VIDYA YOGA

kola joge Dragana Lonara

KURS ZA OBUKU INSTRUKTORA JOGE

2012 - 2013

SEMINARSKI RAD

REGRESIJA U PROLE IVOTE

DUICA JOVANOVI
Regresija u prole ivote (engl.skraenica PLR) je postupak zalaenja u
sopstvene prole ivote tokom hipnoze. Tehnike uvoenja pojedinca u njegove
prole ivote na Istoku postoje znatno due, ali su tokom poslednjih pedeset
godina stekle veliku popularnost u zapadnim kulturama. U Indiji je regresija u
prole ivote vrlo prihvaena, jer odgovara hinduskim verovanjima o smrti i
ponovnom roenju. To se jasno moe videti iz hinduskog svetog spisa
Bhagavad Gite gde sri Krina (Bog) kae: Kao to ovek skinuvi iznoeno
odelo uzima novo, tako i stanovnik tela odbacujui istroena tela ulazi u druga,
nova. Takoe, u ovom svetom spisu pie: Nedela iz naih prolih ivota
proganjaju nas u obliku raznih bolesti i poremeaja.

Dr Kondaveti Njuton, osniva Akademije za istraivanje ivota i regresijski

terapeut, istie da svaka bolest, bilo fizika ili duhovna, ima koren,svoj uzrok u
postupcima iz prolih ivota. I zato ova tehnika ima smisla, jer ona uz pomo
ovekove psihe otkriva razloge sadanjih problema. Sjedinjavanjem uzroka i
posledice, uz razumevanje njihovih odnosa, dui se pomae da poniti uinke
prolih dela (karma). Postupak regresije u prole ivote spominje se u
Upaniadama, nizu svetih indijskih spisa starih barem 5.000 godina, kao i u
Patanalijevim Yoga Sutrama. Hinduizam objanjava da se dua ponovo raa
sve dok ne razvije neprianjanje u svojim vezama sa svetom i na taj nain
postigne spasenje. Patanali je smatrao da putovanje due iz ivota u ivot
postaje sve tee, jer je optereeno seanjima i karmom iz prethodnih ivota. On
je pisao o prati prasavu, to doslovno znai obrnuto raanje, kao o sredstvu
ponovnog raanja unutar seanja na prole traume, kako bi ovek shvatio i
pozabavio se problemima u sadanjem ivotu. Isceljivanje se dogaa kada se
pojedinac vrati do uzroka i pone da razumeva da problemi sa kojima se
suoava u sadanjem ivotu potiu od nedovrenih zadataka iz prethodnih
ivota. Pomou prati prasava ili regresije u prole ivote indijski terapeuti
pomau pojedincima da razree sukobe prenete iz prolih ivota i da doive
isceljenje.Isto tako, u indijskoj praksi se smatra da se moemo prisetiti i naih
prolih saznanja i vetina, i nastaviti sa njihovim razvojem, poevi odande gde
smo stali u nekom od prethodnih ivota.

Meutim, regresija u prole ivote spominje se i u drugim religijama, npr. u

budizmu, gde se kae da je jedan od glavnih ciljeva u ivotu da se dostojno
umre, tj. da se umre to svesnije i lake, kako bismo postigli trajno izbavljenje
od materijalnog sveta ili ciklusa ponovnog raanja. Budisti govore o tome kako
2
silina nezadovoljenih elja i emocija moe usporiti prelazak due posle smrti na
jednu viu ravan. Zbog toga savetuju da ovek u trenutku smrti meditira na
Boga, to se olakava kada lama ili svetenik ita naglas iz Tibetanske knjige
mrtvih i govori pojedincu na samrti da se ne plai smrti. U toj knjizi se opisuje
kako dua osloboena iz tela udi za iskustvima iz svog poslednjeg ivota i ta
elja vodi duu do povratka u materijalni svet kako bi ponovo iskusila ivot.
Poto svest vibrira stotine puta bre kada je odvojena od tela, misli koje nastaju
u svesnom umu posle smrti se manifestuju gotovo u istom trenutku. To znai da
sami stvaramo nau stvarnost u onostranom ivotu, ba kao to to inimo u
ovom ivotu, samo mnogo intenzivnije. Hinduistika i budistika verovanja o
tome da svest opstaje i posle smrti, te da nosi utiske iz prolih ivota, ine
osnovu regresijske terapije na Zapadu.

Interesantno je da podrku regresiji imamo i u psihoanalizi, iji su zaetnici bili

Jozef Brojer i Sigmund Frojd tokom 1890-ih u Beu. Oni su otkrili da se
emotivni problemi mogu ublaiti razotkrivanjem neprepoznatih emotivnih veza
izmeu potisnutog seanja na neki stvarni proli dogaaj i njegovih sadanjih
psihikih i fizikih posledica. Frojd je razvio koncept slobodne asocijacije kao
tehniku vraanja odavno nestalih seanja povezanih sa nekom traumom.
Pomou hipnoze je slamao pacijentov otpor prema priseanju onoga to je u
prolosti izazvalo tako veliki ok, potom je vodio ljude do ranijih dogaaja,
naroito onih iz detinjstva. Takve tehnike uvek koriste psihijatri i psiholozi kako
bi svojim klijentima pomogli da ponovo oive seanje na traumatske dogaaje,
ime otputaju blokirane energije putem svesnog razreavanja problema.

