao nosioci tradicije i kulture ), Volos razlikuje jo i tri grupe frazeologizama gestovno- mimikog porekla (Hrnjak 2005: 31): 1.frazelogizmi koji oponaaju gestove, a njihova semantika uslovljena je poznavanjem znaenja samog gesta, 2.frazeologizmi utemeljeni na gestovima, koji ne oponaaju gest, ve izraavaju njegovu simboliku i slikovitost, 3.frazeologizmi utemeljeni na gestovima koji vie nisu upotrebi.
5

U nemakom jeziku Kinegramm je naziv za gestovni frazeologizam .

19

Na osnovu gestovne podele ipka deli i frazeologizme gestovno-mimikog porekla na frazeologizme: ( ipka 2001:43-46) 1.motivisane reflektornim gestovima i mimikom (gladiti bradu, trljati ruke, obesiti nos, opustiti brk) 2. motivisane demonstrativnim telesnim pokretom ( klimati glavom, isplaziti jezik) 3. motivisane akcionim gestovima (zaepiti kome usta, podmetnuti kome nogu) 4. koji se oslanjaju na gestove i mimiku (pruiti kome ruku)6 Gestovi i frazeologizmi odraz su kulture, kulturne batine, svakodnevne

komunikacije, ali i razliitih emocionalnih stanja sa izraenom ekspresivnom funkcijom. Frazeologizmi kao vieleksemni spojevi stabilne strukture i znaenja i relativno ustaljenog leksikog sastava, kao ekspresivne jedinice koje se reprodukuju u jeziku povoljna su spremita za najrazliitije kulturne sadraje (Mrevi-Radovi 2008: V) Deo su i mentalnog leksikona u kome su umreene pojmovne jedinice pridruene jednom, a neretko i veem broju konceptualnih podruja obrazovanih na osnovu naeg znanja o svetu. (Burger 2003:17). Gestovni i mimiki frazeologizmi uglavnom imaju somatizme kao sastavne komponente. Veliki broj frazeologizama koji kao sastavnicu imaju somatizam nastaje semantikom transpozicijom nefrazeoloke sintagme koja opisuje/nominira gest na sledei nain: (Mrevi- Radovi 1987: 37) U reenicama se gest definie kao pratilac govorne akcije, ili kao posebno
komunikativno sredstvo, poseban znak. U usmenoj komunikaciji gest je dovoljan da sam prenese poruku, ali u pisanom tekstu nefrazeoloka sintagma koja opisuje gest moe biti dvoznana: njom se, kada je upotrebljena u osnovnom znaenju imenuje telesni pokret, opisuje odreena motorna aktivnost, npr. klimati glavom- pokretati glavu u dva suprotna pravca, dole gore. Kada ovakva sintagma klimati glavom pone oznaavati odobravati, pristajati na ta, tada je izgubila direktan odnos s predmetom nominacije i u relaciji je, preko telesnog pokreta, sa svojim novim sadrajemodreenom psihikom reakcijom koju oznaava. im se uspostavi ovaj posredni odnos izmeu znaka i sadraja, lingvistikim putem preko metonimije nefrazeoloka sintagma postaje frazeoloka.

ipka (ipka 2001: 47) navodi da nije lako povui granice, naroito izmeu druge i etvrte grupe.

20

Gestovi, dakle, nastaju procesom semantike transpozicije, a istiu se etiri elementa: psihiki podsticaj gesta ili mimike, gest kao fiziki pokret sa onim to simbolizuje, nefrazeoloka sintagma koja opisuje gest i naposletku frazeologizirana sintagma kao simbolizacija gesta/mimike. (ipka 2001: 45 ). S obzirom na pragmatiku vrednost gestova i mimike ne udi injenica da je njihova dodirna taka s jezikim Naime, u frazeologiji se usmerenost frazeolokog vrlo sredstvima komunikacije jasno oituje od upravo frazeologija.. razlika izmeu njena komunikativno- pragmatika najvanijih

i frazeolozi najee kao jednu

i leksikog znaenja istiu pragmatiku komponentu frazeolokog

znaenja. Za razliku od slobodnih spojeva rei koje imaju isto nominativni sadraj, frazemi ne samo da imenuju, ve i odraavaju odreeni odnos prema onome to imenuju. Frazeologizmi preuzmu informativnu su jezike jedinice koje su u najveoj meri primerene da i komunikativnu vrednost gesta i mimike, pa one

predstavljaju jedan od vanijih izvora frazeologije.

2.5 Klasifikacije frazeologizama Razliiti su pristupi i kriterijumi za klasifikovanje frazeologizama,a neki od njih meusobno se i prepliu. Postoji mnotvo pokuaja klasifikovanja prema razliitim kriterijima: prema sintaksikoj i semantikoj strukturi, po poreklu, nastanku (nacionalni i posueni), po pripadnosti itd. stepenu znaenjske odnosno izvoru, transponovanosti, po stilskoj frazeologizama

2.5.1 Klasifikacija frazeologizama prema Pilcu Pilc (Pilz 1981: 55-56; Pilz 1983: 344) smatra da je mogua podela na dve velike grupe: 1) elementarne i 2) kompleksne Po njemu elementarna klasifikacija podrazumeva: 1) morfoloku 2) sintaksiku

21

3) dijahronu 4) stilistiku i 5) kontrastivnu klasifikaciju frazeologizama. 2.5.2 Klasifikacije frazeologizama prema sintaksikim odlikama U frazeologiji je uobiajena podela frazeologizama na osnovu dva osnovna strukturna oblika na sintagmatske i reenine. Najmanje dve autosemantine rei ine sintagmatske frazeologizme, a u reenine se ubrajaju nedovrene reenine strukture, s tim da poslovice, izreke i krilatice nisu u ovoj grupi. Dragana Mrevi Radovi (1987:46) daje zanimljivu klasifikaciju glagolsko imenikih frazeolokih sintagmi u srpskohrvatskom jeziku i pri tome razlikuje dva osnovna procesa sintaksike frazeologizacije i to: -ekspanziju- podrazumeva proirivanje nie strukturne jedinice u viu i -redukciju- podrazumeva suavanje vie jedinice u niu. Gvozdarjev (Gvozdjarev 1978:38) smatra da se frazeologizmi mogu podeliti prvo na dve velike grupe: vieleksemne, ustaljene spojeve i frazeoloke sintagme, koje se opet dalje mogu klasifikovati prema gramatikoj ulozi frazeolokih komponenti i to glagolske, substantivne i adjektivne. Na osnovu unutranje strukture frazeologizama frazeologizme na sledei nain: -frazeologizmi kod kojih je sauvan i odreen semantiki odnos izmeu primarne denotacije i znaenjske strukture frazeologizama kao celine, dakle sa ivom i slikovitom strukturom; -frazeologizme sa neodreenim i nejasnim semantikim odnosom prema motivacionoj bazi. Larin klasifikuje frazelogizme i na osnovu stepena idiomatinosti i razlikuje: -idiomatine (komponente sa razliitim vidovima semantikih transpozicija) -neidiomatine frazeologizme (uglavnom sauvana primarna denotacija) . Larin (1965:29) klasifikuje

22

2.5.3 Klasifikacija po Rotkegelu Rotkegel (Rothkegel:1973) polazi od semantikog kriterijuma i razlikuje dve osnovne grupe: 1) vrste sintagme prvog reda (sich ins Zeug legen -zapeti iz petnih ila, komponente ne mogu menjati mesto, promena mesta komponenti znaila bi i promenu znaenja, 2) vrste sintagme drugog reda- dozvoljena delimina komutacija, jer se iz konteksta moe naslutiti znaenje (kalte Miete, stanarina bez ostalih trokova) dalje: 1) Ednocentrina determinacija : jedna komponenta zadrava znaenje celokupne konstrukcije, dok su ostale komponente promenile znaenje (leer ausgehenostati praznih aka) 2) Egzocentrina determinacija- na osnovu komponenti ne moe se izvesti znaenje konstrukcije (die Zelte abbreche- dii sidro).

2.5.4 Klasifikacija frazeologizama po Burgeru (1982:30) Strukturno-semantika klasifikacija frazeologizama (spada u ire
7

kompleksne

klasifikacije frazeologizama)

1) idiomi (phraseologische Ganzheiten, Idiome) an jmdn einen Narren gefressen haben 2) komponentni nominalni frazeologizmi (phraseologische Verbindungen,

phraseologisierte Bildungen i kolokacije (bevorzugte Analysen/ Kollokationen) npr. der kalte Krieg, sich die Zhne putzen, 3) modelirani frazeologizmi (Modellbildungen) npr. Schritt um Schritt 4) komparativni frazeologizmi (phraseologische Vergleiche/komparative

Phraseologismen) npr. stumm wie ein Fisch

Klasifikacija je nastala po uzoru na Hojzermana i na rusku kolu;

23

5) geminantni frazeologizmi/ binominalni (Zwillingsformeln/Binominale) npr. gang und gbe, 6) funkcionalni glagolski predikat spojevi ***ili ubaci des Radovanoviev termin:

dekomponovani

(Streckformen

Verbs/Funktionsverbgefge/

Schwellformen, feste analytische Verbalverbindungen) npr. zur Kenntnis nehmen, 7) terminoloki frazeologizmi/ frazeoloki termini/ terminoloke sintagme

(phraseologische Termini), npr. das Rote Kreuz 8) ustaljene fraze (feste Phrasen, festgeprgte prdikative Konstruktionen) npr. Da liegt der Hase im Pfeffer. 9) poslovice/paremije (Sprichwrter) i toposi/opta mesta (Topoi/ Gemeinpltze) npr. Viele Hunde sind des Hasen Tod. Was sein muss, muss sein. Burger (1982: 41) razlikuje jo tri podgrupe frazeologizama: 1) krilatice (geflgelte Worte) 2) pragmatiki frazeologizmi/ rutinske forme (pragmatische

Phraseologismen/Routineformeln) 3) kinegrami (Kinegramme)

2.5.4.1 Modifikovana Burgerova klasifikacija Burger (2003:36) navodi da je pokuao da saini klasifikaciju koja obuhvata celokupno podruje frazeologije i naziva je osnovna/bazna klasifikacija. Kriterijum za ovu podelu je komunikativna funkcija znaka koje ovi frazeologizmi imaju u procesu komunikacije. Izdvajaju se tri tipa frazeologizama: 1) referencijalni frazeologizmi, 2) strukturni frazeologizmi 3) komunikativni frazeologizmi

1) Referencijalni frazeologizmi: podrazumevaju deavanja itd. 24 frazeologizme koji se odnose stvarni svet oko nas, na objekte,

npr. schwarzes Brett; jmdn. ubers Ohr hauen, Morgenstund hat Gold im Mund Prema semantikom kriterijumu Burger deli ove frazeologizme na dve grupe: -nominacione -imenuju objekte i deavanja (das Schwarze Brett), (u ulozi sintaksikog lana) -propozicionalne frazeologizme - izjanjavaju se o objektima i deavanjima (Morgenstund hat Gold im Mund),(u ulozi reenice). stepenu idiomatinosti

Prema

Burger

razlikuje

tri

podgrupe

referencijalnih

frazeologizama: a) idiome (potpuno idiomatine frazeologizme) b) parcijalne idiome (Teil-Idiome) frazeologizmi koji su delimino idiomatizovani c) kolokacije (slabo idiomatini ili frazeologizmi bez obeleja idiomatinosti/ neidiomatini). npr. sich die Zhne putzen Burger navodi da postoji mnotvo razliitih termina, naroito kod sovjetskih frazeologa, ali se ipak odluuje za termin kolokacija, za razliku od Fleischera koji koristi termin Nominationsstereotype I propozicionalni frazeologizmi mogli bi se po Burgeru klasifikovati prema stepenu idiomatinosti, ali bi to moglo da dovede do takvih promena unutra klase poslovica, (up.Burger 2003: 38 i d.) npr. poslovica Durch Schaden wird man klug pripadala bi drugoj klasi za razliku od idiomatine Der pfel fllt nicht weit vom Stamm, te stoga (up.Burger 2003:39 i d.). predlae podelu prema sintaksikim i tekstlingvistikim kriterijumima i razlikuje dve velike grupe: 1. vrste fraze (feste Phrasen) i 2. toposi/mesne formule (topische Formeln) 1. vrste fraze su uvek deo konteksta. Na osnovu strukture razlikujemo tri podgrupe, u okviru vrstih fraza: a) Das schlgt dem Fa den Boden aus. Izraz se odnosi na situaciju, odnosno odreeni razgovor. Izraen je reenicom,ali deiktiki element das ukazuje na situaciju, odnosno kontekst. b) jmdm fllt ein Stein vom Herzen 25

Subjekat i finitni glagol ine strukturu ovakvih frazeologizama, a aktualizacijom tzv. praznih mesta (atribut, odnosno dativni objekat) frazeologizam postaje deo konteksta. c) Das Eis ist gebrochen. Radi se o vrstim frazama izraenim reenicama, veoma esto uvedenim u kontekst odgovarajuim partikulama ili adverbima. npr: Jetzt ist das Eis gebrochen. Toposi Za razliku od vrstih fraza toposi/mesne formule ne moraju biti eksplicitno povezani sa kontekstom, a u okviru ove grupe Burger (2003:40) razlikuje poslovice i opta mesta koji se opet meusobno razlikuju po semantikom kriterijumu. Poslovice: Morgenstund hat Gold im Mund. Opta mesta: Was man hat, das hat man. 2) strukturni frazeologizmi: u funkciji uspostavljanja (gramatikih) relacija. Primeri: in Bezug auf. 3) komunikativni frazeologizmi: uspostavljanje, definisanje, izvravanje i okonavanje komunikativnih radnji. Primeri: Guten Morgen. 2.5.4.2 Burgerova sintaksika klasifikacija Burger ne smatra klasifikaciju frazeologizama prema sintaksikom kriterijumu naroito vanom, ali ipak je izradio klasifikacije (Burger 2003: 41) i istie da je bitno razlikovati internu sintaksiku strukturu frazeologizma od njegove funkcije u reenici. U tom smislu on definie pojam interne i eksterne valentnosti frazeologizma: interna valentnost frazeologizma ostaje u okviru njega i ne odraava se na sintaksu reenice (Maulauffen feilhalten; prodavati zjale), dok eksterna valentnost predstavlja sponu sa ostatkom reenice (jmdn. an den Bettelsstab bringen). Obe vrste valentnosti je potrebno uzeti u obzir pri posmatranju frazeologizama, iako se ne mogu obe tretirati na isti nain. U skladu sa ovim, moemo da govorimo o frazeologizmima ije komponente vre vie sintaksikih funkcija u reenici, i o onima koji su, sintaksiki posmatrano, nii od

26

statusa reeninog lana (to je est sluaj sa strukturalnim frazeologizmima). Burger (2003: 43) razlikuje : Prepozicionalne/konjukcionalne frazeologizme (im Laufe; sowohl als auch); Pridevske frazeologizme mogu biti upotrebljeni predikativno i atributivno (frisch gebacken); Adverbijalne frazeologizme vre sintaksiku funkciju priloga (im Handumdrehen); Nominalne frazeologizme vre sintaksiku funkciju subjekta ili objekta (Hinz und Kunz); Glagolske frazeologizme svi frazeologizmi koji u svom osnovnom komponentnom sastavu sadre glagol. Pored osnove klasifikacije i sintaksike klasifikacije Burger u posebnu grupu pod nazivom specijalne klase (spezielle Klassen) svrstava frazeologizme koje nisu obuhvaene osnovnom klasifikacijom. U tom sluaju se radi o potklasama koje se formirane na osnovu nekog kriterijuma: 1. granenje po modelu (Modellbildung) kao npr. u sluaju Auge um Auge; 2. parovi rei: klipp und klar; 3. komparativni frazeologizmi: dumm wie Bohnenstroh; 4. kinegrami: die Achseln zucken; 5. krilatice: Sein oder Nichtsein, das ist hier die Frage; 6. autorski frazeolgizmi (up. Burger 2003:47); 7. onimini frazeologizmi: Das Rote Kreuz; 8. frazeoloki termini: in Konkurs gehen; 9.kliei.

2.5.5 Klasifikacija frazeologizama po Dobrovoljskom Funkcionalna klasifikacija Dobrovolskog (1995:117)

Osnovni kriterij za ovu klasifikaciju frazeologizama je njihova komunikativna funkcija, na osnovu koje Dobrovolskij 8 razlikuje 5 grupa
8

Ve je pomenut da Dobrovolski koristi termin idiom.

27

1. idiomi sa funkcijom kvalifikacije: jmdm. den Kopf waschen, der deutsche Michel, im Handumdrehen 2. idiomi sa funkcijom identifikacije: der goldene Schuss (die tdliche Dosis einer harten Droge), der Eiserne Vorhang 3. idiomi sa funkcijom kvantifikacije: alt und jung, durch die Bank 4. idiomi u funkciji modalnih operatora: wei der Geier/Kuckuck, leider Gottes, Hand aufs Herz 5. idiomi u funkciji izraza Der Zug ist abgefahren. Das kannst du vergessen!

2. 6 Kontrastivna frazeologija Kontrastivnom i kognitivnom frazeologijom bavi se veliki broj lingvista u svetu, tako da kognitivno i interkulturalno karakteriu i savremena frazeoloka istraivanja (Fldes 2003; Dobrovolskij/Piirainen 2002; Dobrovolskij 1999;1992; Baur/Chlosta/Piirainen 1999; Sabban 2003; Baranov/Dobrovolskij 1999; Korhonen/Wotjak 2001). Frazeologizmi se mogu analizirati sa razliitih aspekata (up.Fink-Arsovski 2002:8-9) i to sa : 1. strukturnog aspekta (formalni i leksiki sastav, odreivanje leksike dominante) 2. paradigmatskog 3. sintaksikog (funkcija frazeologizama) 4. semantikog frazeologizama) 5. konceptualnog aspekta (metafora, metonimija, semantika polja) 6. analiza kategorijalnog znaenja . (semantika analiza, motivisanost znaenja, poreklo

2.6.1 Pojam ekvivalentnosti Jedan od osnovnih pojmova kontrastivne lingvistike i kontrastivne analize je ekvivalentnost. U vezi sa definisanjem ovog pojma u lingvistici imamo razliita shvatanja i klasifikacije. 28

2.6.2 Klasifikacija po Pavici Mrazovi Mrazovi (1964-65:10) razlikuje sledee tipove ekvivalentnosti:

1) Potpuna ekvivalentnost

nem. jmd/etw. bindet jmdm die Zunge srp. neko/neto vezuje nekome jezik podrazumeva podudaranje na se leksikom, morfosintaksikom i semantikom nivou, npr.: 2) Lani prijatelji Frazeoloki izrazi sa strukturnom, formalnom i leksikom podudarnou a razliitom semantikom. U naem korpusu zabeleen je primer sich an die Brust schlagen u znaenju busati se u grudi (up. i Hrusti 2001: 67). nemakom znai oseati kajanje, priznati greku, a u srpskom hvaliti se. Odgovarajui ekvivalent glasi: posipati se pepelom. 3) Parcijalna ekvivalentnost sa morfosintaksikim razlikama podrazumeva podudarnost na leksikom i semantikom nivou, a odreena odstupanja na morfosintaksikom npr.: nem. jmdm die Zunge lsen srp. razvezao se odvezao/razdreio jezik nekome 4) Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Frazeoloki izrazi koji spadaju u ovu grupu imaju isto znaenje i morfosintaksiku realizaciju, ali razliit leksiki sastav

nem. den Nacken vor jmdm beugen srp. prikloniti glavu pred kim 29

5) Parcijalna ekvivalentnost sa morfosintaksikim i leksikim razlikama Frazeologizmi sa identinom semantikom i uoenim kontrastivnim razlikama na morfosintaksikom i leksikom nivou npr.: nem. jmdm den Kopf schwer machen srp. napuniti nekome glavu

6) Nulta ekvivalentnost Za odreeni broj frazeologizama ne postoje odgovarajui ekvivalenti. U postojeim dvojezinim frazeolokim renicima ponegde su i ponuene opisne prevodne srp. biti uobraen, nadmen progutati mogunosti npr.: npr. nem. einen Nagel im Kopf haben motku

2.6.3 Klasifikacija po Haraldu Burgeru Burger (Burger/Buhofer/Sialm 1982:289) razlikuje sledee tipove ekvivalentnosti u okviru kontrastivne frazeologije: 1) potpuna ekvivalentnost podrazumeva podudaranja u znaenju, leksici, slikovitosti, stilu i gramatikoj strukturi 2) delimina ekvivalentnost: komponente oba jezika delimino su ekvivalentne, postoje neznatna odstupanja 3) semantika ekvivalentnost; slika i struktura su razliiti, a frazeologizmi imaju isto znaenje 4) nulta ekvivalentost: nije ustanovljen odgovarajui ekvivalent 2.6.4 Klasifikacija po Feldeu

30

Felde

(1996:17)

razlikuje

intraligvalno9

(intrajeziki)

interlingvalno

(meujeziko) kontrastiranje frazeologizama. Intralingvalno kontrastiranje je regionalno (dijalekti, regiolekti itd) ogranieno, a intrerlingvalno podrazumeva poreenje dvaju ili vie jezika.

2.6.5 Klasifikacija Dobrovolski/Pirainen Zanimljivu klasifikaciju sa kognitivnog i kulturolokog aspekta daju Dobrovolski/Pirainen (2009:146) Svoja istraivanja baziraju na semantikom, pragmatinom i sintaksikom nivou i razlikuju: 1.kontraste u figurativnom znaenju 1) idiomatske lane prijatelje 2) meujeziku kvazisinonimiju 3) asimetrinu polisemiju 2.kontraste u slikovitosti 3. kombinaciju semantikih kontrasta Lane prijatelje (nem. falsche Freunde) definiu kao frazeoloke izraze kod kojih je ustanovljena strukturna i leksika podudarnost, identina mentalna slika, na nivou unutranje forme analogne konstituente, dok je semantika potpuno razliita. Meujezika kvazisinonimija uspostavljena je kod frazeologizama razliitih jezika, koji imaju istu ili skoro istu sliku i leksikalizovano znaenje, pri emu je znaenje neto drugaije iznijansirano, to znai da su ekvivalentnost, tj. semantike razlike kontekstualno ekvivalentima. Asimetrina polisemija ustanovljena je u sluajevima kada frazeologizam jednog jezika ima vie znaenja nego frazeologizam iz kontrastiranog jezika. Monosemni frazeologizam moe biti pri tome potpuni ekvivalent. Kontrasti u slikovitosti su frazeologizmi sa veoma visokim stepenom semantike ekvivalentnosti. Oba jezika imaju slino leksikalizovano znaenje, ali razliite mentalne uslovljeni. Veina frazeologa ih smatra apsolutnim/potpunim

Na ovom polju znaajne rezultate postigli su Dobrovolski, Piirainen, Korhonen itd. (up. Fldes 1996: 24-32 i dalje).

31

slike. npr. nicht alle Tassen im Schrank haben verrckt sein: nemati sve daske u glavi/nisu mu sve ovce na broju.

32

2.6.6 Parcijalna ekvivalentnost zastupljena u radu U ovom radu koriten je kombinovani model Mrazovi/Burger, neto modifikovan, jer smo dodali i parcijalnu semantiku ekvivalentnost: 1) frazeologizmi sa potpunom ekvivalentnou- podrazumevaju odsustvo razlika na svim nivoima, kako leksikom i morfolokom tako i na semantikom 2) frazeologizmi sa parcijalnom ekvivalentnou a. frazeologizmi sa leksikim razlikama U okviru ove grupe nalaze se frazeologizmi koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, razliito upotrebljen somatizam tj. razliitu imensku komponentu, ili razliitu glagolsku ili adjektivnu komponentu. b. frazeologizmi sa morfolokim/morfosintaksikim razlikama Pod morfolokim razlikama podrazumevaju se sve one razlike koje se odnose na gramatike kategorije: npr. padene razlike, razlike uslovljene glagolskom rekcijom, razliite prepozicije, razliita glagolska vremena i sl. i razlike koje se na odnose ne strukturu: npr, redukcija ili ekspanzija. c. frazeologizmi sa leksikim razlikama i morfolokim razlikama U ovoj grupi nali su se frazeologizmi koji istovremeno imaju i leksike i morfoloke razlike. d. frazeologizmi sa semantikom ekvivalentnou Pod semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizme koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i podudarnu sliku, tj isto znaenje. e. frazeologizmi sa parcijalnom semantikom ekvivalentnou Pod parcijalnom semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizme koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i delimino podudarnu sliku. 2. frazeologizmi sa nultom ekvivalentnou

33

Za odreeni broj frazeologizama nisu utvreni odgovarajue ekvivalente. U postojeim dvojezinim frazeolokim renicima ponegde su i ponuene prevodne mogunosti, uglavnom frazeologizmi koji nemaju obeleje idiomatinosti (npr. dekomponovani predika), pa ih nismo uzeli u razmatranje.

3. Kognitivna semantika i frazeologija Kognitivna lingvistika izdvaja se sedamdesetih godina prolog veka kao interdisciplinarna oblast obuhvatajui psihologiju, lingvistiku, pojedine filozofske discipline, neurologiju itd. Predmet istraivanja kognitivne lingvistike su ljudski um, kognitivni fenomeni i kognitivni procesi poput percepcija, miljenja, pamenja, uenja, sve u svemu, razliiti kognitivni mehanizmi (up. Klikovac 2004:7-10). Kognitivisti posmatraju um kao mentalni leksikon. Mentalni leksikon (Kosti 2004: 102-103) ili drugim reima leksika memorija predstavlja pojam koji se u eksperimentalnoj psiholingvistici javlja krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina proteklog veka. Re je o specijalizovanom kognitivnom domenu za koji se pretpostavlja da je modul dugotrajne memorije, u kojem su uskladitene reprezentacije svih rei koje govornik datog jezika koristi... Zadatak mu je da obrauje, odnosno prima, pohranjuje i prenosi informacije. Pri tome se znaenje izjednaava sa konceptualizacijom pojmova na osnovu naih iskustava kako fizikih, tako i ulnih, emocionalnih i intelektualnih. Znaenjska struktura je po svojoj prirodi subjektivna i sadri konvencionalno slikovno predstavljanje, kojim se mentalno prikazuje data situacija (Klikovac 2004:9). Jezik i kognicija su dva fenomena meusobno neodvojiva. Ljudsko ponaanje determinisano je kompleksnim strukturama i procedurama. Jezik se moe opisati kao kognitivni sistem na apstraktnom nivou. Analiza metaforikih izraza predstavlja centralni deo kognitivne lingvistike, u kojoj se metafore ne posmatraju kao stilsko sredstvo, nego kao nain da se obuhvati, shvati i preslika svet oko nas iz jedne apstraktne dimenzije u konkretnu (Schwarz 2008). Metaforizacija se ovde posmatra kao konceptualni fenomen.

3.1 Konceptualna analiza 34

Dragievi (2007:96) smatra da se u semantikim istraivanjima poslednjih decenija najvie panje posveuje konceptualnoj analizi, jer je njen kognitivni mehanizam (pojmovna metafora, pojmovna metonimija i tipini scenarij) pomou kojih konceptualizujemo apstraktne pojmove najprikladniji za prouavanje apstraktne leksike. Konceptualna analiza pogodna je za prouavanje leksema koje oznaavaju emocije, a njeni rezultati se ne odnose samo na jednu leksemu, ve i na celokupno semantiko polje. Konceptualni pristup naroito je podesan za stvaranje razliitih koncepata u frazeologiji, pri emu se frazeologizmi svrstavaju u odreena semantika polja. Takav pristup omoguava analizu semantikih taloga na bazi kojih je nastao frazeologizam (up. Fink-Arsovski). Koncepti kao jedinice kognitivnog nivoa jezike linosti predstavljaju ona vorita od kojih je satkana jezika slika sveta. Analogno jezikoj slici sveta, tom zamiljenom hipotetikom konstruktu, iji se fragmenti uoavaju u razliitim kognitivnim jedinicama (getalt- strukturama, scenarijima, frejmovima, likovima) i koncepti predstavljaju otvorene strukture. Pojam koncepta odgovara predstavi o onim smislovima kojima se slui ovek u procesu miljena a koji odraavaju sadraj iskustva i znanja, sadraj rezultata celokupne ovekove aktivnosti i procesa spoznaje sveta u vidu fragmenata znanja. Koncepti nastaju u procesu stvaranja informacije o objektima i njihovim obelejima. To su podaci o onome to jedinka zna, pretpostavlja, misli, zamilja o objektima u svetu. Sve ove informacije koje su, dakle, sadrane u konceptu pojavljuju se na povrini, u verbalizovanom vidu, u okviru sintaksikih i asocijativnim putem formiranih struktura. (Radi- Dugonji 2003:322). Veliki broj frazeologizama u pozadini svog izraza ima pojmovnu metaforu, dakle nastaju putem metaforikih koncepata (Lakoff/Johnson 1980:51; Gibbs 1995:05) a oni su odraz naeg miljenja i ponaanja. Vano pitanje koje zaokuplja panju

kognitivistima je pitanje motivisanosti i transparentnosti frazeologizama (Dobrovolskij 1995/1997/2009, Lakoff 1987, Kovecses/Szab61997). Uobiajene procedure u ispitivanju

konceptualizacije

emocija

su

(up.

Dobrovolski/Pirainen 2009:17-40) 1. uoavanje pojmovnih metafora kao mehanizma miljenja pomou kojih konkretizujemo i razumevamo emocije i druge apstraktne entitete i

35

2. iznalaenje prototipinog scenarija pomou kojeg se emocija povezuje sa tipinom situacijom ili tipom situacija gde se ona javlja i 3. asocijativna metoda 3.2 Izvori za nastanak frazeolokih jedinica Mrevi-Radovi (up. 1987:30-31) smatra da su frazeologizmi deo kulturne batine. Nae okruenje, odnosno prirodna sredina, zatim kulturno naslee, jezik, knjievnost motiviu nastanak frazeolokih jedinica (up. Dobrovolskij/Piirainen 2009: 12-15 i dalje). Kao najvaniji izvor nastanka frazeologizama Mrevi-Radovi navodi nau prirodnu sredinu, nau svakodnevicu, privatni i profesionalni ivot, a zatim i kulturno naslee. Veliki broj frazeologizama je preuzet iz nekih drugih kultura, drugih jezika, ali se ustalio i odomaio, tako da je teko i prepoznati i utvrditi njegovo poreklo. Nastankom i poreklom kontrastivna lingvistika. frazeologizama bave se istorijska, etnolingvistika i Frazeologizmi potiu i iz Biblije, zatim iz struke, nauke,

muzike, pozorita, sporta, razliitih argona itd. (up. i Menac 2007: 16-17). 3.3. Semantika frazeologizacija Semantika frazeologizacija je proces transponovanja znaenja nefrazeoloke glagolsko-imenike sintagme ili ustaljenog leksikog sastava (kliea, terminoloke sintagme i sl.) u frazeoloko putem metafore, metonimije i sinegdohe (Mrevi-Radovi 1987:33). Ovim putem (Burger 2003:60; Greciano 1982: 297;Palm 1997:12-13;) nastaju 1. metaforini idiomi (providne metaforizacije) npr. jmdm auf der Nase herumtanzen srp. skakati nekome po glavi 2. opacifikovani idiomi (neprovidne metaforizacije) srp. brati kou na iljak Za Draganu Mrevi-Radovi (1987:35) metafora je
semantika figura koja nastaje zamenom jednog pojma drugim po njihovoj zajednikoj ili slinoj osobini. Pri semantikoj transpoziciji metaforinim putem osnovno znaenje bazne sintagme, motivisano leksikim znaenjem sintagmatskih lanova postaje znak, ekspresivni naziv za neku pojavu, predmet s kojim je znaenje nefrazeoloke sintagme u nekakvoj vezi: to moe biti prenos na bazi slinosti u

36

odvijanju opisanih (imenovanih) radnji u ponaanju, ispoljavanju osobina i sl.(vui koga za nos- upravljati, vladati kim, zavaravati koga; zasesti kome na grbau, itd.)

Metaforine frazeologizme karakterie visok stepen idiomatinosti. Da bismo mogli pratiti semantike frazeologizacione procese, frazeologizam mora imati jasnu unutranju strukturu. Postaje demotivisan (providne metaforizacije) ako se izgubi jasan odnos sa motivacionim znaenjem, odnosno sa motivacionom slikom. Gubljenje motivacije ne znai neminovno i gubljenje ekspresivnosti (npr. brati kou na iljak nastradati, platiti za neto), ak i kada je na sinhronom planu nejasna slika koja je motivisala znaenje. Na demotivaciju utie vie faktora: promene na strukturnoformalnom nivou, zastarevanjem ili gubljenjem leksikih znaenja, nestanak denotata, zatamnjenje motivne slike, itd. 1982:297). (up. Mrevi-Radovi str. 34; Palm 1997:13; Greciano

3.4 Motivacija/motivisanost frazeologizama Motivisanost moe poivati na razliitim kognitivnim modelima, koji su u korelaciji sa navedenim nainima opisivanja slikovitosti: na konkretno-spoznajama sveta oko nas Erfahrungs- und Weltwissen (Frame- bzw. Skript-Wissen),na konceptualnim metafora kao i na simbolikom znanju. Opis slikovitosti posmatrati izolovano nego u vezi sa celokupnim frazeolokim materijalom. Dobrovolski/Pirainen ( 2009: 17-41) razlikuju sledee vrste motivacije: 1. metaforiku motivaciju a. konceptualne metafore b. framebasierte metafore c. posebni tipovi metaforike motivacije i. kinegrami/gestovni frazeologizmi ii. Usualisiertes Wortspiel 2. simboliku motivaciju 3. intertekstualnu motivaciju 4. indeksalnu motivaciju ne treba

37

Metaforika motivacija je najprisutnija u jeziku10. Uslovljena je razliitim kulturolokim aspektima i presupozicijama. Kod metaforike motivacije idioma razlikujemo opet dve vrste motivacije: konceptualne metafore i frejm- metafore.11 Prednost KMT je u tome da se zajednika obeleja metaforikih izraza mogu pokazati, koja na drugi nain nisu uoljiva. Veliki broj metaforikih izraza moe se na osnovu apstraktnih konceptualnih podudarnosti izmeu izvornog i ciljnog domena sainiti. Tako da imamo veliki broj idioma sa razliitim slikama (na konkretnoj ravni) koje na prvi pogled nemaju nita jedna sa drugom. Posebne tipovi metaforike motivacije ine tzv. gestovni frazeologizmi (nem. Kinegramme) koji poivaju na neverbalnom ponaanju kao to su gestovi, mimika (Burger 2007a: 66 ff., 2007b: 101). Karakterie ih izvestan ambigvitet, jer istovremeno svojim leksikalizovanim znaenjem mogu ukazivati na neverbalno ponaanje koje se ustalilo u njihovoj unutranoj formi, npr: nem. die Achseln zucken - ratlos sein, jmdm gleichgltig sein srp. slegnuti ramenima- biti ravnoduan nem. sich an den Kopf fassen - groe Verwunderung zum Ausdruck bringen srp. hvatati se za glavu - uditi se Za kinegrameje karakteristino da su slika i figurativno znaenje tako integrisani, da ih je veoma teko razgraniiti, tako da gest ili mimika mogu biti razumljivi i bez verbalnog dela i obrnuto (Dobrovolski/Pirainen 2009: 27-28). Dobrovolski/Pirainen navode da se ovakvi frazeologizmi tradicionalno smatraju metonimijom, ali je miljenja da na takav nain ne moe biti objanjena njihova motivaciona baza, poto frazeologizmi ne oznaavaju gestove u smislu pars pro toto, nego se pre mogu objasniti metaforikom relacijom kao da. Usualisiertes Wortspiel podrazumeva izvesnu igru rei. U nemakom i u srpskom postoji prilian broj ovakvih frazeologizama. Semantika frazeologizma se ne moe interpretirati na osnovu metaforike baze, nego na osnovu igre rei: npr: am Sankt-Nimmerleins-Tag niemals.: na Sveto nikad esta su i lina imena zastupljena u ovim metaforikim izrazima.

10 11

Ova koncepcija poiva na teoriji Lakofa I Donsona. Nem. termin glasi: Framebasierte Metapher.

38

3.4.1 Motivacija putem simbola Motivacija se uspostavlja putem koherentnosti izmeu simbolikih koncepata koji postoje u jeziku i odgovarajuih simbolikih fenomena koji su deo kulturnog naslea.

npr. ein goldenes Herz haben

srp. imati zlatno srce

Motivacija se odnosi samo na jednu konstituentu frazeologizma koja je semantiki relativno samostalna. Motivaciona veza izmeu slike i figurativnog znaenja pripisuje se leksemi Herz u ovom sluaju. Veza izmeu oba konceptualna nivoa frazeologizma ne poiva na relaciji slinosti, nego na odreenim konvencijama, koje su opet kulturoloki uslovljene. Najvanije obeleje ovog tipa motivacije: da bi se objasnile konceptualno-semantike relacije izmeu forme i sadraja neophodno je aktivirati kulturoloko-semiotike strukture znanja, tj. simbole koji su deo vanjezike stvarnosti. Frazeologizmi koji nastaju motivacijom simbola ne mogu biti opisani na isti nain kao i metaforiki motivisani frazeologizmi. Odgovarajui nain nudi semiotika uz pomo metajezika.

3.4.2 Intertekstualna motivacija Dobrolski/Piirainen smatraju da su to frazeologizmi motivisani metaforom ili simbolom koji se oslanjaju na postojei tekst. To mogu biti citati ili frazeologizmi nastali saimanjem nekog teksta. Aforizmi i slogani, pa i poslovice takoe spadaju u ovu grupu. npr. gegen/mit Windmhlen kmpfen: boriti se sa vetrenjaama (Servantes) Das ist des Pudels Kern (Gete).

3.4.3 Indeksalna motivacija Sasvim drugaiji tip motivacije predstavlja indeksalna motivacija. U pitanju je motivacija putem ukaza, pa se razlikuju fonski i pragmatini ukaz. npr. den heiligen Ulrich anrufen sich bergeben (povratiti)

39

Navedeni frazeologizam je aljiv i eufemistian. Ime Ulrich je zapravo onomatopeja zvuka koji nastaje prilikom povraanja.

3.5 Pojmovna metafora Pod pojmovnom metaforom podrazumevamo mentalni mehanizam pomou koga poimamo i organizujemo nau stvarnost. Kognitivisti se slau da je metafora pre svega stvar miljenja pa tek onda jezika. Prisutna je u svakodnevnom ivotu i predstavlja osnovno sredstvo za doivljavanje i razumevanje apstraktnih iskustava, jedan od osnovnih naina organizacije naeg pojmovnog sistema (Lakof i Johnson1980; Klikovac 2004). Lejkof i Donson (1980:5) metaforu definiu kao razumevanje i doivljavanje jedne vrste stvari pomou druge vrste stvari, drugim reima kao razumevanje jednog pojma (ili pojmovnog domena) preko drugog pojma (pojmovnog domena). Pojmovna metafora, kao kognitivni mehanizam, odraava se i deifruje u jeziku preslikavanjem strukture jednog pojma ii domena na drugi pojma ili domen, od konkretnog ka apstraktnom, pri emu su uobiajeni izvorni domeni konkretni, a ciljni domeni apstraktni (Klikovac 2004:11, Dobrovoljski /Pirainen 2009) Po Lejkofu (1993) i Keveeu (2002: 6-8) pojmovna metafora podrazumeva skup sistemskih ontolokih korespondencija izmeu izvornog i ciljnog domena, pri emu elementi jednog domena odgovaraju elementima drugog-preslikavanje. Izvorni domen se moe spoznati ulima, vidljiv je i opipljiv za razliku od ciljnog domena koji je iskljuivo apstraktan, pa se smatra da su pojmovne metafore osnovno sredstvo za razumevanje apstraktnih iskustava (Klikovac 2004:14, Lakoff/Johnson 2007:). Za razumevanje nekih apstraktnih pojmova postoji vie metafora, a funkcioniu po principu jednosmernosti, tako to metaforiki proces uvek tee od konkretnog domena ka apstraktnom, to znai da izvorni i ciljni domen ne mogu zameniti mesta. U izvornom domene nalazimo ljudsko telo, ivotinjski i biljni svet, razliite pojmove kao to su toplota, hladnoa, itd. Tipini ciljni domeni s veoma esto apstraktni pojmovi kao to su emocije, stanja, moralne kategorije, miljenje, drutvo, politika, privredi, ljudski odnosi itd (up. Kevee 2002: 15-29; Klikovac 2004: 17-19). 40

Lejkof i Donson (1980/2007) razlikuju tri vrste pojmovne metafore: strukturne, orijentacione i ontoloke metafore.

3.5.1 Strukturna pojmovna metafora Strukturna pojmovna metafora podrazumeva da se jedan metaforiki koncept, odnosno strukturie pomou drugog npr. ljubav se konceptualizuje pomou sledeih pojmovnih metafora: (up. Lakoff/Johnson 2007:62-63) LJUBAV JE FIZIKA SILA: (ona ga je magnetski privlaila), LJUBAV JE LUDILO: (Lud je za njom), LJUBAV JE AROLIJA (Zaarala ga je).

3.5.2 Orijentaciona pojmovna metafora Metafore se mogu zasnivati i na prostornim odnosima, pa govorimo o orijentacionim metaforama. Izvori domeni su gore-dole, unutra-spolja, napred-nazad itd. (Klikovac 2004: 23; Dragievi 2007:91; Lakoff/Johnson 2007: 22-31). Pozitivne emocije se uglavnom konceptualizuju kao neto to je gore, za razliku od negativnih emocija npr. SREA JE GORE (skakutao je od sree) i TUGA JE DOLE (spustio je nos/pokunjio se). 3.5.3 Ontoloka pojmovna metafora Ontoloke metafore se zasnivaju na razumevanju emocija, ideja itd, preko razliitih entiteta ili supstancija. Kevee primeuje da i emocije doivljavamo kao objekte (2002:35) Najee ontoloke metafore su metafore posude, pri emu se nae telo, odnosno organi posmatraju kao posude, a emocije kao materija/fluid, odnosno entiteti u posudama npr. TUGA JE MATERIJA/TENOST U POSUDI (jmdm treten/steigen Trnen in die Augen i srp. oi su se napunile/navodnile nekome )

3.6 Frazeologizmi i metafora Za kognitiviste frazeologizmi su psiholingvistike jedinice mentalnog leksikona koji je strukturiran poput mree. D. Dobrovolski (1995/1997/2009) je razradio kognitivno orijentisan koncept u tri naune studije s naglaskom na semantikoj osi umreenja (Burger 2003:17). Jezik je proet metaforama, a pri tome se ne radi o metaforama 41

konkretnog jezikog nivoa, ve o apstraktnoj ravni.

konceptualnim metaforama koje

poivaju na

Kognitivni mehanizam koje je razvila kognitivna semantika/frazeologija nastao po Lakofovim paradigmama moe se primeniti za opis niza frazeologizama. Mnoge konceptualne metafore nisu uslovljene kulturnom pripadnou, nego su univerzalnog karaktera, npr. nain konceptualizacije emocija kao to su ' strah', radost ili alost/tuga, strah itd. na bazi telesnih simptoma (vidi Dobrovoljskij 1995 i 1997). I Kevee (2002: 186-187) zastupa hipotezu da su pojmovne metafore gotovo univerzalne, to znai da se odnose se na sve jezike, pri emu su razlike, i ako postoje, uslovljene kulturnim nasleem, odnosno antropoloki uslovljene.

42

4. Konceptualna analiza somatizama U ovom poglavlju su abecednim redom navedeni somatizmi svrstani u semantika polja, a potom su detaljno objanjene kontrastivne razlike i njihovi metaforiki procesi, odnosno procesi semantike transpozicije. U okvirima frazeologije pod semantikim poljem podrazumevaju se frazeologizmi koji u svojoj semantikoj strukturi, na konceptualnom baznom nivou pokazuju dominantna zajednika obeleja (Lutzeier 1992:69; Rosch 1975, Kleiber 1993: 58-65). Semantikim poljima bavile su se razliite teorije (up. pregled kod Lutzeier 1981 i 1993; Dobrovolskij 1995a:102ff; Kapaun 1998). Sa stanovita kognitivne lingvistike teorija polja rei kao instrument sistematskog opisivanja leksike poprimila je zahvaljujui teoriji prototipa sasvim nov status U svakom semantikom polju nalaze se centralni i periferni elementi, odnosno prototipski i manje prototipski predstavnici jednog polja. Ako se jedan frazeologizam pojavljuje u vie semantikih polja, radi se o loijem predstavniku dotinog polja. Obim jednog semantikog polja je relativan, zavisi od od toga kako su povuene granice polja. Granice pojedinih semantikih polja nisu ontoloki date. Ovakva organizacija leksikona uporeuje se sa mreom, pri emu je svaki pojedinani deo povezan sa daljim delovima, tj.umreen (up. Dobrovolski 1995).

4.1 Konceptualna analiza somatizma brada 4.1.1 Simbolika brade U mnogim kulturama brada simbolizuje na prvom mestu muevnost, muku snagu, mo, dominaciju i autoritet, a u nekim pak i mudrost. U antikom periodu se naroito hrabrim i mudrim mukarcima i enama bez brade stavljala vetaka. Mnoga boanstva razliitih religija prikazana su sa bradom. Neki narodi smatraju bradu i simbolom izobilja i bogatstva, a samim tim ona simbolie i pozitivne emocije kao to su radost i veselje (Kamings 2004:278; Chevalier/Gheerbrant 1983: 60-61). Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja Nemaki Srpski

43

SREA

4.1.2 Somatizam brada u semantikom polju SREA Somatizam brada nije frekventan ni u nemakom ni srpskom jeziku. U istraivanom korpusu zabeleeni su sledei frazeologizmi potencijalom ove lekseme. Nemaki / sich den Bart streichen13 Srpski puna aka brade gladiti bradu/trljati/ uhvatiti se za bradu sich ins Fustchen lachen smijati se u bradu PLR Ekvivalentnost NE12 PE motivisani asocijativno-semantikim

Frazeologizmi gladiti/trljati bradu i uhvatiti se za bradu i puna aka brade imaju u osnovi zajedniku sliku, a nain: Poto gest kojim je motiviran frazem gladiti bradu podrazumeva hvatanje i (glaenje) brade (punom akom), iz toga se mogao razviti frazem puna aka brade, koji je po sintaksikoj strukturi, u stvari, reenica sa izostavljenom kopulom je: puna (je) aka brade. Proces nastanka toga frazema tekao je, dakle, ovako: 1) glaenje brade akom kao gest kojim se izraava zadovoljstvo (motivacija) 2) nefrazeoloka sintagma, pa potom frazem gladiti bradu (punom akom) - radovati se, uivati, biti zadovoljan, odatle 3) puna je aka brade- biti potpuno zadovoljan i na kraju saeto 4) puna aka brade velika srea, korist, dobit; potpuno zadovoljstvo. Ovakvom znaenju toga frazema doprinosi, svakako, i atribut pun, koji sugerie potpunost (sree ili zadovoljstva). Nulta ekvivalentnost utvrena je kod frazeologizama puna aka brade sa znaenjem velika korist, dobit, velika srea (up. RSJ MS; HNFR). Frazeologizam je utemeljen na reflektornom gestu kojim se izraava zadovoljstvo, a motivisan oigledno obiajem da se ta emocija pokazuje gladei bradu i obuhvatajui je akom.
12 13

utemeljeni su na reflektornom gestu kojim se izraava

zadovoljstvo. ipka (2001: 51) opisuje proces nastanka ova dva frazelogizma na sledei

Videti listu korienih skraenica. U PONS-u je ovaj frazeologizam naveden sa adjektivnom dopunom nachdenklich- zamiljeno pa bi se u tom sluaju nalazio i u semantikom polju NEDOUMICA, ZBUNJENOST (PONS 1992: 128 ).

44

Postoji vie tumaenja nastanka ovog frazeologizma pa se dovodi i u vezu sa narodnom izrekom: koliko na bradi dlaka, toliko para. Trgovac prvim novcem od dnevnog pazara protrlja bradu da bi tokom dana posao cvetao (Muovi 2002: 22). Kod Slovena postoji obiaj prilikom etve: snop neporezanog klasja vee se i ostavlja na njivi do kraja etve kao zatita od zla, a u ast Velesa zatitnika ratara, boga koji se u slovenskoj mitologiji povezuje sa seljacima i njihovim imetkom (vezivanje Velesove brade), a postoje i prikazi Velesa s bradom predstavljenom klasjem penice, pa se frazeologizam puna aka brade moe povezati sa zadovoljstvom zbog rodne godine i bogate etve (Hrnjak 2005: 36). Frazeologizam sich (zufrieden, genlich) den Bart streichen: gladiti /trljati bradu ne pokazuje kontrastivne razlike ni na semantikom ni na strukturnom nivu, tako da je ustanovljena totalna/potpuna ekvivalentnost. U narednom primeru somatizam brada prisutan je samo u srpskom jeziku, dok je u nemakom jeziku utvren deminutivni oblik somatizma pesnica Fustchen: sich ins Fustchen lachen14 heimlich grinsen heimlich schadenfroh sein smijati se u bradu sa identinom semantikom u oba jezika smejati se potajno, tj. potajno se radovati neemu ili nekome. Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost sa leksikog stanovita, zato to se radi o razliitim somatizmima. Semantiki talog ovih frazeologizama utemeljen je na istoj motivacionoj slici, tako da je proces metaforizacije u oba primera motivisan istim reflektornim gestom, pa je na ovom nivou ustanovljena meujezika kvazisinonimija. Osoba koja se potajno raduje ili likuje dri otvorenu aku ili pesnicu ispred usta ne bi li sakrila postojeu emociju.

