Studija o Zelenoj Ekonomiji I Odrzivom Rastu PDF

Studija o dostignuima
i perspektivama na putu
ka zelenoj ekonomiji i
odrivom rastu u Srbiji
Nacionalni izvetaj za
Svetsku konferenciju o
odrivom razvoju Rio+20,
Rio de aneiro, 2022. jun
2012. godine
Studija o dostignuima i perspektivama
na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom rastu u Srbiji
Nacionalni izvetaj za Svetsku konferenciju

o odrivom razvoju Rio+20,
Rio de aneiro, 2022. jun 2012. godine
Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 1

Napomena
Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom

razvoju u Srbiji predstavlja dokument koji je pripremljen kao podrka Vladi Srbije u
procesu priprema za Konferenciju o odrivom razvoju Rio+20 Ujedinjenih nacija, koja
se odrava u junu 2012. godine u Brazilu. Bez obzira na to to se ova studija preteno
zasniva na dokumentima koje su ve usvojile Skuptina i Vlada Srbije, ona ne predstavlja
zvanian dokument Republike Srbije.
Radni tim i saradnici na izradi Studije:

Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je bilo koordinator
projekta izrade studije, uz tehniku i finansijsku podrku organizacija UNDP i UNEP.
UNDP je podrao ukupan razvoj studije, a UNEP je sproveo kvantitativnu analizu opcija
za razvoj zelene ekonomije.
Pojedinci koji su rukovodili izradom ove studije su Anelka Mihajlov sa timom koji su
inili: Hristina Stevanovi arapina i Miroslav Tadi, Jrg Staudenmann, , Duan Stoki,
Rie Tsutsumi i Andrea Bassi.
2
Najznaajniji doprinos izradi studije dali su: Neboja Pokimica, Danijela Boani, Stamatios
Christopoulos, Jelena Simovi, Tijana Spasi, Sandra Radunovi, Milica Petrovi, Milica
Duronji, Dunja Proki, Vera Jankovi.
Izradi studije su takoe doprineli (dalje po azbunom redu): Aleksandar Jovovi, Aleksandar
Durkovi, Aleksandar Krsti, Aleksandar Manojlovi, Aleksandar Marinkovi, Aleksandar
Simi, Aleksandar Vesi, Aleksandra Janji, Aleksandra Radinovi, Aleksandra Tripi, Ana
Pua, Ana Ranitovi, Antonela Soluji, Biljana Rami, Biljana Stamenkovi, Biljana Vaskovi,
Bojan Borkovi, Bojan Kovai, Damjan urpi, Damjan Rehm Bogunovi, Dejan Leki,
Dimitrije Lili, Dragana Petrovi, Filip Jovanovi, Gordana Stojanovi, Ivonne Higuero, Jelena
Jovanovi, Jelena Ki, Jelena Milovanovi, Jovan Proti, Karlo Pukarica, Kristina Cvejanov,
Lidija Abovi, Ljiljana Veljkovi, Ljubica Pakovi, Milena Stupar, Mihailo Crnobrnja, Milan
Ivankovic, Milo Banjac, Nataa ugi-Drakuli, Rajka Vukomanovi, Ralph van der Zijden,
Rastislav Kragi, Ratko Risti, Savo ustibek, Sinia Mitrovi, Verica Jovanovi, Vesna Rodi,
Vesna Simi, Vladimir Pilipovi, Vojislavka Sati, Vukica Popadi, Zlatko Arvaji.
Izradi studije su doprinele i sledee institucije: Ministarstvo ekonomije i regionalnog