Tokom 1970-ih, dr sci. Roder Vulger, jungovski psihoanalitiar, davao je

kritike osvrte o radu drugih na polju reinkarnacije, te je i eksperimentisao sa
tehnikom jednog svog kolege kako bi se vratio u jedan od moguih prolih
ivota. Meutim, iako je i sam proao kroz to iskustvo ostao je sumnjiav prema
teoriji o reinkarnaciji. Na svojim pacijentima je sprovodio tehniku regresije, te
je ustanovio da seanja nekih od njih doseu iz vremena pre njihovog
detinjstva. Takoe, primetio je da su kod pacijenata koji su ponovo proiveli
neku traumu iz prolog ivota nestali fiziki simptomi njihovih poremeaja i
bolesti. Uveren u psiholoki isceljujuu mo ponovnog proivljavanja navodnih
seanja na jedan od prolih ivota, u svojoj knjizi Drugi ivot, druga sopstvadr
Vulger opisuje kako neki pojedinci doive psiholoko olakanje putem neega
to smatraju priseanjem i ponovnim proivljavanjem dogaaja iz prolih
ivota. Meutim, sumnjiavi protivnici hipnoze istiu da pomou te tehnike

3
regresoterapeut navodi pacijente da odreena seanja izvuku na povrinu. Oni
smatraju da su mnogi klijenti u dubokoj hipnozi ranjivi, te da e reagovati na
najmanju sugestiju, nastojei da daju odgovor za koji podsvesno veruju da
hipnotizer eli da uje. Kod takve hipnoze se radi o tome da se otputaju bitni
detalji na osnovu neverovatne sposobnosti mozga da mata, kao i sposobnosti
da pohranjuje informacije. Svesni um, poto je dobio takve odgovore, budi se iz
hipnoze osveen i osloboen neugodnih simptoma.

Skeptici smatraju da seanja konstruie podsvesni um. Ne moe se rei da

njihovo gledite nema i nauno utemeljenje, jer dr Nikolas Spanos, nekadanji
direktor Laboratorije za eksperimentalnu hipnozu i profesor na Univerzitetu
Karleton u Otavi, pokazao je da uspeh regresije zavisi od tri vana elementa.
Prvo, ispitanik mora da bude prijemiv za hipnozu. Drugo, trebalo bi da bude
otvoren prema verovanju u reinkarnaciju. Trei, najvaniji element odnosi se na
to da hipnotizer mora da prenese svoja oekivanja o eljenom klijentovom
priseanju nekog od prolih ivota. Uticaj hipnotizerovih oekivanja je
demonstrirao psiholog, dr sci. Robert Bejker, jedan od najveih svetskih
skeptinih istraivaa duhova, otmica od strane vanzemaljaca i drugih
paranormalnih pojava. Rasporedio je 60 studenata u tri grupe. Prvoj grupi je
rekao da e biti podvrgnuti terapiji uz pomo koje e se prisetiti dogaaja iz
prolih ivota. Drugoj grupi je naglasio da e biti podvrgnuti terapiji koja im
moe, ali i ne mora pomoi da se prisete dogaaja iz prethodnih ivota. Treoj
grupi je istakao da e biti podvrgnuti ludoj terapiji za koju neki veruju da bi im
mogla pomoi pri seanju na dogaaje iz prolih ivota, iako takva terapija ne
deluje kod normalnih ljudi. Svi su bili podvrgnuti istoj terapiji, 85 odsto
studenata iz prve grupe prisetilo se nekog dogaaja iz prolog ivota, 60 odsto
se prisetilo iz druge grupe, a samo 10 odsto studenata iz tree grupe. Dr Bejker
pretpostavlja da hipnoza koriena u regresiji u prole ivote pomae
ispitanicima da se opuste, a takoe im daje sugestije i podsticaj da se prepuste
zamiljanju, pa ak i fantaziranju.

Drugo bi objanjenje moglo biti da je regresija neto mnogo kompleksnije, da

ispitanici zadiru u kolektivno nesvesno. Ili bi se moglo objasniti novim
teorijama u fizici koje kau da potencijalno moe postojati 11 dimenzija, a ne
tri duina, irina i visina koje inae percipiramo. Meutim, sutina je u tome
da bez obzira na to da li hipnoza samo dovodi ispitanika do njegovih najranijih
seanja iz detinjstva ili ga podstie da fantazira, ili zaista vraa do nekog od
prolih ivota, psihijatri koji se bave regresijskim isceljivanjem primetili su

