STANJA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI-Svest Naučni Izazov 21. Veka, D.Raković, DJ - Koruga, Eds., ECPD & Čigoja, Beograd (1996)

Svest: nauni izazov 21. veka, D.Rakovi, Dj.Koruga, eds., ECPD & igoja, Beograd (1996).
STANJA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI Petar Vujiin Boidara Adije 22a, 11000 Beograd
Budunost pripada onima koji misle iznad tekue paradigme
Rezime. Ovaj rad ima za cilj da pokae da prouavanje fenomena svesti, a posebno ljudskih stanja svesti, za razliku od veoma skoranje preokupacije Zapadne nauke ovim problemom, moe datirati gotovo tri milenijuma unazad kada su svest ispitivali i lino istraivali mudraci iz drevne Indije, koji su iza sebe ostavili pisana dokumenta o svojim nalazima, koja mi danas poznajemo pod imenom "Upaniade". Ezoterijske struje ostalih glavnih svetskih religija takoe su se bavile istraivanjem svesti u sopstvenim duhovnim tradicijama kao najvanijim od svih predmeta istraivanja, dolazei do gotovo identinih zakljuaka kao i upaniadski vidioci o prirodi svesti. Rad je usredsreen na uporednu prezentaciju dve ezoterijske prakse koje su bile najartikulisanije u opisu rezultata istraivanja: Upaniade, poznate pod kolektivnim imenom Vedanta (Hinduizam) i ezoterino Hrianstvo prema uenju jednog savremenog, dostojnog potovanja kiparskog mistika, jednostavno nazvanog Daskalos (uitelj). Upadljive korespodencije izmeu ove dve tradicije naene su u svim njihovim aspektima, od makrokosmosa, strukture Univerzuma, do mikrokosmosa, strukture ovekovog sopstva, ovekovih tela, ovejih stanja svesti, i preciznih tehnika za proirenje i ostvarenje viih stanja svesti. Takoe je dat i kratak komentar o psihikim fenomenima u ezoterinoj tradiciji, kao i o istraivanjima ovih fenomena savremenih naunika. Na kraju, istie se tvrdnja da bi savesna primena ezoterinih disciplina i kodeksa ponaanja u mnogim aspektima ljudskog ivota, na linom i drutvenom planu, bila najefikasniji nain za iskorenjivanje svih zala (ratova, zloina, siromatva, bolesti, nesree) koja su napadala oveanstvo tokom njegove duge istorije.
Kljune rei: Hinduizam, ezoterijsko Hrianstvo, misticizam, Braman, Atman, Apsolut, stanja svesti, svest, samosvest, supersvest, supersvesna samosvest, podsvesno, sopstvo.
1.
UVOD
Savremeno istraivanje fenomena svesti u velikoj meri je posledica paradoksalnih otkria u kvantnoj fizici od kojih se pamet okree, koja nisu mogla biti iskazana reima i pojmovima koji su bili izvan domena opteg, empirijskog iskustva oveanstva. Takvo znanje je bilo mogue izraziti i saoptiti pomou matematikih formula i jednaina od strane specijalista upuenih u kompleksnosti kvantne fizike, ali u tekstu-
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi
90
alnom opisu za laike, naunici nisu posedovali adekvatne rei kojima bi predstavili egzotino ponaanje subatomskih estica. U celokupnoj istoriji zvanine nauke sve do pojave nove fizike, naunici su dolazili do udesnih otkria korienjem instrumenta uma i intelektualnog razumevanja, ali imajui za cilj strogu "objektivnost" svog znanja, izbacili su posmatraa i njegovu svest koja je (kao svesno poimanje) upravo uopte i omoguila ta otkria! Sreom, eksperimenti koji su obavljani u istraivanjima svojstava materije i svetlosti pokazali su da je prisustvo posmatraa neodvojivo vezano za fenomen koji se istrauje, pa su stoga posmatra i njegova svest ponovo ukljueni u polje i domen naunog prouavanja. Drugi izvor koji je doprineo sve veem naunom interesovanju za istraivanje svesti je popularnost i pristupanost "svetih knjiga" sa Istoka i istone filozofsko-religiozne literature u prevodima na evropske jezike. Spoznaja sutine stvari do koje su doli drevni mistici u svom direktnom iskustvu pokazala je iznenaujue paralele sa najnovijim otkriima kvantne i relativistike fizike. Na isti nain, najnovija istraivanja transpersonalnih psihologa o teoriji linosti sa njihovim proirenim konceptom oveka, uglavnom su bazirana na razvijenim tipovima svesti istonih jogija, mistika i svetaca. Trei izvor koji je dao dodatnu motivaciju za prouavanje svesti, posebno u psihologiji i antropologiji, jesu eksperimenti nekonvencionalnih naunika (tokom 60tih i 70-tih godina) sa prirodnim psihedelinim biljkama ili sintetikim supstancama koje su u subjektima izazivale izmenjena i proirena stanja svesti, pokazujui da naa normalna svest sadri mnogo vie nego to se verovalo da je mogue. Cilj ovog rada je da pokae da je fenomen svesti kako je prouavan u religioznim tradicijama kako Istoka u svim glavnim kolama misli (Hinduizam, Budizam, Konfuijanizam, Taoizam, Zen, i Islam u njihovim ezoterinim aspektima) tako i Zapada (ezoterino Hrianstvo) prepoznat kao najznaajniji predmet istraivanja i da su mistici istraivali i lino doivljavali sva stanja svesti mogua u stvarnosti i iza sebe ostavili verbalne mape svih realnosti i odgovarajuih stanja svesti u kojima se ove realnosti percipiraju. Njihova polazna taka je bilo najnie stanje svesti koje poznajemo kao individualna ego-svest, i kroz razna meustanja, dosegli su najvie stanje koje se na razne naine opisuje kao Bogo-svest, Kosmika svest, Hristova svest, ili Apsolutna svest. Za razliku od tehnocentrinog ili antropocentrinog pristupa ovom problemu koji koriste savremene prirodne i drutvene nauke, ovaj rad e koristiti teocentrini pristup. Izrazi "religija" i "ezoterino" u ovom kontekstu nemaju nikakve teoloke konotacije niti ikakve veze sa institucionalizovanim formama bilo koje od glavnih svetskih religija; oni e se iskljuivo koristiti u znaenju "nauke o stanjima svesti". Termin "mistino" e znaiti "direktno iskustvo stvarnosti" ili "umetnost sjedinjenja sa Stvarnou". "Mistik" je "Tehniar stanja svesti", koji je linim naporom podigao nivo i kvalitet svoje svesti do naviih eelona samo-supersvesti. Takoe, rei Bog, Apsolut, Stvarnost, ivot ili Svetlost, koristie se u znaenju "Apsolutna supersvesna samosvest".
91
2.
DVA MODALITETA SAZNANJA
Jo pre vie od 2.000 godina sve gorepomenute ezoterine kole dole su do otkria da postoje dva dominantna tipa saznanja, to je jezgrovito opisano u Patanjalijevim Joga sutrama [1]: I.49 Saznanje koje se stie na osnovu zakljuivanja i prouavanjem svetih spisa je jedne vrste. Ali saznanje koje se dobija iz samadija je mnogo vieg reda. Ono je iznad zakljuivanja i svetih spisa. I.48 U tom samadiju, kae se da je saznanje "ispunjeno istinom". Do istog otkria doao je pre oko 700 godina i jedan od pionira moderne nauke, Roder Bejkon, koji je rekao: "Postoje dva naina spoznaje, nain argumenata i nain iskustva". Prvi nain saznanja koristi Zapadna nauka sa spektakularnim uspehom u istraivanju spoljanjeg, fizikog sveta. Ovaj metod je zasnovan na posmatranju prirodnih pojava putem ovekovih pet ula, koje se interpretira i konceptualizuje moima njegovog razuma. Glavne karakteristike ovog modaliteta saznanja su to da je ono perceptualno, racionalno, relativno, reprezentacijsko, i sekularno. Ovaj modalitet nam daje znanje koje posedujemo o predmetima i dogaajima u naem svakodnevnom okruenju. Ono je analitiko i diskurzivno, bazirano na naem intelektu ija funkcija je da zapaa senzorni ulazni signal i da zatim poredi, meri, deli, kategorie, i opisuje koristei parove dualnosti i suprotnosti. Sutinski je najbolje izraen kroz apstraktne matematike i verbalne koncepte i simbole, predstavljene u linearnim i sekvencijalnim strukturama koje su tipine za na govor i miljenje [2]. Ovaj modalitet naunog saznanja je koristan za ovekovu egzistenciju - njegov bioloki opstanak i suoavanje sa spoljanjim, fizikim svetom. Drugi modalitet saznanja primenjuju sa nita manjim uspehom religiozni ezoterici u istraivanju unutarnjeg sveta, u bacanju pogleda iza senzorne zavese. Ovaj nain saznanja je intuitivan, kognitivan, apsolutan i sakralan. To je direktno iskustvo stvarnosti koje transcendira intelektualno miljenje i senzorne percepcije. Ono se naziva apsolutnim jer se ne oslanja na diskriminacije, poreenja, apstrakcije, kvalifikacije i klasifikacije intelekta. koje su uvek relativne i aproksimativne. To je empirijsko iskustvo neizdiferencirane, nepodeljene, nekvalifikovane "jestosti". Meutim, kada se opie, ovo znanje postaje relativno, jer se prevodi u obian logiki jezik, ako je to mogue i ukoliko je to mogue. Mistini uvidi se mogu stei samo kroz lino iskustvo, a ne kroz knjige i logino umovanje. Ezoterino znanje je potrebno za nae bivstvo, dajui nam oseanje samo-identiteta i znaenja nae egzistencije. Razlika izmeu ova dva modaliteta je ivopisno prikazana u sledeoj paraboli: Postoje dva putokaza na putu, jedan na kojem pie "Put ka predavanjima o Stvarnosti" (koji je generalno put Zapada), i "Put ka Stvarnosti" (koji je put Istoka). Jedini nain za prouavanje svesti je direktno iskustvo raznih stanja svesti.
92
Ova dva naina saznanja i dva naina svesti moda imaju svoje poreklo u strukturi ovekovog mozga, koji je podeljen na dve hemisfere povezane snopom povezujuih vlakana koji se naziva corpus callosum. Desna hemisfera uglavnom upravlja levom stranom tela, dok leva hemisfera upravlja desnom stranom tela. Ove dve hemisfere imaju specijalizovane funkcije, mada obe strane dele i uestvuju u mnogim aktivnostima. Tako je kod normalnih osoba leva hemisfera specijalizovana za verbalne, logike, analitike i matematike funkcije. Ona obrauje informacije sekvencijalno u linearnom vremenu. Desna hemisfera je specijalizovana za holistiku, integralnu obradu mnogih ulaznih podataka istovremeno, za orijentaciju u prostoru, umetnika ostvarenja, prepoznavanje lica, ne-verbalnu ideaciju. Levu stranu prevashodno koriste naunici, filozofi i knjievnici. Desnu stranu uglavnom koriste vizuelni i spacijalni umetnici, muziari i mistici. Nauno znanje je jo uvek nepotpuno, jo uvek evoluira, i nikada nee moi da izbegne ogranienja ovekove ego-svesti upakovane u kapsulu fizikog tela, ovekovih pet ula i limitirani ovekov mozak. Mistino znanje je potpuno i neogranieno, i u njemu nita nije ostalo neotkriveno. Nauka prouava ono to je shvatljivo i razumljivo, podlono veitim promenama, i stoga sutinski iluzorno, maja; ezoterija prouava ono to je Stvarno, veno i nepromenljivo. Ma koliko se divili sofisticiranosti i kompleksnosti naeg materijalnog tela i materijalnog mozga (te pregrti zemlje u ovekovoj lobanji), ono je glavna prepreka mistinom znanju, razdvajajui nas od Stvarnosti i drei nas u neznanju [3]. Upravo je ono to to ini da je ljudska ego-svest centrirana na telo, bez obzira na koliko visokom stepenu da se izraava, da ima iluziju dualnosti, jer to nije stvarno, iluziju da je izvan jednote Apsoluta, stvarajui jednu vrstu odvojenog "ja" od svih drugih ljudi, i naalost od Apsoluta. ivei u materijalnom telu imamo oseanje da smo razliiti, da smo neto drugo od Apsoluta, i da smo izali iz jednote. Mada se Stvarnost nalazi svuda, sa njom moemo da doemo u kontakt samo u naim srcima. Drevni jogiji su verovali da postoji jedno sredite spiritualne svesti, nazvan lotos srca, koji se nalazi izmeu abdomena i grudnog koa, i koji se moe otkriti u dubokoj meditaciji. Taka konvergencije izmeu relativne i apsolutne istine je u ljudskom srcu. 3. SVEST U EZOTERINOJ TRADICIJI
Stvarnost viih (mistinih) stanja svesti lino su istraili i doiveli praktiari ezoterije u svim religioznim tradicijama bez izuzetka. U mistinim stanjima, veoma razliiti ljudi iz potpuno razliitih rasa, u raznim periodima i u raznim religijama, dolaze do istovetnih saznanja, i stoga u mistinim stanjima ne postoji razlika u religijama; mistina iskustva su apsolutno identina; razlike postoje samo u jeziku i formi njihovog opisa. Mada su mistici podigli svoju svest do najviih moguih nivoa i
93
opisali dimenzije stvarnosti i koncepte sveta koji su direktno proizili iz ovih specijalnih stanja svesti, ova stanja se ne mogu dosegnuti razumom. Mistina stanja se mogu proveriti i ona su razumljiva samo u mistinim stanjima; u ovim stanjima ljudi mogu da saznaju ono to se ne moe saznati u obinom stanju svesti. Obino stanje svesti je samo jedno specifino stanje svesti, a obian koncept sveta samo jedna specifina percepcija sveta. Sve to se moe dobiti iz intelektualnog prouavanja mistinih stanja bie samo aproksimacija, interpretacija, simboliki opis, i pria o Stvarnosti, a ne Stvarnost sama [4]. Ovo ezoterino znanje akumulirano je tokom nekoliko hiljada godina, i ono se prenosilo iz generacije u generaciju u okviru malih krugova iniciranim mistika. Ovo saznanje o svim hijerarhijama stvarnosti i stanjima svesti koja su specifina za ove stvarnosti odnosi se na sfere o kojima nauka nije imala ak ni nikakvih nagovetaja, dok su tehnike i discipline koje vode ka ovladavanju takvim znanjem jo uvek relativno nepoznate kako naunicima tako i iroj publici. Meutim, ono se moe dati samo onima koji trae, koji su ga traili sa odreenim kvalitetom svesti, shvatajui po emu se ono razlikuje od obinog znanja i kako se moe stei. "Pravo Ja se ne moe upoznati itanjem svetih knjiga, niti kroz prefinjenost intelekta, niti kroz veliku uenost; njega mogu spoznati samo oni koji eznu za njim. Zaista, takvima Pravo Ja otkriva svoje istinsko bie." (Katha Upaniada, 2.23). Kao to je ve napomenuto, sve vodee religije sveta poseduju ovo ezoterino znanje koje je kodirano u svetim knjigama Hinduizma (Indija), Budizma (Jugoistona Azija), Taoizma (Kina), Zena (Japan, Koreja), Judaizma/Kabale (Izrael, jevrejska dijaspora), Hrianstva (Zapadni svet) i Islama/Sufizma (Srednji istok, severna Afrika). Takoe, sve religije su zasnovane na otkrovenju. Otkriveno znanje dolazi direktno od viih sila iz viih nivoa svesti ili od ljudskih bia koja su dosegnula ove vie nivoe svesti. Sve glavne religije imaju svoje poznate individualne osnivae, sem Hinduizma. Postigavi najvia stanja supersvesne samosvesti i doivevi iskustvo najvie Realnosti i upoznavi svoju pravu prirodu izvan identifikacije sa telesnom ego-sveu, ove istorijske linosti (Konfuije, Lao Ce, Buda, Mojsije, Isus Hristos, Muhamed) su ostavili iza sebe mape o svojim putovanjima i opisali discipline i pripreme koje su neophodne svakome ko eli da postigne isti cilj. Potvrujui podjednaku kognitivnu vrednost svih gorenavedenih religioznih staza, radi kratkoe i saetosti ovaj rad e se ograniiti na komparativnu prezentaciju dve ezoterine tradicije, jedne Istone i jedne Zapadne, Hinduizma i Hrianstva.
94
3.1
Istono naslee - Hinduizam

