I KOLOKVIJUM 1. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU TERMINA I POJMA POJAM ...

... misaoni odraz stalnih, optih i nunih svojstava i odnosa jedne vrste predmeta Svojstva? Stalna, sutinska ,bitna: treba da su trajna za sve vrste predmeta na koji se pojam odnosi (odraava) Opta: odnose se na celine, a ne samo na pojedinane predmete Nuna: da ih ima svaki predmet koji pripada odreenoj vrsti TERMIN je govorni izraz pojma. ( pojam je stolica a termin je chair )

2. OBJASNITE ELEMENTE POJMA? ELEMENTI POJMA nazivaju se: karakteristike - svaka karakteristika odraava jedno sutinsko svojstvo pojma. Obrazovanju (nastanku) pojma prethode opaaji i predstave. Opaaji su mahom opisnog karaktera. Predstave su seanja na nekad opaene predmete, (neke osobine se zadravaju a neke zanemaruju). U obrazovanju predstava znaajanu ulogu imaju: razum, emocije, volja, temperament itd.

3. OBJASNITE RAZLIKE U IZRAAVANJU POJMA I MILJENJA? Pojam to je termin koji upotrebljavamo, a Miljenje je jezik koji koristimo 4. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU DRUTENE POJAVE I PROCESA? 5. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU SREDNJOKOLSKOG I VISOKOG OBRAZOVANJA? Predkolsko,osnovno i srednje obrazovanje: Subjek-uenik. Osnov sticanja znanja-uenje. -uenje se zasniva na pamenju

Visoko obrazovanje, master i doktorske studije: Subjekt- student. -studiranje je pribljiavanje granicama znanja -studiranje se zasniva na razmiljanju 6. OBJASNITE NA EMU SE ZASNIVAJU PROCESI U OSNOVNOM, SREDNJEM I VISOKOM OBRAZOVANJU? Osnovno i srednje obrazovanje- proces se zasniva na uenju a uenje na pamenju. Visoko obrazovanje- proces se zasniva na studiranju a studiranje na razmiljanju. 7.OBJASNITE KONSITUENTE NAUKE ( TA INI NAUKU ) I NJIHOV MEUODNOS? PREDMET + METODE= NAUKA 8. OBJASNITE KAKO SHVATATE SAM CILJ STUDIRANJA? -studiranje je pribljiavanje granicama znanja USLOV ZA STUDIRANJE- razmiljanje i ovladavanje principima naunog miljenja. -studiranje se zasniva na razmiljanju 9. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU PREDMETA ISTRAIVANJA I PREDMETA METODOLOGIJE? PREDMET ISTRAIVANJA METODOLOGIJE- metode. PREDMET METODOLOGIJE-proces prouavanja naunih metoda. 10. OBJASNITE TA ZNAI PROCES OVLADAVANJA NAUNIM MILJENJEM? USLOV ZA STUDIRANJE- razmiljanje i ovladavanje principima naunog miljenja. 11. OBJASNITE CILJ PREDMETA METODOLOGIJE? CILJ PREDMETA METODOLOGIJE-da se kroz teoriju i istraivanje student uvede u nauni rad. 12. DEFINIITE I OBJASNITE POJAM NAUNI RAD? NAUNI RAD- aktivnost zasnovana na principima logike.Ona ukljuuje i logiki povezuje 3 nivoa naunog miljenja: 1. najoptiji nivo 2. nivo teorijske orijentacije 3. nivo empirijsko metodolokih postupaka

13. OBJASNITE NIVOE NAUNOG MILJENJA ( OPZI NIVO, NIVO TEORIJSKE ORIJENTACIJE I NIVO EMPIRIJSKO METODOLOKIH POSTUPAKA ) 1. najoptiji nivo (Traenje logike unutar predmeta istraivanja; Bezbednost je logika socijalne stabilnosti u procesima (tranzicija-politike, ekonomije, bezbednosti) 2. nivo teorijske orijentacije (Razrada optih naunih teorija i njihova primena u predmet istraivanja;Nauni rad se mora zasnivati na celokupnoj teoriji neke nauke, a ne samo na optim teorijama ;Nauna teorija je cilj i sredstvo naunog istraivanja. Njen poseban znaaj je u oblasti otkria.Nauna misao ne ostaje na ideji otkria ve ide ka njenoj verifikaciji. ) 3. nivo empirijsko metodolokih postupaka (Izbor i razrada metoda za prikupljanje podataka zavisi od obeleja koja se istrauju ; nauna misao na ovom nivou zasniva se na teorijskom poznavanju predmeta i problema koji se istrauje )