4
stvarne promene u linosti njihovih klijenata. Moda se to moe objasniti
injenicom da hipnoza otvara vrata ka jednom izmenjenom stanju svesti, gde
dobijamo pristup aspektima naeg uma koji su inae zakljuani, tako dobijamo
doputenje da fantaziramo i zamiljamo na naine kakvi inae nisu doputeni.
Vila Vitkombe, kliniki terapeut,te osniva i partner u Aura hipnoterapi
centru u enaiju, ivi u Indiji gde se bavi hipnoterapijom i terapijom
zasnovanom na regresiji u prole ivote. Po njenom miljenju: U
svakodnevnom ivotu veina pojedinaca razapeta je izmeu induktivnog
rasuivanja (intuicije) i deduktivnog rasuivanja (logike). Zbog toga je regresija
u prole ivote kao sredstvo isceljivanja jo dragocenija. Ona premouje
isceljivanje tela i isceljivanje uma, to je dosad smatrano zasebnim
disciplinama. to se tie uverenja da terapeuti navode svoje klijente na
iznoenje ovakvih ili onakvih tvrdnji, ona to pobija i kae: Naa je uloga da
podstaknemo regresiju pomou hipnoze. Kada je pacijent u hipnozi nije na
terapeutu da sugerie klijentu kakva bi mogla da bude njegova trauma iz
prethodnog ivota, ba kao to ni preispitivanje tvrdnji iznesenih tokom seanse
regresije nije zadatak terapeuta. Mi, kao terapeuti, ne elimo da menjamo niije
emocije; ograniavamo se na to da promenimo klijentovo razumevanje seanja i
emocija koje ih okruuju. Odnosno, na cilj je isceljenje. A ako se isceljenje
postigne, uopte nije bitno jesu li pacijentove tvrdnje potpuno ili delimino
tane.

Meutim, kada govorimo o hipnotikoj regresiji postoji jedna skrivena opasnost

problem tehniki poznat kao kriptoamnezija. To znai da moda neemo biti
svesni svih svojih seanja, te da ti davno zaboravljeni komadii informacija vrlo
lako mogu iskrsnuti za vreme hipnoze. Drugim reima, ovek bi mogao da se
seti npr. da je u nekom od prolih ivota bio u Drugom svetskom ratu i da ga
opie detaljno, ali kada bi se stvar detaljnije ispitala, moglo bi da se ispostavi da
je nesvesno ispleo mreu seanja steenih putem gledanja televizije ili itanjem
knjiga. Kao to pie poznati pisac naune literature Martin Gardner gotovo
svaki subjekt hipnoze sposoban za ulazak u duboki trans poee da brblja o
proloj inkarnaciji ako hipnozer to zatrai od njega. Istinitost za terapeute i nije
tako bitna, najvanije je da deluje i pomae izleenju, mada su uvereni da su
barem neka seanja njihovih pacijenata stvarna.

Nekoliko puta su regresiju u prole ivote pokuali da istrae na nauni nain.

Takva vrsta istraivanja je zapoeta u knjiari u Nju Dersiju 1966. godine.
Helen Vambah, psiholog i uiteljica iz Nju Dersija,iznenada se usred knjiare

5
nala prenesena u drugo vreme. U svojoj knjizi Proivljavanje prolih ivota,
objavljenoj 1978. godine, detaljno opisuje taj dogaaj.Ona je sprovela
istraivanje krajem 1970-ih godina na preko hiljadu ljudi koje je vraala u
prolost i traila od njih da zabelee svoja iskustva. Otkrila je da je 50,6 odsto
ispitanika bilo muko u prolom ivotu, a 49,4 odsto ensko, meutim to nije
zavisilo od postotka mukaraca i ena koji su uestvovali u istraivanju. Drugim
reima, ako je u programu bilo 75 odsto ena i 25 odsto mukaraca razmera
polova u prolim ivotima je ostala jednaka, tano oko 50,6 naspram 49,4 odsto.
Njena istraivanja regresije bila su prva takve vrste, u smislu detaljne
kvantitativne analize tako velike koliine podataka.

Dr med.Ian Stevenson, nekadanji naelnik Odseka za psihijatriju na

Univerzitetu Virdinija i direktor Katedre za studije linosti, mnogo je svog
rada posvetio istraivanju reinkarnacije, od sredine 1960-ih zabeleio je preko
3.000 sluajeva, od kojih su veina ukljuivala decu. U njegovim istraivanjima
iznose se uverljive naune indikacije, ako ne i dokazi o reinkarnaciji. On je
metodino beleio izjave dece, a kasnije je nastojao da identifikuje umrlu osobu
koja je odreeno dete, prema svojim seanjima, nekad bilo i potvrdi injenice o
ivotu preminule osobe koje se poklapaju sa seanjima deteta. ak je
uporeivao mladee i uroene mane deteta sa ranama i oiljcima na umrloj
osobi na osnovu zdravstvenog kartona. I otkrio je neverovatnu podudarnost
detalja iz ivota umrle osobe sa tvrdnjama deteta, kao i veliku slinost izmeu
mladea ili uroenih mana na detetu i rana na preminuloj osobi.

