Seminarski rad IZ PSIHOLOGIJE

Jung o kompleksima (nastanjena unutranjost)

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Sadraj:

1. 2.

Karl Gustav Jung biografski podaci.....................................3 Kratki pregled Jungovog uenja.............................................5

3. Stanovnici nesvesnog..............................................................7
3.1. Klasifikacija kompleksa........................................................8 3.2. Odnos instinkta i snova na kompleks.....................................10
4. 5.

Zakljuak...............................................................................12 Bibliografija..........................................................................13

1. Karl Gustav Jung biografski podaci

2

Karl Gustav Jung roen je 26. jula 1875. godine u Kesvilu, u vajcarskom kantonu Turgau kao etvrto, ali jedino preivelo dete. Iste godine kada je rodila svog sina, Emili Jung provela je par meseci u Bazelu na leenju od nepoznatog psihikog oboljenja. Vrativi se iz bolnice, nastavila je da se ali na napade depresije i bila je veoma melanholina. Ovakvo ponaanje jedine enske figure u ivotu mladog Karla prouzrokovalo je njegov stav prema enama za koji se ne moe rei da je pozitivan. Otac Paul bio je svetenik i veoma siromaan ovek, za razliku od majke koja je u brak ula iz veoma bogate porodice. Kao osoba sa ogromnom dunou prema svojoj porodici i prema svojim vernicima, Paul Jung se celog ivota sukobljavao sa veoma izraenom racionalnou koja je dovodila do njegovog slabljenja vere. Ovaj konflikt se ispoljavao i na njegovoj porodici, ma koliko se on sam trudio da svoju nevericu zadri za sebe i veruje se da je to jedan od razloga psihike rastrojenosti Emili Jung. Jung je od ranog detinjstva bio ubeen da njegov mentalni sklop ine dve strane linosti. Jedan je bio moderni vajcarski graanin, a drugi je bio autoritativni, staromodni, uglaeni gospodin iz XVIII veka. Ova vrsta podeljenosti koju je Jung intuitivno oseao, u stvari je njegova projekcija oevih nedoumica, iako je bio veoma blizak sa oba roditelja. Tokom prve godine gimnazije u Bazelu, Jung je doiveo iskustvo koje e mu ostaviti ogroman peat na ivot. U dvoritu gimnazije, stariji deak ga je gurnuo i Karl je pao na zemlju i u trenutku izgubio svest. Svaki naredni put kada je trebalo na bilo koji nain da se susretne sa kolom, mali Karl se onesveivao. Otac se zabrinuo za njega i tokom razgovora sa prijateljem, poverio mu je da ne zna kako e Karl da zarauje za ivot kada ne moe da ui. Jung je preuo ovaj razgovor i sledea stvar koju je uradio jeste da je seo za sto i poeo da ui, pritom se onesveujui na svakom proitanom pasusu, ali posle nekog vremena je to prevaziao i kola mu je krenula od ruke.

Kada je doao trenutak da izabere dalje kolovanje, Jungovo srce bilo je u arheologiji, ali je bio svestan da oeva skromna primanja ne mogu da ga odvedu dalje od Bazela i upisao je medicinu. Njegov prvi veliki projekat bila je studija o asocijacijama na rei. Na studijama (1894 1900) njegova otvorenost prema ljudima se znatno poveala i 1903. oenio je Emu Rauenbah. Jo jedan od susreta koji mu je promenio nain percepiranja realnosti, ali i nesvesnog jeste susret sa Zigmungom Frojdom 1907. Ova dvojica, moda najveih mislilaca XX veka, sloila su se odmah i ustanovili su stalnu prepisku sa razmenom ideja, te su jedan na drugog imali ogroman uticaj. 1913. Jung objavljuje ,,Psihologiju nesvesnog i tu se stvara jaz izmeu njega i Frojda jer se nisu slagali oko nekih teorija i prijateljstvo im se zavrilo neprijatnim nepriznavanjem mogue greke i kod jednog i kod drugog. Pre I svetskog rata 1913, Jung je snevao udne snove u kojima je ogromna bijuca vode preplavljivala vajcarsku. Beskrajno mnogo ljudi je umiralo i prizori u snovima su bili nepodnoljivi, ali kulminacija se desila kada su se okeani vode pretvorili u krv. Jung je bio veoma uznemiren, ali kada je I svetski rat poeo, on je uvideo da postoji veza izmeu njegovih snova i kolektivne budunosti, tj. stanja celokupnog oveanstva. Posle I svetskog rata, Jung se odvaio da krene na puteestvija celim svetom, kako bi bolje prouavao filozofiju, svetske religije, mitologiju, umetnost i snove. Na ovaj nain, Jung se razlikuje od ostalih psihologa koji svoje teorije i uenja nisu bazirali na saznanjima o celom svetu, a ne samo na medicinskim i psiholokim. Putovanja po svetu, pogotovu u Indiju, dovela su ga do zakljuka da smisao ivota dosee mnogo dalje od samo materijalnih dobara jer se ona veoma lako izgube, a znanja, vera i privrenost su ono za ta vredi iveti. Jung nije ba postupao po svojoj ideologiji, jer je poznato da je tokom braka imao vie afera sa svojim pacijentkinjama ili studentkinjama, to je Emi, njegovoj eni predstavljalo emotivnu traumu sa kojim je morala da se bori sama sve do 1955. kada je preminula.
4