14.OBJASNITE ZATO MISAO O NAUCI MORA BITI I NAUNA MISAO? Misao o nauci mora biti i nauna misao. MILJENJE je iri pojam od naunog miljenja. Miljenje moe biti: istinito i lano. Nauno miljenje? oznaava specifinu vrstu miljenja-nastoji biti istinito.

15.DEFINIITE I OBJASNITE POJMOVE NAUKE I NAUNOG MILJENJA? NAUKA je SUMA ZNANJA O OBJEKTIVNOJ STVARNOSTI DO KOJE SE DOLO PRIMENOM ODREENIH METODA ISTRAIVANJA IJA SE ISTINITOST MOE PROVERITI . NAUKA SE NE ZAUSTAVLJA NA POJEDINANOM, VE TEI OBJANJAVANJU DALEKO VEEG BROJA POJEDINANIH SLUAJEVA.LOGIKI OBJANJAVA PREDMET KOJI PROUAVA. UOPTAVANJE OBJEKTIVNE STVARNOSTI NIJE DEO TE STVARNOSTI TO SE POSTIE VEA OPTOST U MILJENJU TO SE VIE UDALJAVA OD OBJEKTIVNE STVARNOSTI MILJENJE ULNI DOIVLJAJ STVARNOSTI.

RADI TOGA: NAUNA MISAO POMOU NAUNIH METODA PROVERAVA ISTINITOST SVOG MILJENJA

16.OBJASNITE POJAM NAUNOG DOMETA?

17.OBJASNITE ZNAENJE POJMA GENERALIZACIJE U NAUNOM ISTRAIVANJU?

18.OBJASNITE TA Z NAI DA PRIMENA NAUNIH METODA OBEZBEUJE INTERSUBJEKTIVNU PROVERLJIVOST NAUNE MISLI? 1.Sve to se tvrdi mora biti jasno, precizno i drutveno razumljivo. 2. Nauni sudovi moraju biti obrazloeni i povezani tako da se jedni sudovi mogu izvesti iz drugih. 3. Nauna misao mora biti praktino proverena.

19.OBJASNITE KAKO SE POSTAVLJAJU I PROVERAVAJU HIPOTEZE? Hipoteze se postavljaju i proveravaju pomou logikog izvoenja iz prihvaenih sudova (teorija i zakona), ali to im jo ne garantuje istinitost, pa je potrebno i praktino proveravanje. Praktinom proverom uspostavlja se veza izmeu misli o objektivnoj stvarnosti i same stvarnosti o kojoj se misli.

20.OBJASNITE OSNOVNU RAZLIKU IZMEU NAUNIH RADNIKA, TEORETIARA I EMPIRIARA? Nauni radnici najee su se koristili samo jednom verifikacijom naunog miljenja. 1)TEORETIARI: oslonac na logiku verifikaciju. 2) EMPIRIARI: oslonac na iskustvo. Tako je dolo do podele i meusobnih sporenja izmeu jednih i drugih.

21.OBJASNITE PROBLEME OSPORAVANJA VERIFIKACIJE NAUNOG MILJENJA IZMEU TEOREIARA I PRAKTIARA? teoretiarima, se prigovara da zaokupljeni milju zanemaruju predmet o kojem misle, empiriarima, prigovara se da ulnim doivljajem predmeta zanemaruju teorijsku misao.

22. OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIITO U NAUNOM ISTRAIVANJU IZMEU NAUKE I FILOZOFIJE? ZAJEDNIKO: nauka i filozofija tee za istinitim saznanjem. RAZLIITO: predmet istraivanja. NAUKA- Budui da totalitet nije mogue zahvatiti ulno, nauka se u svom istraivanju slui samo racionalnim metodama. FILOZOFIJA- tei za istinitim saznanjem totaliteta, traga za odgovorima na najoptija pitanja: o bitku, o karakteru nauke i njenim mogunostima i slino, Filozofska misao podlee samo logikoj verifikaciji. ulni je doivljaji su uvek ogranieni na jedan deo totaliteta pa svaka empirijska verifikacija izlazi iz okvira filozofije.

23.OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIITO U NAUNOM ISTRAIVANJU IZMEU NAUKE I TEHNIKE? Nauka otkrivanjem zadovoljava radoznalost (samo jednu ljudsku potrebu), a tehnika koristei se tim otkriima moe da zadovolji veliki broj ljudskih elja. nauka je zasnovana na otkriu tehnika se bazira na pronalasku (izumu). Nauka otkriva ono to u objektivnoj stvarnosti postoji (zakonitosti), a tehnika iznalazi reenja i naine za primenu tih otkria kako bi poveala efikasnost ljudskog delovanja. Nauka objanjava objektivnu stvarnost, a tehnikom ovek ovladava objektivnom stvarnou

24. OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIITO U NAUNOM ISTRAIVANJU IZMEU FUNDAMENTALNE I PRIMENJENE NAUKE? Ono to se meusobno razlikuje nije dobro zvati istim imenom - NAUKA. Zbog toga se nauke dele na tzv fundamentalne nauke i primenjene nauke. Fundamentalne nauke bave se temeljnim otkriima, ali nam ne kazuje kava je razlika izmeu nauke i njene primene. Primenjene nauke se koriste se tim otkriima radi poveanja efikasnosti delovanja, a naziv primenjene nauke oznaava primenu naunih saznanja u praksi.

Ono to nazivamo primenjenim naukama nije nita drugo nego tehnika

25.OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIITO U NAUNOM ISTRAIVANJU IZMEU NAUKE I IDEOLOGIJE? Termin ideologija ima razliita znaenja: izraz se javlja krajem XVIII veka u Francuskoj i oznaava nauku o idejama i veru u njih. Empirijski usmereni filozofi tog doba kritiki odnose prema Napoleonovim vojnim i politikim pothvatima pa ih Napoleon naziva ideolozima mislei pri tome kako oni nemaju veze s politikom i drutvenom stvarnou, Od tada se ideologijom naziva miljenje koje nema veze s pravom stvarnou. Zato vladajua klasa u postojeim drutvenim odnosima daje racionalnu formu proglaavajui ih nunima i pravednima, a svoje posebne interese naziva optim ili drutvenim interesima (Suzuki-From). Marks i Engels ideologijom nazivaju svu duhovnu nadgradnju (religiju, filozofiju, moral, umetnost, pravo, politiku). Ideologija vladajue klase prikriva istinu. Zato ne trpi kritiko miljenje i verifikaciju. Bazira se na verovanju, suzbija kreativnost, trai poslunost. to ideologija prikriva nauka o drutvu otkriva, pa je u klasnom drutvu neminovan sukob izmeu ideologije i nauke. Snaga vladajue ideologije je u politikoj moi i propagandi, a snaga nauke je u istinskoj potrebi oveka da istinito objasni svet oko sebe. I pored pritiska politike moi i propagande vladajue klase nauka se stalno razvija, jer istina se ne moe unititi ak ni fizikim uklanjanjem onoga ko ju je otkrio, a tenja za istinitim saznanjem nekada je bila jaa od pretnje za fiziko unitenje. Dok se nauka razvija, ideologije se menjaju, nestaju, dolaze druge. Ideologijom predstavlja izvrnutu, krivu i lanu svest. Smatraju da drutveno bie oveka odreuje njegovu svest, pa klasni drutveni odnosi ine osnovu ideolokog miljenja. Budui da je ideologija racionalni izraz interesa u klasnom drutvu, antagonistiki interesi dovode do javljanja dve vrste ideologija: ideologije vladajue i ideologije potlaene klase.