U istraivanju regresije u prole ivote veina podataka, tj. dokaza o postojanju

prolih ivota dobijena je od dece izmeu osamnaest meseci i tri godine starosti.
Roditelji izvetavaju o posebnim okolnostima u kojima deca najee iznose
svoja seanja: kada su oputena, u polusnu, posle kupanja, tokom duge vonje
automobilom itd. Kada govore o tome u veini sluajeva deca su izvanredno
lucidna, jasna i ozbiljna, nasuprot trenucima kada su preputena matarijama.
Uglavnom izgube ta seanja kada navre sedam godina, bez obzira na to u kojoj
su kulturi odrasla. Taj uzrast se poklapa u psihologiji sa poetkom posebne
razvojne faze to je razdoblje konkretnih operacija, faze povezane sa razvojem
logikog, racionalnog dela uma. Deca tada gube i seanja o svom ranom
detinjstvu i ranim ivotnim iskustvima. Kako deca odrastaju i postaju sve vie
povezana s ovim ivotom, sve se vie udaljavaju od onoga ega se eventualno
seaju iz prolosti.

6
Institut Monro koji je utemeljio Robert Monro, ije je ime u 1970-ima
postalo gotovo sinonim za astralnu projekciju. To je fenomen kod kojeg ovek
sebe privremeno doivljava odvojeno od svog fizikog tela. Monroova prva
knjiga Putovanja izvan tela je fascinantno i zapanjujue putovanje kroz mnoge
godine eksperimentisanja s tim neuobiajenim stanjem svesti. Njegova druga
knjiga Daleka putovanja je putopis kroz njegova naknadna istraivanja i
ukljuuje njegove zakljuke o prirodi onoga to je poeo zvati nematerijalni
svet. Njegova prvobitna izvantelesna iskustva bila su spontana i neoekivana,
meutim, vremenom je razvio sposobnost da gotovo po volji naputa telo i
odlazi u sopstvene pustolovine u nematerijalnim dimenzijama. U mnogim
izvetajima sa njegovog instituta postoje intrigantni opisi vremena provedenog
u ivotu posle smrti, odnosno u meuivotu, periodu izmeu dva ivota. Dr
Karlos Alvarado, istraiva na Univerzitetu Virdinija, koji prouava
fenomen izvantelesnih iskustava smatra: Reinkarnacija je jedan oblik
preivljavanja telesne smrti, meutim togod se vrati moralo je u nekom
trenutku egzistirati i mora postojati trenutak prelaza izmeu linosti broj jedan i
linosti broj dva. Prema tome mogli bismo da spekuliemo da u nekom trenutku
kada umrete morate da budete izvan svog tela pre nego to se ponovo
inkarnirate. To mesto ili stanje moglo bi biti isto kao i kod ljudi koji su imali
izvantelesna iskustva. Zapravo, duhovne tradicije u osnovi govore o smrti kao
trajnom izvantelesnom iskustvu. Prema tome, ako prihvatite takve ideje, tada
postoji jasna veza s pojavama kao to je reinkarnacija.

Opisi izvantelesnih iskustava i opisi iskustava na ivici smrti imaju mnoge

slinosti s opisima meuivota iz istraivanja reinkarnacije. Jedna studentkinja
medicine koja je radila sa Dimom Takerom napravila je poreenje izvetaja
burmanske dece koja se seaju razdoblja izmeu ivota s izvetajima budista
koji su imali iskustva na ivici smrti. Otkrila je da su opisi vrlo slini, postoji
razdoblje zadravanja kraj tela, esta je pojava posmatranja sahrane, postoji
razdoblje ekanja da se rasporedite, odnosno ekanja da izaberete novi ivot, i
postoji period ulaska u novi ivot. U svojoj knjizi ivot pre ivota Taker
pie da se od 217 dece iz arhiva Univerziteta Virdinija koja su se seala
vremena provedenog u razdoblju izmeu ivota, 112 dece prisetilo se da su
barem privremeno iveli u drugom svetu, 45 ih je govorilo o seanjima na
svoje zaee ili roenje, a 69 ih je reklo da su svedoili sahrani prethodne
linosti.

7
Postoje razliita seanja na taj period, neki govore o drugim planetama, drugim
svetovima, neki se seaju kako su videli svetlo, da su ili prema njemu i zatim
se ponovo rodili, neki se seaju da su prolazili kroz tunel i potom se sreli s
Bogom, neki govore o vremenu provedenom na nebesima i o tome ta su
radili dok su tamo boravili. Jedna od najeih tema u izvetajima o ivotu posle
smrti je ono to se esto naziva pregled ivota. Kenet Ring, autor knjige Na
putu prema Omegi, analizirao je iskustva na ivici smrti iz celog sveta i uoio je
da je pregled ivota jedna od pojava o kojoj se najee izvetava. Obino se
sastoji od retrospektive itavog ovekovog ivota. Pregledi ivota su esti u
iskustvima na ivici smrti i regresijama u prole ivote, meutim slabo se
spominju u izvetajima dece. To iskustvo moe biti pozitivno, ali i vrlo
neugodno, jer tokom pregleda ivota ovek nije sposoban za uobiajene
odbrambene mehanizme ega. Nije mogue samozavaravanje ili pretvaranje. U
mnogim pogledima se slae s tradicionalnim opisima o tome da se dua
pojedinca posle smrti suoava s nekom vrstom suda, iako smo u ovom sluaju
sudije sami. U Tibetanskoj knjizi mrtvih se ak spominje Ogledalo karme
koje se stavlja pred duu i u kojem se jasno vide dela iz prolog ivota.

