HOOPONOPONO

Hvala vam. Sto sam uspela da pronaem ovaj tekst u svom raunaru, jer sam sigurna da je vaa
energija zasluna za to. Bezbroj pitanja vezanih za ovu tehniku! Mislim da ce ovaj tekst
pomoi..

Drevna havajska tehnika isceljivanja zvana Hooponopono trai od nas da preuzmemo

stopostotnu odgovornost za sve to se dogaa u naoj stvarnosti za sve to opaamo i na ta
obraamo panju. U tom procesu, proiavamo sebe i svoj lini doprinos u matricu nae
uzajamne interaktivne stvarnosti. To onda utie na na ivot, odnose i svet u kojem ivimo.
Hooponopono je istovremeno i metoda za reavanje problema, leenje ljudi i situacija, te
duhovni razvoj i prosvetljenje.
Proces je jednostavan:
1. Osvetavamo ili se podseamo da se sve to promatramo ili to na nas utie na bilo koji nain
dogaa kao odraz neega u nama, posebno naih seanja, verovanja, oseaja i programiranja.
Privlaimo to jer je vreme da oistimo odreeni deo sebe koji na neki nain pridonosi toj
stvarnosti. Jedna takva stvarnost mogu biti ljudi ili situacije koje se ine loima, neskladnima. Ili
to moe biti neto to nas mui, recimo neije ponaanje ili situacija u svetu.
2. Sada od te osobe, situacije ili .. zatraimo oprost zbog naeg uestvovanja u odreenoj
stvarnosti koju smo sebi osvestili.
Verovatnost da emo razumeti vlastiti doprinos toj stvarnosti jako je mala. On moe dolaziti
duboko iz nae podsvesti ili iz jo dubljih dimenzija naeg bia kojih nismo svesni.
Uzrok u nama moe biti jednostavan kao injenica da nismo u stanju uoiti boansko u sebi,
drugima i dogaajima oko sebe i tako neemu doputamo da nas ozlovolji.
3. Onda tome to nas je muilo ili se inilo loim i neskladnim izraavamo ljubav. Na taj
nain traimo prihvatanje, ljubav, jedinstvo i lepe elje za tu osobu, dogaaj ili situaciju.

4. Onda kaemo hvala ti u znak nae zahvalnosti - to se odnosi na dve stvari. Zahvaljujemo
osobi, dogaaju ili situaciji to nam je pruena prilika da oistimo ono u nama to privlai tu
stvarnost. Kao drugo, zahvaljujemo Boanskom to je otpustilo ova neprosvetljena seanja,
sklonosti, strahove i verovanja stvarajui istu boansku svest, koja je nae istinsko Ja.
Sada smo sposobni vratiti se u stanje istoe bez ideja, seanja, verovanja, oseaja, predrasuda ili
prosuivanja o tome ta se dogaa. Jednostavno ne znamo. Usklaeni s naom unutranjom
boanstvenou, postajemo isti i nevini poput dece.
Stopostotna odgovornost
Veini nas teko je prihvatiti ideju stopostotne odgovornosti. Moemo li preuzeti odgovornost za
neodgovorno ili neetiko ponaanje drugih? Kako moemo biti odgovorni za one koji
zlostavljaju ene i decu ili ubijaju nevine ljude u Iraku, Africi ili negde drugde? Moemo li
preuzeti odgovornost za teroristike napade u svetu? Normalno je da nam takva pitanja prolaze
kroz glavu kad se trai od nas da verujemo i provodimo ovaj revolucionarni sistem.
Kako moemo biti odgovorni za neto to nismo i verovatno (ne moemo znati dok se ne
naemo u tim okolnostima) nikada ne bismo napravili? Kako moemo biti odgovorni za neto
to neko ini na drugoj strani sveta i/ili za ono to su poinili voe za koje nikad nismo glasali, s
kojima se ne slaemo i koje osuujemo?
I kako pomiriti tu istinu s drugom podjednako oitom istinom da je svako od nas iskljuivi tvorac
svoje vlastite stvarnosti i da drugi ne oblikuju nau stvarnost kao to ni mi ne oblikujemo
njihovu. Te se istine ine nepomirljivima.
Da bismo dobili samo najmanju naznaku onoga to bi moglo biti odgovor na to pitanje, moramo
kopati duboko u prirodi stvarnosti.
Nae kolektivno nesvesno
Kao to Carl Jung pretpostavlja u svojoj teoriji o kolektivnom nesvesnom, imamo mnogo
zajednikih oseaja, verovanja i naina funkcioniranja. Delimo mnoge programe, strahove,
oseaje i elje. Mogue je da jedni na druge utiemo svojom podsveu. Mnoga istraivanja
danas pokazuju da oseaji drugih ljudi mogu uticati na nas, iako mi nismo svesni to se dogaa.
To se posebno odnosi na ljude s kojima smo blisko emocionalno povezani.
ta god da se dogaa s nama uticae na one koji su s nama povezani. Dakle, utiemo na druge
ljude svojim nevidljivim emocionalnim vezama s njima.
Drutvene paradigme
Isto tako, na nas utiu i uestvujemo u zajednikim drutvenim paradigmama u kojima smo
roeni i odrasli. Kada ih prihvatimo i ograniimo svoja opaanja na te paradigme, proirujemo ih
na sve druge. Dakle, podupiremo sisteme verovanja drugih ljudi tako to doputamo sebi da nas
ti sistemi ograniavaju. Ako verujemo da oni koji su drugaiji od nas (po rasi, veri, drutvenom

