Семинарски рад из Лексикологије српског језика

Фразеологизми са лексемом срце

Садржај:
1. Увод...............................................................................2
2. Фразеологизми.........................................................2
3. Лексема срце..............................................................3
4. Анализа корпуса......................................................4
Структурна анализа....................................................5
Семантичка анализа....................................................5
Особине.............................................................................6
Осећања.............................................................................6
Међуљудски односи.........................................................7
Начин..................................................................................8
Интензитет..........................................................................8
Остало..................................................................................9
5. Закључак.........................................................................9
6. Прилог............................................................................10
7. Литература....................................................................12

Увод

1
 Фразеологизме почињемо да усвајамо још у детињству, заједно са лексемама из
свакодневне употребе. Употреба фразеологизама је фреквентна, њима јасније и
прецизније можемо изразити ставове, мисли и осећања. Доприносе богаћењу језичке
експресије. У овом раду се испитују фразеолошке јединице српског језика које у свом
саставу имају лексему срце. Грађа је ексцерпирана из Фразеолошког речника српског
језика Ђорђа Оташевића, Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске и
Речника српског језика Матице српске. Укупно је пронађено шездесет и шест
фразеолошких јединица које у свом саставу имају лексему срце. Фразеологизми су потом
разврстани према концептима који омогућавају њихово боље разумевање, и сваки од њих
је анализиран семантички и структурално.
Циљ овог рада је да кроз лексичкосемантичку анализу фразеологизама са лексемом
срце прикаже какве представе ти фразеологизми изазивају код говорника српског језика.
Кроз рад је приказано да значење израза може бити прилично удаљено од основног
значења лексеме срце, као и да изрази са овом лексемом могу имати позитивно, али и
негативно значење.

Фразеологизми

Српски језик је богат фразологизмима. Проблем представља то што њихов статус у

систему језичких јединица у српском језику није дефинитивно утврђен. Најчешћа и
најосновнија дефиниција фразеологизама била би да су то устаљене језичке јединице које
се састоје од најмање две речи и имају јединствено значење. (Драгићевић, 2007: стр.24.)
Поред термина фразеологизам у употреби су и идиоми, фразеолошки обрти, фраземи и
устаљене конструкције. У фразеологију у ширем смислу убрајају се и пословице, изреке,
афоризми, сентенце и крилатице.
Проблемом идентификације фразеологизама детаљно се бавила Рајна Драгићевић.
Она је издвојила најпре формалне, а потом и семантичко-синтаксичке критеријуме на
основу којих се идентификују фразеологизми. Формални критеријуми:
 Фразеологизам је вишелексемски спој.
 Фразеологизми су значењске језичке јединице које се као целина
репродукују у говорном акту.
 То је чврста веза речи, устаљена дугом употребом.
 У фразеологизам се не могу додавати још неке лексеме.
 Неки фразеологизми имају једночлани синоним.
Она уз ове критеријуме додаје да Мокиенко наглашава да фразеологизми могу
имати варијанте, и то на фонолошком, морфолошком, синтаксичком и семантичком плану.
Мокиенко констатује и могућност да једна компонента фразеологизма буде заменљива
неком другом речју која јој не мора бити синоним, већ припада истој тематској групи.
Тако настају фразеосхеме. Рајна је тиме указала да мишљења лексиколога нису баш у
потпуности усаглашена око формалних критеријума помоћу којих можемо
идентификовати фразеологизме.

2
 Семантичко-синтаксички критеријуми:
 Фразеологизми имају јединствено значење, које се у литератури
углавном означава термином „опште“ или „глобално“. Истраживачи се слажу да се
код свих то „глобално“ не остварује на исти начин.
 Фразеологизам је јединица коју одликује експресивност.
 Фразеологизам се у реченици појављује као њен прост члан. Има
исту синтаксичку и ономасиолошку функцију као једночлана реч.
Око семантичко-синтаксичких критеријума за идентификацију фразеологизама
мишљења аутора су усаглашена. (Dragićević, 2009: str. 39-41)
У речницима који су корићени за грађу у овом раду, испоштовани су и формални и
семантичко-синтаксички критеријуми на основу којих су фразеологизми уврштени у
речник. У речницима Матице српске најпре је дата дефиниција лексеме, њено основно и
друга значења. Иза дефиниције налази се термин „изрази“ међу којима је пронађена грађа
за рад. Ђорђе Оташевић одмах након лексеме наводи фразеологизме у чијем се саставу
лексема налази.