Sve religije koje je Jung prouavao (hrianstvo, hinduizam, budizam, gnosticizam i taoizam) dale su mu jasan uvid u svrhu ivota na isti nain na koji svaka religija tei jednom nematerijalnom putu do samospoznaje i harmonije sa samim sobom, ovek kao bie bi trebalo svakoga dana da se suoava sa samim sobom i sa svojim duhovnim putem jer je spiritualnost (jo jedno razilaenje sa Frojdom) put do Savrenstva samog.

2. Kratak pregled Jungovog uenja

Kada je za specijalizaciju odabrao psihijatriju, Jung nije znao ta ga oekuje. Uao je u novu naunu disciplinu i postao jedan od njenih pionira. Studija ,,O psihologiji i patologiji takozvanog okultnog fenomena bila je o njegovoj roaci Heleni Prajzverk koja je u ranoj adolescenciji imala sposobnost da razgovara sa duama mrtvih, tj. da kroz nju, mrtvi govore. Jung je eleo da objasni i razume ovaj fenomen i prouavao ga je koristei test asocijacije na rei 1. Gica Prajzverk je sluila kao polazna taka celokupne Jungove psiholoke teorije o otkrivanju nesvesnog. Da bi se dolo do ,,mape nesvesnog, prvo su se morali konstruisati meridijani svesnog. Poetni faktor koji oblikuje svest jeste ,,Ego. Ego na latinskom jeziku znai Ja i odraava ,,budno stanje osobe kog je ona sama svesna i prihvata ga. Ego svest je deo oveka koji je okrenut ka realnosti i konkretnim dogaajima, ljudima i emocijama. Nijedna emocija ili doivljaj nee biti svesna ako je Ego ne procesuje. Svest, tj. svesnost je tzv. budno stanje u kom se primaju uticaji spoljanjeg sveta, ali uticaji okoline, oseanja, seanja i misli nisu neodvojivi od svesti. Oni mogu
1

Ovaj test predstavljao je skup rei koje su naizgled obine, a za zadatak imaju da otkriju reakcije subjekata na njih i time dovedu do objanjavanja unutranjeg stanja svesti, tj. nesvesti.