"Najvei dar je dar istine" (Dhammapada)
Jedinstveno meu velikim religijama sveta Hinduizam nema poznatog osnivaa; to je potpuno decentralizovan sistem bez ikakvih formalnih institucionalnih kontrola. Jedini zahtev je prihvatanje autoriteta Veda, ali one zahtevaju intenzivno individualno angaovanje i njihove istine moraju da se provere kroz lino iskustvo. Upravo zbog toga Hinduizam izbegava centralni autoritet i delegirano uestvovanje; njegova validnost mora da se podvrgne testu vremena i iskustva i stoga on ne poznaje dogme, religiozni fanatizam i nikakvu jeres. 3.1.1 Vede i Upaniade: svet nasuprot svesti Istoriari orijentaciono navode godinu 2.000 pre nae ere kao vreme kada su nomadska plemena naznana Arija (plemeniti) dola iz zapadne Azije i zapoela invaziju na indijski potkontinent. U dolini reke Inda arijski osvajai su se susreli sa lokalnom civilizacijom koja je ve bila stara hiljadu godina, sa razvijenom tehnologijom i trgovinom. Stapanje ovih dveju kultura stvorilo je jedinstvenu indijsku civilizaciju kakvu danas poznajemo. Arijci su sa sobom doneli svoja religiozna verovanja na Sanskritskom jeziku, kanonizovana u etiri knjige himni nazvanih Vede - Rig Veda, Sama Veda, Jaur Veda i Atharva Veda. Pored prvog dela Veda koji je sadrao opise obreda, inkantacija, pojanja, i rtvi koji se odnosio na religioznu praksu, vedska Indija je takoe sadrala i rudimente mone naune tradicije, posebno matematike: ona je razvila moderne brojeve (koje je Zapad primio preko Arapa, pa ih stoga pogreno nazivamo arapskim brojevima), sistem decimalnih mesta, nulu, osnove algebre i trigonometriju. Drugi deo Veda, koji se naziva Upaniade, nije se bavio ceremonijama i religioznim ritualima, ve znanjem o najvioj stvarnosti, o konanoj istini, prirodi ivota i ljudskih bia, i stanjima svesti. Iako su pisane sa briljantnom intelektualnom jasnoom i konceptualnom preciznou, one se ne mogu porediti sa Zapadnim filozofskim ili naunim sistemima zasnovanim na logici i argumentima. Upaniade su darane, neto vieno; bazirane na linom iskustvu, one su dokumenti o inspirisanim uenjima individua za koje je transcendentalna Stvarnost zvana Bog bila stvarnija od sveta kojeg su zapaali preko pet ula. Ako elimo da shvatimo Upaniade u okviru njih samih, nailazimo na izvanrednu retkost iskustava koje one pokuavaju da opiu. Veoma mali broj ljudskih bia je video stvarnost iz perspektive ovih izuzetnih dolumenata. "Upaniada o Ja" je satyasya satyam, "istina o istini". Za razliku od Veda koje gledaju ka spolja u strahopotovanju pojavnog sveta, Upaniade gledaju unutra, nalazei da su moi prirode samo manifestacija jo stravi-
95
nijih moi ljudske svesti. Postavljajui sebi pitanje "ijim prisustvom nastaje elja koja pokree univerzum?", drevni mudraci su doli do odgovora da je svest ono to pokree svet, koja kod ljudskih bia izmeu ostalog ima funkciju spoznaje. Zbog toga su upaniadski mudraci pokazali jedinstvenu preokupaciju stanjima svesti, usredsreujui se na medijum svesti i saznanja - um, podvig koji je bez paralela u istoriji bilo koje religije ili nauke. Oni su bili veoma paljivi posmatrai svih pojava u ivotu, pa su prouavali i svakodnevnu budnu svest, snove, i stanja dubokog spavanja bez snova, pokuavajui da otkriju ta se moe saznati u svakom od njih, i za koju sposobnost bi se moglo rei da je onaj koji saznaje. U emu je zapravo razlika izmeu sna i budnog stanja, jer oba stanja sadre oseanje "ja" onog koji ih doivljava? Ali ta se deava sa oseanjem "ja" u dubokom spavanju bez snova? Da li postoji ita to ostaje isto u neprestanom toku ljudskog iskustva? Postoji li ikakav kontinuitet, neki nivo stvarnosti koji je vii od budnog stanja, u kojem se objedinjuju sva ova stanja uma? Takva su pitanja postavljali upaniadski mudraci, ali se oni nisu zaustavili samo na debatovanju o njima. Oni su postali fascinirani otkriem da kako se koncentracija produbljuje, um zapravo prolazi kroz stanja svesti koja oni istrauju. A u koncentraciji na samu svest - "Ko je onaj koji saznaje?" - ustanovili su da mogu da razdvoje nekoliko slojeva uma i da posmatraju kako on funkcionie isto onako objektivno kao to kakav botaniar posmatra cvet. Znaaj ovog otkria ne moe se prenaglasiti. Poto je svest polje svih ljudskih aktivnosti, kako spoljanjih tako i unutranjih (doivljaji, aktivnosti, imaginacija, znanje, ljubav) - nauka o svesti nudi mogunost centralnih principa koji objedinjuju sav ivot i sve to postoji. "Upoznajui jednu stvar od zlata," zapaaju Upaniade, "upoznajemo sve stvari napravljene od zlata; one se razlikuju samo po imenu i obliku, ali je zlato materijal od kojeg su sve napravljene." I pitale su se, "ta je to ijim poznanjem moemo upoznati prirodu svega ostalog?" Odgovor su nale u svesti. Prouavanje svesti je nazvano Brama-vidja, to znai i "najvia nauka" i "nauka o Najviem"! Vano je razumeti da bramavidya nije intelektualno, teorijsko prouavanje. Praksa upaniadskih mudraca sadrala je i potpunu obuku intelekta, ali bramavidya nije psihologija ili filozofija. Ona je strogo empirijska, laboratorijska nauka u kojoj je ovekov um i istraiva, i sredstvo istraivanja i predmet istraivanja, gde je um okrenut ka unutra, putem discipline koju su nazivali meditacija. Meutim, meditacija u upaniadskom smislu nije refleksija ili bilo koja druga vrsta diskurzivnog miljenja. Ona je ista koncentracija, uvebavanje uma da se usredsredi na nutrinu bez odvraanja panje, sve dok se ne stopi sa predmetom svoje kontemplacije. Ovo stanje u kojem spoljanji svet potpuno iezava iz svesti ne znai nesvesnost: meditacija je stanje krajnje intenzivne unutarnje budnosti. Bramavidya se ne bavi uvidima do kojih se dolazi koncentracijom na odreeni aspekt ivota; nju interesuje kako koncentracija uopte generie uvide. Posmatrajui ta se dogaa sa produbljivanjem koncentracije, upaniadski mudraci su nauili da od uvida naprave nauku i umetnost - neto ime se moe ovladati i onda to znanje prenositi drugima [5].
96
3.1.2 Upaniadska kosmogonija Ovladavi na taj nain tehnikama koncentracije i meditacije, drevni jogiji su razvili svoju svest do najviih transcendentalnih i transpersonalnih stanja, dobijajui direktno saznanje o svom identitetu kako na makro tako i na mikro nivou. Na makrokosmikom nivou u svom odnosu prema prirodi, oni su doiveli iskustvo celog spektra spoljanjeg Univerzuma, koji se sastoji od nekoliko meuproimajuih nivoa zvanih "loke" [6] (Tabela 1).
Tabela 1. Upaniadska kosmogonija
1
BRAMAN (APSOLUTNA STVARNOST) Najvii Bog, u svom nemanifestovanom i neizdiferenciranom jedinstvu, koji sadri sve mogunosti pre boanskog stvaranja. Apsolutna samo-svesna inteligencija u bez-prostornoj i bez-vremenoj potencijalnosti. Nedostupna ljudskoj spoznaji i razumevanju sve dok smo utemeljeni u tri najnia sveta manifestacije. PRADNANA-GHANA (KREATIVNA SVEST) Izmeu Apsoluta i Svetske Due nalazi se pradnana-ghana, kreativna svest, kada se Apsolut pomera iz svoje primalne ravnotee i postaje znanje-volja. Ovo je logika sukcesija a ne vremenska, jer Svetska Dua mora da postoji pre nego to postane svet. ATMAN (SVETSKA DUA) Braman manifestovan kao Svetska Dua, univerzalno ja koje postoji u svim biima, neivim kao i ivim, stenama i kamenju, drveu, ivotinjama i ljudima, mada ono nije realizovano u istom stepenu. IVARA (STVORITELJ-UNITITELJ) Kreativni aspekt Bramana. U svoje tri funkcije posmatrane odvojeno Ivara postaje Brama (stvoritelj), Vinu (odrava) i iva (unititelj).
PRAKRITI (NEIZDIFERENCIRANA SUPSTANCA) Sedam svetova (loka) Ivara pravi od Prakriti, elementarne, neizdiferencirane supstance koja se nalazi i u umu i u materiji. Prakriti je posledica Bramana, tako da Prakriti ne moe da postoji bez Bramana. Ovo dvoje su veno nerazdvojivo. Prakriti se definie kao posledica ili mo Bramana, Stvarnosti. Drugim reima, ovu iluziju (maja, na Sanskritu) o objektivnom prostorno-vremenskom Univerzumu projektuje sama Stvarnost. Stoga sledi da Prakriti i Braman moraju da postoje istovremeno, i da Prakriti, kao i Braman, nije imala poetka i da nee imati kraja. (nastavak na sledeoj strani)
Uporediti takoe sa Tabelom 6.
97
(Tabela 1, nastavak) SEDAM LOKA (SVETOVA): Loke ili ravni, meusobno se proimaju. Svaka ravan ima sopstvenu materiju odgovarajueg stepena gustine, koja proima materiju ravni neposredno ispod sebe. U svakom svetu dua razvija novo i vie oseanje moi. Kada prolazimo iz jedne ravni u drugu ne kreemo se u prostoru, ve jednostavno menjamo fokus nae svesti. Ljudska bia unutar sebe poseduju razliita vozila (tela) koja odgovaraju i mogu da funkcioniu u razliitim svetovima. Ovi svetovi zauzimaju isti poloaj u prostoru. (7) BRAMALOKA, (6) TAPOLOKA, (5) DANALOKA, (4) MAHARLOKA (SUPRAMENTALNI SVETOVI) Prvobitni vedski opis sveta sadri tri regije ili tri sfere: bhurloku (zemlju), bhuvarloku (astralni svet) i svargaloku (nebo ili mentalni svet). U svojim najviim stanjima svesti upaniadski vidioci su istraili i imenovali dodatna etiri via sveta koja mogu poseivati i koja su dostupna samo samorealizovanim ljudskim biima. Ova etiri supramentalna sveta su veoma brzih i visokofrekventnih vibracija, i kao takva su van domaaja obinih ljudskih bia i van njihove moi poimanja. (3) SVARGALOKA (NEBO ILI MENTALNI SVET) Mentalni svet proima astralnu ravan, ali se takoe prua i dalje u prostor. Ovo nebo je misaoni svet, oblast intenzivne ideacije. Sve to ovek poeli, direktno se materijalizuje putem misli. Svaka osoba gradi svoje sopstveno nebo prema svojim eljama i matanjima. ivot na nebu je veoma slian nainu ivota koji vodimo na zemlji, samo to je daleko intenzivniji. Ovo nebo takoe nije neprolazno. Kada iscrpimo plodove svoje dobre karme akumulirane u prethodnom ivotu, moramo da se vratimo nazad u zemaljski svet i zaponemo novu inkarnaciju. (2) BHUVARLOKA (ASTRALNI SVET) Astralni svet proima zemaljsku ravan i prostire se u odreenu daljinu izvan nje. Vibracije astralnog sveta su bre od vibracija fizikog plana. Najnii planovi od sedam pod-planova astralnog sveta nazivaju se narake (paklovi) ili asuriya loke (ravni bez sunca) i oni su nastanjeni preminulim ljudskim biima kojima dominira ivotinjska piroda i koji nemaju nikakva dobra u svojim srcima. Jedan od takvih niih planova zauzimaju osobe sa nekontrolisanim strastima i snanim ulnim udnjama, pa se stoga esto naziva i Preta Loka, plan gladnih duhova (gladnih ulnih iskustava koje nudi zemaljski svet). (1) BHURLOKA (ZEMLJA ILI "FIZIKI" SVET) "Fiziki" svet u kojem stiemo znanje o predmetima putem dnana-indrija ili organa saznanja, to jest ula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa.
98
3.1.3 Upaniadska struktura individualiziranog sopstva Na mikrokosmikom nivou u svom aspektu kao ljudska bia, upaniadski vidioci su otkrili razliite redove veliine svoje linosti koje se u transpersonalnim stanjima poklapaju sa makrokosmikim aspektom (Tabela 2).
Tabela 2. Upaniadska struktura individualiziranog sopstva BRAMAN Apsolutno Bie ija je sutinska priroda definisana kao sat (samo-bie), it (samo-svest), i ananda (samo-blaenstvo). Ovo nad-lino transcendentalno bie prethodi svakoj konkretnoj stvarnosti. Nae pravo, apsolutno Ja. ATMAN Najunutarnjije Ja svakog ivog stvorenja ili predmeta i boanska sutina individualnosti. Izmeu Atmana i Bramana ne postoji dualnost; to je jedna te ista Stvarnost, isti Bog, vien u svoja dva odnosa prema Univerzumu. Ono je i spolja i iznutra, prisutno ovde ovog trenutka i beskonano daleko na nekom drugom mestu, u srcu atoma i svih stvari. IVATMAN Vie ja postojee individue, kao otelotvorena dua u univerzumima. IVA Individua kao ljudsko bie inkarnirana u svetovima dualnosti (najnia tri sveta) manifestujui linost u prostoru i vremenu. Ova linost se sastoji od tri karakteristina elementa. Manas je svojstvo registrovanja utisaka koje ula primaju iz spoljanjeg sveta. Buddhi je sposobnost diskriminacije koja klasifikuje ove utiske i reaguje na njih. Ahamkar nam daje ego-oseanje koje prisvaja ove utiske kao svoje i reaguje na njih - to je ono to stvara nau linost ili na egoizam. ("Identifikacija svesti sa onim to samo reflektuje svest - to je egoizam", Patanjali, II.6). Ako je misaoni talas prijatan, egooseanje osea "Ja sam srean"; ako je misaoni talas neprijatan, "Ja sam nesrean". Sledi dakle da sve dok postoji ova lana identifikacija telesnog ja sa ovim misaonim talasima, sa egoizmom, ovek nikada ne moe da upozna svoje pravo Ja, Atmana.
2
3.1.4 Upaniadska struktura ovekovih tela Drevni vidioci su iza sebe ostavili opis ovekovih nekoliko tela, kroz koja ovek izraava svoju svest u odgovarajuim stratumima stvarnosti. To su prekrivai ili
99
omotai koji skrivaju nau pravu prirodu, jer nae pravo Ja, Bog unutar nas, svakako nije nijedno od njih i on se ne moe upoznati sve dok se identifikujemo sa ovim telima. Ona su samo instrumenti za manifestovanje razliitih stanja svesti [7].
Tabela 3. Upaniadska struktura ovekovih tela
3
Prema upaniadskim mudracima, dua stvara grubotvarno materijalno telo u skladu sa zakonima zemaljskog plana kako bi obezbedila za sebe "kuu" u ovoj "fizikoj" dimenziji. Tako fiziko telo daje dui mogunost da se manifestuje u prostoru i vremenu. Ali, pored grubotvarnog tela, postoji jo nekoliko drugih tela, navedenih dole u Tabeli 3. Sva ova tela imaju svoje odgovarajue eterine dvojnike (Pranamaja), koji se sastoje od prane, vitalnog principa, sile koja oivotvoruje i dri u koheziji grubotvarno telo. Ono proima ceo organizam i njegova grubotvarna manifestacija je dah. Sve dok ovaj vitalni princip postoji u organizmu, ivot traje. Pranamaja ima sedam glavnih eterinih centara ili akri, kroz koje se manifestuije ljudska linost, a koje takoe slue i kao komunikaciona i kontrolna veza izmeu ovekovih tela. Eterini dvojnik grubotvarnog materijalnog tela ima sedam osnovnih energetskih centara (Tabela 4), ija se aktivnost odnosi na razliite nivoe svesti. (1) Anamaja, telo od hrane ili grubotvarno telo, nazvano po injenici da se odrava uzimanjem hrane. Ovo telo ljudska bia koriste za svoje aktivnosti i kretanje u budnoj svesti. (2) Manomaja, astralno telo ili psihiko telo, koje se sastoji od manas - misaonih formi i elja i emocija. Ovo telo koristimo u sanjanju mada iskljuivo nesvesno, jer nismo gospodari svojih misli i elja. (3') Vidnanamaja, mentalno telo ili nie noetsko telo, koje nam daje sposobnost diskriminacije, snage volje, i jasne vizije, neobojeno emocijama i utilitarnim umovanjem. Ovo telo se takoe koristi u stanju sanjanja, ali sada svesno i samo-svesno, to znai da smo ovladali svojim mislima i eljama. (3'') Anandamaja, telo blaenstva, poto je ono najblie blaenom Ja; ono je takoe poznato i kao vie noetsko telo. U dubokom snu, kada ne postoji nikakva svest o umu i telu, kao veza izmeu konanog sveta i blaenog Ja (Atmana) jo uvek stoji ovo kauzalno (karmiko) telo.
3.1.5 Upaniadska osnovna stanja ljudske svesti Veina Upaniada, koje se mogu smatrati za jedinstvenu celinu, sadre predivna izlaganja o stanjima svesti koja su istraili drevni mistici. Oni su ustanovili da postoje tri osnovna stanja koja su nazvali budno stanje, stanje sanjanja i stanje dubokog spavanja bez snova (Tabela 5). Njihovo briljantno otkrie je da ona nisu samo naizmenina stanja u koje ulazimo i iz kojih izlazimo, ve da takoe predstavljaju nivoe svesti, paralelne slojeve koji lee na razliitim dubinama svesnog i nesvesnog uma.
3
100
Tabela 4. Upaniadski eterini energetski centri (akre)
akre predstavljaju finotvarnu anatomiju ljudskih bia ba kao to "fiziki" organi predstavljaju grubotvarnu anatomiju. Sedam endokrinih lezda odgovaraju sedam glavnih akri. Sedam akri korespondira makroskopski sa sedam loka i povezanim stanjima svesti. (1) Muladara akra, koja se nalazi na dnu kime, vlada naim razumevanjem "fizike" dimenzije. Eksterno se manifestuje kao adrenalinska lezda, upravljajui bubrezima i kimenim stubom. Ova akra nas dri uzemljenom za tlo, i u osnovi je naeg nagona za opstankom. (2) Svaditana akra, nalazi se na dnu genitalnih organa; to je akra kreativnosti, upravljajui seksualnim nagonom i reprodukcijom. (3) Manipura akra, je locirana u solarnom pleksusu. Eksterno se manifestuje kao pankreas, i vlada funkcionisanjem slezine, jetre, eluca, une kesice, i aspektima nervnog sistema. Kroz nju se ispoljava emotivnost, kao i oseanje line moi. (4) Anahata akra, je akra srca. Eksterno se manifestuje kao timus, grudna lezda. Ova akra vlada srcem, krvlju i krvotokom, i utie na imuni i endokrini sistem. Ona je sedite i dom due, ili naeg vieg ja, i sredite kroz koje oseamo i izraavamo ljubav i definiemo nau linost. (5) Viuda akra, je akra grla. Eksterno se manifestuje kao titna lezda i vlada pluima, glasnim icama, bronhijalnim aparatom i metabolizmom. Centar samo-izraavanja, komunikacije i rasudne moi. (6) Adna akra, se nalazi izmeu obrva i sredita ela. Poznata kao "tree oko", ona se eksterno manifestuje kao hipofiza. Vlada niim mozgom i nervnim sistemom, uima, nosom i oima. Upravlja raznim stanjima koncentracije koja se ostvaruju kroz meditaciju, i povezana je sa raznim kognitivnim sposobnostima intelekta. (7) Sahasrara akra je locirana na vrhu glave. Eksterno se manifestuje kao pinealna lezda i vlada gornjim mozgom. Kroz ovu akru se na kraju realizuje integracija sa Bogom. Ovo se dogaa kada se Kundalini, zmijolika snaga, budi iz svog sklupanog poloaja u najniem energetskom centru, i energizujui akre jednu po jednu dosee Sahasraru.
Kada sanjamo, zapaaju Upaniade, ostavljamo jedan svet i ulazimo u drugi. U tom svetu snova nema koija, ni ivotinja koje ih vuku, ni puteva po kojima se vozi, ve sam ovek stvara koije, ivotinje i puteve na osnovu utisaka iz prethodnih iskustava (Brihadaranjaka upaniada, IV.10). A onda skok uvida: "Svako to doivljava, ali niko ne zna onoga ko je taj to to doivljava." ta je isto u oba sveta, i ko je posmatra u budnom stanju i u snovima? To ne moe biti telo, jer se u snovima posmatra odvaja od tela i fizikih ula i stvara svoja sopstvene iskustva - iskustva koja, po svojim fiziolokim reakcijama, mogu biti isto onoliko stvarna koliko i ona iz ivota u budnom stanju. Snovi i java su napravljeni od istog materijala i to se tie nervnog sistema, obe vrste iskustava su stvarna. Kada se probudimo iz sna tada ne prolazimo iz nestvarnosti u stvarnost, ve iz jednog vieg nivoa stvarnosti u nii nivo.
4
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 5. Upaniadska osnovna stanja ljudske svesti
5
101