statusu) predstavljaju opasnost, onda ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti. Ako verujemo da ne

postoji dovoljno za sve nas, ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti. Ako verujemo da je ivot
teak i da se ljudima ne moe verovati, ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti i s onima s kojima
smo u interakciji.
Nae zajedniko morfogenetsko polje
Teorija morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea daje ovome bioloku dimenziju. On
veruje da nae telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajednikog bazena znanja i sklonosti
koje postoje u polju dostupnom svima nama. Kada neko od nas promeni svoj nain ivota,
oseaje, nain razmiljanja, to u jednoj maloj meri utie na postojanost naeg zajednikog polja i
ini taj novi nain razmiljanja ili reagiranja dostupnijim i verovatnijim drugima s kojima to
polje delimo. Tako je sa svim oseajima, verovanjima i ponaanjima, bilo pozitivnim ili
negativnim. To to ostajemo pri naim starim neprosveenim verovanjima i ponaanjima kroz
ovo zajedniko polje utie na sve druge. Suodgovorni smo za ono to se dogaa. Nae pozitivne
promene podstiu druge na isto.
Nae lino kvantnomehaniko telo
Filozofski sistemi ue da svako od nas ima vlastito kvantnomehaniko telo gde se pohranjuju
sve uspomene i sklonosti, karakteristike i sposobnosti nae due zajedno sa strahovima i drugim
emocijama. Tamo se pohranjuju sve nae pozitivne i negativne sklonosti. One odreuju kakvo
emo fiziko telo dobiti po roenju, uslove naeg roenja kao i emocionalne i mentalne
sklonosti. Iako ne odreuju iskljuivo, one utiu na veinu bitnih dogaanja u naem ivotu.
Privlaimo one stvarnosti koje su velikim delom oblikovane sadrajem naih
kvantnomehanikog tela. Meutim, to ne ini nau sudbinu nepromenjivom jer mi dodajemo i
oduzimamo kvalitete iz kvantnog polja kada god promenimo svoj nain shvatanja, razmiljanja,
akcije i reakcije.
Kada sprovodimo Hooponopono i druge metode promene percepcije i reakcije, menjamo
sadraj svog svesnog i nesvesnog uma te kvantnomehanikog tela. Traimo i doputamo da se
otklone sve sklonosti u naem kvantnom telu, koje moda doprinose onome to doivljavamo ili
to na nas utie, jo jednom stvarajui istu svest ono to one napokon i jesu.
Univerzalna svest
Sve misli, emocije, seanja, akcije i reakcije, kao i svi fiziki predmeti i bia i interakcije meu
njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. To je slino injenici da su svi likovi u
filmu ili na TV ekranu privremene manifestacije jednog belog svetla koje samo privremeno
poprima te oblike ukljuujui dobro, loe, puno ljubavi ili mrnje, minerale,ivotinje,
ljudska bia i sve interakcije meu njima.
Belo svetlo ugaenog TV-a poput je nulte take iz koje sve nastaje i u koju sve ponovo nestaje.
Traimo od Boanskog da rastvori sve sklonosti koje moda pridonose onome to svedoimo,
natrag u njihovu stvarnu narav, tj. belo nediferencirano svetlo.