4.2 Konceptualna analiza somatizma brkovi 4.2.1 Simbolika brkova Kao i brada i brkovi su simbol muke snage, dominacije i autoriteta, moi. U mnogim zemljama na istoku brkovi i danas simboliu muevnost i zrelost. I u naoj epskoj poeziji svi junaci su prikazani sa dostojanstvo i ast (RSJ MS:113).
14

brkovima, verovatno zato to simbolizuju i

Miler (LR 2005: 125) navodi da ovaj frazeologizam datira od Luterovog doba.

45

4.2.2 Somatizam brkovi u semantikim poljima Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom somatizma brk/ brkovi nisu frekventi u oblasti emocija, pa se u istraivanom korpusu pojavljuju se samo u dva semantika polja. Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja TUGA Nemaki 1 Srpski 1 Nemaki 2 Srpski 4

4.2.2.1 Somatizam brkovi u semantikom polju SREA Nemaki sich den Bart streichen sich den Bart streichen / / Srpski gladiti brk otriti/ brusiti brkove smeju/smee mu se brci Ekvivalentnost PLR PLR NE

smejati/smekati se ispod NE brka/pod brkom

Frazeologizmi gladiti brk ushien)

i otriti/ brusiti brkove (biti veoma zadovoljan,

su varijantni oblici motivisani istim semantiko-strukturnim jezgrom, a

razlikuju se samo u glagolskoj komponenti. Motivisani su reflektornim gestom zadovoljne osobe koja se smei i pri tome gladi brkove povlaei vrhove prstiju od sredine prema krajevima. Ove frazeoloke jedinice karakteristine su za osobe mukog pola. U nemakom jeziku nije zabeleen frazeologizam sa komponentom brk/brkovi, frazeoloki renici kao njegov ekvivalent navode frazeologizam sich den Bart streichen (vidi 4.1.2). 46

U frazeolokom fondu srpskog jeziku postoje frazeologizam smeju mu se brci/smije se brk nekome u znaenju pokazivati radost/zadovoljstvo koji u utemeljen na opisu pokreta miia lica nemakom jeziku nema svoj ekvivalent sa somatizmom brk/brkovi. Frazeologizam je mimikog porekla (up. Hrnjak 2005: 34), nasmejane osobe kojoj su zbog odreene mimike rubovi brkova usmereni na gore, a nastao je metaforizacijom bazne sintagme. Somatizam brk je konceptualizovan i kao ivo bie, tako da se u osnovi ovog frazeologizma kao izvorni domen nalazi konceptualna metafora/metonimija15 BRKOVI SU IVO BIE, dok je u ciljnom domenu utvrena konceptualna metefora SREA JE SMEH. Frazeologizam smijati/smjekati se ispod brka/pod brkom smatra se varijantom prethodnog, iako im se semantiko-strukturno jezgro neznatno razlikuje. 4.2.2.2 Somatizam brkovi u semantikom polju TUGA Nemaki den Kopf/die Nase hngen lassen

Srpski obesiti brk/brke/brkove

Ekvivalentnost PLR

U ovoj grupi nalazi se samo jedan frazeologizam: u srpskom jeziku objesiti brk/brke/brkove sa znaenjem oneraspoloiti se/pokunjiti/ snuditi, dok u nemakom nije pronaen ekvivalent za sastavnicom brk/brkovi, pa su njegovi meujeziki frazeosemantiki adekvati, sa istovetnou semantike i bliskou prototipske osnove frazeologizmi sa somatizmima glava/nos den Kopf/die Nase hngen lassen. Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Kao i frazeologizmi iz prethodne grupe i ovaj spada u frazeologizme mimikog porekla. U semantikom talogu navedenog metaforikog izraza nalazi se slika tune osobe kojoj su zbog specifinih pokreta lica rubovi brkova usmereni na dole (up. Hrnjak 2005: 34), ali i konceptualna metafora TUGA JE DOLE. Ova orijentaciona metafora je jedna od tipinih pojmovnih metafora kojima se konceptualizuje tuga (Dragievi 2007: 124; Kevee 1998:130).

15

U radu nee biti razmatrane razlike izmeu pojmovne metafore i metonimije, odnosno metonimijski zasnovane metafore.

47

4.3 Konceptualna analiza somatizma bubreg 4.3.1 Simbolika bubrega U zapadnoj kulturi simbolika bubrega nije toliko razvijena kao na Istoku. U kineskoj kulturi bubrezi predstavljaju vodeni element, to je onda usko povezano sa sferom oseanja. Kod Jevreja bubrezi simbolizuju savest,a predstavljaju i jedno od sedita misli (Kamings 2004: 278). Bubrezi esto oznaavaju simbol moi. U Starom zavjetu simboliu ono to je najdublje u ovjeku (Chevalier/Gheerbrant 1983: 66). 4.3.2 Somatizam bubreg u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA Nemaki 1 Srpski 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja LJUTNJA/RAZDRAENOST Nemaki 1 srpski 1

4.3.2.1 Somatizam bubreg u semantikom polju SREA U semantikom polju SREA pronaen je samo jedan frazeologizam sa somatizmom bubreg kao komponentom, i to samo u srpskom jeziku. Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost SE

sich wohlfhlen wie die Made(n) iveti kao bubreg u loju im Speck

Frazeologizam iveti kao bubreg u loju16 - sich wohlfhlen wie die Made(n) im Speck sa znaenjem iveti u velikom blagostanju, izobilju, udobno, bezbrino (RMS)
16

Vidi frazeologizam wie Gott in Frankreich!

48

ubraja se u komparativne ili poredbene frazeologizme.

Za ovaj frazeoloki tip Poreenje

karakteristino je to da je nosilac frazeologizacije imenika komponenta u funkciji kvalifikatora/intenzifikatora glagola koji je u nefrazeolokom znaenju. nastaje najee leksikim slabljenjem imenice u imenikoj komponenti ili

semantikom transpozicijom nefrazeoloke bazne jedinice (up. Mrevi-Radovi 1987: 92-98). Kontrastivna analiza je pokazala da je samo struktura u oba jezika identina, a razlike su se iskazale na svim ostalim nivoima. Doslovni prevod frazeologizma glasi: oseati se dobro kao crv u slanini, tako da su kontrastirani frazeologizmi samo semantiki adekvati, kojima je svojstvena istovetnost na semantikom i razliitost na planu prototipske organizacije. Frazeologizam je nastao metaforizacijom, pri emu je somatizam bubreg konceptualizovan u pojmovnoj metafori BUBREG JE IVO BIE, a emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom SREA JE

UDOBNOST/BLAGOSTANJE. 4.3.2.2 Somatizam bubreg u semantikom polju LJUTNJA/RAZDRAENOST U istraivanom korpusu zabeleen je samo jedan frazeologizam motivisan asocijativnosemantikim potencijalom somatizma bubreg. Nemaki jmdm an die Nieren gehen17

Srpski ii kome na bubrege

Ekvivalentnost PE

Frazeologizam ii kome na bubrege18 sa znaenjem nervirati nekoga, ljutiti nekoga, izazivati u njemu negativna oseanja kao to su razdraenost, ljutnja, besi njegov potpuni ekvivalent u nemakom jeziku jmdm an die Nieren gehen jemanden betrben/belasten/treffen; jemandem schwer zu schaffen machen nastali su semantikom transpozicijom bazne sintagme, odnosno metaforizacijom.

17

Frazeologizam je zabele u PONS-u (Leid, Sorge, Klage). U Matei ( HNFR: 43) za ovaj frazeologizam navodi ekvivalente: jmdm auf die Nerven gehen, jmdm auf den Wecker fallen, jmdm den letzten Nerv tten .
18

49

Somatizam bubreg/Nieren konceptualizovan je kao zatvorena posuda u kojoj se nalazi emocija u pojmovnoj metafori BUBREG JE POSUDA/SADRATELJ ZA EMOCIJE. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom LJUTNJA JE NEPRIJATELJSKO BIE. 4.4 Konceptualna analiza somatizma elo/Stirn 4.4.1 Simbolika ela elo kao anatomski deo glave ima i slinu simboliku. Simbolizuje veoma esto vodeu poziciju u drutvu ili nekoj zajednici, stareinstvo, poasno mesto i u konkretnom a i u prenesenom znaenju (up.simboliku glave 4.6.1). 4.4.2 Somatizam elo u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja HLADNOKRVNOST Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja ZBUNJENOST/UENJE SETA/ZABRINUTOST/TUGA Nemaki / 4 srpski 1 3 Nemaki 1 Srpski 1

4.4.2.1 Somatizam elo u semantikom polju HLADNOKRVNOST Samo jedan frazeologizam sa somatizmom elo nalazi se u ovom semantikom polju, i to samo u srpskom jeziku, a u nemakom je frazeologizam formiran oko somatizma Nemaki erhobenen Hauptes Haupt/glava19. Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Srpski uzdignuta ela Ekvivalentnost PLR

19

U nemakim frazeologizmima postoje dve lekseme Kopf/Haupt u znaenju glava. Leksema Haupt je zastarela, ali je prisutna u vrstim jezikim spojevima kao to su frazeologizmi.

50

Frazeologizam uzdignuta ela - erhobenen Hauptes sa znaenjem 'ponosno, odvano, hrabro, gordo, dostojanstveno' nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem kojim se nominira reflektorni gest. U semantikom talogu frazeologizma nalazi se slika osobe uspravnog dranja, visoko podignute glave/ela, to je znak hladnokrvnosti i hrabrosti, ali i ponosa (up. Hrnjak 2005: 37). Konceptualnom analizom utvrena je pojmovna metafora HLADNOKRVNOST JE GORE, a spada u orijentacione metafore. Ove metafore potiu iz nae prostorne orijentacije, izvorni domeni su im pojmovi kao to su gore-dole, unutra-spolja i sl. (Lakof/Donson 2003: 29; Klikovac 2004: 23). 4.4.2.2 Somatizam elo u semantikom polju ZBUNJENOST/UENJE Nemaki /

Srpski lupati se/ lupiti se po elu

Ekvivalentnost NE

Oko somatizma elo formiran je samo jedan frazeologizam kojim se izraava uenje, i to samo u srpskom jeziku, to znai da je ustanovljena nulta ekvivalentnost. Kao pseudoekvivalent, sa razliitom semantikom ili bliskim prototipom u MFR naveden je frazeologizam sich an den Kopf fassen -hvatati se za glavu (vidi 4.6.2.4). Semantikom transpozicijom bazne sintagme kojom se nominira gest nastao je frazeologizam lupati se/ lupiti se po elu sa znaenjem uditi se sam sebi, ali i kajati se. Motivisan je reflektornim gestom. Osoba, koja se udi, u usmenoj komunikaciji akom se ovla pljesne po elu (up. Muovi 2002: 93). 4.4.2.3 Somatizam elo u semantikom polju SETA/ZABRINUTOST/TUGA Nemaki jmds Stirn umwlkt sich20 /

Srpski

Ekvivalentnost

navukao se oblak na elo PLMR

20

Frazeologizam se upotrebljava samo u uzvienom, odnosno pjesnikom stilu.

51

jmds Stirn verdrstet sich

nekome namrtiti/nabrati elo nabrati elo

die Stirn runzeln die Stirn in Falten legen/ziehen

PE PLMR

Frazeologizam - jmds Stirn umwlkt sich/ jmds Stirn verdrstet sich -navukao se oblak na elo nekome sa znaenjem 'namrgoditi se, namrtiti se' nastao je semantikom transpozicijom nefrazeoloke bazne sintagme (up.Muovi 2002: 243) Somatizam elo je u ovom sluaju konceptualizovan kao nebo, a emocija kao oblak u pojmovnoj metafori SETA/ZABRINUTOST/TUGA JE OBLAK.

Gestovni frazeologizam Frazeologizmi nem. die Stirn runzeln/die Stirn in Falten legen/ziehen i srp. namrtiti/nabrati elo imaju u osnovi zajedniku sliku, a utemeljeni su na reflektornom gestu, tj. mimici kojima se izraava zabrinutost, seta, tuga i sl. U prvom primeru frazeologizmi su identini, a u drugom imaju izraene leksike i morfoloke razlike, pa je ustanovljena parcijalna ekvivalentnost.

4.5 Konceptualna analiza somatizma dlan 4.5.1 Simbolika dlana Dlan, kao deo ruke i ake, tumai se na razliite naine u zavisnosti od kulture, drutva i sl. Kao i aka predstavlja mo, snagu, pozdrav, nadgledanje, dejstvovanje, a u nekim kulturama i simbol je pravde. Simbolika je uslovljena poloajem dlana, npr. na grudima znai, potinjavanje, pa i poniznost, ali i izvinjenje. Sklopljenje ake, a samim tim i dlanovi su simbol jedinstva, prijateljstva, pozitivnih emocija (up. simboliku ake i ruke , Kamings 2004:295-296 i 300-302 ).

52

4.5.2 Somatizam dlan u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja LJUBAV Nemaki 2 Srpski 2

4.5.2.1 Somatizam dlan u semantikom polju LJUBAV U frazeolokom materijalu koji smo obradili utvrena su dva frazeologizama motivisana asocijativno-semantikim potencijalom lekseme dlan, i to samo u srpskom jeziku. U nemakom jeziku zastupljeni su Augapfel/ona jabuica u drugom frazeologizmu. Nemaki jmdn auf Hnden tragen jmdn wie seinen Augapfel hten somatizam Hand/ruka u jednom, a

Srpski nositi/nosati na dlanu nekoga uvati/paziti/gledati nekoga/neto koga kao

Ekvivalentnost PLR PLR

malo/kap vode na dlanu Frazeologizam nositi/nosati na dlanu nekoga u znaenju 'postupati prema nekome s najveom panjom,veoma brino, s ljubavlju' nema svoj potpuni ekvivalent u nemakom jeziku. Doslovni prevod nemakog frazeologizma jmdn auf Hnden tragen glasi nositi nekoga na rukama. Frazeologizam uvati/paziti/gledati nekoga/neto koga kao malo/kap vode na dlanu kao malo vode na dlanu paziti nekoga/neto- u znaenju 'odnositi se veoma paljivo i s ljubavlju prema nekome ili neemu' takoe nema svoj potpuni ekvivalent u nemakom jeziku. Umesto somatizma dlan kao imeniku komponentu u nemakom frazeologizmu nalazimo onu jabuicu/Augapfel, tako da bi u doslovnom prevodu glasio: uvati nekoga kao onu jabuicu (up. somatizam oko). U oba primera radi se o parcijalnoj ekvivalenciji na leksikom nivou. Motivaciona baza za nastanak ovih frazeologizma u srpskom jeziku je slika panje sa 53

kojom se nosi na dlanu neto to je vredno, dragoceno, neto to moe da se izgubi ili prospe, odnosno slika panje i ljubavi prema nekome koga nosimo na rukama u nemakom jeziku, odnosno nekoga koga uvamo kao onu jabuicu. Srpski frazeologizam uvati/paziti/gledati nekoga/neto koga kao malo/kap vode na dlanu kao malo vode na dlanu paziti nekoga/neto i jmdn wie seinen Augapfel hten spadaju u komponentne komparativne ili poredbene frazeologizme. Nosilac frazeologizacije su imenike komponente u funkciji kvalifikatora glagola koji je u leksikom znaenju (up. Mrevi-Radovi 1987:92-98). Somatizam dlan21 konceptualizovan je u metafori DLAN JE POSUDA ZA LJUBAV, a emocija ljubavi u metaforama LJUBAV JE DRAGOCENOST i LJUBAV JE GORE. Na konceptualnom i semantikom nivuou nema bitnih razlika, kontrastirani frazeologizmi su meujeziki frazeosemantiki adekvati, sa istovetnou semantike i bliskou prototipske osnove.

4.6 Konceptualna analiza somatizma glava/Kopf 4.6.1 Simbolika glave Glava predstavlja duhovni princip nasuprot fizikom u telu, u njoj je smeteno sedite ivotne sile i due, a simbolizuje mudrost, znanje, kontrolu i intelekt. Istovremeno je i organ mudrosti, ali i gluposti, moe biti pametna, ali i luda glava. Platon je smatrao da je glava slika sveta. Pognuta glava simbolizuje pad ivotne snage, negativna oseanja kao to su tuga, potitenost, ali i poniznost, pokoravanje, dok podignuta glava oznaava pobedu, ponos, uspeh (Kamings 2004:280-282).

4.6.2 Somatizam glava u semantikim poljima Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom somatizma glava javljaju se u vrlo razliitim znaenjskim i strukturnim oblicima i sa razliitom zastupljenou u istraivanom korpusu, pri emu neki od navedenih frazeologizama predstavljaju frazeoloko semantike varijante, iji je nastanak motivisan razliitim asocijativno-konotativnim vezama sa semantikom dominantom. Odreeni broj frazeologizama utemeljen je na gestovima koji se ine pokretima glave.
21

O konceptualizaciji somatizma Auge bie rei u narednim poglavljima.

54

Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja LJUBAV HLADNOKRVNOST Nemaki 4 4 Srpski 5 6

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja INDIFERENTNOST ZBUNJENOST/NEDOUMICA /NEVERICA UOBRAENOST/PREZIR LJUTNJA/BES PRETNJA/OPOMENA NAPETOST/ZABRINUTOST STRAH/UZNEMIRENOST TUGA OAJ STID PONIZNOST POTITENOST/POKUNJENOST/SETA 4.6.2.1 Somatizam glava u semantikom polju LJUBAV U semantikom polju LJUBAV somatizam glava. Nemaki Srpski zavrteti glavu nekome jemandem den Kopf verdrehen den Kopf verlieren zavrteti/mozak nekome gubiti/izgubiti glavu Ekvivalentnost PE PLR PE PLR zabeleena su 4 frazeologizma koje objedinjuje nemaki 2 9 5 5 9 5 5 3 3 4 2 1 Srpski 3 8 4 5 7 3 7 4 3 5 2 2

jmdn/etw wie seinen Augenapfel kao oi/oko u glavi

55

hten

(kao

dva

oka

glavi)

paziti/uvati nekoga/neto bis ber beide Ohren verliebt sein biti zaljubljen preko glave/ do uiju PLMR

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost utvrena je u naredna dva frazeologizma. Nemaki frazeologizam jemandem den Kopf verdrehen jemanden, verliebt machen ima potpuni ekvivalent u srpskom jeziku zavrteti nekome glavu22 zaneti, zaarati nekoga, s tim to treba naglasiti da ova frazeoloka jedinica u srpskom jeziku ima i leksiku varijablu zavrteti mozak nekome, koja je ee u upotrebi i razgovornom jeziku, pa bi se onda u ovom sluaju govorilo o kontrastivnoj razlici, tj. parcijalnoj ekvivalentnosti na leksikom nivou. Nastao je metaforizacijom. Frazeologizam den Kopf verlieren 'den Fassung verlieren' i gubiti/izgubiti glavu 'oseati strasnu ljubav, zaljubiti 'se polisemian je u oba jezika.
23

Motivisan je slikom

zaljubljene osobe koja je usled jakih emocija pomalo izgubila kontrolu nad svojom voljom i razumom. Somatizam glava konceptualizovan je kao objekat u prvom primeru, pojmovna metafora u izvornom domenu glasi GLAVA JE OBJEKAT, dok se u u ciljnom domenu emocija konceptualizuje kao mo, sila, snaga, LJUBAV JE FIZIKA SILA. U drugom frazeologizmu radi se o metonimijskom prenosu znaenja, pri emu se glava/Kopf dvojako konceptualizuje kao razum i kao ivot, a emocija u izvornom domenu konceptualizovana je ukrtanjem metafora LJUBAV JE GUBITAK (KONTROLE) i LJUBAV JE SMRT. Parcijalna ekvivalentnost sa leksikom i morfosintaksikom razlikom ustanovljena je u frazeolokom paru biti zaljubljen preko glave/do uiju bis ber beide Ohren verliebt tako da pojmovne metafora glasi

22 23

Frazeologizam je zabeleen u RMS i MR. Za nemaki primer ni u jednom reniku nije navedeno znaenje biti zaljubljen, dok u RSJ MS jeste. U PONS-u je navedeno znaenje den Fassung verlieren (izgubiti kontrolu), u Dudenu : in einer schwierigen Lage unberlegt, kopflos handeln, a frazeologizam ima i znaenje ums Leben kommen (poginuti).

56

sein24.

Emocija je konceptualizovana pojmnovnom orijentacionom metaforom

LJUBAV JE GORE ( up.o orijentacionim metaforama Lakoff/Johnson 2007: 22-31).

Komparativni frazeologizam Analizom korpusa utvren je samo jedan komparativni frazeologizma formiran oko somatizma glava u semantikom polju LJUBAV u srpskom jeziku. Za frazelogizam paziti/uvati nekoga/neto kao oi/oko u glavi (kao dva oka u glavi) u znaenju iznad svega, osobito voleti nekoga ili neto, sa morfolokim i leksikim varijablama, Augenapfel hten (doslovno: uvati/paziti nekoga kao onu jabuicu). Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Motivaciona baza za nastanak frazeologizama je slika osobe, koja se sa naroitom panjom odnosi prema sopstvenim oima, kao prema posebnoj dragocenosti. Emocija ljubav konceptualizovana je metaforom LJUBAV JE DRAGOCENOST. 4.6.2.2 Somatizam glava u semantikom polju HLADNOKRVNOST Nemaki u frazeolokim renicima pronaen je nemaki ekvivalent jmdn/etw wie seinen

Srpski

Ekvivalentnost

einen khlen Kopf bewahren/ zadrati/imati hladnu glavu behalten klaren Kopf behalten/bewahren zadrati/imati bistru glavu dizati/ dii ( podii) glavu PE

den Kopf oben behalten

PLMR

seinen Kopf/sein Leben riskieren Kopf und Kragen riskieren

stavljati/staviti/metati/metnuti glavu u torbu/na kocku/na panj

PLMR

Frazeologizam einen khlen Kopf bewahren/ behalten

'vernnftig/ ruhig

bleiben; nicht in Panik geraten; Aufregung vermeiden; trotz Schwierigkeiten klar

24

Vidi poglavlje uho.

57

denken25 i zadrati/imati hladnu glavu 'sauvati psihiku i fiziku mirnou bez spoljnih pokazatelja' (up. Muovi 2002:50-51) identini su i na leksikom i na

morfosintaksikom nivou, tako da spadaju u grupu frazelogizama sa potpunom ekvivalentnou. Meutim, u srpskom jeziku postoji i leksika varijabla sa glagolom imati, pa bi se u tom sluaju radilo o parcijalnoj ekvivalentnosti na leksikom nivou. Frazeologizmi oba jezika motivisani su istom slikom osobe koja pokuava sa ostane pribrana, npr. odsustvo vatre na licu, a nastali su metaforizacijom. Somatizam glava/Kopf u izvornom domenu konceptualizuje se kao osoba/ovek, a emocija je u ciljnom domenu konceptualizovana strukturalnom metaforom HLADNOKRVNOST JE HLADNOA. Frazeologizam klaren Kopf behalten/bewahren i njegov potpuni ekvivalent u srpskom zadrati/imati bistru glavu su zapravo leksika varijabla prethodnog frazeologizma, razlikuju se samo u adjektivnoj komponenti klar/bistar, to se odrazilo samo na konceptualni nivo, tako da se somatizam glava/Kopf konceptualizuje kao posuda/sadratelj, a emocija je konceptualizovana u metafori HLADNOKRVNOST JE FLUID/TENOST. Kontrastivnom analizom ovog frazeolokog para utvrena je parcijalna ekvivalentnost sa morfosintaksikim i leksikim razlikama. Nemaki frazeologizam den Kopf oben behalten ,nicht den Mut verlieren, sich nicht entmutigen lassen njegov srpski ekvivalent dizati/ dii ( podii) glavu
26

'ohrabriti, biti hrabar' imaju istu

sastavnicu, tj. somatizam glava/Kopf, ali imaju razliite glagolske komponente, to je uticalo i na razliku na morfolokom nivou. Oba frazeologizma nastala su semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem kojom se nominira reflektorni gest. Slika koja je motivisala nastanak frazeologizma je osoba visoko podignute glave, to se moe protumaiti kao znak hladnokrvnosti i hrabrosti (up. Hrnjak 2005:37).

25

Seit dem 18. Jahrhundert erst wird scharf zwischen Kopf und Herz im Sinne eines Verstand-GefhlKontrastes unterschieden. Frher galt wie heute noch im Englischen (to learn by heart) und im Franzsischen (par coeur) auch im Deutschen gelegentlich das Herz als Sitz des Denkens (Mller 2005: 329).
26

Frazeologizam je polisemian, ima i znaenje biti uobraen, nadmen, pa bi u tom sluaju odgovarajui frazeologizam bio den Kopf/ die Nase hoch tragen.

58

Konceptualnom analizom utvrena je

ista pojmovna metafora

u oba jezika:

HLADNOKRVNOST JE GORE i spada u orijentacione metafore (up. elo). Naredni frazeologizmi posledica su frazeoloke sinonimije i frazeoloke sa istovetnou semantike i bliskou varijabilnosti. Na osnovu jedne slike nastali su frazeologizmi sa izraenim razlikama na morfo-strukturalnom i leksikom nivou, prototipske osnove. U nemakom jeziku za frazeologizam seinen Kopf/sein Leben /Kopf und Kragen riskieren27 wagen/aufs Spiel setzen/verlieren, ein hohes Risiko eingehen kao ekvivalenti u frazeolokim reinicima utvreni su sledei frazeologizmi u srpskom jeziku: stavljati/staviti/metati/metnuti glavu u torbu/na kocku/na panj u znaenju izlagati se smrtnoj opasnosti. Nastanak frazeologizma oba jezika se povezuje sa obiajem koji je vladao u srednjem veku: odseena neprijateljska glava se donosila vladaru u torbi kao trofej i dokaz pobede (up. Muovi 2002:57). Zajednika pojmovna metafora za navedene frazeologizme je HLADNOKRVNOST JE RIZIKOVANJE/RIZIK. Frazeoloke parove rei28 karakterie posebna struktura: rei iste vrste, esti su sinonimi, ali i antonimi, zatim aliteracija, rima, ponavljanje i sl. 4.6.2.3 Somatizam glava u semantikom polju INDIFERENTNOST Nemaki jemandem Srpski neega Ekvivalentnost

kein Kopfzerbrechen ne lupati glavu zbog nekoga/ PLMR

bereiten /machen

jemandem keine Kopfschmerzen ne boli glava bereiten / machen nekoga/nesto/zbog neega /

nekoga za PLMR nekoga/

ni glavu /glave ne okretati/ ne NE okrenuti

27

Die stabreimende Paarformel "Kopf und Kragen" entstammt der mittelalterlichen Rechtssprache, wobei mit "Kragen" ursprnglich Hals und Nacken gemeint sind. Hals und Kopf sind diejenigen Krperteile, die bei der Hinrichtung durch das Schwert am aufflligsten betroffen sind. In verschiedenen Varianten sind Kopf und Kragen durch Hals ersetzbar (LR 2005: 332; up. i Duden 11 404). 28 Nemaki termini su: Phraseologische Wortpaare, Zwillingsformeln, Paarformeln (vidi Fleischer 1997:106-110; Palm 1997:46-48; Burger 2003: 45; itd). 59

Nemaki frazeologizam jemandem kein Kopfzerbrechen bereiten/machen keine Sorgen machenima parcijalni ekvivalent u srpskom ne lupati glavu zbog nekoga/neega u znaenju ne mariti za nekoga/neto. Frazeologizam jemandem keine Kopfschmerzen bereiten /machen koji poiva na slinoj slici, iste strukture i sa istim znaenjen kao parcijalni ekvivalent u srp. ima frazeologizam ne boli glava nekoga za nekoga/ neto, zbog nekoga/neega u znaenju ne mariti za nekoga/neto. Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost, poto su se iskazale razlike na leksikom i morfosintaksikom nivou. Zanimljiva je slika na osnovu koje nastaju frazeologizmi. Po starom narodnom verovanju smatralo se da glavobolju prouzrokuju magija i zli duhovi. Neretko se za iscelenje i leenje koristio mozak pojedinih ptica (npr. mozak orla, sove itd.). Uzroci glavobolje mogli su biti i neka emotivna stanja, kao to su zabrinutost, jad, briga itd. (up.LR 2002:335). Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme. Na konceptualnom planu frazeologizmi ne iskazuju razliku, semantika je identina, a zajednike pojmovne metafore su: INDIFERENTNOST JE ODSUSTVO BOLA i INDIFERENTNOST JE ODSUSTVO RAZBIJANJA. Nulta ekvivalentnost Samo jedan frazeologizam gestovnog porekla sa somatizmom glava zabeleen je u ovom semantikom polju i tu samo u srpskom jeziku. U osnovi frazeologizma nalazi se gest kojim se izraava nezainteresovanost, indiferetnost, pa ak i odbijanje: ni glavu/glave ne okretati/ ne okrenuti /obrtati/ ne obrnuti u znaenju ,ne mariti ni malo za nekoga/ neto. U HNFR-u kao ekvivalenti navode se keine Notiz vom jmdm/etwas nehmen, etwas vllig links legen lassen. Razlike su prisutne na svim nivoima: morfosintaksikom, leksikom i semantikom, odnosno kognitivnom nivou, pa se iz tog razloga smatra nultom ekvivalentnou. 4.6.2.4 Somatizam glava u semantikom polju ZBUNJENOST/NEDOUMICA /NEVERICA Emocije u dijapazonu od zbunjenosti, nedoumice, neverice, uenja preteno su izraene gestovnim frazeologizmima. 60

Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PE

sich

an

den

Kopf hvatati se/uhvatiti se za glavu

fassen/greifen die Hnde ber dem Kopf hvatati se/uhvatiti se za glavu zusammenschlagen PLMR

den Kopf schtteln

vrteti/odmahivati glavom eati se/poeati se po glavi eati se/poeati se iza uveta

PE

sich am Kopf kratzen

PE PLR

jmdm dreht sich der Kopf

vrti se/zavrtelo se u glavi PM nekome

jmdm geht etw. nicht in den Kopf jmdm will etw. nicht in den Kopf gehen

ne ide u glavu nekome neto nee nekome u glavu

PE

den Kopf verlieren kopflos sein

gubiti/ izgubiti glavu kao bez glave

PE PLMR

den Kopf nicht beisammen haben

biti zbunjen, rasejan, ne biti pribran

NE

Gestovni frazeologizmi ekanje po glavi, hvatanje se za glavu i za kosu, dizanje ruku iznad glave su gestovi karakteristini za zbunjenu osobu, u neverici ili u nedoumici, iznenaenu nekim neprijatnim dogaajem, npr: sich an den Kopf fassen/greifen kein Verstndnis fr etwas haben i hvatati se /uhvatiti se za glavu ,veoma se zauditi, neprijatno se iznenaditi, biti oajan zbog neega'. Frazeologizmi su potpuni ekvivalenti, nastali semantikom transpozicijom bazne sintagme reflektornog gesta (up. Hrnjak 2005:29-50; ipka 2001: 41-52). 61

Naredni frazeologizam poiva na starom gestu koji vie nije uobiajen, a njime se izraava uenje, zbunjenost, neverica, ali i strah: die Hnde ber dem Kopf

zusammenschlagen entsetzt/berrascht sein (doslovno bi glasio: sklopiti ruke iznad glave). Kao srpski ekvivalent obino se navodi frazeologizam hvatati se /uhvatiti se za glavu, sa izraenim leksikim i morfosintaksikim razlikama. uenje i nedoumica izraava se frazeologizmom koji je esto u usmenoj komunikaciji propraen gestom, npr. osoba zbunjeno vrti ili odmahuje glavom : den Kopf schtteln ,Kopf abwechselnd nach rechts und links drehen, mit der Bedeutung: "nein"; auch Ausdruck von Verstndnislosigkeit vrteti/ odmahivati glavom u znaenju ,uditi se, biti u nedoumici'. Nisu ustanovljene kontrastivne razlike, tako da su primeri potpuno ekvivalentni. Frazeologizam sich am/hinterm Kopf kratzen besorgt/ verlegen sein ima dva ekvivalenta u srpskom jeziku eati se/poeati se po glavi i eati se/poeati se iza uveta sa znaenjem 'izraavati zbunjenost, uenje, nedoumicu' i sl. Prvi frazeologizam je potpuni ekvivalent, dok je u drugom ustanovljena parcijalna ekvivalentnost sa leksikom razlikom. Nastali su semantikom transpozicijom bazne sintagme kojom se nominira reflektorni gest. Metaforiki frazeologizmi Frazeologizmi jemandem dreht sich der Kopf jemandem ist schwindlig; jemand ist berfordert/verwirrt/erschpft vrti se/zavrtelo se u glavi nekome 'jako se udi, iznenaen je i sl.' parcijalni su ekvivalenti. Kontrastiranjem je utvrena razlika na morfosintaksikom nivou. Nemaki primer bi doslovno glasio: nekome se vrti/okree glava. Oba frazeologizma su nastala semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforikim putem. Morfoloka razlika se ovog puta odrazila i na konceptualnom nivou. U nemakom jeziku somatizam glava/Kopf konceptualizovan je kao objekat u metafori GLAVA JE OBJEKAT KOJI SE OKREE, a u emocija ZBUNJENOST JE FIZIKA SILA (KOJA OKREE GLAVU). U srpskom jeziku glava je

62

konceptualizovana kao posuda u metafori GLAVA JE POSUDA, a emocija ZBUNJENOST JE FLUID U POSUDI. U analiziranom korpusu identifikovan je jo jedan primer potpune leksike

ekvivalentnosti u ovom semantikom polju. Oba frazeologizma imaju i

varijable sa modalnim glagolom hteti: jmdm geht etw. nicht in den Kopf, jmd will etw. nicht in den Kopf (hinein)gehen, ,jemand kann etwas nicht verstehen/nachvollziehen ne ide u glavu nekome/nee u glavu nekome ,ne moe da shvati, niti da prihvati kakvu injenicu. biti zbunjen/zauen, ne moi neto prihvatiti'. Nastali su metaforizacijom. Somatizam glava/Kopf konceptualizovan je kao posuda u metafori GLAVA JE POSUDA/PROSTOR, a emocija u metafori ZBUNJENOST JE IVO BIE. Kevee (1998) navodi da se emocije izmeu ostalog mogu konceptualizovati kao IV ORGANIZAM. Frazeologizam den Kopf verlieren 29 die bersicht, die Ruhe, die Fassung verlieren, unruhig / aufgeregt / nervs werden; unberlegt handeln; in Panik geraten, sluene osobe koja razumom (up. ljubav). Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforikim putem. Somatizam glava konceptualizovan je kao objekat u prvom emocija konceptualizuje kao mo, sila, snaga, primeru, pojmovna gubiti/

izgubiti glavu smesti se, zbuniti, izgubiti prisebnost. Motivisan je slikom zbunjene i usled jakih emocija pomalo gubi kontrolu nad svojom voljom i

metafora u izvornom domenu glasi GLAVA JE OBJEKAT, dok se u u ciljnom domenu tako da pojmovna metafora glasi

ZBUNJENOST JE GUBITAK KONTROLE/RAZUMA. U srpskom jeziku identifikovan je i jedan komparativni frazeologizam30 kao bez glave u znaenju biti 'zbunjen, smuen'. U nemakom jeziku kao ekvivalent ponuen je frazeologizam kopflos sein 'ganz verwirrt'. Ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na morfosintaksikom i leksikom nivou. U nemakom je umesto somatizma glava/Kopf sastavnica derivacioni adjektiv bezglav. to se tie strukture komparativnog frazeologizma, radi se o redukovanoj varijanti frazeologizma kao muva bez glave.
29

Frazeologizam je polisemian u oba jezika. Omazi (2002:103i 107) smatra da su komparativni frazeologizmi zasnovani na metafori kao kognitivnom mehanizmu, ali da postoji i nulti tip poredbenih frazema, u koje ubraja i ovaj.
30

63

Imenika komponenta je u funkciji kvalifikatora upravnog redukovanog glagola ii. (up.Mrevi-Radovi 1987:96). Nastao je metaforizacijom, a somatizam je konceptualizovan metaforom GLAVA JE IVOT. Frazeologizam den Kopf nicht beisammen haben 'verwirrt sein' nema svoj

ekvivalent u srpskom jeziku, prevodi se kao biti zbunjen, rasejan, ne biti pribran. Ustanovljena je nulta ekvivalentnost. Nastao je metaforikim putem, a emocija je konceptualizovana u metafori ZBUNJENOST JE GUBITAK KONTROLE/RAZUMA. 4.6.2.5 Somatizam glava u semantikom polju UOBRAENOST/PREZIR Nemaki jmdn von Kopf bis

Srpski

Ekvivalentnost

Fu od glave do pete (od)meriti PLR nekoga

(mustern/messen)

jmdm den Rcken kehren

okretati/ okrenuti glavu od PLMR nekoga dizati/ dii glavu / nos

den Kopf/die Nase hoch tragen

PLMR

jmdm zu/in den Kopf steigen

udariti kome u glavu

PLR

einen Nagel im Kopf haben

biti uobraen, nadmen progutati motku

NE

Leksike razlike U ovom semantikom polju ustanovljena su tri frazeoloka para sa izraenom parcijalnom ekvivalentnou, tj. leksikim razlikama. Preovladavaju frazeologizmi motivisani gestom kojim se izraava uobraenost, nadmenost, oholost i prezir prema nekoj osobi . Leksika razlika izraena je u imenskoj komponenti Fu (noga) i peta. Motivacionu bazu frazeologizama jmdn von Kopf bis Fu (mustern/messen) ,an jemandem heruntersehen, vllig; durch und durch i od glave do pete (od)meriti nekoga 64

,oholo, prezrivo posmatrati' predstavlja gest/mimika: pogled koji ide od nogu ka glavi preko ramena kojim se pokazuje lina uobraenost i prezir prema nekoj osobi (up. Muovi 2002:103 i 105). Frazeoloki par nem. okretati/ okrenuti glavu od nekoga ,ne obraati panju na nekoga/na neto, odnositi se s prezirom prema nekome/neemu' i srp. jmdm/ einer Sache den Rcken kehren jemandem jemanden /etwas verlassen; sich abwenden , sich von jmdm., etwas abwenden razlikuju se na leksikom nivou. Somatizam glava dominantna je imenska komponenta u srpskom jeziku, dok je u nemakom somatizam lea. Pored leksike prisutna je i razlika na morfosintaksikom nivou: razliita glagolska rekcija. U osnovi srpskog frazeologizama je gest koji podrazumeva okretanje glave na drugu stranu od osobe prema kojoj elimo da pokaemo emocije kao to su odbojnost, prezir itd. Nemaki frazeologizam motivisan je slinim gestom, okretanjem lea osobi koja u nama izaziva pomenuta oseanja. Ovaj frazeoloki par u oba jezika ima leksike varijable istih somatizama glava/nos. Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost, poto se glagolske komponente neznatno razlikuju: den Kopf/die Nase hoch tragen, ,hochmtig sein,stolz sein i dizati/ dii glavu / nos ,biti nadmen, ohol'.. Nastanak frazeologizma motivisan je reflektornim i ja- gestom (up. Muovi 2002:110, Hrnjak 2005:37-39). Leksika razlika u ovom primeru izraena je razliitom upotrebom glagolske komponente. Frazeologizmi su polisemini u oba jezika. U nemakom postoji varijacija sa istim znaenjem jmdm zu/in den Kopf steigen 1. jmdn ist eingebildet, berheblich machen ; 2. benommen, betrunken sein. U srpskom jeziku za frazeologizam udariti kome u glavu navedena su sledea znaenja : 1. opiti koga ula mu voda u ui, muti mu glavu, 2. postao je uobraen; ula mu voda u ui. U svakodnevnoj komunikaciji esto je u upotrebi redukovan oblik ta mu je dolo (Hrusti 2001:72). Somatizam Kopf glava konceptualizovan je kao posuda u pojmovnoj metafori GLAVA JE POSUDA. U izvornom domenu postoje razlike, jer je emocija u nemakom koncceptualizovana u metafori UOBRAENOST JE TENOST/FLUID U POSUDI, a 65

u srpskom jeziku UOBRAENOST JE IVO BIE, TJ. UOBRAENOST JE NEPRIJATELJ.

Nulta ekvivalentnost O nultoj ekvivalentnosti govorimo u sluaju kada frazeologizam iz polaznog jezika nema odgovarajui ekvivalent u drugom, pa se u tom sluaju frazeologizam na ciljni jezik prevodi opisno. Za frazeologizam einen Nagel im Kopf haben31 ,sich fr etwas Besseres halten; anmaend/hochmtig/arrogant sein u frazeolokom reniku NSFR (606) navedeni su sledei ekvivalenti : 1.progutao je motku, 2.biti nastran, aknut. Somatizam Kopf je u ovom primeru konceptualizovan kao posuda u pojmovnoj metafori GLAVA JE POSUDA, a emocija u metafori UOBRAENOST JE OTEENJE POSUDE. 4.6.2.6 Somatizam glava u semantikom polju LJUTNJA/BES Nemaki

Srpski krv u

Ekvivalentnost glavu PLR

das Blut steigt jmdm zu Kopf/in navire den Kopf jmdm den Kopf warm machen

udarila/pojurila/jurnula naljutiti, razgneviti nekoga NE

jmdm auf der Nase/auf dem Kopf penjati se/ popeti kome na PLMR herumtanzen jmdm auf der Nase/auf dem Kopf herumtanzen jmdm den Kopf waschen einen roten Kopf bekommen / skakati/hodati kome po glavi natrljati nekome nos razljutiti se, planuti PLR SE NE glavu/ navrh glave

nagnati/naterati krv u glavu NE nekome

31

Frazeologizam je zastareo i retko u upotrebi.

66

Leksika razlika Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna razlika na leksikom nivou . U nemakom i srpskom imamo razliite glagolske komponente: nem. das Blut steigt jmdm zu Kopf/in den Kopf ,jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila', i srp. navire/ navrla/jurnula/udarila je krv u glavu nekome 'biti uzrujan, razdraen, ljutit i gnevan'. Frazeologizmi su nastali metaforikim putem. Somatizam je konceptualizovan kao posuda/sadratelj, a emocija kao matarije, odnosno tenost u posudi u pojmovnoj ontolokoj metafori LJUTNJA/BES JE FLUID/TENOST (up. Kvecses 2002: 165177) . Leksika i morfosintaksika razlika Za nemaki frazeologizam jmdm auf der Nase/auf dem Kopf herumtanzen sich von jmdm. nichts sagen lassen; jmdn. ohne Respekt und Rcksicht behandeln; mit jmdm. machen, was man will utvrena su dva parcijalna ekvivalenta u srpskom jeziku skakati nekome po glavi i penjati se/ popeti na glavu /navrh glave nekome u znaenju 'biti/postati nepodnoljiv, nervirati nekoga' Kontrastivnom analizom utvrene su leksika i morfosintaksika razlika, identina, ali je semantika bliska. Svi frazeologizmi NEPRIJATELJSKO BIE . nastali su semantikom transpozicijom, tj. metaforinim putem. Na konceptualnom nivou strukturisana je zajednika pojmovna metafora BES JE slika u pozadini frazeologizama takoe nije

Nulta ekvivalentnost Za naredna dva primera iz nemakog jezika nisu pronaeni adekvatni ekvivalenti u srpskom jeziku, tako da je utvrena nulta ekvivalentnost: nem. jmdm den Kopf warm/hei machen einen roten Kopf bekommen32
32

srp. naljutiti, razgneviti nekoga razljutiti se, planuti

U reniku PM navedeno je jo jedno znaenje ovog frazeologizma ,pocrveneti od stida'.

67

Znaenje frazeologizma formirano je na slinoj slici ljutite osobe koja usled navale negativnih emocija postaje crvena u licu i osea vatru. Zajednika pojmovna metafora je strukturna metafora LJUTNJA/BES JE VRELINA/VATRA. Bes, ljutnja, jara, gnev itd. obino se konceptualizuju metaforama koje predstavljaju konkretizaciju metafore BES JE VISOK STEPEN NEKOG SVOJSTVA, npr.: BES JE VATRA (up. Kvecses 2002: 71; Lakoff/ Kvecses 1983:3, Lakoff 1987:387; Weber 1953:43)

Za frazeologizam u srpskom jeziku nagnati/naterati krv u glavu nekome 'naljutiti, razbesneti, razgneviti nekoga' nije utvren odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom. Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme a motivisan slikom ljutite osobe crvene u licu usled navale jakih oseanja (up. Muovi 2000: 118 i 144). Emocija je konceptualizovana kao tenost u posudi u pojmovnoj metafori LJUTNJA/BES JE FLUID/TENOST(up. Kvecses 2002: 165-177) . Razliite slike Frazeologizam jmdm (anstndig/tchtig/ordentlich) den Kopf waschen jemanden scharf zurechtweisen; ein klrendes Gesprch fhren; jemanden ber seine Fehler aufklren; jemandem gehrig die Meinung sagen u srpskom jeziku ima ekvivalent natrljati nekome nos. Frazeologizmi se razlikuju na leksikom nivou, nemaju nijednu zajedniku komponentu, razliiti somatizmi i glagoli nalaze se u njihovoj strukturi, razliita slika u motivacionoj bazi, ali imaju istu poruku: biti ljut i besan i izgrditi nekoga. Moemo zakljuiti da se radi o semantikim adekvatima sa bliskou na semantikom nivou i izraenim razlikama na planu prototipske organizacije. Znaenje i smisao frazeologizama aktualizuje se u irem kontekstu. Zanimljiva je etimologija ovog frazeologizma u nemakom jeziku. U srednjem veku je pranje kose predstavljalo pravo torturu i vie je delovalo kao kazna, a ne uivanje. Glava bi se najpre nasapunjala, a onda nimalo neno trljala. U izvorima se navodi da je frazeologizam zabeleen u 17. veku (up. LR: 334 i LSR: 869).

Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. Na konceptualnom nivou ova dva frazeologizma imaju zajedniku metaforu LJUTNJA/BES JE TRLJANJE/RIBANJE. 68

4.6.2.7 Somatizam glava u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA Nemaki den Kopf verlieren Srpski gubiti/izgubiti glavu svojom /ivotom utuviti [sebi ] u glavu obiti se o glavu nekome PLR NE Ekvivalentnost PE glavom PE

etwas mit seinem Kopf/mit dem platiti Leben bezahlen sich etw.in den Kopf setzen jmdm Schwierigkeiten machen jmdm zum Verhngnis werden

es hngt ein Schwert ber jmds ma visi nad glavom nekome/ Haupt das Schwert des Damokles schwebt s maem nad glavom ber jmdm jmdm den Kopf zurechtrcken/ zurechtsetzen jmdm den Kopf waschen eins/einen aufs Haupt kriegen natrljati nekome nos dobiti po glavi SE PLMR NE natrljati nekome nos SE PLMR

jmdm den Kopf zwischen die Ohren / setzen

Potpuna ekvivalentnost Dva frazeologizma ove grupe nose emociju pretnje u sebi, a imaju semantiku 'nastradati, poginuti': 1) nem. den Kopf verlieren gubiti i srp. izgubiti glavu. 2) nem. etwas mit seinem Kopf/ mit dem Leben bezahlen dafr sterben; durch eine Handlung/einen Fehler sterben mssen i srp. 'platiti svojom glavom'. Kontrastivnom analizom utvrena je poduranost na svim nivoima. Frazeologizmi su nastali na isti nain, metaforizacijom nefrazeoloke bazne sintagme. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom PRETNJA/OPOMENA JE OPASNOST

69

PO IVOT. Parcijalna ekvivalentnost -leksike razlike Frazeoloki par nem. sich etw.in den Kopf setzen etwas unbedingt haben/tun wollen; sich etwas einprgen, sich etw. gut merken ' i srp. utuviti (sebi) u glavu 'neto zapamtiti' su parcijalni ekvivalenti za izraenim leksikim razlikama (razliite glagolske komponente). Moe se upotrebiti s ciljem da se neko upozori. Nastao je metaforinim putem (up. Muovi 2002:159). Motivaciona slika je ista za oba frazeologizma. Somatizam glava konceptualizuje se kao posuda/sadratelj, emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom PRETNJA/OPOMENA JE MATERIJA/ENTITET . Parcijalna ekvivalentnost- morfosintaksika Parcijalna ekvivalentnost sa izraenim razlikama na morfosintaksikom nivou utvrena je u naredna dva frazeologizma. Frazeologizam u nemakom jeziku eins/einen aufs Haupt kriegen iron. ,scharf zurechtgewiesen werden ima komponentu vie u odnosu na srpski dobiti po glavi, a u pitaju je neodreena zamenica. Verovatno je nastao redukcijom imenice Schlag/udarac. Leksike varijable u nemakom jeziku ne utiu na semantiku frazeologizma, odraavaju se samo na strukturnom, odnosno morfosintaksikom i leksikom nivou : es hngt ein Schwert ber jmds Haupt/ das Schwert des Damokles schwebt ber jmdm ma visi nad glavom nekome preti nekome velika opasnost. Frazeologizam poiva na starogrkom mitu o Damoklovom mau. Navodno je Car Dionisije Stariji ustupio mesto za stolom svom podaniku Damoklu, da bi Damokle nakon izvesnog vremena uoio iznad glave, teak ma koji visi samo na konjskoj dlaci i to okrenut otricom nadole, pa je shvatio koliko zapravo srea i opasnost ovise jedno od drugog. Redukovana varijanta prethodnog frazeologizma je s maem nad glavom 'pod pretnjom velike opasnosti'. Motivacija je ista kao i u neredukovanoj varijanti (up. Muovi 2002: 154 ; Duden11 142-143 i LSR 301-302). Frazeologizmi su nastali motivacijom simbola. Motivaciona veza izmeu slike i figurativnog znaenja pripisuje se leksemi ma u 70

ovom sluaju ( up.Dobrovolski/Pirainen 2009:31). Semantiki ekvivalenti Frazeologizam jmdm (anstndig/tchtig/ordentlich/) den Kopf waschen jemanden scharf zurechtweisen; ein klrendes Gesprch fhren; jemanden ber seine Fehler aufklren; jemandem gehrig die Meinung sagen u srpskom jeziku ima semantiki ekvivalent natrljati nekome nos je analiziran u prethodnom semantikom polju (up. 4.6.2.6). U nemakom jeziku identifikovan je jo jedan frazeologizam sa slinim znaenjem kao i prethodni: jmdm den Kopf zurechtrcken/zurechtsetzen ,jemanden zur Vernunft bringen jmdn. durch Kritik zur Vernunft bringen; jmdn. tadeln und kritisierenkoji kao semantiki ekvivalent ima frazeologizam natrljati nekome nos. Pojmovna metafora na kojoj poiva frazeologizam glasi PRETNJA/OPOMENA JE JE TRLJANJE/RIBANJE.