"Braman je sve, a Atman (Ja) je Braman. Ovo Ja ima etiri stanja svesti" (Mandukja Upaniada, I.2). BUDNA SVEST - VAIVANARA U ovom stanju ovek ivi sa svim ulima okrenutim ka spolja, svestan samo spoljanjeg sveta, nalazei ulna zadovoljstva u materijalnim predmetima i uveren da je njegova svest identina sa fizikim telom. Budno stanje je normalno stanje prirodnog oveka, koji bez razmiljanja prihvata Univerzum onakvim kakvim ga je naao. STANJE SANJANJA - TAIASA U ovom stanju ula su okrenuta ka unutra, kada ovek razrauje utiske o prolim delima i sadanjim eljama. Sanjanje je iskrivljenje ak i one ograniene, uslovljene stvarnosti, ali je na odreeni nain vie stanje, s obzirom da u njemu proivljujemo nae utiske o iskustvu a ne direktno samo iskustvo. Um je sada aktivan, mada nezavisno od ulnih organa, i bez svesti o grubotvarnom telu. STANJE DUBOKOG SPAVANJA BEZ SNOVA - PRADNA U dubokom snu bez snova vie nemamo nikakvo oseanje "ja" koje smo potpuno ostavili iza sebe; ali te injenice nismo svesni. Ne posedujemo nikakvu svest o spoljanjem svetu, kao ni o unutranjem. U dubokom snu nismo svesni ni oblika ni utisaka; svest je neizdiferencirana, i individua toga nije svesna. U pradni nema ni uma, i nema oseanja odvojenosti i dualnosti. Sva ova tri stanja su samo oblici pravog Ja i stanja koja doivljavamo pre prosvetljenja; Ja je najblie svojoj pravoj prirodi u stanju dubokog spavanja bez snova. SUPERSVESNO, TRANSCENDENTALNO STANJE - TURIJA Turija, etvrto stanje, je supersvesno stanje, niti unutranje niti spoljanje, iznad ula i intelekta, u kojem nema nieg drugog do Atmana (sopstva) u istom stanju. Ono nije ni spoljanja ni unutranje svest, ni polu-svest, ni spavajua svest, ni svesnost ni nesvesnost. Njega nita ne moe opisati, jer to nije stanje svesti, ve svest sama, izvan osobenosti tri stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna bez snova. U spoju sa njim je najvii dokaz njegove stvarnosti. Ono je kraj evolucije i ne-dualnosti. Ono je mir i ljubav.
Ako su budno stanje i sanjanje prolazna stanja, zar ne postoji neto trajno, neto stvarno, na emu se ona oslanjaju? Zar ne bi bilo mogue probuditi se u nekom viem stanju, nivou stvarnosti koji je iznad ovog sveta veno promenljivih ulnih iskustava? Upaniadski mudraci su nali klju: u dubokom snu "Ja" koje posmatra razdvaja se ne samo od tela nego i od uma. To je najdublji i najuniverzalniji sloj nesvesnog. Probudite se u ovom stanju, kau Upaniade, i biete ono to zaista jeste, slobodni od uslovljenosti tela i uma u svetu neomeenom ogranienjima vremena, prostora i kauzalnosti. Probuditi se u samim dubinama nesvesnog kada i sama misao prestane? Ovakav jezik je nerazumljiv koliko i mapa neke druge dimenzije. Mudraci koji su pre tri hiljade godina iscrtali mape neispitanih teritorija svesti, svakako spadaju meu najvee i najsmelije istraivae u ljudskoj istoriji. Jer uspon na vrh svesti nije za bojaljive:
5
102
"Otra kao seivo brijaa, kau mudraci, je staza do Stvarnosti i teka za putovanje" (Kata Upaniada, I,3.14). To je najvei izazov sa kojim se ljudsko bie moe suoiti: penjanje i uspon na najvii vrh, na Himalaje svesti. To je isti onaj izazov koji je motivisao naunike kao to su Njutn i Ajntajn da pokuaju da prodru u srce Univerzuma. U stvari, veina hrabrih upaniadskih mudraca je potekla iz ratnike kaste. Oni su eznuli da upoznaju sr ivota, da ga spoznaju i ovladaju njime, a to je znailo ovladati svakim tokom misli. Stapajui sve svoje elje u jednu monu elju za samo-realizacijom, koncentriui se poput laserskog zraka na jedan jedini fokus unutranjih svetova, njihova panja se prirodno povukla iz senzornih kanala. Kako se njihova koncentracija produbljivala, dolazio bi trenutak kada se telo vie nije osealo, kada se rastakala identifikacija sa fizikim telom, i mudraci su znali van svake sumnje da nisu svoje telo. Takoe su shvatili da moi mozga (koji je i sam deo materijalnog tela) nemaju sopstveni ivot, i da mozak nije svestan, ve samo instrument svesti i uma, jer kada se svest povlaila iz mozga, oni su ostajali svesni! Upaniade tvrde da je nae grubotvarno telo samo prvi od mnogih slojeva koji su omotani oko ljudske linosti, i da je svaki naredni manje "fiziki" od onog koji mu prethodi. Idui dublje (ili pre vilje) u meditaciju, kako se svest povlaila iz jednog po jednog od ovih slojeva svesti, upaniadski mistici su doli do jo jednog zapanjujueg otkria: shvatili su da takoe nisu nita manje um nego to su grubotvarno telo, jer kada se svest povue ak i iz uma, jo uvek je ostajala svest o "Ja". Koncentracija je sada toliko duboka da svi misaoni procesi prestaju. Vreme i prostor iezavaju. "Ja" u meditaciji poiva na onome to Upaniade nazivaju "telo radosti", tiho, eterino unutarnje kraljevstvo na pragu istog bia. Sve to nas u ovoj taki deli od okeana beskrajne svesti je tanki omota linog identiteta. Ovaj omota se ne moe ukloniti snagom volje: "Ja" ne moe da izbrie samo sebe. Pa ipak, odjednom, ono nestaje. U klimaksu meditacije barijera individualnosti iezava, rastvarajui se u okeanu iste, neizdiferencirane svesti. Ovo stanje Upaniade nazivaju turija, "etvrto", jer je ono iznad budnog stanja, sanjanja i dubokog sna. Turija je buenje u dubokom spavanju bez snova, u samim dubinama nesvesnog, u kojem ovek nije svestan ni tela ni uma. Kasnije je ovo stanje nazvano samadi, "potpuno stapanje" i moka, "oslobaanje", jer ono donosi slobodu od svih uslovljavanja i ogranienja vremena i prostora. U samadiju stvarnost se kondenzuje u isti potencijal, bez dimenzija, bez vremena, bez ikakve diferencijacije. U ovom stapanju nema ni vremena, ni prostora, ni kauzalnosti. To su samo forme koje namee um, a um je sada stian. Niti postoji svest o bilo kom predmetu, pa se ak i misao o "Ja" rastvorila. Ali ipak svest ostaje: it, ista, neizdiferencirana svest, izvan podele na posmatraa i posmatrano. Celokupna stvarnost je tu, unutranja kao i spoljanja: ne samo materija i energija, ve i sve vreme, sav prostor, kauzalnost i stanja svesti. ta ostaje kada se ukloni svaki trag individualnosti? Upaniade to nazivaju sat, isto bie, jer se tek u izdiferenciranosti ovog jedinstva stvorene stvari stiu svoje ime i oblik. Mudraci su ga nazivali Braman, od korena rei brih, "iriti se"; Braman je nedeljiv osnov postojanja, sutina svake stvari - zemlje i sunca, i svih stvorenja, bogova i ljudskih bia, i svake moi ivota.
103
Istovremeno sa ovim otkriem dolo je jo jedno: ova sjedinjena svest je takoe i temelj ovekovog sopstvenog bia, sr njegove linosti. Ovaj boanski temelj Upaniade jednostavno nazivaju Atman, "Ja" ili "Sopstvo"; u ovom sjedinjenom stanju se vidi da je Ja jedno, isto u svakome. U svim osobama, svim stvorenjima, Ja je njihova najunutarnjija sutina. I ono je identino sa Bramanom: nae pravo Ja se ne razlikuje od najvie Stvarnosti koja se naziva Bog. Ova udesna jednaina - Atman (Ja) je Braman - centralno je otkrie Upaniada. Njena najslavnija formulacija je jedna od mahavakji ili "velikih formula": Tat tvam asi, "Ti si To". Radost ovog stanja ne moe se opisati. Ono se naziva ananda, ista, bezgranina, bezuslovna radost. "U spoju sa Atmanom (Ja) ovek nije svestan ni onoga to je unutra ni onoga to je spolja; to je njegov prava forma, kada je slobodan od svih elja jer su sve njegove elje ispunjene; jer je Ja sva naa elja." Nita manje ne moe zadovoljiti ljudsko srce. "Ne postoji radost u konanom; radost postoji samo u beskonanom." Ovo je poruka Upaniada. Beskonano - slobodno, neogranieno, puno radosti - nae je iskonsko stanje. Mi smo pali iz ovog stanja i svuda ga traimo: svaka ljudska aktivnost je pokuaj da se ova praznina ispuni. Ali sve dok pokuavamo da je ispunimo izvan sebe, postavljamo zahteve ivotu koje ivot ne moe da ispuni. Konane stvari nikada ne mogu utoliti beskonanu glad. Nita nas ne moe zadovoljiti sem ponovnog spajanja sa naim pravim ja, za koje Upaniade kau da je sat-it-ananda, apsolutna stvarnost (bivstvo), ista svest, neuslovljena radost. 3.1.6 Upaniadsko kontrolisano proirenje svesti Metodi za postizanje najvieg stanja svesti su sledei: najpre ujemo o tome, zatim razmiljamo o tome i meditiramo o najvioj stvarnosti. Najpre moramo uti o tome ili doi u kontakt sa svetim knjigama gde su ove tehnike opisane (Vede, Upaniade) ili sa usana nekoga ko zna, od gurua, prosvetljenog uitelja. Ali nije dovoljno da samo ujemo o tome. Nijedan istinski spiritualan uitelj ne zahteva slepo prihvatanje njegove doktrine. Da bismo doli do vrstog intelektualnog uverenja, moramo koristiti razum i razmiljati o tome otvorenog uma i sa kritikim rasuivanjem. Religija je u stvari jedna strogo praktina i empirijska vrsta istraivanja. Nita se ne prima na poverenje. Ne prihvatamo nita sem sopstvenog iskustva. Solidno poznavanje prirodnih nauka, logike i filozofske kontemplacije moe biti od velike pomoi u ovom nastojanju, i pomoi nam da napravimo razliku izmeu dva naina spoznaje. Jer nijedno uenje koje je suprotno zdravom razumu i nauno akumuliranom znanju o fizikom svetu, ne moe biti doktrina Bude, kako kau Budisti.
104
Posle ova dva preliminarna koraka, spremni smo za pravu stvar - poslednji korak na stazi samo-realizacije - za meditaciju. 6 Upaniade kau da je meditacija u svom najviem obliku koncentracija na najviu Stvarnost, istina Aham Brahmasmi (Ja sam Braman), ali da bi spoznao Bramana ovek mora da postane Braman. Meutim, precizni detalji i kompletne informacije o egzatnom metodu nisu formalno zapisani u tekstovima, jer se u drevna vremena, kao i u ovom trenutku i tokom proteklih stolea, celokupan obim uenja prenosio direktno sa uitelja na uenika. Upaniade naznauju da takvi detalji nisu od koristi niti imaju znaenje za onoga ko nije spiritualno pripremljen, a drugi razlog je da se u konkretnoj praksi detalji beskrajno menjaju kako bi se uskladili sa razliitim potrebama pojedinanih uenika. Guru nema vaniju dunost od toga da paljivo prouava linost i temperament uenika koji su se predali njegovom vostvu, i da za svakog od njih, u zavisnosti od njegove prirode, pripremi odgovarajui metod meditacije. Patanalijeve Joga sutre (Aforizmi o jogi, napisani oko 300-te godine pre nae ere) smatraju se za najbolju i najautoritativniju kompilaciju i reformulaciju spiritualnih disciplina i tehnika meditacije koje se nalaze u Kata, Svetavatara, Taitirija i Maitrajani Upaniadama nekoliko stolea pre toga. Ove tehnike mogu da primenjuju sledbenici bilo koje religije, mada svaka velika svetska religija sadri praksu koja je u osnovi slina ili gotovo identina sa praksom joge. Joga znai sjedinjenje, ona je metod pomou kojeg individua moe da se sjedini (tanije, ponovo sjedini) sa najviim Bogom, Stvarnou koja lei u osnovi ovog prividnog, efemernog Univerzuma. Naa sopstvena re religija u svom latinskom korenu ima isto znaenje re + ligare (ponovo + vezati). U svom sutinskom znaenju joga se definie kao kontrola nad misaonim talasima u umu. Saznanje ili percepcija je misaoni talas u umu (vritti). Misaoni talas nastaje u umu kad god neki predmet ili dogaaj u spoljanjem svetu percipiraju naa ula i um registruje. Opisujui delovanje misaonih talasa, jogiji koriste jednostavnu sliku - sliku jezera. Jezero predstavlja um, a dno jezera Atmana (Stvarnost). Ako je povrina jezera ustalasana, voda postaje pomuena pa se dno jezera ne moe videti. Tako svi misaoni talasi, pa ak i misli najviih naunika o "prirodi" Stvarnosti, izraene na najsofisticiranijim nivoima konceptualizacije i matematike apstrakcije, jo uvek su poremeaji u umu i kao takvi zamuuju bistru vodu jezera i zaklanjaju naim oima da vidimo Stvarnost (dno jezera). Ova istina je iskazana sa poslovinom konciznou u poetnim aforizmima Patanalijevih Joga sutri [1]: I.2 Joga je kontrola nad misaonim talasima u umu. I.3 Tada ovek poiva u svojoj pravoj prirodi. I.4 Ostalo vreme, kada nije u stanju joge, ovek ostaje identifikovan sa misaonim talasima u umu.
6
"Pomou joga meditacije i kontemplacije mudri su videli mo Bramana skrivenu u njegovom sopstvenom stvaranju." (Svetavatara Upaniada)
105
Podjednako jasno ona je opisana u Katha Upaniadi, II, vi.9-11: "Niko ga ne moe videti oima jer je on bez vidljivog oblika. Pa ipak, on se otkriva u srcu, kroz samo-kontrolu i meditaciju. Oni koji ga spoznaju postaju besmrtni. Kada su sva ula stiana, kada je um u miru, kada intelekt nije uzburkan - tada, kau mudri, spoznaje se najvie stanje. Smirivanje ula i uma definisano je kao joga. Onaj koji to ostvari, slobodan je od iluzija." Savreno saznanje o Atmanu, naem pravom Ja, postie se kroz sedam stupnjeva, koji poinju od shvatanja da je izvor sveg mistinog saznanja unutar nas, i zavrava se sa samadijem, ponovim sjedinjenjem i konanim stapanjem sa Atmanom. Da bi se to ostvarilo, moramo da praktikujemo osam takozvanih "udova" joge, da bismo uklonili neistoe iz uma. Jer samo znanje ne moramo da traimo. Ono se ve nalazi unutar nas, za razliku od svetovnog znanja koje se stie iz knjiga i iskustava u spoljanjem svetu. Ovih osam udova joge su sledei: (1) Jame - razliiti oblici uzdravanja od injenja zla (od povreivanja drugih, od lai, od krae, od neumerenosti, i od pohlepe). (2) Nijame - razne vrste disciplina (fizika i mentalna istoa, zadovoljstvo svojim mestom u ivotu, samo-disciplina, prouavanje i predavanje Bogu). (3) Asane - specifine joga pozicije koje se upranjavaju svakog dana sve dok se ne postignu odreena stanja vie svesti. Njihova svrha je stiavanje uma. (4) Pranajama - kontrola daha i prane (vitalne energije) koja nam omoguava da se kreemo, delamo i mislimo. To je u stvari taka kontakta izmeu uma i fizikog tela, kroz centre energije i svesti koji se nazivaju akre, kojih ima sedam najvanijih (v. Tabelu 5). (5) Pratjahara - povlaenje uma od ulnih objekata i, kroz praktikovanje nevezanosti, ovladavanje nad nemirom uma. (6) Darana - koncentracija, "okretanje uma ka unutranjosti centra spiritualne svesti u telu" (III.1) ili usredsreivanje uma na Unutarnju svetlost (lotos srca)". (7) Djana - meditacija, "neprekinuti tok misli ka predmetu koncentracije" (III.2); ovo je produena meditacija. (8) Samadi - stapanje sa Atmanom "Kada u meditaciji bljesne svetlost prave prirode predmeta, neiskrivljena umom posmatraa" (III.3). Prvih pet udova su samo uvodni oblik obuke za aspiranta koji ga pripremaju za tri finalna, koji se uzeti zajedno nazivaju samjama. Upranjavanje samjame dovodi najpre do nieg samadija, nazvanog nirviara samadi, u kojem su svi manji misaoni talasi zbrisani jednim velikim talasom koncentracije na jedan jedini predmet - Atmana. Um postaje "ist" i "ispunjen istinom" jer sada doivljava direktno iskustvo nadulnog znanja. Ali ovo nie stanje jo uvek sadri tragove oseanja dualnosti, to sam jo uvek "ja" koji meditiram o najvioj Stvarnosti, tako da jo uvek postoji odvojenost izmeu nas i Stvarnosti.
106
Sada ak i ovaj jedini talas misli mora da se stia. Kada se smiri, ulazimo u najvii samadi, nazvan nirvikalpa samadi, koji je ista, neizdiferencirana svest; ovek vie nije on ve je bukvalno jedno sa Bramanom, uavi u pravu prirodu naeg Ja i pojavnog Univerzuma sa svim njegovim oblicima i stvorenjima. Jer iza Atmana, Hrista, iza svake ideje o nekom linom Bogu, stoji Braman, sredina Stvarnost ije su ove linosti samo delimine, individualne projekcije. Kada smo sjedinjeni sa Bramanom, sjedinjeni smo sa Onim to je manifestovano u Atmanu i Hristu i skriveno od naih nepopravljivih ja, ali i to je veno prisutno u svima nama. Kada se kae da je samo Braman stvaran, to ne znai da je sve drugo iluzija, ve to da je samo Braman fundamentalan. Onih nekoliko aspekata Boga - boanske inkarnacije - imaju svoje relativne nivoe Stvarnosti. Materijalisti, oni koji za sebe smatraju da "stoje vrsto na zemlji" upravo su oni koji ive u nestvarnom svetu, jer sebe ograniavaju na nivo percepcije grubotvarnih ula. Percepcija prosvetljenih mistika pokriva celu skalu spektra svesti, od grubotvarno materijalne do finotvarne, i od finotvarne do apsolutne, te samo mistici znaju kakva je stvarna priroda ovog Univerzuma. Kako moemo da budemo sigurni da su otkrovenja dobijena kroz samadi istinska otkrovenja a ne oneki oblici samo-obmane i auto-hipnoze? Zdrav razum sugerie nekoliko testova. Na primer, oigledno je da tako dobijeno znanje mora da se slae sa znanjem koje je ve dobijeno na isti nain kod drugih. Ima mnogo onih koji saznaju, ali je samo jedna istina, kae se u vedskim himnama. Takoe, jasno je da ovo znanje mora biti takvo da se ne moe dobiti pomou drugaijih sredstava - da je nedostupno naim ulnim organima. I konano, kada se odnosi na pojavni svet, znanje dobijeno mistikim putem ne sme biti u kontradikciji sa znanjem do kojeg su naunici doli pomou konvencionalnih naunih metoda 3.2 Zapadno naslee - Hrianstvo
"Identina stvar koju sada nazivamo Hrianstvom postojala je meu drevnim narodima, i nikad nije nedostajala od poetka stvaranja ljudskog roda, dovodei do pojave i dolaska Hrista u telu, od kog vremena se ova prava religija, koja je ve postojala, naziva Hrianstvom." (Sv. Augustin)
Za razliku od Upaniada, od koji su najstarije napisane priblino pre nekih 2.800 godina, i koje su izloene na gotovo modernom naunom, direktnom i preciznom nainu miljenja i pisanja, svete knjige Hrianstva - Stari i Novi zavet uglavnom su napisani simboliki i u parabolama. ("Vama je dano da znate tajne carstva Boijega, a onima napolju sve u priama biva", Marko, 4:11). Takoe, nasuprot decentralizacije autoriteta i nepostojanja bilo kakvih institucionalnih oblika istraivanja u Hinduizmu, Hrianstvo je pretvoreno u svetovnu, drutvenu instituciju, koja polae pravo na monopol nad istinom, nepogreivost Pape i autoritet svetenika,
107
te je tako postalo pseudo-religija, gledajui popreko na lino doivljavanje Hrista i Boga, negujui sujeverno verovanje, i etiketirajui jeretike i ekskomunicirajui svakoga iz svoga okrilja ija miljenja nisu u skladu sa njenim dogmama. U sutini Hrianstva ne postoje nikakve prepreke koje onemoguuju saznanje, iako su svetenici nametnuli razna ogranienja. Tako je praksa institucionalizovanog Hrianstva u svim svojim denominacijama, potpuno suprotna metodolokom uputstvu jasno datom u Novom zavetu "I poznaete Istinu i Istina e vas izbaviti" (od neznanja, od iluzija, od egoizma...) (Jovan, 8:32). Ali ne spoznaja Istine drugih. Naa sopstvena spoznaja. Imajui pred sobom uenja drugih kao baklje koje nam osvetljavaju put, moramo da uloimo trud da sami spoznamo Istinu. Naglasak je na nama; to ne znai "neka drugi spoznaju Istinu, a mi da je slepo prihvatimo". Niko ne treba da veruje ni u ta zbog toga to je to napisano u nekoj knjizi ma koliko svetoj, ili zbog toga to je izjavio ovaj ili onaj crkveni autoritet ili mistini uitelj, sve dok to sami ne ispitamo putem logikog miljenja, istraivanja i koncentracije. Spoznaja drugih ne treba da nas uverava, ve samo da nas dovede da i sami doemo do takvog uverenja. Niko ne moe da zahteva od nas da verujemo u neto a da to nismo sami upoznali u naem sopstvenom iskustvu. Tue znanje moemo samo da prihvatimo kao predmet za istraivanje, pa e verovanje uslediti, ako usledi, kao proizvod i rezultat takvog istraivanja. Istine koje nisu proverene kroz nae lino iskustvo lako degeneriu u dogmatizam. 3.2.1 Daskalosovo ezoterino Hrianstvo Ezoterino Hrianstvo nije privilegija nekolicine, ve verni odraz Due u svakom od nas. Etimoloko znaenje termina "esoteriko" na grkom oznaava znanje koje se nalazi unutar nas, "jer nema nita tajno to nee biti javno" (Luka, 8:17). Unutarnje Hrianstvo kao "i tako tajne srca bivaju javljene" (1. Korin. 14:25) manje je religija a vie sama priroda ivota - jasan, koncizan i potpun odraz Istine [8]. Uprkos injenici da je u Novom zavetu mnogo toga menjano i izbacivano od strane ranih crkvenih vlasti na razliitim saborima, on jo uvek sadri Istinu i celu Istinu. A Istina koja je tu, predstavljena je za sva stanja svesti i moe se razumeti prema odgovarajuem nivou line evolucije i proienosti svesti svake pojedinane osobe. Postoji Hrianstvo jednog nivoa razumevanja i oseanja, i postoji Hrianstvo jednog drugog nivoa razumevanja i oseanja, poev od veoma niskog spoljanjeg, ritualnog ili hipokritskog nivoa, koji prelazi u progon svih heterodoksnih miljenja, pa sve do najvieg nivoa samog Isusa. Tako postoje razne vrste iskrivljenosti istine, koja se sputa do dna crkvenog Hrianstva, u gotovo neprepoznatljivom obliku. Ali poinjui od crkvenog oblika, svi oni koji su "isti u srcu" mogu pomou oseanja doi do pravilnog razumevanja izvorne istine. Pored Starog i Novog zaveta, i razliitih referentnih knjiga, glavne ideje izloene u ovom radu su bazirane na uenjima [8-10] jednog velikog savremenog