razvoja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Nacionalna komisija za UNESCO, Ministarstvo
finansija, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo
poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno
razvijenih podruja Vlada RS, Tim za socijalno ukljuivanje i smanjivanje siromatva u
okviru Vlade RS, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za hemikalije, Privredna
komora Srbije, ILO Srbija, Privredna komora Beograda, Eurobank EFG a.d. Beograd, Victoria
Consulting doo Beograd, Greentech doo Novi Sad, Sunce Kragujevac, Recan Fund, Strawberry
Energy, d.o.o , iBikeBelgrade d.o.o., JP Elektroprivreda Srbije, PD RB Kolubara d.o.o., JKP
Vodovod i kanalizacija Novi Sad, Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu,Tehnoloko-
metalurki fakultet Centar za istiju proizvodnju, Institut Mihajlo Pupin, ekspertski
tim Ambasadora ivotne sredine, Evropski pokret u Srbiji, Stalna konferencija gradova i
optina, APOS Asocijacija potroaa Srbije, Interinstitucionalna profesionalna mrea u
sektoru voda, Univerzitetski savez za ekologiju i turizam, Centar ekspertize za ekonomske
i prirodne resurse, Ambasadori odrivog razvoja i ivotne sredine, IPA projekat Tehnika
podrka za tretman medicinskog otpada u Srbiji.
Fotografije: Pavle Pavlovi

Ovu studiju citirati kao:
UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy
and Sustainable Growth in Serbia.

Odricanje od odgovornosti
Upotrebljeni navodi i predstavljanje materijala u ovoj publikaciji ne

podrazumevaju izraavanje bilo kakvog miljenja od strane Ujedinjenih
nacija i njenih entiteta u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje,
teritorije, grada ili oblasti, ili njihovih organa vlasti, niti u pogledu
odreivanja njihovih granica i graninih linija. Povrh toga, izraeni stavovi
ne odraavaju nuno odluku ili definisanu politiku Ujedinjenih nacija
i njenih entiteta, kao to ni navoenje trgovakih naziva ili procesa ne
predstavlja znak odobravanja.
4
Sadraj
1. Predgovor od strane ministra ivotne sredine, r
udarstva i prostornog planiranja Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3. Saetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4. Postojei strateki okvir za ozelenjavanje ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
5. Primeri zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
5.1. Odrivi turizam u Srbiji kao primer zelene ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
5.2. istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje
kao primeri zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
6. Strateki pravci za razvoj zelene ekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6.1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije
u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim
emisijama gasova sa efektom staklene bate. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
6.1.1. Efikasno korienje resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
6.1.2. Odriva proizvodnja i potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
6.1.3. Zelene javne nabavke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
6.1.4. Mere ekonomske i fiskalne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
6.1.5. Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
6.1.6. Inovacije za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
6.1.7. Obrazovanje za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
6.2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
6.2.1. Mere za smanjivanje siromatva i socijalnu inkluziju osetljivih grupa. . . . . . . . . . 44
6.2.2. Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti. . . . . . . . . . . 45
6.3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
6.3.1. Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
6.4. Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira
kao podrke odrivom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
6.4.1. Budetska linija za odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
6.4.2. Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
6.4.3. Institucionalni izazovi i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
6.5. Promovisanje podregionalne saradnje doprinos zelenoj ekonomiji i
odrivom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
7. Analiza scenarija u odabranim sektorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
7.1. Potranja energije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
7.2. Snabdevanje energijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
7.3. Povrine za organsku poljoprivredu i proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
7.4. Preporuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
8. Predlog potencijalnih stratekih mera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
8.1. Zakljuna razmatranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Osnovna literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

6
1. Predgovor [od strane ministra ivotne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije]
U trojnoj strukturi odrivog razvoja (drutvo, ekonomija i ivotna sredina), politika

zelenog rasta regulie mesta gde ekonomski interesi mogu biti upotrebljeni kao sredstvo
promovisanja optimalnog upravljanja ivotnom sredinom i socijalne jednakosti, i u tom
kontekstu predlau najbolje opcije za razvoj. Time strategije zelenog ekonomskog rasta
doprinose odrivom razvoju, tako to se njima kreira napredniji politiki okvir, neophodan za
ostvarivanje koncepta odrivog razvoja.
U pripremnom procesu za Svetsku Republika Srbija se nalazi na putu odrivog