Nae zajedniko kvantno telo

Slino morfogenetskom polju, svi mi delimo zajedniko univerzalno kvantno telo. Postoji
kvantno telo za svaku vrstu ivotinja i biljaka, jedno za sve mukarce i jedno za sve ene, jedno
za sva ljudska bia i jedno za samu planetu.
To zajedniko kvantno telo sadri sve nae zajednike sklonosti koje utiu na oveanstvo i
planetu uopte. Prema tome, kada se oslobodimo ljutnje, straha ili krivice, inimo te sklonosti
manje dostupnima u zajednikom kvantnom telu. Tada ljubav, razumevanje, odgovornost i mir
postaju dostupnije.
Hooponopono i svi oblici energetske psihologije omoguuju nam da razliito percipiramo i
reagujemo. Tada nestaju nae stare uspomene i programiranja ne samo iz nas nego i iz naih
interaktivnih odnosa i oveanstva u celosti.
Izvan prostora i vremena
Kvantna nam fizika objanjava da prostor i vreme kako ih mi doivljavamo nisu stvarni, nego su
stvar percepcije. Prisiljeni smo napustiti okvire ta dva koncepta kada pokuamo objasniti
injenicu da se u laboratorijama u SAD-u jedna estica u isto vrijeme moe pojaviti na nekoliko
mjesta. U jednom se eksperimentu jedna estica istodobno pojavila na 3000 mesta. Moramo
poeti razmiljati izvan koncepata prostora i vremena da bismo objasnili zato promena stanja
jedne estice istovremeno utie na drugu, hiljadama kilometara udaljenu esticu s kojom se ini
da je u vezi .
David Bohm, jedan od Einsteinovih uenika, veruje da je sva materija ukljuujui naa tela i
sve to poznajemo - na nekom stepenu zapravo jedinstveno polje ono to on naziva
implicitnim poretkom ili poljem nulte take. U tom polju ne postoji prostor ni vreme.
Sve je jedno i sve je potencijal. Svi predmeti, bilo veliki ili mali, koegzistiraju u tom stanju sve
dok se ne manifestiraju u eksplicitnom poretku koji doivljavamo kroz vreme, prostor i
odvajanje.
Sve gore navedene teorije potvruju istinu o Hooponopono-u da ne postojimo ti i ja. Sve je
jedna energija jedna svest. Svi skupa inimo jedno jedinstveno polje energije i svesti u obliku
pojedinanih bia i predmeta.
Kada sprovodimo Hooponopono ili neku drugu tehniku kako bismo proistili na vibracijski
doprinos tom sistemu, menjamo celi sistem.
Duhovna uenja
Sve religije pouavaju o ideji boanske pravde. Svako dobija tano ono to zasluzi na temelju
onoga to je napravio u prolosti. U kranstvu je to izraeno Hristovim reima: Kako seje,
tako e i eti, Kako sudi drugima, tako e ti se suditi. Kada je Isus izleio paralizovanog
oveka, rekao mu je: Ustani i hodaj oproteni su ti gresi, to pokazuje da je ovek bio
paralizovan zbog svojih greha u prolosti.

Sudei prema tim duhovnim uenjima i zakonu karme koji izuavaju neke istone religije, niko
nam ne moe nauditi osim ako to ne doputaju univerzalni zakoni savrene pravde. Prema tome,
ako svemir nekome doputa da se loe ponaa, iako se to ini potpuno nepravedno i pogreno,
moemo jedino zakljuiti da je doputeno i da mora postojati nekakva skrivena pravda i da za to
mora postojati nekakav uzrok u meni koji to privlai ili doputa.
Stvarno znaenje Hooponopono-a je neto ispraviti. Jednostavno pretpostavljamo da smo u
ovom ili moda u nekom prolom ivotu (ako verujete u to) uinili neto to pridonosi onome to
se dogaa. Druga je mogunost da se neto dogaa zato to iz toga neto moramo nauiti. U tom
sluaju moemo izraziti svoju zahvalnost i ljubav to nam je pruena prilika da uimo i
razvijamo se kroz to iskustvo.
Dakle, ako verujemo da smo uistinu povezani kolektivnim nesvesnim, morfogenetskim poljem,
jedinstvenim kvantnomehanikim telom, kvantnim poljem nulte take ili zajednikom
univerzalnom sveu, jedni na druge nedvosmisleno utiemo svakom svojom milju, reju ili
delom.
Sledee je pitanje kako utiemo jedni na druge i kako se stvara naa lina i zajednika stvarnost?