108
hrianskog mistika, poznatog pod jednostavnim imenom "Daskalos" (uitelj, na grkom), koji je poslednjih 60-tak godina vodio krugove za istraivanje istine, u Strovolosu, Kipar, kao istinski ambasador viih stanja svesti iz Kraljevstva nebeskog. U svom istraivanju istine, ovi krugovi tee da se priblie Stvarnosti putem direktnog iskustva; nita se ne prihvata na slepu veru, koju mnogi svetenici zagovaraju kao vrlinu. Kroz redovno upranjavanje vebi i meditacije (tokom mnogih ivota), Daskalos je podigao svest svoje sadanje linosti do veoma visokih nivoa supersvesne samosvesti i ovladao svim svojim trima telima - grubotvarnim materijalnim, psihikim (telom emocija i elja) i noetskim (telom misli). Kao rezultat ovih praksi Daskalos je razvio zapanjujue psihike moi, koje se iskljuivo koriste za isceljenje. Jedna od ovih moi je i njegova sposobnost da se seti svih svojih prethodnih inkarnacija, nekih znaajnih, nekih beznaajnih, od svog prvog silaska u svetove postojanja pre mekoliko hiljada godina. U svojim mnogim ivotima bio je hijerofant u drevnom Egiptu, tibetanski lama, indijski jogi, asteki aman, rani hrianski mistik Origen, ruski knjievnik, itd., i mada je na samom pragu Teoze (obogotvorenja - sjedinjenja sa Apsolutnim Bivstvom), Daskalos odbija da u nju nepovratno ue, izabravi umesto toga da se i dalje vraa u grubotvarni materijalni svet kako bi sluio i pomagao oveanstvu da profini svoju svest u ovoj teantropskoj aktivnosti Boga u Hristu i oveka u Hristu, kroz koju se realizuje Teoza. Njegova elja za ponovljenim inkarnacijama ini ga "suvie velikim za oveka, ali i suvie malim za Boga". Daskalosova uenja potiu iz dva izvora: iz njegovih sopstvenih iskustava u stvarnostima u kojima se on samosvesno kree, i iz stupanja u potpunu koordinaciju i sjedinjenje sa supersveu Johanana, arhanelskog entiteta koji je nekada iveo na planeti Zemlji kao Sveti Jovan, autor etvrtog jevanelja. Ova super-inteligencija je planetarni Logos, koji nadzire evoluciju svesti na Zemlji i direktno rukovodi uenjima, koristei Daskalosa kao kanal. Glavni dokaz Daskalosovih uenja su njegove izuzetne isceliteljske moi, posebno one koje se odnose na produenje kostiju kod krae noge, ispravljanja krive kime, de-imobilizacije paralizovanih ruku, uklanjanje malignih tumora, i sline sposobnosti koje obuhvataju tkivo miia i kostiju, to negira svaku mogunost autosugestije pacijenata ili gledalaca.
3.2.2 Daskalosova kosmogonija
Daskalosova kosmogonija se deli na dve celine - nemanifestno stanje bistva i bivstva, i svetove manifestacije i postojanja (Tabela 6).
109
A.
Apsolutna Bezgranina Stvarnost: stanje Bi-stva i Bivstva
Mada je ovekov koncept o najvioj Stvarnosti, Bogu, neizbeno ogranien kapacitetom ljudskog razuma dok ivimo u grobotvarnom materijalnom svetu, i imajui u vidu da je ta nepojmljiva Stvarnost izvan svih naih predstava i atributa, za nju moemo da koristimo ime koje je sam Bog dao kao odgovor na Mojsijevo pitanje u Knjizi izlaska, 3:14 - "Ego eimi o On" - "Ja sam Bivstvo" ili kako se obino prevodi "Ja sam ono to jest". To je isti onaj Ego, isto ono "Ja sam", Sopstvo i Ja-stvo koje ljudska bia izraavaju kada su manifestovana u svetovima postojanja. Apsolutno Bi-stvo je stanje Samosvesne Apsolutne Supersvesti, Apsolutnog Sopstva, u kojem ovi atributi svesti i samosvesti znae da to nije slepa, nesvesna sila, ve da Ono zna ta Ono jeste. Prva karakteristika Apsolutnog Bezgraninog Bi-stva u njegovom aspolutno stabilnom stanju je Volja; ovo stanje je stabilno jer tada vibracija jo nije izraena. Meutim, vibracija postoji unutar Apsolutnog Bi-stva kao stanje koje jo nije manifestovano, vibracija bez ikakvog kretanja. Kada se vibracija manifestuje, planiraju se Svetovi Postojanja i Apsolutno Bi-stvo postaje Apsolutno Bivstvo u svoja dva modaliteta ispoljavanja, kao Apsolutno Sopstvo, Hristos Logos, i kao Apsolutna Supersvest, Sveti Duh. Svetovi su zajedniko stvaranje Hrista Logosa i Svetog Duha. Izmeu bivstva i postojanja, izmeu boanske autarhije i boanske radosti u stvaranju, nalazi se jedno novo stanje, koje je Um, boanska supersupstanca od koje su sve stvari sainjene. Sve je Um - beskonani okean raznih frekvencija vibracija od kojih se sve formira i ivi, ali ne ukljuuje Apsolutno Bivstvo. B. Svetovi Postojanja
Prema Daskalosu, Svetovi Postojanja se sastoje od sedam nebesa ili vasiona (Tabela 6). Via etiri sveta, u koje ljudska bia mogu da stupe tek poto postignu stanje samorealizacije, jesu Svetovi Jednote (Jednosti), jer se u njima individue vie ne oseaju odvojene od Stvaranja i od ostalih ljudskih bia. Nia tri sveta se nazivaju Svetovi Odvojenosti, zato to ljudska bia imaju iluziju da su odvojena jedna od drugih i od svega ostalog. a) Svetovi Jednote (Jednosti) "I Bog ree: neka bude svetlost, i bi svetlost." (Knjiga postanja, 1:3) U stvari nita nije postalo. Sve jeste! Izreenom, svetlost se manifestovala iz Stanja Bivstva u Svetove Postojanja. Ovo je primer neega to je ispoljeno, a ne stvoreno; neega to je ve bilo u stanju Bivstva. Nita nije stvoreno po prvi put. Sve jeste!
110
Ovo je mesto na kojem se moe dati odgovor na veno pitanje: "Da li Bog postoji?" Odgovor je odluno "Ne!". Bog ne postoji - Bog jeste! Ova via nebesa moemo prouavati ne kao zemaljska ljudska bia, ve posle samorealizacije, kao proiene Due i usavreni Duhovi, ne sticanjem uobiajenog znanja koje se nalazi po knjigama, korienjem logike i intelekta, ve putem koordinacije svesti. b) Svetovi Odvojenosti
Apsolutno Bivstvo se nalazi, u svoj svojoj punoj moi i slavi, u beskrajno siunim atomima u materiji i u prostranstvima beskrajnih galaksija; u dubinama okeana i na snenim vrhovima planina. Ono je svuda, u punoj i venoj vlasti, od najveih dubina Praznine do trona svoje neizrecive slave. Svetovi Odvojenosti su najsiromanija vrsta svetova, ak iako nam daju najvee rajeve i najvee paklove. Svetovi Odvojenosti ne obuhvataju samo grubotvarni fiziki svet, ve takoe i psihike i noetske svetove. To su svetovi formi, slika, i utisaka. Nazivaju se Svetovima Odvojenosti jer u njima ovek sebe vidi kao odvojen entitet koji prima utiske i interpretaira ih. To ja je neto drugo od naeg pravog ja. U Svetovima Jednote, supranoetskim svetovima, svetovima ideja, zakona, uzroka, i principa, koji su iznad konkretnih misaonih formi, odvojenost je transcendirana. Iznad Svetova Odvojenosti - grubotvarnog materijalnog, pshihikog i noetskog - nalazi se kraljevstvo nebesko koje je u nama. 3.2.3 Struktura Sopstva prema Daskalosu Pre nego to proe kroz Ideju oveka, ljudsko bie je Arhanel u okviru Arhanelskih Redova. Pre svoje manifestacije ljudska bia i arhaneli, kao Svete Monade, malo se razlikuju jedni od drugih. Meutim, kasnije kada se vrate unutar Apsolutnog Bivstva, razlika izmeu njih je velika. Arhaneli ne mogu da dobiju samo-supersvest ni u jednoj od njihovih manifestacija; ovo je zbog toga to je njihovo bie ostalo unutar Venog Sada i to su oni izloeni raznim iskustvima ali bez mogunosti da prave poreenja. Arhanel vatre, na primer, koristi ovaj element sa apsolutnom inteligencijom, ali ne zna za emocije i misli koje nastaju u prisustvu ovog elementa. Nasuprot tome, ljudska bia kao "razbludna deca" (Luka, 15:11-32) potpuno su izloena svetovima dualnosti, prostorno-vremenskim utiscima, i zato su u mogunosti da razviju izotreno oseanje individualizirane samo-svesti. Poto proe kroz Ideju Arhanelskog oveka, jedan zrak Duha zatim nastavlja kroz Ideju Nebeskog oveka i poprima oblik prema zakonu Ideje oveka. Od tog trenutka on poprima svoje odvojeno zraenje unutar Apsolutnog Bivstva. Jedan mali zrak naeg Duh-Ego-Bia ulazi u odvojeni domen Apsolutne Inteligencije, Apsolutne Moi i Apsolutne Ljubavi kao Samosvesna Dua. Sada imamo dva temelja za
111
Unutarnje Ja: Sveto Monadsko Ja unutar Apsolutnog Bivstva i Njegovu emenaciju koja prolazi kroz Ideju Nebeskog oveka da bi postala Samosvesna Dua. Tu nae Sveto Monadsko Ja kree u odvojenu egzistenciju od egzistencije arhanela.
Tabela 6. Daskalosova ezoterina hrianska kosmogonija
7
A. STANJE BIVSTVA: APSOLUTNO BEZGRANINO BI-STVO (APSOLUTNA BEZGRANINA STVARNOST) Onaj aspekt Apsoluta koji lei izvan domaaja ljudskog i arhanelskog shvatanja. Najvii Izvor, nepojamne i neizrecive dubine Boanskog, van mogunosti izraavanja ("... Boga nikad ne vidje niko", Jovan 1. poslanica, 4:12). APSOLUTNO BEZGRANINO BIVSTVO (BOG OTAC) Ono to moemo da spoznamo o Bogu vidimo u manifestaciji odraenoj spolja i iznutra. Apsolutno Bivstvo je iznad svega Zajedniko Boansko Sopstvo, koje se sastoji od Apsolutnih Bia unutar Jednog Bia. Apsolutno Bivstvo se manifestuje kao Logos i Sveti Duh, "i ovo je troje jedno" (1. Jovan, 5:7). Apsolutna Bia su Svete Monade, veni entiteti, Logoini i Svetoduhovni Arhanelski Redovi, ija samosvest daje ovoj Jednoj Stvarnosti privid mnotva. VOLJA-RADOST (EUARESKEIA) Apsolutno Bivstvo manifestuje Sebe u Sebi, u svojoj sveprisutnosti, kao Stvaranje. Volja-Radost, na grkom euareskeia, ima znaenje zadovoljstva koje proistie iz velikodunog davanja, kao kada plemeniti i bogati koriste svoja bogatstva za filantropske aktivnosti. Boja radost u kreativnosti. HRISTOS LOGOS Pan-univerzalni Logos, Zajedniko Boansko Sopstvo, je Apsolutno Bivstvo manifestovano kao Samo-supersvest. SVETI DUH Impersonalna Supersvest koja izraava Svemo Apsolutnog Bivstva i ini moguim stvaranje i odravanje svih Univerzuma. Dinamiki aspekt Apsolutnog Bivstva kao Sveznanje i Svemo (najblie konceptu Prirode koji koriste naunici). UM Um je nosilac ivota. Sve to postoji sainjeno je od Uma u razliitim frekvencijama vibracije, od super-supstance do materije u vrstom stanju. Um je emanacija Apsolutnog Bivstva proeta Apsolutnom Inteligencijom, Ljubavlju, Moi i istotom svog Tvorca. Um nije besmrtno Bie, ve supstanca koja se veno koristi u svem Stvaranju. Um je boanski u svom izvoru, a sveti kada se koristi za manifestaciju. Svrha Uma je stvaranje svetova. Mada je to samo medijum, on takoe poseduje odreeni oblik svesti, koji se ispoljava u vidu zakona materijalnog plana. (nastavak na sledeoj strani)
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi (Tabela 6, nastavak) B. SVETOVI POSTOJANJA: a) SVETOVI JEDNOTE: SEDMO, ESTO I PETO NEBO: KAUZALNI SVETOVI
112
Iznad noetskih svetova, manje opipljiva neba nazvana kauzalni svetovi daju definiciju i red grubljim materijalnim svetovima. Ova ne-dualna stanja iste Ljubavi, Uzroka, Principa, Zakona, i Ideja Stvaranja, koja nadzoru najvii ealoni Arhanelskih Redova, tu postoje u svom arhetipskom stanju. Ova neba se mogu istraivati uz pomo viih aspekata ljudske svesti. Kauzalne ravni su izvor viih noetskih svetova. ETVRTO NEBO: VII NOETSKI SVET Vii mentalni svet. Ovde su razaznatljivi oblici u jukstapoziciji jedni sa drugima, mada jo neizraeni, u savrenoj harmoniji i savrenom redu. Stanje ideja u Venom Sada. Iz noetskih svetova Arhaneli preuzimaju oblike za stvaranje i odravanje fenomena ivota. Ovo je stanje u koje dolazimo da predahnemo izmeu inkarnacija. b) SVETOVI ODVOJENOSTI: TREE NEBO: NII NOETSKI SVET Nii mentalni svet. Najproreeniji od sva tri Sveta Odvojenosti. U noetskom svetu - svetu misli i domu noetskog tela - Apsolutna Inteligencija Apsolutnog Bivstva najpre se manifestuje kroz misaone oblike, od galaksija do jednoelijskih organizama. Ovo je svet sedam ravni, od kojih se svaka sastoji od sedam podravni. DRUGO NEBO: PSIHIKI SVET Svet emocija. Ovaj nadulni svet se takoe sastoji od sedam ravni, sa po sedam pod-ravni. Najnie tri od ovih sedam ravni su takozvana "pakla", etvrta odgovara pojmu "istilita", dok su najvie tri takozvani "rajevi". Kada napustimo grubotvarno materijalno telo, pretrpevi iznenadnu promenu koju nazivamo "smrt", najpre idemo na jednu od ovih ravni koristei nae psihiko telo. PRVO NEBO: GRUBOTVARNI MATERIJALNI SVET Najnia vibracija Uma. Um u vrstom stanju, od kojeg se sastoji trodimenzionalni materijalni svet i fiziko telo. Grubotvarno materijalno telo Zemlje obuhvata planetarnu sferu.
Individualizirano Sopstvo Sedam svetova stvaranja imaju svoje odgovarajue velove u koje se oblai DuhDua-Ego tokom svog boravka u ovim svetovima. Ljudski oblik ne sadri kraljevstvo nebesko, ve on jeste kraljevstvo nebesko. Drugim reima, putnik je putovanje, tragalac je traeno. I kada budemo potraili ovo kraljevstvo "i ovo e vam se sve dodati" (Luka, 12:31).
113
Ljudska bia u svom najviem stanju izraavaju Boansku Ljubav, Uzroke, Principe i Zakone Stvaranja. U niim, guim stanjima, kao tela, ona izraavaju misao (u noetskom stanju) i emocije (u psihikom stanju) u svetovima odvojenosti. Nae grubotvarno materijalno telo, tako mali deo naeg Sopstva, a koje toliko esto pogreno identifikujemo sa naim ja, pripada grubotvarnom materijalnom planu. Posle smrti, odlaska sa grubotvarnom materijalnog plana, nastavljamo da ivimo u psihikom svetu, a kasnije u noetskom svetu, pre nego to se reinkarniramo na grubotvarnom materijalnom planu. Parabola o razbludnom sinu (Luka, 15:11-32) pokazuje nau slobodnu volju i odluku da napustimo dom, Bivstvo, i da uemo u Svetove Postojanja. Centralni zadatak svake Due je da ponovo sjedini Ja - posle evolucije kroz cikluse inkarnacija - u jedinstveno Ja u Teozi. Individualizirano Sopstvo, kao celina, obuhvata etiri jasno razliite vrste manifestacije, prikazane u Tabeli 7. 3.2.4 Struktura ovekovih tela prema Daskalosu Svako ljudsko bie istovremeno ivi na tri ravni postojanja (grubotvarno materijalnoj, psihikoj i noetskoj) sa odgovarajuim telom za sva ova tri sveta (Tabela 8). Ova tri tela imaju svoje odgovarajue eterine dvojnike. Na eterinim dvojnicima se nalaze centri energije ili centri svesti, na Istoku zvani akre (Tabela 9), koji odgovaraju mnogim specijalnim darovima kojima su ljudska bia darivana. 8
a) Na najvei dar je srce. Kroz njega moemo da odraavamo boansku ljubav ka Bogu i naim blinjima. Srce je sredite Zajednikog Sopstva i dom Logosa, pa zato moramo da ga drimo istim, jer "Blaeni su isti u srcu, jer e videti Boga" (Matej, 5:8). b) Drugi dar je mozak sa svojim psihikim i noetskim pandanima. On je centar inspiracije i razuma, omoguujui nam da spoznamo prisustvo Boga svuda oko sebe. Kada je Mojsije poeo da gleda unutar sebe i uzneo se do nivoa cerebeluma, simbolino predstavljen kao gorui grm koji nikad ne sagori, po prvi put je uo glas Boga (Izlazak, 3:2). Dve tablice na kojima su urezani Boji Zakoni, Deset zapovesti, predstavljaju dve hemisfere ljudskog mozga (Izlazak, 34:28). Kada, u odreeno vreme tokom naeg svesnog razvoja, vitalizujemo ovaj eterini centar, takoe emo uti glas naeg Unutarnjeg Ja, nae Samosvesne Due, i postati jedno sa Bojim Zakonima. c) Kroz solarni pleksus, jo jedan dragoceni dar, Sveti Duh izraava sebe kao snaga volje i instinktivne mudrosti. Kao sredite podsvesti, solarni pleksus je takoe skladite eterine vitalnosti. d) etvrti dar obuhvata nae reproduktivne organe koji poinju da funkcioniu u pravo vreme, u pravim okolnostima i u pravo doba. Oni su pod kontrolom Svetog Duha; to su sredstva za produenje ivota na grubotvarnom materijalnom planu, i ne smeju se zloupotrebljavati.
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 7. Struktura individualiziranog sopstva prema Daskalosovom ezoterinom Hrianstvu
9
114
Individualizirano Sopstvo, u svim svojim razliitim manifestacijama, po obliju je 10 Apsolutnog Bivstva (Knjiga Postanja, 1:26). (Na hebrejskom originalu, Elohim, to znai "mnogo bogova", ree "Na'aseh Adam betzalmenu" - "Da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi... ".) SVETA MONADA, DUH-EGO-BIE Ovo je nae pravo Ja, u jednosti sa mnotvom i samo-dovoljnosti Apsolutnog Bivstva. Duh-EgoBie projektuje jedan zrak Sebe u Stvaranje. Volja-Radost Apsolutnog Bivstva da manifestuje Sebe u Sebi identina je sa Voljom-Radou Duh-Ego-Bia da manifestuje Sebe u Sebi. Duh-Ego-Bie nije manifestacija Sopstva, ve je u stvari tvorac Sopstva. DUA-EGO-BIE, SAMOSVESNA DUA Postajemo Dua-Ego-Bie ili Samosvesna Dua onog trenutka kada jedan zrak Duh-Ego-Bia proe kroz Ideju oveka; u ovoj taki nae Ja je jo uvek neto sasvim potpuno, ali prividno odvojeno od celine. Samosvesna Dua sa svojim projekcijama obuhvata i Svet Bivstva i Svet Postojanja. Samosvesna Dua, koja se formira od Duha, tada poinje da izraava Sebe. Poto je Dua od nepropadljivog Duha, ona je samodovoljna i sveznajua. Sve Due su podjednako svetlonosne. Dua nikad ne moe biti povreena ili oslabljena ni na koji nain: "I ne bojte se onijeh koji ubijaju tijelo, ali duu ne mogu ubiti" (Matej, 10:28). Dua je ono po emu se oveanstvo razlikuje od drugih Bia, jer arhaneli nemaju potrebu za Duom poto svi spadaju u Zajedniki red. Dua je ta koja daje boansku individuaciju svakom ljudskom Duh-Ego-Biu kada se vratimo u Apsolutno Bivstvo. Dua je matrica samo-supersvesti. PERMANENTNA LINOST Nae vie ili unutarnje ja. Opisano kao "stopala Due", ovo ja je manifestacija Samosvesne Due u svetovima vremena i prostora. Permanentna linost u sebi sadri Boanske Zakone, Apsolutnu Inteligenciju, Apsolutnu Mo i Apsolutnu Ljubav. Zadatak Permanentne Linosti je da odabire i nadzire ivote i iskustva sadanjih linosti kroz svoje razne inkarnacije, te se u njoj belee sva inkarnacijska iskustva i prenose iz jednog ivota u drugi. SADANJA (PRIVREMENA) LINOST Ovo je linost koju izraavamo u svakoj pojedinanoj inkarnaciji. Ona je projekcija Permanentne Linosti u Svetove Odvojenosti i njihove pod-planove. To je onaj aspekt naeg Ja koji doivljava emocije, elje i misli, od kojih je sainjen na karakter. Vremenom, ova linost ui da interpretira utiske i koriguje svoje reakcije, tako da moe da se razvije proiena linost. Ovo je onaj izraz Sopstva za koji je Isus traio da ga se "odreemo" (Matej, 16:24) kako bismo bolje razumeli nae Istinsko Ja.