konferenciju o odrivom razvoju Rio+20 razvoja jo od 2002. godine, sprovodei
johanezburki plan akcije u svojim stratekim
Ujedinjene nacije ne zahtevaju da nacionalni
dokumentima, i stalno imajui u vidu Rio
izvetaji budu uraeni po standardnom deklaraciju, Agendu 21 i tri Rio konvencije.
ablonu. Svaki od njih treba da bude specifian Pri tome se mora priznati da entuzijazam i
za zemlju, sa okvirom koji treba da obuhvati opredeljenost ka odrivom razvoju nisu u svim
posveenost, napredak i probleme zemlje u fazama imali isti intenzitet. Naroito se istiu
2002. i 2003. godina, kada je ovom procesu dat
oblastima zelene ekonomije i institucionalnog znaajan podstrek porukom tadanjeg premijera
organizovanja za sprovoenje odrivog Republike Srbije Svetskom samitu o odrivom
razvoja. Imajui navedenu instrukciju u vidu, razvoju, 2002. godine, da je ivotna sredina
Nacionalni izvetaj za Srbiju je usredsreen prioritetna i znaajna podrka ekonomskom
razvoju, kao i 2009. i 2010. godina, u kojima
na analizu zelene ekonomije, upotpunjenu
se moze istai potvrda posveenosti Srbije
znaajnim poglavljem posveenim izazovu odrivom razvoju od strane predsednika drave
efikasnog institucionalnog organizovanja za Srbije na Samitu o milenijumskim ciljevima
sprovoenje odrivog razvoja. razvoja..
Na UN konferenciji o ivotnoj sredini i

razvoju, koja je u junu 1992. godine1 odrana u Rio de aneiru, kao i na Svetskom samitu
Ujedinjenih nacija o odrivom razvoju odranom tokom avgusta i septembra 2002. godine 2 u
Johanezburgu, Republika Srbija je uestvovala kao Savezna Republika Jugoslavija. Od 5. juna
2006. godine, Republika Srbija deluje kao nezavisna i suverena drava3.
1 ef delegacije bio je tadanji savezni ministar za ivotnu sredinu dr Mihailo Buri (pored predstavnika savezne drave
i Republike Crne Gore, u delegaciji je Republiku Srbiju predstavljao tadanji ministar zatite ivotne sredine Srbije dr
Pavle Todorovi).
2 Imenovani ef delegacije je bila tadanja ministarka za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine Srbije dr Anelka
Mihajlov (pored predstavnika savezne drave i Republike Crne Gore, u delegaciji Republike Srbije bili su i Aleksandar
Vesi i dr Stojan Jevti, savetnici).
3 Predstavljajui pravnog naslednika Savezne Republike Jugoslavije i Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora.

Pripremne aktivnosti za Konferenciju o odrivom razvoju 2012. godine obuhvataju4:
aktivno uee delegacije Srbije na razliitim

meunarodnim dogaajima, kao to su sastanci Ministar nadlean za oblast ivotne
sredine Republike Srbije predsedavao
u okviru UNECE (Ekonomska komisija Ujedinjenih
je Upravnim savetom UNEP-a i
nacija za Evropu), UNEP (Program Ujedinjenih Globalnim ministarskim forumom za
nacija za ivotnu sredinu), UNEP GC / GMEF ivotnu sredinu (20092011), kada je
(Upravni savet / Globalni ministarski forum za zapoet Beogradski proces, usmeren
ivotnu sredinu), UN-CSD (Komitet za odrivi ka jaanju meunarodnih institucija
u oblasti ivotne sredine i njihove
razvoj Ujedinjenih nacija), UNESCO (Organizacija meusobne povezanosti.
Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i
kulturu),
predsedavanje 5 Upravnim savetom UNEP-a
i Globalnim ministarskim forumom za ivotnu sredinu (20092011) i posveenost
procesu jaanja i reformisanja meunarodnih institucija u oblasti ivotne sredine
(Beogradski proces),
organizovanje podregionalnog Seminara o zelenoj ekonomiji i odrivoj potronji i
proizvodnji, koji je odran u aprilu 2011. godine u Beogradu,
organizovanje dogaaja na visokom nivou u septembru 2011. godine, Foruma Srbija
Evropska unija, sa razliitim tribinama i panel-diskusijom o odrivom razvoju i zelenoj
ekonomiji,
organizovanje nacionalnih seminara6 posveenih pripremi dokumenata za Rio+20,
tokom novembra 2011. i maja 2012. godine,
organizovanje podregionalne konferencije (marta 2012. godine) Jadransko-jonskog
regiona (Jadransko-jonska inicijativa) i Crnomorskog regiona (Organizacija za
crnomorsku ekonomsku saradnju),
organizovanje regionalne konferencije ivotna sredina ka Evropi u susret Rio+20
EnE12 (maja 2012. godine) kao dogaaja razmene znanja (learning event) u okviru
pripreme za Rio+20.
Republika Srbija je pripremila viziju za Rio+20 na osnovu inicijalnih pripremnih aktivnosti i