Stvaranje stvarnosti tumaenjem i projektovanjem

Tumaenjem ponaanja, situacija i dogaaja stvaramo svoju subjektivnu stvarnost. Naalost,
najee ne percipiramo ono to se dogaa, nego ono za to smo programirani verovati da se
dogaa. Na sistem verovanja deluje kao filtar koji subjektivno i selektivno tumai ono to
opaamo tako to potvruje ono u to verujemo, a ignorie ono u to ne verujemo.
Na primer, ako verujemo da nas drugi ne vole i da e nas odbaciti, njihove emo predloge ili
druga ponaanja tumaiti kao nedostatak ljubavi i pokuaj odbacivanja, ak i kada to nije
stvarnost. Svi smo se nekada u ivotu iznenadili kako su drugi ljudi pogreno protumaili naa
dela, verujui da imamo motive ili oseaje koje nikada nismo imali.

I mi radimo to isto. Na ljude i situacije projektujemo motive i opasnosti koji jednostavno ne

postoje. A kada to radimo, proivljavamo strah, bol, ogorenost i nepotrebno sebe i druge inimo
nesretnima.
Konfliktni sistemi uverenja i seanja
Naa verovanja moemo podeliti na sledee kategorije:
1. Emocijama nabijeni utisci To nisu toliko uverenja, koliko su to emocijama nabijeni
utisci koji se u seanje ureu tokom nekog traumatinog iskustva. Um onda taj odreeni
podsticaj izjednaava sa snanim oseajima i kada pomislimo na to iskustvo, proivljavamo strah
i druge emocije. Taj oblik verovanja nabijen je snanim emocijama, ali se ne temelji na
promatranju i injenicama, nego na jednom ili dva intenzivna iskustva, koja nisu reprezentativni
prikazi stvarnosti.
2. Pogreni zakljuci iz djetinjstva To su uverenja o stvarnosti gde sebe vidimo kao slabe,
loe, nevredne ljubavi i krive ba za sve to se oko nas dogaa, recimo za bes svojih roditelja,
njihovu odsutnost, nesreu, ravnodunost, razvod, bolest ili ak smrt. Pogreno tumaimo da smo
bezvredni ili nesposobni i da e se drugi prema nama uvek ponaati onako kako su se ponaali u
detinjstvu.
Ove prve dvije kategorije obino su potisnute u podsvesnom umu (u senci ili unutarnjem
detetu) zbog boli i oseaja zbunjenosti koji proizvode. Potiskujemo ih kako bismo se mogli
koncentrisati i nastaviti normalno iveti.
Iako su ta uverenja potisnuta i ne oseamo da su s njima povezane neugodne negativne
emocije, ona se ponovno bude kada god doemo u kontakt s odreenim podraajem ili na njega
mislimo. Ona izazivaju strah, emocionalno povlaenje, vrlo esto i agresivno ponaanje. Takoe
dovode do psihosomatskih bolesti. Kontroliu nae reakcije na dogaaje, situacije i ljude. I to je
najvanije, privlae stvarnosti s kojima se susreemo.
Zbog njihovog potiskivanja i naknadne izolacije iz naeg svesnog uma, ta prva dva sistema
uverenja ne razvijaju se s nama. Ostaju u svom poetnom stanju bez obzira na razvoj nae logike,
razmiljanja, novih iskustava i vere. Osim ako ne radimo na svojoj duhovnosti ili psiholokom
stanju, ona ne primaju nove podatke.
3. Na svesni sistem uverenja koji je u razvoju To je na svesni sistem uverenja, koji dok
obrauje nove podatke, ponovno vrednuje svoj doivljaj stvarnosti i prilagoava ga kako bi
razumjeli istine iza pojava koje promatramo.
Taj svesni sistem uverenja razvija se kod malog broja ljudi. Mnogi su prestali obraivati nove
podatke i tako su godinama ostali s istim svesnim sistemom uverenja, a s njim e i napustiti svoje
telo.
Taj sistem uverenja razume da smo sigurni, osigurani, dobri, vredni i sposobni. Takoe shvata da
nam ljudi, visine, automobili, psi, make, liftovi, avioni sl. ne predstavljaju opasnost. Dostupne
mu injenice ukazuju da su njegovi strahovi neutemeljeni. Takoe shvata da naa slika o sebi
nikako nije povezana s onim to drugi govore, misle ili rade.