9 10
Uporediti takoe sa Tabelom 2. a) Imamo samo-dovoljnost. Kao to je Apsolutno Bivstvo bez ikakvih potreba, i mi sadrimo sve u sebi: "Kraljevstvo nebesko je u vama". Nama nita ne nedostaje i nita nam nije potrebno to ve ne posedujemo u sebi. b) Kao Svete Monade, moemo da izraavamo sebe samo-svesno unutar naeg sopstvenog univerzuma i unutar naeg sopstvenog sopstva. Na slian nain, Logos izraava svoje Sopstvo u okviru Svojih univerzuma kao Zajedniko Sopstvo. c) Imamo mo da oblikujemo supstancu Uma u misao i emocije, i da sebe izraavamo kao ljubav. A kada budemo smatrani dostojnim, biemo nagraeni darom da emaniramo, a ne samo da oblikujemo supersupstancu Uma, nosioca ivota. d) Blagosloveni smo darom i odgovornou za raanje za druge inkarnirane Due. Na taj nain smo kokreatori u okviru Boanskog plana, sa Svetim Duhom, Svetim Arhanelima, i Hristom Logosom.
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 8. Struktura ovekovih tela prema Daskalosu
11
115
Tokom svog perioda ivota u tri Sveta Odvojenosti, ljudska bia ive istovremeno sa svoja tri tela: grubotvarnim, psihikim i noetskim. Mada se psihiko i noetsko telo vide kao jedno sa grubotvarnim materijalnim telom, ona su ustvari odvojena i mogu da postoje nezavisno jedna od drugih. Ova tri tela su odea koju Samosvesna Dua oblai da bi izrazila sebe iz jedne inkarnacije u drugu. Ova tela imaju svoje odgovarajue eterine dvojnike. Eterini dvojnik, sastavljen od etra, 12 vitalnog principa, kalup je oko kojega se izgrauje grubotvarno materijalno telo prema matrici Nebeskog oveka. On ne moe da postoji nezavisno od grubotvarnog materijalnog tela. Fenomen smrti nastaje kad se eterini dvojnik odvoji od fizikog tela. Rastvaranje eterinog dvojnika posle njegovog odvajanja od grubotvarnog materijalnog tela traje oko etrdeset dana i zbog toga se u pravoslavnoj tradiciji pali svea ili kandilo u trajanju od etrdeset dana i daje parastos preminuloj osobi. Svaki eterini dvojnik ima nekoliko glavnih centara energije (v. Tabelu 9). (1) Grubotvarno materijalno telo je nae poznato "fiziko" telo koje koristimo za kretanje na zemaljskom planu. Ono se odrava uz pomo vrste hrane, tenosti, i eterine vitalnosti (prana) koju dobija od svog eterikog dvojnika. To je najnii izraz naeg ja. Centar grubotvarnog materijalnog tela je akra solarnog pleksusa. (2) Psihiko telo ili finotvarno telo ili astralno telo je telo oseanja i emocija. Psihiko telo je ono to mi sami gradimo od "psihike" supstance, iji je centar akra srca. Ono sainjava nau sadanju linost. Kvalitet sadanje samosvesne linosti je upravo kvalitet njenih misaonih formi koje sadre emocije i elje. Psihiko telo je takoe smrtno telo, kao i materijalno telo, i ono se na kraju odvaja od svog eterinog dvojnika, prouzrokujui "drugu smrt". (3') Nie noetsko telo ili nie mentalno telo, telo misli koje ima oblik i formu naeg materijalnog tela. Centar noetskog tela je akra glave. (3'') Vie noetsko telo ili vie mentalno telo, bez oblika je, i postoji u viem noetskom svetu. Vie noetsko telo se odnosi na zakone i uzroke. Ovo telo je skup onih vibracija koje odravaju koheziju oblika i slika na niim nivoima. Ono je apstraktno to je stvarno. Kada postojimo samo sa viim noetskim telom, blii smo stvarnosti nego kada postojimo sa drugim telima. 13
11 12
Uporediti takoe sa Tabelom 3. Etar, koji je neophodan za ivot, ima etiri osnovna svojstva: kreativno, kinetiko, senzatno i utisno. U isceljenju i psihoterapiji, napredniji mistici mogu da crpu energiju iz eterinog dvojnika psihikog tela, da koriste delove sve etiri vrste etra i da svesno projektuju elemental, pratei zatim njegov tok i njegovu aktivnost. Utisni etar im daje obavetenja o tome ta elemental radi i da li radi ono za ta je poslat. Senzatni etar im pomae da osete ta se dogaa u telu obolele osobe. Kinetiki etar je sredstvo za transport elementala, dok kreativni etar obavlja konkretnu terapiju. Mi smo mi bez obzira da li imamo tela ili oblik. Jer kada dostignemo ove visoke nivoe samosvesti nae Ja nema nikakvu potrebu za bilo kakvim oblikom. Tada smo se probudili (vaskrsli) u nau boansku prirodu kao bogovi i moemo da uzmemo bilo koji oblik koji elimo i da znamo sve to hoemo koristei koordinaciju i suspregnutost u jedno. Ovo je Supersvest, svetoduhovna supersvest. Kada je spojimo zajedno sa Ja, naim logoinim delom, onda imamo Samo-Supersvest. Ali bez obzira na to koliko visok stepen svesti da izraavamo, nae Ja je uvek isto, nikada se ne menja, ono to se menja je na izraz, na nivo svesti. to znai da mi nismo naa svest, ona je samo sredstvo pomou kojeg nae Sopstvo izraava sebe. Tako, sebe moemo da izraavamo instinktivno, podsvesno, svesno, samosvesno, super-samosvesno, ali smo uvek jedno Ja, a ne mnoga Ja koja se manifestuju na vie mesta.
13
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 9. Eterini centri energije - akre prema Daskalosovom ezoterinom Hrianstvu
14
116
Na eterinom dvojniku grubotvarnog materijalnog tela, ovi eterini centri se nazivaju diskovi ili "crkve" (Otkrov. 1:20). U eterinom dvojniku psihikog tela, veeg intenziteta aktivnosti, ovi centri se nazivaju sfere ili "svetiljke" (Otkrov. 4:5). U eterinom dvojniku noetskog tela, postoji sedam jo aktivnijih centara sa irim konceptom prostora i vremena, koje se nazivaju "zraee zvezde" (Otkrov. 1:16-20). Mnogi hrianski sveci su otvorili ove svete diskove a da nikada nisu pokuali da ih svesno razviju. To su uinili upranjavanjem etikog ponaanja, rasuivanja, moi opservacije, i putem samodiscipline. To je najbezbedniji nain za buenje akri, jer u protivnom njihovo prerano otvaranje moe da dovede do oteenja linosti ljudi, prouzrokujui i odreene tipove mentalnih poremeaja. (1) Sveti disk na donjem kraju kime (Muladara akra) nalazi se na mestu sakruma. Ona podsea na crvenu zmiju, sedmostruko sklupanu, ija je glava usmerena ka kimenom stubu. Mada izgleda kao zmija, to je u stvari vatra, primordijalna vatra koja se nalazi i unutar grubotvarnog materijalnog tela i njegovog eterinog dvojnika, i koja sainjava osnovu materijalne egzistencije 15 . (2) Centar solarnog pleksusa (Manipura akra) poinje da se okree normalno jo dok fetus raste u materici, jer se embrion hrani kroz pupanu vrpcu koja kasnije postaje pupak. Upravo na tom mestu moe se zapaziti disk solarnog pleksusa. On je centar ivotinjskog tipa svesti, koji nema nikakve veze sa naim samosvesnim Ja. (3) Disk kod srca (Anahata akra) poinje da se okree istovremeno sa kretanjem diska solarnog pleksusa. Poinje da se okree jo dok je odoje u materici. Ova dva diska, disk solarnog pleksusa i disk srca, omoguuju nam fenomen ivota. Posle roenja, sveti disk kod srca takoe daje energiju za funkcionisanje plua. To je najsvetiji od svih diskova i on sainjava centar samosvesti. On je sedite Hrista Logosa. (4) Disk ispred oiju (Adna akra) je poput ogledala. Kod obine osobe ovaj disk je prekriven eterinom izmaglicom koja ne dozvoljava pravilno odraavanje slika. To je nain na koji ivot poinje kod obinih ljudi. Jer kod veine ljudi ovaj disk se nikad ne raisti. Oni nikada ne naue kako da usredsrede panju, kako da se koncentriu. Nain za razvijanje pravilnog funkcionisanja ovog diska je kroz razvoj moi koncentracije - dranja u umu noetskih slika za dui period vremena bez poputanja panje. Da li e neka osoba pravilno koristiti ovaj centar zavisi od toga koliko je uznapredovala kao samosvesna linost. Kada se ovo ogledalo razvije i raisti, ono e ne samo odraavati slike koje dolaze spolja, ve e poeti da odraava i slike koje potiu iz centra diska koji je iznutra. U toj taki je prostor transcendiran i poinje vidovitost. U stanju vidovitosti fiziki vid se privremeno zatvara i poinje koncentracija iznutra. Tada vidovita osoba, kao kakva televizijska kamera, poinje da prima slike sa svih mesta na planeti ili sa bilo kojeg plana iz psihikog sveta.16 (5) Centar mozga (Sahasrara akra) obuhvata dva najvanija centra eterinog dvojnika koji su neposredno jedan pored drugog izmeu dve modane hemisfere i malog mozga. Ovo je sredite nae samosvesne supersvesti. Sveti disk koji je povezan sa svojim odgovarajuim centrom u mozgu nalazi se oko 15 cm iznad glave i okree se u pravcu kazaljke na asovniku. Ovo je normalnan smer kretanja svih diskova. 16
14 15
Uporediti takoe sa Tabelom 4. Prema Starom zavetu, to je ma Arhanela Mihajla, "plameni ma koji se okree u svim pravcima" (Knjiga postanja, 3:24), sa kojim su prva ljudska bia bila proterana iz Edenskog vrta i koji odrava entitet u njegovom grubotvarnom materijalnom stanju. Kod neiniciranih, buenje primordijalne vatre unutar grubotvarnog materijalnog tela moe da dovede do sagorevanja celokupnog eterinog dvojnika ljudskog bia i da prouzrokuje smrt materijalnog tela. Na ovom stupnju individua je u poziciji da razume ta je Stvarnost. Kada se vid i vidovitost transformiu u znanje i razumevanje, zapaa se harmonino kretanje i otvaranje diska iznad glave. I kada mistik dalje napreduje ulazi u stanje ekstaze, u kom trenutku disk ispred oiju gotovo vie ne
16
117
3.2.5 Struktura svesti prema Daskalosu Najjednostavnija definicija svesti je interakcijska: to je sposobnost nekog sistema da reaguje na stimuluse. Primenjujui razliite stimuluse, dobijamo razliita reagovanja sistema. Ostale definicije su transakcione - razmena energije ili razmena informacija izmeu sistema i sredine. Ove definicije pokazuju da sve to postoji poseduje odreeni nivo svesti, bez obzira da li neorganskog ili organskog porekla, od estica unutar atoma do galaksija. Drugim reima, sva materija sadri svest, u veoj ili manjoj meri. Svest je glavna karakteristika materije. Sve to postoji na materijalnom planu je svesno. Najnii tip svesti je mineralna svest, koja ispoljava odreenu vrstu osetljivosti. Ako stimulie atom primenom ultraljubiaste svetlosti ili nekim drugim elektromagnetnim zraenjem, jedan ili vie elektrona reaguje na nadraaj prelazei na viu orbitu dalje od jezgra. Ovaj tip svesti poseduje kamenje, stenje, kristali; to znai da su oni osetljivi na atmosferske uslove, eterine vibracije, na elektricitet, na magnetizam - svaki od ovih elemenata koje nazivamo materijom, jer je materija Um u vrstom stanju i poseduje odreenu osetljivost. Sledea po redu je biljna svest, koja pored osetljivosti takoe izraava i senzibilnost, sa veim rasponom reagovanja na nadraaje. Biljke poseduju vei stepen osetljivosti od osetljivosti kamenja ili kristala. Posmatramo divan cvet; sunce se raa i cvet se okree prema suncu. Zatim postoji ivotinjska svest, koja se manifestuje kroz instinkt i instinktivnu podsvest, koja takoe ukljuuje i osetljivost i senzibilnost. Ova podsvest je zajednika za sve ivotne oblike i sve ove vrste svesti su svetoduhovne prirode. Ljudska bia takoe poseduju ovu svetoduhovnu svest minerala, biljaka i ivotinja, izraenu kao osetljivost, senzibilnost, instinkt i podsvest. Ne postoji nita u svemiru to ne postoji i u ljudskom biu. Meutim, ljudska bia ne ostaju na instinktivnom nivou, iako veina ljudi izraava instinktivnu podsvest i budnu svest (v. Tabelu 10).
igra nikakvu ulogu. Tada disk iznad temena poinje potpuno da dominira. U ekstazi osoba postaje jedno sa Boanskim, sa viim sferama. Sveti disk iznad glave se okree brzo i lepo, dok se kretanje diska ispred oiju usporava. Ovo se deava kada se Sveta vatra (Kundalini) probudi i pojuri nagore kroz kimu. Kada stigne do centra u mozgu nastavlja ka lotosu glave, apsorbujui u isto vreme suviak energije iz diska ispred oiju. Ova dodatna energija rezultira iz intenzivne koncentracije koja prethodi ekstatinom zanosu. Stanje ekstaze traje veoma kratko i samo onda kada je sadanja samosvesna linost, u koordinaciji i jednosti sa permanentnom linou, fokusirana na vie sfere.
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 10. Osnovna stanja ljudske svesti prema Daskalosu
17
118
Najvii tip svesti je ljudska svest koja obuhvata sve vrste svesti koje postoje u Univerzumu. PODSVEST Tri etvrtine nae linosti sastoji se od onoga to se naziva podsvesni um ili nesvesno. Naa podsvest i naa linost su istovremeno locirane u sva tri naa tela: noetskom, psihikom i grubotvarnom materijalnom. U protivnom, raspadanje grubotvarnog materijalnog tela pri fenomenu koji se naziva "smrt", prouzrokovao bi rastvaranje nae linosti. Naa podsvest je trijadina po prirodi i sastoji se od tri komore: (1) Jedna komora sadri sve elementale 18 koje smo ikad sami stvorili, ili revitalizovali gotove elementale koje su stvorila druga ljudska bia. Elementali su osnovni gradivni blokovi od kojih se pravi naa linost i na karakter; oni boje sve nae namere, nau svrhu i nae znaenje ivota. Svaka naa misao, emocija ili elja stvara i projektuje prema spolja elemental, psiho-noetsku misaonu formu sa energetskim nabojem, koja potom nastavlja da postoji i ivi samostalno. (2) Druga komora sadri ivotvornu eterinu vitalnost (prana u Hindu tradiciji, i i u kineskoj tradiciji). To je na "hleb nasuni" iz Oenaa. Eterina vitalnost se dobija iz sunca, disanjem, meditacijom, uzimanjem vrste i tene hrane, i odmorom. (3) Trea i najdragocenija komora je sedite Logosa i Svetog Duha. Ova komora nae podsvesti je ista, nekontaminirana elementalima. Ona je izvor kroz koji Um kao supersupstanca silazi u nas kako bi ga Sveti Duh i Sveti Arhaneli koristili u graenju naih tela. Na sreu, ljudska bia nisu u stanju da utiu na njega sve dok su robovi egoizma. BUDNA SVEST Ovo je dominantno stanje svesti veine oveanstva; sastoji se od raznih vrsta diskontinuiranih izmenjenih stanja svesti, mada se najee ispoljava kao odreena vrsta instinktivne podsvesti. SAMOSVEST Odreena ljudska bia su razvila svoju svest do viih nivoa - do samosvesti, to znai postala su svesna svog pravog Ja, koje nije isto to i ja sadanje linosti. Od ovog trenutka, ovek sebe izraava logoino, kao Bog, zauzimajui mesto koje mu pripada u stvaranju, manifestovanjem Sopstva. SUPERSVEST I SAMO-SUPERSVEST Spiritualno razvijene osobe takoe poseduju i Supersvest i Samo-Supersvest. Svojstva ove vrste Samo-Supersvesti su moi i sposobnosti koordinacije i su-jedinjenja. Koordinacija je koncentracija na odreenu stvar i dobijanje svega to ta stvar nudi naoj svesti. Kroz mo koordinacije u jednom jedinom trenutku moemo da saznamo mnogo, mnogo stvari za koje bi nam kroz druge naine opaanja bilo potrebne godine i godine prouavanja. Ova sposobnost znai trenutnu spoznaju o stvarima. Su-jedinjenost je Super-Samosvesno stanje u kojem moemo da se potpuno stopimo sa bilo kojom stvari ili biem, kao i sa Apsolutnim Bivstvom u Teozi, a da uopte ne napustimo svoj Samosvesni Ego. 18
17 18
Uporediti takoe sa Tabelom 5. Postoje dva tipa elementala: (a) Emocionalne misaone forme ili elje-misli, kada negativne emocije preovladaju nad milju, motivisane niskim i sebinim eljama kao to su pohlepa, mrnja, gnev, zloba, zavist, ljubomora. elje-misli sadre maksimalnu koliinu emocija i minimalnu koliinu misli.
119
Nasuprot ljudskim biima, biljke i ivotinje nemaju "ja", one nisu logoine u svojoj manifestaciji. One izraavaju skriveno "ja" koje stoji iza njih - "ja" anela i arhanela koji ih stvaraju. Dakle, postoji "ja" iza njih, ali ovo "ja" nije njihovo sopstveno "ja". Zbog toga su ljudska bia bogovi, a ivotinje i biljke nisu, jer su to kristalizovane - materijalizovane - misaone forme (elementali) arhanela. Koristei Um kao supersupstancu, arhaneli u svojoj kreativnoj meditaciji stvaraju sve oblike ivota oko nas - mineralno, biljno i ivotinjsko carstvo, i u te oblike usauju ivot, ali taj ivot je njihov ivot, to nije nezavisan ivot ivotinja ili biljaka. U tome je krucijalna razlika: ovek izraava svoj sopstveni ivot, jer je on bog. Jedina prava svest je samosvest. Kada ponemo da koristimo Um kao razum i iste misli, postajemo sposobni za vii nivo izraavanja naeg Ja kao samosvesti. Razvijanjem izraavanja naeg Ja kao svesti, moemo da spoznamo ta je naa prava priroda. Um koji koristimo kao sredstvo za manifestovanje svesti, nije Bog. On je samo izraz, ali ne i priroda Boga. ta moemo da saznamo o Umu kao ljudska bia? Veoma, veoma malo, koristei ga podsvesno i najee neinteligentno. Ali to moemo da saznamo koristei Um na pravi nain, moemo da izaraavamo i razvijemo odreenu vrstu samosvesti u svojih nekoliko naina manifestacije. Veina ljudi, pa ak i veliki mistici, esto meaju svest sa Ja. Ja je neto razliito od svesti koju Ja izraava. Svest je manifestacija Ja kroz medijum Uma. ta je iza svesti? Pravo Ja. Pravo Ja je Bog, ali Um nije. Um je ogledalo, vie vrsta ogledala, koja koristimo da u njima vidimo odraz Stvarnosti. Upoznaemo prirodu Uma kao emocije, ta je Um kao misao, i konano ta je Um sam kao bezoblina supersupstanca - pravei od njega kristalno isto ogledalo da bi smo u njemu videli svoj odraz. Pa ipak, ono to vidimo u ogledalu nije nae Ja. To je samo na lik. ta je ovo kristalno jasno ogledalo? Naa Samo-Supersvest (kada budemo podigli svest do onih najviih nivoa kao Samo-supersvest). Ali mi nismo ova Samo-Supersvest! Supersvest je na izraz. Iza ovog izraza smo mi, nae Ja. U tom trenutku oni su sjedinjeni - Ja i Supersvest. Jedno koje izraava sebe (Ja) i njegov izraz, ili nain na koji izraava sebe (Supersvest). Velika je nagrada kada vidimo nae Ja odraeno kao Supersvest i uporedimo ga sa ja koje smo gledali u tri prljava ogledala (grubotvarnom materijalnom, psihikom i noetskom telu). Tada emo se radovati. Sada emo znati kako izgledamo. Ali ipak,
(b) Razumske misli-elje, kada su elje prole kroz razum. Misli-elje sadre maksimalnu koliinu misli i minimalnu koliinu emocija. Preovlaujua koliina elementala elja-misli degradira nau podsvest, a time i na karakter i nau linost. Kao i sa materijalnim ciglama, koje moemo koristiti da izgradimo ili palatu ili zatvorsku zgradu, tako i elje-misli porobljuju nau slobodnu volju pa postajemo robovi naih elja i emocija. Poboljanje nae podsvesti poinje kada ovladamo svojim mislima i sve elje i emocije stavimo pod strogu kontrolu. Kao to nam je potrebna fizika higijena kada nam se materijalno telo uprlja ili oznoji, bez obzira da li smo fiziki radnici ili nobelovci, svakodnevna higijena podsvesti je takoe neophodna. Ona se obavlja putem redovnog samo-posmatranja, introspekcije, i analize kvaliteta naih misli i elja, to nas dodovi do samospoznaje.
120