nacionalnih strategija i dokumenata, ukljuujui ali ne ograniavajui se na implementaciju
Strategije odrivog razvoja, Strategije za pristupanje EU, Strategije aproksimacije u oblasti
ivotne sredine, stratekih dokumenata za smanjenje siromatva, Plana implementacije
za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja, Nacionalnog programa zatite ivotne sredine,
Strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, Strategije razvoja energetike do
2015. godine, Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2015. godine za period
od 2007. do 2012. godine, Prvog akcionog plana za energetsku efikasnost do 2012. godine,
4 Za vie informacija posetiti internet prezentaciju Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Republike Srbije (www.ekoplan.gov.rs).
5 Ministar za ivotnu sredinu i prostorno planiranje Srbije dr Oliver Duli predsedavao je Upravnim savetom UNEP-a od
2009. do 2011. godine.
6 Od oktobra 2011. godine, Kancelarija UNDP u Srbiji podrava pripreme Srbije za Rio+20.
8
Strategije zatite biodiverziteta, Strategije upravljanja otpadom za period 20102019. g.,
kao i analiza u vezi sa sprovoenjem multilateralnih sporazuma o ivotnoj sredini i energetici
koje je Srbija ratifikovala.
Republika Srbija veruje da e Rio+20 doprineti Preporuke (date u poglavljima

daljem razvoju mehanizama za partnerstvo sa svim 710 ovog dokumenta) se odnose
zainteresovanim stranama, a posebno da e motivisati na izmenu ekonomskog pejzaa
na nain kojim e se primeniti
poslovni sektor da ulae u eko-inovacije i da racionalno
koncept odrivog razvoja.
koristi resurse i energiju. Civilno drutvo e biti
podstaknuto da uestvuje u procesima donoenja
odluka, a naune i obrazovne organizacije da obezbede
visok nivo naunog rada i ekspertize, dok e naroita
panja biti posveena socijalno ugroenim grupama
(kao to su mladi, ene, nezaposleni i ruralne zajednice, posebno u izolovanim oblastima
poput planinskih regiona) da utiu na procese koji doprinose odrivom razvoju.
Srbija shvata da u cilju doprinosa harmonizaciji

socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije Nacionalni izvetaj za Srbiju
u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja sadri Studiju o zelenoj ekonomiji,
dopunjenu sa analizom i
praenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene preporukama za institucionalni
bate, kao i budui da je zemlja sa nizom specifinosti okvir.
za nju predstavlja veliki izazov da realizuje principe zelene
ekonomije kao sredstva za dostizanje odrivog razvoja.
Nacionalni izvetaj i Studija o zelenoj ekonomiji pokazuju
da je Srbiji potrebna podrka, ukljuujui i finansijsku
podrku, u naporima da razvija svoju privredu i drutvo
u celini na ovim principima.
Nacionalni sintezni
izvetaj
U 2012. godini, kada se odrava Svetska konferencija
o odrivom razvoju u Brazilu, fokus Srbije nije na
kvantitativnim pokazateljima, ve na viziji i strategiji.
Studija o
zelenoj
Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine ekonomiji
u Brazilu, ovaj dokument treba aurirati i unaprediti
na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji
budu usvojeni. Sa tim ciljem, u zakljunom poglavlju
su predstavljene sistematizovane preporuke koje su
identifikovane u ovoj studiji i nacionalnom izvetaju o zelenoj ekonomiji.