Nulta ekvivalentnost Nulta ekvivalentnost podrazumeva da ciljni jezik ne raspolae ekvivalentnim frazeologizmom polaznog jezika, te se u tom sluaju semantika frazeologizma u ciljnom jeziku opisno prevodi. U ovom semantikom polju nalaze se dva takva frazeologizma, jedan u srpskom, drugi u nemakom. Obiti se o glavu nekome oznaava upozorenje da e na nekoga pasti odgovornost za neto, da e snositi loe posledice zbog neeg . Frazeologizam je nastao metaforizacijom nefrazeoloke sintagme, a emocija je konceptualizovana u pojmovnoj metafori PRETNJA JE NAPAD. Nemaki frazeologizam jmdm den Kopf zwischen die Ohren setzen jemandem die Meinung sagen; jemanden zurechtweisen u znaenju otro ukoriti nekoga je takoe nastao metaforizacijom. Konceptualna metafora je slina kao u prethodnom primeru: PRETNJA/OPOMENA JE NAPAD.

71

4.6.2.8 Somatizam glava u semantikom polju NAPETOST/ZABRINUTOST Nemaki sich den Kopf zerbrechen/ sich Kopfzerbrechen machen sich das Hirn zermartern sich Kopfschmerzen machen ber jmdn/etw/ jmdm machen jmdm den Kopf schwer machen napuniti nekome glavu PLMR Kopfschmerzen bereiten/ nekoga neega PLMR boli glava zbog lupati/razbijati [sebi] glavu

Srpski

Ekvivalentnost PE PLMR

einen schweren Kopf haben

NE

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost utvrena je u frazeolokom paru sich den Kopf zerbrechen/ ber etwas, jmdn. angestrengt nachdenken; in einer schwierigen Lage nach einer Lsung suchen - lupati/razbijati (sebi) glavu brinuti/razmiljati o neemu tekom,traiti izlaz itd. Meutim, nemaki frazeologizam ima i leksiku varijablu sich Kopfzerbrechen machen, pa bi se u tom sluaju uporeeni frazeologizmi razlikovali na leksikom i strukturnom nivou. Frazeologizmi su nastali metaforikim putem. Somatizam glava/Kopf se

konceptualizuje kao objekat, tj. posuda, a emocija je konceptualizovana strukturnom pojmovnom metaforom NAPETOST/ZABRINUTOST JE OTEENJE POSUDE. Leksika razlika Leksika razlika ustanovljena je u narednom primeru. U pitanju su razliiti somatizmi kao semantike dominante. U nemakom jeziku umesto imenike komponente Kopf /glava frazeologizam ima komponentu Hirn/mozak: 72

nem. sich das Hirn zermartern i srp. lupati/razbijati (sebi) glavu u znaenju ' pomno razmiljati, brinuti se o neemu i sl. Frazeologizmi su nastali procesom metaforizacije. Ova kontrastivna razlika nije se odrazila na konceptualni nivo, aktivirana je zajednika strukturna pojmovna metafora kao i u prethodnom primeru: NAPETOST/ZABRINUTOST JE OTEENJE POSUDE. Leksike i morfoloke razlike Nemaki frazeologizam sich Kopfschmerzen machen ber jmdn/etw ber ein schwieriges Problem nachdenken; vor einer fast unlsbaren Aufgabe stehen ima parcijalni ekvivalent u srpskom nekoga boli glava zbog neega razmiljati, brinuti se o neemu i sl. Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost, poto su se iskazale razlike na leksikom i morfosintaksikom nivou. Slika, na osnovu koje nastaju frazeologizmi, opisana je u semantikom polju INDIFERENTNOST (up.4.6.2.3). Na konceptualnom planu frazeologizmi ne iskazuju razliku, semantika je identina, emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom NAPETOST/ZABRINUTOST JE BOL. Parcijalna ekvivalentnost utvrena je i u frazeologizmima jmdm den Kopf schwer machen jmdm Kummer und Sorge bereiten i napuniti nekome glavu 'zabrinuti nekoga, svata mu napriati'. Razlike su se iskazale na leksikom i morfolokom, tj. strukturnom nivou, dok je semantiki nivo priblian. Na konceptualnom nivou nema razlika, u oba primera se leksema glava/Kopf konceptualizuje u izvornom domenu u metafori GLAVA JE POSUDA. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom NAPETOST/ZABRINUTOST JE TERET. u znaenju pomno

Nulta ekvivalentnost Nemaki frazeologizam einen schweren Kopf haben sa znaenjem 1.

Katzenjammer haben, 2. Sorgen haben (up. Hrusti 2001:99) nema svoj ekvivalent u srpskom jeziku, tako da je konstatovana nulta ekvivalentnost. Somatizam glava

73

konceptulizovan je kao objekat/posuda, a emocija kao i u prethodnom primeru: NAPETOST/ZABRINUTOST JE TERET. Slika tereta/tegobe/teine je iroko rasprostranjena kada su u pitanju emocije kao to su briga, nevolja, jad, itd. i nije vezana samo za somatizam glavu (up. srce). Ista slika prisutna je i u drugim semantikim poljima npr. poraz, gubitak neega itd. (up. LR 2005: 332). 4.6.2.9 Somatizam glava u semantikom polju STRAH/UZNEMIRENOST Nemaki jmdm einen Floh ins Ohr setzen

Srpski baciti/udenuti/staviti i sl) bubu u uvo/uho/glavu nekome

Ekvivalentnost

PLR

jmdm einen Floh ins Ohr setzen

baciti/pustiti crva u glavu PLR nekome kao bez glave33

kopflos, ganz verwirrt

PLMR

jmd/etwas geht jmdm nicht aus ne izlaziti iz glave dem Kopf vrzmati se(motati se) po glavi nekom

PE

PLMR

Butter auf dem Kopf haben Hals ber Kopf

imati putera na glavi davon beati glavom bez obzira

PE PLMR

rennen/losstrzen

Leksika razlika Za nemaki frazeologizam jmdm einen Floh ins Ohr setzen jmnd auf einen Gedanken bringen, von dem er nicht mehr loskommt; jemanden auf eine fixe Idee bringen, an die er immerzu denken muss; bei jemandem einen unerfllbaren Wunsch
33

(vidi 4.6.2.3)

74

wecken utvren je parcijalni ekvivalent u srpskom jeziku: baciti/udenuti/staviti i sl. bubu u uvo/uho/glavu nekome izazvati nemir, nespokojstvo, sumnju i sl. kod nekoga. Postoje frazeoloki izrazi koji u dozvoljavaju odreenu promene na morfosintaktikoj ili leksikoj ravni. U takvim sluajevima govorimo o frazeolokoj varijabilnosti (Korhonen 1992: 50). Frazeologizam u srpskom jeziku ima vie leksikih varijabli i glagolskih i verbalnih komponenti. Motivacionu sliku za nastanak frazeologizma predstavlja uznemirenost i strah osobe kojoj se insekt naao u uhu (up. Muovi 2002: 171-172). U ovom znaenju pojavljuje se jo u Grimelshauzenovom Simplicisimusu (knjiga III, poglavlje 14) (up.; LR i LSR). Frazeologizam jemandem einen Floh ins Ohr setzen ekvivalent je i za baciti/pustiti crva u glavu nekome izazvati kod nekoga nemir nespokojstvo, sumnju itd. Motivisan je na isti nain kao i prethodni frazeologizam. Konceptualna metafora je slino struktuirana bez obzira na izraene kontrastivne razlike. Somatizam glava/uho konceptualizovani su kao posuda, a emocija je izraena strukturnom pojmovnom metaforom STRAH JE NEPRIJATELJ/ULJEZ Dobrovolski 1997:171-203; Chen 2007:133-146). Potpuna ekvivalentnost Naredni frazeologizam jmd./etwas geht jmdm. nicht aus dem Kopf (jmds. Denken, Gedanken dauernd beschftigen (Duden - Redewendungen, 2008) je ekvivalent za dva u srpskom jeziku: ne izlaziti iz glave i vrzmati se(motati se) po glavi nekome u znaenju ,ne davati mira nekome'. Kontrastiranjem nije utvrena razlika u prvom primeru, tako da se radi o potpunim ekvivalentima. Meutim, Nastao je semantikom drugi primer je parcijalni ekvivalent, sa perifrastine zastupljenim leksikim i morfolokim razlikama. transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem. Somatizam glava/Kopf konceptualizovan je kao prostor u metafori GLAVA JE PROSTOR/PROSTORIJA/POSUDA. Emocija je konceptualizovana umreenim metaforama STRAH JE IVO BIE i STRAH JE NEPRIJATELJ ULJEZ (up. Dobrovolski 1995: 171-203; Chen 2007:133-146). 75 (up.

Frazeologizam Butter auf dem Kopf haben 'ein schlechtes Gewissen haben' (umgangssprachlich) - imati putera na glavi34 biti uznemiren, nespokojan usled oseanja krivice primer je za potpuno ekvivalentnost. Nisu uoene kontrastivne razlike ni na jednom nivou. Frazeologizam je nastao metaforinim putem. Slika u motivacionoj bazi frazeologizma se objanjava na sledei nain: nekada je osoba novac ili neto vredno uvalo pod kapom. Ako se uva pod kapom puter ostavlja i trag, pa je osoba zbog toga i uznemirena (up. Muovi 2002: 182-183). U Dudenu (DUW Online) se navodi da je ovaj frazeologizam nastao od poslovice wer Butter auf dem Kopf hat, soll nicht in die Sonne gehen i da je dijalekatski i regionalno ogranien (sddeutsch, sterreichisch umgangssprachlich). Konceptualna metafora u pozadini ovog frazeologizma glasi STRAH JE TERET. Leksika i morfosintaksika razlika Leksika i morfosintaksika razlika ustanovljena je u narednom frazeolokom paru: jmdm stehen die Haare zu Berge; jmdm. struben sich die Haare (ugs. jmd. ist erschrocken, entsetzt ,jemand bekommt Angst/einen Schreck; jemand ist entsetz (meist ber die schlimmen Fehler anderer) (Duden - Redewendungen, 2008) - die se/jei se kosa (na glavi) nekome neko osea uasan strah (vidi poglavlje kosa). Frazeologizmi su nastali metaforizacijom bazne sintagme kojom se nominira fizioloko stanje oveka, a motivisani su slikom prestraene ivotinje kojoj se nakostreila dlaka (up. Muovi 2002: 207) Konceptualna metafora u osnovi ovog frazeologizma je STRAH JE HLADNOA (up. Dobrovolskij 1997:174-186; Chen 2007:136-139). Jo jedan primer leksike i morfosintaksike razlike predstavlja frazeoloki par Hals ber Kopf davon rennen/losstrzen (ugs.) berstrzt, kopflos; sehr eilig und ohne vorherige Planung bezati glavom bez obzira. Konceptualna metafora frazeologizma je ista: STRAH JE BEANJE/BEG. za oba

34

Matei (NJHUR) kao ekvivalente navodi frazeologizme Dreck am Stecken haben i seine Hand/seine Finger im Spiel haben.

76

4.6.2.10 Somatizam glava u semantikom polju TUGA Nemaki gesenkten Hauptes

Srpski pokunjene/pognute glave

Ekvivalentnost PE

den Kopf/die Nase hngen lassen

pokunjiti/pognuti glavu

PE

den Kopf/die Nase hngen lassen sich Asche aufs Haupt streuen

objesiti/oboriti glavu/nos

PE

posipati se/ posuti se prahom PE po glavi

Gestovni frazeologizmi U ovoj grupi nalaze se frazeologizmi nastali semantikom metaforizacijom bazne sintagme kojom se nominira gest. Kontrastivnom analizom nisu utvrene razlike, tako da je ustanovljena potpuna ekvivalentnost: 1)gesenkten Hauptes, reuevoll postieno; 2)den Kopf/die Nase hngen lassen deprimiert/ traurig / resigniert / mutlos / enttuscht sein pokunjiti/ pognuti/ obesiti/oboriti glavu u znaenju 'izraavati nezadovoljstvo, tugu, setu i sl. Frazeologizmi oba jezika imaju leksike varijable. Emocija tuge konceptualizovana je u pojmovnoj metafori TUGA35 JE DOLE. Ovo je orijentaciona metafora i spada u tipine pojmovne metafora kojima se konceptualizuje tuga (Dragievi 2007: 124, Kevee 1998:130). Potpuna ekvivalentnost Frazeologizam sich Asche aufs Haupt streuen 'etwas bereuen / ben / bedauern ima potpuni ekvivalent u srp. posipati se/ posuti se pepelom/ prahom po glavi u znaenju 'biti jako tuan, aliti za nekim'. Nastanak frazeologizma dovodi se u vezu sa ritualom koji je prisutan u mnogim kulturama. Pepeo je, zapravo, simbol zemlje,
35

pokunjene/pognute glave tuno, nezadovoljno,

Etimologija imenice tuga dovodi se u vezu sa glagolom tegliti, vui (Skok: 1971:452-453).

77

zemljanog praha i ljudske prolaznosti, pa se upotrebljavao kao deo rituala, kao znak pokajanja (up.Milovanovi/Gavri 1994: 365; Muovi 2002: 217-218) U srednjem veku postojao je obiaj da se u znak duboke alosti za pokojnikom posipa po glavi njegovim pepelom. Deo tog ritual sauvan je i danas. Frazeologizam je zabeleen i u Starom zavetu sa znaenjem pokajanja (LR 2005:31, LSR 1994: 106). Frazeologizam je nastao motivacijom simbola pepeo. Motivacija se uspostavlja putem koherentnosti izmeu simbolikih koncepata, koji postoje u jeziku i odgovarajuih simbolikih fenomena, koji su deo kulturnog naslea. Frazeologizmi koji nastaju motivacijom simbola ne mogu biti opisani na isti nain kao i metaforiki motivisani frazeologizmi (up. Dobrovolski/Pirainen 2009: 29-31). 4.6.2.11 Somatizam glava u semantikom polju OAJ Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PE

mit dem Kopf durch die Wand ii glavom kroz zid wollen/gehen/ rennen mit dem Kopf durch die Wand udarati/udariti/lupati/lupiti wollen/gehen/rennen sich die Haare raufen die Hnde ber
36

PLR

glavom o/u zid upati (sebi) kosu s glave dem Kopf drati se/ hvatati se za glavu PLMR SE

zusammenschlagen Frazeologizam u nemakom jeziku sa leksikim glagolskim varijablama ima potpuni ekvivalent u srpskom jeziku, takoe sa leksikim glagolskim varijablama: mit dem Kopf durch die Wand wollen (gehen, rennen) ,sich um jeden Preis durchsetzen wollen; unnachgiebig /kompromisslos /voreilig / ungeduldig sein; sein Vorhaben trotz offensichtlich unberwindbarer Hindernisse (gewaltsam) durchsetzen wollen; Unmgliches erzwingen wollen (Duden - Redewendungen, 2008) -ii glavom kroz zid u znaenju 'biti tvrdoglav, oajan, elja da se postigne nemogue'. Leksika razlika je ustanovljena samo u varijantima udarati/udariti/lupati/lupiti
36

Frazeologizam je analiziram u poglavlju kosa ..dodaj broj!

78

glavom o/u zid. Nastao je semantikom trazspozicijom bazne sintagme putem metafore. Frazeologizmi su nastali semantikom trazspozicijom bazne sintagme putem metafore. Somatizam glava je konceptualizovan kao objekat, a emocija u ukrtenim pojmovnim metaforama OAJ JE NASILNA FIZIKA MO i OAJ JE ELJA ZA NEMOGUIM.

Frazeologizmi sich an den Kopf fassen tekom poloaju' su ve analizirani (vidi 4.6.2.4).

i die Hnde ber dem Kopf

zusammenschlagen - drati se /hvatati se za glavu u znaenju 'oajavati, biti u veoma

4.6.2.12 Somatizam glava u semantikom polju STID Nemaki gesenkten Hauptes

Srpski pognute glave

Ekvivalentnost PE

uvlaiti/ uvui glavu u PLMR den Kopf einziehen kleinlaut werden sich beschmt zurckziehen beschmmt verstummen das Blut steigt jmdm zu Kopf udarila je/pojurila/jurnula PLR i sl. krv u glavu nekome / nagnati/naterati glavu nekome einen roten Kopf bekommen NE postieno, krv u NE ramena poklopiti se/pokriti se NE uima po glavi

Gestovni

frazeologizam

gesenkten

Hauptes-pognute

glave

srameljivo; postien, posramljen je polisemian, nalazi se i u semantikom polju tuga (vidi 4.6.2.10). Konceptualna metafora u ovom sluaju je STID JE DOLE .

79

Leksike i morfoloke razlike Za frazeologizam u srpskom jeziku uvlaiti/ uvui glavu u ramena sa znaenjem 'stideti se, biti pokunjen' u frazeolokom reniku (HNFR 1988:131) su navedeni sledei ekvivalenti: 1)den Kopf einziehen, sich ducken (in der Erwartung eines Schlages); 2)kleinlaut werden, klein begeben. Razlika je iskazana na leksikom, tj. strukturnom nivou, jer u nemakom primeru nedostaje leksema rame. Nastanak frazeologizma motivisan je gestom (up. Muovi 2002: 224; ipka 2001:41-43). I stid se konceptualizuje na isti nain kao i tuga u orijentacionoj metafori STID JE DOLE (up.Lakoff/Johnson 2007: 22-31).

Nulta ekvivalentnost Frazelogizam zabeleen u srpskom jeziku poklopiti se (pokriti se) uima po glavi u znaenju 'zautati priznavi svoju greku, povui se postien' nema odgovarajui ekvivalent u nemakom jeziku.U frazeolokim renicima opisno je prikazan : kleinlaut werden, sich beschmt zurckziehen, beschmmt verstummen. Nastao je metaforizacijom. Semantiki talog ovog frazeologizama utemeljen je na motivacionoj slici osobe koja se stidi i pri tome ima potrebu da skrije svoje lice (up. Muovi 2002:224). Emocija je konceptualizovana u strukturnoj metafori STID JE SKRIVANJE. Za nemaki frazeologizam einen roten Kopf bekommen u znaenju 'pocrveneti od stida' nije pronaen odgovarajui frazeologizam u srpskom jeziku, tako da je utvrena nulta ekvivalentnost. Znaenje frazeologizma formirano je na slinoj slici ljutite osobe koja usled navale negativnih emocija postaje crvena u licu i osea vatru. Aktivirana je pojmovna strukturna metafora STID JE VRELINA/VATRA. Leksike razlike Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna razlika na leksikom nivou . U nemakom i srpskom imamo razliite glagolske komponente: nem. das Blut steigt jmdm zu Kopf/in den Kopf 'jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila' i srp. navire/ navrla je jurnula krv u glavu/lice/obraze nekome, 80

'jako se uznemirio, postideo, razgnevio (up. 4.6.2.6). Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem. U srpskom postoji i varijanta nagnati/naterati krv u glavu nekome ozlojediti, razgneviti nekoga; ali i postideti (up.4.6.2.6). Frazeologizam je nastao semantikom metaforizacijom bazne sintagme kojom se nominira ovekov izgled (up. Muovi 2002: 225). Somatizam je konceptualizovan kao posuda GLAVA JE POSUDA, a emocija kao tenost u posudi: STID JE FLUID/TENOST. 4.6.2.13 Somatizam glava u semantikom polju PONIZNOST Nemaki gesenkten Hauptes den Nacken vor jmdm beugen

Srpski pognute glave prikloniti glavu pred kim

Ekvivalentnost PE PLR

Frazeoloki par nem.gesenkten Hauptes i srp. pognute glave (s pognutom glavom) pokorno, ponizno (vidi prethodnu grupu) u znaenju pokoriti se, podloiti se nekome analiziran je u semantikom polju tuga (up. 4.6.2.10) U frazeolokom paru srp. prikloniti glavu pred kim i nem. den Nacken vor jmdm beugen (vidi i potiljak) utvrena je leksika razlika, frazeologizmi su se formirali oko razliitih somatizama: glava u srpskom, a u nemakom Nacken/potiljak. u pozadini ovog frazeologizma glasi

Orijentaciona/prostorna pojmovna metafora

PONIZNOST JE DOLE (up. o orijentacionim metaforama Lakoff/Johnson 2007: 2231).

4.6.2.14 Somatizam glava u semantikom polju POTITENOST/ POKUNJENOST/ SETA Nemaki / gesenkten Hauptes Srpski nositi mrtvu glavu pokunjene/pognute glave Ekvivalentnost NE PE

81

Jedan primer za nultu ekvivalentnost zabeleen je u srpskom jeziku: nositi mrtvu glavu u znaenju 'biti utuen, potiten'. Nastao je metaforizacijom nefrazeoloke bazne sintagme (up. Muovi 2002:243). Emocija je konceptualizovana pojmovnom strukturnom metaforom POTITENOST JE SMRT. Polisemian frazeoloki par nem.gesenkten Hauptes i srp. pokunjene glave 'potiten nezadovoljan, posramljen' pojavljuje se u vie negativnih emocija (up. 4.6.2.10; 4.6.2.12; 4.6.2.13) Zajednika konceptualna metafora za tugu, setu, poniznost, stid je POTITENOST JE DOLE.

4.7 Konceptualna analiza somatizma grlo 4.7.1 Simbolika grla Grlo je fizioloki veoma vano u procesima kao to su gutanje i disanje, pa samim tim simbolizuje i ivot. Predstavlja uzani deo tela,veoma osetljiv na fizike podraaje (vidi simboliku vrata; up. Chevalier/Gheebrant 1983: 763) 4.7.2 Somatizam grlo u semantikim poljima U naem korpusu nalazi se samo u negativnim emocijama. U nemakom jeziku pojavljuju se somatizmi Hals(vrat) i Kehle (1.grkljan, vrat; 2.grlo), dok je u srpskom jeziku zastupljena samo leksema grlo, to se opet nije odrazilo na kompletnu sliku i semantiku frazeologizama. Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja BES STRAH PONIZNOST/POKORNOST 4.7.2.1 Somatizam grlo u semantikom polju BES Oko somatizma grlo formiran je samo jedan frazeologizam kojim se izraava bes i to samo u srpskom jeziku. Nemaki / 4 / srpski 1 4 1

82

Nemaki jdm ein Dorn im Auge sein

Srpski kost u grlu biti nekome

Ekvivalentnost SE

Za frazeologizam biti nekome kost u grlu 'jako nervirati nekoga, smetati nekome' kao ekvivalent u frazeolokim renicima ponuen je nemaki frazeologizam jmdm ein Dorn im Auge sein 'jmdn. stren und ihm deshalb verhasst sein; jmdm. ein rgernis sein' (Duden - Redewendungen, 2008), koji inae ima svoj potpuni ekvivalent u srpskom jeziku biti trn u oku (vidi oko). Frazeologizam je izraen potpuno drugom slikom. Ne podudara se ni na leksikom nivou, ustanovljena je totalna diferencija. Razlike meu tim kontrastiranim frazeologizmima su velike, a frazeologizam polaznog jezika poiva na sasvim drugaijoj slici nego njegov ekvivalent u ciljnom jeziku (up. Korhonen 2007: 581; Brehmer 2001: 157). I pored izraenih razlika na svim nivoima, na konceptualnom nivou konstituie se zajednika pojmovna metafora BES JE STRANO TELO/NEPRIJATELJ (up. Chen 2007:116). Ova metafora je veoma esta u negativnim emocijama (up. konceptualizaciju straha i tuge ).

4.7.2.2 Somatizam grlo u semantikom polju STRAH U okviru ove grupe razlikujemo dve razliite faze scenarija straha: prva faza, u kojoj neko pokuava da uplai nekoga. U drugoj fazi imamo osobu zahvaenu strahom. Nemaki jmdm das Messer an die Kehle setzen

Srpski staviti kome noz

Ekvivalentnost pod PE

grlo/gusu/vrat

jmdm sitzt das Messer an der no je pod grlom/vratom/guom PLR Kehle nekome grlu se stee/steglo PLR jmdm schnrt sich die Kehle grlo/u zusammen 83 nekome

jemandem bleibt etwas/der Bissen/ nekome zastaje neto/ zalogaj/ PE das Wort im Hals[e] /in der Kehle re u grlu stecken U prvoj fazi scenarija neko preti doivljavaocu poput neprijatelja, to pokazuje naredni frazeologizam jmdm das Messer an die Kehle setzen jemanden bedrngen/zu etwas zwingen; jemandem eine Entscheidung aufzwingen u znaenju staviti kome no pod grlo/guu/vrat. Kontrastivnom analizom ustanovljena je podudarnost na svim nivoima, a samim tim i podudarnost frazeoloke pozadinske slike. U srpskom jeziku frazelogizam ima i leksike varijable sa sastavnicama gua i vrat, pa bi u tom sluaju bilo govora o parcijalnoj podudarnosti na leksikom nivou, koja se ne bi odrazila na sliku, jer se ove lekseme uglavnom smatraju sinonimima. Drugu fazu scenarija ine naredna 3 frazeologizma. Varijantu prethodnog frazeologizma predstavlja primer: jmdm sitzt das Messer an der Kehle - s noem pod grlom /no je pod grlom/ vratom, guom u znaenju 'biti pod velikim strahom/u velikoj opasnosti i sl. I ovaj frazeologizam kao i njegova varijanta ima leksike varijable u srpskom jeziku. Razlike su se pored leksikog nivoa iskazale i na morfolokom i na strukturalnom nivou. U nemakom jeziku je glagolska komponenta sitzen u znaenju 'sedeti', a u srpski frazeologizam redukovan izostavljem glagola biti. Frazeologizam je nastao metaforizacijom. Karakterie ga izrazita ekspresivnost i bogat emocionalni potencijal. Postoje razliita tumaenja porekla ovog frazeologizma, a najverovatnije je motivisan nainom muenja i pretnje prilikom neke iznude (up. Muovi 2002:210). No je est simbol pretnje i borbe, odnosno neke bezizlazne situacije u frazeologizmima (LR 2005: 409). Zajednika konceptualna metafora u pozadini ova dva varijantna frazeologizma je STRAH JE NEPRIJATELJ KOJI PRETI. Negativne emocije se esto smatraju napadaima, neprijateljima koji oteuju posudu/sadritelja u kojoj se nalazi emocija (up.Dobrovolskij 1997: 171-202; Chen 2007: 95-103; Risti 2011:119-130). Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Parcijalna leksika razlika ispoljena je u razliitim glagolskim komponentama: 84

jmdm schnrt sich die Kehle zusammen37/etwas schnrt jmdm die Kehle zu Grlo /u grlu) 'jemand hat Angst/ist entsetzt /gert in Panik; jemand bekommt keine Luft mehr; jemand versprt einen krampfartigen Schmerz in der Kehle grlo se stee/ steglo nekome 'ne moe da govori od prevelikog straha', uzbuenja i sl. Frazeologizmi su nastali semantikom transpozicijom bazne sintagme kojom se nominira fizioloko stanje osobe koja se boji. Nadalje, takva osoba ima utisak da se gui. Grlo se konceptualizuje kao posuda/sadratelj, a emocija u konceptualnoj metafori STRAH JE SLABOST TELA I OTEUJE POSUDU SPOLJA (up. Dobrovolskij 1997: 171-202; Chen 2007: 140-141; Risti 2011:119-130). Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost je utvrena u frazeolokom paru: jemandem bleibt etwas/der Bissen/ das Wort im Hals[e] /in der Kehle stecken; jemand erschrickt sehr, jemand wird beim Essen unangenehm berrascht; jemand ist erschrocken /entsetzt nekome zastaje neto/ zalogaj/ re u grlu' . Doivljavalac je toliko uplaen da ne moe da guta, zalogaj i re zastaju mu grlu. Konceptualna metafora u pozadini ovog frazeologizma je STRAH JE SLABOST TELA I OTEUJE POSUDU SPOLJA (up. Dobrovolskij 1997: 71-202; Chen 2007: 140-14; Risti 2011:119-130). Nastanak frazeologizma se dovodi u vezu sa starogermanskim pravom. U srednjem veku se optuenome uz bajalice stavljao zalogaj hleba u usta, kojeg je trebalo da proguta bez tenosti. Krivica je dokazana pod uslovom da mu zalogaj zastane u grlu. Ovaj nain tzv. bojeg suda posvedoen je do 14. veka (LR 2005: 216). 4.7.2.3 Somatizam grlo u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST U istraivanom korpusu zabeleen je samo jedan frazeologizam motivisan asocijativnosemantikim potencijalom somatizma grlo u ovom semantikom polju. Nemaki /

Srpski stati pod grlo nekome

Ekvivalentnost NE

37

U onomasiolokom reniku PONS ( 1991) nalaze se ovi somatizmi i u semantikom polju Aufregung/ Erschtterung .

85

Frazeologizam stati pod grlo nekome u znaenju 'unititi /poniziti nekoga/ naterati ga da postupa onako kako se eli' nema ekvivalent u nemakom. Poreklo frazeologizma se dovodi u vezu sa starim ritualnim obiajem u kome se pobeenom, da bi se to vie ponizio, nagazi na grudi i stavi noga pod grlo kao znak pobede (up. Muovi 2002:231-232). Aktivirana je konceptualna metafora /POKORNOST JE NAPAD NEPRIJATELJA. PONIZNOST

4.8 Konceptualna analiza somatizma grudi 4.8.1 Simbolika grudi Grudi predstavljaju vaan deo tela, poto se u njima nalazi najvaniji organ, a to je srce. Simboliu unutranji, emocionalni ovekov svet, duu, srce (RSJ MS:231). Zbog toga i predstavljaju simbol zatite, odvanosti i hrabrosti. U nekim kulturama smatraju ih seditem razdraljivosti (RS38:537). 4.8.2 Somatizam u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA/ RADOST/ZADOVOLJSTVO NAKLONOST/SIMPATIJA /LJUBAV OLAKANJE nemaki 3 2 1 Srpski 4 2 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja UOBRAENOST UZRUJANOST/UZNEMIRENOST /OAJ TUGA STRAH Nemaki 3 1 1 1 srpski 2 2 1 /

38

U RS je somatizam naveden pod odrednicom prsa.

86

4.8.2.1 Somatizam grudi u semantikom polju SREA/ RADOST/ ZADOVOLJSTVO U semantikom polju SREA nalaze se tri frazeologizma, koji nisu prototipni predstavnici ovog semantikog polja, jer se nalaze na granici sa semantikim poljem NAKLONOST/SIMPATIJA/LJUBAV s jedne strane (2 frazeologizma) i semantikim poljem PONOS, uslovljen zadovoljstvom ili radou, s druge strane. Nemaki jmdm an die Brust fallen39 jmdn ans Herz ziehen

Srpski pasti kome na grudi40

Ekvivalentnost PE

privui/prigrliti/ priviti/ koga PLR na grudi

jmdm schwillt die Brust (vor Freude/Stolz)

nadimaju mu se grudi njemu pune grudi41

PMR PLR

Potpuna ekvivalentnost ustanovljena je u frazeologizmu jmdm an die Brust fallen 'jmdn umarmen' i pasti kome na grudi u znaenju 'pasti nekom u zagrljaj'. Narednim frazeologizmom ilustrujemo parcijalnu ekvivalentnost na leksikom nivou. U srpskom jeziku je frazeoloka dominanta somatizam grudi, a u nemakom Herz/srce: privui/prigrliti/ priviti koga na grudi i jmdn ans Herz ziehen. Srpski primer ima i leksike glagolske varijable koje ne utiu na semantiku frazeologizma u celini. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom, a u pozadini se nalaze tzv. umreene konceptualne metafore, zajednike za oba frazeologizma: SREA/ZADOVOLJSTVO JE BLISKOST i SREA/ZADOVOLJSTVO JE TOPLINA. Pozitivne emocije su uglavnom tople, a negativne emocije se vezuju za izvorni domen hladnoe (Deignan 1995:161).

39 40

Frazeologizam je zabeleen samo u HNFR (Matei 1988: 151) Frazeologizam je posvedoen u RSJ MS i u HNFR. 41 Frazeologizam je zabeleen u RSJ MS (231).

87

Nadimanje grudi kao motivaciona slika prisutno je i u nemakom i u srpskom frazeologizmu: jmdm schwillt die Brust (vor Freude/Stolz) - nadimaju mu se grudi/, u znaenju 'biti srean/raspoloen, ponosan'. Razliku na morfolokom nivou predstavlja odsustvo refleksivne zamenice u nemakom jeziku. U srpskom jeziku postoji i varijanta njemu pune grudi koja strukturno vie odgovara nemakom jeziku, ali se frazeologizmi razlikuju na leksikom nivou zbog razliite glagolske komponente, koja je pak bliska po semantici. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom, pri emu se grudi kao posuda, a emocija kao fluid/tenost u ontolokoj pojmovnoj

konceptualizuju

metafori SREA/ZADOVOLJSTVO JE TENOST U PUNOJ POSUDI. 4.8.2.2 Somatizam grudi u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA /LJUBAV (vidi 4.8.2.1) Nemaki jmdm an die Brust fallen42 jmdn ans Herz ziehen Srpski pasti kome na grudi43 Ekvivalentnost PE

privui/prigrliti/ priviti/ koga PLR na grudi

4.8.2.3 Somatizam grudi u semantikom polju OLAKANJE Oko somatizma grudi formiran je samo jedan frazeologizam kojim se izraava olakanje i to samo u srpskom jeziku. U frazeolokom reniku se kao prevodni ekvivalent navodi frazeologizam sa sastavnicom Herz/srce. Nemaki jmdm fllt ein Stein vom Herzen

Srpski

Ekvivalentnost

pao je /skinuo se teret sa grudi PLR nekome

Kontrastivnom analizom utvrena je leksika razlika, frazeologizmi su se formirali oko razliitih somatizama Herz (srce) i grudi, a razlikuju se druge dve imenske
42 43

Frazeologizam je zabeleen samo u HNFR (Matei 1988: 151) Frazeologizam je posvedoen u RSJ MS i u HNFR.

88

komponente Stein (kamen) i teret. Glagolska komponenta se podudara, a i struktura frazeologizma: pao je /skinuo se teret sa grudi nekome ' prola je briga koga, postao je miran': jmdm fllt ein Stein vom Herzen jemand ist sehr erleichtert ber etwas jemand ist erleichtert/froh. Frazeologizam u srpskom jeziku nastao je metaforizacijom. U semantikom talogu nalazi se slika osobe koja se oslobodila nekog velikog i tekog tereta. Nastanak nemakog frazeologizma44 vezuje se za srednji vek. Jedan od naina iznuivanja priznanja bio je postavljanje kamena nekome na grudi. Ko bi to preiveo, pao bi mu kamen sa srca (up. LR 2005; LSR 1994).

4.8.2.4 Somatizam grudi u semantikom polju UOBRAENOST Tri frazeologizma formirana su oko somatizma grudi u ovom semantikom polju. Nemaki jmdm schwillt die Brust (vor Freude/Stolz) sich in die Brust werfen sich auf die Brust klopfen busati se u grudi/ prsa PLMR Srpski nadimati grudi Ekvivalentnost PE

Frazeologizam sich in die Brust werfen /sich auf die Brust klopfen ,prahlen; angeben -busati se u grudi/prsa u znaenju 'ponaati se nadmeno, prepotentno' nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme kojom se nominira gest. Motivisan je sllikom osobe, koja se isprsi, tako da joj se pri tome grudi nadimaju (up. Hrnjak 2005 :43) Na morfosintaksikom nivou frazeologizmi pokazuju neznatne morfoloke razlike uslovljenje glagolskom rekcijom. Nemaki frazeologizam ima leksiku varijablu sa glagolom werfen, pa je u tom sluaju utvrena i kontrastivna razlika na leksikom nivou. Polisemini frazeologizam nem. jmdm schwillt die Brust (vor Freude/Stolz) i srp. nadimati grudi je analiziran u semantikom polju SREA/ RADOST/

44

O ovom frazeologizmu e biti vie rei u poglavlju srce.

89

ZADOVOLJSTVO (vidi 4.8.2.1).

Konceptualna metafora u ovom sluaju glasi

UOBRAENOST JE TENOST U PUNOJ POSUDI. 4.8.2.5 Somatizam grudi u semantikom polju UZRUJANOST /UZNEMIRENOST Koncept UZRUJANOSTI/UZNEMIRENOSTI ilustrovan je jednim nemakim

frazeologizmom sa sastavnicom Brust/grudi, dok u srpskom jeziku imamo zabeleena dva frazeologizma. Nemaki / jmdn befllt Trauer/Sorge sich an die Brust schlagen Srpski Ekvivalentnost

pada/pao je teret na grudi NE nekome posipati se pepelom/ gruvati se/biti se u grudi (od tuge) PMR

Nulta ekvivalentnost Frazeologizam pada/pao je teret na grudi nekome obuzima briga nekoga, jako je uznemiren nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent. U renicima je opisno preveden frazeologizmom jmdn befllt Trauer/Sorge. Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem. Motivisan je neprijatnou zbog oseaja teine u grudima uzrujane i uznemirene osobe. Emocija je konceptualizovana strukturnom pojmovnom metaforom UZRUJANOST/UZNEMIRENOST JE TERET/TEINA. Parcijalna ekvivalentnost na morfolokom nivou U srpskom jeziku postoji frazeologizam gruvati se/biti se u grudi 'jadikovati, aliti, biti oajan zbog neke nesree ' koji bi bio ekvivalent za nemaki sich an die Brust schlagen'etwas bereuen; sich Vorwrfe machen, pa bi u tom sluaju bila konstatovana parcijalna ekvivalentnost na morfolokom nivou: razliito upotrebljen predlog, uslovljen glagolskom rekcijom. Frazeologizam poiva na demonstrativnom gestom, osoba koja se gorko kaje i ali zbog neega udara se u grudi, a obino je to propraeno i plaem i 90

jadikovanjem. Ovaj gest zabeleen je jo u Bibliji (Lukas 18,13). Frazeologizmu sich an die Brust schlagen u znaenju, oseati kajanje/ priznati greku', formalno odgovara frazeologizam busati se u grudi, ali na semantikoj ravni ova dva frazeologizma imaju potpuno razliito znaenje: busati se u grudi ,razmetati se, hvalisati' itd. U pitanju tzv. lani prijatelji/ falsche Freunde/ Faux amis. Lane prijatelje predstavljaju frazeologizmi kod kojih u dva kontrastirana jezika postoji strukturalna i leksika podudarnost, ali se ne podudaraju na semantikom nivou . Odgovarajui semantiki ekvivalent za frazeologizam sich an die Brust schlagen bio bi posipati se pepelom (Hrusti 2001: 67). 4.8.2.6 Somatizam grudi u semantikom polju TUGA Ovaj frazeologizam je analiziran u poglavlju srce (vidi) Nemaki jmdm zerreit es das Herz Srpski srce se upa iz grudi nekome Ekvivalentnost PLMR

4.8.2.7 Somatizam grudi u semantikom polju STRAH Oko somatizma grudi formiran je samo jedan frazeologizam kojim se izraava strah, i to samo u nemakom jeziku, tako da je ustanovljena nulta ekvivalentnost. Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost NE

jmdm die Pistole auf die Brust / setzen

Frazeologizam je nastao metaforizacijom.

Motivaciona slika u osnovi

frazeologizma je uplaena osoba kojoj je prislonjen pitolj na grudi. Metafora kojom se konceptualizuje emocija je u ovom sluaju STRAH JE NEPRIJATELJ (up. Dobrovolskij 1997: 171-202; Chen 2007: 140-14; Risti 2011:119-130). 4.9 Konceptualna analiza somatizma jetra 4.9.1 Simbolika jetre Simbolika jetre je razliita od naroda do naroda. U mnogim kulturama jetra je simbol ljutnje, besa, negativnih emocija. Meutim, postoje kulture, kao npr. neka afrika 91

plemena, koja smatraju da se u jetri nalazi centar uma i due, pa su u vezi sa jetrom prisutni razliiti rituali. Jetra se koristila i ranije, a i danas za proricanje (Kamings 2004: 282). 4.9.2 Somatizam jetra u semantikim poljima Analizom frazeolokog materijala nemakog i srpskog jezika utvreno je da, kada su emocije u pitanju, frazeologizmi sa somatizmom jetra nisu frekventni ni u nemakom ni srpskom jeziku. Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja OLAKANJE/SMIRENOST Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja LJUTNJA/BES Nemaki 2 srpski 2 Nemaki 1 srpski /

4.9.2.1 Somatizam jetre u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST Zabeleen je samo jedan frazeologizam u nemakom jeziku sa sastavnicom jetra, kojim se izraava ova emocija. Nemaki Srpski Ekvivalentnost NE

frei von der Leber weg reden / / sprechen

Frazeologizam frei von der Leber weg reden/sprechen

(ugs.) ohne

Umschweife, ungehemmt sagen, was man denkt (Duden - Redewendungen, 2008) nema ekvivalent u srpskom jeziku, tako da je ovo primer za nultu ekvivalentnost. Somatizam jetra konceptualizovan je kao posuda/prostor, a emocija je konceptualizovana u pojmovnoj strukturnoj metafori OLAKANJE JE SLOBODA/ OSLOBAANJE.

92

4.9.2.2 Somatizam jetre u semantikom polju LJUTNJA/BES Ni u semantikom polju LJUTNJE nisu frekventni frazeologizmi sa ovom leksikom dominantom. Nemaki etwas frisst an jemandes Leber Srpski pojesti digericu nekome Ekvivalentnost PMR

jmdm ist eine Laus ber die Leber / gelaufen/gekrochen/gehpft / ii na jetru nekome

NE

NE

U nemakom jeziku pronaena su dva frazeologizma sa semantikom dominantom jetra za izraavanje emocija u dijapazonu od uzrujanosti, razdraljivosti pa do ljutnje i besa: etwas frisst an jemandes Leber (rger, Zorn u.a.) schlecht gelaunt sein, macht jemanden fast krank. Frazeologizam spada u zasterele, tako da je retko u upotrebi. U srpskom jeziku postoji odgovarajui frazeologizam pojesti digericu nekome, u znaenju nekoga naljutiti, iznervirati, koji nije zabeleen u reniku, ali pripada razgovornom stilu. Frazeologizmi poivaju na istoj motivacionoj slici, a razlike postoje na morfolokom nivou. Na leksikom nivou nema razlika, poto je leksema digerica sinonim za jetru. Nulta ekvivalentnost Za razliku od prethodnog frazeologizam jmdm ist eine Laus ber die Leber gelaufen/gekrochen/(gehpft) deo je svakodnevne komunikacije. U srpskom je zabeleen samo jedan frazeologizam sa somatizmom jetra u ovom semantikom polju: ii na jetru nekome u znaenju 'nervirati jako koga i neprestano'. U pitanju su bliskim prototipom. U zavisnosti od pseudoekvivalenti, sa slinom semantikom i

konteksta mogli bi u odreenim situacijama biti prevodni ekvivalenti. Nastali su semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem, a motivisani jetrom kao simbolom organa koji predstavlja ljudsku osetljivost na nerviranje. Zajednika konceptualna metafora za ove frazeologizme je LJUTNJA/ BES JE NEPRIJATELJ. 93

4.10 Konceptualna analiza somatizma jezik 4.10.1 Simbolika jezika Somatizam jezik ima zanimljivu simboliku, kako kod starih naroda, tako i danas. Moe oznaavati glas boanstva, ali i simbolizovati i demona, dobro i zlo, ivot i smrt. Razliiti obiaji i verovanja se vezuju za jezik. Isplaen jezik u naoj kulturi oznaava porugu, ismejavanje, dok na Istoku simbolizuje izlazak iz mraka na svetlost (Kamings 2004: 282-283). 4.10.2 Somatizam jezik u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja HLADNOKRVNOST UPORNOST Nemaki 1 1 Srpski 2 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja PODSMEH/PREZIR PRETNJA/OPOMENA UZNEMIRENOST i UVREENOST STRAH STID Nemaki 1 2 1 2 1 srpski 1 5 1 4 3

4.10.2.1 Somatizam jezik u semantikom polju HLADNOKRVNOST Nemaki jmdm die Zunge lsen

Srpski razvezati nekome jezik razvezao se odvezao/razdreio jezik nekome

Ekvivalentnost PE

PMR

94

Frazeologizam jemandem die Zunge lsen etwas bewirkt, dass jmd. (locker oder unvorsichtig) redet; etwas macht jmdn. gesprchig (Duden - Redewendungen, 2008) ima svoj potpuni ekvivalent u srpskom jeziku razvezati nekome jezik / naterati nekoga da govori/ i sl. U srpskom jeziku ima i morfoloku varijablu razvezao se (odvezao)/razdreio jezik nekome u znaenju neko je poeo da govori slobodno, bez straha, ustezanja, pa su tom sluaju frazeologizmi parcijalno ekvivalentni, jer se iskazala razlika na morfolokom nivou: nemaki primer je aktivno, a srpski pasivno upotrebljen. Frazeologizmi su nastali perifrastinim izraavanjem globalnog znaenja koje je motivirano transpozicijom denotativnog znaenja komponenta (Tanovi 2000: 63). Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom HLADNOKRVNOST JE OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE JEZIKA. U osnovi ovog frazeologizma nalazi se stari obiaj da se novoroenetu razvezuje koica ispod jezika kako bi bre progovorilo. Ako se beba ne oglasi odmah nakon poroaja, babica mu je otvarala usta i uz pomo makaza ili nokta razvezivala jezik ( LSR 1994: 1779 ). 4.10.2.2 Somatizam jezik u semantikom polju UPORNOST U ovom semantikom polju zabeleen je samo jedan frazeoloki par. Nemaki etwas liegt jmdm auf der Zunge Srpski Ekvivalentnost neto je nekome na vrh/navrh PMLR jezika Kontrastivnom analizom frazeologizama etwas liegt jmdm auf der Zunge etwas wissen, aber im Augenblick nicht daran erinnern knnen; jmd. mchte etwas sagen, das ihm aber in diesem Augenblick gerade nicht mehr einfllt (Duden Redewendungen,2008) - navrh (na vrh) jezika biti nekome/neto je nekome na vrh jezika u znaenju 'biti uporan u pokuaju da se seti neega' utvrena je parcijalna ekvivalentnost 95 na leksikom i morfolokom i strukturnom nivou. Leksike razlike

iskazale su se u razliito upotrebljenim glagolima liegen (leati) i biti. Frazeologizam u srpskom jeziku ima komponentu vie u odnosu na polazni jezik, to se odraava na morfoloki i strukturni nivo. Frazeologizam je nastao metonimijsko-metaforinim putem. Emocija je konceptualizovana orijentacionom pojmovnom metaforom UPORNOST JE GORE (Lakoff/Johnson 2007: 22-31). 4.10.2.3 Somatizam jezik u semantikom polju PODSMEH/PREZIR Jedan frazeologizam sa sastavnicom jezik zabeleen je u ovom semantikom polju i u nemakom i u srpskom jeziku. Nemaki Srpski Ekvivalentnost jezik PE

jmdm die Zunge herausstrecken pokazivati/pokazati /zeigen nekome

Potpuna ekvivalentnost utvrena je u frazeolokom paru jmdm die Zunge herausstrecken/zeigen 'jemandem die Zunge zeigen und damit Triumph oder Verachtung ausdrcken - pokazivati/ pokazati jezik nekome u znaenju 'rugati se/, podsmevati se nekome'. Frazeologizam je motivisan demonstrativnim gestom: isplaeni jezik prema nekome koristi se u situacijama kada se elimo nekome narugati, podsmehnuti, izraziti prezir, i na taj nain uvrediti nekoga (up. Muovi 2002: 111). 4.10.2.4 Somatizam jezik u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA Semantiko polje PRETNJE/OPOMENE vie je izraeno u srpskim nego u nemakim frazeologizmima. Za srpski jezik smo utvrdili 5 frazeologizama sa sastavnicom jezik, a za nemaki 2. Ono to je zajedniko za sve ove frazeologizme je da se pomou njih opominje ili upozorava neko, a intenzitet emocije se kree u dijapazonu od opomene pa do pretnje.