4. Naa duhovna intuitivna vera Ova se uverenja obino temelje na intuiciji i veri, a ne na
dokazima. Oseamo da je ono u to verujemo istinito. Osim to na nas utiu duhovna uverenja
drugih, i mi sami proivljavamo svoja vlastita unutranja buenja i otkrivenja u kojima
jednostavno znamo da je neto istinito.
Prema tehnici Ho'oponopono, ova boanska inspiracija dolazi jedino kad je um proien od
prethodna tri seanjem ograniena umna sadraja.
esto istovremeno imamo razliita uverenja, koja deluju na razliitim nivoima stvarajui
protivrene emocije i reakcije na dogaaje i situacije. Moemo istovremeno oseati ljubav, mir,
bol i ljutnju jer naa razliita uverenja stvaraju razliite unutranje stvarnosti.
Prema tome, osnovni nain na koji stvaramo svoju stvarnost je tumaenjem dogaaja u naem
ivotu. Ne postoje dve osobe koje na iste spoljanje podraaje stvaraju istu stvarnost.
Stvaranje stvarnosti privlaenjem i pomou ogledala
Drugi faktor koji utie na nau linu stvarnost je nain na koji privlaimo ili stvaramo dogaaje u
svom ivotu ono to nam se zapravo dogaa. O tome postoje tri popularna verovanja.
1. Ne postoje zakoni. Sve se dogaa i postoji sluajno. Stvaranje je sluaj koji se dogaa bez
razloga ili svrhe.
2. Postoji Boansko bie koje stvara i kontrolie sve to se dogaa u naem ivotu.
3. Mi smo sami stvaratelji onoga to nam se dogaa, svojim prolim i sadanjim delima i
odlukama.
Razmotrimo detaljnije svaki od odgovora.
1. Teko je poverovati da ne postoji uzrok, razlog ili zakoni koji reguliu stvaranje kada nam
nauka poput fizike, hemije i biologije daju prekrasnu sliku poretka, inteligencije, meuzavisnosti
i uroene mudrosti. Postojanje inteligentne svesti iza pojava koje promatramo i vie je nego
oigledno.
2. Iako se na odreenim nivoima ini istinitim da je nekakva nevidljiva boanska mo odgovorna
za veinu dogaaja, postoje i drugi faktori u stvaranju nae line stvarnosti, ukljuujui slobodnu
volju i na vlastiti trud ili izostanak truda. Ili bismo moda mogli to objasniti na drugi nain.
Boanska volja e oblikovati na ivot dokle god se mi ne umeamo ili ne pobunimo.
Problem u shvatanju da je sve stvoreno od jednog boanskog bia i da mi ne ucestvujemo u
stvaranju svoje stvarnosti je taj to imamo potekoa u doivljavanju smisla pravde ili
odgovornosti za ono to se dogaa. Zato se neki raaju slepi ili gluvi, paralizirani ili u
porodicama koje ih zlostavljaju i celi ivot ih emocionalno unitavaju? Zato neki umiru nakon
samo nekoliko godina, a drugi imaju dugaak ivot? Zato neki gube svoje blinje, a drugi ne?
Zato se nekim dobrim ljudima koji ine dobra dela dogaaju loe stvari?
3. Trei odgovor, da smo sami stvaraoci svoje stvarnosti, ini se objanjava vei deo stvarnosti
koju doivljavamo. Objanjenje postaje ak i razumljivije kada razbijemo iluziju razdvojenosti
izmeu nas kao pojedinanih izraza boanskog i samog boanstva. Kada na sebe gledamo kao
privremene izraze boanske svesti ili boanske energije u fizikom svetu, postaje jasno da svako
pojedinano, i kolektivno uestvuje u stvaranju line i drutvene stvarnosti.