Лексема срце

Често се значења фразеологизама могу довести у везу са основним значењем

лексеме, због тога је неопходно да се најпре упознамо са њеним основним значењем.
Ауторке рада Definicija I frazem u jednojezičnom rječniku истичу да најновија истраживања
у психолингвистици полазе од претпоставке да појединачна обележја саставних делова
фразема играју важну улогу у њиховом разумевању и употреби. Истраживања показују да
се фраземи могу разумети управо захваљујући препознатљивим значењским обележјима
њихових саставница, те се долази до закључка да основно прототипно и пренесена
значења фраземских саставница чине подлогу за разумевање фразема као целине. У
фразему се занемарује низ обележја што их поједина лексема има у нормалној употреби, а
издваја се само једно које је битно за његово разумевање. Чињеница да фразем ипак остаје
разумљив говори нам да је то могуће само зато што се делимичном променом семантичког
састава обележја задржава значењска спона с једним од прототипних значења одређене
лексеме. (Vajs i Žic Fuch 1998: str. 364.)
Лексема срце је у Речнику српскохрватског књижевног језика објашњена на
следећи начин:
Срце 1. а) централни мишићни орган који регулише крвоток у телу човека (и
већине животиња) и који се налази на левој страни грудне дупље б)место на левој страни
груди под којим се налази тај орган.
То је основно или прототипно значење лексеме срце. Поред њега наводе се и
следећа значења:
2. Обично у симболичном изражавању а) духовно и емотивно расположење;
љубавно осећање, љубав б) одважност, храброст.

3
 3. а) човек као носилац, израз одређених душевних способности б) драга особа,
драги мој, драга моја.
4. Фигуративно: а) средишно место државе, покрајине, области, средиште, центар
б) средина каквог плода, цвета и сл. језгра в) унутрашњост чега г) оно што је најбитније,
најважније, срж, суштина д) главни покретач и организатор.
5. Желудац, стомак.
6. Срцаст предмет уопште (врста колача и сл.).
7. Покр. в срдачка.
8. Као саставни део неких ботаничких назива.
У раду Дефиниција и фразем у једнојезичном речнику, ауторке се такође баве
разврставањем фразеологизама са лексемама глава и срце. Оне истичу да се
фразеологизми са лексемом срце које су навеле у свом раду могу везати за пренесено
значење лексеме „zamišljeni središnji organ kao sjedište“, а потом се разврстати на две
групе, где ће за прву групу бити наведено „htijenja, želja i raspoloženja“, а за другу
„osjećaja, emocija, duševnog stanja“. То је оквир за семантизам фразема које су оне навеле у
свом раду.( Vajs i Žic Fuch 1998: str.367.)

Анализа корпуса

Пронађено је шездесет и шет фразеологизма који имају компоненту срце. Они ће

бити разврстани према одговарајућим концептима, а потом анализирани како би се што
боље утврдило њихово значење. Пре семантичке анализи биће приказана њихова
структурна анализа. На основу структуре фразеологизме можемо разврстати на
предлошко-падежне конструкције, синтагме, зависне и независне реченице. Анализа
структуре фразеологизама подразумева анализу свих врста речи које сачињавају
фразеологизам, потом се утврђује главна синтаксичка компонента на основу које можемо
фразеологизме поделити на глаголске, именичке, придевске, прилошке и сл. (Bartulović i
Mijić 2016: str.124.)