96

Nemaki /

Srpski jezik [dabogda]

Ekvivalentnost pregrizao/ NE

presekao / seine Zunge hten/zhmen seine/die Zunge im Zaum halten seine/die Zunge im Zaum halten skratiti /potkratiti jezik nekome paziti/ pripaziti na svoj jezik jezik za zube drati jezik za zubima NE PLMR PLMR PLMR

Nulta ekvivalentnost Kontrastivnom analizom utvreno je da dva frazeologizma srpskog jezika nemaju svoje ekvivalente u nemakom. Postoje odreeni prevodni ekvivalenti, ali Kada elimo da upozorimo nekoga, da se ne slaemo sa tim to radi ili govori, upotrebljavamo frazeologizam jezik [dabogda] pregrizao/presekao/ prekinuo. Nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent sa sastavnicom jezik u nemakom, tako da se sa kontrastivnog stanovita radi o nultoj ekvivalentnosti. Kao prevodni ekvivalent, u zavisnosti od konteksta mogli bi posluiti izrazi kao to su: Verkneif dir das lieber! Das kannst du dir sparen! Frazeologizam potie iz narodnog jezika, kao izraz sujeverja, da se ne bi desilo ono to se uje od nekoga (up. Muovi 2002: 155-156). Nastao je metaforizacijom. U semantikom talogu frazeologizma nalazi se slika osobe koja prestane da govori, ako se se ujede za jezik. Somatizam jezik je konceptualizovan kao posuda, a emocija ontolokom pojmovnom metaforom PRETNJA/OPOMENA JE OTEENJE nemaju podudarnosti ni na leksikom, ni strukturnom, a ni na semantikom nivou.

POSUDE/SADRATELJA. Srpski frazeologizam skratiti/potkratiti jezik nekome upotrebljava se kao pretnja, tj. opomena kada elimo nekoga uutkatki, odnosno u situaciji kada ga opominjemo da manje govori. Nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. Kao prevodni ekvivalent, u zavisnosti od konteksta, moe se upotrebiti nemaki frazeologizam jmdm den Mund/das Maul stopfen45. Moemo ih posmatrati kao prevodne semantike adekvate, kojima je svojstvena bliskost na semantikom, a razliitost na
45

Ovaj frazeologizam,inae, ima svoj ekvivalent u srpskom jeziku sa sastavnicom usta.

97

planu prototipske organizacije. Nastao je procesom metaforizacije. U motivacionoj bazi frazeologizma nalazi se slika nekadanjeg naina telesnog kanjavanja. U doba Vizantije za krivokletstvo i lano svedoenje odsecao se jezik, ali i u situacijama, kada je trebalo spreiti nekoga da oda neku tajnu (up. Muovi 2002: 160).Taj surovi obiaj, na alost, postoji i danas kod nekih naroda. Konceptualna metafora u osnovi ovog frazeologizma je kao i u prethodnom primeru: PRETNJA/OPOMENA JE OTEENJE POSUDE. Parcijalna ekvivalentnost sa morfolokim leksikim razlikama Za nemaki frazeologizam seine Zunge hten/zgeln etwas (Bses,

Verletzendes) nicht sagen, obwohl man es gerne tte; schweigen; nichts Unbedachtes sagen (Duden Redewendungen, 2008) utvren je u srpskom jeziku parcijalni ekvivalent paziti/pripaziti na svoj jezik u znaenju paziti ta i kako govoriti. Nemaki frazeologizam ima varijantni oblik motivisan istim semantiko-strukturnim jezgrom, s tom razlikom to drugi frazeologizam u svom sastavu ima drugu glagolsku komponentu: hten (paziti/uvati) : hten (zauzdati). Kontrastivna analiza je pokazala da frazeoloki par paziti/pripaziti na svoj jezik seine Zunge hten i ima izraenu morfosintaksiku razliku uslovljenu

glagolskom rekcijom, koja se nije odrazila na semantiki nivo, niti na sliku u pozadini frazeologizma. Varijantni frazeoloki par seine Zunge zgeln : paziti/pripaziti na svoj jezik pored morfosintaksike razlike pokazuje i leksiku razliku, koja se neznatno odrazila na semantiki nivo, ali ne i na semantiku frazeologizma u celini. Frazeologizmi su nastali procesom metaforizacije. Na kognitivnom nivou nema izraenih razlika, tako da je somatizam jezik konceptualizovan kao ivo bie, koje mora da se pripazi, odnosno uva od negativne emocije koja se smatra neprijateljem: OPOMENA/PRETNJA JE NEPRIJATELJ. Nemaki frazeologizam seine/die Zunge im Zaum halten ima dva ekvivalenta u srpskom jeziku: 1)drati jezik za zubima i 2) jezik za zube u znaenju 'nita ne govoriti, utati'. Kontrastivnom analizom prvog frazeolokog para utvrena je parcijalna ekvivalentnost sa izraenim leksikim i morfolokim razlikama. U nemakom 98

frazeologizmu jezik se dri u ogradi, a u srpskom za zubima. Morfoloka razlika uslovljena je razliitim padeima, odnosno predlozima. Drugi frazeoloki par osim navedenih pokazuje i razlike strukturalnog tipa, poto je u srpskom jeziku imperativni oblik nastao redukcijom glagolske komponente. Frazeologizmi su nastali semantikom transpozicijom bazne sintagme. Jezik se konceptualizuje kao ivo bie, a emocija kao neprijatelj: PRETNJA JE NEPRIJATELJ U ZATVORENOM PROSTORU. 4.10.2.5 Somatizam jezik u semantikom polju UZNEMIRENOST i UVREENOST U ovim semantikim poljima nalazi se samo jedan frazeologizam formiran oko somatizma jezik/Zunge. Neophodno je naglasiti da se radi o frazeologizmu koji nije tipian prototipni predstavnik, poto se pojavljuje u poljima UZNEMIRENOST I UVREENOST. Nemaki jmdm die Zunge lsen

Srpski vui/ povui za jezik nekoga

Ekvivalent SE

Srpski frazeologizam vui/ povui za jezik nekoga u znaenju 1)izazvati nekoga da kae neto to nije eleo, 2) izazvati nekoga da kae neto to nije eleo i pri tome uvrediti nekoga (up. Muovi 2002:182 i 194) nema svoj potpuni ekvivalent u nemakom jeziku. Kao prevodni ekvivalent, u zavisnosti od konteksta, moe se upotrebiti frazeologizam jmdm die Zunge lsen' etwas bewirkt, dass jmd. (locker oder unvorsichtig) redet; etwas macht jmdn. gesprchig (Duden - Redewendungen, 2008) Na leksikoj, morfosintaksikoj i strukturnoj ravni nema podudaranja, zajednika im je samo sastavnica jezik. Razliita je i slika koja motivie nastanak frazeologizama. Meutim, znaenjska ekvivalentnost kontrastiranih frazeolokih parova moe nastupiti uprkos razliitosti mentalnih slika na kojima dati frazeologizmi poivaju (up. Dobrovolskij/Piirainen 2009: 143-161). Emocije su konceptualizovane pojmovnom metaforom: UZNEMIRENOST

99

JE

OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE

JEZIKA

UVREENOST

JE

OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE JEZIKA. 4.10.2.6 Somatizam jezik u semantikom polju STRAH Nemaki jmd/etw. bindet jmdm die Zunge

Srpski neko/neto vezuje nekome jezik jezik se (od)uzeo nekome

Ekvivalentnost PE PLMR

etwas lhmt jmdm die Zunge

jezik se /prilepio/slepio nekome jezik se svezao nekome

Potpuna ekvivalentnost Frazeologizam u nemakom jeziku jmd/etw. bindet jmdm die Zunge 'jmd kann (vor Angst) nicht sprechen' ima potpuni ekvivalent u srpskom u frazeologizmu neko/neto vezuje nekome jezika u znaenju ' neko ne moe (od straha) da govori. Obino uz ove frazeologizme u oba jezika imamo dopunu Angst/strah. Frazeologizam je na metaforinoj slici osobe paralisane od straha. Konceptualna metafora kao interpretacijski okvir za ovaj frazeologizam je STRAH JE NEPRIJATELJ KOJI PARALIE (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119130)

Parcijalna ekvivalentnost U srpskom jeziku postoji nekoliko frazeologizama iste strukture i znaenja, koji bi se mogli smatrati varijantom jednog frazeologizma: jezik se (od)uzeo/prilepio/slepio (up. Muevi 2002: 205) i oznaavaju da neko ne moe da govori od jakih emocija (prevelikog straha, uzbuenja, stida). Poto su frazeologizmi polisemini, javljaju se u nekoliko semantikih polja: STRAH/UZRUJANOST I STID. Kao ekvivalent u nemakom jeziku javlja se frazeologizam: etwas lhmt jmdm die Zunge sa parcijalnom ekvivalencijom na strukturnom , morfolokom i semantikom nivou. U ovom sluaju moemo da konstatujemo kvantitativnu ekvivalentnost, odnosno poliekvivalentnost, poto jednom 100 frazeologizmu u polaznom jeziku odgovara vie

frazeologizama ciljnog jezika. I pored izraenih razlika na svim nivoima ovi frazeologizmi se konceptualizuju na isti nain, tako da imaju zajedniku pojmovnu metaforu STRAH JE SLABOST (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130). 4.10.2.7 Somatizam jezik u semantikom polju STID Nemaki

Srpski jezik se (od)uzeo nekome

Ekvivalentnost PLMR

etwas lhmt jmdm die Zunge

jezik se prilepio/slepio nekome jezik se svezao nekome

Frazeologizam je ve objanjen u semantikom polju STRAHA(up.4.10.2.6. ) Poto se strah i stid konceptualiziju na isti nain, pojmovna metafora u osnovi ovog frazeologizma je kao u prethodnom semantikom polju: STID JE SLABOST. 4.11 Konceptualna analiza somatizma kima 4.11.1 Simbolika kime Kima simbolizuje osnov, temelj, ona je nosilac sveta i tela. U mnogim kulturama je simbol izdrljivosti i sposobnosti osobe da se zauzme za sebe (Kamings 2004: 284). Prava kima je simbol ponosa, a povijena poniznosti i pokornosti, a ponekada i stida. 4.11.2 Somatizam kima u semantikom polju Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom somatizma kima nisu frekventi u nemakim i srpskim frazeologizmima koji izraavaju emocije.U analiziranom korpusu ustanovljeno je samo jedno semantiko polje sa somatizmom kima. Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja PONIZNOST/POKORNOST 101 Nemaki 2 Srpski 2

4.11.2.1 Somatizam kima u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST Nemaki Srpski savijati/saviti/povijati/poviti einen krummen Buckel machen jmdm das Rckgrat brechen kimu [pred nekim] lomiti/slomiti/prebiti nekome Leksike i morfosintaksike razlike U srpskom jeziku zabeleena su dva somatizma sa ovom sastavnicom. Frazeologizam savijati/saviti/povijati/poviti kimu pred nekim u znaenju pokoravati se/predavati se/poniziti se ima parcijalni ekvivalent u nemakom jeziku einen krummen Buckel machen vor jemandem buckeln/katzbuckeln gehorchen; sich unterwrfig verhalten. Razlika se ispoljila na leksikom i morfosintaksikom nivou. Leksema Buckel, semantika dominanta u nemakom frazeologizmu, je polisemina i ima znaenja: 1)grbaa, lea, 2)grba, 3) izboina, 4) brdace. Frazeologizmi imaju i razliitu strukturu. Ovaj frazeoloki par spada u meujezike frazeosemantike adekvate, sa bliskou semantike i bliskou prototipske osnove. Motivisan je demonstrativnim gestom kojim se simbolizuje poniznost i pokornost. Emocija je konceptualizovana pojmovnom orijentacionom metaforom PONIZNOST/POKORNOST JE DOLE. Potpuna ekvivalentnost Frazeologizam jmdm das Rckgrat brechen jemanden willenlos machen / vernichten/demoralisieren/ruinieren ima svoj potpuni ekvivalent u srpskom jeziku lomiti/slomiti/prebiti kimu nekome 'pokoriti/unititi nekoga'. Na leksikom, strukturnom, morfolokom i semantikom nivou frazeologizmi su potpuno podudarni. Srpski frazeologizam ima leksike varijable, koji ne utiu na semantiku, poto se radi o glagolskim sinonimima. Proces frazeologizacije odvija se putem slikovitog transponovanja frazeologizma. 102 referencijalnog znaenja, ime je postignuta ekspresivnost kimu PE Ekvivalentnost PLMR

Somatizam kima se konceptualizuje kao objekat, a emocija u pojmovnoj metafori u PONIZNOST/POKORNOST JE UNITAVANJE OBJEKTA, odnosno PONIZNOST/POKORNOST JE NEPRIJATELJ KOJI UNITAVA OBJEKAT.

4.12 Konceptualna analiza somatizma koleno 4.12.1 Simbolika kolena Kolena simbolizuju s jedne strane mo, vitalnost, snagu i tvrdoglavost, simbol drutvene moi, a sa druge strane pokoravanje, poniznost, ovekovog autoriteta,

podreivanje pred nekim ko je moniji i jai (Kamings 2004:284; Chevalier/Gheebrant 1983: 268). 4.12.2 Somatizam koleno u semantikim poljima Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom frazeoloke javljaju se samo u negativnim emocijama u naem korpusu.

dominante koleno

Konstituisana su dva semantika polja: Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja STRAH PONIZNOST/POKORNOST 4.12.2.1 Somatizam koleno u semantikom polju STRAH Nemaki jmdm schlottern/ zittern die Knie Nemaki 3 6 Srpski 1 6

Srpski

Ekvivalentnost

drhte/tresu se/ klecaju kolena PE nekome

jmdm werden die Knie weich/ / weiche Knie haben/kriegen/ bekommen

NE

103

Potpuna ekvivalentnost Nemaki frazeologizam jmdm schlottern/ zittern die Knie jemand hat groe Angst i srpski drhte/tresu se/ klecaju kolena nekome 'biti uplaen, oseati strah' smatraju se potpunim ekvivalentima, poto su identini na svim nivoima. Oba frazeologizma poseduju i leksike varijable, odnosno mogunosti izmene leksikih komponenti, pa se se na taj nain stvaraju sinonimni frazeologizmi, takoe identini. Emocionalno stanje osobe, koja se boji, eksplicira se drhtanjem, tako da je emocija konceptualizovana u pojmovnoj metafori STRAH JE HLADNOA. Izvorni domen HLADNOA naroito je vaan za konceptualizaciju straha i ini relevantan sastavni deo dotinog koncepta (up. Dobrovolskij 1997: 174-186; Chen 2007:136-139; Risti 2011: 119-130). Nulta ekvivalentnost na leksikom, morfolokom i strukturnom nivou U nemakom jeziku utvren je frazeologizam weiche Knie haben/kriegen/ bekommen groe Angst bekommen; aufgeregt sein sa leksikomorfolokom varijablom jmdm werden die Knie weich, koji nema ekvivalent sa somatizmom koleno u srpskom jeziku. U frazeolokim renicima postoje opisni prevodi, odnosno prevodni frazeologizmi: noge su se odsekle od straha46. Na leksikom, morfolokom i strukturnom nivou ustanovljena je nulta ekvivalentnost, a na semantikom nivou su u pitanju semantiki adekvati sa bliskou na semantikom i razliitou na prototipskom planu. Slabost i obamrlost u nogama tipino su stanje izuzetno jakog straha, tanije uasa. Osoba je paralisana, ne moe da se pokrene od straha, tako da se emocija konceptualizuje u pojmovnoj metafori STRAH JE SLABOST (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130).

46

Mrazovi/Primorac daje sledee predloge: noge su se odsekle od straha; uplaiti se; popustiti (NSHFR :476).

104

4.12.2.2 Somatizam koleno u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST U semantikom polju PONIZNOSTI/POKORNOSTI nalaze se frazeologizmi motivisani demonstrativnim gestovima. Uoene su dve grupe, u zavisnosti od toga, da li je ponieniu funkciji subjekta ili objekta (up. Muovi 2002: 226-237): Nemaki vor jmdm auf die Knie fallen

Srpski

Ekvivalentnost

padati/pasti na kolena pred PE nekoga bacati se/baciti/ na kolena PLR pred nekoga kleati (na kolenima) pred PE nekim, moliti za milost saviti kimu pred nekim kleknuti na kolena pred nekim pokleknuti/napustiti naela

vor jmdm auf den Knien liegen

das (die) Knie vor jmdm beugen das /die Knie vor jmdm beugen in die Knie gehen

PLR PLMR

svoja NE

in die Knie brechen jmdn in die Knie zwingen

biti na kolenima baciti na kolena nekoga

PLMR PLMR

Zajedniku motivacionu sliku osobe koja se pokorava nekome, ponizno moli za milost, imaju sledei frazeologizmi : -sa potpunom ekvivalentnou 1) nem. vor jmdm auf die Knie fallen i srp. padati/pasti na kolena pred nekoga 2) nem. vor jmdm auf den Knien liegen i srp. kleati (na kolenima) pred nekim, moliti za milost -sa parcijalnom ekvivalentou (izraene leksike razlike) 1) nem. vor jmdm auf die Knie fallen i srp. bacati se/baciti/ na kolena pred nekoga 2) nem. das (die) Knie vor jmdm beugen i srp. saviti kimu pred nekim - sa parcijalnom ekvivalentou (izraene leksike i morfoloke razlike) 105

1) nem. das /die Knie vor jmdm beugen i srp. kleknuti na kolena pred nekim 2) nem. in die Knie brechen biti na kolenima i srp. biti na kolenima Zajednika pojmovna metafora za sve frazeologizme ove grupe je orijentaciona metafora PONIZNOST /POKORNOST JE DOLE (vidi Lakoff/Johnson 2007: 22-31).

Motivacionu sliku osobe koja je pobedila, odnosno pokorila, a time i ponizila nekoga utvrena je samo u jednom frazeologizmu: nem. jmdn in die Knie zwingen i srp. baciti na kolena nekoga. Frazeologizmi su delimino ekvivalentni, razlika se iskazala i na leksikom i morfolokom nivou: razliite glagolske komponente s jedne strane, i razliito

upotrebljeni predlozi, uslovljeni glagolskom rekcijom s druge strane. I u ovom frazeologizmu emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom PONIZNOST /POKORNOST JE DOLE (vidi Lakoff/Johnson 2007: 22-31).

4.13 Konceptualna analiza somatizma kosa 4.13.1 Simbolika kose Kosa simbolizuje ivotnu i fiziku snagu, energiju, povezuje se sa glavom, pa predstavlja i snagu misli i duhovne sklonosti neke osobe. U mnogim kulturama negovana i raskona duga kosa je simbol duhovnog razvoja, dok u nekim kulturama monasi briju svoje glave. Kosa koja tri uvis simbolizuje strah. Raupana kosa ili upanje kose simbolizuju alost i tugu, duga putena kosa moe znaiti kajanje, ali i snagu (Kamings 2004: 284-286). 4.13.2 Somatizam kosa u semantikim poljima Pokazalo se da frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom somatizma kosa nisu frekventi u oblasti emocija, pa se u naem korpusu pojavljuju samo u tri semantika polja. Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja STRAH Nemaki 2 Srpski 2

106

OAJ/BES 4.13.2.1 Somatizam kosa u semantikom polju STRAH Nemaki jmdm stehen die Haare zu Berge

Srpski

Ekvivalentnost

die se/jei se kosa (na glavi) PLMR nekome die se/jei se kosa (na glavi) PE nekome

jmdm. struben sich die Haare

Dva nemaka frazeologizma, koja poivaju na istoj slici, jmdm stehen die Haare zu Berge; jmdm. struben sich die Haare jmd. ist erschrocken, entsetzt, jemand bekommt Angst/einen Schreck (Duden - Redewendungen, 2008), navode kao sinonimi. U srpskom jeziku zabeleen je se u renicima ekvivalent sa leksikim

varijablama die se/jei se kosa (na glavi) nekome u znaenju oseati uasan strah. Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom i morfolokom nivou za prvi frazeoloki par: nem. jmdm stehen die Haare zu Berge i srp. die se/jei se kosa (na glavi) nekome. Leksike razlike nisu se bitno odrazile na semantiki nivo, jer i u nem. i srp. jeziku kao dominantu frazeoloku leksemu nalazimo somatizam kosa. U opoziciji su lekseme Berg ( u znaenju brdo) i glava. Neznatna razlika je ispoljena i na morfolokom nivou razliitom upotrebom predloga. Drugi frazeoloki par nem. jmdm. struben sich die Haare i srp. die se/jei se kosa (na glavi)smatra se potpunim ekvivalentom. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom bazne sintagme kojom se nominira fizioloko stanje oveka, a motivisani slikom prestraene ivotinje kojoj se nakostreila dlaka (up. Muovi 2002: 199). Ljudi i veina sisara reaguju slino u opasnosti: koa se skupi, da bi se, u sluaju povrede, eventualno krvarenje ublailo. Kosa i maljice, odnosno dlake ili krzno na telu se u tom sluaju podiu od tela . Frazeologizam je zabeleen jo u Bibliji47, zatim u Homerovoj Ilijadi (24, 59), a u nemakom jeziku
47

Da ich Gesichte betrachtete in der Nacht, wenn der Schlaf auf die Leute fllt, da kam mich Furcht und Zittern an, und alle meine Gebeine erschraken. Und da der Geist an mir vorberging standen mir die

107

prisutan je od srednjeg veka (up. LR 2005: 207). Konceptualna metafora u osnovi ovog frazeologizma je strukturna metafora STRAH JE HLADNOA. To je jedna od eih strukturnih metafora, posebno za negativne emocije, strah na prvom mestu (up. Dobrovolski 1997:171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130). 4.13.2.2 Somatizam kosa u semantikim poljima OAJ/BES Dva frazeologizma sa komponentom kosa, koji poivaju na istom demonstrativnom gestu, nalaze se u dva semantika polja, koja su zapravo veoma bliska. Neko moe istovremeno biti oajan i besan, pa te emocije ispoljava istim gestom. Nemaki sich die Haare raufen

Srpski upati se za kosu

Ekvivalentnost

upati kosu sebi (s glave) PE PE PMR

sich an den Kopf fassen/greifen

hvatati se za kosu

Za frazeologizam sich die Haare raufen enttuschend/sehr rgerlich sein smo utvrdili dva ekvivalenta u srpskom jeziku: 1) upati kosu sebi (s glave) i 2) upati se za kosu, oba u znaenju biti oajan, besan, ljut. Kontrastivnom analizom prvog ekvivalentnost, pod uslovom da je srpski frazeolokog para utvrena je potpuna

frazeologizam upotrebljen u redukovanom obliku. U suprotnom, zastupljena je parcijalna ekvivalentnost proirenje strukturne osnove, tj. ekspanzija. Drugi frazeoloki par pokazuje morfoloke razlike. Dobrovolski/Pirainen (Dobrovolski/Pirainen 2009:28) ovaj frazeologizam objanjavaju na sledei nain: neko je toliko oajan, da ostavlja utisak, kao da e poupati kosu48. Kulturoloka dimenzija gestova je u ovakvim primerima nestala. U navedenom frazeologizmu jeziki je kodiran gest, koji zapravo vie nije uobiajen, a smatra se da je nestao krajem 17. veka. Gest je sauvan jo uvek u frazeologizmu
Haare zu Berge an meinem Leibe (Hiob 4,13-15). nakostreie se (Jov 4, 13-15).
48

I duh proe ispred mene, i dlake na telu mom

Jemand ist derartig verzweifelt, dass er den Eindruck geweckt, als ob er die Haare raufen wrde.

108

zahvaljujui kulturolokim konvencijama, na osnovu kojih mi znamo da upanje kose predstavlja stanje negativnih emocija, kao to su oajanje, tuga, jad itd. (up. Dobrovolski/Pirainen 2009: 28; Burger 2007b: 101). Srpski frazeologizam hvatati se za kosu sa istim znaenjem kao i prethodni biti oajan, besan, ljut nema frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku sa somatizmom kosa/Haar. Matei (HNFR: 225) navodi kao ekvivalent frazeologizam sich an den Kopf fassen/greifen. Frazeologizmi poivaju na istoj slici: ko se hvata za kosu, uhvatio se i za glavu, tj, na istom gestu. Ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. 4.14 Konceptualna analiza somatizma koa 4.14.1 Simbolika koe Koa simbolizuje ogrta, spoljanost, ljudski omota kao deo ljudskog tela. Oznaava materiju i povezana je sa idejom raanja i ponovnog roenja. Simbolizuje i transformaciju, odbacivanje stare osobe i pretvaranje u novu, obnovu mladosti, dostizanje vieg nivoa, besmrtnost (Kamings 2004: 286-287). 4.14.2 Somatizam koa u semantikim poljima Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom frazeoloke dominante koa javljaju u razliitim znaenjskim i strukturnim oblicima i sa razliitom zastupljenou u istraivanom korpusu. Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA LJUBAV/NAKLONOST Nemaki 1 / Srpski 1 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja PRETNJA/OPOMENA 109 Nemaki 1 srpski 2

BES STRAH NEMO/OAJ

1 1 1

2 2 1

4.14.2.1 Somatizam koa u semantikom polju SREA Nemaki sich in seiner Haut wohl fhlen

Srpski u svojoj koi biti

Ekvivalentnost PLR

Parcijalna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom frazeologizama sich in seiner Haut wohl fhlen u svojoj koi biti 'oseati se ugodno, zadovoljno' zufrieden sein; sich wohl fhlen i

utvrena je parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama (razliite glagolske komponente) koje se reflektuju i na morfoloki (u nemakom je refleksivni glagol). U semantikom talogu navedenog metaforikog izraza nalazi se slika zadovoljne i sree osobe koja se dobro osea u svojoj sopstvenoj koi. Somatizam koa konceptualizuje se kao posuda/sadratelj, a emocija u pojmovnoj ontolokoj metafori SREA JE SIGURNOST U SADRATELJU. 4.14.2.2 Somatizam koa u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST Nemaki sich bei jmdm lieb Kind machen vidi jo Srpski uvlaitise/uvui/podvlaiti /podvui se pod kou nekome Naredni frazeologizam sa sastavnicom koa zabeleen je samo u srpskom jeziku: uvlaiti se/uvui/podvlaiti /podvui se pod kou nekome 'dodvoriti/ umiljavati se nekome, postati prisan sa nekim, stei neiju naklonost i simpatije'. Kao prevodni ekvivalent u frazeolokom reniku naveden je frazeologizam sa slinim znaenjem sich Ekvivalentnost NE

110

bei jmdm lieb Kind umiljavati se nekome.

machen sich bei jemandem einschmeicheln; sich anbiedern/

Slika u motivacionoj bazi nemakog frazeologizma je neodvojivost koe od tkiva (up. Muovi 2002: 38). Nastao je metaforizacijom bazne sintagme. Somatizam se i u ovom primeru konceptualizuje kao posuda/sadratelj/prostor, a emocija kao osvaja tog prostora, pa pojmovna metafora glasi: LJUBAV/NAKLONOST JE OSVAJANJE (PROSTORA)49. 4.14.2.3 Somatizam koa u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA Nemaki Srpski Ekvivalentnost kou PLMR

jmdm das Fell/die Haut ber die (o)derati/(o)guliti Ohren ziehen sich auf eine Strafe nekome gefasst brati kou na iljak/ beri kou na iljak

NE

machen

Parcijalna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom frazeolokog para nem. jemandem das Fell /die Haut ber die Ohren ziehen50 jemandem Schaden zufgen/ausnutzen/bervorteilen/ betrgen i spr. (o)derati/oguliti kou nekome 'nemilosrdno iskoristiti nekoga, opljakati' utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom i morfosintaksikom nivou. Somatizam Haut/koa retko je zastupljen u ovom somatizmu, umesto njega ee je u upotrebi leksema Fell/krzno. Doslovni prevod nemakog frazeologizma glasi: 'skidati nekome krzno/kou preko uiju'. Moemo konstatovati da se radi o frazeolokim adekvatima sa bliskou znaenja i prototipske organizacije. Obino se upotrebljava kao upozorenje ili pretnja. Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme. Muovi (2002: 150) smatra da je motivisan starim surovim nainom kanjavanja, a Mller (LR 2005: 129) navodi da je frazeologizam u upotrebi od srednjeg veka, pri emu poreklo povezuje sa
49

Najdetaljnijim istraivanjem konceptualizacije ljubavi bavio se Kevee, koji je ljubavnim metaforama posvetio i knjigu . 50 U HNFR-u navedena su sledea znaenja za ovaj frazeologizam: 1. prevariti, oglobiti, oguliti, oderati kou nekome; 2. isprebijati, izmlatiti nekoga (HNFR: 273)

111

zanimanjem krznara, koji guli krzno preko glave ivotinje, da se to manje oteti. Zajednika pojmovna metafora u pozadini ovih frazeologizama glasi: PRETNJA/OPOMENA JE OTEENJE POSUDE/SADRATELJA.

Nulta ekvivalentnost Srpski frazeologizam brati kou na iljak/beri kou na iljak ' budi spreman na batine, grdnju, kaznu' je zapravo upozorenje nekom da ga oekuje neto neprijatno. Nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. reniku,51 kao prevodni ekvivalent, naveden je frazeologizam U frazeolokom

sich auf eine Strafe

gefasst machen ' biti spreman na kaznu'. Frazeologizam je demotivisan, to znai da nije jasna slika kojom je motivisano globalno znaenje frazeologizma. Dragana Mrevi Radovi (1987:34) smatra da: semantike procese moemo pratiti samo kod onih frazeolokih jedinica kod
kojih je jasna unutranja struktura i jasan odnos sa motivacionim znaenjem: ako se ovaj odnos izgubi, frazeologizam postaje demotivisan. Gubljenje motivacije ne utie i na gubljenje ekspresivnosti: frazeoloke jedinice su ekspresivni nazivi za pojave koje se inae oznaavaju drugim postojeim nazivima u jeziku (brati kou na iljak- nastradati, platiti za neto), ak i kada je na sinhronom planu nejasna slika koja je motivisala znaenje.

4.14.2.4 Somatizam koa u semantikom polju BES Nemaki aus der Haut fahren jmdn aus der Fassung bringen

Srpski iskoiti iz koe isterati iz koe nekoga

Ekvivalentnost PLR NE

Parcijalna ekvivalentnost Frazeoloki par nem. aus der Haut fahren sich aufregen;zornig/wtend werden; ausrasten; die Beherrschung verlieren i srp. iskakati/ iskoiti iz koe 'razbesneti se, uzrujati' parcijalni su ekvivalenti sa leksikom razlikom, poto imaju razliite glagolske komponente, to ne utie na semantiku frazeologizma u celini. Imaju istu zajedniku

51

Vidi HNFR:

229.

112

motivacionu sliku,. U mnogim metaforikim izrazima pojavljuje se koa kao ljudski omota. Rerih (LSR 1994: 682) smatra da je frazeologizam motivisan slikom zmije koja odbacuje kouljicu. Frazeologizam je potvren od 16.veka, upotrebljava se za bes, ljutnju, bol, uglavnom u svakodnevnom govoru (up. LR 2005:235), a nastao je metaforizacijom bazne sintagme. Somatizam koa se konceptualizuje kao prostor/sadratelj za emociju besa koja se konceptualizuje kao VRELINA/VRELA TENOST U POSUDI. Kada vrelina dostigne taku kljuanja, posuda eksplodira. Kad posuda eksplodira, deo posude leti u vazduh, a sadraj pune posude izlazi napolje52 (Chen 2007:125). Pojmovna metafora kojom je konceptualizovan bes glasi BES JE VRELINA/VRELA TENOST. Nulta ekvivalentnost U srpskom je identifikovan frazeologizam isterati iz koe nekoga53 u znaenju nekoga iznervirati, izbaciti iz takta. U nemakom jeziku nemamo odgovarajui frazeoloki ekvivalent sa sastavnicom koa, niti sa bilo kojim drugim somatizmom. Kao prevodni ekvivalent ponuen je frazeologizam jmdn aus der Fassung bringen. Srpski frazeologizam nastao je metaforizacijom. Motivisan je kao i prethodni frazeologizam. Somatizam je konceptualizovan kao prostor/sadratelj, a emocija u pojmovnoj metafori BES JE VRELINA (up. Kvecses 2002: 165-177). 4.14.2.5 Somatizam koa u semantikom polju STRAH Nemaki jmd bekommt eine Gnsehaut /

Srpski

Ekvivalentnost

jei se/najeila se koa nekome PLMR uvlai se/ uvukao se strah pod NE kou nekome

Parcijalna ekvivalentnost U ciljnom jeziku frazeologizam kao sastavnicu ima somatizam koa, dok je u polaznom jeziku u pitanju leksema Gnsehaut (guja koa). Frazeoloki par nem. jmd
52

Wenn die Hitze den Siedepunkt bersteigt, explodiert das Gef. Wenn das Gef explodiert, fliegt ein Teil das Gefes in die Luft und der Inhalt des gefllten Gefes luft ber. 53 Frazeologizam je zabeleen u HNFR-u na str. 229.

113

bekommt eine Gnsehaut i srp. jei se/najeila se koa nekome u znaenju 'oseati strah, biti uasnut' pokazuju razlikuju se i na leksikom i na morfosintaksikom nivou. I motivaciona slika frazeologizma se neto razlikuje. Slika u pozadini nemakog frazeologizma poiva na slici oerupane guske, ija koa podsea na ljudsku kou, kada se najei (up. LR 2005: 159). Frazeologizam u srpskom jeziku motivisan je slikom uplaene osobe kojoj se sve dlake nakostree (up. Muovi 2002: 173 i 205). Nastao je metaforizacijom. Iskazane kontrastivne razlike nisu se odrazile na kognitivnom nivou, pa je emocija straha konceptualizovana na isti nain u oba jezika strukturnom pojmovnom metaforom STRAH JE HLADNOA. O ovoj metafori, kao najeoj metafori za konceptualizaciju straha, ve je bilo govora.

Nulta ekvivalentnost Frazeologizam uvlai se/ uvukao se strah pod kou nekome u znaenju 'potpuno je obuzeo strah nekoga' nema svoj frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. Nastao je semantikom transformacijom bazne sintagme. Somatizam koa je konceptualizovan kao posuda/sadratelj, a emocija u pojmovnoj ontolokoj metafori STRAH JE NEPRIJATELJ (KOJI OTEUJE POSUDU/SADRATELJ) (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130). 4.14.2.6 Somatizam koa u semantikom polju NEMO/OAJ Nemaki nicht aus seiner Haut knnen

Srpski ne moi (pobei) iz svoje koe

Ekvivalentnost PE

Frazeologizam iz polaznog jezika nicht aus seiner Haut knnen sich nicht ndern knnen; seine Eigenart nicht verleugnen knnen (Duden - Redewendungen, 2008) ima svoj potpuni ekvivalent u srpskom jeziku ne moi iz svoje koe. Srpski frazeologizam ima i nekoliko leksikih i morfolokih varijabli ne moi (pobei) iz svoje koe, ne moi pobjei iz ove/te koe, iz ove/te koe nikuda, pa bi u tom sluaju bila 114

utvrena parcijalna ekvivalentnost, s tim to se radi o neznatnim razlikama, koje ne bi uticale na semantiku frazeologizma u celini. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. Somatizam se ponovo konceptualizuje kao posuda/sadratelj, a emocija kao neprijatelj u pojmovnoj metafori NEMO/OAJ JE ZATOENIK.

4.15 Konceptualna analiza somatizma krv 4.15.1 Simbolika krvi Krv ima razvijenu simboliku u svim kulturama: predstavlja ivotnu silu i ivotni princip, duu, vitalnost, i regenerativnu mo i energiju a kod mnogih naroda ima rtveno znaenje, pa je esto prinoenje rtve u krvi da bi se umilostivili bogovi (Kamings 2004: 287). U frazeologizmima krv se pojavljuje uglavnom u prenesenom znaenju kao sedite temperamenta (LSR :223). 4.15.2 Somatizam krv u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja LJUBAV/NAKLONOST HLADNOKRVNOST nemaki 4 2 Srpski 4 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja MRNJA LJUTNJA/BES/GNEV STRAH STID Nemaki 3 3 3 2 srpski 3 4 2 3

115

4.15.2.1 Somatizam krv u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST Nemaki jmdm im Blut liegen/ stecken jmdm in Fleisch und

Srpski biti /leati u krvi nekome Blut ui/prei u krv ui/prei u krv fr jmdn/etw dati (svoje )krvi nekome

Ekvivalentnost PE PLMR

bergehen ins Blut bergehen sein Herzblut PE PLMR

hingeben sein Herzblut fr jmdn/etw dati za koga zadnju kap krvi PMR

hingeben

Potpuna ekvivalentnost Za nemaki frazeologizam jmdm im Blut liegen/ stecken54 eine Begabung /ein Gefhl fr etwas haben utvren je frazeoloki ekvivalent biti/leati u krvi nekome, koji Matei objanjava (FRHSJ 288): 'biti priroeno/uroeno/od roenja/u naravi. Svrstan je u semantiko polje LJUBAVI/NAKLONOSTI, zato to oznaava osobu kojoj je, neto to je u krvi, blisko, milo i drago. Kontrastivnom analizom konstatovana je potpuna ekvivalentnost, poto se frazeologizmi podudaraju na svim nivoima. Meutim, u srpskom jeziku, iako to u renicima nije navedeno, utvreno. Frazeologizam je nastao metaforizacijom. Konceptualna metafora na kojoj poiva frazeologizam glasi: LJUBAV JE TENOST/FLUID. ovaj frazeologizam ima i znaenje 'oseati naklonost, simpatije i sl prema nekome' npr. ti si mi u krvi, a to znaenje u nemakom nije

54

Man kann nur Musiker werden, wenn einem die Musik wirklich im Blut liegt (LR 2005: 65).

116

Potpuna i parcijalna ekvivalentnost Nemaki frazeologizam jmdm in Fleisch und Blut bergehen jemandem zur selbstverstndlichen Gewohnheit werden; etwas beherrschen, ohne berlegen zu mssen ima i redukovanu varijantu ins Blut bergehen sa istim znaenjem. Kao ekvivalent Matei (HNFR 247) navodi frazeologizam ui u krv. U RSJ (585) frazeologizam je objanjen na sledei nain : prei (prelaziti), ui (ulaziti) i sl. u krv, prei (prelaziti), ui (ulaziti) u naviku, posta(ja)ti navika, potreba i sl. Ulo mu u krv da krade. Frazeologizam ui/prei u krv ima i znaenje 'postati drag/mio nekome, obuzeti zauokupiti nekoga' (up. Muovi 2002:28). Kontrastivna analiza je pokazala sledee: 1)prvi frazeoloki par pokazuje parcijalnu ekvivalentnost, jer su ustanovljene razlike na strukturnom, tj. morfosintaksikom nivou. Nemaki jezik ima komponentu vie (leksemu Fleisch/meso) u odnosu na srpski: nem. jmdm in Fleisch und Blut bergehen i srp. ui/prei u krv. 2)drugi frazeoloki par nem. ins Blut bergehen i srp. ui/prei u krv smatraju se potpunim ekivalentima. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom, a emocija je konceptualizovana u pojmovnoj metafori LJUBAV JE TENOST/FLUID.

Parcijalna ekvivalentnost Frazeologizam polaznog jezika Herzblut fr jmdn/etw hingeben u znaenju 'jmdn/etw. sehr mgen/lieben; fr etw./ jmdn Opfer bringen' kao ekvivalente u srpskom jeziku ima frazeologizme dati (svoje) krvi nekome i dati za koga zadnju kap krvi u znaenju 'oseati naklonost, ljubav i prema nekom, biti spreman na rtvu zbog nekoga'. Kontrastivnom analizom utvreno je sledee: 1) prvi frazeoloki par pokazuje parcijalnu ekvivalentnost, jer su ustanovljene razlike na leksikom (Herzblut:krv) rekcijom). 2) za drugi frazeoloki par utvrena je leksika razlika, koja se odrazila i na strukturu frazeologizma, ali ne i na globalnu semantiku (Herzblut: zadnja kap krvi). i morfolokom nivou (razlike uslovljenje glagolskom

117

Frazeologizmi su motivisani predstavom o znaaju krvi za nas, a nastali su perifrazom bazne sintagme (up. Muovi 2002:33). Po Mrevi-Radovi (1987:44-46) perifraza je:
semantika figura koja nastaje na bazi leksiko-semantikog funkcionisanja rei. Pri perifrastinom izraavanju jedan pojam se zamenjuje njegovim vielanim opisom. Da bi perifrastina struktura funkcionisala kao frazeoloka mora biti ili slikovita ili se kao neslikovita sintagma mora kombinovati s nekim drugim tvorbenim sredstvom u procesu primarne frazeologizacije u ijem rezultatu nastaje frazeoloka jedinica... Slikovitim perifrazama imenuju se razliiti predmeti pojave realnog sveta. Potreba za perifrastinim slikovitim izraavanjem nastaje kada se u postojeoj frazeolokoj jedinici treba oiveti sliku koja je motivisala frazeologizam.

Dobrovolski i Pirainen (Dobrovolski/Pirainen 2009:31) ovakav nain motivacije nazivaju simbolikom motivacijom: jedna konstituenta frazeologizma koja je semantiki relativno samostalna motivie celi frazeologizam. Frazeologizmi, koji nastaju motivacijom simbola, ne mogu biti opisani na isti nain kao i metaforiki motivisani frazeologizmi.

4.15.2.2 Somatizam krv u semantikom polju HLADNOKRVNOST Nemaki kaltes Blut

Srpski bewahren/behalten biti /ostati hladne krvi

Ekvivalentnost PLMR

ruhiges Blut bewahren

Parcijalna ekvivalentnost U nemakom jeziku pronaen je frazeologizam kaltes Blut bewahren/behalten sa leksikom varijablom ruhiges Blut bewahren u istom znaenju ruhig und beherrscht bleiben, kaltbltig sein. Njegov odgovarajui ekvivalent u srpskom jeziku je frazeologizam biti/ostati hladne krvi sa znaenjem 'biti miran, priseban, ravnoduan, hladnokrvan'. Na semantikom nivou nema razlike, poto poivaju na zajednikoj slici. Razlike su utvrene na leksikom nivou i to: razliite glagolske komponente i razlika u

adjektivnoj komponenti, ako je u pitanju varijantni frazeologizam ruhiges Blut

118

bewahren. Pored leksikih razlika iskazale su se i morfosintaksike, uslovljene razliitim glagolskim rekcijama. Frazeologizmi poivaju na metonimiji. Smatra se da je metonimija esto u osnovi mnogih metafora (Klikovac 2000: 407409). Po Barseloni (Barcelona 1987: 3) pojmovna metonimija je kognitivni proces u okviru jednog domena, a podrazumeva da se pomou dela datog domena uputi na itav domen. Emocija je konceptualizovana pojmovnim metaforama koja poivaju na metonimiji: HLADNOKRVNOST JE HLADNOA I HLADNOKRVNOST JE MIRNOA/MIR. 4.15.2.3 Somatizam krv u semantikom polju MRNJA Nemaki sich bis aufs Blut bekmpfen

Srpski klati se s kim na krv i no/ na krv i no biti s nekim

Ekvivalentnost PLMR

jmdn bis aufs Blut peinigen/ qulen/reizen/rgern/hassen bses Blut schaffen/machen

NE

stvoriti/uneti zlu krv

PE

Parcijalna ekvivalentnost Frazeologizam u polaznom jeziku sich bis aufs Blut bekmpfen55 einen unerbittlichen Kampf/Krieg austragen' ima svoj frazeoloki ekvivalent u srpskom frazeologizmu klati se s kim na krv i no/na krv i no biti s nekim 'meusobno se mrzeti, ne tolerisati se'. U RMS (585) naveden je i krai oblik krv i no
56

. Kontrastivnom

analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom i morfosintaksikom, tj. strukturnom nivou. U oba jezika zastupljen je somatizam krv/Blut. Ispoljene kontrastivne razlike nisu se bitnije odrazile na semantiki nivo, jer je slika, koja je motivisala nastanak frazeologizma, slina.

55

56

Ovaj frazeologizam ima i svoju varijantu sich bis aufs Messer bekmpfen. Tu je krv i no izmeu dve porodice (RMS:585)

119

Muovi (2002:189) smatra da je u motivisanju globalnog znaenja posebno aktivna naporedna imenika sintagma, iji su konstituenti meusobno povezani asocijativnim sinonimskim odnosom (no asocira krv), na emu se bazira ekspresivnost frazeologizma. Kada jedna konstituenta frazeologizma, koja je semantiki relativno samostalna, motivie celi frazeologizam, radi se o motivaciji putem simbola, pa takvi frazeologizmi ne mogu biti opisani na isti nain kao i oni koji su nastali

metaforizacijom (up. Dobrovolski/Pirainen 2009: 31).

Nulta ekvivalentnost Za frazeologizam sa leksikim varijablama57 jmdn bis aufs Blut

peinigen/qulen/reizen/rgern/hassen 'jemanden sehr qulen/peinigen; jemanden bis zum uersten reizen / provozieren' nije utvren odgovarajui frazeoloki ekvivalent u srpskom jeziku. Mrazovi/Primorac (NSFR:146) navode: etw/jmdn bis aufs Blut hassen- mrzeti nekoga do krajnjih granica. Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme, a motivisan semantikom dominantom krv, to znai da je i ovaj frazeologizam kao i prethodni nastao motivacijom simbola.

Potpuna ekvivalentnost Podudaranje na svim nivoima, tj. potpuna ekvivalentnost utvrena je u frazeolokom paru nem. bses Blut schaffen/machen Unzufriedenheit, feindselige Gefhle erregen i srp. stvoriti/uneti zlu krv 'netrpeljivost, nesloga,razdor'. Oba frazeologizma imaju i leksike varijable, i u tom sluaju zastupljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Razlika se ispoljava, ako je glagolska komponenta frazeologizma machen u nem. ili u srpskom glagolska komponenta uneti. Neznatne leksike razlike ne utiu na semantiku frazeologizma u celini. Frazeologizmi su, kao i prethodni frazeologizmi u ovom semantikom polju, nastali motivacijom simbola.

57

Postoje oprena miljenja i nedoumice kada je u pitanju razlikovanje varijantnih frazeolokih jedinica i frazeolokih sinonima (up. Tanovi 2000: 46).

120

4.15.2.4 Somatizam krv u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost

das Blut steigt/schiet jmdm in navire/udarila/pojurila, den Kopf/ins Gesicht/in die jurnula krv u glavu/lice obraze PLR nekome kljua/ kipi krv u nekome krv jmds Blut gert in Wallung / mu je PLMR prokljuala/ PLMR

Wangen das Blut kocht jmdm in den Adern

uzavrela nagnati/naterati krv u glavu NE nekome

Leksika razlika Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou u narednom frazeolokom paru. U nemakom i srpskom zastupljene su razliite glagolske komponente: nem. das Blut steigt jmdm zu Kopf/in den Kopf/ ins Gesicht/ in die Wangen 'jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila' i srp. navire/navrla je jurnula krv u glavu/lice/obraze nekome 'postati uzrujan, uznemiren, razdraljiv, ljut, besan itd. '. Na semantikom nivou nema ispoljenih razlika, tako da su u pitanju potpuni ekvivalenti. Nastali su procesom metaforizacije. Emocija je konceptualizovana kao tenost u posudi u pojmovnoj metafori LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST (vidi poglavlje glava). Leksike i morfoloke razlike Blut kocht jmdm in den Adern jemand ist sehr erregt/zornig/wtend i srp. kljua/ kipi krv u nekome u znaenju 'biti razdraen, ljutit, besan i sl'. Kontrastivnom analizom uoene su razlike na leksikom, morfosintaksikom, tj. strukturnom nivou: u nem. frazeologizmu krv kljua nekome u ilama, a u srpskom kljua/kipi u nekome. Na semantikom nivou nema bitnijih razlika, slikovitost, koja se odraava u dubinskoj strukturi frazeologizma, je potpuno sauvana. 121

Kao motivacija za nastanak frazeolokog znaenja posluila je slika osobe u stanju besa, ljutnje ili gneva sa zajapurenim obrazima i crvenilom u licu (up. Muovi:118). Pojmovna metafora kojom je konceptualizovana emocija je metafora LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELINA ( up. Kvecses 2002:165-177) Frazeologizam polaznog jezika jmds Blut gert in Wallung jemand ist sehr erregt/zornig /wtend i frazeologizam ciljnog jezika krv mu je prokljuala/ uzavrela u znaenju 'biti ljutit, besan, gnevan' pokazuju leksike i morfosintaksike, tj. strukturne razlike. U nemakom jeziku predikata . Navedene razlike na planu leksikog sastava i gramatike strukturiranosti nisu uticale na semantiku idioma u celini, tako da su oba frazeologizma motivisana istom slikom ljutite osobe zajapurene i crvene u licu. Ljutnja, bes i gnev obino su propraeni fiziolokim reakcijama (up. Dragievi 2007:105). Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELINA.
58

frazeologizam je izraen u formi dekomponovanog

Nulta ekvivalentnost Za frazeologizam u srpskom jeziku nagnati/naterati krv u glavu nekome 'naljutiti, razbesneti, razgneviti nekoga' nije utvren odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom. Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme, a motivisan slikom ljutite osobe, crvene u licu, usled navale jakih oseanja (up. Muovi 2000: 118 i 144). Emocija je konceptualizovana kao tenost u posudi u pojmovnoj metafori LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST (vidi poglavlje glava). pala/pada/navukla/navlai se i sl. krv na oi 'izgubiti

Frazeologizam

prisebnost/kontrolu nad sobom od jakog uzbuenja, besa i sl' takoe nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. Postoje mogunosti da se ovaj frazeologizam prevede na nemaki, to je, naravno, kontekstualno uslovljeno. Nastao je
58

Dekomponovani predikat je po Radovanoviu (1997: 53-78) svaki dvolani predikat konstituisan po modelu Verbum (glagolska kopula ili semikopulativan glagol) + Nomen deverbativum, a sinoniman (pa i komutabilan) sa semantiki ekvivalentnim jednolanim predikatom (predstavljenim punoznanom glagolskom leksemom iz koje je izvedena deverbativna imenica dvolanog predikata. Nemaki termin je Funktiosverbgefge.