Mi smo boanstvo zatvoreno u ovom privremenim telima. Stvaramo i oblikujemo svoju

stvarnost. Radimo to na razne naine.
a. Prolost. Nae prole misli, dela, odluke, oseaji i rei sve uzrono deluju na nau sadanju
stvarnost. Sve religije i duhovne filozofije prihvataju to shvatanje. Moda sve ne veruju u
reinkarnaciju, ali veruju u uzrok i posledicu, kao to smo ve spomenuli. Nae odluke da se
brinemo ili ne brinemo o sebi, da budemo ili ne budemo iskreni, da budemo ili ne budemo brini
i puni ljubavi prema drugima, da se oslobodimo ili ne oslobodimo strahova, sve imaju uticaj na
nau sadanju stvarnost.
b. Sadanjost. Nae sadanje misli, uverenja, oekivanja, strahovi, krivica i druge emocije i
ponaanja stvaraju nau sadanju stvarnost po zakonima odbijanja i privlanosti. Ljudi i sam
ivot odraavaju nam sadraj naih misli i ponaanja na svim nivoma. Ako odbacimo sami sebe,
bojimo se odbacivanja ili ga oekujemo, ili odbacujemo druge, zapravo privlaimo odbacivanje.
Ako mislimo, govorimo ili se ponaamo odbojno i samodopadno, to isto i privlaimo. U stvari,
privlaimo sve ega se bojimo, sve to volimo, elimo ili mrzimo, sve to oekujemo ili radimo.
ivot nam mudro "ogleda" tj. odbija nae misli, oseaje, uverenja, uloge i ponaanja, dajui nam
priliku da pogledamo u sebe i reimo se onoga u sebi to nam privlai neugodnosti. U tom
sluaju, na je zadatak otkriti ta se "ogleda" i to promeniti. U suprotnom, nastaviemo da
privlaimo svoju sadanju stvarnost. Na toj se injenici temelji tehnika Hooponopono. To je ono
to moramo oistiti kako bismo iscelili ono u ijem stvaranju ucestvujemo.
Bitno je razumeti da su mo i prilika za pozitivnu promenu u sadanjosti i nigde dalje. Ne
moemo promeniti prolost no moemo promeniti svoje gledanje na prolost a time i njen
uticaj na nas, u sadanjosti. Ne znamo budunost, ali je moemo oblikovati svojim odlukama u
sadanjosti.
Neki ljudi prihvate svoju negativnu stvarnost verujui da je to karma koju moraju proiveti.
Nema koristi od patnje ili kazne ako iz tog iskustva neto ne nauimo i ako nas ono ne podstakne
na promenu. Shvatanje da moramo patiti zbog pogreaka iz prolosti nema nikakvu vrednost ako
ta bol ne postane prilika za lini rast.
3. Izbori nae due. Trei faktor koji odreuje dogaaje u naem ivotu su izbori nae due.
ak i pre roenja mi kao due biramo odreene lekcije koje elimo ili moramo nauiti kao deo
svog razvojnog procesa. Ako smo odabrali nauiti samo-prihvatanje, sklopiemo ugovor s
ljudima iz okoline da neodobravanjem ili odbacivanjem testiraju na lini oseaj vrijednosti. Ako
smo odluili da nauimo bezuslovnu ljubav ili oprost, logino je da emo odabrati biti u
kontaktu s ljudima koje je teko voleti. Tako imamo priliku nadjaati svoje strahove i zavoleti
ak i te ljude. Ako elimo nauiti biti zavisni samo o sebi, odabraemo ivotnu dramu u kojoj
nam drugi ljudi ba nee biti podrka. Takoe imamo i slobodnu volju da odbijemo nauiti bilo
koju od tih lekcija.
Kada prolazimo kroz neko teko razdoblje, to ne mora znaiti da smo bili zli u prolosti, nego
da smo odluili nauiti odreene lekcije.
Kroz tehniku Hooponopono mi oslobaamo ljude s kojima smo sklopili ugovore od zadatka
da igraju uloge kojima nas testiraju, zato to smo nauili lekciju da preuzmemo odgovornost za
svoju stvarnost i volimo ih.
Dakle, mi i svi drugi stvaramo linu i kolektivnu stvarnost kroz:

a. prola uverenja, rei, odluke, dela i ponaanja;