26. OBJASNITE U EMU SE OGLEDA UTICAJ IDEOLOGIJE NA NAUKU? Uticaj ideologije na nauku ogleda se u tome to: 1. vladajua ideologija proglaava sebe naukom, 2. suzbija nastanak i razvitak pojedinih nauke, 3. iskrivljuje nauna saznanja, 4. usmerava nauku prema istraivanjima koja njoj odgovaraju 27.OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIITO U NAUNOM ISTRAIVANJU IZMEU NAUKE I UMETNOSTI? I umetnost dolazi do saznanja, ali se umetnost i umetnika saznanja razlikuju od nauke i naunih saznanja. Saznajni proces u nauci poinje odvajanjem irelevantnih od relevantnih obeleja pojava i procesa. Irelevantna obeleja apstrahiramo, a relevantna generalizujemo. Tako dolazimo do sutine istovrsnih pojava i procesa koju izraavamo pojmom. Umetnost se bazira i zadrava na ulnom doivljavanju. Budui da naa ula pruaju nepregledno mnotvo razliitih doivljaja, spoznaja u umetnosti ne bi bila mogua da se osjetilno, ne moe uoptavati ili generalizovati. Dok nauka miljenjem utvruje opte i izraava ga pojmom, umetnost intuicijom u konkretnom pronalazi opte i izraava ga tipom. Dakle, to je miljenje i pojam u nauci to su intuicija i tip u umetnosti. Nauka saznaje na teoretskom, a umetnost na estetskom kontinuumu. Na kontinuumu saznanja prvo nastaje umetnost. Umetnika saznanja su ulna, konkretna, sugestivna, a nauna saznanja su apstraktna, misaona, logina. Nauka zahvata istinu misaono, a umetnost je ulno doivljava. Misaono izvoenje smisla iz umetnikog doivljaja nije umetnost, ali ne mora biti ni nauka. U nauci se istinitost miljenja logiki i empirijski proverava, a u umetnosti se javlja ili ne javlja istinski doivljaj. U umetnosti intuicija vodi do umetnike istine, a u nauci ona vodi samo do hipoteza. U izraavanju svojih saznanja nauka se slui simbolima, a umetnost znakovima. Simbole ovek stvara i daje im znaenja, dok su znakovi delovi stvarnosti koji sami neto znae.

Zato su neverbalne umetnosti svuda razumljive. Umetnost je kao i nauka interklasna, internacionalna, opteljudska. I nju ideologija eli da pretvoriti u sredstvo. Meutim, umetnost i nauka ne mogu biti sredstvo ideologije, jer im bi to postale one bi prestale biti ono to jesu. 28.OBJASNITE TA JE ZAJEDNIKO A TA RAZLIKUJE NAUNI I STRUNI RAD?

U praksi se esto nauni rad ne razlikuje od strunog. Obino se smatra da je nauni rad neto ozbiljniji od strunog, pa se kvalitetniji radovi svrstavaju u naune, a manje kvalitetni u strune radove. nauni i struni rad su dve bitno razliite aktivnosti, pa nauni rad moe biti nekvalitetan, a struni moe biti vrlo kvalitetan. Nauni rad otkriem zakonitosti objanjava veliki broj konkretnih sluajeva, a struni rad na osnovi otkria objanjava pojedinani sluaj. Nauni rad obeleava generalizacija, a struni konkretizacija. Prvi vodi saznanju, a drugi se na njemu zasniva. 29.KOJA JE RAZLIKA U OBELEJIMA IZMEU NAUNOG I STRUNOG RADA? ISTO KAO 28 PITANJE 30.KAKVA JE ULOGA NAUKE U DRUTVENIM PROMENAMA?

Svet se ne moe menjati samo otkrivanjem istinitih saznanja, ve je potrebna akcija na njima zasnovana. Nauka doprinosi poboljanju ovekove prakse istinitim saznavanjem objektivne stvarnosti. Akcija zasnovana na istinitim saznanjima je struna aktivnost. Nema promene bez jedinstva naunog i strunog rada. Iako mogu sluiti istom cilju nauni i struni rad nisu isto. Jedno je otkrivati, a drugo je delovati na osnovu otkria.