122

metaforizacijom, a motivisan je slikom besne osobe zaslepljene jakim emocijama (up. Muovi 2000: 129). Emocija je konceptualizovana pojmovnom strukturnom metaforom LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST KOJA OSLEPLJUJE. 4.15.2.5 Somatizam krv u semantikom polju STRAH Nemaki das Blut gefriert jmdm in den Adern das Blut

Srpski

Ekvivalentnost

krv se ledi/sledila u ilama PE

erstarrt/gerinnt/stockt nekome

jmdm in den Adern jmdm weicht das Blut aus den / Adern Blut (und Wasser) schwitzen probio ga je hladan znoj SE NE

Potpuna ekvivalentnost Nemaki frazeologizam ima nekoliko leksikih glagolskih varijabli. Varijanta das Blut gefriert jmdm in den Adern ima svoj potpuni ekvivalent u srpskom frazeologizmu krv se ledi/ sledila u ilama nekome u znaenju 'bojati se, oseati preveliki strah, uas i sl'. Poreenjem ostalih varijanti sa srpskim jezikom uspostavljena je parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama. Na semantikom nivou nema bitnijih razlika, tako da se smatraju ekvivalentnim. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. Slika na kojoj poiva frazeologizam motivisana je izgledom osobe kojoj je hladno (up.Muovi 2000:201). Pojmovna metafora kojom je konceptualizovana emocija straha glasi: STRAH JE HLADNOA (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130).

Nulta ekvivalentnost Za nemaki frazeologizam jmdm weicht das Blut aus den Adern jmd wird sehr blass nije utvren odgovarajui frazeoloki ekvivalent u ponuenim frazeolokim renicima., tako da je konstatovana nulta ekvivalentnost. Frazeologizam je nastao metaforizacijom. Motivaciona slika frazeologizma poiva na fiziolokim reakcijama 123

veoma uplaene osobe koje od straha probledi. Emocija je izraena pojmovnom metaforom STRAH JE GUBITAK KRVI. Frazeologizam polaznog jezika Blut (und Wasser) schwitzen ima dva znaenja: 1. sehr groe Angst haben; unter Stress stehen 2. sich sehr anstrengen. U ciljnom jeziku ne postoji potpuni frazeoloki ekvivalent sa sastavnicom krv koji bi pokrio prvo znaenje. Primorac/Mrazovi (NSFR: 145) navodi sledee : 1. plaiti se, biti obliven hladnim znojem (od straha), probio ga je hladan znoj, 2) znojiti se od napora, raditi do iznemoglosti; veoma se naprezati, propljuvati krv. Za drugo znaenje postoji parcijalni ekvivalent, ali taj frazeologizam ne izraava strah, pa u ovom polju nee biti analiziran. Kontrastivnom analizom frazeolokog para nem. Blut (und Wasser) schwitzen i srp. biti obliven hladnim znojem (od straha)/probio ga je hladan znoj ustanovljena je samo semantika podudarnost. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. U nemakom jeziku emocija je konceptualizovana u pojmovnoj metafori STRAH JE HLADNOA. 4.15.2.6 Somatizam krv u semantikom polju STID Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost

das Blut steigt/schiet jmdm in udarila je/pojurila, jurnula i PE den Kopf/ins Gesicht/in die sl. krv u glavu/lice/obraze nekome nagnati/naterati krv u glavu /u NE lice/obraze nekome das Blut stand jmdm in den Ohren pocrveneo je do uiju SE

Wangen /

Frazeologizmi nem. das Blut steigt/schiet jmdm in den Kopf/ins Gesicht/in die Wangen i srp. udarila je/pojurila, jurnula i sl) krv u glavu/lice/obraze nekome analizirani su i u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV (up. 4.15.2.4). Stid se konceptualizuje na isti nain u konceptualnoj metafori STID JE FLUID/TENOST. Frazeologizam nagnati/naterati krv u glavu nekome 'postideti nekoga' ve je analiziran, kao i prethodni, u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV (up.4.15.2.4). 124

Emocija stida je konceptualizovana na isti nain kao i emocija ljutnje i besa u pojmovnoj metafori STID JE FLUID/TENOST (vidi i poglavlje glava 4.6.2.12). Naredni frazeoloki par nem. das Blut stand jmdm in den Ohren i srp. pocrveneo je do uiju kojim se izraava stid razlikuje se i na morfolokom i leksikom planu, jedino je semantiki podudaran, poto poiva na istoj slici: osoba koja se stidi gori od stida, toliko da su joj ui crvene. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom STID JE CRVENILO. 4.16 Konceptualna analiza somatizma lea 4.16.1 Simbolika lea Lea se nalaze na suprotnoj strani od lica, oiju, i obino u jeziku simbolizuju neto negativno, skriveno, moguu pretnju ili opasnost. Predstavljaju deo tela koji je izloen moguem neprijateljskom napadu. Okretanje lea nekome simbolizuje odbijanje, neprijateljstvo i sl (up. LR: 494). 4.16.2 Somatizam lea u semantikim poljima Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja RAVNODUNOST/ODBIJANJE PONIZNOST/POKORNOST UENJE/ZAPREPAENJE STRAH Nemaki 1 2 1 1 srpski 1 1 2 1

4.16.2.1 Somatizam lea u semantikom polju RAVNODUNOST/ODBIJANJE Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PE

jmdm/einer Sache den Rcken okrenuti nekome lea kehren/wenden

125

Potpuna ekvivalentnost U ovom semantikom polju zabeleen je samo jedan frazeologizam nem. jmdm/einer Sache den Rcken kehren/wenden jemanden/etwas verlassen, nichts mehr mit jemandem, einer Sache zu tun haben wollen i srp. okrenuti nekome lea napustiti/izneveriti koga, biti ravnoduan prema nekome. Frazeologizmi se podudaraju na svim nivoima, pa je ustanovljena potpuna ekvivalentnost. Utemeljeni su na demonstrativnom, odnosno on-gestu, kojim se pokazuje ravnodunost, odnosno elja za prekidom bilo kakve komunikacije (up. Hrnjak 2005:43). 4.16.2.2 Somatizam lea u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST Nemaki den Rcken vor jemandem beugen

Srpski savijati/saviti/povijati/poviti kimu (pred nekim)

Ekvivalentnost PLR

einen krummen Rcken machen

savijati/saviti/povijati/poviti kimu (pred nekim)

PLMR

Parcijalna ekvivalentnost U ovom semantikom polju za nemaki jezik utvrena su dva frazeologizma sa sastavnicom Rcken (u znaenju lea), koja nemaju potpuni ekvivalent u srpskom. Umesto somatizma lea u srpskom jeziku je prisutan somatizam kima. Za frazeologizam den Rcken vor jemandem beugen59 jemandem gegenber unterwrfig sein frazeoloki ekvivalent u ciljnom jeziku je savijati/saviti/povijati/poviti kimu (pred nekim) u znaenju 'pokoriti se nekome, biti ponizan'. Ustanovljena je leksika razlika. Jo jedan nemaki frazeologizam sa istim znaenjem, ali neto drugaijom strukturom takoe kao ekvivalent ima srp. frazeologizam savijati/saviti/povijati/poviti kimu (pred nekim). Razlika se ispoljila na leksikom i morfosintaksikom, odnosno strukturnom nivou.

59

Frazeologizam se ne koristi u svakodnevnom govoru, pripada uzvienom stilu ( up. Duden).

126

Frazeologizmi su nastali metaforizacijom, a motivisani su i demonstrativnim gestom kojim se simbolizuje poniznost i pokornost. Emocija je konceptualizovana pojmovnom orijentacionom metaforom PONIZNOST/POKORNOST JE DOLE. 4.16.2.3 Somatizam lea u semantikom polju UENJE/ZAPREPAENJE Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PLR

(fast/beinahe) auf den Rcken pasti na teme fallen pasti na dupe

Frazeologizam polaznog jezika

fast/beinahe auf den Rcken fallen sehr

erstaunt, entsetzt o.. ber etwas sein kao svoj frazeoloki ekvivalent u srp. jeziku ima frazeologizme pasti na teme60/dupe u znaenju 'biti veoma iznenaen, zauen, zaprepaen'. Frazeologizmi su formirani oko razliitih somatizama, tako da se radi o parcijalnoj ekvivalentnosti na leksikom nivou, to se nije odrazilo na semantiku frazeoloke jedinice u celini. Slika koja motivie nastanak frazeologizma je ista, a ukrtene pojmovne metafora kojom se konceptualizuje emocija glase UENJE/ZAPREPAENJE JE DOLE I UENJE/ZAPREPAENJE JE FIZIKA SILA KOJA OBARA. 4.16.2.4 Somatizam lea u semantikom polju STRAH Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost SE

jmdm luft es eiskalt/hei/kalt silazi jeza niz kimu ber den Rcken (herunter) nekoga podilaze ledeni trnci

U nemakom je identifikovan frazeologizam jmdm luft es eiskalt/hei und kalt ber den Rcken jmd bekommt sehr groe Angst, ist ber etwas entsetzt; jmdn. schaudert; jmd ist betroffen (Duden - Redewendungen, 2008). U frazeolokim
60

U renicima FRHSJ i RSJ MS navodi se samo jedno znaenje frazeologizma pasti na teme biti lud. Primorac/Mrazovi (NSFR : 699) za frazeologizam auf den Rcken fallen kao jedno od znaenja nudi i pasti na teme.

127

renicima nije pronaen odgovarajui ekvivalent za ovaj frazeologizam, ali je u NJHUR-u (2005:1414) ponueno sledee objanjenje: nekoga podilaze ledeni trnci. U govornom jeziku se esto uje i da jeza silazi niz kimu nekome, pa bi u zavisnosti od konteksta ova dva frazeologizma mogla biti prevodni ekvivalenti. Na konceptualnom nivou nema razlika, aktivirana je zajednika pojmovna metafora STRAH JE HLADNOA.

4.17 Konceptualna analiza somatizma lice 4.17.1 Simbolika lica Lice predstavlja zapravo osobu, linost. Postoje razliite teorije za tumaenje i prouavanje lica, tj, izraza lica. Nazivaju ga ogledalom due, na njemu se sve vidi, nae misli i emocije. U nekim religijama, npr. u hinduizmu boanstva sa vie lica predstavljalju razliite vidove univerzuma i moi razliitih elemenata. Lice simbolie i boansku stranu u oveku (up. Kamings 2004: 288; Chevalier/Gheebrant 1983:349350) 4.17.2 Somatizam lice u semantikim poljima Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja PODSMEH/PREZIR LJUTNJA/BES/GNEV MRNJA STID SETA/BEZVOLJNOST/TUGA/OAJ STRAH Nemaki 1 2 1 2 5 2 srpski 1 2 1 3 2 2

4.17.2.1 Somatizam lice u semantikom polju PODSMEH/PREZIR Nemaki jmdm ins Gesicht lachen

Srpski smejati se u lice nekome

Ekvivalentnost PE

128

Potpuna ekvivalentnost Frazeoloki znaenju par nem. jemandem ins Gesicht lachen jemanden mit

herausforderndem, hhnischem Lachen ansehen i srp. smejati se u lice nekome u rugati/podsmevati se nekome su potpuni ekvivalenti, poto je utvrena podudarnost, kako na leksikom, tako i na morfosintaksikom i semantikom nivou. Motivisan je demonstrativnim gestom, odnosno mimikom osobe, koja svoj prezir ili podsmeh izraava, tako to se nekome smeje u lice (up. Muovi 2002: 108). 4.17.2.2 Somatizam lice u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost

das Blut steigt/schiet jmdm in ins udarila/pojurila, jurnula krv u PLR Gesicht die Farbe wechseln lice nekome promeniti boju PE

Parcijalna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou u narednom frazeolokom paru. U nemakom i srpskom zastupljene su razliite glagolske komponente: nem. das Blut steigt/schiet jmdm in ins Gesicht jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila' i srp. navire/navrla je jurnula krv u glavu/lice/obraze nekome 'postati uzrujan, uznemiren, razdraljiv, ljut, besan itd. '. Na semantikom nivou nema ispoljenih razlika, to znai da su u pitanju potpuni ekvivalenti. Nastali su procesom metaforizacije. Emocija je konceptualizovana kao tenost u posudi u pojmovnoj metafori LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST (vidi poglavlja glava, krv).

Potpuna ekvivalentnost Frazeologizam polaznog jezika die Farbe wechseln 1. pltzlich erbleichen, 2. 129

seine (politische) berzeugung ndern, zu einer anderen Partei, Vereinigung o.. bergehen ima svoj potpuni ekvivalent u ciljnom jeziku promeniti boju u znaenju pobledeti, pocrveneti, menjati se/promeniti u licu od uzbuenja, straha, ljutnje, besa i sl.. kontrastivna analiza je pokazala da su frazeologizmi potpuni ekvivalenti. Trebalo bi napomenuti da je nemaki frazeologizam za razliku od srpskog polisemian i ima i znaenje promeniti stav, shvatanja, ubeenja, prei iz jedne partije u drugu. Pozadinska slika je ista, a frazeologizam je metaforinim putem. Kao interpretacijski okvir za ovaj frazeologizam imamo pojmovnu metaforu

LJUTNJA/BES/GNEV JE BOJA KOJA SE MENJA. 4.17.2.3 Somatizam lice u semantikom polju MRNJA Nemaki jmdm ins Gesicht spucken

Srpski pljuvati/pljunuti u lice nekome

Ekvivalentnost PE

Gestovni frazeologizam Samo jedan frazeoloki par sa somatizmom lice/Gesicht nalazi se u ovom semantikom polju : nem. jmdm ins Gesicht spucken i srp. pljuvati/pljunuti u lice nekome nekome u znaenju nekoga javno osramotiti, poniziti uvrediti, i na taj nain iskazati netrpeljivost, odnosno mrnju prema njemu. Ustanovljena ekvivalentnost na svim nivoima. Semantiki talog ovih frazeologizama utemeljen je na istoj motivacionoj slici, tako da je proces metaforizacije u oba primera motivisan istim demonstrativnim gestom kojim se oznaava direktna uvreda, odnosno iskazuje svoj prezir, mrnja i sline negativne emocije (up. Muovi 2002: 190). 4.17.2.4 Somatizam lice u semantikom polju STID Nemaki je potpuna

Srpski

Ekvivalentnost

das Blut steigt/schiet jmdm in ins udarila je/pojurila, jurnula i PLR 130

Gesicht /

sl. krv u lice nagnati/naterati krv u lice NE nekome

jmdm die Schamrte ins Gesicht naterati nekoga da pocrveni SE treiben od stida naterati kome rumen u lice

Frazeologizmi nem. das Blut steigt/schiet jmdm in den Kopf/ins Gesicht/in die Wangen i srp. udarila je/pojurila, jurnula i sl) krv u glavu/lice/obraze nekome analizirani su i u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV (up.4.17.2.2). Stid se konceptualizuje na isti nain u konceptualnoj metafori STID JE FLUID/TENOST. Frazeologizam nagnati/naterati krv u glavu nekome 'postideti nekoga' ve je analiziran, kao i prethodni, u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV (up. somatizme sa komponentama glava i krv). Emocija stida je konceptualizovana na isti nain kao i emocija ljutnje i besa u pojmovnoj metafori STID JE FLUID/TENOST (up.somatizme sa komponentama glava i krv). U nemakom jeziku pronali smo frazeologizam jmdm die Schamrte ins Gesicht treiben u znaenju 'naterati kome rumen u lice, naterati nekoga da pocrveni od stida'. Ovaj frazeologizam ima slinu sliku kao prethodni, pa bi u odreenim situacijama, u zavisnosti od konteksta mogli biti prevodni ekvivalenti. Psiho-fizioloki proces karakteristian za osobu kojoj je neprijatno ili se stidi, je da joj navre/udari krv u lice, tako da pocrveni (up. ipka 2008:561-569).

Frazeologizam je nastao metaforizacijom, a emocija je konceptualizovana u pojmovnoj metafori STID JE CRVENILO/RUMENILO. 4.17.2.5 Somatizam lice u semantikom polju SETA/BEZVOLJNOST/ TUGA/OAJ U ovom semantikom polju nalaze se frazeoloke jedinice kojima se izraavaju emocije razliitog intentizeta: od bezvoljnosti, preko sete, pa do tuge i oaja. U nemakom jeziku je zabeleen neto vei broj frazeologizama nego u srpskom. 131

Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PE NE NE

ein saueres Gesicht machen/ziehen praviti kiselo lice ein schiefes Gesicht machen /

ein langes Gesicht/lange Gesichter pokunjiti se, umusiti se machen ein gequltes Gesicht machen /

NE

ein Gesicht machen wie drei Tage pravi lice kao da su mu svi SE Regenwetter pomrli

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost utvrena je u frazeolokom paru nem. ein saueres Gesicht machen/ziehen i srp. praviti kiselo lice u znaenju biti mrzovoljan, bezvoljan, tuan. Nemaki frazeologizam ima i leksiku glagolsku varijablu, pa bi se u tom sluaju radilo o parcijalnoj ekvivalentnosti na leksikom nivou, to se ne odraava na semantiku ravan.Slika koja je motivisala nastanak frazeologizma predstavlja mimiku lica osobe koja je mrzovoljna, neraspoloena, tuna i sl. Parcijalna ekvivalentnost na semantikom nivou U nemakom jeziku utvrena su tri frazeologizma sa istom strukturom, slinim znaenjem i pozadinskom slikom koja se zasniva na mimici mrzovoljne, bezvoljne i tune osobe: ein schiefes Gesicht machen, ein langes Gesicht/lange Gesichter machen, ein gequltes Gesicht machen u znaenju enttuscht dreinblicken. U srpskom jeziku ne postoji odgovarajui frazeoloki ekvivalent, obino se prevode kao pokunjiti se/umusiti ili kao prethodni frazeologizam praviti kiselo lice, a u zavisnosti od konteksta mogu se upotrebiti i neki drugi somatizmi iz istog semantikog polja, npr. obesiti nos i sl. Parcijalna ekvivalentnost na semantikom nivou utvrena je i u frazeolokom paru ein Gesicht machen wie drei Tage Regenwetter besonders mrrisch, verdrielich dreinblicken i praviti lice kao da su mu svi pomrli. U pitanju su komparativni frazeologizmi 132 u oba jezika sa izraenim leksikim i morfolokim razlikama, a na

semantikom planu se delimino podudaraju. 4.17.2.6 Somatizam lice u semantikom polju STRAH Strah se u oba jezika izraava na slian nain : Nemaki Srpski Ekvivalentnost PLMR

jmdm weicht die Farbe aus dem nestala mu je boja sa lica Gesicht jmdm steht das Entsetzen/der na licu mu se ogleda strah

PLMR

Schrecken/ im Gesicht geschrieben

Parcijalna ekvivalentnost sa izraenim leksikim i morfolokim razlikama Frazeoloki par nem. jmdm weicht die Farbe aus dem Gesicht 'plotzlich erbleichen' i srp. nestala mu je boja sa lica u znaenju 'biti veoma uplaen, oseati uasan strah, probledeti od straha' na leksikom i morfolokom planu pokazuje neznatne razlike, dok je na semantikom planu zastupljena potpuna ekvivalentnost. Frazeologizmi poivaju na istoj slici osobe koja usled jakog oseaja straha postaje bleda i beivotna. Emocija je konceptualizovna pojmovnom metaforom STRAH JE BLEDILO. Frazeologizam polaznog jezika jmdm steht das Entsetzen/der Schrecken/ im Gesicht geschrieben u ciljnom jeziku ima svoj frazeoloki ekvivalent na licu mu se ogleda strah. I pored ispoljenih razlika na leksikom i morfolokom nivou frazeoloka pozadinska slika, a samim tim i semantika frazeologizama je gotovo identina. Pojmovna metafora bi u ovom sluaju glasila: STRAH JE OSEAJ PRETNJE.

4.18 Konceptualna analiza somatizma noga 4.18.1 Simbolika noge Noga simbolizuje kretanje ali i oslonac, stabilnost. ovek hoda na dve noge, to ga razlikuje od ivotinja. Kao organ hoda noga simbolizuje i drutvenu povezanost. U nekim kulturama se pojedina boanstva predstavljaju sa jednom nogom kao simbol

133

udljive prirode. Udaranje nogom o tlo simbolizuje negativna oseanja kao to su gnev, bes, frustracija (up.Kamings 2004:299-300; Chevalier/ Gheebrant 1983: 433). 4.18.2 Somatizam noga u semantikim poljima U analiziranom frazeolokom materijalu frazeologizmi semantikim potencijalom somatizma noga motivisani asocijativno-

uglavnom su prisutni u negativnim

emocijama. Samo dva frazeologizma izraavaju pozitivnu emociju. Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja NAKLONOST/SIMPATIJA/LJUBAV Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja RAZDRALJIVOST/ UZRUJANOST MRNJA STRAH PONIZNOST/POKORNOST Nemaki 1 1 4 3 Srpski 1 2 4 2 Nemaki 2 Srpski 1

4.18.2.1 Somatizam noga u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA/ LJUBAV Dva frazeologizma u nemakom jeziku su zabeleena u ovom semantikom polju. Nemaki mit jmdm auf freundschaflichem/ gutem/vertrautem Fu stehen sich mit jmdm auf freundlichem Fu stellen Srpski Ekvivalentnost biti/stajati/ivjeti s kim na PE dobroj/prijateljskoj nozi / NE

134

Potpuna ekvivalentnost Frazeologizam polaznog jezika nem. mit jmdm auf freundschaflichem/gutem/vertrautem Fu stehen mit jmdm. ein freundschaftliches, gutes, vertrautes o. . Verhltnis haben (Duden - Redewendungen, 2008) i ciljnog jezika srp. biti/stajati/ivjeti s kim na dobroj/prijateljskoj nozi u znaenju iveti sa nekim u dobrim i prijateljskim odnosima podudaraju se na svim nivoima, tako da je konstatovana potpuna ekvivalentnost.

Nulta ekvivalentnost O nultoj ekvivalentnosti govorimo kada frazeologizam iz polaznog jezika nema odgovarajui ekvivalent u drugom, pa se u tom sluaju frazeologizam na ciljni jezik prevodi opisno. Za nem. frazeologizam Mrazovi/Primorac (NSFR 1991:304) kao opisni, tj. prevodni ekvivalent navode: 1) sich mit jmdm auf freundlichen Fu stellen - stupiti s nekim u dobre prijateljske odnose, uspostaviti prijateljske veze. Oba frazeologizma nastala su motivacijom simbola, u ovom sluaju sintagma prijateljska noga. Motivaciona veza izmeu slike i figurativnog znaenja pripisuje se leksemi noga, koja simbolizuje stabilnost, a ekspresivnost izraza pojaana je

kvalifikatorom prijateljski/dobar (up. Dobrovolski/Pirainen 2009:31). Somatizam noga u semantikom polju RAZDRALJIVOST/

4.18.2.2

UZRUJANOST Nemaki mit dem linken Fu/Bein zuerst aufstehen

Srpski ustati/dii se na levu nogu

Ekvivalentnost PLR

Parcijalna ekvivalentnost Srpski i nemaki frazeologizmi na semantikom nivou potpuno su ekvivalentni i imaju identinu motivacionu sliku. Na leksikoj ravni nemaki frazeologizam ima leksemu vie, stoga je ustanovljena parcijalna ekvivalentnost sa leksikom razlikom. 135

nem. mit dem linken Fu/Bein zuerst aufstehen missvergngt/verrgert sein; schlechte Laune/Pech haben i srp. ustati (dii) se na levu nogu u znaenju biti neraspoloen, razdraljiv, uzrujan. Frazeologizam je oito motivisan internacionalnim Slovena, Germana narodnim verovanjem, itd. da je leva strana prisutnim jo i kod starih Rimljana61,

pogrena i da sve treba poinjati desnom nogom, tj. rukom, u suprotnom, sve ide naopako toga dana (up. Muovi 2002: 114; LSR 1994: 493). Motivaciona veza izmeu slike i figurativnog znaenja pripisuje se leksemi noga, odnosno sintagmi leva noga u ovom sluaju. Motivacija putem simbola uspostavlja se pomou simbolikih koncepata u jeziku i odgovarajuih simbolikih fenomena koji su deo kulturnog naslea. Veza izmeu oba konceptualna nivoa frazeologizma ne poiva na relaciji slinosti, nego na odreenim konvencijama, koje su opet kulturoloki uslovljene. Frazeologizmi, koji nastaju na ovakav nain, ne mogu biti opisani kao i metaforiki motivisani frazeologizmi. Odgovarajui nain nudi semiotika uz pomo metajezika, ali o tome u ovom radu nee biti govora (up. Dobrovolski/Pirainen 2009:31). 4.18.2.3 Somatizam noga u semantikom polju MRNJA Nemaki / Srpski Ekvivalentnost

biti/stajati na kratkoj nozi s NE nekim

mit jmdm auf Kriegsfu stehen

na ratnoj/ravoj nozi biti s PLR nekim

Nulta ekvivalentnost Za srpski frazeologizam biti/stajati na kratkoj nozi s nekim u znaenju 'biti sa kim u svai, ne podnositi se mrzeti se, i sl'. nije utvren odgovarajui frazeoloki

61

Uporedi: u lat. jeziku postoji izreka: Sinistro pede profectus est, a i u franc. Se lever du pied gauche (LSR 1994: 493).

136

ekvivalent sa somatizmom noga. Matei (HNFR: 325) navodi sledei frazeologizam kao prevodni ekvivalent: mit jmdm schlecht stehen. Frazeologizam je nastao motivacijom simbola noga, odnosno kratka noga. Muovi (2002: 189) smatra da je frazeologizam kalk iz francuskog jezika (franc. etre sur un bon pied).

Parcijalna ekvivalentnost Frazeoloki par nem. mit jmdm auf Kriegsfu62 stehen mit jdm schlecht stehen; sich mit jemandem im Streit befinden; jemanden ablehnen i srp. na ratnoj nozi biti s nekim u znaenju mrzeti se, biti u neprijateljskim odnosima su potpuni ekvivalenti na semantikom nivou. Kontrastivnom analizom utvrene su neznatne razlike na leksikom nivou

(stehen:biti). Frazeologizam je nastao kao i u prethodnim primerima motivacijom simbola, ovoga puta Kriegsfu/ratna noga. 4.18.2.4 Somatizam noga u semantikom polju STRAH Nemaki jmdm brennt der Boden unter den Fen

Srpski gori (zemlja/tlo)

Ekvivalentnost pod PE

nogama nekome jmdm wird der Boden unter den Fen gori zu hei kalte Fe kriegen/bekommen kalte Fe haben / (zemlja/tlo) pod PLMR

nogama nekome noge se pod kim ohladile noge se pod kim ohladile noge su se PLMR PLMR

odsekle NE

/podsekle/skratile/oduzele i sl. nekome

62

U Grimovom (Deutsches Wrterbuch: Bd. 11, Sp. 2268) reniku navodi se da je pojam Kriegsfu nastao u doba Napoleona, kao pandan leksemi Friedensfu, koja danas vie nije u upotrebi, a oznaavao je spremnost vojske za borbu (LR 2005: 344).

137

veu se/zavezale se noge NE nekome

Potpuna ekvivalentnost Za nemaki frazeologizam jmdm brennt der Boden unter den Fen jmdm.

wird es an seinem Aufenthaltsort zu gefhrlich; jmd. sprt, dass er in Gefahr ist (Duden - Redewendungen, 2008) utvren je u srpskom jeziku potpuni ekvivalent gori pod nogama nekome u znaenju 'biti ugroen, nalaziti se u opasnosti, uznemiren, uplaen i sl.' Ovaj frazeologizam ima i krau varijantu, pa bi u tom sluaju bila zastupljena parcijalna ekvivalentnost. Jo jedan frazeologizam u nemakom jeziku motivisan je istom slikom: jmdm wird der Boden unter den Fen zu hei jmdm. wird es an seinem Aufenthaltsort zu gefhrlich (Duden - Redewendungen, 2008). Nema svoj potpuni ekvivalent u srpskom jeziku. Kao parcijalni ekvivalent navodi se gori pod nogama nekome. Frazeologizmi su nastali putem metafore. Muovi (2002:182) smatra da je nastanak frazeologizma motivisan nekadanjim nainom kanjavanja. Zajednika pojmovna metafora je strukturna metafora STRAH JE VATRA. Ova metafora se inae vezuje se za druge emocije63, nije specifina za konceptualizaciju straha, poto se strah smatra negativnom i hladnom emocijom (up. Risti 2011:126).

Parcijalna ekvivalentnost Strah se eksplicira preko ukoenosti pojedinih delova tela poput one koja nastupa usled velike hladnoe (up. Risti 2011:122-123). U nemakom jeziku dva frazeologizma poivaju na istoj slici: 1) kalte Fe kriegen/bekommen64 2) kalte Fe haben65 ein mulmiges Gefhl vor einer unangenehmen Situation haben; ein (gemeinsames, meist illegales) Vorhaben aufgeben, weil man pltzlich Bedenken

63 64

Npr. BES JE VATRA, zatim LJUBAV JE VATRA (up. Dragievi 2004). Mrazovi/Primorac (NSFR:303) daju sledea ekvivalente za ovaj frazeologizam uplaiti se, zastati, posumnjati u uspenost posla; osetiti opasnost .

138

hat, weil man pltzlich Angst vor dem Risiko bekommen hat (Duden - Redewendungen, 2008). U naem korpusu smo utvrdili parcijalni ekvivalent na morfolokom i leksikom nivou, frazeologizam sa istom slikom, u srpskom jeziku: noge se pod kim ohladile 'slediti se od straha, biti jako uplaen'. Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. Pojmovna strukturna metafora STRAH JE HLADNOA nalazi se u pozadini navedenih frazeologizama. Izvorni domen HLADNOA naroito je vaan za konceptualizaciju straha i ini relevantan sastavni deo dotinog koncepta. Frazeologizmi mogu sinkretiki oznaavati i strah i hladnou, pa se onda strah interpretira kao smrzavanje due (Dobrovoljski 1997; Risti 2011: 122-123).

Nulta ekvivalentnost Dva frazeologizma u srpskom jeziku nemaju svoje frazeoloke ekvivalente u nemakom, pa je ustanovljena nulta ekvivalentnost: 1) veu se/zavezale se noge nekome u znaenju 'nije u stanju da slobodno deluje usled prevelikog straha, treme i sl.' 2) noge su se odsekle/skratile/oduzele nekome jako uplaen'. Frazeologizmi su nastali semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforikim putem. Slabost i obamrlost u nogama tipina su stanja izuzetno jakog straha, osoba je paralisana, ne moe da se pokrene od straha (up. Muovi 2002: 195-212). Strukturna pojmovna metafora STRAH JE SLABOST zajednika je za oba frazeologizma. Svaki ovek je posuda/sadratelj sa ogranienom povrinom i ogranienim kretanjem (Lakoff 1998 : 39). Telo je posuda za emocije, u njoj se nalaze organi koji opet imaju svoj sopstveni ritam, a emocije su napadai: napadaju organe, oteuju ih, ometaju njihov rad. U okviru ove metafore razlikujemo jo i podmetaforu STRAH JE SLABOST TELA I OTEUJE POSUDU SPOLJA (up. Dobrovolski 1997: 171-203; Chen 2007:133-146; Risti 2011: 119-130). u znaenju 'oseati uasan strah, biti

65

Mrazovi/Primorac (NSFR:303) : bojati se, plaiti se, imati prpu; nemati tri iste (da se neto preduzme) ; nemati novaca, biti u besparici (razg.); bolovati od paraneje (alj.)

139

4.18.2.5 Somatizam noga u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost NE

sich einen weien Fu bei jmdm / machen jmdm zu Fe fallen jemandem den Fu auf

padati/pasti pred noge nekome PE den stati (nogom) za vrat nekome PLMR

Nacken/in den Nacken setzen

Nulta ekvivalentnost Za nem. frazeologizam sich einen weien Fu bei jmdm machen (PM 303) u znaenju ulagivati se nekome, podilaziti mu nije utvren frazeoloki ekvivalent u srpskom jeziku. Frazeologizam je nastao motivacijom simbola.

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost ustanovljena je u frazeolokom paru jmdm zu Fe fallen padati/ pasti pred noge nekome u znaenju pokoriti se nekome, ponizno moliti nekoga za neto. Nastanak frazeologizma motivan je demonstrativnim gestom, odnosno ritualom. Osoba koja se pokorava, tj, moli nekoga za neto, trai oprotaj i sl. klei pred nekim (up. Muovi 2002: 223-224).

Parcijalna ekvivalentnost Nemaki i srpski frazeologizam su delimino podudarni: nem. jemandem den Fu auf den Nacken setzen i srp. stati (nogom) za vrat nekome u znaenju unititi/onesposobiti /prisiliti nekoga. Ustanovljene su leksike i morfoloke razlike. Motivacionu sliku predstavlja stari ritual da pobednik pobeenom nagazi na grudi/pod grlo, kako bi ga doveo u bezizlazan poloaj i na taj nain potpuno ponizio (up. Muovi 2002: 231-232) Ovaj ritual prisutan je i u Bibliji (Ps 90, 13; 109, 1; Esra 140

16, 70; Mal 4, 3; 1 Kor 15, 25), u antikom periodu, na starom Orijentu itd (LSR 1994: 492-493). Frazeologizam je nastao metaforizacijom. Emocija je konceptualizovana ukrtenim pojmovnim metaforama PONIZNOST/POKORNOST JE DOLE I

PONIZNOST/POKORNOST JE POBEDA NEPRIJATELJA.

4.19 Konceptualna analiza somatizma nos 4.19.1 Simbolika nosa Nos simbolie otroumnost, kao istureni deo lica, odnosno organ njuha, podesan je za pokazivanje razliitih emocija, raspoloenja, stana, simpatije i antipatije itd. veruju da se u nosu nalazi i dua (Chevalier/Gheebrant 1983: 433-434). 4.19.2 Somatizam nos u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja INTERESOVANJE/PANJA/ RADOZNALOST Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja UOBRAENOST/PODSMEH LJUTNJA/BES OPOMENA/PRETNJA UZNEMIRENOST SETA/POKUNJENOST/TUGA ODBOJNOST/ ANTIPATIJA Nemaki 5 6 3 1 2 1 srpski 5 5 4 1 3 1 nemaki 1 Srpski 1 Neki

141

4.19.2 .1 Somatizam nos u semantikom polju INTERESOVANJE/PANJA/RADOZNALOST Nemaki

Srpski neto/svuda

Ekvivalentnost

seine/die Nase in etwas (hinein) bosti/trpati/zabadati svoj nos u PE stecken/berall hineinstecken

Potpuna ekvivalentnost Za nemaki frazeologizam seine/die Nase in etwas (hinein) stecken sich neugierig um etwas, um alles kmmern utvren je srpski frazeologizam bosti/trpati/zabadati svoj nos u neto, kojim se izraava radoznalost, interesovanje, panja i sl. Frazeologizam u srpskom ima nekoliko varijanti u zavisnosti od glagolske lekseme. Varijantni oblici motivisani su istim semantiko-strukturnim jezgrom, njihova upotreba je kontekstualno uslovljena. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom koja poiva na metonimiji: INTERESOVANJE/PANJA/JE

RADOZNALOST. 4.19.2 .2 Somatizam nos u semantikom polju UOBRAENOST/PODSMEH/ PREZIR U ovom semantikom polju zastupljeni su frazeologizmi motivisani gestom kojim se izraava uobraenost, nadmenost, oholost i prezir prema nekoj osobi. Nemaki die Nase hoch tragen die Nase in den Wolken haben

Srpski dizati/ dii nos (visoko) dizati/ dii nos do neba

Ekvivalentnost PLMR PLMR PLMR

seine Nase nicht aus den Wolken parati nosem nebo/oblake kriegen jmdm eine lange Nase machen pokazati (dug) nos nekome

PLR

142

die Nase rmpfen ber jmdn/etw.

priti nos

PLMR

Parcijalna ekvivalentnost Frazeoloki par u oba jezika ima leksike varijable istih somatizama glava/nos: Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost, poto se glagolske komponente, a i struktura frazeologizma, neznatno razlikuju: den Kopf/die Nase hoch tragen hochmtig sein,stolz sein i dizati/dii glavu/nos 'biti nadmen, ohol (up. 4.6.2.5). Nastanak frazeologizma motivisan je reflektornim i ja- gestom (up. Muovi 2002:110, Hrnjak 2005:37-39). U oba jezika zabeleena su jo dva metaforika frazeologizma koji poivaju na slici podignutog nosa, s tim to je metaforizacijom postignuta i ekspresivnost izraza. nem. die Nase in den Wolken haben seine Nase nicht aus den Wolken kriegen srp. dizati/ dii nos do neba parati nosem nebo/oblake u znaenju 'drati se oholo, prepotentno, biti uobraen'. Na leksikom i morfosintaksikom, tj, strukturnom nivou delimino se podudaraju, a semantiki emocije su ekvivalenti. Pojmovna prostorna metafora za JE UOBRAENOST/PODSMEH/PREZIR

konceptualizaciju VISOKO/GORE.

glasi:

Parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou utvrena je u frazeologizmima: nem. jmdm eine lange Nase machen i srp. pokazati (dugi) nos nekome u znaenju 'narugati se, podsmehnuti se nekom'. Hrnjak (2005:45) smatra da je ovaj gest tzv. gestepitet gest kome se pridijeva odreena karakteristika drugoj osobi. ipka (2001: 44) ga svrstava u demonstrativne gestove. Gest i Muovi 2002: 111). Za nemaki frazeologizam die Nase rmpfen ber jmdn/etw. jmdn, etwas na kome poiva frazeologizam podrazumeva da se palac jedne ruke osloni na nos, dok se ostali pokreu u vazduhu (up.

geringschtzen; auf jmdn, auf etwas verchtlich herabsehen Mrazovi/Primorac (NSFR 143

1991:611) kao ekvivalent navode: priti nos. Ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom i morfolokom nivou. Motivacionu sliku frazeologizma predstavlja gest kojim se izraava prezir, pa ak i gaenje (up. LR 2005: 434). 4.19.2 .3 Somatizam nos u semantikom polju LJUTNJA/BES Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PLMR

jmdm auf der Nase/auf dem Kopf skakati nekome po glavi herumtanzen die Nase rmpfen vor Wut schnauben napinjati/napeti nos duvati/puhati na/kroz nos

SE SE

jmdm geht etwas gegen den Strich jemandem in die Nase fahren jemandem in die Nase fahren Leksika i morfosintaksika razlika

ii kome uz nos imati pun nos neega

PSE

PSE

Za nemaki frazeologizam jmdm auf der Nase/auf dem Kopf herumtanzen sich von jmdm. nichts sagen lassen; jmdn. ohne Respekt und Rcksicht behandeln; mit jmdm. machen, was man will utvrena su dva parcijalna ekvivalenta u srpskom jeziku skakati nekome po glavi u znaenju 'biti/postati nepodnoljiv, nervirati nekoga, izazivati bes/ljutnju kod nekoga'. Kontrastivna analiza pokazala je leksike i morfosintaksike razlike. Slika u semantikom talogu frazeologizama takoe nije identina, ali na semantikom nivou nema veih razlika. Znaenje frazeologizma formirano je na istoj metaforinoj slici, a na konceptualnom nivou aktivirana je zajednika pojmovna metafora BES JE NEPRIJATELJSKO BIE . Parcijalna semantika ekvivalentnost U srpskom jeziku utvren je frazeologizam napinjati/napeti nos u znaenju 'naduriti se, naljutiti se'. Poiva na istom gestu i slici kao i frazeologizam podii/dizati 144

nos, samo je semantika drugaija. Matei (HNFR 1998: 332) kao prevodni ekvivalent nudi nem. die Nase rmpfen, frazeologizam kojim se zapravo izraava prezir i gaenje. Frazeologizmi su delimini semantiki ekvivalenti, odnosno prevodni ekvivalenti, a njihova ekvivalentnost je kontekstualno uslovljena. Sa somatizmom nos utvren je srpski frazeologizam duvati/puhati na/kroz nos u znaenju 'srditi se, ljutiti se, biti besan i sl' koji nema svoj potpuni frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. Matei (HNFR 1998: 332) kao prevodni ekvivalent navodi vor Wut schnauben. Ustanovljena je parcijalna semantika ekvivalentnost. Iako ih karakterie razliita struktura, razliite lekseme, frazeologizmi poivaju na istoj slici besne ivotinje npr. bika ili vola, odnosno ljutite osobe (up. Muovi 2002:136). Metafora, na kojoj poiva frazeologizam, je pojmovna metafora LJUTNJA/BES JE BORBA PROTIV NEPRIJATELJA (up. Chen 2007:119). U srpskom jeziku utvrdili smo frazeologizam ii kome uz nos u znaenju ljutiti nekoga, prkositi nekome, terati inat. Matei (HNFR 1998:332) smatra da je nem. jmdm geht etwas gegen den Strich ekvivalent za ovaj frazeologizam. Mi smo miljenja da je i nem. frazeologizam jemandem in die Nase fahren jemanden rgern, jmdn bse/wtend machen parcijalni semantiki ekvivalent, iako to u naim dvojezinim renicima nije navedeno. I frazeologizam srp. imati pun nos neega poiva na slinoj istoj slici, ima blisku semantiku, pa bi takoe bio semantiki prevodni ekvivalent za nem. jemandem in die Nase fahren. Frazeologizmi su parcijalni ekvivalenti sa bliskou na semantikom nivou i na planu prototipske organizacije. Metaforizacija je proces kojim nastaju ovi frazeologizmi. Na konceptualnom nivou utvrena je zajednika pojmovna metafora LJUTNJA/BES JE NEPRIJATELJ/NEPRIJATELJSKO BIE.

145

4.19.2.4 Somatizam nos u semantikom polju OPOMENA/PRETNJA Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost SE

jmdm die Faust unter der Nase pokazati nekome pesnicu halten/setzen jmdm etwas unter die Nase reiben natrljati nekome nos

PLMR

jmdm eins/was auf die Nase geben

dati nekome po nosu dobiti po nosu

PML PLMR

Gestovni frazeologizam U ovom semantikom polju nalazi samo jedan gestovni frazeologizam nem. jmdm die Faust unter der Nase halten/setzen 'jemandem drohen' i srp. pokazati nekome pesnicu. Frazeologizmi se na strukturnom i morfosintakskom nivou ne podudaraju, zajednika im je samo leksema nos/Nase kao semantika dominanta, tako da je ustanovljena semantika ekvivalentnost. U semantikom talogu frazeologizma nalazi se demonstrativni, odnosno on- gest kojim se izraava pretnja, ali i ljutnja i bes.

Parcijalna ekvivalentnost Frazeoloki par nem. jmdm etwas unter die Nase reiben i jmdm wegen etwas Vorhaltungen machen; jmdm unverblmt etwas Unangenehmes sagen i srp. natrljati nekome nos66 u znaenju opomenuti, izgrditi nekoga zbog neega su parcijalni ekvivalenti na leksikom i morfosintaksikom nivou. Frazeologizmi su nastali na isti nain, metaforizacijom bazne sintagme. MreviRadovi (1987: 100) se poziva na RMS i dovodi ovaj frazeologizam u vezu sa sintagmom natrti kome pod nos hrena sa znaenjem rei kome neugodne stvari. Na konceptualnom nivou frazeologizma imaju zajedniku metaforu

PRETNJA/OPOMENA JE TRLJANJE/RIBANJE.

66

Frazeologizam ima jo jedan ekvivalent, o kome je ve bilo govora: jmdm den Kopf waschen (up. 4.6.2.6 i 4.6.2.7)

146

Za frazeologizam u polaznom jeziku jmdm eins/was auf die Nase geben 1.jemanden verprgeln; 2.jemanden tadeln, zurechtweisen utvrena su dva frazeologizma u srpskom: 1) dati nekome po nosu morfoloka razlika 2) dobiti po nosu- morfosintaksika i leksika razlika Kontrastivne razlike nisu uticale na globalnu semantiku frazeologizma. MreviRadovi frazeologizam dati nekome po nosu svrstava u globalne glagolsko-imenike frazeologizme. Smatra da je motivaciona baza za nastanak ove frazeoloke jedinice sintagma s konkretnim znaenjem u kojoj je glagol sa znaenjem dati udarac, udariti, a predloko-imenika komponenta s lokacionim znaenjen (obeleava mesto udarca): dati nekome po nosu.. Mrevi-Radovi (1987: 99). Na konceptualnom nivou takoe nisu ispoljene razlika, pa zajednika pojmovna metafora glasi: PRETNJA/OPOMENA JE UDARAC. 4.19.2.5 Somatizam nos u semantikom polju UZNEMIRENOST Nemaki Srpski na Ekvivalentnost nos PSE jmdn/jmdm kommt eine Sache izai/izbiti/skoiti teuer zu stehen nekome

Za izraavanje uznemirenosti ustanovljen je samo jedan frazeologizam u srpskom jeziku sa leksikom dominantom nos: izai/izbiti/skoiti na nos nekome u znaenju 'biti uznemiren, presesti/dozlogrditi nekome, onespokojiti nekoga, ne davati mira nekome itd.' Njegov prevodni ekvivalent sa bliskim znaenjem, ali potpuno drugaijom strukturom, leksemskim sastavom i prototipskom organizacijom je frazeologizam jmdn/jmdm kommt eine Sache teuer zu stehen. Proces frazeologizacije odvija se putem slikovitog transponovanja referencijalnog znaenja. Aktivirana pojmovna metafora je UZNEMIRENOST JE NEPRIJATELJ/NEPRIJATELJSKO BIE/NAPAD NEPRIJATELJA.

147

4.19.2.6 Somatizam nos u semantikom polju SETA/POKUNJENOST/TUGA

Nemaki die Nase hngen lassen mit langer/hngender

Srpski obesiti/pokunjiti/poklopiti nos Nase otii pokunjena nosa

Ekvivalentnost PMR PLR

abziehen mit langer/hngender Nase ostati duga /pokunjena nosa PLR

abziehen

Parcijalna ekvivalentnost Neznatna morfoloka razlika utvrena je kod frazeolokog para nem. die Nase hngen lassen 'deprimiert/traurig/resigniert/mutlos/enttuscht sein', i srp. obesiti/pokunjiti/poklopiti nos u znaenju snuditi se, pokunjiti, rastuiti i sl. Frazeologizmi oba jezika imaju leksike varijable (up. den Kopf hngen lassen). Metafora na kojoj poiva frazeologizam je orijentaciona pojmovna metafora TUGA JE DOLE (Dragievi 2007: 124, Kevee 1998:130). Parcijalna leksika razlika uoena je u narednom frazeolokom paru: nem. mit langer/hngender Nase abziehen das Nachsehen haben i srp. otii pokunjena nosa sa znaenjem otii tuan, pokunjen, razoaran i sl. U srpskom jeziku postoji i varijanta ostati duga /pokunjena nosa. Kao i u prethodnom primeru koncept tuge je izraen orijentacionom pojmovnom metaforom TUGA JE DOLE (Dragievi 2007:124, Kevee 1998:130). 4.19.2.7 Somatizam nos u semantikom polju ODBOJNOST/ANTIPATIJA Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PSE

jmdm passt/gefllt jemandes Nase imati u nosu nekoga/ neto nicht

148

Koncept odbojnosti i antipatije izraen je samo jednim frazeologizmom u oba jezika, koji se ne podudaraju ni na leksikom, ni na strukturnom nivou. Zajednika im je leksika dominanta nos/Nase, oko koje su se formirali frazeologizmi: jmdm passt/gefllt jemandes Nase nicht jemand kann jemanden nicht leiden, i srp. imati u nosu nekoga, neto u znaenju 'ne trpeti, ne podnositi nekoga/ neto, oseati odbojnost, antipatiju i sl'. Muovi smatra da je frazeologizam u srpskom jeziku motivisan grimasom koja nastaje kao posledica nekog neprijatnog mirisa (Muovi 2002: 260). Etimologija nemakog frazeologizma dovodi se vezu sa narodnim verovanjem da se na osnovu nekih delova tela, naroito nosa moe proceniti i osoba, tj, neiji karakter (up. LR 2005: 433). Frazeologizam u nemakom je nastao putem simbola nos, a u srpskom putem metafore: ODBOJNOST/ANTIPATIJA JE STRANO TELO U POSUDI/SADRATELJU.