b. sadanja uverenja, rei, oekivanja, odluke, dela i ponaanja;
c. odluke nae due da naui odreene lekcije, i
d. kroz to kako nai sadanji programirani sistemi uverenja tumae ono to se dogaa.
to je s naim zajedniki stvorenim stvarnostima?
Ako svako od nas na te naine stvara vlastitu stvarnost, kako onda moemo preuzeti stopostotnu
odgovornost za to to stvaraju drugi? Odgovor je da su nae stvarnosti jedna matrica napravljena
od ukupnog broja naih vlastitih doprinosa. Moda pomogne nekoliko primera.
Jezero s namrekanim valovima
Zamislite jezero u koje svake sekunde svako od 6 milijardi ljudi ubaci svoj kameni.
Interakcijom svih valova nastalih od milijardi baenih kamenia nastae jedna struktura valova.
Ako pretpostavimo da su kamenii naa prola i sadanja uverenja, oseaji, rei, dela i odluke,
moemo zamisliti da smo svi uesnici u stvaranju te jedinstvene strukture matrice koju zovemo
stvarnost. Svakom milju utiemo na celinu. Ne postoji niti jedan centimetar matrice u koji mi ne
doprinosimo. Na doprinos utie na celu strukturu. Ne postoji niti jedan ovek ili dogaaj na koji
ne utiemo svojom emocionalnom energijom ili mislima. Tehnikom Hooponopono teimo
osloboditi jezero i sva bia u njemu od naih subjektivnih doprinosa.
Zamislite svet od 6 milijardi i hiljadu ianih instrumenata Simpatika vibracija je zakon fizike
koji izmeu ostalog kae da ako imamo dve gitare i na jednoj od njih odsviramo notu, ica koja
je na drugom instrumentu podeena na istu frekvenciju kao ova na kojoj smo odsvirali, bie
najvie pogoena i poee vibrirati. Titranje jedne ice podstaknue titranje druge samo ako su
podeene na istu frekvenciju. Ako su podeene na razliite frekvencije, verojatno nee zatitrati.
Na isti nain moemo zamisliti kako jedni na druge utiemo svesnim i podsvesnim
frekvencijama koje odailjemo. Na nas i druge to ne bi uticalo da u sebi nemamo neto to je
podstaknuto onime to se dogaa ili to drugi odailju. Posle emo ispitati mogue delove naeg
bia koji moda odailju podraaje drugim ljudima i obrnuto.
Mi stvaramo podraaj oni stvaraju svoju stvarnost
Bitno je razjasniti da smo odgovorni samo za na svesni i podsvesni doprinos u prolosti i
sadanjosti ali ne i za ono to se drugima zapravo dogaa. To je njihovo stvaranje.
Mi jedino imamo mo proistiti sebe i ukloniti (ili zamoliti boansko da ukloni) one ice koje su
podeene na te specifine naine tako da utiu na nas i druge ili nam privlae negativne
stvarnosti kroz simpatiku vibraciju. Ho'oponopono je proces uklanjanja naih ica koje
vibriraju na tim frekvencijama kako ni na koji nain ne bismo uticali na stvarnosti drugih.
Povlaimo se i proiavamo svoj doprinos.
Drugi na nas utiu na odreeni nain. Kada drugi ljudi utiu na nas svojim vibracijama, one
stvaraju kretanje u nama i predstavljaju podraaj koji utie na nas zbog naeg vlastitog
vibracijskog programiranja i tako stvaramo nau linu stvarnost.
Zamislite svet nesavrenih ogledala
Seate li se onih smenih ogledala to izobliuju sliku inei nas debelima, visokima, mravima
ili niskima? Ta ogledala izobliuju ono to odraavaju. Mi smo svi ogledala s odreenim
izoblienjima i ne odraavamo potpuno istu sliku onoga to jeste. ivot i ljudi oko nas