Jo neto o emu esto govore ljudi koji se seaju stanja izmeu ivota je da su
tada bile prisutne vie sile ili vie inteligencije. Ponekad ta prisutnost poprimi

8
oblik svetlosti, oseanja ljubavi ili svetlosnog bia. Takoe, tu je odbor za
procenukoji se sastoji od uitelja ili boanstava tri egipatska boga, dvanaest
mudraca, tri oblika Isusa ili Krine, nekoliko severnoamerikih svetaca itd. To
je vrlo esta pojava kod regresija u prole ivote, seanja dece na razdoblje
izmeu ivota i iskustava na ivici smrti. Ti odbori za procenu pomau pojedincu
pri procenjivanju njegove karmike situacije i odabiru sledeeg roenja.
Meutim, potrebno je biti oprezan prilikom zakljuivanja jer je u tim iskustvima
prisutan subjektivan element. Hriani vide Isusa, Indijci Krinu, takoe u
srednjem veku ta iskustva su bila puna prizora raja i pakla, te je dua bila
podvrgnuta muenjima zbog greha, u skladu sa tadanjim verovanjima. Takoe
izvetaji samo daju uvid u mali deo procesa smrti, odnosno reinkarnacije zbog
naeg ogranienog vida u tom drugom svetu. I zato mnogi naunici smatraju da
to iskustvo, te opise stvara sam ovek, da je to odraz naih sopstvenih mentalnih
konstrukcija.Veliki indijski filozof i mudrac Sri Aurobindo izgradio je sloenu
metafiziku nematerijalnih svetova, mentalni nivo je mesto gde je tkivo
stvarnosti vrlo podlono delovanju misli. U ovom svetu postoji ne samo
mogunost velikog, trajnog i snanog zadovoljstva koje je ogranienom
ljudskom umu gotovo nezamislivo, nego i mogunost jednake goleme patnje.
Tu je dakle smeten na najnia nebesa i svaki pakao sa tradicijom i matom,
koja je mamila i zastraivala ljudske umove od najranijeg vremena.

U Monroovim izvetajima, kao i u njegovoj knjizi Daleka putovanja opisuje se

jo da je komunikacija u tim svetovima telepatska i neverbalna: Neverbalna
komunikacija... neposredno i trenutno iskustvo ili trenutno znanje preneseno od
jednog inteligentnog sastava drugome. Svedenborg je u svom klasiku Raj i
pakao nebesa opisao kao mesto u kojem ljudi govore iz svojih misli, tako da
je tu prisutna neka vrsta misaonog govora, odnosno ujne misli. Takoe se
govori i o tome da je nain putovanja u tom svetu povezan s odnosom i
povezanosti koju imamo s ljudima. Dr Erik Veis, profesor na kalifornijskom
Institutu integralnih istraivanja, smatra da se astralnim svetom kree tako to se
preusmeravaju misli i oseanja. Usredsreenou na oseanje i odreeno
seanje na neku osobu istog trenutka doe do komunikacije ili prisutnosti te
osobe.

Na Kraljevskom koledu u Londonu odvija se revolucija na podruju

tanatologije, naunog prouavanja smrti. Dr sci. Piter Fenvik sprovodi
eksperimente povezane s fenomenom do kojeg dolazi izmeu 24 i 48 sati pre i
posle smrti, te u samom trenutku smrti. Usredsredio se na vizije ljudi koji su

9
leali u krevetu i razgovarali s preminulim lanovima porodice koji su doli da
ih prime. Takoe, istrauje koincidencije koje ukljuuju preminule osobe koje je
neko kontaktirao samo da bi im rekao da su preminuli. Povrh toga, ispituje
lanove porodice koji su videli sene oko kreveta preminulih i opazili da je soba
postala mnogo svetlija u trenutku smrti osobe. Zakljuio je da su te pojave
veoma este, u visokom postotku sluajeva.

Izraz iskustvo tik do smrti odnosi se na irok spektar iskustava povezanih sa

nadolazeom smrti. Obuhvata vie moguih doivljaja, ukljuujui odvojenost
od tela, oseanja lebdenja, izrazitog straha, potpune smirenosti, sigurnosti,
topline ili potpunog raspada, te prisutnost svetlosti. O tim fenomenima obino
se izvetava poto se osoba koja je proglaena mrtvom vrati u ivot. Ta iskustva
ukazuju na postojanje ivota posle smrti. Onkolog, dr med. Defri Long
upravlja Fondacijom za istraivanje iskustava na ivici smrti. U svojoj knjizi
Dokazi o zagrobnom ivotu: nauka o iskustvima na ivici smrti dr Long iznosi
devet linija dokaza koji ukazuju na stvarnost iskustava tik do smrti i njihovu
doslednu poruku o postojanju ivota posle smrti:

1. Kristalno ista svest Nivo svesti i budnost tokom iskustava na ivici

smrti obino je via nego nivo svesti u svakodnevnom ivotu, bez obzira
na to to se iskustva tik do smrti dogaaju kada je osoba liena svesti,
odnosno kliniki mrtva. Taj visok nivo svesti za vreme fizike nesvesti
medicinski je neobjanjiv. Uz to, elementi u tim iskustvima slede isti
dosledni i logini redosled kod ljudi svih starosnih dobi irom sveta, to
pobija mogunost da su ta iskustva deo snova ili halucinacije.