31.OBJASNITE VEZU IZMEU NAUNOG OTKRIA I STRUNE PRAKSE? Otkrie samo nee promeniti ljudsku praksu ako se ono ne bude primenjivalo. Otkrie leka i leenje imaju isti cilj, ali to su dve razliite aktivnosti. Otkrie leka plod je naunog rada, a leenje je struni rad. 32.OBJASNITE TA STRUKTUIRA-INI NAUKU? Obino se kae da se nauka sastoji od predmeta i metoda istraivanja. To nije tano! Predmet neke nauke je deo objektivne stvarnosti, a nauka je misaona interpretacija tog dela stvarnosti. Jedno je objektivna stvarnost, a drugo je misao o objektivnoj stvarnosti. Nauka se sastoji od: saznanja o svom predmetu i metoda pomou kojih istrauje svoj predmet 33.OBJASNITE TA INI PREDMET NAUNOG ISTRAIVANJA? Predmet istraivanja jedne nauke isto je to i problem u jednom konkretnom istraivanju. Unutar jednog predmeta istraivanja nalazi se mnotvo pojava i procesa koji e se istraivati kao posebni problemi istraivanja. Sva istraivanja i rezultati istraivanja unutar jednog predmeta sainjavaju jednu nauku. 34.NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE OBLIKE LJUDSKOG MILJENJA? SUD Sud i suenje predstavljaju sloeniji (od poimanja) oblik miljenja. Misaona radnja kojom se tvrdi ili odrie izvesna veza dva ili vie pojmova zove se suenje, a misaoni oblik koji se dobija kao rezultat suenja jeste sud... Istinit je onaj sud ija veza pojmova odgovarapovezanosti samih objektivnih sudova predmeta i svojstava na koje se dati pojmovi odnose. Sudovi su bitno ljudski; ne postoje van ljudske svesti. ZAKLJUAK Zakljuak se zasniva na sudovima, a sudovi na osnovu kojih se zakljuuje zovu se premise. Kao to proizvoljno nizanje pojmova ne predstavlja miljenje, tako ni ni proizvoljno nizanje sudova nije logiki ispravno miljenje. Tek povezivanjem sudova na nain koji vodi novom saznanju ili tvrdnji koja proistie iz onog to se u poetku tvdilo nastaje logiki ispravno miljenje.

35.OBJASNITE LOGIKE RAZLIKE IZMEU SUDA I ZAKLJUKA? ODGOVOR U 34 PITANJU 36.OBJASNITE RAZLIKU IZMEU INJENICE I PODATKA? INJENICE Uz pomo istraivanja nauka svoje miljenje o svom predmetu zasniva na injenicama stvarnosti. injenice su ulni doivljaji o predmetu istraivanja. Pomou njih odreujemo objektivno, realno i postojanje izvesne stvari, pojave procesa, dogaanja, osobine ili odnosa. STVARNOST-PODATAK Stvarnost nudi bezbroj injenica, a za proveru jedine hipoteze potreban je odreeni broj i odreene vrste injenica. greku moemo i napraviti pri samom izboru vrste i broja injenica, pa nauno miljenje da bi dolo do istinitih saznanje o objektivnoj stvarnosti mora biti zasnovano na reprezentativnom uzorku iskustvenih doivljaja te stvarnosti. Registrovana injenica postaje podatak. 37.OBJASNITE VEZU IZMEU JEZIKA I HIPOTEZE? JEZIK-HIPOTEZE Jezik je deo kulturne stvarnosti koji omoguava komunikaciju i nadiskustvene veze. Nadiskustvene veze ine nove odnose meu pojmovima. Uspostavljanje novih odnosa meu pojmovima je miljenje. Takvom miljenju nedostaje iskustvena verifikacija pa nas ono samo ne moe dovesti dalje od hipoteza. Da bi takvo miljenje postalo nauno saznanje potrebno je proveriti ga na injenicama stvarnosti o kojoj se misli. Prema tome, hipoteze su misaono objanjenje objektivne stvarnosti koje jo nije provereno injenicama te stvarnosti . 38.OBJASNITE VEZU IZMEU ZAKONA I TEORIJE? ZAKON-TEORIJA Kada misaone pretpostavke proverimo injenicama stvarnosti onda one postaju zakon. Zakon oznaava trajnu, nunu i bitnu vezu medu pojavama i procesima.