4.20 Konceptualna analiza somatizma obraz 4.20.1 Simbolika obraza Simbolika obraza se velikim delom poklapa sa simbolikom lica (up.4.17.) Obraz simbolizuje moralne vrednosti kao to su: ast, potenje, ponos, ali i stid i sram (ipka 2008:561). 4.20.2 Somatizam obraz u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja RADOST/SREA nemaki 1 Srpski /

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja UVREENOST/MRNJA LJUTNJA/BES/GNEV STID 149 Nemaki 1 1 2 srpski 2 2 3

4.20.2.1 Somatizam obraz u semantikom polju RADOST/SREA Nemaki ber beide Backen strahlen

Srpski /

Ekvivalentnost NE

U frazeolokim renicima srpskog i hrvatskog jezika nije pronaen frazeoloki ekvivalent za nem. frazeologizam ber beide Backen strahlen besonders auffllig grinsen/vor Freude strahlen. Postoji varijanta ovog frazeologizma u nem. govornom jeziku: ber alle vier Backen strahlen. Dobrovolski/Piraienen(2009: 112) smatraju da je u modifikacija frazeologizma nastala usled semantikog ambigviteta jedne konstituente upotrebljene kao igra rei, a potom leksikalizovane. Naime, leksema Backe sa sinhronog aspekta ima dva znaenja Wange/obraz i Geshlfte/guzovi.67 Kao interpretacijski okvir za ovaj frazeologizam imamo pojmovnu metaforu RADOST/SREA JE SJAJ/SIJANJE (up. Chen 2007: 170). 4.20.2.2 Somatizam obraz u semantikom polju UVREENOST/MRNJA Nemaki jmdm ins Gesicht spucken

Srpski pljuvati/pljunuti nekome u

Ekvivalentnost obraz PE

udariti/dirnuti, taknuti u/ na NE obraz nekome

Parcijalna ekvivalentnost U srpskom jeziku identifikovan je frazeologizam sa leksikom dominantom obraz srp. pljuvati/pljunuti u lice nekome68 u znaenju nekoga javno osramotiti, poniziti uvrediti, i na taj nain iskazati netrpeljivost, odnosno mrnju prema njemu.
67 68

U ovom radu nisu obraeni vulgarizmi. (up. varijante sa somatizmom lice 4.17.2.3)

150

Njegov parcijalni ekvivalent u nemakom jeziku je frazeologizam sa sastavnicom lice: nem. jmdm ins Gesicht spucken. leksikom nivou. Semantiki talog ovih frazeologizama motivisan je istom slikom, demonstrativnim gestom kojim se oznaava direktna uvreda, odnosno iskazuje svoj prezir, mrnja i sline negativne emocije (up. Muovi 2002:190 ). Ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na

Nulta ekvivalentnost Nulta ekvivalentnost utvrena je u jednom primeru. Srpski frazeologizam udariti/ dirnuti/taknuti u/na obraz nekome sa znaenjem 'uvrediti nekoga, povrediti neiju ast, poniziti nekoga, izraziti mrnju prema nekome i sl'. nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom jeziku. Matei (HNFR 1988: 343) kao mogunosti navodi frazeologizme jmds Ehre beflecken/beschmutzen i jmdm eine Beleidigung zufgen, koji bi, u zavisnosti od konteksta, mogli posluiti kao prevodni ekvivalenti. Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme prenesenog znaenja lekseme obraz- ast (up. ipka 2008: 561-569 i Muovi 2002: 190-191). Pojmovna metafora kojom je u ovom sluaju konceptualizovana emocija je strukturna pojmovna metafora UVREENOST/MRNJA JE UDARAC odnosno NAPAD NEPRIJATELJA. 4.20.2.3 Somatizam obraz u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost

das Blut steigt/schiet jmdm udarila/pojurila, jurnula krv u in die Wangen obraze nekome

udara/bije crvenilo u obraze nekome pola/udarila je vatra u obraz

nekome

151

Parcijalna ekvivalentnost Parcijalna ekvivalentnost utvrena je na leksikom nivou frazeolokom paru69: nem. das Blut steigt/schiet jmdm in ins Gesicht jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila' i srp. navire/navrla je jurnula krv u obraze nekome 'postati uzrujan, uznemiren, razdraljiv, ljut, besan itd. '. Na semantikom nivou su u pitanju potpuni ekvivalenti. Nastali su metaforizacijom bazne sintagme. Negativne emocije se esto konceptualizuju kao tenost u posudi/sadratelju, pa je i u ovom primeru u osnovi pojmovna strukturna metafora LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST (up. 4.17.2.2 i jo dodaj) Nulta ekvivalentnost Istom slikom nemakom: 1) udara/bije crvenilo u obraze nekome 2) pola/udarila je vatra u obraz nekome u znaenju 'biti jako je uzbuen, ljut, besan'. Proces frazeologizacije odvija se putem slikovitog transponovanja znaenja bazne sintagme sa leksikom dominantom obraz. Crvenilo i vatra u licu, tj. obrazima este su reakcije na jake emocije, uzbuenje, mrnju,bes, ali i stid (up. Muovi 2002:144; ipka 2008: 561-569). Za prvi frazeologizam strukturisana je pojmovna metafora LJUTNJA/BES/GNEV frazeologizma JE je CRVENILO/RUMENILO, pojmovna metafora a tipina u pozadini za koncept drugog besa ljutite, besne i uzbuene osobe motivisana su i naredna dva frazeologizma u srpskom jeziku , koji nemaju svoje potpune frazeoloke ekvivalentne u u narednom

aktivirana

LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELINA (up.Lakoff/ Kvecses 1983:3, Lakoff 1987:387; Weber 1953:43).

69

Frazeologizam ima vie varijanti (up. 4.17.2.2 )

152

4.20.2.4 Somatizam obraz u semantikom polju STID Nemaki jmdm schiet/steigt das Blut die Wangen

Srpski

Ekvivalentnost

in udarila je/pojurila, jurnula i PLR sl. krv u lice

jmdm die Schamrte ins Gesicht naterati stid u obraz/obraze PLR treiben / nekome gori/crveni obraz nekome NE

Parcijalna ekvivalentnost Parcijalna ekvivalentnost utvrena je na leksikom nivou frazeolokom paru 70: nem. das Blut steigt/schiet jmdm in ins Gesicht jemand wird rot; jemand regt sich auf udarila/pojurila' i srp. navire/navrla je jurnula krv u obraze nekome 'postati uzrujan, uznemiren, razdraljiv, ljut, besan itd. '. Na semantikom nivou su u pitanju potpuni ekvivalenti. U pozadini ovih frazeologizama aktivirana je pojmovna strukturna metafora STID JE FLUID/TENOST. Parcijalna ekvivalentnost na leksikom i morfolokom nivou narednom frazeolokom paru: srp. naterati stid u obraz/u obraze nekome nem. jmdm die Schamrte ins Gesicht treiben u znaenju ' postideti nekoga' Na semantikom nivou nema nekih bitnijih razlika, pa moemo ove frazeologizme smatrati semantikim ekvivalentima. Frazeologizam je nastao metaforikim putem, a emocija je konceptualizovana u pojmovnoj metafori STID JE CRVENILO/RUMENILO. utvrena je u u narednom

70

Frazeologizam je ve analiziran u prethodnom semantikom polju .

153

Nulta ekvivalentnost Poto nismo pronali odgovarajui ekvivalent za srp. gori/crveni obraz nekome znaenju ' stideti se, biti u nekoj neugodnoj situaciji' utvrena je nulta ekvivalentnost. Slikovitim transponovanjem znaenja bazne sintagme sa leksikom dominantom obraz nastao je i ovaj frazeologizam motivisan izgledom osobe koja reaguje na jake (up. Muovi 2002:144; ipka 2008:561-569). Emocija stida izraena je strukturnom pojmovnom metafora STID JE CRVENILO/RUMENILO. u

4.21 Konceptualna analiza somatizma oko 4.21.1 Simbolika oka Simbolika oka je izuzetno bogata, bez obzira o kojoj se kulturi ili civilizaciji radi. Veoma esto je oko simbol boanstava, naroito sunevih, tako da je uvek povezano sa svetlou. U semitskoj kulturi simbolizuje mudrost, sveznanje i duhovnost. U veini religija simbolika je slina i povezana je sa svetlou, mudrou, sveznanjem, spoznajom i duhovnom sveu (Kamings 2004: 291-293). 4.21.2 Somatizam oko u semantikim poljima Frazeologizmi formirani oko somatizma oko/oi javljaju se u vrlo razliitim znaenjskim i strukturnim oblicima i sa razliitom zastupljenou u istraivanom korpusu. Neki od navedenih frazeologizama predstavljaju frazeoloko semantike varijante, iji je nastanak motivisan razliitim asocijativno-konotativnim vezama sa semantikom dominantom. Te veze su u nekim primerima uspostavljene na osi sinonimije u semantikim poljima: Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja INTERESOVANJE/ELJA NAKLONOST/LJUBAV/SIMPATIJA HLADNOKRVNOST Semantika polja sa negativnim emocijama 154 Nemaki 14 4 2 Srpski 17 5 2

INDIFERENTNOST ZBUNJENOST/NEDOUMICA/UENJE

3 3

2 3

PODSMEH/PREZIR LJUTNJA/BES UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA TUGA

1 4 1 2 8

1 6 2 5 5

4.21.2.1 Somatizam oko u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA Nemaki jmdn mit Blicken/Augen verschlingen

Srpski nekoga/neto

Ekvivalentnost

gutati /prodirati/zobati oima PE

ein Auge auf etw./jmdn werfen/haben

bacati/baciti nekoga/neto

oko

na PE

die Augen offen halten

drati/imati otvorene oi

PE

uarenim oima/uarenih oiju NE posmatrati imati gladne oi ide/otilo nekim/neim otvarati/otvoriti (sve) oi/sva NE etiri (oka)/ sto oiju jmds Augen sind grer als der imati vee oi nego eludac Magen ganz Auge(und Ohr)sein jmdm direkt in die Augen blicken sich die Augen pretvoriti se u oko uneti se u oi nekome PLMR PLMR PLMR PLMR NE je oko nekome za NE

nach jmdm/etw. iskapati oi za nekim, neim

155

aussehen nach jmdm/etw. die Augen aus dem Kopf sehen/schauen jmdn (stndig) im Auge haben kein Auge von jmdm lassen jmdn nicht aus den Augen lassen drati/ imati na oku/pod okom moi odvojiti oka /oi/oiju od nekoga/neega jmdm fallen (fast) die Augen aus dem oi hoe da iskoe nekome Kopf mit offenen Augen den Hals nicht voll kriegen knnen (irom) otvorenih oiju imati velike oi PLMR PSE PLMR PLMR ne isputati s oka nekoga/ ne PLMR

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost podrazumeva poklapanje na svim nivoima. U ovoj grupi nalaze se sledei metaforiki frazeologizmi : 1) nem. 'jmdn mit Blicken/Augen verschlingen jmdn/etwas begierig ansehen srp. gutati 71/prodirati, zobati oima nekoga/neto 'oseati jaku i pohlepnu elju za nekim/neim 2) nem. ein Auge auf etw./jmdn werfen/haben72 'jmdn beobachten/begehren; flirten; an jemandem Gefallen finden' srp. bacati/baciti oko na nekoga/neto zainteresovati se jako za nekoga/neto. 3) nem. die Augen offen halten ' Acht geben; aufpassen' srp. drati/imati otvorene oi 'dobro paziti, interesovati se'. Navedeni frazeologizmi nastali su semantikom transpozicijom bazne sintagme, odnosno procesom metaforizacije. Prva tri frazeologizma poivaju na zajednikoj pojmovnoj strukturnoj metafori INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD (up. metaforu
POUDA JE GLAD kod Kvecses 2000: 29).

71 72

Frazeologizam u srpskom jeziku ima vie stilski uslovljenih varijanti. Analizirali smo frazeologizam sa glagolskom komponentom werfen. Upotreba glagolske komponente haben bi znaila parcijalnu leksiku ekvivalentnost.

156

Naredni

frazeologizam

konceptualizovan

je

pojmovnom

ontolokom

metaforom, pri emu je somatizam oko/Auge konceptualizovan kao posuda/sadratelj, a emocija u ontolokoj metafori INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/ENTITET U POSUDI. Emocionalni prostor se veoma esto konceptualizuje kao neka vrsta posude, a emocije su u u tom sluaju MATERIJA, najee tenost (up. Klikovac 2004:15 i 210211 i 213; Lakoff/Johnson 2007:35-44).

Nulta ekvivalentnost U ovoj grupi nalaze se frazeologizmi iz srpskog jezika za koje nisu potvreni odgovarajui ekvivalenti u nemakom : 1) uarenim oima/uarenih oiju posmatrati 'pohlepno/poudno posmatrati/eleti nekoga/neto' U semantikom talogu frazeologizma nalazi se slika osobe koja neto mnogo i arko eli (up. Muovi 2002:63). Metafora putem koje je nastao frazelogizam je pojmovna struktura metafora INTERESOVANJE/ELJA JE VATRA. 2) imati gladne oi ' neto jako i uporno eleti neto'. Nastanak frazeologizma dovodi se u vezu sa slikom gladne i prodrljive osobe (up. Muovi 2002:63). Frazeologizam poiva na pojmovnoj strukturnoj metafori INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD. 3) ide/otilo je oko nekome za nekim/neim biti veoma zainteresovan za nekoga/neto U osnovi frazeologizma nalazi se nefrazeoloka bazna sintagma (up. Muovi 2002:71) Njenom semantikom transpozicijom nastaje frazeologizam sa konstituisanom pojmovnom strukturnom metaforom INTERESOVANJE /ELJA JE PRAENJE NEKOG OBJEKTA.

4) otvarati/otvoriti (sve) oi/sva etiri (oka)/ sto oiju 'dobro gledati, naroito paziti i sl'. Frazeologizam je nastao putem hiberbole. U baznoj sintagmi nalaze se osnovni brojevi koji motiviu znaenje (up. Muovi 2002: 70; Mrevi-Radovi 1987: 129-130). 157

Parcijalna ekvivalentnost Leksike i morfoloke razlike Frazeologizmi svrstani u ovu grupu parcijalni su ekvivalenti sa izraenim razlikama na leksikom i morfolokom nivou. Kontrastivne razlike ovog tipa nisu se odrazile na semantiki nivo, odnosno na semantiku frazeologizma u celini.

1) nem. jmds Augen sind grer als der Magen 'sagt man, wenn sich jemand mehr auf den Teller gegeben hat, als er essen konnte; wenn es Kindern nicht gelingt, die Gre ihres Appetites mit der Aufnahmefhigkeit ihres Magens in Einklang zu halten srp. imati vee oi nego eludac 'eleti vie nego to se moe pojesti'. Znaenje frazeologizma formirano je na slici prodrljive osobe, a emocija u ciljnom domenu izraena je pojmovnom strukturnom metaforom INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD. nem. ganz Auge(und Ohr)sein genau aufpassen srp. pretvoriti se u oko veoma paljivo/budno pratiti oima nekoga/neto Motivacionu sliku predstavlja pogled osobe koja udi za nekim ili neim. Frazeologizam je nastao sinegdoko-metaforinim putem (up. Muevi 2002: 64). U frazeolokim procesima sinegdoha se obino kombinuje sa metaforom (MreviRadovi 1987: 41). Emocija u ovom primeru je konceptualizovana pojmovnom metaforom INTERESOVANJE/ELJA JE NAPREGNUTA

2)

strukturnom

PANJA/BUDNOST.

3) nem. jmdm direkt in die Augen blicken '(frmlich) an jmdn Lippen hngen aufmerksam/gebannt zuhren srp. uneti se u oi nekome 'budno i paljivo gledati nekoga' Semantikom frazeologizacijom transponovano je znaenje nefrazeoloke

glagolsko-imenike sintagme. Pojmovnom ontolokom metaforom konceptualizovana 158

je emocija INTERESOVANJE/ELJA JE ENTITET/MATERIJA KOJI ULAZI U POSUDU.

4) nem. sich die Augen nach jmdm/etw. aussehen i nach jmdm/etw. die Augen aus dem Kopf sehen/schauen intensiv [vergeblich] suchen oder erwartend Ausschau halten srp. iskapati oi za nekim, neim 'gledati nekoga/neto eljno i poudno' Frazeologizam je nastao metaforikim procesom. Somatizam u izvornom domenu konceptualizuje se kao POSUDA/SADRATELJ, a emocija u ciljnom domenu kao MATERIJA/TENOST u pojmovnoj ontolokoj metafori: INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/TENOST KOJA IZLAZI IZ POSUDE.

5) nem. jmdn (stndig) im Auge haben etw./jmdn beobachten/berwachen; sich auf etwas/ jemanden konzentrieren; jemandes Aktivitten verfolgen srp. drati/ imati na oku/pod okom paziti, motriti, vrebati nekoga 6) nem. kein Auge von jmdm lassen/ jmdn nicht aus den Augen lassen srp. ne isputati s oka nekoga/ ne moi odvojiti oka /oi/oiju od nekoga, neega 'uporno i neprestano pratiti nekoga, uporno posmatrati nekoga'. Frazeologizmi 5) i 6) poivaju na istoj slici osobe koja budno motri nekoga

ponesena silnom eljom i interesovanjem. Nastali su na isti nain, metaforikim putem, a imaju zajedniku pojmovnu metaforu u ciljnom domenu: INTERESOVANJE/ELJA JE PRAENJE NEKOG OBJEKTA. 7) starrt/stiert; jemand nem. jmdm fallen (fast) die Augen aus dem Kopf jemand guckt gebannt / neugierig; jemand schaut bewundernd/unglubig srp. oi hoe da iskoe nekome 'uporno posmatrati nekoga' Frazeologizam je formiran na metaforinoj slici osobe izbeenih oiju koja uporno posmatra nekoga. Pojmovna metafora u pozadini ovog frazeolokog izraza je INTERESOVANJE/ELJA JE OPASNOST PO OI. 8) nem. mit offenen Augen ' aufmerksam, wachsam' 159

srp. (irom) otvorenih oiju 'veoma paljivo, oprezno; paljiv, oprezan'

pozadini

frazeologizma

je

pojmovna

ontoloka

metafora

INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/ENTITET U POSUDI. Somatizam oko/Auge konceptualizovan je kao posuda/sadratelj (up. Klikovac 2004:15 i 210-211 i 213; Lakoff/Johnson 2007: 35-44). Semantika ekvivalentnost U srpskom jeziku utvrdili smo frazeologizam imati velike oi u znaenju 'biti nezasit, gramziv, lakom'. Njegov semantiki ekvivalent je frazeologizam den Hals nicht voll kriegen knnen, 'gierig/unersttlich sein; immer mehr haben wollen'. Frazeologizmi imaju drugaiji leksiki sastav, drugaiju strukturu i razliitu prototipsku shemu, ali spadaju u prevodne ekvivalente, odnosno parcijalne semantike ekvivalente. Na konceptualnom nivou utvrdili smo ipak zajedniku pojmovnu za izraavanje emocije: INTERESOVANJE/ELJA JE strukturnu metaforu NEZASITOST/GLAD. 4.21.2.2 Somatizam oko u semantikom polju NAKLONOST/LJUBAV /SIMPATIJA Nemaki ein Auge auf etw./jmdn werfen

Srpski neto

Ekvivalentnost

bacati/baciti oko na nekoga/ PE

jmdn/etw wie seinen Augenapfel kao hten

zenicu

oka

svoga PE

uvati/paziti nekoga/neto PLR u glavi

jmdn/etw wie seinen Augenapfel kao oi/oko u glavi hten /kao dva oka uvati/paziti nekoga/neto

jmds Blicke/Auge auf sich ziehen, zapinjati/zapeti/zapadati/zapasti PSE jmds Auge/Blicke bleiben an za oko nekome

160

jmdm jmdm (schne) Augen machen / / gledati dobrim okom nekoga NE NE

Potpuna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom utvrena je potpuna ekvivalentnost na svim nivoima u naredna dva frazeoloka para: 1) nem. ein Auge auf etw./jmdn werfen 'jmdn beobachten/begehren; flirten; an jemandem Gefallen finden' srp. bacati/baciti oko na nekoga/neto zainteresovati se jako za nekoga/neto, oseati simpatiju, naklonost i sl. Frazeologizam je analiziran u prethodnom semantikom polju. Koncept LJUBAVI strukturisan je pojmovnom metaforom LJUBAV JE GLAD/ELJA. 2) nem. jmdn/etw wie seinen Augenapfel hten 'etwas besonders sorgsam behandeln; auf etwas gut aufpassen' srp. kao zenicu oka svoga uvati/paziti nekoga/neto 'voleti/paziti nekoga iznad svega' Slika u semantikom talogu motivisana je nainom ophoenja prema sopstvenim oima (up. Muovi 2002: 32). Frazeologizmi su nastali metaforikim procesom. U izvornom domenu somatizmi su konceptualizovani kao DRAGOCEN/VREDAN OBJEKAT, a emocija u ciljnom domenu izraena je u pojmovnoj metafori LJUBAV JE UVANJE DRAGOCENOSTI. Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Parcijalna ekvivalentnost ustanovljena je samo u jednom primeru.

Frazeologizmi se strukturno podudaraju, u pitanju je komparativni frazeologizam. Jedina razlika izraena je na leksikom nivou: razliite semantike dominante oko kojih se formirao frazeologizam.

161

nem. jmdn/etw wie seinen Augenapfel hten 'etwas besonders sorgsam behandeln; auf etwas gut aufpassen ' srp. kao oi/oko u glavi/kao dva oka u glavi uvati/paziti nekoga/neto 'posebno paziti, voleti nekoga ili neto, odnosei se prema njemu s ljubavlju i panjom'. (vidi prethodnu grupu sa istim primerom) Semantika ekvivalentnost Frazeoloki par kojim se ilustruje semantika ekvivalentnost podrazumeva razlike na leksikom, morfolokom i strukturnom nivou. Na semantikom nivou je takoe utvrena parcijalna ekvivalentnost.

nem. jmds Blicke/Auge auf sich ziehen, jmds Auge/Blicke bleiben an jmdm srp. zapinjati/zapeti/zapadati/zapasti za oko nekome u znaenju 'privui neiju panju, dopasti se nekome' Semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem nastala su oba frazeologizma. Zajednika pojmovna strukturna metafora u ciljnom domenu glasi: LJUBAV JE FIZIKA SILA KOJA PRIVLAI (Kvecses 2000:29) .73

Nulta ekvivalentnost U ovoj grupi su zabeleena dva frazeologizma za koje nismo pronali odgovarajue ekvivalente u frazeolokoj grai oba jezika: 1) jmdm (schne) Augen machen mit jemandem einen Flirt anfangen Frazeologizam je nastao putem simbola leksike dominante oko. Oi su veoma vane u procesu komunikacije, pa tako i za zaljubljene. Njima se izraavaju razliite emocije i psiholoka stanja (up. LR 2005: 37). 2) gledati dobrim okom nekoga 'oseati naklonost/ljubav prema nekome'

73

Konceptualizacijom ljubavi najdetaljnije se bavio Kevee, koji je ljubavnim metaforama posvetio i knjigu (up. Dragievi 2007:117-118)

162

I ovaj frazeologizam, kao i prethodni iz iste grupe, nastao je putem simbola, odnosno semantikom transpozicijom nefrazeoloke perifrastine sintagme, pri emu je kvalifikator dobrim motivisao globalnu semantiku frazeogizma (up. Muovi 2002:27). Mrevi-Radovi (1987: 32 i 54-55) smatra da je frazeologizam tautoloka perifraza nastala ekspanzijom glagola pomou imenice, sa obaveznim pridevom dobar, koji motivie znaenje frazeologizma u procesu primarne frazeologizacije. 4.21.2.3 Somatizam oko u semantikom polju HLADNOKRVNOST Nemaki

Srpski u oi nekome

Ekvivalentnost

einer Sache/jmdm direkt/offen ins (po)gledati pravo/ravno/mirno PLMR Auge sehen/blicken

nicht mit der Wimper zucken/mit ni okom ne trepnuti/ni okom PLR keiner Wimper zucken/ohne mit da trepne/ne trepnuvi okom der Wimper zu zucken Leksike i morfoloke i razlike Na morfolokom i leksikom nivou frazeoloki par pokazuje neznatne razlike koje se nisu odrazile na semantiku frazeologizma u celini, tako da je semantika ekvivalentnost potpuna. nem. einer Sache/jmdm direkt/offen ins Auge sehen/blicken sich den wahren Sachverhalt bewusst machen und sich darauf einstellen; die (unangenehme) Wahrheit erkennen srp. (po)gledati pravo/ravno/mirno u oi nekome 'biti miran/ hladnokrvan/priseban, spremno se suoiti sa neim/nekim' Procesom semantike transpozicije bazne nefrazeoloke sintagme nastaju oba frazeologizma. Motivacionu sliku predstavlja prisebna osoba koja ne skree pogled (up. Muovi 2002:52-53) Ukrtene metafore kojom se konceptualizuje emocija u ovim 163

frazeologizmima

su

strukturne

pojmovne

metafore

HLADNOKRVNOST

JE

MIRNOA i HLADNOKRVNOST JE SPREMNOST NA SUOAVANJE .

Leksika razlika U srpskom jeziku je utvren frazeologizam sa somatizmom oko kao leksikom dominantom. Parcijalni ekvivalent u nemakom jeziku je frazeologizam sa sastavnicom trepavice/Wimper: srp. ni okom ne trepnuti/ni okom da trepne/ne trepnuvi okom priseban, miran' nem. nicht mit der Wimper zucken/mit keiner Wimper zucken/ohne mit der Wimper zu zucken Nastanak frazeologizma dovodi se u vezu sa reflektornim gestom: zbunjena i konfuzna osoba u nekoj neprilici trepe ee nego inae (up. Muovi 2002: 53). Frazeologizam je, i pored toga to je gestovnog porekla, podlegao i procesu metaforizacije. Emocija je konceptualizovana kao i u prethodnom primeru: HLADNOKRVNOST JE MIRNOA i HLADNOKRVNOST JE SPREMNOST NA SUOAVANJE . 4.21.2.4 Somatizam oko u semantikom polju INDIFERENTNOST Nemaki die Augen vor etwas verschlieen 'biti hladnokrvan,

Srpski zatvarati/zatvoriti neim oi

Ekvivalentnost pred PE

beide Augen zudrcken keine Augen haben fr etw./ jmdn

muriti/zamuriti na oba oka /

PLMR NE

Potpuna ekvivalentnost Samo jedan frazeoloki par sa potpunim podudaranjem na svim nivoima zabeleen je u ovom semantikom polju : 164

nem. die Augen vor etwas verschlieen etwas nicht wahrhaben wollen; sich einem Problem verschlieen; eine Gefahr verdrngen/leugnen; sich weigern, die Realitt wahrzunehmen srp. zatvarati/zatvoriti oi pred neim 'biti ravnoduan prema neemu, namerno ignorisati neto'. S obzirom na odsustvo razlika, frazeologizmi nastaju istim procesom, u ovom sluaju metaforizacijom. Konceptualizacija emocije se odvija na isti nain: konstatovana je pojmovna strukturna metafora INDIFERENTNOST JE BEG OD STVARNOSTI.

Morfoloke i leksike razlike U ovoj grupi nalazi se takoe samo jedan frazeoloki par kod koga smo ustanovili parcijalnu ekvivalentnost, poto je kontrastivna analiza pokazala da se razlikuju i na morfolokom i leksikom nivou. Kontrastivne razlike nisu se odrazile na semantiki nivo. nem.beide Augen zudrcken 'jemandem eine Tat nachsehen; etwas tolerieren; auf Strafe verzichten; etwas wohlwollend bersehen' srp. muriti/zamuriti na oba oka 'biti potpuno nezainteresovan'. Frazeologizmi su nastali na metaforinoj slici osobe koja bei od stvarnosti, tj. zatvara oi pred nekim problemom. Emocija se konceptualizuje kao i u prethodnom primeru pojmovnom strukturnom metaforom INDIFERENTNOST JE BEG OD STVARNOSTI.

Nulta ekvivalentnost Za nemaki frazeologizam nismo pronali odgovarajui frazeoloki ekvivalent u srpskom jeziku, tako da je ustanovljena nulta ekvivalentnost. nem. keine Augen haben fr etwas/jemanden etwas/jemanden nicht beachten; die Schnheit einer Sache ignorieren/nicht nachvollziehen.

165

Frazeologizam je nastao metaforikim putem. Motivisan je slikom slepe osobe koja ne vidi nita oko sebe, tako da je emocija konceptualizovana pojmovnom strukturnom metaforom INDIFERENTNOST JE SLEPILO. Somatizam oko u semantikom polju ZBUNJENOST/

4.21.2.5

NEDOUMICA/UENJE Nemaki seinen (eigenen) Augen nicht trauen

Srpski

Ekvivalentnost

svojim (sopstvenim) oima ne PE verovati (raz)rogaiti oi rairenih oiju posmatrati beiti/izbeiti oi

die Augen weit aufreien

PLMR

groe Augen machen

(beljiti/izbeljiti) PLMR

Potpuna ekvivalentnost U sluaju potpune ekvivalentnosti, poklapaju se leksiki sastav, formalna struktura i semantika frazeologizma. Potpuna ekvivalentnost utvrena je u narednom primeru: nem. seinen (eigenen) Augen nicht trauen etwas nicht fassen wollen/knnen; etwas Unglaubliches sehen svojim (sopstvenim) oima ne verovati 'uditi se neemu, biti jako iznenaen neim; Frazeologizmi su nastali metaforikim procesom transponovanja bazne sintagme. Koncept ZBUNJENOST/NEDOUMICA/UENJE izraen je strukturnom pojmovnom metaforom ZBUNJENOST/NEDOUMICA/UENJE je

NEVERICA/NEPOVERENJE.

Gestovni frazeologizmi Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na morfolokom i leksikom nivou u narednim primerima: 166

1. nem. die Augen weit aufreien srp. (raz)rogaiti oi zaueno srp. rairenih oiju posmatrati u znaenju 'zabezeknuto gledati, veoma se uditi biti zapanjen' 3) groe Augen machen staunen, sich wundern srp. beiti/izbeiti (beljiti/izbeljiti) oi jako se iznenaditi, uditi se, biti zapanjen. Frazeologizmi svrstani u ovu grupu imaju u osnovi zajedniku sliku, a motivisani su reflektornim gestom kojim se izraava uenje i zbunjenost. Semantiki talog ovih frazeologizama utemeljen je na slici instinktivnog irenja oiju kao reakcije iznenaene i zauene osobe (up. Muovi 2002: 94; Hrnjak 2005:33). 4.21.2.6 Somatizam oko u semantikom polju PODSMEH/PREZIR Nemaki jmdn von der Seite ansehen

Srpski ispod/preko nekoga oka

Ekvivalentnost gledati PLMR

Morfoloke i leksike razlike U srpskom jeziku je utvren jedan frazeologizam sa sastavnicom oko kojim se izraava prezir: ispod/preko oka gledati nekoga prezrivo, nepoverljivo, sa

neodobravanjem i sl. Njegov parcijalni ekvivalent je frazeologizam jmdn von der Seite ansehen jmdn geringschtzig angucken. Kontrastivna analiza je pokazala da se frazeologizmi razlikuju na morfolokom i leksikom nivou, dok je semantika frazeologizma sauvana. Frazeologizmi su utemeljeni na on-gestu. Slika koju nalazimo u pozadini frazeologizma predstavlja osobu koja iskosa i kriom prezrivo posmatra nekoga (Hrnjak 2005:39-40; Muovi:104).

167

4.21.2.7 Somatizam oko u semantikom polju LJUTNJA/BES Nemaki mit den Augen blitzen/funkeln

Srpski sevati/sevnuti oima (na nekoga, neto)

Ekvivalentnost PMR

jmds Augen schicken Blitze

seva/sipa kome vatra iz oiju ibati/oinuti (streljati/prostreliti) nekoga oima

SE NE

jmdm ein Dorn im Auge sein /

biti trn u oku nekome

PE

mrai se/smrklo se pred oima NE nekome auskratzen (is)kopati kome oi

jmdm (mgen)

die

Augen

PLR

Gestovni frazeologizmi Tri frazeoloka para svrstana su u grupu gestovnih frazeologizama u ovom semantikom polju: 1) parcijalna ekvivalentnost na morfolokom nivou nem. mit den Augen blitzen/funkeln srp. sevati/sevnuti oima (na nekoga, neto) 2) semantika ekvivalentnost nem. jmds Augen schicken Blitze srp. seva/sipa kome vatra iz oiju 3) nulta ekvivalentnost srp. ibati/oinuti (streljati/prostreliti) oima nekoga nem./ Navedeni frazeologizmi imaju istu semantiku, izraavaju ljutnju,bes, gnev i sl. U njihovom semantikom talogu nalazimo isti on-gest kojim se izraava ljutnja, bes, 168

gnev, srdba i sl. (up. Muovi 2002:127-139; Hrnjak2005: 40). Frazeologizmi su podlegli i procesu metaforizacije, tako da su uoene pojmovne metafore: LJUTNJA/BES JE MUNJA, LJUTNJA/BES JE VATRA i LJUTNJA/BES JE IBANJE/STRELJANJE. Metaforiki frazeologizmi Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost ustanovljena je u frazeolokom paru: nem. jmdm ein Dorn im Auge sein jmdn. stren und ihm deshalb verhasst sein; j mdm. ein rgernis sein' srp. biti trn74 u oku nekome veoma smetati nekome, jako nervirati nekoga i sl.. Proces frazeologizacije odvijao se putem slikovitog transponovanja znaenja, ime je postignuta ekspresivnost frazeologizma. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom LJUTNJA/BES JE STRANO TELO/NEPRIJATELJ (up. Chen 2007:116). Ova metafora je veoma esta u negativnim emocijama (up. konceptualizaciju straha i tuge).

Nulta ekvivalentnost Za frazeologizam u srpskom jeziku mrai se/smrklo se pred oima nekome u znaenju biti veoma ljut, besan, gnevan i sl. nije utvren frazeoloki ekvivalent. U nemakom frazeolokom fondu postoji frazeologizam slinog leksikog sastava i strukture, ali sa sasvim drugaijom semantikom jmdm wird schwarz vor den Augen jemand leidet unter pltzlicher starker Erschpfung. Ovakvi frazeologizmi nazivaju se lani prijatelji.

Frazeologizam je nastao putem metafore, a motivisan je slikom ljutite, besne osobe, odnosno uzbuene osobe koja usled navale jakih emocija gubi samokontrolu (up. Muovi 2002:144) Strukturna pojmovna metafora LJUTNJA/BES JE MRAK/TAMA PRED OIMA je uoena u ovom frazeologizmu.
74

Trn je est simbol za bol ili neku tekou, neprilike. Kao takav pojavljuje se jo i u Bibliji. Frazeologizam je zabeleen i kod minezengera ( up.LS 2005: 89).

169

Leksika razlika U frazeolokom paru nem. jmdm die Augen auskratzen (mgen) so wtend sein auf jemanden, dass man ihm am liebsten etwas Bses antte i srp. (is)kopati kome oi 'grditi nekoga75 u znaenju 'initi kome zlo, unesreiti nekoga, biti ljut na nekoga' utvrena je leksika razlika koja se nije odrazila na semantiku frazeoloke jedinice u celini, tako da je na semantikom nivou konstatovana semantika ekvivalentnost.

Nastanak frazeologizma se vezuje za metaforizaciju. Za konceptualizaciju emocija uoene su umreene pojmovne metafore LJUTNJA/BES JE OPASNOST PO OI i LJUTNJA/BES JE ATAK/NAPAD NA OI, tako da bi ove dve metafore mogle da budu i podmetafore LJUTNJA/BES JE NEPRIJATELJ, tipine za negativne emocije (up. Chen 2007:116).

4.21.2.8 UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH Nemaki kein Auge zutun/zumachen / Srpski oka/oi ne sklopiti kriti oi Ekvivalentnost PLMR NE

Parcijalna ekvivalentnost U polaznom jeziku utvren je frazeologizam nem. kein Auge zutun/zumachen nicht schlafen knnen. Njegov parcijalni ekvivalent u ciljnom jeziku je frazelogizam srp. oka/oi ne sklopiti 'biti uznemiren, uzrujan, oseati strah, pa ne moi spavati'. Frazeologizmi imaju isti leksemski sastav, ali na morfosintaksikom planu nisu potpuno ekvivalentni. Na semantikom nivou nisu utvrene kontrastivne razlike

75

Frazeologizam se koristi u formi najradije bih mu iskopao/la oi.

170

Frazeologizmi su nastali metaforizacijom. Pojmovna strukturna metafora kojom se konceptualizuje emocija u ovim ZABRINUTOST/STRAH JE NESANICA. frazeologizmima glasi: UZRUJANOST/

Nulta ekvivalentnost Frazeologizam kriti oi u znaenju 'skrivati svoju uznemirenost, nespokoj i sl' deo je srspkog frazeolokog fonda. U nemakom nije pronaen odgovarajui ekvivalent, tako da je ovo primer kojim ilustrujemo nultu ekvivalentnost. Proces frazeologizacije odvija se putem semantikog transponovanja znaenja. U semantikom talogu frazeologizma nalazimo sliku osobe koja skriva pogled jer osea uzrujanost, krivicu, stid i sl. (up. Muovi 2002:181 ). Pojmovna strukturna metafora na kojoj poiva frazeologizam glasi: UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH JE SKRIVANJE. 4.21.2.9 Somatizam oko u semantikom polju ANTIPATIJA/ODBOJNOST/ MRNJA Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost PLMR

ins Auge76 fallen/springen/stechen bosti oi nekome gledati krvavim oima nekoga dirnuti/taknuti u oko nekoga jmdn/etw. mit scheelen Augen gledati ansehen prekim/krivim nekoga/neto preiti/popreiti oi na nekoga /

NE NE

oima PLMR

ibati/oinuti/streljati/prostreliti NE oima nekoga Parcijalna ekvivalentnost - morfoloke i leksike razlike

76

Matei navodi jo dva ekvivalenta: unangenehm auffalen, etwas tut dem Auge weh (vidi HNFR 1998: 352).

171

Za frazeologizam bosti oi nekome 'neprijatno, napadno delovati na nekoga' u frazeolokom reniku navodi se kao ekvivalent frazeologizmi: ins Auge77 fallen/springen/stechen auffallen Beachtung finden; hervorstechen; nicht zu bersehen sein; bemerkt werden. Frazeologizam u nemakom jeziku ima glagolske varijable. Kontrastivnom analizom ustanovljena je razlika na morfolokom i leksikom nivou. I na semantikom nivou postoje razlike, dodue, u nijansama, poto nemaki frazeologizam nema tako negativnu konotaciju kao srpski. 78 Frazeologizmi su nastali metaforikim putem. Somatizam oko u izvornom domenu konceptualizovan je kao POSUDA/SADRATELJ, a emocija u ciljnom domenu kao napada u pojmovnoj ontolokoj metafori ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA JE NEPRIJATELJ KOJI OTEUJE POSUDU (up. konceptualizaciju straha).

Nulta ekvivalentnost Frazeologizam gledati krvavim oima nekoga u znaenju 'neto oseati prema nekome mrnju, zlobu i sl.' nema svoj odgovarajui ekvivalent u srpskom jeziku, tako da je ustanovljena nulta ekvivalentnost79. Frazeologizam je nastao metaforikim procesom. Pojmovna metafora u pozadini ovog frazeoloka izraza glasi ANTIPATIJA/ODBOJNOST/ MRNJA TERA KRV U OI. Frazeologizam dirnuti/taknuti u oko nekoga u znaenju 'mrzeti nekoga pa ga uvrediti, naneti mu bol nema odgovarajui ekvivalent u nem. jeziku. Nastao je metaforinim putem, a motivisan slikom bola i straha pri povredi oka (up. Muovi 2002:193). Metafora na kojoj poiva frazeologizam glasi: ANTIPATIJA/ODBOJNOST/ MRNJA JE NEPRIJATELJ KOJI OTEUJE POSUDU.

Gestovni frazeologizmi U ovoj grupi nalaze se frazeologizmi u znaenju 'posmatrati nekoga ili neto sa
77

Matei navodi jo dva ekvivalenta: unangenehm auffalen, etwas tut dem Auge weh (vidi HNFR 1998: 352). 78 Miler (LR 2005: 35) ga svrstava samo pod odrednicom Aufflligkeit-upadljivost. 79 Kao prevodni ekvivalenti mogu posluiti ponueni u HNFR-u jmdn haerfllt/feindselig ansehen/anblicken, to je naravno, kontekstualno uslovljeno.

172

zlobom, mrnjom, oseati prema nekome zlobu, mrnju i sl'. motivisani istim ongestom. U semantikom talogu frazeologizama nalazi se slika osobe otrog i prekog pogleda punog negativnih emocija, kao to su antipatija, mrnja, prezir i sl. (up. Muovi 2002: 188-194; Hrnjak 2005: 39-40). 1) nem. jmdn/etw. mit scheelen Augen ansehen srp. gledati prekim/krivim oima nekoga/neto preiti/popreiti oi na nekoga i sl. Za nemaki frazeologizam utvrena su dva frazeologizma u srpskom, a kontrastivnom analizom pokazalo se da se radi o parcijalnim ekvivalentnima sa leksikim i morfolokim razlikama, koje ne utiu na semantiku frazeoloke jedinice u celini. 2) Srpski frazeologizam. ibati/oinuti (streljati/prostreliti) oima nekoga nema odgovarajui ekvivalent u nemakom jeziku, pa je ustanovljena nulta ekvivalentnost (vidi sem.polje ljutnje)

4.21.2.10 Somatizam oko u semantikom polju TUGA Frazeologizmi semantikog polja TUGA formirani su uglavnom oko dve sastavnice: oi i suze, tako da je koncept TUGE u ovom sluaju povezan sa konceptom PLAA. Nemaki jmds Augen fllten sich mit Trnen

Srpski oi su su se se

Ekvivalentnost napunile/ PLMR napunile/ PLMR

navodnile nekome jmdm treten/steigen Trnen in die oi Augen

navodnile nekome PLMR

jmdm die Trnen in die Augen naterati kome suze na oi treiben jmds Augen stehen voller Trnen oi pune suza

PLMR PLMR

ganz feuchte/nasse Augen bekommen oi su nekome ovlaile 173

sich

die

Augen

nach

jmdm isplakati oi za nekim

PLMR

ausweinen sich die Augen nach jmdm

(fast/beinahe) aus dem Kopf weinen

sich die Augen rot weinen

NE

Parcijalna ekvivalentnost- morfosintaksike i leksike razlike Frazeologizmi svrstani u ovu grupu parcijalni su ekvivalenti, jer se delimino podudaraju na leksikom i morfosintaksikom nivou. 1) nem. jmds Augen fllten sich mit Trnen jmdm treten/steigen Trnen in die Augen srp. oi su se napunile/navodnile nekome 2) jmdm die Trnen in die Augen treiben srp. naterati kome suze na oi 3) nem. jmds Augen stehen voller Trnen srp. oi pune suza 4) nem.ganz feuchte/nasse Augen bekommen srp. oi su nekome ovlaile 5) nem. sich die Augen nach jmdm ausweinen /sich die Augen nach jmdm (fast/beinahe) aus dem Kopf weinen srp. isplakati oi za nekim Nulta ekvivalentnost Nulta ekvivalentnost utvrena je samo u jednom primeru. Nemaki frazeologizam nema svoj ekvivalent u srpskom jeziku. sich die Augen rot weinen srp. /

174

Svi navedeni frazeologizmi ovog semantikog polja nastali su metaforikim putem. Zajednika pojmovna metafora je strukturna metafora TUGA JE PLA. Somatizam oko konceptualizovan je kao POSUDA/SADRATELJ u izvornom domenu, tako da imamo i ukrtanje sa pojmovnom ontolokom metaforom TUGA JE MATERIJA/TENOST U POSUDI.

4.22 Somatizam srce 4.22.1 Simbolika srca Srce predstavlja centralnu taku na vertikalnom dijagramu ljudskog tela. U mnogim kulturama razvijena je simbolika srca kao centra ivota, univerzuma- fizikog i duhovnog, sredita mudrosti i oseanja. Srce simbolizuje i saoseanje, razumevanje, i ljubaznost i ljubav, a pored emocionalnih pripisuju mu se i intelektualna svojstva, (npr. u Kabali), srce upravlja i vodi. Simbolika mikrokosmosa, srca koje gori poredi se i sa suncem koje sija, kao centrom makrokosmosa. Stari Egipani su verovali da je srce sredite, simbol venosti, a kod Kelta srce je vailo kao simbol velikodunosti i saoseanja. Asteci su srce posmatrali kao sredite oveka, simbol religije, ljubavi i principa ujedinjavanja ivota. U judaizmu srce predstavlja sredite ivota i ula, oseanja i intelekta. U hrianstvu srce je simbol ljubavi, razumevanja, vere, radosti i ali i tuge. Za mistiare srce predstavlja ljubav kao sredite prosvetljenja i sree. U islamu srce predstavlja centar postojanja, oko srca duhovno, ali i intelektualno sredite. (Kamings 2004:297-298) 4.22.2 Somatizam srce u semantikim poljima

Somatizam srce javlja se kao sastavnica velikoga broja frazeologizama kako u nemakome, tako i u srpskom jeziku Nastanak znatnog broja frazeologizama motivisan je asocijativno-semantikim potencijalom somatizma srce koji takoe stimulie snane logike i emotivne reakcije. Zahvaljujui tome ova leksema razvija bogato jezgro semantikih transpozicija i motivie nastanak velikog broja frazeolokih jedinica u razliitim semantikim poljima:

175

Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja ZADOVOLJSTVO/RADOST /SREA LJUBAV OLAKANJE/SMIRENOST HLADNOKRVNOST/ODVANOST INTERESOVANJE/ELJA Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja LJUTNJA/BES/GNEV UZNEMIRENOST/UZRUJANOST STRAH MRNJA Nemaki 3 8 4 4 Srpski 3 10 6 5 Nemaki 16 20 5 3 2 Srpski 13 22 7 2 5

4.22.2.1 Somatizam srce u semantikom polju ZADOVOLJSTVO/ RADOST /SREA/

Razlikujemo frazeologizme kojima se iskazuje neko zadovoljstvo, odnosno neku radnju propraenu ovom emocijom i frazeologizme kojima se opisuje stanje srea, radosti i ushienja. Nemaki von ganzem Herzen aus vollem Herzen aus tiefstem Herzen von Herzen gern mit ganzem Herzen mit (viel) Herz mit Herz und Hand/Sinn/Hirn

Srpski od sveg srca iz puna srca od/iz sveg srca od sveg srca svim srcem (i duom) svim srcem svojim

Ekvivalentnost PE PE PLMR PLMR PLMR PLMR

svom duom, svim srcem, srcem PLMR

176

i telom freudigen Herzens leichten Herzens jmdm. ist leicht ums Herz jmdm ist warm ums Herz jmdm lacht das Herz im Leibe draga srca laka srca lako je pri srcu nekome nekome je toplo oko srca smeju mu se brci igra srce nekome/srce mu je zaigralo od radosti jemandem geht das Herz auf jmdm hpft das Herz vor Freude jmds Herz schlgt hher / srce se iri /topi od miline skoilo je srce nekome srce mu kuca jae PLMR PLMR PLMR PLMR PLMR PE PE PLMR

srce je na mestu nekome /dolo NE je/stalo je srce nekome na mesto

das

Herz

im

(Leibe)

will puno je srce nekome

PSE

jmdm/einem zerspringen

Motivacija putem simbola Motivacija moe poivati na razliitim kognitivnim modelima,

konceptualnim metaforama kao i na simbolikom znanju.80 U ovoj grupi nalaze se frazeologizmi nastali putem simbola srce. Dobrovolski somatizme smatra kvazi-

simbolima (1995: 29; 1996: 69-74). Frazeologizmi koji nastaju ovim putem ne mogu biti opisani na isti nain kao i metaforiki motivisani frazeologizmi (up. Dobrovolski/Pirainen 2009: 29-31).

80

O ovom nainu motivacije je ve bilo govora u prethodnim poglavljima.

177

Potpuna ekvivalentnost Frazeologizmi, kod kojih nisu utvrene kontrastivne razlike, svrstani su u ovu podgrupu. Podudaraju se na leksikom, morfolokom, formalnom/strukturnom i semantikom nivou. 1) nem. von ganzem Herzen81 herzlich; aufrichtig; voller berzeugung; voll und ganz srp. od sveg srca iskreno, s ljubavlju, rado, s zadovoljstvom 2) nem. aus vollem Herzen herzlich; aufrichtig; voller berzeugung; voll und ganz srp. iz puna srca iskreno, s ljubavlju, rado, s zadovoljstvom.