moramo otkriti ta smo - ne kako izgledamo. Ne treba da se tu zaustavimo. Treba da naemo nae pravo Ja, koje je Bog. Kakav je oblik ovog Boga, naeg Duh-Due-Ega? On je bez oblika - a ipak sve. Koje je njegovo ime? Nema nikakvog imena sem "Ja sam". U tom stanju moemo da postanemo bilo ta, ostajui mi sami. Svi oblici ivota su nai, u nama su, u Carstvu nebeskom su, koje je naa sopstvena priroda. Moemo da postanemo sve i da saznamo sve. Tada emo shvatiti ta je Bog. Izraavajui nau boansku prirodu kao bogovi, moemo da do odreene mere razvijemo svemo, sveprisutnost i sveznanje. Tako svako ljudsko bie ima mogunosti da koristi Um i misao na nain na koji to moe bilo koja druga osoba. Kao to svako ima prava da die i odrava materijalno telo u ivotu, svakom je dozvoljeno da koristi Um kao supersupstancu za razvijanje svoje svesti od podsvesti, preko budne svesti i samosvesti, do supersvesti. Ne postoje nikakve granice. Niko ne moe da kae "Ono to ja mogu, niko drugi ne moe." To je samo stvar vremena i vebanja, i volje da se doe do tog znanja. Glavna razlika izmeu ljudskih bia je u kvantitetu i kvalitetu njihove individualne svesti, a ne u njihovom fizikom izgledu, drutvenom statusu i profesionalnom poloaju, materijalnom bogatstvu ili posedovanju. Dananji ovek je jo uvek preokupiran borbom za opstanak i fizikom egzistencijom, to mu ne ostavlja vremena da se posveti traganju za svojim bivstvom. Kad god nije angaovan egzistencijalnom borbom za opstanak, ovek se okree ka ne-egzistencijalnim aktivnostima kao to su umetnost i religija. Zato nisu sva ljudska bia na istom nivou svesti? Nisu, jer to ne ele! Ako ele, mogu biti, jer nam Apsolutno Bivstvo i Logos, kao Gospodar Sopstva, daju neograniene koliine Uma da ga koristimo. Svako ima prava na "nasuni hleb" koji dolazni sa neba, a koji je Um. Ali da li ovek koristi Um? Svuda po svetu, u visoko civilizovanim zemljama, i u zemljama treeg sveta, meu aboridinima, ljudska bia koriste Um podsvesno. ak i oni koji sebe nazivaju naunicima. Oni ne koriste Um samosvesno ili svesno. Koristei Um podsvesno, koncentrisani na grubotvarnu materiju, naunici su darovali oveanstvu mnogobrojne udesne pronalaske: radio, televiziju, svemirske brodove, kompjutere, i mnoge, mnoge druge stvari. Ali u tim stvarima nema ivota, jer ne koriste supersupstancu Uma samosvesno, kao to to ine arhaneli, koji koriste Um za stvaranje ivih stvorenja. 3.2.6 Kontrolisano proirenje svesti prema Daskalosu Duhovni razvoj nije jednostavno pitanje teorijskog znanja, ve zahteva rigorozno, kontinualno i strpljivo upranjavanje. Koraci i tehnike si identini u svim religioznim tradicijama, mada se konkretni detalji razlikuju zavisno od razlika u nervnim sistemima.
121
(1) Ritmino disanje (uporediti pranajamu u Patanjalijevih osam udova joge, u Od. 3.1.6) - Poinjemo da diemo od trenutka kada se raamo u ovaj svet. Disanje je osnova ivota. Zajedno sa hranom, odmorom, snom, i sunevom svetlou, disanje je jedan od glavnih izvora eterine vitalnosti koja je potreba za odravanje zdravog ivota. Ljudi veinom diu instinktivno i njihovo disanje je plitko, ne omoguujui eterinoj vitalnosti da se distrinuira po celom telu, to ima za posledicu loe zdravlje. Najmanje dva puta dnevno treba da diemo svesno, u trajanju od po pet minuta, postiui kontrolu nad radom plua. Treba da ponemo to je mogue veim oputanjem, zaboravljajui na sve nae brige, ime oslobaamo um i telo svih aktivnosti. Najpre jedan pun udah kroz nozdrve, a zatim jedan pun izdah kroz usta. Udisanje i izdisanje treba da prate ritam otkucaja srca, u poetku 3 otkucaja na svaki udah i izdah, zatim 4, i na kraju 6. Pri udisanju, najpre napunimo vazduhom stomak, zatim dijafragmu, i na kraju grudi. im su grudi napunjene poinjemo da isputamo dah, opet poinjui od stomaka, i zavravajui sa pluima. (2) Koncentracija (up. daranu kod Patanjalija) - Prvi uslov za kreativno miljenje i isceljenje. Koncentracija treba da bude usmerena kao uveliavajue staklo, koju nikakva spoljanja ometanja ne mogu poremetiti, sve do samozaborava sadanje linosti. (3) Zapaanje (up. djanu kod Patanjalija) - Panja bez tenzije, savrena koncentracija. Sposobnost detaljnog zapaanja i seanja svega onoga to smo zapazili vitalna je za nae razumevanje Stvarnosti. Zapaanje je atribut nae boanske prirode. Zapaanje i koncentracija nas ine i ljudima i bogovima, omoguujui nam da veto i graciozno istraujemo spoljanje i unutranje svetove. Zapaanje je ono to nam omoguuje da proirimo svoju budnu svest do beskrajnih visina. Poveavajui svoju svesnost i razumevanje okoline, postajemo izotreno svesni svih nijansi, i izlazimo iz malih ljutura naih linosti ulazei u ira prostranstva istine. Ne postoje granice koje mogu prepreiti irenje naeg razumevanja Stvarnosti kada razvijemo mo koncentracije i zapaanja. to vie postajemo svesni sveta koji nas okruuje, utoliko emo biti svesniji svetova s onu stranu. Ovo podjednako vai kako za nae none posete drugim planovima, kada spavamo i "sanjamo", tako i onda kada jednom budemo konano napustili materijalni plan i odemo u finotvarnije svetove. Razvijena sposobnost zapaanja omoguava nam da vidimo izvan prividnih ogranienja i da upravljamo tokom naih iskustava u psihikom i noetskom svetu. (4) Vizualizacija (up. djanu kod Patanjalija) - Najvanija vetina za izvoenje vebi je vizualizacija - sposobnost stvaranja psiho-noetskih slika i dogaaja. Psihonoetske slike su elementali konstruisani od Uma-supersupstance razliitih frekvencija vibracije. Kada su jednom stvorene, psiho-noetske slike poprimaju stvarnu, multidimenzionalnu egzistenciju koja je daleko trajnija od bilo kog grubotvarnog materijalnog predmeta.
122
Kada nauimo da paljivo zapaamo i da se potpuno koncentriemo, stiemo mo svesne vizualizacije. Ne postoji nita monije od misli, i vizualizacija je proces korienja misli na konstruktivan nain. Mi vizualizujemo sve vreme, najee nesvesno, stvarajui elementale nekontrolisanih elja-misli, i to je nain na koji stvaramo na svet. Vizualizaciju ne treba meati sa fantazijom. U oblikovanju supstance (korienje kreativnog, kinetikog, utisnog i senzatnog etra) ljudska bia nastoje da kopiraju rad Logosa i Svetog Duha vernim reprodukovanjem noetskih oblika. Vizualizacija se koristi kao sredstvo za proirenje svesti, poto je ona jezik izmeu mundanog i boanskog, i "klju" za kraljevstva nebeska (Otkrov. 3:7). Konstruisanjem specifinih formi i situacija, omoguavamo interakciju sa boanskim energijama. Pored toga, vizualizacija je neophodna u isceljenju za invokaciju slika zdravlja i izleenja, tamo gde je dolo do bolesti i oboljenja. Naa sposobnost da formiramo ove slike je boanski dar i privilegija koju moramo razviti u potpunosti. (5) Introspekcija (up. jame i nijame kod Patanjalija) - Unutranje istraivanje izvora naeg emocionalnog i noetskog ponaanja, sa odlunou da samosvesno struktuiramo nau linost i njenu podsvest. Odluka da se oslobodimo od ogranienja egoizma, oslobaanjem "svesti od mrtvih dela" (Hebr. 9:14) vodi nas ka mudrom i punom ljubavi glasu Due. Svakodnevna introspekcija, "gledanje unutra" je proces samoispitivanja, "upoznavanja samog sebe". Ovo je sutinska praksa svakog istraivaa istine, kao i svih onih zainteresovanih za samo-realizaciju, iji je cilj "eutanazija egoizma". (6) Meditacija (up. samadi kod Patanjalija) - U meditaciji istraivanje se kree izvan subjektivnih iskustava sadanje linosti, ka uronjavanju u beskrajne okeane Uma, ka spajanju sa univerzalnim i venim i sjedinjenju sa Apsolutnom supersvesnom samosveu. Sistematska praksa meditacije u jasno definisanom i prihvaenom spiritualnom okviru postoji u svim religioznim kolama sveta, jer cilj svih njih je isti - da dovede aspiranta do najviih stanja svesti. Kroz ove tehnike ovek konano transcendira sve nivoe uma i dolazi do Hristove svesti i realizacije apsolutne svesti. Meditacija ne zahteva verovanje ni u kakvu dogmu ili bilo koji autoritet. To je unutarnje putovanje u kojem ovek prouava svoje ja na svim nivoima, dok na kraju ne stigne do izvora svesti. Cilj meditacije je samo-realizacija - direktno vienje Istine. Meditativna iskustva o kojima su se veliki mistici osvedoili potiu iz dubljih nivoa njihovog bia; a ne dolaze iz kontakata ula sa fizikim objektima. "I kada su ga fariseji upitali kada e doi kraljevstvo Boje, on im je odgovorio rekavi 'Kraljevstvo Boje ne dolazi sa posmatranjem. Niti e rei, Gledaj ovde! ili Gledaj tamo! jer, vidite, kraljevstvo Boje je u vama". (Luka, 17:20-21). Meditacija nam daje direktno vienje Boga u hramu tela.
123
Kada nas Isus poziva "Doite k meni, svi vi koji radite i pod tekim teretom" (Matej, 11:28-30), on nas ohrabruje da praktikujemo disciplinu tiine i meditacije. Ova samo-realizacija (realizacija Boga iznutra) veno je prisutna mogunost jer je veno prisutna realnost, mada u latentnom stanju svesti. Ova mo, kada se probudi u aspirantu, da postigne ovaj nivo supersvesne samosvesti je mo Hrista (naeg zajednikog Sopstva) koja je u nutrini svake osobe. Isusova uenja zabeleena u jevaneljima sainjavaju u sutini prirunik za meditaciju. Figurativnim jezikom ona opisuju razliite faze meditacije, daju smernice za savladavanje prepreka u praksi i objanjavaju konani ishod meditativnog poduhvata [11]. 3.2.7 Daskalosovo znaenje Hrianstva
"Ja sam zato roen, i zato dooh na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas moj." (Jovan, 18:37)
Mada ivimo u takozvanom Zapadnom ili hrianskom svetu, svesni smo samo kulturnih implikacija manifestacije Apsolutnog Bivstva na Zemlji. U drutvenom pogledu, najvea revolucija u naoj civilizaciji je bila prelaz sa paganstva u Hrianstvo. Ovo se najjasnije odraava u naem kalendaru, raunanju vremena, koje se odnosi na godinu kada se Logos inkarnirao i postao ovekom u telu Isusa iz Nazareta. Najvea dela nae umetnosti bazirana su na hrianskom simbolizmu, posebno u slikarstvu, sakralnoj arhitekturi i muzici. Meutim, uprkos toga to je Hrianstvo dominantan oblik religiozne prakse u Zapadnom svetu, pravo znaenje ovog epohalnog dogaaja u smislu evolucije ljudske svesti izmaklo je gotovo svima nama. Isus Hrist se pojavio na naoj planeti u sredinjoj taki izmeu nae prolosti, kada smo bili na nivou ivotinjske podsvesti i supersvesnog stanja Teoze ili Bogoostvarenja. Naa svetoduhovna manifestacija podsvesnog tipa budne svesti spojena je sa logoikim izraavanjem ljudskih bia kao samosvesnih stvorenja. Ova logoika manifestacija je neizbean stupanj i sudbina svakog Duh-Ego-Bia koje je prolo kroz Ideju oveka i uputilo se na stazu evolucije kroz ciklinu spiralu inkarnacija. Logos izraava Sebe unutar neke civilizacije, u okviru neke planete, u taki kada ljudska svest dostigne takav nivo da ini manifestaciju Logosa moguom i razumljivom. Manifestacija Logosa u svetovima nalazi se unutar statikog stanja Apsoluta. Hristos Logos se veno raa i razapinje na krst unutar statikog stanja u univerzalnoj memoriji Apsoluta. A ovo statiko stanje se ispoljava unutar vremena i prostora zavisno od nivoa svesti koju poseduju entiteti koji su proli kroz Ideju oveka.
124
Svako ko je razvio mo da prodre u ovo statiko stanje unutar Apsoluta, mogao je da predvidi manifestaciju Hrista u onom istorijskom trenutku koji se desio na naoj planeti pre skoro 2.000 godina. Jedna od takvih osoba bio je Buda koji je prorekao da e se kroz pet stotina godina od tada sam Logos spustiti na zemlju i inkarnirati u ljudskom telu. Buda je prepoznao da je proseno stanje svesti na naoj planeti bilo dolo do takvog nivoa da je omoguavalo i inilo neizbenim logoiku manifestaciju. Buda je dosegao visine treeg neba, nivo kada je poeo da transcendira ljudski oblik. Buda nije bio sluajna samosvest. Poto je uao u to stanje mogao je da predvidi ta e se dogoditi pa je o tome obavestio svoje uenike. Upravo je ovo Budino proroanstvo bilo poznato trima mudracima sa Istoka, pa su na osnovu njega krenuli u Betlehem na poklonjenje novoroenom Bogooveku. Buda je predvideo strukturnu prekretnicu u evoluciji oveanstva. Veliki mistici mogu sa matematikom tanou da izjave kroz koje e faze oveanstvo morati da proe u svojoj evoluciji ka savrenstvu. Stupnjevi razvoja oveanstva unapred su odreeni u okviru Boanskog Plana, unutar kojeg se odvijaju dogaaji u vremenu i prostoru. Inkarnacija Hrista Logosa u telu Isusa iz Nazareta nije sluajan istorijski dogaaj unutar prostornih i vremenskih granica planete, ve strukturalna prekretnica u evoluciji ljudske svesti na Zemlji. To je stadijum koji se neizbeno dostie na svakoj planeti na kojoj je odvija ljudska evolucija, kada se sam Bog direktno inkarnira kako bi dao dokaz naeg sopstvenog boanskog porekla. To je deo statikog stanja unutar Apsoluta, u venosti. Inkarnacija Apsolutnog Bivstva-Logosa nudi se oveanstvu na nivou njegovog kolektivnog spiritualnog razvoja, kao pomo ljudskim biima da shvate da je njihova sudbina da i sami postanu bogovi [12-14]. Buda nije bio jedini koji je na viim nivoima svoje svesti uao u statiko stanje Apsoluta koje se odnosi na pojavu Hrista u vremenu i istoriji. Riiji, mudraci koji su nam ostavili Upaniade, budui majstori-tehniari stanja svesti, takoe su prodrli u ovo statiko stanje, opisujui Hrista kao Atmana, i kao Boansko Sopstvo i kao nae najunutarnjije ja. Bagavad Gita, koja je takoe jedna Upaniada, je simbolian dijalog izmeu ja ovekove sadanje linosti i boanskog Ja, nazvanog Krina, u kojem avatar (boanska inkarnacija) Krina objanjava pod kojim uslovima se sam Bog inkarnira kao ljudsko bie. Drugi dokaz nalazimo u Novom zavetu, kada sam Isus potvruje injenicu da je i Avram mogao da ue u statino stanje Apsoluta "(Jovan, 8:56 i 8:58). Ovde Isus nije rekao "Ja sam bio", ve "Ja jesam", jer je govorio kao Boji Sin u Venom Sada). U Knjizi postanja 24:1 itamo "Avram bijae star i vremenit", to znai da je i Avramu pokazano budue doba, ukljuujui i vreme pojave Mesije. Identian koncept se nalazi i u izvornom terminu za hinduistiku veru kao sanatana dharma, "veni zakon". Na ovaj iskaz Upaniade se stalno pozivaju, navodei da su Vede stvorene eonima pre oveanstva. Kada razmiljamo o tekstovima imamo na umu njihov nastanak na kraju jednog velikog evolutivnog procesa, koji je kulminirao u razvijanju jezika. Meutim, pod izrazom sanatana dharma Indusi ne misle na bukvalni, jeziki oblik ovih svetih
125
dokumenata, ve na to da istine otelotvorene u ovim knjigama lee toliko duboko da predstavljaju ablon za stvarnost i da otkrivaju plan evolucije. Zato je Hrianstvo pustilo koren samo u zapadnoj civilizaciji, dok je Istok zadrao svoje prvobitne oblike religioznosti? Zato to je sutina istonih religija izrazila duh Hrianstva davno pre pojave Hrista u telu. Koncept Atmana (Ja) je slava Upaniada, i kako je u njima opisan, identian je sa ezoterinim konceptom Hrista Logosa. Fundamentalna jednaina u Upaniadama "Atman je Braman" ima svoj egzatan ekvivalent u Isusovoj izjavi "Ja i moj Otac smo jedno". Sam Hristos je potvrdio uenja svih velikih religija i povrh toga ih dokazao svojim sopstvenim delima. Tako je Hrianstvo u svim svojim aspektima - praktinim, psiholokim, filozofskim i etikim - bilo neodvojiv deo religioznih tradicija Istoka, samo pod drugim imenima. ("Kad god susretnete istinu, gledajte na nju kao Hrianstvo", savetuje Erazmo Roterdamski.) Hrianski simbolizam Raspee. Drastian in razapinjanja Isusa Hrista na krst nije samo majstorsko teatarsko i mnemotehniko sredstvo iji je cilj da bude duboko urezan u nau svest. Ali pravo znaenje krsta je ljudsko telo, sa rukama u rairenom poloaju, u kojem je naa sadanja linost, na egoizam, koji sebe identifikuje sa telom, emocijama i mislima, razapeo ivog boga. Vaskrsenje. Vaskrsenje ne znai da emo nekog neodreenog sudnjeg dana ponovo rekonstruisati nae grubotvarno materijalno telo, tu vreu sainjenu od zemlje, i nastaviti da ivimo veno u nekom raju. Vaskrsnuemo onda kada se probudimo u svoju pravu prirodu i svoje pravo stanje, shvatajui da nismo ono to smo mislili da jesmo, materijalno telo koje mora da umre, ve Duh-Dua Ja, besmrtni bog. Spasenje od mrtvih. esto se kae da je Isus nas Spasitelj, da je doao da nas spase od smrti groba. Ali taj grob nije rupa u tlu duboka dva metra na nekom groblju, na kojem e nae materijalno telo biti sahranjeno jednog dana. Ovaj grob je smo nae materijalno telo (napravljeno od zemlje) u kojem smo mi, kao Duh-Dua, ivi sahranjeni! Smrt, koja u stvari ne postoji, je verovanje da je jedina stvarnost naa sadanja linost koja e biti unitena sa raspadanjem naeg propadljivog tela. Spasenje znai iupati nae ja iz iluzija vremena i prostora i od zaaranosti grubotvarnom materijom. Oena. Mnogi hriani se mole svakoga dana koristei tekst koji je preporuio sam Isus, ali bez razumevanja pravog znaenja kljunih rei u Oenau: "Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje. Da doe carstvo tvoje, da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Hljeb na potrebni daj nam danas. I oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojijem. I ne navedi nas u napast, no izbavi nas oda zla. Jer je tvoje carstvo i sila, i slava va vijek. Amin." (Mat. 6:9-13)
126
Najstariji poznati tekstovi jevanelja, to jest oni na grkom i prvi latinski prevodi, mnogo su apstraktniji od kasnijih prevoda. Postoji mnogo toga u ranijim tekstovima to se nalazi u formi neke apstraktne ideje, koja je u kasnijim prevodima postala konkretna slika. Jedno od takvih iskrivljenja u jevaneoskim tekstovima su poznate rei iz Oenaa o "dnevnom hlebu" - "daj nam danas hleb na potrebni". Ova kvalifikacija hleba kao "dnevni", "quotidien" na francuskom, "tglich" na nemakom, uopte ne postoji u grkim, crkveno-slovenskim i latinskim tekstovima. Termin u grkim tekstovima za dnevni hleb je "epiousios", a na latinskom tekst glasi: "panem nostrum supersubstantialiem da nobis hodie"; na crkveno-slovenskom izraz koji je upotrebljen je "nasuni". Grka re "epiousios", koja je na latinski prevedena sa reju "supersubstantialis" prema objanjenjima Origena nije postojala u grkom jeziku, ve je specijalno iskovana kao prevod odgovarajue aramejske rei. Tako, ni u kom sluaju ova re nije mogla da znai "potrebni" ili "dnevni", jer "supersubstantialis" znai "super-postojei" ili "supersupstancijalni", to je takoe potvreno znaenjem crkveno-slovenskog termina. Da njegovo znaenje nije hleb napravljen od brana, potvrdio je i sam Isus, kada ga je kuao Satana, govorei "ne ivi ovjek o samom hljebu, no o svakoj rijei koja izlazi iz usta Boijih" (Matej, 4:4), to je pozivanje na Stari zavet kada je Mojsije podsetio Izrael da ga je Bog "hranio manom, za koju ti nijesi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da ovjek ne ivi o samom hljebu nego o svemu to izlazi iz usta Gospodinovih" (Mojs. V, 8:3). Dakle, oigledno je da ovaj "supersubstantialis" nije hleb koji moemo da kupimo u svakoj pekari, ve Um kao supersupstanca, iste misaone forme (a ne nia vrsta Uma kao supstance kojom hranimo nae niske emocije i egotistike elje) i Um-eterina vitalnost, prana, od ega odreenu koliinu dobijamo svakoga dana. Jedna druga, zanimljiva transformacija ove vrste desila se i sa pojmom zla. "... i ne dovodi nas u iskuenje, ve nas oslobodi od zla". U latinskom prevodu ova reenica glasi "...sed libera nos ab illo improbo" - "oslobodi nas od Lukavog"; na crkveno-slovenskom je "izbavi nas od lukavago", a na francuskom "mais delivre nous du Malin" - oslobodi nas od Zloga (pokvarenog ili lukavog), i sa istim znaenjem na italijanskom "ma liberaci dal maligno". U najveem broju konteksta u Novom zavetu ovaj lukavi ili zli je vidljivi, iluzorni, obmanljivi, pojavni svet, grubotvarni materijalni svet tri dimenzije, "maja". Jedini nain na koji sebe moemo da oslobodimo od oaranosti iluzijama materije koju nam nude naih pet ula, je korienjem Uma-supersupstance. 4. PSIHIKI FENOMENI U EZOTERIJSKOJ TRADICIJI