Teorija je vii zakon koji objanjava vei broj trajnih, nunih i bitnih veza meu pojavama i procesima.

39. OBJASNITE TA STRUKTURIRA NAUKU.? ODGOVOR U 32 40.OBJASNITE STA SE PODRAZUMEVA POD SISTEMOM NAUKE? Sistem nauke: obuhvata elemente njene strukture, smisleno ih objedinjava i odreuje im mesto i ulogu unutar tog sistema. 41.NAVEDITE RAZLIKU IZMEU ONOGA TO OBJANJAVA LOGIKA I ONOGA TO OBJANJAVA FILOZOFIJA? Logika nauke je u objanjavanju njenog predmeta tako da podatke objanjava pojmom, pojmove zakonom, zakone teorijom, teorije sistemom. Filozofija objanjava nauku tako da joj odreuje mesto u celokupnom sistemu nauka. 42.KAKO OBJANJAVATE DUALIZAM U NAUCI I NAVEDITE RAZLOGE ZA TO? Nauka je adaptivni proces oveka, koji omoguava dvostruko prilagoavanje. Prvo, ovek moe menjati sebe na osnovi naunih saznanja. Drugo, na osnovi naunih saznanja on moe menjati prirodu i drutvo u skladu s vlastitim eljama. Da bi u tome imao uspeha, njegova saznanja moraju objedinjavati teorijsku misao i praktinu delatnost. Prema tome, nauna istina je u usklaenosti miljenja i praktine delatnosti. Njena konana provera je u uspenosti ljudske prakse RAZLOZI: 1. saznajni 2. drutveni 3. obrazovni

43.NAVEDITE TA PODRAZUMEVA NAUNO-ISTRAIVAKA DELATNOST?

NAUNA ISTRAIVANJA, RAZVOJNA ISTRAIVANJA, OBJAVLJIVANJE REZULTATA NAUNIH I RAZVOJNIH ISTRAIVANJA, NAUNO OSPOSOBLJAVANJE, USAVRAVANJE, ODRAVANJE I RAZVOJ NAUNOISTRAIVAKE INFRASTRUKTURE

44.NAVEDITE NA TA SE USMERAVA NAUNO ISTRAIVANJE I ZATO? Nauno istrazivanje usmereno na predmet odnosno pojavu o kojoj se eli otkriti i dokazati nauna istina. 45.OBJASNITE RAZLIKU IZMEU FUNDAMENTALNIH I PRIMENJENIH ISTRAIVANJA? Fundamentalna-POVEAVAJU OPTI FOND NAUNIH INJENICA I ZNANJA KOJA ODREUJU NOVA PODRUJA LJUDSKOGA ZANIMANJA I SAZNANJA, S TIM DA NJIHOVI REZULTATI NEMAJU ILI NE MORAJU IMATI PRAKTINU PRIMENU. _PREDUZIMAJU SE RADI STICANJA NOVIH NAUNIH SAZNANJA O TEMELJNIM POJAVAMA I INJENICAMA OTKRIVAJU POJAVE, PROCESE, UZRONO-POSLEDINE VEZE I ZAKONITOSTI U PRIRODI, _DRUTVU I LJUDSKOM MILJENJU, PRE SVEGA, RADI UNAPREENJA LJUDSKOG ZNANJA I STVARANJA BAZINOG ZNANJA ZA DRUGA ISTRAIVANJA Primenjena-Istraivanje se provodi RADI ISPITIVANJA MOGUE PRIMENE REZULTATA FUNDAMENTALNIH ISTRAIVANJA, UTVRIVANJA NOVIH METODA ILI POSTUPAKA ZA POSTIZANJE UNAPRED ODREENOG CILJA _ PROIRUJU I PRODUBLJUJU POSTOJEA ZNANJA RADI REAVANJA ODREENIH PROBLEMA 46.OBJASNITE VRSTE ISTRAIVANJA BUDUNOSTI? ISTRAIVANJE BUDUNOSTI ILI FUTUROLOKO ILI PROGNOSTIKO ISTRAIVANJE? FUNDAMENTALNO, APLIKATIVNO I RAZVOJNO ISTRAIVANJE BAVI SE ISTRAIVANJEM PREDMETA, POJAVA, DOGAAJA, ODNOSA (...) U BUDUNOSTI ZATO PROGNOSTIKO ISTRAIVANJE? JER SE TEMELJI NA PROGNOZI, ODNOSNO OEKIVANJU BUDUEG STANJA NEKE POJAVE. PROGNOZIRAJU SE DOGAAJI, VREME I OKOLNOSTI OSTVARIVANJA DOGAAJA, TE NIVOI OEKIVANIH POJAVA. Primer: TAKO SE MOGU PROGNOZIRATI REZULTATI IZBORA, VREME PROMENA TOKA INFLACIJE, STOPA RASTA BRUTO DOMAE PROIZVODA (...).