odraavaju nam ko smo, ali ponekad na izoblien i nejasan nain. Mi smo slika za njihova
ogledala, a oni su slike za nae ogledalo. I mi i oni dodajemo subjektivne kvalitete koje nas
spreavaju da odraavamo jasne slike.
Meutim, odraz koji nam alju drugi zapravo je odraz neega u nama. Slika ne mora biti ista,
moe velikim delom biti izmenjena njihovom subjektivnou, ali mi smo osnova tog odraza.
Moramo razumeti da se neto to je u nama odraava u dogaajima i ponaanjima drugih ljudi
ak i ako je izoblieno. Tada moemo preuzeti stopostotnu odgovornost i osloboditi se od onoga
to se odraava kao naa stvarnost. Kada to inimo, nai odrazi drugima mnogo su manje
subjektivni i izoblieni naim seanjima ili problemima. Kada se potpuno oistimo, nemamo ta
odraziti.
Kvantna fizika opadanje vala
Kvantna fizika kae da su foton ili elektron zapravo valovi mogunosti sve dok se ne pojavi
svedok zbog kog val opadne u odreenu esticu u nekom vremenu i mestu. ini se da zbog
svedoka val mogunosti naputa stanje mnogih mogunosti i postaje jedna odreena stvarnost,
kakvu poznajemo.
Moemo zamisliti da se neto slino dogaa izmeu nas i ivota. Zamislite ivot kao val
mogunosti koje sve zajedno postoje u kvantnom polju nulte take ili implicitnom poretku ili, za
duhovne aspirante, u univerzalnoj svesti. U tom stanju (koje tehnika Ho'oponopono tei ponovno
postii) jo nita nije oblikovano. Sve je mogue. Seanja i programi jo ne ograniavaju tu
svesnu energiju.
Jednom kada se ista svest pone izraavati kroz nae programirane umove, ona postaje
ograniena i nastoji privui ono to je u skladu s naim seanjima i programiranjem. Naa
uverenja i emocije podstiu neogranieno polje nulte take iste svesti da se oblikuje u ono to
zovemo stvarnost s ljudima, delima i dogaajima koji su svi odrazi i odgovori na sadraj u
nama.
Ho'oponopono je proces proiavanja sadraja u nama tako da moemo prestati izobliavati
izraz te iste svesti u naim ivotima. Kada druge molimo za oprost, to nije zbog toga to smo im
uinili neto runo ili smo napravili pogreku. To je zato to priznajemo da sami stvaramo svoju
stvarnost, a ne oni. Takoer shvatamo da smo ih zbog neeg u naem programiranju osvestili i
primetili i moda imamo svoje miljenje o tome to se dogaa ili to rade.
Jednom kada shvatimo da naa vlastita unutarnja stvarnost zapravo uzrokuje da se vanjska
stvarnost manifestira, bude uoljiva i da utie na nas, tada emo se osloboditi oseaja da smo
rtve ili da su drugi odgovorni za nau stvarnost. Preuzimamo stopostotnu odgovornost za svoju
stvarnost. Shvatamo da je jedini nain da promenimo tu stvarnost taj da se oslobodimo onoga u
nama to joj doprinosi iako ne znamo ta bi to moglo biti.

Primenjuju se u svrhu uspostave Sobstva kroz ienje podsvesnih uverenja.

1. Volim te. Kada Dua proivljava podsvesna uverenja manifestovanakroz problem, obratite
im sementalno ili tiho: Volim vas,draga uverenja. Zahvalan/a sam na prilici da oslobodim vas i
da oslobodimsebe. Volim te moete neprestano ponavljati. Setite se, uverenja nikada ne
odlaze na godinji odmor,niti u penziju, osim ako ih vi ne penzioniete
. Volim te slobodno koristite ak i kada ne proivljavate
nelagod
nu situaciju. Primer, ovaj alat moete upotrebiti pre uputanja u odreenu situaciju, primer pre
telefoniranja ili javljanja na telefon ili pre ulaska u automobil.
2. Hvala ti. Ovaj alat koristite s ili umesto Volim te. Kao i Volim te, Hvala ti moete
neprestanoponavljati.
3. Plava Osunana Voda: Pijenje vode je divan nain reavanja problema, posebno ako se radi o
PlavojOsunanoj Vodi. Nabavite bocu od plavog stakla s nemetalnim poklopcem. Napunite je
vodom i izloitesunevoj svetlosti
(ili je stavite pod svetiljku) na barem sat vremena. Nakon to ste osunali vodumoete je koristiti
na vie naina. Pijte je, kuvajte s njom, koristite je za ispiranje nakon tuiranja. Vou ipovru
posebno odgovara pranje u plavoj osunanoj vodi! Poput Vo
lim te i Hvala ti alata, Plava Osunana Voda isti podsvesna uverenja. Otpijte!
4. Jagode i Borovnice: Ovo voe isti uverenja. Moete ih konzumirati svee ili suene, u obliku
demova, elea ili preliva na sladoledu.