Parcijalna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost, poto su se iskazale razlike na leksikom i morfosintaksikom nivou. 1) nem. aus tiefstem Herzen herzlich; aufrichtig; voller berzeugung; voll und ganz srp. od/iz sveg srca iskreno s ljubavlju, rado, s zadovoljstvom 2) nem. von Herzen gern 82 sehr gern srp. od sveg srca rado iskreno, s ljubavlju, rado, s zadovoljstvom

81

Ovaj frazeoloki izraz zabeleen je i u Bibliji (Mt 23,37 ) Von ganzem Herzen, von ganzer Seele und von ganzem Gemte.
82

U Dudenu navedeno jo jedno znaenje aus voller berzeugung

178

3) nem. mit ganzem Herzen herzlich; aufrichtig; voller berzeugung; voll und ganz srp. svim srcem (i duom) 4) nem. mit (viel) Herz mit berzeugung /Anteilnahme / Gefhl svim srcem svim srcem svojim, od srca 5) nem. mit Herz und Hand/Sinn/Hirn mit berzeugung und Tatkraft svom duom, svim srcem, srcem i telom vrlo rado, s oduevljenjem, sa zadovoljstvom 6) nem. freudigen Herzens srp. draga srca rado, sa zadovoljstvom 7) nem. leichten Herzens ohne, dass es schwer fllt; ohne sich berwinden zu mssen; gerne srp. laka srca radosno, sa zadovoljstvom, bez kolebanja

Metaforiki frazeologizmi Semantika frazeologizma se moe interpretirati na osnovu metaforike baze. Frazeologizmi svrstani u ovu grupu nastali su metaforikim putem.

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost ustanovljena je u narednim frazeolokim parovima: 1) nem. jmdm. ist leicht ums Herz srp. lako je pri srcu nekome zadovoljan je, veseo, srean.

U pozadini frazeologizma nalazimo sliku srene i zadovoljne osobe koja osea lakou u grudima (Muovi 2002:20). Konceptualna metafora na kojoj poiva frazeologizam glasi: ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE LAKOA (up. Sadikaj 2010: 106) 2) nem. jmdm ist warm ums Herz jmd ist gerhrt/freudig berhrt srp. nekome je toplo oko srca 'veseo je, radostan, osea se ugodno' 179

Strukturnom

pojmovnom

metaforom

ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE

TOPLOTA/TOPLINA konceptualizovana je emocija (Kvecses 2002: 84-90). Chen (up. 2007: 171) u pozadini ovog frazeologizma konstituie metaforu RADOST JE UNUTRANJI NEMIR.

Parcijalna ekvivalentnost Leksike i morfoloke razlike Na leksikom, stukturno-formalnom i morfolokom nivou frazeologizmi se samo delimino poklapaju. I slika na kojoj poivaju frazeologizmi nije identina, tako da su razlike u nekim primerima iskazane ak i na konceptualnom nivou. 1) Za nem. frazeologizam jmdm lacht das Herz im Leibe er ist voller Freude, ist berglcklich utvreni su parcijalni ekvivalenti sa somatizmima srce i brk: 1. smeju mu se brci 2. igra srce nekome/srce mu je zaigralo od radosti zadovoljstvo. Frazeologizmi su nastali putem metafore koja zapravo poiva na metonimiji. Somatizam brk i somatizam srce konceptualizovani su kao IVO BIE (Sadikaj 2010:80 ), a emocija pojmovnim metaforama ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE SMEH I ZADOVOLJSTVO/ RADOST/SREA/ JE IGRA/PLES (up. Chen 2007: 167170). 2) nem. jemandem geht das Herz auf jemand kommt in eine feierliche Stimmung; jemand bekommt das gute Gefhl, einem besonderen Ereignis beizuwohnen srp. srce se iri /topi od miline U motivacionoj bazi nemakog frazeologizma nalazimo dve slike: izlazak sunca 83 i rast biljke (up. Chen 2007:172-173), tako da je somatizam konceptualizovan u pojmovnoj metafori SRCE JE BILJKA (Sadikaj 2010:83), a emocija pojmovnom
oseati veliku radost,

83

up. nem. der Sonnenaufgang

180

strukturnom metaforom

ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE

RAST/RAST

BILJKE (up. Klikovac 2004 : 210) 3) nem. jmdm hpft das Herz vor Freude ,jemand freut sich; jemand ist glcklich srp. skoilo je srce nekome 'osea veliku radost, zadovoljstvo, sreu i sl.' Nastanak frazeologizma motivisan je slikom radosne i srene osobe koja ima oseaj da su joj grudi ive (up. Muovi 2002:21-20). Somatizam je metaforiki izraen kao IVO BIE (Sadikaj 2010:80), a emocija ukrtenim metaforama: strukturnom pojmovnom metaforom ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE RAST/SKOK (up. Chen 2007:172-173) i orijentacionom metaforom ZADOVOLJSTVO /RADOST/SREA JE GORE (up. Sadikaj 2010:110; Lakoff/Johnson 2007:22-31).

4) nem. jmds Herz schlgt hher jmd. ist erwartungsvoll, voll freudiger Erregung srp. srce mu kuca jae biti veseo, radostan, srean Kao i u prethodnom frazeologizmu emocija je konceptualizovana ukrtanjem strukturne i orijentacione pojmovne metafore : ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/ JE RAST (up.Chen 2007:172-173) I ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE GORE (Sadikaj 2010:110; Lakoff/Johnson 2007:22-31). Nulta ekvivalentnost Za srp. frazeologizme nije utvren odgovarajui ekvivalent, pa je ustanovljena nulta ekvivalentnost. srp. srce je na mestu nekome /dolo je/stalo je srce na mesto nekome biti vrlo zadovoljan, srean. Muovi (2002:18-19) smatra da je nastanak frazeologizma motivisan zadovoljstvom koje nastaje kad se neto precizno izvaga. Somatizam je konceptualizovan kao IVO BIE, a strukturna pojmovna metafora kojom je izraen emocija glasi ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/ JE BITI NA PRAVOM MESTU.

181

Parcijalna semantika ekvivalentnost Za frazeologizam srp. puno je srce nekome84 zadovoljan je, radostan, srean kao prevodni ekvivalent smo utvrdili nem. das Herz im (Leibe) will jmdm//einem zerspringen (vor Freude/Leid). Frazeologizmi su motivisani metaforom. U oba frazeologizma somatizam je konceptualizovan kao POSUDA/SADRATELJ, a za konceptualizaciju emocije imamo ontoloke metafore, odnosno JE metafore omeenog U prostora PUNOJ MATERIJA/TENOST

ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/ POSUDI.

4.22.2.2 Somatizam srce u semantikom polju LJUBAV Nemaki jmdn im Herzen tragen

Srpski nositi/imati nekoga/neto u

Ekvivalentnost srcu PE

jmdn in sein Herz schlieen/ jmdn in sein Herz geschlossen haben jmdm sein Herz

zakljuati nekoga u svoje srce PE

ffnen/erffnen otvoriti/rastvoriti [svoje] srce PE nekome pokloniti svoje srce nekome ukrasti srce nekome neije srce pripada nekome zadobiti/osvojiti neije srce PE PE PE

/aufschlieen jmdm sein Herz schenken jmdm das/sein Herz stehlen jmds Herz gehrt jmdm/einer Sache einem/jmdm ans Herz gewachsen sein jmds Herz gewinnen jmdm sein Herz schenken

prirasti k srcu/za srce nekome PE PE

predavati/predati (svoje) srce PLR nekome

jmdm sein Herz zu Fen legen ein Herz und eine Seele sein
84

baciti nekome srce pod noge biti jedno telo i jedna dua

PLR PLR

Matei (NJHUR

) navodi kao prevodni ekvivalent jmdm lacht das Herz im Leibe).

182

sich jmdm mit Herz und Seele (dati se nekome) duom i PLR verschreiben einem/jmdm ans Herz gewachsen sein telom prirasti/prianjati/prionuti za PLMR srce nekome sein Herz fr jmdn/etw. entdecken otvoriti/rastvoriti (svoje) srce PLMR nekome sich in die Herzen [der Menschen] ukrasti neije/nekome srce stehlen sein Herz an jmdn/etw. verlieren izgubiti glavu PLMR PML jemandes Herz/alle Herzen im Sturm osvojiti neije srce erobern sich die Herzen (der Menschen) ukrasti neije srce stehlen jmds Herzen nahestehen jmdm am Herzen liegen / na/u srcu biti na ( u) srcu biti nekome eve pevaju u srcu nekome izgori kome srce za kim/im srce mi vene i kopni za nekim dirati/dirnuti u srce nekoga alle/die entgegen Herzen fliegen jmdm / PML PML NE NE NE NE NE PML PLMR

Potpuna ekvivalentnost Kontrastivna analiza je pokazala da frazeologizmi ove grupe imaju isti leksiki sastav, formu i strukturu, tako da je utvrena potpuna ekvivalentnost.

1) nem. jmdn im Herzen tragen 'jmdn/etwas lieben; hingebungsvoll an jemanden/ etwas denken srp. nositi/imati u srcu nekoga/neto 'voleti nekoga ili neto oseati neprestanu ljubav prema nekome ili neemu'

183

2) nem. jmdn in sein Herz schlieen/jmdn in sein Herz geschlossen haben jmdn lieb gewinnen, sehr gernhaben srp. zakljuati nekoga u svoje srce85 'zavoleti nekoga' 3) nem. jmdm sein Herz ffnen/erffnen/aufschlieen 86 srp. otvoriti/rastvoriti [svoje] srce nekome 'poveriti se nekome, prigrliti, zavoleti nekoga, primiti nekoga s ljubavlju' Prethodna tri frazeologizma konceptualizuju emociju kao dragocen objekat u posudi ontolokom pojmovnom metaforom LJUBAV JE DRAGOCENOST U POSUDI (up.Risti 2012). Somatizam srce u izvornom domenu posmatra se kao posuda/sadratelj. Metafore posude ili metafore omeenog prostora po Lakofu i Donsonu (2003: 29) spadaju u osnovne metafore, kada je u pitanju konceptualizacija sveta oko nas. Frazeologizmi poiva na slici dragocenosti koja se uva u krinji.87

4) nem. jmdm sein Herz schenken ,jemanden sehr lieben, jemandem seine ganze Liebe zuwenden srp. pokloniti svoje srce nekome 'voleti nekoga jako'. Somatizam srce se metaforizuje kao POKLON, a emocija u strukturnoj pojmovnoj metafori LJUBAV JE POKLON/POKLANJANJE. Poklanjanje srca kao simbol ljubavi veoma je star.

5) nem. jmdm das/sein Herz stehlen 'jmdn in sich verliebt machen' srp. ukrasti srce nekome

85 86

Frazeologizam nije posvedoen u renicima, ali postoji u govornom jeziku. Frazeologizam je polisemian. 87 Poreenje srca sa krinjom i slika kljuia koja uz to ide prisutna je u knjievnosti ( pesmama, bajkama itd) (up. LSR 1991-1992: 706; LR 2005: 252).

184

Frazeologizam je nastao metaforikim putem, pri emu se srce konceptualizuje kao OBJEKAT/DRAGOCENOST, a za konceptualizaciju emocije uoene su umreene metafore LJUBAV JE KRAA I LJUBAV JE LOPOV. 6) nem. jmds Herz gehrt jmdm/einer Sache jemandes Interesse ist ganz auf etwas gerichtet; jemand betreibt etwas mit Leidenschaft, lebt fr etwas: sein Herz gehrt der Musik, dem Fuball srp. neije srce pripada nekome Frazeologizam je nastao semantikom transpozicijom bazne sintagme putem metafore. Koncept ljubavi izraen je strukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE PRIPADANJE NEKOME.

7) nem. einem/jmdm ans Herz gewachsen sein jmdm sehr lieb geworden sein srp. prirasti k srcu(za srce) nekome izazvati simpatije kod nekoga, biti drag nekome. Frazeologizam poiva na umreenim metaforama: strukturnoj pojmovnoj metafori LJUBAV JE BILJKA (Prodanovi-Stanki 2009:77-87) i strukturnoj orijentacionoj metafori LJUBAV JE FIZIKA BLIZINA (up.Sadikaj 2010: 113-114). 8) nem. jmds Herz gewinnen jmdn verliebt machen; jemandes Zuneigung erfahren srp. zadobiti/osvojiti neije srce osvojiti, zadobiti neiju ljubav Koncept igre je omiljen izvorni domen u konceptualizaciji ivota88 uopte, pa je prisutan i u konceptualizaciji ljubavi, pri emu se ljubav metaforizuje kao igra na sreu u strukturnim pojmovnim metaforama LJUBAV JE KOCKA/IGRA NA SREU i LJUBAV JE DOBITAK (up.Sadikaj 2010: 96; Risti 2012).
88

Lakof i Donson(2007: 65) i Kevee (2002: 72) takoe navode ovu metaforu IVOT JE IGRA NA SREU .

185

Parcijalna ekvivalentnost Leksike razlike Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama konstatovana je u narednim primerima: 1) nem. jmdm sein Herz schenken jmdn sehr lieben, jemandem seine ganze Liebe zuwenden srp. predavati/predati (svoje) srce nekome 'zavoleti nekoga' (vidi prethodnu grupu)

2) nem. jmdm sein Herz zu Fen legen jmndm seine Liebe/Verehrung zeigen srp. baciti nekome srce pod noge 'pokazati nekome ljubav, potovanje, odanost' Emocija ljubavi je konceptualizovana ukrtenim pojmovnim metaforama, i to

orijentacionom metaforom LJUBAV JE DOLE i STRUKTURNOM METAFOROM LJUBAV JE PONIZNOST/POKORAVANJE. Po Lakofu i Donsonu orijentacione metafore poivaju na naim saznanjima, kako fizikim, tako i kulturolokim.

Orijentacione metafore daju nekom konceptu prostorne relacije, npr. RAZUM JE GORE, OSEANJA SU DOLE (Lakoff/Johnson 2007:22-30). 3) nem. ein Herz und eine Seele sein unzertrennlich, sehr einig miteinander sein srp. biti jedno telo i jedna dua89 'iveti u velikoj slozi s nekim, biti gotovo istih stavova/misli/oseanja/biti nerazdvojan' 4) nem. sich jmdm mit Herz und Seele verschreiben srp. (dati se nekome) duom i telom '(dati se nekome) potpuno, u svemu' Frazeologizmi 3) i jedinstva. 4) u semantikom talogu imaju istu sliku ljubavi kao

U metaforikom strukturiranju ljubavi nailazimo na razliite slike

jedinstva, razliitih formi i relacija (Schmitt 1995-1/1996:4762). Ljudi instiktivno ude za blizinom drugih, naroito onih koje vole, tako da se emocija konceptualizuje

89

Frazeologizam je zabeleen u Novom zavjetu, Djela apostolska 4, 32A : u naroda koji verova bee jedno srce i jedna dua; i nijedan ne govorae za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bee zajedniko.

186

stukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE FIZIKA BLIZINA (Sadikaj 2010: 113-114, Risti 2012) . Leksike i morfoloke razlike Naredni frazeologizmi pokazuju odreene razlike u leksikom sastavu, a zatim i na morfolokom nivou, pri emu treba naglasiti da je semantika frazeolokih jedinica ouvana, u pitanju su potpuni semantiki ekvivalenti. 1) nem. einem/jmdm ans Herz gewachsen sein jmdm sehr lieb geworden sein srp. prirasti/prianjati/prionuti za srce nekome 'izazvati simpatije kod nekoga, biti drag nekome'. Frazeologizam ima jo jedan parcijalni ekvivalent varijantu sviti se oko srca nekome 'postati drag, omiliti se nekome' (vidi prethodnu grupu). 2) nem. sein Herz fr jmdn/etw. entdecken 90 sich begeistern fr etwas/jmdn srp. otvoriti/rastvoriti (svoje) srce nekome 'poveriti se nekome, prigrliti, zavoleti nekoga' (up. Muovi 2002: 29) Frazeologizmi su motivisani strukturnom metaforom LJUBAV JE NETO SKRIVENO (U POSUDI), a srce u izvornom domenu je konceptualizovano u ontolokoj metafori SRCE JE POSUDA. 3) nem. sich in die Herzen [der Menschen] stehlen die Sympathie, Zuneigung vieler gewinnen srp. ukrasti neije/nekome srce zadobiti neiju ljubav Motivacija frazeologizma poiva na ukrtenim/umreenim konceptualnim metaforama LJUBAV JE KRAA I LJUBAV JE LOPOV, pri emu je somatizam srce

konceptualizovan kao OBJEKAT/DRAGOCENOST (up. prethodnu grupu). 4) nem. sein Herz an jmdn/etw. verlieren sich in jemanden verlieben srp. izgubiti glavu za nekim oseati strasnu ljubav, zaljubiti se u nekoga
90

Nach dem Lustspiel Sie hat ihr Herz entdeckt von Wolfgang Mller von Knigswinter, 1865: erst in spteren Jahren entdeckte er sein Herz fr die Kunst.

187

U nemakom jeziku za ljubav metaforiki stoji somatizam srce, a u srpskom glava. Emocija se metaforizuje kao igra na sreu u strukturnim pojmovnim metaforama LJUBAV JE KOCKA i LJUBAV JE GUBITAK (up.Sadikaj 2010: 96; Risti 2012). U srpskom jeziku je mogua i metafora LJUBAV JE SMRT(up. 4.6.2.1). Morfosintaksike razlike Razlike su se manifestovale na morfosintaksikom i formalnom, tj. strukturnom nivou: 1) nem. jemandes Herz/alle Herzen im Sturm erobern jemandes Sympathie/alle Sympathien schnell gewinnen, schnell bei allen beliebt sein srp. osvojiti neije srce 'zadobiti neiju ljubav, naklonost, simpatije' Srce metaforiki stoji za ljubav, a konceptualizuje se kao OBJEKAT za osvajanje Sadikaj (2010: 64-65) u ovom sluaju navodi metaforu SRCE JE TVRAVA ZA OSVAJANJE. Dve pojmovne metafore ukrtene su u LJUBAV JE OSVAJANJE OBJEKTA I LJUBAV JE RAT. konceptualizaciji emocije:

2) nem. sich die Herzen (der Menschen) stehlen 'die Sympathien vieler gewinnen', srp. ukrasti neije srce ' zadobiti neiju, naklonost, simpatije, ljubav' Somatizam se metaforizuje kao OBJEKAT, a strukturna pojmovna metafora LJUBAV JE KRAA aktivirana je za konceptualizaciju emocije. 3) nem. jmds Herzen nahestehen sehr gemocht werden; ein enger Freund sein selten, gehoben srp. na/u srcu biti nekome oseati simpatije, naklonjenost, ljubav i sl prema nekome/ neemu' 4) nem. jmdm am Herzen liegen fr jemanden ganz persnlich von groer Wichtigkeit sein: die Kinder und ihre Erziehung liegen ihm besonders am Herzen

188

srp. na ( u) srcu biti nekome 'oseati simpatije, naklonjenost, ljubav i sl prema nekome/ neemu.' Frazeologizmi 3) i 4) (Sadikaj 2010: 113-114). motivisan su metaforom LJUBAV JE FIZIKA BLIZINA

Nulta ekvivalentnost Za naredne frazeologizme iz srpskog frazeolokog fonda nismo pronali frazeoloke ekvivalente, pa smo ih svrstali u nultu ekvivalentnost: 1) srp. eve pevaju u srcu nekome
91

'zaljubljen je, oduevljen, srean'.

Muovi smatra da je frazeologizam (2002: 34) nastao semantikom transpozicijom perifrastine bazne sintagme. Kod perifraze jedan pojam se zamenjuje njegovim vielanim opisom, a poeljno je da bude slikovita, da bi se smatrala frazeolokim izrazom (Mrevi-Radovi 1987: 44). Srce se konceptualizuje kao PROSTOR, a emocija strukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE PTIIJA PESMA/POJ PTICE. 2) srp. izgori kome srce za kim/im osea veliku elju, ljubav i sl. Nastao je

semantikom transpozicijom bazne nefrazeoloke sintagme metaforinim putem. Strukturna pojmovna metafora LJUBAV JE VATRA nalazi se u pozadini ovoga frazeologizma.

3) srp. srce mi vene i kopni za nekim Motivacionu sliku frazeologizma ini slika biljke koja vene usled nedostatka ljubavi i panje. Srce i ljubav se konceptualizuju strukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE BILJKA. 4) dirati/dirnuti u srce nekoga92 'sviati se nekome, uzbuivati nekoga'

91

Frazeologizam nije potvren u Mateiu (up. Muovi 2002: 34)

189

Srce se konceptualizuje kao centar (Sadikaj 2010:85), kao sredite mesta (up. Prodanovi-Stanki 2009:77-87), a emocija strukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE DODIR.

5) nem. alle/die Herzen fliegen jmdm entgegen Frazeologizam je motivisan letom ptice. Srce je metaforiki prikazano kao ptica, a emocija strukturnom pojmovnom metaforom LJUBAV JE PTIIJI LET. 4.22.2.3 Somatizam srce u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST Nemaki jmdm fllt ein Stein vom Herzen jmdm fllt eine Last vom Herzen sein Herz erleichtern jmdm das (sein) Herz ausschten

Srpski pao je kamen sa srca nekome teret je pao sa srca nekome olakati srce

Ekvivalentnost PE PE PE

istresti/izliti, razgaliti [svoje] PE srce davati/dati /putati/pustiti srcu PSE maha/ dati oduka srcu olakalo/odlaknulo je kome srcu

seinem Herzen Luft machen

seinem Herzen Luft machen

pustiti/dati srcu na volju

PSE

Potpuna ekvivalentnost 1) nem. jmdm fllt ein Stein vom Herzen 93 jmnd ist erleichtert/froh srp. pao je kamen sa srca nekome 'osetio je olakanje, osloboen je brige, strepnje i sl'.
92
93

Frazeologizam ima i negativno znaenje povrediti nekoga, ganuti (up. HNFR: 631) Up. jmdm fllt ein Mhlstein vom Herzen

190

Frazeologizam je posvedoen jo u 15 veku, a nastanak se dovodi u vezu sa teskobom koja se osea u grudima u nekim neprijatnim situacijama i oseajem olakanja usled pozitivnog razvoja dogaaja (LR : 577; Muovi 2002: 40). 2) nem. jmdm fllt eine Last vom Herzen jemand ist erleichtert; jemand ist froh ber die Lsung eines Problems srp. teret je pao sa srca nekome 'oslobodio se velike brige, tegobe i sl'. Motivisan je slikom olakanja u grudima koje nastaje poto se oslobodimo nekog velikog tereta (up. Muovi 2002: 40).

3) nem. sein Herz erleichtern 'sich von Kummer befreien; sich aussprechen; etwas bekennen srp. olakati srce 'osetiti lakou, uteiti se'. Zajednika strukturna pojmovna metafora za frazeologizme 1), 2), i 3) je OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE OD TERETA. Negativne emocije esto se konceptualizuju kao teret (up. Sadikaj 2010:104-106). 4) nem. jmdm das (sein) Herz ausschten94 sich jmdm. anvertrauen; jmdm. seine Not oder Sorgen schildern srp. istresti/izliti, razgaliti [svoje] srce 'uspokojiti se, uteiti se, olakatio duu, osloboditi se emocionalne napetosti, tuge, razoarenja'. U srpskom jeziku postoji i varijanta ovog frazelogizma izliti/proliti duu. Nastao je semantikom transpozicijom perifrastine bazne sintagme, pri emu je semantika dominanta srce konotativno upotrebljena (up. Muovi 2002: 42). U ovom fraeologizmu srce je konceptualizovano kao POSUDA/SADRATELJ, a emocija kao
94

Nemaki frazeologizam je posvedoen u Bibliji na vie mesta (Stari zavet :1. Sam. 1,15 und Psalm 42,5). Psalm 62,9: "Hoffet auf ihn allezeit, liebe Leute, schttet euer Herz vor ihm aus; Gott ist unsre Zuversicht." 1. Samuel 1,15: "Hanna aber antwortete und sprach: Nein, mein Herr, ich bin ein betrbtes Weib. Wein und starkes Getrnk habe ich nicht getrunken, sondern habe mein Herz vor dem HERRN ausgeschttet.". U srpskom jeziku: Dua se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Boji, a ljudstvo praznujui pevae i podvikivae. Ali Ana odgovori i ree: Nisam pijana, gospodaru, nego sam ena tuna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pia; nego izlivam duu svoju pred Gospodom.

191

MATERIJA/FLUID, POSUDE.

OLAKANJE/SMIRENOST

JE

IENJE/PROSIPANJE

Parcijalna semantika ekvivalentnost Nemaki frazeologizam ima nekoliko nepotpunih ekvivalenata u srpskom jeziku. Semantika frazeologizma u celini je sauvana, ali poto se slika ipak razlikuje, svrstali smo ga u grupu sa parcijalnom semantikom ekvivalentnou. 1) nem. seinem Herzen Luft machen seinen rger freimtig bekunden; sagen, was einen strt/bewegt, sich vom rger befreien; das, was einen rgert und bedrckt, aussprechen srp. davati/dati /putati/pustiti srcu maha/ dati oduka srcu olakalo/odlaknulo je kome srcu u znaenju 'oseati olakanje, oslobaati se kakvog duevnog tereta'. Frazeologizam je nastao metaforikim putem. Pojmovna metafora koja slui kao interpretacijski okvir za ovaj frazeologizam, je strukturna metafora OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE POSUDE OD USTAJALOSTI odnosno OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE POSUDE OD TERETA. Koncept nagomilanog ili ustajalog je esto prisutan u negativnim emocijama (up.Sadikaj 2010:121). Za srp. frazeologizam pustiti/dati srcu na volju 'umiriti se prepustivi se oseanjima' kao semantiki, tj. prevodni ekvivalent se smatra prethodni frazeologizam nem. seinem Herzen Luft machen. Frazeologizam je nastao metaforikim putem, pri emu su aktivirane pojmovne metafore OLAKANJE/SMIRENOST JE POPUTANJE SRCU i OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE POSUDE OD USTAJALOSTI.

192

4.22.2.4 Somatizam srce u semantikom polju HLADNOKRVNOST/ ODVANOST Nemaki sich ein Herz fassen sein Herz in beide Hnde nehmen leichten Herzens

Srpski stegnuti srce / laka srca

Ekvivalentnost PLR NE PE

Parcijalna ekvivalentnost Leksike razlike Naredni frazeologizam ima delimino poklapanje leksemske strukture: nem. sich ein Herz fassen95 'mutig/tapfer sein; Angst/Hemmung berwinden' nem. stegnuti srce 'savladati se, ohrabriti se'. U mnogim frazeolokim izrazima srce je simbol hrabrosti. Frazeologizmi su nastali metaforikim putem. Pojmovna metafora kojom se konceptualizuje emocija glasi HLADNOKRVNOST/ODVANOST JE UZIMANJE SRCA U SVOJE RUKE/ STEZANJE SRCA.

Nulta ekvivalentnost Nemaki frazeologizam sein Herz in beide Hnde nehmen sich zusammennehmen; Mut fassen; sich berwinden nema odgovarajui frazeoloki ekvivalent u srpskom jeziku. Frazeologizam nastaje procesom metaforizacije, a pojmovna metafora HLADNOKRVNOST/ODVANOST JE UZIMANJE SRCA U SVOJE RUKE je u pozadini frazeologizma.

Potpuna ekvivalentnost Potpuna ekvivalentnost je utvrena samo u jednom frazeolokom paru:

95

Mrazovi/Primorac (up.NSFR: 413) ne navode ovaj frazeologizam kao ekvivalent za nem. sich ein Herz fassen, ali ga Matei (HNFR: 541) smatra ekvivalentom.

193

nem. leichten Herzens 'ohne, dass es schwer fllt; ohne sich berwinden zu mssen' srp. laka srca 'bez razmiljanja o posledicama, spokojno, ravnoduno'. Nastao je semantikom transpozicijom metaforinim putem, a strukturna pojmovna metafora HLADNOKRVNOST/ODVANOST JE LAKOA je kognitivni mehanizam pomou kojeg se konceptualizuje emocija. 4.22.2.5 Somatizam srce u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA Nemaki / /

Srpski zinulo je srce nekome neim

Ekvivalentnost NE

puca srce nekome za nekim/ NE izgori kome srce za kim/im vue/povuklo je srce nekoga ite mu srce neto, udi

/ das Herz treibt jmdn zu etwas jmdm steht das Herz nach etw.

NE PLR PLR

Nulta ekvivalentnost Naredni primeri ciljnog jezika nemaju svoje frazeoloke ekvivalente u polaznom jeziku. 1) srp. zinulo je srce nekome 'jako neto eli' Frazeologizam ima strukturu bezline reenice. Nastao je semantikom

transpozicijom bazne nefrazeoloke sintagme metaforinim putem (up. Muovi 2002:65-66). Somatizam srce konceptualizuje se kao IVO BIE OTVORENIH USTA, a emocija strukturnom pojmovnom metaforom INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD. 2) puca srce nekome za nekim/neim 'neko jako eli nekoga/neto, veoma ezne za nekim/neim

194

Ontoloka pojmovna metafora SRCE JE POSUDA nalazi se u izvornom domenu ovog metaforikog izraza, a strukturna pojmovna metafora INTERESOVANJE/ELJA JE UNITAVANJE POSUDE za konceptualizaciju emocije u ciljnom domenu. 3) izgori kome srce za kim/im osea veliku elju, ljubav i sl. elja je u slikovitim izrazima esto metaforiki prikazana kao vatra. Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne sintagme (up. Muovi 2002:66). Strukturnom pojmovnom metaforom INTERESOVANJE/ELJA JE VATRA konceptualizovana je emocija (up. sa konceptualizacijom ljubavi).

Parcijalna ekvivalentnost Leksike razlike 4) nem. das Herz treibt/zieht jmdn zu etwas srp. vue/povuklo je srce nekoga 'jako eli neto, jako je opsednut neim'.

Frazeologizam je nastao metaforizacijom bazne nefrazeoloke sintagme (up. Muovi: 66). Ukrtanjem strukturne pojmovne metafore INTERESOVANJE/ELJA JE FIZIKA SILA frazeolokim izrazima. i orijentacione pojmovne metafore LJUBAV JE FIZIKA BLIZINA (Sadikaj 2010:113-114; Risti 2012) konceptualizovana je emocija u ovim

5) nach etw.

nem. jmdm steht das Herz srp. ite mu srce neto, udi 'jako eli neto, jako je opsednut neim'

Koncept INTERESOVANJA/ELJE blizak je konceptu LJUBAVI, pa

imaju i

zajednike metafore u pozadini frazeolokih izraza: strukturna pojmovna metafora INTERESOVANJE/ELJA JE ENJA i INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD.

195

4.22.2.6 Somatizam srce u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV Nemaki / seine Wut an jmdm auslassen sein Mtchen an jmdm khlen jmd kocht vor Wut

Srpski biti nakraj srca iskaljivati/iskaliti nekoga kipi u srcu nekome srce

Ekvivalentnost NE na PLMR

PLMR

Nulta ekvivalentnost Nulta ekvivalentnost ustanovljena je samo u jednom primeru u ovom semantikom polju. Za srpski frazeologizam nakraj srca (ne/biti ) u znaenju 'razdraljiv, angrizav, ljutit i sl'. nije utvren odgovarajui ekvivalent u nemakom jeziku. to se tie nastanka frazeologizma, Muovi (up.2002:131) smatra da je u pitanju proces metaforizacije. U semantikom talogu ovog metaforikog izraza motivisane su obe lekseme. Srce je konceptualizovano kao posuda, a emocija LJUTNJA/BES/GNEV KAO MATERIJA U POSUDI. Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim i morfolokim razlikama Frazeologizam iz ciljnog jezika srp. iskaljivati/ iskaliti srce na nekoga izlivati svoj bes, gnev, srdbu i sl na nekoga nema ekvivalent sa somatizmom u nemakom jeziku. Frazeologimi imaju razliiti leksemski sastav, ali istu strukturu. Slika koja je motivisala nastanak frazeologizma je neto drugaija, no, uprkos tome na semantikom nivou imamo isto leksikalizovano znaenje. Matei (HNFR:539) nudi dva potencijalna frazeoloka ekvivalenta: nem. seine Wut an jmdm auslassen sein Mtchen an jmdm khlen seinen Zorn auslassen (an jemandem); sich abreagieren

U motivisanju srp. frazeologizma aktivna su oba komponenta: i leksema srce u prenesenom znaenju i glagol iskaliti, koji je razvio svoje samostalno metarofino znaenje (dati oduka jakom oseanju, ravom raspoloenju itd. up. RSJ MS:480). 196

Nastali su perifrastinim putem (up. Muovi 2002:48). Slikovitom perifrazom preneseno je znaenje glagola koje je razvijeno u frazeolokoj jedinici (up. MreviRadovi 1987:44-46). U srednjevisokonjemakom jeziku leksema "muot" oznaavala je sve aspekte duevnog unutranjeg sveta i kao sedite hrabrosti simbolizovala je zapravo srce. Frazeologizam je zabeleen u Pesmi o Nibelunzima (str.1327), a deminutivni oblik datira od 16.veka (up. LR: 424). Pojmovna pozadini metafora na kojoj poiva srpski je frazeologizam pojmovna glasi:

LJUTNJA/BES/GNEV JE IZLIVANJE VRELE MATERIJE/TENOSTI IZ POSUDE. U nemakog frazeologizma strukturisana metafora LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELA MATERIJA/TENOST KOJA SE HLADI. Za srpski frazeologizam kipi u srcu nekome u znaenju 'veoma je ljut, besan' Matei kao ekvivalent navodi delimino idiomatizovani frazeologizam nem. jmd kocht vor Wut aufgebracht sein; sich aufregen; uerst wtend sein. Oba frazeologizma motivisana su slikom ljutite i besne osobe crvene u licu (up. Muovi 129). U izvornom domenu aktivirana je ontoloka pojmovna metafora SRCE JE POSUDA, a emocija se konceptualizuje pojmovnom metaforom LJUTNJA/BES/ GNEV JE VRELA MATERIJA/TENOST U POSUDI, odnosno strukturnom pojmovnom metaforom LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELINA (up.Kvecses 2002: 165177 ; Lakoff/ Kvecses 1983:3, Lakoff 1987:387; Weber 1953:43). 4.22.2.7 Somatizam srce u semantikom polju UZNEMIRENOST/UZRUJANOST Nemaki schweren Herzens einen Stein auf dem Herzen haben etw. rhrt jmds Herz

Srpski teka srca imati kamen na srcu/na dui dirati/dirnuti/taknuti /duu nekoga u

Ekvivalentnost PE PE

srce PLMR

sich etwas zu Herzen nehmen uzimati/uzeti/primati/primiti k PLMR (gehen lassen) 197 srcu neto

jmdm dreht sich das Herz im srce se kida/cepa nekome Leib[e] herum jmdm tut das Herz im Leibe weh jmdm zu Herzen gehen boli/zabolelo je srce nekoga dirnuti koga do dna due/srca se/stee se

PMLR+PSE

PLMR PLMR

das Herz schnrt/krampft sich steglo jmdm zusammen

kome PLMR

srce/oko srca (otesnilo se) oko srca nekome stajati kome kao trn pod srcem NE

ohladilo se/ledi se srce nekome NE

Potpuna ekvivalentnost Naredna dva frazeoloka para nemaju izraene kontrastivne razlike, pa je utvrena potpuna ekvivalentnost. 1) nem. schweren96 Herzens nur sehr ungern; tief bekmmert srp. teka srca 'nerado, preko volje, zabrinuto' 2) nem. einen Stein auf dem Herzen haben srp. imati kamen na srcu/na dui 'oseati i sl'.'oseati potitenost, teskobu' Srpski frazeologizam ima varijanti oblik sa semantikom dominantom dua. U tom sluaju bi bila ustanovljena parcijalno podudaranje na leksikom nivou. U semantikom talogu frazeolokih izraza pronalazimo sliku neprijatnosti koju stvara neka negativna emocija. Konceptualna metafora u osnovi ovihh frazeologizma je UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE TERET. Parcijalna ekvivalentnost Leksike razlike i morfoloke razlike 1) nem. etw. rhrt jmds Herz srp. dirati/dirnuti/taknuti u srce/duu nekoga 'uzbuditi koga emocionalno, ganuti koga, izazvati u kome uznemirenost, brigu, saoseanje i sl'. Srpski frazeologizam ima glagolske varijable sa istom semantikom.
96

(up. semantiko polje tuga)

198

Semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem nastala su oba frazeologizma. Motivisani su bolom koji osetimo u grudima ako smo uznemireni ili uzrujani (Muovi 2002:177). Somatizam se u ovom primeru konceptualizuje ontolokom pojmovnom metaforom SRCE JE POSUDA, a emocija pojmovnom metaforom UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE ATAK NA POSUDU. 2) nem. sich etwas zu Herzen nehmen (gehen lassen) etwas beherzigen/ernst nehmen etwas schwer nehmen; etwas als bedrckend empfinden; sich Sorgen machen srp. uzimati/uzeti/primati/primiti k srcu neto 'biti pogoen neim, preivljavati neto'. Somatizam srce se metaforiki veoma esto doivljava kao CENTAR (Sadikaj

2010:85), a emocija UZNEMIRENOST/UZRUJANOST kao ATAK NA CENTAR. Morfoloke , leksike razlike i delimina podudarnost slike Pozadinska slika ovih frazeologizama je slina, a kontrastivna razlika proizlazi iz razliito upotrebljenih leksema i nepodudarnosti na morfolokom nivou. 1) nem. jmdm dreht sich das Herz im Leib[e] herum jmd ist ber etwas sehr bekmmert, von etwas schmerzlich berhrt srp. srce se kida/cepa nekome 'jako je alostan, preivljava jak duevni bol' Frazeoloko znaenje u nemakom jeziku poiva na pozadinskoj slici srca kao objekta koji se okree, a u srpskom jeziku srca koje se kida ili cepa, para usled navale jakih negativnih emocija. Somatizam srce je konceptualizovan kao OBJEKAT, odnosno kao OSETLJIV MATERIJAL koji lako moe da se pocepa (up. Prodanovi-Stanki 2009:77-87), a emocija je konceptualizovana pojmovnom strukturnom metaforom UZNEMIRENOST/UZRUJANOST OKRETANJEM. Leksike i morfoloke razlike 199 JE UNITAVANJA OBJEKTA CEPANJEM/

Kontrastirani frazeologizmi su nejednakog leksikog znaenja, ali pripadaju grupi rei s istim morfolokim znaenjem, pa e frazeoloko znaenje biti identino, a pozadinska slika slina.

3) nem. jmdm tut das Herz im Leibe weh srp. boli/zabolelo je srce nekoga 'jako preivljava neto, nespokojan je zbog neega'

Strukturne metafore su najee pojmovne metafore. Emocija koja karakterie ovaj frazeoloki izraz konceptualizovana je strukturnom pojmovnom metaforom UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE BOL/BOLEST (up. metaforu TUGA JE BOL). a SRCE JE ORGAN KOJI BOLI.

4) nem. jmdm zu Herzen gehen 'Mitleid/Sorge/Rhrung erregen; jemandes innerstes Gefhl bewegen' srp. dirnuti koga do dna due/srca Izvorni domen pomae u definisanju ciljnog, informacije za uspostavljanje analogije tako to prua osnovne

s ciljnim domenom. U nemakom

frazeologizmu srce je konceptualizovano kao SREDITE/JEZGRO/CENTAR (Sadikaj 2010:85), a u srpskom jeziku kao POSUDA. Pojmovna metafora za konceptualizaciju emocije u nemakom jeziku glasi: UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE DODIR SREDITA/JEZGRA/CENTRA, a u srpskom jeziku UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE MATERIJA U POSUDI. 5) nem. das Herz schnrt/krampft sich jmdm zusammen jemand empfindet Mitleid/Schrecken/Entsetzen srp. steglo se/stee se kome srce/oko srca (otesnilo se) oko srca nekome 'osetio je neugodnost, strah, postao je uznemiren'. Frazeologizmi su nastali procesom metaforizacije. Somatizam se konceptualizuje kao ORGAN, a emocija kao napada u pojmovnoj metafori UZNEMIRENOST/ 200

UZRUJANOST JE TESKOBA/STEZANJE ORGANA.

Nulta ekvivalentnost U ovu grupu svrstani su frazeologizmi za koje nismo pronali odgovarajue frazeoloke ekvivalente: 1) srp. stajati kome kao trn pod srcem97 'biti velika briga smetnja nekome neprestano uznemiravati nekoga' Konceptualna metafora koja slui kao interpretacijski okvir za ovaj frazeoloki izraz je frazeologizam UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE STRANO TELO/OBJEKAT U POSUDI. 2) ohladilo se/ledi se srce nekome 'biti uzrujan, uznemiren, uplaen' Motivisan je slikom uplaene osobe koja od uzrujanosti, straha ima oseaj da su joj se noge zaledile. U osnovi frazeologizma nalazi se strukturna pojmovna metafora UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE HLADNOA (up. metaforu STRAH JE HLADNOA). 4.22.2.8 Somatizam srce u semantikom polju STRAH Nemaki jmdm ist schwer ums Herz

Srpski

Ekvivalentnost

hladno je/tesno je oko srca PE nekome

jmdm rutscht/fllt/sinkt das Herz silo/palo je srce u pete PLR in die Hose(n) jmdm bleibt das Herz stehen jmdm ist schwer ums Herz nekome srce je zamrlo nekome (neije PLR

hladno je/tesno je oko srca PLR nekome

97

Matei (HNFR:599) za ovaj frazeologizam daje sledee mogunosti: nem. jmdm groe Sorgen bereiten, jmdm Schmerzen zufgen. S obzirom da se ne radi o metaforikim izrazima, nismo ih uzeli kao ekvivalente.

201

ohladilo se srce nekome lediti/zalediti srce nekome

NE NE

Potpuna ekvivalentnost Kontrastivnom analizom utvrena je potpuna ekvivalentnost na leksemskom, morfosintaksikom nivou, to znai da se i pozadinske slike podudaraju. Strukturna pojmovna metafora STRAH JE PARALISANJE aktivirana je u ovom frazeologizmu.

nem. jmdm bleibt das Herz stehen '(vor Schreck) jmd erschrickt sehr' srp. srce je stalo nekome (od straha) Parcijalna ekvivalentnost Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Frazeologizmi sa istom semantikom mogu se razlikovati samo u jednoj komponenti. Ako komponente pripadaju istom asocijativnom polju, slika u pozadini frazeologizma je skoro identina.

1) nem. jmdm ist schwer ums Herz srp. hladno je/tesno je oko srca nekome 'strepi, strahuje, jako se boji' Frazeologizmi poivaju na slici osobe koja usled jakog straha ima oseaj teskobe i obamrlosti. U nemakom frazeologizmu emocija je konceptualizovana strukturnom pojmovnom metaforom STRAH JE TERET, dok u srpskom jeziku imamo dve strukturne pojmovne metafore u pozadini frazeologizama: STRAH JE HLADNOA98, odnosno strah je TESKOBA. 2) nem. jmdm rutscht/fllt/sinkt das Herz in die Hose(n) jemand bekommt pltzlich groe Angst/einen groen Schreck; jemand ist aufgeregt; jemand sprt Nervenkitzel srp. jmdm rutscht/fllt/sinkt das Herz in die Hose(n) 'jako se uplaiti'
98

Kevee je detaljno obradio konceptualizaciju straha za engleski jezik (up. 1990:70-78; 2000:23f), a Dobrovolski za nemaki (up. 1997:171-203).

202

Rhrich ( LSR:2783) navodi jo jednu varijantu ovog frazeologizma ihm fllt das Herz in die Schuhe er wird mutlos, pri emu je srce silo u cipele. Pojmovna metafora aktivirana u ovom frazeolokom paru STRAH JE DOLE spada u orijentacione metafore. Ove metafore potiu iz nae prostorne orijentacije, izvorni domeni su im pojmovi kao to su gore-dole, unutra-spolja i sl. (Lakof/Donson 2003:29; Klikovac 2004:23). Negativne emocije su uglavnom DOLE (up.

konceptualizaciju tuge).

3) nem. jmdm bleibt das Herz stehen 'jmd erschrickt sehr' srp. srce je zamrlo nekome (neije) osea veliki, panian strah. Slika koja je motivisala nastanak frazeologizama poiva na obamrlosti uplaene osobe. en (Chen 2007:133-146) somatizam posmatra kao POSUDU, u pojmovnu metafora u ovom frazeologizmu oznaava kao: STRAH JE UNUTRANJE OTEENJE POSUDE. Mi smo miljena da je u ovom frazeologizmu aktivirana i strukturna pojmovna metafora STRAH JE OBAMRLOST/PARALISANJE.

Nulta ekvivalentnost U frazeolokom fondu srpskog jezika utvrena su dva frazeologizma sa istom motivacionom slikom, za koje nismo pronali odgovarajue frazeoloke ekvivalente u nemakom jeziku.
1) srp. ohladilo se srce nekome99 'jako se uplaio, obamro od straha' 2) lediti/zalediti srce nekome 'izazvati uasan strah kod nekoga'

Pojmovna metafora kojom se konceptualizuje emocija u ovim frazeologizmima je strukturna metafora STRAH JE HLADNOA. Strah se obino opisuje kao hladna i negativna emocija. Izvorni domen HLADNOA naroito je vaan za konceptualizaciju straha. Ljudska dua koja se boji osea neto slino kao i telo kada se smrzava, odnosno kad mu je hladno: telo reaguje na strah kao na hladnou (up.
99

U Mateievom frazeolokom reniku (HNFR : 540) navedeni su frazeologizmi; jmd ist auf den Tod erschrocken , jmds Gefhle sind erkaltet, ali ih mi smatramo samo prevodnim ekvivalentima, u zavisnosti od konteksta.

203

Dobrovoljski 1997:171-203). 4.22.2.9 Somatizam srce u semantikom polju MRNJA Nemaki jmdn ins Herz treffen jmdm einen Stich ins

Srpski pogoditi koga u srce Herz zabosti no u srce nekome

Ekvivalentnost PE PLR

versetzen/geben sich etwas zu Herzen nehmen primati/primiti/uzimati/uzeti) k PMR (gehen lassen) / jmdn ins Herz treffen srcu ujedati/ ujesti za srce nekoga raniti u srce nekoga NE PLR

Potpuna ekvivalentnost Frazeologizmi su leksemski, formalno, tj. strukturno podudarni, imaju isto frazeoloko znaenje i poivaju na istoj motivacionoj slici.

nem. jmdn ins Herz treffen 'jemanden zutiefst verletzen/krnken srp. pogoditi koga u srce100 a emocija JE kao

Somatizam

srce

se

posmatra u

kao

CENTAR/SREDITE, metafori

NEPRIJATELJ/NAPADA NEPRIJATELJA.

pojmovnoj

MRNJA

NAPAD

Parcijalna ekvivalentnost Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Razliit leksemski sastav nije uticao na semantiku frazeologizma u celini, motivaciona slika se ne razlikuje, poto su lekseme Stich/ubod i no prototipski povezane.

100

Frazeologizam ima i varijantu raniti u srce nekoga, parcijalni ekvivalent sa leksikom razlikom.

204

nem. jmdm einen Stich ins Herz versetzen/geben jmdn seelisch verletzen/hart treffen/ krnken srp. zabosti no u srce nekome naneti nekome veliku uvredu, bol i sl. Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem. Pojmovna metafora u pozadini frazeolokih jedinica je MRNJA JE NAPAD NEPRIJATELJA. Srce je SREDITE mrnje kao i ljubavi. Izvorni domen NEPRIJATELJ/NAPAD NEPRIJATELJA emocija (up. konceptualizaciju straha). Parcijalna ekvivalentnost sa morfolokim razlikama sich etwas zu Herzen nehmen (gehen lassen) srp. primati/ primiti/uzimati/uzeti k srcu 'biti jako pogoen, uvreen'. Nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem ( vidi prethodnu grupu) est je u konceptualizaciji negativnih

Nulta Za srp. frazeologizam ujedati/ujesti za srce nekoga u znaenju 'duboko uvrediti nekoga, zadati nekome teak duevni bol, naneti kome veliku uvredu' nije pronaen odgovarajui frazeoloki ekvivalent u nemakom. Motivacija frazeologizma poiva na konceptualnoj metafori MRNJA JE (NEPRIJATELJSKO) IVO BIE, odnosno MRNJA JE NAPAD NEPRIJATELJA.