Opisi najraznolikijih psihikih ili paranormalnih fenomena nalaze se u kanonizivanim tekstovima svih velikih religija sveta. U stvari, i sami sveti tekstovi, sredinji temelj na kojem su izgraena sva religiozna verovanja, zasnovani su na
127
nadljudskom poreklu; to su otkrovenja koja su odreenim delovima oveanstva dala via nebeska bia ili direktno sam Bog. Hrianska Biblija nije izuzetak: to je opsean katalog svih vrsta uda i natprirodnih pojava, koji su tu prikazani kao neto sasvim prirodno, kao deo svakodnevne stvarnosti. Takve pojave u neprekinutoj tradiciji jo uvek obiluju u svim Istonim religioznim praksama, gde jogiji, lame, arhanti, i prosvetljeni uitelji u potpunosti vladaju mnogim psihikim moima. Nasuprot tome, Hrianstvo se pretvorilo u sterlino sholastiko prouavanje dogmatizma, a svetenicu su samo puki funkcioneri ("aparatiki") u hijerarhijama formalnih verskih struktura. Takozvane okultne ili psihike moi opisao je Patanali u III delu svog sveobuhvatnog traktata o psihologiji joge, Joga sutrama. Objanjavajui sanjame - kombinaciju koncentracije, meditacije i samadija, Patanali se osvre na nain na koji um, duboko stopljen sa bilo kojim predmetom ili milju, stie okultne moi i kako nastaju psihike pojave. Razliite moi stiu se kao rezultat koncentracije na razliite predmete. Patanjali je naveo oko etrdesetak tehnika - samjama na razliite objekte - koje dovode do sticanja raznih psihikih moi, veih i manjih [15].
Tabela 11. Upaniadske psihike moi (Sidiji)
19
Praksa joge, a posebno hatha joge ili kundalini joge, privlai mnogobrojne aspirante navodima o neobinim psihikim moima koje se stiu kroz upranjavanje joga disciplina. Meutim, ne treba smatrati da su ove moi cilj. One nisu nikakav kriterijum kojim se meri neiji nivo spiritualnosti, ve su vie indikatori napretka koji je praktikant ostvario. (1) (2) (3) (4) (5) Anima - sposobnost da se postane siuan kao atom. Mahima - sposobnost da se postane ogroman kao vasiona. Laghima - sposobnost da se postane lak kao vazduh (levitacija). Garima - sposobnost da se postane teak kao olovo. Prapti - sticanje natprirodnih moi kao to su predvianje budunosti, vidovitost, ujevitost, telepatija, itanje misli, razumevanje stranih jezika, kao i jezika ivotinja i ptica, leenje svih bolesti, itd. Prakamja - sposobnost opstanka pod vodom, mo da se postane nevidljiv, ulazak u telo druge osobe, odravanje mladalakog izgleda u toku mnogo godina, itd. Vaitvam - mo kroenja divljih ivotinja, kontrola nad strastima i emocijama, gospodarenje nad elementima. Iatvam - postizanje boanske moi, vraanje mrtvih u ivot.
(6) (7) (8)
19
128
Sledea samjama je od specijalnog znaaja za predmet mistine spoznaje: III.53 Upranjavanjem samjame na pojedinane trenutke i na njihov niz u vremenu, ovek stie diskriminativno znanje. III.55 Ovo diskriminativno znanje oslobaa oveka od okova neznanja. Ono spoznaje sve predmete istovremeno, u svakom trenutku njihovog postojanja i u svim njihovim modifikacijama. Nae uobiajeno znanje bazirano je na ulnim opaajima u vremenskom nizu. Mi saznajemo jednu injenicu o datom predmetu, onda drugu injenicu, a zatim sve vie i vie injenica. Ali jogi koji poseduje diskriminativno znanje dobija saznaje o svim predmetima totalno i trenutno. Ako, na primer, sretne neko ljudsko bie, on saznaje sve o njegovoj celokupnoj prolosti i budunosti, od odojeta, i mladia, do odraslog oveka i starca. Ovo isto vai i za njegovo znanje o ivotu galaksije: od njenog roenja, kroz milijarde godina njenog postojanja, do njenog konanog rastvaranja. Takvo znanje je beskonano; ono je unutar venosti, a ne u vremenu. Ono oslobaa oveka od okova karme i neznanja. Meutim, moramo se odrei ak i ovog uznesenog stanja sveznanja i svemoi: odricanjem od ovih moi, unitava se seme zla i nastupa osloboenje. "Seme zla" je neznanje. Zbog neznanja ovek zaboravlja da je Atman, pa za sebe stvara iluziju da je privatna, odvojena ego-linost. Ova ego-linost se namerila da zadovolji svoje elje i da stekne bogatstvo i mo nad spoljanjom prirodom. Od svih moi psihike moi su, sa gledita egoizma, najpoeljnije; a od svih psihikih moi svemo i sveznanje su oigledno najvee. Jogi koji poseduje ove moi u sebi, ali ih se ipak odrie, odbacio je poslednje iskuenje ega. Od tada je osloboen iz ropstva. Na nekoliko mesta u svom izlaganju Patanjali upozorava da su okultne moi najvee prepreke na stazi istine i da one nenaju nikakve veze sa spiritualnim ivotom. Na isti nain, Buda je jasno stavio do znanja svojim uenicima da nikada ne apostrofiraju svoju veru u uda, ve da vide istinu u venim principima. Isus je otro govorio o onima koji "trae znak" i sam je odbacio psihike moi koje mu je ponudio Satana u divljini 20 .
20
U svakom sluaju, Zapadni ovek je napravio drugaiji izbor, preferiui da se koncentrie na stvaranje tehnolokih umesto psihikih moi. Tako, umesto telepatije imamo telefon, umesto levitacije imamo avion i helikopter, i umesto vidovitosti imamo televiziju. Meutim, kao to nas psihike moi mogu skrenuti sa puta i prouzrokovati na spiritualni pad, tehnoloke moi takoe deifikuju materiju i ine nas vie zaaranim i vezanim za materiju, porobljavajui dalje nae pravo ja iluziji pojavnog sveta.
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi Tabela 12. Zapadna klasifikacija psihikih fenomena (1) Vanulna opaanja (ESP) Dobijanje informacija iz izvora koji su van normalnih kanala ulne percepcije. (A) Telepatija (prenos misli izmeu ljudi) (B) Vidovitost (percepcija udaljenih fizikih predmeta ili dogaaja)
21
129 (prema Danu)
(C) Prekognicija/Retrokognicija (percepcija buduih dogaaja i dogaaja iz prolosti koji nisu dostupni normalnom pamenju) (D) ESP kod ivotinja - neobjanjive moi ivotinja, kao to su: psi-trailing (sposobnost da ivotinja pronae gospodara ili blisku osobu na potpuno nepoznatom mestu), homing (pronalaenje i vraanje kui sa bilo kog mesta), kolektivno ponaanje (masovna samoubistva nekih ivotinjskih vrsta), komunikacije izmeu ivotinja iste vrste, itd. (2) Psihokineza (PK) Uticaj ljudske svesti na fizike i bioloke sisteme. (A) Fiziki sistemi (interakcija obuhvata delovanje u rasponu od mikroskopskih poremeaja procesa na atomskom nivou, preko makroskopskog uticanja ili levitacije objekata, sve do nekih veoma drastinih poltergeist efekata). (B) Bioloki sistemi (psihiko isceljenje i interakcija izmeu ljudi i biljaka). (3) Preivljavanje Preivljavanje ovekove svesti po fizikoj smrti. (A) Reinkarnacija (ponovljeni ciklusi raanja, smrti i ponovnog raanja sve do konane samorealizacije. (B) Prikaze (pojava duhova ljudi ili stvari). (C) Medijumi (sposobnost odreenih osoba da slue kao medijumi ili kanali za komunikaciju izmeu ivih i umrlih ljudskih bia). (4) Doivljaji izvan tela (OBE) Projekcija sopstvene svesti izvan tela, astralna projekcija, autoskopija i bilokacija.
Nauno interesovanje za prouavanje psihikih fenomena poelo je 1882. godine sa osnivanjem Drutva za psihika istraivanja u Londonu. Meutim, kljuna istraivanja su akademski eksperimenti koje su organizovali 1930-tih J.B. Rajn i L. Rajn na Djuk Univerzitetu. Tokom nekoliko decenija temeljnih istraivanja raznih psihikih fenomena (klasifikovanih u Tabeli 12) eksperimentalno je utvreno
21
130
postojanje ESP (vanulnog opaanja) i PK (psihokineze), ali bez pravog razumevanja njihove prirode i mogunosti da stvaranja adekvatnih teoretskih modela [16-17]. Neodreenost takvih rezultata uglavnom je prouzrokovana sledeim faktorima: a) Testirani subjekti su stekli svoje psihike moi spontano, bez svesnog spiritualnog vebanja, te ih tako nisu mogli ispoljavati po elji; b) Kao posledica toga, laboratorijska replikabilnost je bila veoma slaba; c) Ispoljio se efekat degradacije tokom vremena, to znai da su rezultati psihikih testova padali na statistiki prosek. Zato e se u svim buduim eksperimentima, bez obzira na sofisticiranost merne opreme, ili rigorozne kontrolne protokole, ili adektavtne statistike metode u vetakom ambijentu laboratorije, krajnji rezultati uvek pokazati da su od marginalnog znaaja za konvencionalnu nauku. Prava uloga netraenih i spontanih psihikih moi je u anegdotskim dogaajima u stvarnom ivotu, kada se oni manifestuju samo onda kada postoji posebna potreba, koja predstavlja lekciju za dotine osobe vanu za njihovo spiritualno razumevanje i transformaciju. Veliki uitelji, poput Daskalosa, koji potpuno vladaju svojim psihikim moima, nikada ih ne prikazuju da bi zadovoljili puku radoznalost tragaa za udima, ve ih koriste iskljuivo za svrhe sluenja, isceljenja i pomaganja.
5.
IRE IMPLIKACIJE JOGIKIH/MISTINIH DISCIPLINA
Revolucionarna teorija naeg identiteta po kojoj je nae pravo ja Bog, koja je proverena i u Upaniadama od strane drevnih indijskih riija, i u Novom zavetu, dokazana samom inkarnacijom Bogooveka, obezbeuju vrstu osnovu za primenu ovog saznanja u naim odnosima sa samim sobom, sa drugim ljudima, sa razliitim drutvenim grupama i sa drugim nacijama. Centralna vrednost Hinduizma, izraena u poznatoj Upaniadskoj formuli ahimsa paramo dharma, "nenasilje je najvia religija, najvii zakon", takoe je i sredina vrlina Hrianstva: "ne odupiri se zlu" i "voli blinjega svoga kao samog sebe". Ahimsu najpre treba da praktikujemo sa samim sobom: ako je nae ponaanje diktirano naim zavisnikim navikama i eljama, kad god se iz objektivnih razloga ove elje ne mogu ispuniti, jer se odnose na predmete izvan nas pa su zato van nae moi kontrole, poinjemo da patimo, vrei nasilje nad samim sobom. Da doktrina ahimse ima veliku praktinu upotrebljivost i efikasnost u svim situacijama ozbiljnih drutvenih potresa, potvrdio je sam Gandi, fiziki malen ovek, koji je oslobodio Indiju od kolonijalnog statusa doslednom primenom nenasilnog otpora, pobeujui Britansko carstvo koje je tada bilo na svom istorijskom vrhuncu.
131
Naa ekonomska misao je bazirana, kao to je to rekao sociolog istorije Ivan Ilji, "na paradigmi oskudice". Fundamentalna pretpostavka ekonomije je da nema dovoljno dobara za svaiji ivot, pa smo osueni da se borimo jedni s drugima (i sa nevoljnom prirodom) za materijalne, ljudske, i prirodne resurse; svaka osoba ili grupa za sebe. Ovo nazivamo evolucijom i mislimo da je takav ivot. Nije tano, kae Ia Upaniada. 22 To je socijal-darvinizam, baziran na ekonomiji materijalizma. Spiritualna ekonomija poinje ne sa hipotetikom oskudicom materijalnih dobara, ve sa istinskom beskrajnou svesti. Kao to je Gandi rekao: "Ima dovoljno svega u svetu za svaije potrebe, ali nema dovoljno za svaiju pohlepu". Zapad je nominalno hrianska civilizacija ve dve hiljade godina, ali mi jo uvek koristimo kodekse osvete iz Starog zaveta u mnogim sektorima naeg ivota, a to je ironino - posebno u odnosima izmeu razliitih verskih konfesija. Unutranji zakoni mnogih zemalja i meunarodni zakoni koji definiu ponaanje izmeu nacija jo uvek sadre mnoge elemente varvarizma, koji se ispoljavaju kroz principe nasilja i destrukcije - principe koji su nesaglasni sa civilizacijom. Tako su nasilje i zlo utkani u krivine zakonike - kodifikujui ubistvo (smrtnu kaznu), direkno krei zapovest "Ne ubij". Divlji ovek je ubijao tojagom. Kulturni ovek ima na raspolaganju svakojake tehnoloke ureaje: nuklearne bombe uasne razorne moi, elektrinu struju, avione bombardere, podmornice, nosae aviona, otrovne gasove, balistike rakete sa bojevim glavama - ali sve su to sredstva i mehanizmi za unitenje i istrebljenje, u sutini nisu nita drugo do usavreni oblici tojage. Razlika je samo u stepenu njihove moi. Kultura sredstava za destrukciju i kultura sredstava i metoda nasilja - je kultura varvarizma. Primenom ezoterikog metoda bie uvek mogue nai reenje za probleme koji su suvie teki ili suvie veliki za logiki um. Prava reenja mogu doi samo iz vieg uma koji poseduje viu svest, to jest iz ezoterije. Ezoterijski metod nije niim ogranien i uvek povezuje svaku datu stvar, bez obzira koliko ona bila mala, sa celinom. Opasnost logikog metoda u svim moguim sferama lei u injenici da je na prvi pogled to najlaki i najefikasniji nain.
22
"Sve je puno. Sve to je puno. Iz punoe, punoa proistie. Kada se punoa uzme iz punoe, Punoa jo uvek ostaje." (Ia, invokacija)
132
6.
ZAKLJUAK
Poruka ezoterijskih uenja od davnih vekova Vedskih riija, preko Starog i Novog zaveta, pa kroz mnoge vekove sve do dananjih dana, stalno je bila da se krajnja stvarnost vasione moe direktno spoznati, mada nikada u normalnom stanju svesti. Ezoterijska uenja u svim tradicijama sadre etiri fundamentalne ideje: 1. Bog (Apsolutna Stvarnost) jeste; 2. Bog se moe realizovati (doiveti, iskusiti, osetiti i spoznati neposredno u dubinama sopstvene due); 3. Realizovanje Boga je najvii cilj ljudskog postojanja; 4. Bog se moe realizovati na mnogo naina. Sve dok su ljudi opijeni zadovoljstvima dobijenim kroz ulne organe, nee imati elju da krenu na put samo-realizacije, koja dovodi do Bogo-realizacije. Pria iz Novog zaveta o bogatom mladiu koji je eleo da sledi Isusa prikazuje tekoe, iskuenja, i prepreke koje pred nas stavljaju privlanosti ivota, i moi pojavnog ivota nad ljudima, posebno nad onima koji imaju veliko bogatstvo. "Lake je kamili proi kroz iglene ui nego li bogatome ui u carstvo nebesko" (Matej, 19:24). Bogatstvo u ovom kontekstu ima pre svega znaenje vezanosti, posebno ljudi koji poseduju veliko znanje, veliki um, veliki talent, poloaj, slavu - sve su to "bogatstva" koja zatvaraju vrata Carstva nebeskog. Vezanost za crkveni oblik religije i veliko teoloko znanje su takoe "bogatstva". Tek ako "bogata" postane "siromaan duhom" onda e mu se otvoriti Carstvo nebesko. Svaki naunik, bez obzira koliko briljantno i duboko njegovo znanje o prirodi grubotvarnog materijalnog sveta, takoe je veoma bogat ovek, i sve dok je vezan za svoje bogatstvo, nee moi da ue u Carstvo nebesko. Meutim, doie trenutak kada e osetiti nezadovoljstvo zbog nestvarnosti sveta, i poeti da pate od nesanice srca. Postoje tri osnovna metoda pomou kojih je mogue postii osloboenje od svih iluzija i ostvariti mistino sjedinjenje sa naim pravim Ja: 1. Etiki ivot (uzdravanje od svake vrste zla) i sluenje 2. Upranjavanje spiritualnih disciplina (meditacije i ne-vezivanja) 3. Konzumiranje odreenih enteogeninih ("lucidogeninih") biljaka, kao to su svete peurke (amanita muscarina, psylocibe mexicana) koje sadre supstance poznate kao psihotropne, psihomimetike, ili halucinogene. Mada one nude trenutno prosvetljenje lansirajui osobe koje su ih uzele u nepojamna stanja svesti, ovaj metod se ne preporuuje! Njihova glavna korist je da mogu da
133
dokau nevernim Tomama da vidljivi svet fizikih objekata nije jedina stvarnost, ali prava opasnost, ako se koriste suvie esto, lei u tome to su stanja svesti koja se pritom doivljavaju toliko diskrepantna sa mentalnim stanjem ljudi koji nisu proistili svoju linost - da moe da izazove oteenje njihovog nervnog sistema. U svojoj revolucionarnoj knjizi o prirodi svesti "Psihologija svesti" [18], Orntajn je pokazao kako sinteza dva modaliteta saznanja moe da dovede do "potpunije nauke o ljudskoj svesti sa irim konceptom o naim sopstvenim mogunostima". Njegov Pogovor sadri i ove trezvene misli: "Posle sveg naeg govora o sintezi, novom radu, novom razumevanju, jo uvek ostaje re opreza, upuena posebno onima koji se bave naukom. Bio bi vrhunac apsurda ako bismo sada usvojili jedno strogo intelektualno razumevanje postojanja jednog drugog naina svesti. Opasnost koja tu lei je u novom i elegantnijem redukcionizmu, u oseanju da smo okusili implikacije ezoterijskih tradicija time to smo ih jednostavno nazvali 'intuitivnim obrazovanjem' ili nekim takvim slinim terminom, svodei ih ponovo na rei i logiku. Nova mogunost moe da ide izvan toga: do konvergencija ova dva tipa znanja, ezoterijskog i modernog, u nauci i u svakom pojedincu. Ova konvergencija e moi da utie na sadraj nauke tek onda ako se naunici angauju u obe oblasti istraivanja, kako profesionalno tako i lino. Moemo postii jednu kompletniju psiholoku nauku, ali samo ako dovoljno ljudi uloi napor u edukaciji onih aspekata sebe koji se obino ne kultiviu u zapadnom sistemu obrazovanja. Ova knjiga je tek naela neke od veoma radikalnih mogunosti ezoterijskih tradicija. Ako je ita uinila, bie to doprinos jednom organskom procesu sinteze ove dve tradicije. Samom svojom prirodom, takva sinteza mora da izvire iz linog iskustva pojedinca, kao i iz intelektualnih istraivanja mnogih ljudi." Dakle, suoeni smo sa dve alternative. Ili emo zakljuiti da postoji samo jedna vrsta znanja, ograniena na predmete ulnog opaanja, i time se pomiriti sa permanentnim agnosticizmom po pitanju krajnje prirode stvarnosti i uenja svetih spisa. Ili moramo priznati da postoji i jedna druga, via vrsta znanja koja je natulna i tako potvrditi istinitost ovih uenja kroz direktno iskustvo. Takvo je znanje koje se dobija kroz samadi i teozu. I svako od nas mora to da pronae sam za sebe. LITERATURA
[1] [2] [3] [4] Swami Prabhavananda and Ch. Isherwood (tr.), The Yoga Sutras of Patanjali. How to Know God (New American Library, New York, 1969). F.Capra, The Tao of Physics (Fontana/Collins, London, 1981). S.Atteshlis (Daskalos), Live Lectures in the Stoa (Strovolos, Cyprus, 1990-1994). P.D.Ouspensky, A New Model of the Universe (Arkana, Penguin Books, New York and London, 1984).
134
[5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18]
E.Easwaran, The Upanishads (Arkana, Penguin Books, London, 1987). Swami Sivananda, What Becomes of the Soul After Death (The Divine Life Society, Shivanandanagar, India, 1992). Swami Prabhavananda, Spiritual Heritage of India (Sri Ramakrishna Math, Mylapore, Madras, 1981). S.Atteshlis (Daskalos), The Esoteric Practice. Christian Meditations and Exercises (Strovolos, Cyprus, 1994). S.Atteshlis (Daskalos), The Esoteric Teachings (Strovolos, Cyprus, 1989). S.Atteshlis (Daskalos), The Parables and Other Stories (Strovolos, Cyprus, 1991). Swami Rama et al., Meditation in Christianity (The Himalayan International Institute of Yoga Science and Philosophy of the U.S.A., Honesdale, Pennsylvania, 1984). K.C.Markides, The Magus of Strovolos (Arkana Paperbacks, New York and London, 1985). K.C.Markides, Homage to the Sun (Arkana Paperbacks, New York and London, 1987). K.C.Markides, Fire in the Heart (Paragon House, New York, 1990). Swami Sivananda, Spiritual Experiences (The Divine Life Society, Shivanandanagar, India, 1986). J.L.Randall, Parapsychology and the Nature of Life (Sphere Books, London, 1977). R.G.Jahn, The Persistent Paradox of Psychic Phenomena: An Engineering Perspective, Proc. IEEE 70 (1982), pp. 136-170. R.E.Ornstein, The Psychology of Consciousness (Penguin Books, New York and London, 1979).
Dopunska probrana literatura