47.OBJASNITE RAZLIKU IZMEU DISCIPLINARNOG I VIE DISCIPLINARNOG ISTRAIVANJA? DISCIPLINARNO-odnosi se na odreenu znanstvenu dusciplinu zavisno od tome da li se radi na makro nivou(polje ekonomije), mezonivou (grana meunarodne ekonomije) ili na mikronivou dotine naune discipline. VIEDISCIPLINARNO-predpostavlja sueljavanje vi/e razliitih naunih disciplina meu kojima ne postoji uoljiva veza, odnosno meu kojima nema direktne povezanosti,komplimentarnosti i kompatibilnosti. 48.OBJASNITE PREDNOSTI I MANE IZMEU POJEDINANOG I TIMSKOG NAUCNOG ISTRAIVANJA? POJEDINANO obavlja pojedinac(naunik, israiva). Prednosti su u tome to radi na osnovu svog obrazovanja, sposobnosti i iskustva, a mane su ako mu je loe obrazovanje i ako nema dovoljno znanja i iskustva. TIMSKI obavljaju organizovani timovi(grupe ili kolektiv) naunika, istraivaa pod rukovodstvom nosioca projekta po unapred izraenom projektu. Sve vie dobija na znaenju zato to se u 21 veku preferira grupni rad, i smatra se da vie ljudi moe postici bolji i vei ucinak od pojedinca. 49.KAKO SE NAZIVA I U KOJU SE GRUPU SVRSTAVA VRSTA ISTRAIVANJA K OJA OPISUJE A NE OBJANJAVA POJAVE? Ova istraivanja se nazivaju deskriptivna i spadaju u nauna istraivanja drutvenih pojava. 50.KAKO SE NAZIVA VRSTA ISTRAIVANJA KOJA UKAZUIJU NA PREDVIANJE RAZVOJA POJAVA, A KAKO ISTRAIVANJA ZA PREDMET O KOME NEMA DOVOLJNO SAZNANJA? Prediktivna i ekslporativna 51.NAVEDITE I OBJASNITE KAKO TREBA DA BUDU NAUNA ISTRAIVANJA? Originalna Teorijski fundirana Sistematska Generalizovana Zasnovana na etikim principima 52.NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE FAZE ISTRAIVANJA U DRUTVENIM NAUKAMA? 1-Naunik se susree sa problemom koji trai objanjenje 2-Analizira problem u svetlu relevantne teorije 3-Iz teorije izvlai specifinu hipotezu koju treba proveriti 4-Analogno prirodi predmeta istraivanja prilagoava tehnike za dolazak do injenica 5-Na osnovu prikupljenih podatak proverava hipotezu 6-Objavljivanje rezultata do kojih se dolo u istraivanju