postojati odvojeno, ali ljudima se ini besmislenom ona svest koja egzistira bez sadraja. Arhetipovi su predispozicije reagovanja na odreene sadraje. Arhetipovi su nasleeni i diktira ih sredina odrastanja koja se ne bira ve nam je data, a samim tim i arhetipovi. Persona je skup svih osobina koju individua eli da predstavi svetu. To je osoba koja je suprotna unutranjem sklopu. Persona je predstava koja je u skladu sa svim kriterijumima koje drutvo postavilo za obinog oveka. Senka je suta suprotnost Personi jer ona predstavlja deo linosti kome ne ,,dozvoljavamo da se pokae jer nije u skladu sa socijalnim normama. To je lini identitet kome Ego nije dopustio da bude svesni deo linosti, a manifestuje se ,,sluajnim lapsusima, snovima, fantazijama itd. Kompleks je sadraj u nesvesnom koji e kasnije biti podrobno razjanjen. Kolektivno nesvesno jeste svojevrsni spoj arhetipa i instinkta koji deluje u interakciji sa uvreenim obrascima ponaanja. Ovom segmentu nesvesnog je najtee pristupiti, samim tim ga i shvatiti. Sebstvo/Jastvo izraava odreenu vrstu ravnotee izmeu suprotnih osobina linosti i u sebi sadri svesno i nesvesno. Kod Junga, Sebstvo je ultimativni ideal kome se tei. Dodir sa Sebstvom je ravnotea, ne savrenstvo. Animus je unutranje doivljavanje mukog arhetipa u eni. Anima je unutranje doivljavanje enskog arhetipa u mukarcu.
6

Animus i Anima predstavljaju skup mukih, odnosno enskih osobina koje su socijalno neprihvatljive za dati pol.

3. Stanovnici nesvesnog
Jedan od stanovnika nesvesnog koji moe najvie da utie na socijalizaciju oveka jesu kompleksi koje on ima. Ovaj termin Jung je pozajmio od nemakog psihologa Teodora Zihena koji ga je skovao, ali ga je Jung drugaije definisao, a kasnije ga je preuzeo i sam Frojd. Kompleks je izraz koji Jung koristi kada Frojd kae ,,otpor prema psihoanalizi, ,,rezultat potiskivanja ili ,,uticaj dogaaja iz ranog detinjstva na mentalni sklop. Iz ovoga zakljuujemo da je kompleks deo nesvesnog koji smo potisli jer ga se plaimo, tj. plaimo se posledica njegovog izlaska u svesno. Da bi otkrio nain funkcionisanja nesvesnog prema kompleksima, Jung je sprovodio istraivanje putem testa asocijacija na rei. Sa saradnicima je prvo sastavio grupu od 400 rei koje su zvuale bezazleno, ali u stvari, u skup rei poput olovka, stolica itd. Jung je ubacivao rei koje bi kod mnogih ljudi izazvale nekakvu reakciju. Broj rei je smanjen na 100 da bi dobijeni rezultati bili to validniji. Ove rei stimulusi su imale za zadatak da detektuju reakciju i time pokau ta to uznemirava subjekta. Intenzitet reakcije na re stimulus pokazuje u kojoj meri je doivljaj iz prolosti emotivno nabijen i koliko menja psihiko stanje subjekta u trenutku kada se re stimulus izgovori. Prva re koja subjektu padne na pamet objanjava njegovu podsvesnu vezu sa stimulusom. Reakcije su merene vremenski i mala pauza znaila je da je subjekat blagovremeno reagovao na stimulus, a vee pauze, ili nemogunost iznalaenja odgovora znaila je da je stimulus pogodio kompleks.

Postojao je mali problem sa inteligentnijim subjektima koji su bili u stanju da, kada se spomene re stimulus koja pogodi kompleks, ogromnom brzinom odreaguju i kau re koja je nepovezana, a time su skrivali reakciju. Jung je, kada je uvideo da postoji odreeni stepen otpora, doskoio ovom problemu postavljajui ,,detektor lai na subjektovu kou. Ovaj ,,psihogalvanometar je merio koliinu elektrine provodljivosti koe, tako da, i kada bi subjekat eleo da slae, detektor je opaao fizike reakcije na stimuluse. U trenutku kada Ego pokua da sauva psihu od priseanja na kompleks, subjekat ishitreno odgovara, ali uprkos Egovoj reenosti, telo samo reaguje znojenjem dlanova, suenjem usta ili poveavanjem zenica. Po prvom raenju testa, ceo postupak se ponavlja da bi ispitanici dali iste odgovore ili sline. Jung je obrazovao grupe rei koje bi mogle da izazovu reakciju, ali ih je izgovarao na prvi pogled, bez nekog reda, kako bi se to blie odredio kompleks koji bi se kasnije psihoanalizom spoznao i doveo u svesno kako bi se subjekat suoio sa njime i sa svojim sebstvom.