Структурна анализа

4
 Укупно седамнаест фразеологизама од шездесет и шест анализираних чине
реченице, то је 25,75%. То су следећи фразеологизми: весело срце и кудељицу преде, докле
ми срце у грудима бије, изгоре му срце, одлакнуло је срцу, пало му је срце у гаће, сишло му
је срце у пете, по срцу је, пуно ми је срце, сад ми је срце на месту, срце боли, срце вене,
срце гори, срце игра, срце је задрхтало, терет му је пао са срца, урезало му се у срце, што
је на срцу то је на језику. Од свих ових реченица само је једна зависна, остале су
независне. Зависна реченица је докле ми срце у грудима бије.
Анализом је утврђено да су најбројнији фразеологизми који чине предлошко-
падежне конструкције. Њих је укупно тридесет и један и чине 46,96% укупног броја
анализираних фразеологизама. Неки од њих су: (бити) без срца, на срцу, накрај срца, за
срце прирасти, из дна срца, од пуноће срца, од свег срца, преко срца, рана на срцу, руку на
срце, у дубини срца и сл.
Мање је фразеологизама са лексемом срце које чине синтагме. Њих је укупно
осамнаест и они чине 27,27% анализираних фразеологизама. Најбројнији су они у којима
је пидев главна реч, као што су зло срце, лавље срце, лака срца, отворена срца, велика
срца и сл. Знатно је мање оних чије су главне речи именице као што су зечје срце, мана
срца, срце моје. Међу синтагмама у којима је главна реч глагол пронађени су следећи
фразеологизми немати срца и размекшати срце.

Семантичка анализа

Једна од бољих метода за објашњавање фразеологизама јесте метода концептуалне

анализе, јер се једна појава може објаснити и доживети путем друге појаве. То је један од
основних принципа човековог појмовног система. Метда концептуалне анализе омогућава
повезивање апстрахованих когнитивних домена, са конкретним, чулним, непосредно
доживљеним доменима стварности, преко којих се ти апстрактни домени објашњавају и
концептуализују. Аутори који су утемељили овакав облик концептуалне анализе, Лејкоф и
Џонсон, објашњавају суштину појмовне метафоре као разумевање једне врсте ствари на
основу друге. Појмовну метафору најчешће допуњује метонимија и обрнуто. Метонимија
је когнитивни процес у којем један концептуални ентитет омогућава менталну везу са
другим концептуалним ентитетом унутар истог домена. (Драгићевић, 2007: стр.147 и 161)
Готово сви фразеологизми са лексемом срце односе се на човека, на његове
особине, жеље, осећања, хтења, емоције, душевна стања.

Особине

5
 Концепти који се односе на људске особине могу имати позитивно и негативно
значење. Прво ће бити представљени фразеологизми којима се исказују негативне људске
осбине, а потом они са позитивним особинама.
Највећи број фразеологизама са лексемом срце који исказују неку негативну
људску особину означавају себичност, безосећајност, злобу и сл. Такви су следећи
фразеологизми: Бити без срца, овим фразеологизмом се указује да је особа неосетљива и
без осећања, Бити зла срца њиме можемо описати особу која је злобна, пакосна,
неваљала, Бити тврда срца значи бити неосетљив, непопустљи, Камена срца има исто
значење као и тврда срца, Зечје срце означава врло плашљивог човека. Лексема срце се
више везује за позитивне, него за негативне појмове. То проситиче и из њеног основног
значења, јер је срце мишић без кога нема живота, а живот је нешто најважније, и
асоцијације које се односе на живот су позитивне. Због тога се у фразеологизмима којима
се исказују негативне људске особине углавном глаголом или предлошко-падежном
конструкцијом указује да носилац особине заправо нема срца, или се уз лексему срце
јављју епитети зло, тврдо, камено.
Више је фразеологизама којима се исказују позитивне људске особине као што су
храброст, доброта, племенитост: Бити доброг (меког) срца, односи се на особу која је
добра и има осећања за другог, Бити лављег срца њиме можемо описати особу која је
храбра, неусташива, Бити велика срца значи бити веома добар човек, прави човек, Златно
срце односи се на племенитог човека.