2. Realistina izvantelesna iskustva Izvantelesna iskustva jedan su od

najeih elemenata iskustava na ivici smrti. Osobe u tom stanju gotovo
uvek uju ili vide realistine, stvarne zemaljske dogaaje. Kada osoba
koja je to doivela ili neko drugi pokua da proveri istinitost onoga to je
vieno, to iskustvo skoro uvek bude potvreno kao tano. ak i kada
izvantelesna opaanja obuhvataju dogaaje udaljene od fizikog tela,
svejedno se gotovo uvek potvrde kao tana. Ta injenica sama po sebi
iskljuuje mogunost da su iskustva na ivici smrti nerealni fragmenti
seanja mozga.

3. Pojaana ula Ne samo da veina ljudi koji su doiveli iskustvo na

ivici smrti izvetava o pojaanim ulima, nego ak i oni sa znatno

10
 oteenim vidom ili potpuno slepi izvetavaju o normalnom vidu. Ljudi
koji su potpuno slepi od roenja izvestili su o izrazito vizuelnim
iskustvima na ivici smrti. To ostaje medicinski neobjanjivo.

4. Svest za vreme anestezije Brojna iskustva tik do smrti dogode se kada

je osoba pod optom anestezijom, u vreme kada bi bilo kakvo svesno
iskustvo trebalo da bude nemogue. Iako brojni skeptici ovo pravdaju
preslabom anestezijom, ova pretpostavka zanemaruje injenicu da su
neka iskustva posledica prejake anestezije. Osim toga, ti opisi se razlikuju
od izvetaja osobe koja doivi anestetiku svest. Sadraj tih iskustava
je u osnovi jednak iskustvima na ivici smrti koja se ne dogode pod
optom anestezijom. To su daljnji vrsti dokazi da se ova iskustva
dogaaju potpuno nezavisno od funkcionisanja fizikog mozga.

5. Savreni plejbek Pregledi ivota u iskustvima na ivici smrti obuhvataju

stvarne dogaaje koji su se ranije dogodili u ivotu osobe koja prolazi
kroz iskustvo, ak i ako su ti dogaaji bili zaboravljeni ili su se dogodili
pre nego to je osoba bila dovoljno stara da ih zapamti.

6. Ponovna okupljanja porodice Tokom tog iskustva ljudi koji se

susreu gotovo su uvek preminuli i obino se radi o roacima osobe koja
prolazi kroz iskustvo, ponekad aki o roacima koji su umrli pre nego to
je osoba koja ima iskustvo na ivici smrti roena. Da je to iskustvo samo
proizvod fragmenata seanja gotovo sigurno bi obuhvatalo daleko vie
ivih ljudi, ukljuujui one s kojima je osoba nedavno bila u kontaktu.

7. Iskustva dece Iskustva na rubu smrti dece, ukljuujui vrlo malu decu
koja su premlada da bi razvila koncepte smrti, religije ili iskustava na
ivici smrti, u osnovi su identina sa iskustvima starije dece i odraslih. To
opovrgava mogunost da je sadraj iskustava na ivici smrti proizvod ve
postojeih uverenja.

8. Doslednost irom sveta Iskustva tik do smrti izuzetno su dosledna

irom sveta i u mnogim razliitim kulturama i religijama.

9. Propratni efekti Posle iskustva na ivici smrti ljudima se u ivotu esto

dogode velike promene. Ti propratni efekti su snani, trajni i pozitivni.

11
 Kao to ljudi koji su ih doiveli veruju u njihovu istinitost, iskustva na
ivici smrti su jednom reju stvarna.

Istraivanja regresije u prole ivote sastoji se od postupaka i pristupa

zasnovanih na podacima. Rezultati dolaze iz upitnika koje pre ili posle terapije
ispunjava velik broj pojedinaca sa specifinom vrstom problema, a ispunjava ih
i kontrolna grupa kako bi se pokazala njihova delotvornost. Izmeu 1985. i
1992. godine dr Hazel Dening, osniva Meunarodnog udruenja za
istraivanje regresije, prouavala je rezultate osmoro regresijskih terapeuta s
ukupno oko hiljadu pacijenata. Od 450 pacijenata, 24 odsto je izvestilo da su
njihovi simptomi u potpunosti nestali, 17 odsto da su im se simptomi poboljali,
dok je 36 odsto pacijenata izvestilo da nisu primetili poboljanje. Psihoterapeut,
dr med. Brajan Vejs je otkrio da se jedan njegov pacijent tokom svojih nonih
mora poeo priseati trauma iz prolih ivota. U knjizi pod naslovom Mnogi
ivoti, mnogi gospodari dr Vejs objanjava reinkarnaciju i svet duhova sa
psihijatrijskog stanovita.