3.1. Klasifikacija kompleksa

Kompleks je takva ,,pojava u ovekovoj nesvesti da moe biti veoma raznovrsna. Veruje se da je kompleks stvar line prirode, jer svaki ovek neku situaciju doivljava tokom ivota, a to je nevezano za kolektiv. Ovakvi kompleksi zovu se ,,lini i pripadaju samo onoj individui koja ga je doivela. ,,Drutveni kompleksi najbolje se odraavaju na primeru. Za Italijane se oduvek govorilo da su dobri ljubavnici. Po ovakvoj predrasudi ili arhetipu, logino je da veina Italijana ima strah od prvog seksualnog odnosa sa enom, pogotovu ako je ona strankinja. Isto tako, uvreeno je miljenje da Italijani pate od kompleksa veliine zbog malopre pomenute predrasude.

,,Generacijski kompleks odnosi se na traumu koju je preivela cela jedna generacija. Primer za to je Vijetnam. Godinama se u iu amerike javnosti stavljaju ljudi koji su preiveli rat u Vijetnamu i dobili traume i fobije kada su bili u zarobljenitvu. Kod nas postoji kompleks ,,Oluje koji jo uvek ima posledice koje se odraavaju na postavljanje arhetipske mrnje prema Hrvatima. Mladii koji su odrastali u vreme rata u Hrvatskoj nisu preli preko rata, ve se i dalje udruuju u organizacije koje paljivo gaje mrnju koja je, u stvari, samo strah od prihvatanja. ,,Porodini kompleks predstavlja ponavljanje kompleksa u okviru ue porodice. Najizraenije ponavljanje je izmeu majke i erke, ali ne zna se tano po kom principu se to dogaa. Moje miljenje je da je tome uzrok vaspitanje, a ako majka i erka imaju blizak odnos, prirodno je da e razgovarati o stvarima, a ako se erka ugleda na majku, poprimie i njene strahove.2 Drutveni kompleks moe se smatrati i kulturolokim jer se tie jedne kulture koja ima obrasce ponaanja koji se nikad, ili skoro nikad ne menjaju. Ovaj kompleks je najlake prevazii jer se ovek u odreenom stadijumu ivota izdvaja iz zajednice i obrazuje svoje miljenje koje, suoeno sa kompleksom, moe da se promeni. Na isti nain se i porodini kompleks moe razreiti jer se dete, isto tako, odvaja od roditelja i dospeva u vrnjaku grupu u koju treba da se uklopi, a ako kompleks smeta integraciji, moe da se desi da ga dete prevazie.

3.2. Odnos instinkta i snova na kompleks

Moje miljenje bazira se samo na mom linom iskustvu (a ono to nema veliki uzorak, nije validno) jer sam dete jednog roditelja, a kao uzor mi je sluila moja majka, pa sam i ja usvojila neke njene predrasude, miljenja i strahove.

Vano je napomenuti da je instikt uroeno reagovanje na nadraaj bilo kakve vrste. Paii smatraju za majku prvo bie koje ugledaju i poinju da je prate jer im je instinktivno reagovanje na majku praenje. Kompleks nije uroena predstava, ve se formira tokom ivota. Ono to je veoma slino kompleksu i instinktu jeste sponatana reakcija na nadraaj. Zbog toga se moe rei da je kompleks kod ljudi analogan instinktu kod ivotinja iako je kompleks kod oveka prouzrokovan nekom stvarnom situacijom koja je rezultovala velikim emocionalnim nabojem i ostavila svoj trag. U biti, kompleks je ono to ostane u psihi kada se neki dogaaj preivi, a ako je bio traumatian za subjekta, psiha e se s njim boriti tako to e Ego da ga potisne pokuavajui da se pravi da se nita nije dogodilo. Snovi su predstavljanje nesvesnog. Jung je to najbolje okusio na sopstvenom primeru. Kada se u nekom trenutku desi da je neki dogaaj, re ili ponaanje oveka podsetilo na traumu koja mu se dogodila, on e da pokua da je zaboravi, ali ona se manifestuje kroz njegove snove. Ako je Persona manifestacija eljene predstave o sebi, onda je san taj koji rui tu predstavu. ovek koji u svojoj biti nije okrenut iskljuivo novcu i materijalnom, a situacija ga je nagnala da se ponaa kao da mu je samo do toga stalo, imae problema sa ,,saveu i sanjae in koji mu je ,,uprljao obraz. Kompleks ima svoju strukturu i zbog toga je postojan i ne moe se nikada iskoreniti. Strukturu kompleksa ine a) njegova unutranja koherentnost (misli se na jainu kojom je vezana prvobitna trauma i njena sadanja reakcija) b) autonomija koju je kompleks sam izgradio, to znai da moe da postoji sam za sebe i da mu je veoma teko prii i otkloniti ga c) sveobuhvatnost svih njegovih aspekata d) emocije koje slue kao vezivno tkivo izmeu seenja i reakcije Zamrznuto seanje je iskustvo na kome se izgrauje trauma koja je potisnuta. Trauma nastaje iz arhetipske predstave neega koja biva sruena loim iskustvom. Okida kompleksa ne mora da bude iskustvo, to moe da bude i ruenje neke
10