[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] J.Mascaro, (tr.), The Upanishads (Penguin Books, London, 1983). J.Mascaro, (tr.), The Bhagavad Gita (Penguin Books, London, 1980). J.Mascaro, (tr.), The Dhamapada (Penguin Books, London, 1984). S.Radakrishnan, The Principal Upanishads (Indus, New Delhi, 1994). W.Evans Wentz, The Tibetian Book of the Dead (Oxford Univ., London, 1968); postoji i na prevod. Z.S.Halevi, A Kabalistic Universe (Rider and Company, London, 1977). C.Wilson, New Pathways in Psychology: Maslow and the Post-Freudian Revolution. (New American Library, New York, 1974). I.Bentov, Stalking the Wild Pendulum: On the Mechanics of Consciousness (Bantam Books, New York, 1981). E.Fox, The Sermon on the Mount (Harper and Row Publishers, San Francisco, 1989). S.Edmonds, ESP - Extrasensory Perception (Wilshire Book Company, Hollywood, California, 1965). R.G.Jahn and B.J.Dunne, Margins of Reality (Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1987).

STANJA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI-Svest Naučni Izazov 21. Veka, D.Raković, DJ - Koruga, Eds., ECPD & Čigoja, Beograd (1996)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

STANJA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI-Svest Naučni Izazov 21. Veka, D.Raković, DJ - Koruga, Eds., ECPD & Čigoja, Beograd (1996)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Svest: nauni izazov 21. veka, D.Rakovi, Dj.Koruga, eds., ECPD & igoja, Beograd (1996).

Budunost pripada onima koji misle iznad tekue paradigme

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

DVA MODALITETA SAZNANJA

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Istono naslee - Hinduizam

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Uporediti takoe sa Tabelom 6.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Uporediti takoe sa Tabelom 7.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Uporediti takoe sa Tabelom 8.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Tabela 4. Upaniadski eterini energetski centri (akre)

Uporediti takoe sa Tabelom 9.

Uporediti takoe sa Tabelom 10.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

3.2.2 Daskalosova kosmogonija

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Apsolutna Bezgranina Stvarnost: stanje Bi-stva i Bivstva

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Uporediti takoe sa Tabelom 1.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

(6) (7) (8)

Uporediti takoe sa Tabelom 12.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

129 (prema Danu)

Uporediti takoe sa Tabelom 11.

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

IRE IMPLIKACIJE JOGIKIH/MISTINIH DISCIPLINA

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi

Dopunska probrana literatura

You might also like