2. Uvod
Ova studija o zelenoj ekonomiji i odgovarajuem
institucionalnom organizovanju ima za cilj podsticanje UNEP definie zelenu ekonomiju na
sledei nain:
ozelenjavanja glavnih sektora ekonomije, Ekonomija iji rezultati dovode do
usmeravanje javnih i privatnih odrivih investicija na poboljanja ljudskog blagostanja i
nisku potronju ugljenika i efikasno korienje resursa, socijalne jednakosti, dok znaajno
uveanje zelenog zapoljavanja, kao i postizanje smanjuje rizike po ivotnu sredinu.
ostalih srodnih socijalnih ciljeva.
U okviru istraivanja predstavljenih u ovoj studiji

posebna panja je posveena identifikaciji potencijalnih sinergija (prvenstveno regulatornih),
radi pojednostavljenja i izbegavanja institucionalnog preklapanja procedura ozelenjavanja
ekonomije u Srbiji. Zelena ekonomija nije usmerena protiv ekonomskog rasta, naprotiv, ona
treba da predstavlja novi zamajac rasta i generator novih, kvalitetnih radnih mesta, kao i
neophodnu strategiju za smanjenje postojeeg siromatva.
Sve je vie dokaza da ozelenjavanje ekonomije niti smanjuje stvaranje nacionalnog

dohotka, niti utie na smanjenje mogunosti zapoljavanja. Mnogi sektori vezani za zelenu
ekonomiju na svom primeru dokazuju da se u okviru njih mogu ostvariti znaajne investicije i
veliki ekonomski rast i zapoljavanje. Da bi se integrisali ekonomski, socijalni i aspekt ivotne
sredine u odrivom razvoju, rast koji se ostvaruje morao bi biti inkluzivan i zelen. Klju je,
svakako, u ostvarivanju povoljnih uslova za tranziciju ka zelenoj ekonomiji i na tom planu se
moe jo mnogo uraditi, pre svega stvaranjem odgovarajueg okruenja i praktine politike,
za koje je u ovom dokumentu izvreno utvrivanje prioriteta, po kriterijumu integracije
politike razliitih sektora.
3. Saetak
Ova studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom
razvoju u Srbiji uraena je kao inicijalni dokument na ovu temu. Vano je naglasiti da, ak
ni na globalnom nivou, jo nema jedinstvene, opteprihvaene definicije termina zelena
ekonomija. U procesu izrade ove studije oslanjali smo se na definiciju zelene ekonomije koju
je dao UNEP7, uz uzimanje u obzir i definicije koju je dala Meunarodna trgovinska komora
(ICC)8.
7 United Nations Environment Programme (UNEP), Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and
Poverty Eradication (2011).
8 Ten conditions for a transition toward a Green Economy, Prepared by the ICC Commission on Environment and Energy
Task Force on Green Economy, Doc. No. 213-18/7 8 th Dec. 2011.
10
Koncept zelene ekonomije se promovie kao sredstvo koje dravama moe pomoi na
putu dostizanja odrivog razvoja. Svet je bio oevidac toga da je ekonomski rast, premda je
podigao milione ljudi iz siromatva, esto bio sproveden na raun ivotne sredine i socijalnih
aspekata i nije obezbedio dobrobit svima. Decenije u kojima su nove vrednosti i blagostanje
stvarani na principima i uz korienje tradicionalnih ekonomskih modela nisu uspele da se
izbore sa pojavama drutvene marginalizacije i prekomerne potronje resursa. Neophodno
je osigurati da ekonomski rast obezbedi dobrobit i drutvu i ivotnoj sredini u celosti.
Odrivost i dalje ostaje prvorazredni dugoroni cilj, ali se dodatni napori moraju usmeriti ka
ostvarivanju koncepta zelene ekonomije ukoliko se taj cilj eli dostii9.
Odrivi razvoj predstavlja krovni, holistiki koncept i paradigmu koja povezuje ekonomiju,
drutvo i ivotnu sredinu, unutar koje se strategije zelenog rasta mogu smatrati
odgovarajuim doprinosom za praktine politike. Imajui ovo u vidu, jasno je da zelena
ekonomija predstavlja neto znatno konkretnije od odrivog razvoja.
Dokument je uraen sa irokim ueem