arhetipske moralne predstave konfliktom i rezultat je nemogunost osobe da se realizuje. Kao i sve ostale pojave u prirodi i kompleks mora prvo da se rastavi na najmanje delove da bi se shvatilo kako funkcionie, zatim se on opet sklapa i svaki deo za sebe se ,,popravlja. Analizom se kompleks shvata, Ego treba da ga prihvati i stavi u svesne delove psihe kako bi njegova spoznaja eliminisala reakcije na njega koje su bolne i neprijatne. Iako kompleks moe dugo da bude u nesvesnom delu linosti, on mora da se ispolji u nekom trenutku. Najgori scenario razvoja jeste da ovek u pijanom stanju (koristim ovo za primer jer je za ovo stanje svesti karakteristino oslobaanje od uvreenog ponaanja osobe) pone da govori stvari koje ,,ne misli i time povredi sebe i druge u svojoj okolini. Najbukvalniji primer oslobaanja kompleksa je Turetov sindrom gde ljudi sa ozbiljnijim oblikom ovog sindroma, kao jednu od manifestacija, mogu da imaju i izgovaranje naglas nekih podsvesnih sadraja. Oslobaanje kompleksa ne mora da bude negativno po oveka, ono moe biti i pozitivno. Kompleks gubljenja novca rezultuje krtou to je dobro ako imate porodicu i treba na nuju da troite novce. Kompleks spasioca je takav da e se ovek koji ga ima, u svakoj situaciji truditi da spase osobu kojoj je spas potreban jer su njega u detinjstvu napustili najmiliji.

4. Zakljuak
Kompleksi su stanovnici unutranjeg sveta. Oni nam se svakodnevno prikazuju, mada mi to ne primeujemo. Svaki ovek ima neki kompleks, samo je pitanje koliko e uspeti da ga kanalie i da li e se pomiriti sa njim i prihvatiti ga kao deo svoje linosti. Iako nam je teko da se suoavamo sa naim najskrivenijim delovima linosti, takve stvari su neophodne da bi se Sebstvo pojavilo, tj. da bi
11

naa linost bila u ravnotei sa samom sobom. Zimbardov Luciferov efekat moe da bude najbolji pokazatelj kako treba da se Dobro i Zlo pomiri da bi ovek bio u stanju da prihvati druge kao nesavrena bia. Jung se koristi Heraklitovskim principom dvojnog sveta koji je ,,savren. Ako nam se ne svia naa ,,loa strana, nikada neemo spoznati do kraja onu ,,dobru, a samo suivot obeju strana vodi ka idealu svakog oveka harmoniji.

Bibliografija (literatura i vebografija):

12

1. Jung, Karl Gustav: O psihologiji nesvesnog, Matica srpska, Beograd, 1977.

2. Jung, Karl Gustav: ovek i njegovi simboli, Mladost, Zagreb, 1987.

3. Stajn, Marej: Jungova mapa due, Laguna, Beograd, 2007. 4. http://en.wikipedia.org 5. http://webspace.ship.edu 6. http://www.cgjungpage.org/ 7. http://www.intropsych.com 8. http://www.jungianstudies.org 9. http://www.sfjungjournal.org/ 10.http://www.voidspace.org.uk www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13