53.NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE FAZE ISTRAIVANJA U KRIMINOLOGIJI? 1-Odreivanje predmeta i cilja istraivanja 2-Postavljanje polazne pretpostavke 3-Izrada plana istraivanja 4-Prikupljanje injenica,njihova obrada i tumaenje 5-Nauna interpretacija i utvrivanje pravilnosti(zakonitosti) u javljanju kriminaliteta 6-Proveravanje dobijenih rezultata u praksi 54.OBJASNITE TEORIJSKE I EMPIRIJSKE AKTIVNOSTI U NAUNO ISTRAIVAKOM POSTUPKU Teorijske aktivnosti: Izbor i definisanje problema istraivanja Odreivanje podruja naune analize Definisanje pojmova i pomova analize Odreivanje ciljeva istraivanja Postavljanje hipoteza Empirijske aktivnosti: Identifikacija i klasifikacija varijabli Operacionalizacija varijabli Utvrivanje nacrta istraivanja Izbor i razrada metoda za prikupljanje podataka Planiranje i sprovoenje terenskog dela istraivanja Sreivanje i obrada podataka 55.OBRAZLOITE IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA ISTRAIVANJA? -Istraivanje poinje problemom istraivanja -Problem istraivanja je specifian problem -Zasniva se na radoznalosti -Nastaje ako o nekom problemu nemamo dovoljno znanja -Generalizacija 56.NAVEDITE I OBRAZLOITE CILJEVE ANALIZE U DRUTVENIM ISTRAIVANJIMA? 1-Pragmatini ili drutveni ciljevi(govore o drutvenoj koristi koju moe imati drutvo od rezultata istraivanja) 2-Saznajni ili nauni ciljevi 57.OBRAZLOITE SAZNAJNI I NAUNI CILJ U NAUNOM ISTRAIVANJU? Postoje 4 oblika saznanja pa se moe govoriti i o 4 vrste naunih ciljeva: 1-Nauno opisivanje ili deskripcija 2-Nauna klasifikacija 3-Nauno objanjenje ili eksplanacija 4-Nauno predvianje ili prognoza

58.KOJE KRITERIJUME MORA DA ZADOVOLJI NAUNO OPISIVANJE ILI DESKRIPCIJA U NAUNOM ISTRAIVANJU? -Objektivno(kada vise osoba opisuje istu pojavu, treba da se dobiju isti rezultati) -Potpuno(pojave i procese zahvatiti u celini) -Sistematino(u skladu s planom s kojeg smo napravili) -Precizno(da se mogu registrovati manje razlike u obeleju koje nas zanima) 59.KOJE KRITERIJUME MORA DA ZADOVOLJI NAUNA KLASIFIKACIJA U NAUNOM ISTRAZIVANJU? -Dosledna(klasifikacija se mora vriti po istim kriterijumima) -Potpuna(da se poklapa sa opsegom pojma) Isrpna(da to manje sadraja ostane u neodreenim kategorijama) 60.KOJE KRITERIJUME MORA DA ZADOVOLJI NAUNO OBJANJENJE ILI EKSPLANACIJA U NAUNOM ISTRAIVANJU? 1-Otkrivanje povezanosti 2-Otkrivanje uzrono posledine zavisnosti 61.KOJE KRITERIJUME MORA DA ZADOVOLJI NAUNO PREDVIANJE ILI PROGNOZA U NAUNOM ISTRAIVANJU? -CIljeve istraivanja treba odrediti to preciznije -Da se zna ta e se opisivati -Kako e se vriti klasifikacija -Meu kojim varijablama emo utvrditi povezanost -Meu kojim emo utvrditi kauzalnu analizu -ta elimo da predvidimo 62.TA PODRAZUMEVA POSTAVLJANJE HIPOTEZA-TA ONO ZNAI? Prilikom postavljanja hipoteze potrebno je koristiti se stvaralakim sposobnostima kao to su inteligencija, mata i intuicija. Ono to je teorija u nauci to je hipoteza u istaraivanju. 63.OBJASNITE U EMU SE OGLEDA VREDNOST HIPOTEZA?