U knjigama Melena-Tomasa BenediktaJourney Through the Light and Back

i The Hitchhikers Guide to the Other Sideautor govori o sopstvenom iskustvu
sa smru. Bio je bolestan od neizleivog karcinoma i doiveo je faktiki smrt.
On tu detaljno opisuje sve ono to su i svi ostali ljudi pomou regresije doiveli.
Izaao je iz svog tela, imao susret sa Svetlou koja je poprimala razliite
likove, poput Isusa, Bude, Krine, govorili su telepatski, dobio je informaciju da
naa verovanja tokom ivota oblikuju povratnu informaciju koju tada primamo,
i otkrio je da je doiveo susret sa svojim Viim sopstvom, nadduom svog bia,
poto je eleo da otkrije sutinu Univerzuma otkrio je svu lepotu naeg sveta i
ljudskih bia uopte. I shvatio je to nae jedinstvo sa Univerzumom, da je svet
Apsolutno ista svest ili Bog, koja doivljava Iskustvo ivota kakvo poznajemo.
Smrt ne postoji, mi smo ve spaseni, ve ivimo veno, deo smo prirodnog
sastava ivota koji se beskrajno obnavlja. Svako od nas na svoj nain istrauje
to to nazivamo ivot, a to je vrlo vano za nas ostale, jer sve to pridonosi
celini, bogatstvu ivota. I potom, poto je shvatio smisao ivota, vratio se u
svoje telo.Kada je otiao kod lekara otkrio je da je izleen, da se bolest
povukla.Meditacijom se kasnije uvek vraao u taj prostor, spontano je
doivljavao Svetlost.

12
Mediji tvrde da mogu da osete duh preminulih ljudi. Prema spiritualistikoj
terminologiji ti se duhovi nazivaju diskarnati. Slavni brazilski medij iko
Havijer napisao je vie od etiri stotine knjiga od preko esto spiritualnih
autora, i nikad nije sebi pripisao autorstvo nijedne od njih. Bio je pod snanim
uticajem radova francuskog spiritista iz 19. veka Alana Kardeka. Tvrdio je da
njegovu ruku vode duhovi koji mu diktiraju. Osim knjiga pisao je i pisma
pokojnika iji lanovi porodice su ga posetili. Godine 1991. medijske
sposobnosti ika Havijera istraio je dr Paulo Rosi. Njegova studija je
potvrdila da ga 93,3 odsto posetilaca nije ranije poznavalo, a informacije iz
pisama primljenih preko Havijera sadravale su tolike pojedinosti o
preminulima i njihovoj porodici da je prevara bila nemogua. Otprilike 62,2
odsto poruka sadravalo je vie od est relevantnih injenica, a 71,1 odsto
pisama sadravalo je detaljne informacije o preminulim osobama koje su
naknadno potvrdile njihove porodice. Godine 2004. Aleksander Moreira de
Almeida doktorirao je na brazilskom Univerzitetu u Sao Paulu na temu
spiritualistikih iskustava. Njegova studija je zasnovana iskljuivo na
spiritualistikim medijima koji slede doktrinu koju je utemeljio Alan Kardek,
jer oni svoje medijske sposobnosti ne naplauju i koriste ih samo kako bi
pomogli duhovima. Naunici su zakljuili da je veina medija razvila svoje
medijske sposobnosti tokom detinjstva, kao i da su na visokom socijalno-
obrazovnom nivou. Osim toga, meu njima su otkrili vrlo nizak nivo
psihijatrijskih poremeaja.

13
Na institutu Vinbrid u Arizoni dr Dulija Biel od 2008. godine provodi
istraivanje s medijima koje bi trebalo da demonstrira postojanje ivota posle
smrti. U osnovi ona koristi tri metode za prouavanje fenomena medijskih
sposobnosti: istraivanja usmerena na podatke, ukljuujui ispitivanja koja
proveravaju tanost informacija dobijenih od medija, istraivanja usmerena na
proces, koja prouavaju iskustvo medija za vreme trajanja njihove komunikacije
s duhovima i primenjena istraivanja u kojima se istrauje kako se informacije
mogu upotrebiti za optu dobrobit drutva. Neurolog dr Sero Felipe de
Oliveira istrauje odnos pinealne lezde i medijskih sposobnosti. Tokom
istraivanja koristi tehnike kao to su difrakcija rendgenskih zraka, raunalna
tomografija i magnetska rezonanca. Poreenjem modanog peska kod medija
i ljudi koji nisu mediji je dokazano da mediji imaju veu koliinu modanog
peska u pinealnoj lezdi. Takoe, i da mediji imaju pojaanu modanu aktivnost
i povean protok krvi u predelu pinealne lezde.