205

5. Zakljuak U radu su metodom kontrastivne analize uporeeni somatizmi nemakog i srpskog jezika, pri emu je nemaki polazni, a srpski ciljni jezik. Zatim su frazeologizmi svrstani onomasiolokim putem u odgovarajua semantika polja metodom konceptualne analize koja podrazumeva postulisanje pojmovnih/konceptualnih metafora. Jedan od ciljeva istraivanja je bio da se da kontrastivni opis somatizama kojim se izraavaju emocije i da se ustanove slinosti i razlika sa morfolokog, leksikog i semantikog aspekta, odnosno razliiti tipova ekvivalentnosti. Pod pojmom ekvivalentnosti podrazumevali smo podudaranja na leksikom i morfolokom, tj. strukturno-formalnom i semantikom nivou, pa je u radu bilo govora o potpunoj, parcijalnoj i nultnoj ekivalentnosti. Kontrastivnom analizom utvreno je da frazeologizmi u oba jezika naroito na planu izraza, ali i sadraja, pokazuju odreene slinosti i razlike, na osnovu kojih su se iskazale 3 grupe brojano razliito zastupljenih frazeologizama: 1) frazeologizmi sa potpunom ekvivalentnou- podrazumevaju odsustvo razlika na svim nivoima, kako leksikom i morfolokom tako i na semantikom (74 frazeologizma) 2) frazeologizmi sa parcijalnom ekvivalentnou, najzastupljenija u radu i

iskazana je kroz pet numeriki razliito zastupljenih podgrupa: a. frazeologizmi sa leksikim razlikama U okviru ove grupe nalaze se frazeologizmi koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, razliito upotrebljen somatizam tj. razliitu imensku komponentu, ili razliitu glagolsku ili adjektivnu komponentu (60 frazeologizama) b. frazeologizmi sa morfolokim/morfosintaksikim razlikama Pod morfolokim razlikama podrazumevali smo sve one razlike koje se odnose na gramatike kategorije: npr. padene razlike, razlike uslovljene glagolskom rekcijom, razliite prepozicije, razliita glagolska vremena i sl. i razlike koje se odnose na strukturu: npr, redukcija ili ekspanzija (15 frazeologizama) 206

c. frazeologizmi sa leksikim razlikama i morfolokim razlikama U ovo grupi su se nali frazeologizmi koji istovremeno imaju i leksike i morfoloke razlike (100 frazeologizama). d. frazeologizmi sa semantikom ekvivalentnou e. Pod semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizmi koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i podudarnu sliku, tj isto znaenje (16) f. frazeologizmi sa parcijalnom semantikom ekvivalentnou Pod parcijalnom semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizme koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i delimino podudarnu sliku (8 frazeologizama). 3. frazeologizmi sa nultom ekvivalentnou Za odreeni broj frazeologizama nismo uspeli da pronaemo odgovarajue ekvivalente. U postojeim dvojezinim frazeolokim renicima ponegde su i ponuene prevodne mogunosti, uglavnom frazeologizmi koji nemaju obeleje idiomatinosti (npr. dekomponovani predika), pa ih nismo uzeli u razmatranje (73 frazeologizama).

Drugi cilj naeg istraivanja je bio da uvrdimo koliki je stepen semantike simetrije u analiziranom korpusu, odnosno na koji nain se transponuje semantiko znaenje, na koji nain se konceptualizuju somatizmi, a na koji emocije u somatizmima nemakog i srpskog jezika, to podrazumeva izradu pojmovnih/konceptualnih metafora. Vei deo frazeologizama nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme, odnosno metaforikim putem. Drugu grupu po veliini ine gestovni frazeologizmi, koji su delom metaforini, a delom ne. Koncept metafore je od centralnog znaaja za semantiku analizu somatizama. Konceptualna analiza u ovom sluaju podrazumeva klasifikaciju somatizama prema odreenim konceptima (u centru analize nalaze se metaforiki procesi). Somatizmi su, na osnovu toga koju emociju izraavaju, svrstani u odgovarajua semantika polja. Istraivanja su pokazala da se emocije u oba jezika konceptualizuju na isti nain, to govori o univerzalosti pojmovnih metafora.

207

Analiza je pokazala da su negativne emocije vie zastupljene u frazeologizmima nego pozitivne. Pojedina semantika polja su bliska, preklapaju se, pa nije bio redak sluaj da se jedan frazeologizam pojavi u dva, pa ak i vie semantikih polja: npr. STRAH, UZRUJANOST, OAJ, NEMO se konceptualizuju na slian nain ili LJUBAV I INTERESOVANJE/ELJA i ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA. ZA konceptualizaciju pozitivnih i negativni emocija postulisane su sledee metafore: Pojmovne metafore u semantikim poljima Pojmovne metafore u semantikom polju SREA ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE LAKOA ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE TOPLOTA/TOPLINA RADOST JE UNUTRANJI NEMIR. ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE SMEH ZADOVOLJSTVO/ RADOST/SREA/ JE IGRA/PLES ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE RAST/RAST BILJKE ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/JE RAST/SKOK ZADOVOLJSTVO /RADOST/SREA JE GORE ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/ JE BITI NA PRAVOM MESTU. ZADOVOLJSTVO/RADOST/SREA/ JE MATERIJA/TENOST U PUNOJ POSUDI SREA JE SMEH SREA JE UDOBNOST/BLAGOSTANJE SREA/ZADOVOLJSTVO JE BLISKOST SREA/ZADOVOLJSTVO JE TOPLINA. SREA/ZADOVOLJSTVO JE TENOST U PUNOJ POSUDI SREA JE SIGURNOST U SADRATELJU RADOST/SREA JE SJAJ/SIJANJE

208

Pojmovne metafore u semantikom polju LJUBAV LJUBAV JE DRAGOCENOST LJUBAV JE GORE LJUBAV JE FIZIKA SILA LJUBAV JE FIZIKA SILA KOJA PRIVLAI LJUBAV JE FIZIKA BLIZINA LJUBAV JE GUBITAK (KONTROLE) LJUBAV JE SMRT LJUBAV JE GORE NAKLONOST/SIMPATIJA /LJUBAV LJUBAV/NAKLONOST JE OSVAJANJE (PROSTORA) LJUBAV JE OSVAJANJE OBJEKTA I LJUBAV JE RAT LJUBAV JE PTIIJA PESMA/POJ PTICE LJUBAV JE PTIIJI LET LJUBAV JE VATRA LJUBAV JE DODIR LJUBAV JE TENOST/FLUID. LJUBAV JE GLAD/ELJA. LJUBAV JE UVANJE DRAGOCENOSTI. LJUBAV JE DRAGOCENOST U POSUDI LJUBAV JE NETO SKRIVENO (U POSUDI) LJUBAV JE POKLON/POKLANJANJE LJUBAV JE KRAA LJUBAV JE LOPOV. LJUBAV JE PRIPADANJE NEKOME LJUBAV JE DOLE i STRUKTURNOM METAFOROM LJUBAV JE

PONIZNOST/POKORAVANJE. LJUBAV JE BILJKA LJUBAV JE KOCKA/IGRA NA SREU i LJUBAV JE DOBITAK

209

Pojmovne metafore u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA INTERESOVANJE/ELJA JE GLAD INTERESOVANJE/ELJA JE ENJA INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/ENTITET U POSUDI INTERESOVANJE/ELJA JE UNITAVANJE POSUDE INTERESOVANJE/ELJA JE VATRA NTERESOVANJE/ELJA JE FIZIKA SILA INTERESOVANJE /ELJA JE PRAENJE NEKOG OBJEKTA INTERESOVANJE/ELJA JE NAPREGNUTA PANJA/BUDNOST INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/ENTITET U POSUDI INTERESOVANJE/ELJA JE ENTITET/MATERIJA KOJI ULAZI U POSUDU INTERESOVANJE/ELJA JE MATERIJA/TENOST KOJA IZLAZI IZ POSUDE INTERESOVANJE/ELJA JE PRAENJE NEKOG OBJEKTA INTERESOVANJE/ELJA JE OPASNOST PO OI INTERESOVANJE/ELJA JE NEZASITOST/GLAD

Pojmovne metafore u semantikom polju HLADNOKRVNOST HLADNOKRVNOST JE GORE HLADNOKRVNOST JE HLADNOA HLADNOKRVNOST JE FLUID/TENOST HLADNOKRVNOST JE RIZIKOVANJE/RIZIK HLADNOKRVNOST JE OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE JEZIKA HLADNOKRVNOST JE HLADNOA I HLADNOKRVNOST JE MIRNOA/MIR HLADNOKRVNOST/ODVANOST JE LAKOA HLADNOKRVNOST JE SPREMNOST NA SUOAVANJE HLADNOKRVNOST/ODVANOST JE UZIMANJE SRCA U SVOJE RUKE/ STEZANJE SRCA

210

Pojmovne metafore u semantikom polju OLAKANJE OLAKANJE JE SLOBODA/ OSLOBAANJE. OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE OD TERETA OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE POSUDE OD TERETA OLAKANJE/SMIRENOST JE IENJE/ PROSIPANJE POSUDE. OLAKANJE/SMIRENOST JE OSLOBAANJE POSUDE OD USTAJALOSTI OLAKANJE/SMIRENOST JE POPUTANJE SRCU Pojmovne metafore u semantikom polju UPORNOST UPORNOST JE GORE Pojmovne metafore u semantikom polju INDIFERENTNOST INDIFERENTNOST JE BEG OD STVARNOSTI. INDIFERENTNOST JE SLEPILO Pojmovne metafore u semantikom polju ODBOJNOST/ANTIPATIJA ODBOJNOST/ANTIPATIJA JE STRANO TELO U POSUDI/SADRATELJU. ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA POSUDU ANTIPATIJA/ODBOJNOST/ MRNJA TERA KRV U OI MRNJA JE (NEPRIJATELJSKO) IVO BIE MRNJA JE NAPAD NEPRIJATELJA Pojmovne metafore u semantikom polju TUGA/ SETA/ZABRINUTOST/TUGA TUGA JE DOLE TUGA JE PLA TUGA JE MATERIJA/TENOST U POSUDI. TUGA JE OTEENJE POSUDE TUGA JE OTEENJE OBJEKTA/TKANINE JE NEPRIJATELJ KOJI OTEUJE

211

TUGA JE BOLEST TUGA JE ORGAN KOJI KRVARI SETA/ TUGA JE NAPAD NEPRIJATELJA TUGA JE MATERIJA/NEPRIJATELJ KOJI OTEUJE POSUDU IZNUTRA TUGA JE TERET ZABRINUTOST/TUGA JE OBLAK Pojmovne metafore u semantikom polju LJUTNJA LJUTNJA JE NEPRIJATELJSKO BIE LJUTNJA/BES JE FLUID/TENOST LJUTNJA/BES/GNEV JE MATERIJA U POSUDI LJUTNJA/BES/GNEV JE FLUID/TENOST KOJA OSLEPLJUJE LJUTNJA/BES/ GNEV JE VRELA MATERIJA/TENOST U POSUDI LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELA MATERIJA/TENOST KOJA SE HLADI LJUTNJA/BES/GNEV JE VRELINA LJUTNJA/BES/GNEV JE IZLIVANJE VRELE MATERIJE/TENOSTI IZ POSUDE BES JE NEPRIJATELJSKO BIE BES JE STRANO TELO/NEPRIJATELJ LJUTNJA/BES JE BORBA PROTIV NEPRIJATELJA LJUTNJA/BES JE VRELINA/VATRA LJUTNJA/BES JE TRLJANJE/RIBANJE LJUTNJA/BES/GNEV JE BOJA KOJA SE MENJA LJUTNJA/BES/GNEV JE CRVENILO/RUMENILO LJUTNJA/BES JE MUNJA i LJUTNJA/BES JE IBANJE/STRELJANJE LJUTNJA/BES JE MRAK/TAMA PRED OIMA LJUTNJA/BES JE OPASNOST PO OI i LJUTNJA/BES JE ATAK/NAPAD NA OI Pojmovne metafore u semantikom polju INDIFERENTNOST INDIFERENTNOST JE ODSUSTVO BOLA

212

INDIFERENTNOST JE ODSUSTVO RAZBIJANJA Pojmovne metafore u semantikom polju

ZBUNJENOST/NEDOUMICA

/NEVERICA ZBUNJENOST JE FIZIKA SILA (KOJA OKREE GLAVU). ZBUNJENOST JE FLUID U POSUDI ZBUNJENOST JE IVO BIE ZBUNJENOST JE GUBITAK KONTROLE/RAZUMA. ZBUNJENOST/NEDOUMICA/UENJE JE NEVERICA/NEPOVERENJE. Pojmovne metafore u semantikom polju UZRUJANOST /UZNEMIRENOST UZRUJANOST/UZNEMIRENOST JE TERET/TEINA UZNEMIRENOST NEPRIJATELJA UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE ATAK NA POSUDU UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE ATAK NA CENTAR UZNEMIRENOST/UZRUJANOST OKRETANJEM UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE BOL/BOLEST UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE DODIR SREDITA/ JEZGRA/CENTRA UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE MATERIJA U POSUDI. UZNEMIRENOST/ UZRUJANOST JE TESKOBA/STEZANJE ORGANA. UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE STRANO TELO/OBJEKAT U POSUDI. UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH JE NESANICA UZRUJANOST/ ZABRINUTOST/STRAH JE SKRIVANJE. UZNEMIRENOST/UZRUJANOST JE HLADNOA Pojmovne metafore u semantikom polju NAPETOST/ZABRINUTOST NAPETOST/ZABRINUTOST JE OTEENJE POSUDE. JE UNITAVANJA OBJEKTA CEPANJEM/ JE NEPRIJATELJ/NEPRIJATELJSKO BIE/NAPAD

213

NAPETOST/ZABRINUTOST JE BOL NAPETOST/ZABRINUTOST JE TERET Pojmovne metafore u semantikom polju UZNEMIRENOST i UVREENOST UZNEMIRENOST JE OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE JEZIKA UVREENOST JE OSLOBAANJE/RAZVEZIVANJE JEZIKA. UVREENOST/MRNJA JE UDARAC/ NAPAD NEPRIJATELJA Pojmovne metafore u semantikom polju UOBRAENOST/PREZIR UOBRAENOST JE TENOST/FLUID U POSUDI UOBRAENOST JE TENOST U PUNOJ POSUDI. UOBRAENOST JE IVO BIE, TJ. UOBRAENOST JE NEPRIJATELJ UOBRAENOST JE OTEENJE POSUDE. UOBRAENOST/PODSMEH/PREZIR JE VISOKO/GORE. Pojmovne metafore u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA PRETNJA/OPOMENA JE OPASNOST PO IVOT PRETNJA/OPOMENA JE MATERIJA/ENTITET PRETNJA/OPOMENA JE JE TRLJANJE/RIBANJE PRETNJA/OPOMENA JE NAPAD PRETNJA/OPOMENA JE OTEENJE POSUDE/SADRATELJA. OPOMENA/PRETNJA JE NEPRIJATELJ PRETNJA JE NEPRIJATELJ U ZATVORENOM PROSTORU. PRETNJA/OPOMENA JE UDARAC. Pojmovne metafore u semantikom polju STRAH/UZNEMIRENOST STRAH JE NEPRIJATELJ STRAH JE NEPRIJATELJ/ULJEZ STRAH JE NEPRIJATELJ KOJI PRETI STRAH JE NEPRIJATELJ KOJI PARALIE

214

STRAH JE IVO BIE STRAH JE TERET STRAH JE SLABOST STRAH JE SLABOST TELA I OTEUJE POSUDU SPOLJA STRAH JE BLEDILO STRAH JE OSEAJ PRETNJE. STRAH JE TESKOBA STRAH JE HLADNOA STRAH JE PARALISANJE STRAH JE OBAMRLOST/PARALISANJE STRAH JE BEANJE/BEG. STRAH JE GUBITAK KRVI. STRAH JE VATRA STRAH JE DOLE Pojmovne metafore u semantikom polju OAJ OAJ JE NASILNA FIZIKA MO OAJ JE ELJA ZA NEMOGUIM. NEMO/OAJ JE ZATOENIK. Pojmovne metafore u semantikom polju STID STID JE DOLE STID JE SKRIVANJE STID JE VRELINA/VATRA STID JE FLUID/TENOST STID JE SLABOST STID JE CRVENILO. STID JE CRVENILO/RUMENILO

215

Pojmovne metafore u semantikom polju PONIZNOST PONIZNOST /POKORNOST JE NAPAD NEPRIJATELJA. PONIZNOST/POKORNOST JE DOLE. PONIZNOST/POKORNOST JE UNITAVANJE OBJEKTA PONIZNOST/POKORNOST JE NEPRIJATELJ KOJI UNITAVA OBJEKAT PONIZNOST/POKORNOST JE POBEDA NEPRIJATELJA. Pojmovne metafore u semantikom polju POTITENOST/POKUNJENOST/SETA POTITENOST JE SMRT. POTITENOST JE DOLE. Pojmovne metafore u semantikom polju UENJE/ZAPREPAENJE UENJE/ZAPREPAENJE JE DOLE UENJE/ZAPREPAENJE JE FIZIKA SILA KOJA OBARA.

216

6 Dodaci 6.2 Lista nemakih frazeologizama A beide Augen zudrcken die Augen vor etwas verschlieen die Augen offen halten die Augen weit aufreien ein Auge auf etw./ jmdn werfen/ haben ein Auge auf etw./ jmdn werfen einer Sache/jmdm direkt/offen ins Auge sehen/blicken ganz Auge (und Ohr) sein ganz feuchte/nasse Augen bekommen groe Augen machen ins Auge fallen/ springen/ stechen jmdm direkt in die Augen blicken jmdm ein Dorn im Auge sein jmdm die Trnen in die Augen treiben jmdm die Augen auskratzen (mgen) jmdm fallen (fast) die Augen aus dem Kopf jmdm treten/steigen Trnen in die Augen jmdm (schne) Augen machen jmdn wie seinen Augapfel hten jmdn/etw wie seinen Augenapfel hten jmdn mit Blicken/ Augen verschlingen jmdn (stndig) im Auge haben jmdn/ etw. mit scheelen Augen ansehen jmdn wie seinen Augapfel hten jmds Augen schicken Blitze jmds Augen sind grer als der Magen jmds Augen stehen voller Trnen 217

jmds Augen fllten sich mit Trnen jmds Blicke/ Auge auf sich ziehen jmds Auge/ Blicke bleiben an jmdm keine Augen haben fr etw./ jmdn kein Auge von jmdm lassen kein Auge zutun/zumachen mit den Augen blitzen/ funkeln mit offenen Augen nach jmdm/ etw. die Augen aus dem Kopf sehen/ schauen seinen (eigenen) Augen nicht trauen sich die Augen nach jmdm ausweinen sich die Augen nach jmdm (fast/ beinahe) aus dem Kopf weinen sich die Augen nach jmdm/ etw. aussehen sich die Augen rot weinen ber beide Backen strahlen sich den Bart streichen sich beschmt zurckziehen B Blut (und Wasser) schwitzen bses Blut schaffen/machen das Blut erstarrt/gerinnt/stockt jmdm in den Adern das Blut gefriert jmdm in den Adern das Blut kocht jmdm in den Adern das Blut stand jmdm in den Ohren das Blut steigt/schiet jmdm in den Kopf/ins Gesicht/in die Wangen das Blut steigt jmdm zu Kopf ins Blut bergehen jmdm im Blut liegen/ stecken jmdm in Fleisch und Blut bergehen jmdm weicht das Blut aus den Adern jmdn bis aufs Blut peinigen/ qulen/reizen/rgern/hassen 218

jmds Blut gert in Wallung kaltes Blut bewahren/ behalten ruhiges Blut bewahren sein Herzblut fr jmdn/etw hingeben sich bis aufs Blut bekmpfen jmdm an die Brust fallen jmdm schwillt die Brust (vor Freude/Stolz) jmdm die Pistole auf die Brust setzen sich an die Brust schlagen sich auf die Brust klopfen sich in die Brust werfen einen krummen Buckel machen F die Farbe wechseln jmdn aus der Fassung bringen sich ins Fustchen lachen jmdm brennt der Boden unter den Fen jemandem den Fu auf den Nacken/in den Nacken setzen jmdm zu Fe fallen jmdm wird der Boden unter den Fen zu hei kalte Fe haben kalte Fe kriegen/ bekommen mit dem linken Fu/ Bein zuerst aufstehen mit jmdm auf freundschaflichem/ gutem/ vertrautem Fu stehen mit jmdm auf Kriegsfu stehen haflichem/ gutem/ vertrautem Fu stehen sich mit jmdm auf freundlichem Fu stellen sich einen weien Fu bei jmdm machen G das Blut steigt/schiet jmdm in ins Gesicht ein Gesicht machen wie drei Tage Regenwetter 219

ein gequltes Gesicht machen ein langes Gesicht/ lange Gesichter machen ein schiefes Gesicht machen ein saueres Gesicht machen/ziehen jmdm die Schamrte ins Gesicht treiben jmdm ins Gesicht lachen jmdm ins Gesicht spucken jmdm steht das Entsetzen/der Schrecken/ im Gesicht geschrieben jmdm weicht die Farbe aus dem Gesich H jmdm stehen die Haare zu Berge jmdm. struben sich die Haare sich die Haare raufen den Hals nicht voll kriegen knnen jmdn auf Hnden tragen eins/einen aufs Haupt kriegen es hngt ein Schwert ber jmds Haupt erhobenen Hauptes gesenkten Hauptes sich Asche aufs Haupt streuen aus der Haut fahren jmd bekommt eine Gnsehaut jmdm das Fell/die Haut ber die Ohren ziehen nicht aus seiner Haut knnen sich in seiner Haut wohl fhlen alle /die Herzen fliegen jmdm entgegen aus tiefstem Herzen aus vollem Herzen das Herz im (Leibe) will jmdm/ einem zerspringen das Herz treibt jmdn zu etwas das Herz schnrt/ krampft sich jmdm zusammen 220

freudigen Herzens ein Herz und eine Seele sein einem/ jmdm ans Herz gewachsen sein einen Stein auf dem Herzen haben etw. rhrt jmds Herz jmdm am Herzen liegen jmdm das (sein) Herz ausschten jmdm das/ sein Herz stehlen jmdm einen Stich ins Herz versetzen/ geben jmdm bleibt das Herz stehen jmdm ist schwer ums Herz jmdm dreht sich das Herz im Leib[e] herum jmdm tut das Herz im Leibe weh jmdm zu Herzen gehen jmdm zerreit es das Herz jmdm ist schwer ums Herz jmdm rutscht/ fllt/ sinkt das Herz in die Hose(n) jmdm sein Herz schenken jmdm sein Herz schenken jmdm sein Herz zu Fen legen jmdm fllt ein Stein vom Herzen jmdm fllt eine Last vom Herzen jmdm steht das Herz nach etw. jmdm. ist leicht ums Herz jmdm ist warm ums Herz jmdm lacht das Herz im Leibe jemandem geht das Herz auf jmdm hpft das Herz vor Freude jmdm sein Herz ffnen/erffnen/ aufschlieen jmdn ans Herz ziehen jmdn im Herzen tragen 221

jmdn in sein Herz schlieen jmdn in sein Herz geschlossen haben jmdn ins Herz treffen jmds Herz gehrt jmdm/ einer Sache jmds Herz gewinnen jemandes Herz/alle Herzen im Sturm erobern jmds Herzen nahestehen jmds Herz schlgt hher leichten Herzens mit ganzem Herzen mit (viel) Herz mit Herz und Hand/ Sinn/ Hirn schweren Herzens sein Herz an jmdn/etw. verlieren sein Herz fr jmdn/etw. entdecken sein Herz erleichtern sein Herz in beide Hnde nehmen seinem Herzen Luft machen sich jmdm mit Herz und Seele verschreiben sich die Herzen (der Menschen) stehlen sich ein Herz fassen sich etwas zu Herzen nehmen (gehen lassen) von ganzem Herzen von Herzen gern sich das Hirn zermartern jemandem bleibt etwas/der Bissen/ das Wort im Hals[e] / in der Kehle stecken K jmdm das Messer an die Kehle setzen jmdm sitzt das Messer an der Kehle jmdm schnrt sich die Kehle zusammen sich bei jmdm lieb Kind machen 222

kleinlaut werden das (die) Knie vor jmdm beugen in die Knie gehen in die Knie brechen jmdm schlottern/ zittern die Knie jmdm werden die Knie weich jmdn in die Knie zwingen vor jmdm auf die Knie fallen vor jmdm auf den Knien liegen weiche Knie haben/kriegen/ bekommen Butter auf dem Kopf haben Hals ber Kopf davon rennen/losstrzen das Blut steigt jmdm zu Kopf/in den Kopf den Kopf nicht beisammen haben den Kopf verlieren den Kopf oben behalten den Kopf schtteln die Hnde ber dem Kopf zusammenschlagen den Kopf/die Nase hoch tragen den Kopf/die Nase hngen lassen den Kopf einziehen einen khlen Kopf bewahren/ behalten einen Nagel im Kopf haben einen roten Kopf bekommen einen schweren Kopf haben etwas mit seinem Kopf/mit dem Leben bezahlen jmd/etwas geht jmdm nicht aus dem Kopf jmdm dreht sich der Kopf jmdm geht etw. nicht in den Kopf jmdm will etw. nicht in den Kopf gehen jmdm zu/in den Kopf steigen 223

jemandem den Kopf verdrehen jmdm den Kopf warm machen jmdm auf der Nase/auf dem Kopf herumtanzen jmdm den Kopf waschen jmdm den Kopf zurechtrcken/ zurechtsetzen jmdm den Kopf waschen jmdm den Kopf zwischen die Ohren setzen jmdm den Kopf schwer machen jmdm Kopfschmerzen bereiten/ machen jemandem kein Kopf zerbrechen bereiten /machen jmdn von Kopf bis Fu (mustern/messen) Kopf und Kragen riskieren kopflos, ganz verwirrt kopflos sein mit dem Kopf durch die Wand wollen/gehen/ rennen seinen Kopf/sein Leben riskieren sich am Kopf kratzen sich an den Kopf fassen/greifen sich den Kopf zerbrechen sich etw. in den Kopf setzen sich Kopfzerbrechen machen sich Kopfschmerzen machen ber jmdn/etw L etwas frisst an jemandes Leber frei von der Leber weg reden / sprechen jmdm ist eine Laus ber die Leber gelaufen/gekrochen/gehpft M sich wohlfhlen wie die Made(n) im Speck sein Mtchen an jmdm khlen N den Nacken vor jmdm beugen 224

die Nase hoch tragen die Nase in den Wolken haben die Nase rmpfen ber jmdn/etw. die Nase rmpfen die Nase hngen lassen jmdm eine lange Nase machen jmdm auf der Nase/ auf dem Kopf herumtanzen jmdm geht etwas gegen den Strich jemandem in die Nase fahren jmdm die Faust unter der Nase halten/ setzen jmdm etwas unter die Nase reiben jmdm eins/was auf die Nase geben jmdm passt/ gefllt jemandes Nase nicht mit langer/ hngender Nase abziehen seine/die Nase in etwas (hinein) stecken/ berall hineinstecken jmdm an die Nieren gehen O bis ber beide Ohren verliebt sein jmdm einen Floh ins Ohr setzen R den Rcken vor jemandem beugen einen krummen Rcken machen (fast/beinahe) auf den Rcken fallen jmdm den Rcken kehren jmdm/einer Sache den Rcken kehren/wenden jmdm luft es eiskalt/hei/kalt ber den Rcken (herunter) S jmdn/ jmdm kommt eine Sache teuer zu stehen das Schwert des Damokles schwebt ber jmdm jmdm Schwierigkeiten machen jmdn von der Seite ansehen 225

die Stirn runzeln die Stirn in Falten legen/ziehen jmds Stirn umwlkt sich jmds Stirn verdrstet sich sich auf eine Strafe gefasst machen jmdm geht etwas gegen den Strich T jmdn befllt Trauer/Sorge V jmdm zum Verhngnis werden W nicht mit der Wimper zucken/ mit keiner Wimper zucken/ ohne mit der Wimper zu zucken jmd kocht vor Wut seine Wut an jmdm auslassen vor Wut schnauben Z etwas lhmt jmdm die Zunge etwas liegt jmdm auf der Zunge jmd/etw. bindet jmdm die Zunge jmdm die Zunge herausstrecken /zeigen jmdm die Zunge lsen seine Zunge hten/zhmen seine/die Zunge im Zaum halten

6.2 Lista srpskih frazeologizama B promeniti boju gladiti bradu/trljati puna aka brade smijati se u bradu 226

uhvatiti se za bradu gladiti brk obesiti brk/brke/brkove otriti/ brusiti brkove smeju/smee mu se brci smejati/smekati se ispod brka/pod brkom ii kome na bubrege iveti kao bubreg u loju lupati se/ lupiti se po elu nabrati elo namrtiti/nabrati elo navukao se oblak na elo nekome uzdignuta ela D pasti na dupe uvati/ paziti/ gledati nekoga/ neto koga kao malo/ kap vode na dlanu nositi/nosati na dlanu nekoga G baciti/ udenuti/ staviti i s.) bubu u uvo/ uho/ glavu nekome baciti/pustiti crva u glavu nekome beati glavom bez obzira upati (sebi) kosu s glave eati se/ poeati se po glavi biti zaljubljen preko glave/do uiju dizati/ dii glavu /nos dizati/ dii ( podii) glavu dobiti po glavi drati se/ hvatati se za glavu gubiti/izgubiti glavu hvatati se/uhvatiti se za glavu 227

ii glavom kroz zid imati putera na glavi izgubiti glavu kao oi/oko u glavi kao bez glave (kao dva oka u glavi) paziti/ uvati nekoga/ neto lupati/razbijati [sebi] glavu nagnati/naterati krv u glavu nekome napuniti nekome glavu navire krv u glavu udarila/ pojurila/ jurnula ne boli glava nekoga za nekoga/ nesto/ zbog nekoga/ neega ne ide u glavu nekome ne izlaziti iz glave nekoga boli glava zbog neega ne lupati glavu zbog nekoga/ neega neto nee nekome u glavu ni glavu /glave ne okretati/ ne okrenuti nositi mrtvu glavu obiti se o glavu nekome objesiti/oboriti glavu/nos od glave do pete (od)meriti nekoga okretati/ okrenuti glavu od nekoga platiti svojom glavom /ivotom penjati se/ popeti kome na glavu/ navrh glave pognute glave poklopiti se/ pokriti se uima po glavi pokunjene/ pognute glave pokunjiti/ pognuti glavu posipati se/ posuti se prahom po glavi prikloniti glavu pred kim skakati/ hodati kome po glavi 228

skakati nekome po glavi s maem nad glavom stavljati/ staviti/ metati/ metnuti glavu u torbu/ na kocku/ na panj udariti kome u glavu udarila je/ pojurila/ jurnula i sl. krv u glavu nekome udarati/ udariti/ lupati/ lupiti glavom o/ u zid utuviti [sebi ] u glavu uvlaiti/ uvui glavu u ramena vrteti/odmahivati glavom vrti se/zavrtelo se u glavi nekome vrzmati se(motati se) po glavi nekom zadrati/imati hladnu glavu zadrati/imati bistru glavu zavrteti glavu nekome busati se u grudi/ prsa grlo/ u grlu se stee/ steglo nekome kost u grlu biti nekome nadimati grudi nadimaju mu se grudi njemu pune grudi nekome zastaje neto/ zalogaj/ re u grlu no je pod grlom/ vratom/ guom nekome srce se upa iz grudi nekome stati pod grlo nekome staviti kome no pod grlo/guu/vrat pada/pao je teret na grudi nekome posipati se pepelom/ gruvati se/ biti se u grudi (od tuge) pasti kome na grudi pao je / skinuo se teret sa grudi nekome privui/ prigrliti/ priviti/ koga na grudi

229

J ii na jetru nekome pojesti digericu nekome drati jezik za zubima jezik [dabogda] pregrizao/ presekao jezik se (od)uzeo nekome jezik se / prilepio/ slepio nekome jezik se svezao nekome jezik za zube neko/neto vezuje nekome jezik neto je nekome na vrh/navrh jezika paziti/ pripaziti na svoj jezik pokazivati/ pokazati jezik nekome razvezati nekome jezik razvezao se odvezao/ razdreio jezik nekome skratiti / potkratiti jezik nekome vui/ povui za jezik nekoga K lomiti/slomiti/prebiti kimu nekome savijati/ saviti/ povijati/ poviti kimu [pred nekim] silazi jeza niz kimu baciti na kolena nekoga bacati se/baciti/ na kolena pred nekoga biti na kolenima drhte/ tresu se/ klecaju kolena nekome kleati (na kolenima) pred nekim, moliti za milost kleknuti na kolena pred nekim padati/pasti na kolena pred nekoga pokleknuti/napustiti svoja naela saviti kimu pred nekim upati kosu sebi (s glave) upati se za kosu 230

die se/ jei se kosa (na glavi) nekome hvatati se za kosu brati kou na iljak/ beri kou na iljak iskoiti iz koe isterati iz koe nekoga jei se/najeila se koa nekome ne moi (pobei) iz svoje koe (o)derati/(o)guliti kou nekome u svojoj koi biti uvlaitise/ uvui/ podvlaiti / podvui se pod kou nekome uvlai se/ uvukao se strah pod kou nekome biti / leati u krvi nekome biti /ostati hladne krvi klati se s kim na krv i no kljua/ kipi krv u nekome krv mu je prokljuala/ uzavrela krv se ledi/sledila u ilama nekome na krv i no biti s nekim nagnati/naterati krv u glavu /u lice/obraze nekome navire/ udarila/ pojurila, jurnula krv u glavu/ lice obraze nekome dati (svoje) krvi nekome dati za koga zadnju kap krvi stvoriti/uneti zlu krv ui/ prei u krv udarila je/ pojurila, jurnula i sl. krv u glavu/ lice/ obraze nekome L okrenuti nekome lea na licu mu se ogleda strah naterati kome rumen u lice nestala mu je boja sa lica pljuvati/pljunuti u lice nekome 231

pravi lice kao da su mu svi pomrli praviti kiselo lice smejati se u lice nekome udarila je/pojurila, jurnula i sl. krv u lice M progutati motku zavrteti/ mozak nekome N biti/stajati na kratkoj nozi s nekim biti/ stajati/ ivjeti s kim na dobroj/prijateljskoj nozi gori (zemlja/tlo) pod nogama nekome na ratnoj/ravoj nozi biti s nekim noge se pod kim ohladile noge su se odsekle /podsekle/skratile/oduzele i sl. nekome padati/pasti pred noge nekome stati (nogom) za vrat nekome ustati/ dii se na levu nogu veu se/zavezale se noge nekome bosti/ trpati/ zabadati svoj nos u neto/ svuda dati nekome po nosu dizati/ dii nos (visoko) dizati/ dii nos do neba dobiti po nosu duvati/puhati na/ kroz nos ii kome uz nos izai/ izbiti/ skoiti na nos nekome imati pun nos neega imati u nosu nekoga/ neto natrljati nekome nos napinjati/ napeti nos obesiti/ pokunjiti/ poklopiti nos 232

ostati duga /pokunjena nosa otii pokunjena nosa parati nosem nebo/oblake pokazati (dug) nos nekome priti nos O gori/crveni obraz nekome naterati stid u obraz/obraze nekome pljuvati/ pljunuti u obraz nekome pola/udarila je vatra u obraz nekome udara/bije crvenilo u obraze nekome udarila/ pojurila, jurnula krv u obraze nekome udariti/ dirnuti, taknuti u/ na obraz nekome bacati/ baciti oko na nekoga/neto beiti/ izbeiti (beljiti/ izbeljiti) oi biti trn u oku nekome bosti oi nekome dirnuti/taknuti u oko nekoga drati/ imati na oku/pod okom drati/ imati otvorene oi gledati dobrim okom nekoga gledati krvavim oima nekoga gledati prekim/krivim oima nekoga/neto gutati / prodirati/ zobati oima nekoga/ neto ide/otilo je oko nekome za nekim/neim imati gladne oi imati vee oi nego eludac imati velike oi iskapati oi za nekim, neim (is)kopati kome oi isplakati oi za nekim 233

ispod/ preko oka gledati nekoga kao oi/oko u glavi/ kao dva oka u glavi uvati/ paziti nekoga/ neto kao zenicu oka svoga uvati/ paziti nekoga/ neto kriti oi ma visi nad glavom nekome mrai se/smrklo se pred oima nekome naterati kome suze na oi ne isputati s oka nekoga/ ne moi odvojiti oka /oi/ oiju od nekoga/ neega ni okom ne trepnuti/ ni okom da trepne/ ne trepnuvi okom oi hoe da iskoe nekome oi pune suza oi su nekome ovlaile oi su se napunile/ navodnile nekome oka/oi ne sklopiti otvarati/otvoriti (sve) oi/sva etiri (oka)/ sto oiju (po)gledati pravo/ ravno/ mirno u oi nekome preiti/popreiti oi na nekoga pretvoriti se u oko (raz)rogaiti oi rairenih oiju posmatrati seva/sipa kome vatra iz oiju sevati/sevnuti oima (na nekoga, neto) svojim (sopstvenim) oima ne verovati ibati/oinuti (streljati/ prostreliti) oima nekoga (irom) otvorenih oiju uneti se u oi nekome uarenim oima/uarenih oiju posmatrati zapinjati/ zapeti/ zapadati/ zapasti za oko nekome zatvarati/ zatvoriti oi pred neim muriti/ zamuriti na oba oka pokunjiti se, umusiti se 234

razljutiti se, planuti pokazati nekome pesnicu S baciti nekome srce pod noge biti nakraj srca boli/zabolelo je srce nekoga dati oduka srcu davati/dati /putati/pustiti srcu maha/ dirati/dirnuti u srce nekoga dirnuti koga do dna due/srca dirati/dirnuti/taknuti u srce /duu nekoga draga srca hladno je/tesno je oko srca nekome imati kamen na srcu/na dui igra srce nekome/srce mu je zaigralo od radosti iskaljivati/iskaliti srce na nekoga iz puna srca izgori kome srce za kim/im istresti/izliti, razgaliti [svoje] srce ite mu srce neto, udi kipi u srcu nekome laka srca lako je pri srcu nekome lediti/zalediti srce nekome na/u srcu biti na (u) srcu biti nekome neije srce pripada nekome nekome je toplo oko srca nositi/imati u srcu nekoga/neto od sveg srca od/iz sveg srca 235

ohladilo se srce nekome ohladilo se/ledi se srce nekome olakalo/odlaknulo je kome srcu olakati srce osvojiti neije srce otvoriti/rastvoriti [svoje] srce nekome pao je kamen sa srca nekome pogoditi koga u srce pokloniti svoje srce nekome predavati/predati (svoje) srce nekome primati/primiti/uzimati/uzeti) k srcu prirasti k srcu/za srce nekome prirasti/prianjati/prionuti za srce nekome puca srce nekome za nekim/ neim puno je srce nekome pustiti/dati srcu na volju raniti u srce nekoga silo/palo je srce u pete nekome skoilo je srce nekome srce je na mestu nekome /dolo je/stalo je srce na mesto nekome srce je zamrlo nekome / neije srce mi vene i kopni za nekim srce mu kuca jae srce se kida/cepa nekome srce se iri / topi od miline stajati kome kao trn pod srcem stegnuti srce steglo se/stee se kome srce/oko srca (otesnilo se) oko srca nekome svim srcem (i duom) svim srcem svim srcem svojim svom duom, svim srcem, srcem i telom 236

eve pevaju u srcu nekome teret je pao sa srca nekome teka srca ujedati/ ujesti za srce nekoga ukrasti srce nekome ukrasti neije/nekome srce uzimati/uzeti/primati/primiti k srcu neto vue/povuklo je srce nekoga zabosti no u srce nekome zadobiti/osvojiti neije srce zakljuati nekoga u svoje srce zinulo je srce nekome naterati nekoga da pocrveni od stida biti jedno telo i jedna dua (dati se nekome) duom i telom nekoga podilaze ledeni trnci pasti na teme eati se/poeati se iza uveta pocrveneo je do uiju biti uobraen, nadmen probio ga je hladan znoj biti zbunjen, rasejan, ne biti pribran

237

7. LITERATURA Baranov A./Dobrovolskij D. (1999). Idioms from a cognitive perspective. Moscow State University Bulletin 19, 1/1999. 6475. Barcelona, A. (1997). Clarifying and applying the notions of metaphor and metonymy within cognitive linguistics. Atlantis. 19: 12148. Baur R.S./Chlosta Chr./Piirainen, E. (Hrsg.). (1999). Wrter in Bildern Bilder in Wrtern. Beitrge zur Phraseologie und Sprichwortforschung aus dem Westflischen Arbeitskreis. Baltmannsweiler. Burger, Harald et al. (1982). Handbuch der Phraseologie. Berlin etc.:de Gruyter Burger, Harald (1998). Phraseologie. Berlin: Schmidt Burger, H. (2003). Phraseologie. Eine Einfhrung am Beispiel des Deutschen. Berlin, Erich Schmidt Verlag, 224 s. Casadei, F.(1996). Metafore ed espressioni idiomatiche. ... Il nero e l'altro, trad. it. di M. Sears, Marco Tropea Editore, Milano 1996. Ferretti, Francesco (2006). Chen,L. (2007). Bilder menschlicher Emotionen in deutschen und chinesischen Phrasemen, Phraseologie und Parmiologie, Band 22 Chevalier, J./Gheebrant, A. (1983). Renik simbola. Nakladni zavod MH. Zagreb Deignan, Alice (1995): Collins Cobuild English Guides, 7: Metaphor. London: Harper Collins. Dobrovolskij, D. (1995). Kognitive Aspekte der Idiom-Semantik. Studien zum Thesaurus deutscher Idiome. Tbingen: Gunter Narr Verlag Dobrovolskij, D. (1997). Verlag. Dobrovolskij, D/Piirainen, E .(2009). Zur Theorie der Phraseologie, kognitive und kulturelle Aspekte, Stauffenburg Verlag Dragievi, R. (2004). Tvorba rei i konceptualizacija emocija. Slavistika br. 8, str. 120-127 Dragievi, R. (2007) Leksikologija srpskog jezika, Zavod za udbenike. Beograd Idiome im mentalen Lexikon. Trier: Wissenschaftlicher

238

Duden 11 (1998). Redewendungen und sprichwrtliche Redensarten. Mannheim, Leipzig, Wien, Zrich: Dudenverlag. DR Stefan Ettinger/Regina Hessky: Deutsche Redewendungen. Ein ideographisch gegliedertes Wrter-, bungs- und Lesebuch fr Fortgeschrittene. Augsburg 2009 Ettinger Fink-Arsovski, . (2002). Poredbena frazeologija: pogled izvana i iznutra FF Press Filozofski fakultet. Fleischer, W. (1997) Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache, Max Niemeyer Verlag, Tbingen Fldes Cs. 2003. Interkulturelle Linguistik. Vorberlegungen zu Konzepten, Problemen und Desiderata. Studia Germanica Universitatis Vesprimiensis. Veszprem. Fldes, C. (1985). ber die somatischen Phraseologismen der deutschen, russischen und ungarischen Sprache. Versuch einer konfrontantiven Analyse. In: Germanistisches Jahrbuch DDR-UVR/Lektorat fr deutsche Sprache und Literatur beim Kultur- und Informationszentrum der DDR in Budapest. S.18-40. Greciano, G. (1982). Zur Semantik der deutschen Idiomatik. In:Zeitschrift fr germanistische Linguistik 10, 295-316 Husermann, J. (1977). Phraseologie, Hauptprobleme der deutschen Phraseologie auf der Basis sowjetischer Forschungsergebnisse. Tbingen Hrnjak, Anita (2005).Geste i mimika kao izvori frazeologije: (na primjeru hrvatske frazeologije). Filologia 44, 29-50. Hrusti, M. (2001). Kontrastivna analiza frazelokih izraza sa komponentom Kopf / glava u njemakom i u b/h/s jeziku. Off set, Tuzla Kamings, E. (2004). Sve o simbolima. Narodna knjiga. Alfa Kosti, A. (2004).Reprezentativnost jezikog korpusa i mentalni leksikon, u : Govor i jezik. Interdisciplinarna istraivanja srpskog jezika I, Beograd 102-103 Kovecses, Zoltanl Szabo, Peter (1997). Idioms: A View from Cognitive Semantics. Applied Linguistcs 17 (3): 326-355 Kvecses, Z. (2002).Metaphor and emotion: language, culture and body in human feeling. Cambridge Kvecses, Z. (2006). Language, Mind, and Culture. Oxford: Oxford University Press 239

Klikovac, D. (2004). Metafore u miljenju i jeziku. Beograd: Biblioteka XX vek. Korhonen J./Wotjak B. 2001. Kontrastivitt in der Phraseologie. In: Helbig G. u.a. (Hrsg.). Deutsch alsFremdsprache. Ein internationales Handbuch. 1. Halbbd. Berlin / New York. 224-235. Lakoff, G. and Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. Chicago: The University of Chicago Press. Lakoff, G. (1987). Women, fire and dangerous things: what categories reveal about the mind.Chicago Lakoff, G./Johnson, M. (2007). Leben in Metaphern. Konstruktion und Gebrauch von Sprachbildern.bersetzung der deutschen Ausgabe von Astrid Hildebrand. Heidelberg, Fnfte Auflage. Lakoff, G. (1993). The contemporary theory of metaphor. In A. Ortony (ed.) Metaphor and Thought. Cambridge: Cambridge University Press. 202252. Matei, J. (1982). Frazeoloki rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: kolska knjiga. Matei,J.(1988). Hrvatsko-njemaki frazeoloki rjenik. Nakladni Zavod Matice hrvatske. Zagreb 1988 Menac, A.(1994). Hrvatska frazeologija. Knjigra. Zagreb Milovanovi K. / Gavri T. 1994, Renik simbola. Narodno delo. Beograd.str.365 Mrazovi, P./ Primorac, Ruica (1991). Nemako srpskohrvatski frazeoloki renik. Beograd: Nauna knjiga. Mrevi-Radovi, Dragana (2008). Frazeologija i nacionalna kultura. Beograd: Drutvo za srpski jezik i knjievnost Srbije (Biblioteka knjievnosti i jezik; knj.26). Mrevi-Radovi, D. (1987). Frazeoloke glagolsko-imenike sintagme u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filoloki fakultet Nauna knjiga. Mller, K. (2005). Lexikon der Redensarten, Herkunft und Bedeutung deutscher Redewendungen. Basserman Verlag. Muovi, A. (1997) Frazeoloki adverbijali (Na materijalu ruskog i srpskog jezika), Pritina

240

Muovi,A. (2002). Somatske frazeoloke jedinice za izraavanje emocija i njihova sintaksika funkcija. Kosovska Mitrovica. 2002 Omazi, M(2002): O poredbenom frazemu u engleskom i hrvatskom jeziku.Jezikoslovlje 3.1-2. 99-129 Palm, Ch. (1997). Phraseologie. Eine Einfhrung. 2. Auflage. Tbingen: Narr. Prodanovi-Stanki, D (2009) Pojmovna metonimija i metafora u znaenjima lekseme srce u srpskom jeziku, Godinjak FF u Novom Sadu. Renik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska Radi- Dugonji (2003). Prilog prouavanju invarijantnih i varijantnih obeleja koncepata emocija u srpskom i ruskom jeziku (na materijalu romana Seobe M. Crnjanskog. Stil 2003, Beograd. Radovanovi, M.(1990). Spisi iz sintakse i semantike, Novi Sad, 53-77 Razdobutko, L.(2003). Semantika i pragmatika somatizma u srpskom i ruskom jeziku. Beograd Risti, G.(2011). Konceptualna analiza nemakih i srpskih somatizama u semantikom polju STRAH, Zbornik za jezike i knjievnosti FF u Novom Sadu.119-131 Risti, G. (2012). Liebe in deutschen und serbischen Somatismen (Godinjak FF u tampi) Rhrich, L. (1991-1992). Das groe Lexikon der sprichwrtlichen Redensarten. Band 1, 2, 3. Freiburg im Breisgau: Herder Verlag, Sabban A.(2003). Zwischen Phraseologismus und freier Wortverbindung:

korpusbasierte Untersuchungen zu Kollokationen und Kollokationsfeldern des visuellen Verhaltens im Franzsischen. In: Harald Burger u.a. (Hrsg.) Flut von Texten Vielfalt der Kulturen. Ascona 2001 zur Methodologie und Kulturspezifik der Phraseologie. Hohengehren. 6172 Sadikaj, S. (2010). Metaphorische Konzepte in somatischen Phraseologismen des Deutschen und Albanischen. Eine kontrastive Untersuchung anhand von Herz- und Hand-Somatismen. WespA. Wrzburger elektronischen sprachwissenschaftlichen Arbeiten Nr. 9 (August 2010) http://www.spr.germanistik.uni-wuerzburg.de/wespa Schemann, H. (1991).Synonymwrterbuch der deutschen Redensarten . Stuttgart : Ernst Klett Verlag fur Wissen und Bildung,. xxxvi, 428 s. 241

Simi/Todorovi (2009) Uticaj kulture na razvoj emocija. Godinjak za psihologiju. vol.6. br. 8. FF u Niu, str. 65-81 Schmitt,R.(1/1995 -1/1996) Metaphernanalyse und die Reprsentation biographischer Konstrukte. In: Journal fr Psychologie, Asanger-Verlag, Heidelberg, Doppelheft 1/1995 -1/1996, S. 47 - 62. Schwarz-Friesel, M. (2007). Sprache und Emotion. A. Francke Verlag Tbingen und Basel. Tanovi, I.(2000). Frazeologija bosanskog jezika. DOM TAMPE Zenica. Sarajevo Weber, Frauke (1993): Denken in Metaphern: cognitive Semantik und franzsische Gefhlsmetaphorik. Frankfurt/ ipka, M. (2001). Frazemi gestovno-mimikog porekla. Junoslovenski filolog LVII, 4152. ipka, M. (2008). Frazemi s leksemom obraz Junoslovenski filolog, br. 64, str. 561-569

Internet izvori Duden online. URL: http://www.duden.de (10.1.2013) Ettinger, Steffan/ Hessky, Regina (2009): Deutsche Redewendungen. Ein ideographisch gegliedertes Wrter-, bungsund Lesebuch fr Fortgeschrittene. URL:

http://www.ettinger-phraseologie.de (10.1.2013) Redensarten-Index. URL: http://www.redensarten-index.de/suche.php (10.1.2013).

242