Осећања

Велики број фразеологизама са лексемом срце односи се на осећања. Осећања као и

особине најлакше је подилити на позитивна и негативна, односно на ведра и тмурна.
Међу фразеологизмима којима се исказују ведра осећања највише је оних којима се
исказује задовољство, радост: Срце игра (кличе, разиграло се, расте) о осећању велике
радости, великог задовољства, Сада ми је срце на месту испуњење жеље, очекивања,
Пуно ми је срце односно испуњен сам задовољством. Фразеологизмом Носити анђела у
срцу, исказује се осећај душевног мира. Осећање пријатности може се исказти
фразеологизмом По срцу је, који указује да је нешто што се дешава по нашој вољи, онако
како смо желели. Међу овим фразеологизмима могу се убројати и фразеологизми којима
се исказује осећај пријатности који је уследио након престанка неких негативних осећања,
такви су фразеологизми Терет му је са срца пао којим се указује на то да се неко
ослободио велике бриге и Одлакнуло је срцу што значи ослободити се осећања чега
непријатног. Осећање узбуђења исказано је кроз фразеологизам Срце гори.
Фразеологизми којима се исказују непријатна осећања најчешће се односе на
осећање туге, жалости, страха и љутње. Осећање страха исказано је следећим
фразеологизмима Пало му је срце у гаће, Сишло му је срце у пете, Срце је задрхтало.
Овим фразеологизмима исказано је нагло осећање страха односно бриге. Чим осетимо
велики страх, срце почиње јаче да нам бије, и имамо утисак да се његови откуцаји осећају
свуда, да допиру чак до пета. Често се дешава да особа која се уплаши замоли неког
другог да прислони руку на њене груди како би осетио убрзано и појачано куцање срца и
дрхтање. Туга, односно жалост исказана је следећим фразеологизмима Срце боли (кида се,

6
пара се, пуца, стрпи, стеже се, кида се, тишти, цепа се), Зима око срца, Рана на срцу.
Њима је исказано осећање тескобе, жалости, забринутости. Рана указује на нешто болно, а
зима на хладноћу, односно неку непријатност. Срџба односно љутња приказана је на
следећи начин Имати зло срце на кога односно љутити се на некога, Бити накрај срца
односно љутити се и за најмању ситницу. Осећање чежње, углавном се у фразеологизмима
односи на љубавну чежњу нпр. Изгоре му срце, врло му је стало до некога, Срце вене
(копни, топи се) за неким, односно чезне.

Међуљудски односи

Фразеологизми који се налазе у овој групи најчешће имају у своме објашњењу

глагол учинити или постати. Њима се исказују промене у међуљудским односима и
понашању. Те промене могу бити позитивне и негативне, односно човек својим
деловањем може учинити да се други људи осећју боље или пак горе. Својим деловањем
он утиче и на формирање и промену ставова других људи о њему.
За срце прирасти је фразеологизам којим се исказује осећај привржености. Својим
позитивним особинама човек осваја друге људе и постаје им врло близак, односно мио.
Размекшати (смекшати) нечије срце, указује се на то да можемо учинити нешто да неко
попусти, односно да изазовемо нечију самилост. Бити, лежати коме на срцу значи
постати предмет нечијих мисли, нечије бриге. Бити брат по срцу значи бити истих мисли,
осећања, жеља. Овим фразеологизмом јасно се исказује да је у питању међусобни однос
најмање двоје људи. Говори о односу веома велике блискости. Брат је члан породице, а
чланови породице су најчешће јако везани једни за друге. Фразеологизам Знати (видети)
како је (некоме) на (при, у) срцу (око срца) говори о увиђајности, односи се на то да једна
особа увиђа шта другу мучи, шта та друга особа проживљава. О развијању односа љубави
говори фразеологзам Срце моје који се најчешће употребљава у разговору. Рећи неком да
је срце указује на његову велику важност, то се може довести у везу и са основним
значењем лексеме срце. Срце је централни мишићни орган без кога не би било живота.
Назвати неког срце моје значи рећи му да без њега не можемо да живимо. Сви наведени
фразеологизми говоре о позитивним односима који се развијају међу људима. Човек
својим деловањем односно понашањем изазива саосећање других, блискост, љубав.
Поред позитивних, човек често може намерно или ненамерно да изазове и
негативне емоције код других људи. Више је фразеологизама који указују на то да својим
понашањем можемо растужити некога, наљутити га и сл. Фразеологизми који се односе на
изазивање бола и тужних осећања су следећи Угристи (ујести) за срце, Свалити се на
срце, Разбити, сломити неком срце. Њима се указује на проузроковање бола и несреће код
других људи. Срце је само по себи врло осетљиво, ако ову лексему употребимо уз глаголе
угрист, разбити јасно је да се говори о намерном изазивању бола. Свалити се на срце
значи постати предмет нечије велике бриге, односно узнемирења. Дирнути (такнути) у
срце значи погодити неког у најосетљивије место. Њиме се исказује намера да се неко
повреди, да се код другог изазове бол или срџба.О изливу беса и срџбе говори Искалити
срце на кога који указује на изливање гнева на друге. Ишчупати из срца значи заборавити
некога, престати мислити на њега. Кроз овај фразеологизам видимо велику промену у
осећањима према некоме, јер да бисмо неког ишчупали из срца, он је пре тога свакако
морао ући у наше срце. Човек често може да погрешно процени друге људе, о томе говори