U Indiji dr Satvant Pasria, bivi profesor i naelnik Odeljenja za kliniku

psihijatriju na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje u Bangaloreu i
sadanji profesor i naelnik Odeljenja za kliniku psihologiju na Himalajskom
institutu za medicinu Dehradun, istie sluajeve ksenoglosije, tj. kada
pojedinac pone da govori jezikom o kojem nema nikakvog prethodnog znanja.
U svojoj knjizi Nemirni mrtvaci istaknuti psiholog, dr sci. Edit Fiore pie:
Ako se neija fobija trenutno i trajno ukloni priseanjem nekog dogaaja iz
prolosti, loginom se ini pretpostavka da se taj dogaaj zaista i dogodio. Kao
to objanjava dr sci. Adrijan Finkelstejn, poznati psihijatar i regresoterapeut:
Na svet ine razliiti nivoi energetskih vibracija. Te vibracije uzdiu se od
grubog nivoa naeg fizikog sveta do veoma istananog nivoa misli i
naposletku duhovne svesti. Poricanje postojanja tih viih nivoa stvarnosti ne
moemo pravdati time to, eto, uobiajene metode ne uspevaju otkriti njihove
tajne. Profesor fizike na Harvardu Lisa Rendal ima teoriju da na svemir
egzistira u svemiru mnogih viih i nevidljivih dimenzija, te da bi prirodni
zakoni u razliitim predelima tog takozvanog multisvemira mogli da budu vrlo
razliiti.

Skeptici se pitaju zato se onda ne seamo tih prolih ivota ako zaista naom
smru ne prestajemo da postojimo. Kada bismo se seali svih ili nekoliko naih
prolih ivota normalan ivot bi bio veoma teak. Sreom, ne patimo svi od
duboko ukorenjenih emotivnih problema i nije potrebna ba svima pomo u
priseanju na nae prole inkarnacije. U knjizi Boanski ivot Sri Aurobindo je

14
napisao: Zakon koji nas liava seanja na prole ivote je zakon kosmike
mudrosti koji slui, a ne kodi, svojoj evolucijskoj svrsi... Jasno i detaljno
seanje na prole ivote, mrnju, gorinu, ovisnosti, veze itd. predstavljalo bi
ogromnu smetnju: vezalo bi ponovo roeno bie uz beskoristan ciklus
ponavljanja ili prisilni nastavak njegove povrinske prolosti, te bi stajalo na
putu njegovom nalaenju novih mogunosti iz dubine duha. Postoji mnogo
toga nepoznatog u vezi sa nematerijalnim svetom, svesni smo na osnovu svih
istraivanja da postoji dimenzija stvarnosti koju jo ne razumemo. Meutim, o
domenu izmeu ivota trebalo bi razmiljati kao o dimenziji koja je u interakciji
s fizikom dimenzijom i povezana je s njom. Integralni filozof Ken Vilber u
skladu s tom koncepcijom suptilnih svetova kae: Vidimo da polja energije za
koje se mislilo da metafiziki lebde izvan materije u stvari egzistiraju tesno
povezana sa materijom. Ta suptilna polja ne mogu se redukovati na materiju, ali
nisu ni ontoloki odvojena od materije. Naunici su nali dokaze koji sugeriu
da bi mogao da postoji ivot posle smrti, meutim ne znaju kojim procesom do
toga dolazi, niti ta je svest, pa ne mogu da kau da je ivot posle smrti stvaran i
u sluaju da jeste stvaran. Moemo mi da uoimo da je u nekakvom suodnosu s
fizikim svetom, ak i pomou raznih izvetaja da razumemo mnoge
karakteristike tog fenomena, ali to se tie razumevanja njegove prave prirode i
dalje smo na nivou male dece. Kakvo god znanje da steknemo u istraivanju
nematerijalnih svetova, bez sumnje smo i dalje u poetnoj fazi uenja.

15
 LITERATURA:

1. Charu Bahri, Regresija u prole ivote drevno sredstvo

iscjeljivanja
2. Carter Phipps, Pogled u onostrano znanstveno i filozofsko
istraivanje fenomena reinkarnacije
3. Mellen-Thomas Benedict, Putovanje kroz svjetlost i natrag
4. Dr sci. Mado Martinez i dr sci. Elaine Vieira, Znanstveni
dokazi ivota poslije smrti
5. Bhagaved Gita
6. Upaniade
7. Maharii Patanali, Yoga sutra
8. Sogyal Rinpoche, Tibetanska knjiga ivota i smrti
9. Roger Woolger, Drugi ivoti, druga sopstva
(Other Lives, Other Selves)
10.Bridey Murphy, Nemirni mrtvaci (The Unquiet Dead)
11.Sri Aurobindo, Boanski ivot (The Life Divine)
12.Robert Monroe, Putovanja izvan tela (Journeys Out Of the
Body) i Daleka putovanja (Far Journeys)
13.Jim Tucker, ivot pre ivota (Life Before Life)
14.Kenneth Ring, Na putu prema Omegi (Heading Toward
Omega)
15.Jan Bremmer, Uspon i pad ivota posle smrti
(The Rise and Fall of the Afterlife)
16.Emanuel Swedenberg, Raj i pakao (Heaven and Hell)
17.Mellen-Thomas Benedict, Journey Through the Light and
Back i The Hitchhikers Guide to the Other Side
18.Jeffrey Long, Dokazi o zagrobnom ivotu: nauka o iskustvu
na ivici smrti (Evidence of the Afterlife: The Science of
Near-Death Experiences
19.Brian Weiss, Mnogi ivoti, mnogi gospodari (Many Lives,
Many Masters)

16
17