7
фразеологизам Хранити (чувати, грејати, носити) гују на срцу (на прсима, у њедрима)
који значи помагати незахвалну особу која ће узвратити злим, лошим. Змија је најчешће
представљана као симбол зла у митологијама, а чувати је на срцу, значи штитити је од
свега и свих.
Фразеологизам Ухватити неког за срце (душу) значи утицати на нечија осећања. У
зависности од контекста може имати позитивно или негативно значење. Немати срца
(некоме нешто рећи, урадити и сл.) значи не моћи из сажаљења. Овај фразеологизам
такође у зависности од контекста добија позитивно или негативно значење. Осећање
сажаљења најчешће изазива код нас осећај супеиорностуи у неком смислу у односу на
особу према којој осећамо сажаљење, због тога најчешће има негативну конотацију.

Начин

Велики је број фразеологизама којима се исказује начин на који вршимо неку

радњу, односно начин на који осећамо, доживљавамо нешто, приступамо нечему.
Фразеологизми којима се исказује искреност односно отвореност приликом
приступања нечему су следећи Руку на срце и Отворена срца. Сличан њима је и Лака срца
(учинити, дати нешто),којим се каже да радимо нешто без размишљања о последицама.
Придев лако у овом случају означава да нам је срце чисто и да на њему нема никакавог
терета. Што је на срцу то је на језику указује на велику искреност и слободу исказивања
осећања. Врло радо приступање нечему може се исказати и на следећи начин Од свег срца
(дати, учинити нешто). Приступање нечему без икаквих ограничења, потпуно слободно
или Срцу пустити на вољу.
Супротни њима били би фразеологизми којима се исказује да се нешто ради без
воље, односно нерадо. Такви су Преко срца (учинити), и Тешка срца.
У дубини срца (желети, мислити) говори да оно што радимо, тј. осећамо, мислимо,
чинимо тајно, односно скривено од других.

Интензитет

Међу фразеологизмима са лексемом срце у српском језику, може се издвојити и

мања група оних који указују на јачину и потцање некин наших осећања.
Из дна срца, из свег срца (свим срцем и душом) указује на велику јачину, снагу
онога што осећамо. Сличан њему је До дубине срца/из дубине срца који се односи на
осећања у њиховој највећој мери, врло јака. Од пуноће срца указује да оно што радимо,
мислимо, чинимо због обиља осећања. Исто значење као Из дна срца има и фразеологизам
Свим срцем (прихватити се нечега, волети). Наведеним фразеологизмима указује се на
велики интензитет неког осећања. Сви они могу добити позитивно, односно негативно
значење у зависности на које осећање се односе. То се може лако видети ако им додамо
глаголе волети и мрзети. Све што потиче из срца је врло снажно, све емоције, сва
осећања. То се може повезати и са примарним значењем лексеме срце, јер мишић који
ради без престанка мора бити врло јак.

8
 Остало

Овде ће бити приказани фразеологизми који се нису могли сврстати ни у једну од

претходних група, а нема их у довољном броју како би се издвојили у неку посебну групу.
Међу овим фразеологизмима два се односе искључиво на жене, односно њихову
плодност Имати од срца порода (о жени), значи имати потомка, дете и Дете под срцем
носити који значи бити бременита, у другом стању. Лексема срце у њима указује на
велику љубав мајке према деци, под срцем неког носити значи чувати га и волети као
сопствени живот.
Два фразеологизма од преосталих односе се на добро памћење, односно на
окупираност нечим Примити к срцу значи добро упамтити, Урезало му се у срце значи
постати предмет сталних мисли, жеља. Све што потиче или лежи на срцу је врло снажно,
интезивно, а кад се уреже значи да ће ту још дуго остати.
Докле ми срце у грудима бије/куца овим фразеологизмом указује се на време
трајања нечега, неке радње, жеље, неког осећања. Опште је познато да човек не живи
више кад његово срце престане да бије, што нам указује да се у овом изразу мисли на
трајање до краја живота, односно до смрти.
О мотивацији за рад говори Весело срце и кудељицу преде. Он нам указује да је
љубав највећи подстрек за рад.
Чин просидбе може се описати на следећи начин Понудити руку и срце. Често се
чује да је неко затражио нечију руку, у смислу да је запросио неког. На руци ће бити
прстен који је симбол чина просидбе. Срце је у овом случају симбол свих осећања која
узгајамо према некоме.
Дићи росу са срца односи се на јутарњу рутину испијања чашице ракије.
Срчана мана/грешка односи се на обољење, болест срца.
На гладно срце (јести,пити) значи на празан желудац.

Закључак
У овом прегледу фразеолошких јединца са лексемом срце уочено је да се оне
углавном односе на човека, његове особине, осећања, жеље, емоције. На основу њихових
значења фразеологизми су разврстани у неколико концепта. Оно што је занимљиво јесте
да се у свих шездесет и шест пронађених израза са лексемом срце она јавља у једнини. То
указује да говорници српског језика ову лексему доживљавају као нешто јединствено, а
самим тим и изузетно вредно. То је повезано и са њеним основним значењем јер човек у
своме телу има само један орган који пумпа крв, због тога се увек јавља у једнини иако
има и множину. Кроз анализу је показано да многи изрази са лексемом срце могу имати
позитивно и негативно значење у зависности од контекста.

Прилог

Фразеологизми са лексемом срце у српском језику:

9
- Бити без срца
- Бити доброг срца
- Бити зла срца
- Бити лављег срца
- Бити накрај срца
- Бити на срцу
- Бити брат по срцу
- Бити тврда срца
- Бити велика срца
- Весело срце и кудељицу преде
- Дете под срцем носити
- Дићи росу са срца
- Дирнути/такнути у срце
- До дубине (из дубине) срца
- Докле ми срце у грудима бије
- За срце прирасти
- Зечје срце
- Златно срце
- Зима око срца
- Знати како је некоме на срцу
- Изгоре му срце
- Из дна срца
- Имати зло срце
- Имати од срца порода
- Искалити срце на кога
- Ишчупати из срца
- Камена срца бити
- Лака срца
- Мана срца
- На гладно срце
- Немати срца
- Носити анђела у срцу
- Одлакнуло је срцу
- Од пуноће срца
- Од свег срца
- Отворена срца
- Понудити руку и срце
- Пало му је срце у гаће
- По срцу је
- Преко срца
- Примити к срцу
- Пуно ми је срце
- Разбити/сломити некоме срце
- Рана на срцу
- Руку на срце
- Сад ми је срце на месту

10
- Свалити се на срце
- Свим срцем
- Сишло му је срце у пете
- Срце боли
- Срце вене
- Срце гори
- Срце игра
- Срце је задрхтало
- Срце моје
- Срцу пустити на вољу
- Размекшати срце
- Терет му је са срца пао
- Тешка срца
- Угристи за срце
- Ући (продрети) у срце ствари
- Ухватити неког за срце
- У дубини срца
- Урезало му се у срце
- Хранити гују на срцу
- Што је на срцу то је и на језику

Извори и литература

11
 Извори

1. Фразеолошки речник српског језика, Ђорђе Оташевић, Прометеј, Нови Сад, 2012.
2. Речник српскога језика, Матица спрска, Нови Сад, 2007.
3. Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица српска, књига пета, Нови Сад,
1973.

Литература

1. Bartulović i Mijić 2016: Bartulović Anita i Mijić Linda, Frazemi sa sastavnicom iz

semantičkog polja „voda“ u klasičnim jezicima i hrvatskom jeziku u FLUMINESIA, br.1.
2. Vajs i Žic Fuch 1998: Nada Vajs i Milena Žic Fuch, Definicija i frazem u jednojezičnom
rječniku u Filologija br.31, Zagreb.
3. Dragićević 2009 : Rajna Dragićević, O problemima identifikacije frazeologizama, u
Südslavistik, br.1.
4. Драгићевић 2007: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд, Завод
за уџбенике.

12