svih relevantnih subjekata na nacionalnom i
meunarodnom nivou. U poglavlju 4 evidentirani Radna grupa za zelenu ekonomiju
Meunarodne trgovinske komore definie
su postojei strateki okviri koji su relevantni za zelenu ekonomiju na sledei nain:
ozelenjavanje ekonomije u Srbiji. Poslovna zajednica smatra da je termin
zelena ekonomija ugraen u iri koncept
Izrada liste primera zelene ekonomije, koji se odrivog razvoja. Zelena ekonomija se
opisuje kao ekonomija u kojoj ekonomski
trenutno realizuju u zemlji, pokazuje razliite
rast i ekoloka odgovornost funkcioniu
nijanse zelene boje u procesu ozelenjavanja zajedno jaajui se uzajamno, i istovremeno
ekonomije u Srbiji. Argumentujui ideju10 da podravajui napredak drutvenog razvoja.
bi bilo praktine koristi od razvoja pomonog Biznis i industrija imaju kljunu ulogu u
instrumenta procene uticaja aktivnosti na pruanju ekonomski odrivih proizvoda,
procesa, usluga i reenja koji su potrebni za
odrivi razvoj, radi indikacije odrivosti razvoja, prelazak na zelenu ekonomiju.
predstavljen je indikativni simbol semafora za
zelenu ekonomiju. Za evidentirane primere u
Srbiji u 2012. godini (poglavlje 5, kao i u drugim
poglavljima gde se potkrepljuje argumentacija) moe se rei da pripadaju primerima koji
karakteriu ozelenjavanje ekonomije.
Ova studija o zelenoj ekonomiji i odgovarajuoj institucionalnoj organizaciji uraena je sa

namerom pokretanja odrive proizvodnje i odrivih investicionih ciklusa, uz proces socijalne
inkluzije i smanjenje nezaposlenosti. Na osnovu ustanovljenog stanja, u procesu izrade
9 Odriva proizvodnja i potronja i zelena ekonomija, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije i Privredna
komora Srbije, publikacija realizovana uz podrku vedske agencije za razvojnu saradnju (Swedish International
Development Agency Sida) putem projekta Podrka sprovoenju Nacionalne strategije odrivog razvoja Republike
Srbije, Beograd (2011).
10 Republic of Serbia Contribution to the zero draft of the outcome document (2011/2012); available at http://www.
uncsd2012.org/rio20/index.php?page=view&type=510&nr=115&menu=115
http://www.ekoplan.gov.rs/en/Rio-20-102-p1-list.htm?_sector_id=6&_sm_id=110

ovog dokumenta prepoznati su i u poglavlju 6 detaljnije objanjeni sledei strateki pravci za
razvoj zelene ekonomije u Srbiji:
1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti

efikasnog korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova
sa efektom staklene bate11 (koja ukljuuje efikasno korienje prirodnih resursa
i energije, princip odrive proizvodnje i potronje, zelene javne nabavke, reforme
ekonomske i fiskalne politike koje e uspostaviti adekvatne signale za trite, mere
u pravcu ekonomije sa niskom potronjom ugljenika, obrazovanje i inovacije za odrivi
razvoj, itd.);
2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva (ukljuujui mere za smanjivanje

siromatva i neusklaenosti prihoda, borbu protiv nejednakosti, podrku otvaranju
novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, sa naroitim akcentom na socijalnoj
inkluziji osetljivih grupa);
3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine (ukljuujui promovisanje investicija u

infrastrukturu koja podrava sve aspekte odrivog razvoja, od otvaranja novih radnih
mesta do zatite ivotne sredine, podrku jaanju strunih kapaciteta, itd.);
4. Definisanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom

razvoju (ukljuujui postojanje obavezne budetske linije za odrivi razvoj u svakoj
kljunoj instituciji, uvoenje sistema analize uticaja na odrivi razvoj, promovisanje
stabilne institucionalne organizacije uz finansijski okvir za odrivi razvoj);
5. Promovisanje podregionalne saradnje (preko procesa poput Jadransko-jonske

regionalne inicijative, saradnje u Dunavsko-karpatskom regionu, Sporazuma o
regionalnom tritu energije, projekti bilateralne razmene znanja i ekspertize meu
zemljama kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji, itd.).

Uspostavljanje stabilne institucionalne organizacije za dostizanje odrivog razvoja (i
zelene ekonomije, kao sredstva za dostizanje odrivog razvoja), predstavlja veliki izazov na
svim nivoima. Za odrivu budunost su potrebne stabilne, efikasne, strune i operativne
institucije i administracija, koje nisu podlone potresima prilikom politikih promena.
Dat je predlog za institucionalnu organizaciju za odrivi razvoj u Srbiji, koja uzima u obzir
realnost situacije i ima potencijal da bude dugorona i uspena. Predloeni institucionalni
sistem se sastoji od: unapreenja rada postojeeg Saveta za odrivi razvoj, Savetodavnog
odbora Vlade, Sekretarijata saveta, Savetodavno-naunog odbora Saveta za odrivi razvoj,
Radne grupe Saveta za odrivi razvoj i Biroa. Neophodno je dalje razvijanje institucionalnog
okvira i unapreenje koordinacije procesa socijalne inkluzije. U tom smislu, neophodno
je koordinacionu funkciju Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva uiniti
11 U okviru napora da se reprodukuje inicijativa European Union Flagship u okviru strategije Evropa 2020.
12
odrivom. Unutar samih ministarstava potrebno je definisati kontakt osobe (fokalne
take) nadlene za odreene meunarodne sporazume i procese, zelenu ekonomiju, odrivi
razvoj i odrivo korienje prirodnih resursa. Potrebno je uspostaviti sistemske mehanizme
planiranja, koordinacije primene, praenja i evaluacije politika na nivou Vlade. U tom
pogledu, bie posebno vana uloga Generalnog sekretarijata Vlade, od kojeg se oekuje da
obavlja vane zadatke koordinacije, uspostavljanja i primene javnih politika na republikom
nivou.
U poetnoj fazi implementacije predloenog institucionalnog povezivanja, potrebno je

razraditi procedure rada svake od navedenih struktura (kako na nivou Vlade, tako i unutar
kljunih ministarstava), razraditi plan unapreenja procesa iz okvira zelene ekonomije
posredstvom Saveta za odrivi razvoj, kao i za unapreenje procesa socijalne inkluzije
posredstvom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Treba ojaati i kapacitete Narodne skuptine Republike Srbije, odnosno njenih odbora. Iako
u Skuptini Srbije nije osnovan Odbor za odrivi razvoj, postoje odredbe na osnovu kojih
se aktivnosti postojeih odbora mogu usmeriti i na oblast odrivog razvoja, ime se mogu
otvoriti mogunosti meusobne saradnje odbora, kao i odravanja zajednikih sednica
Odbora za pitanja od zajednikog interesa. Do uspostavljanja operativnih mehanizama
za funkcionisanje Grupe odbora za odrivi razvoj, potrebno je iskoristiti ovlaenje
predsednika Narodne skuptine da, na predlog radnog tela, moe angaovati naune ili
strune institucije, kao i pojedince, za pruanje podrke u radu na pitanjima odrivog razvoja,
koja su u nadlenosti Narodne skuptine kao aktivnosti od javnog interesa.
Neophodno je dalje usaglaavanje politike finansiranja lokalnih samouprava, razvoja

informacionih sistema (to podrazumeva prikupljanje i razmenu informacija), jaanja
njihovih kapaciteta i potpunijeg sprovoenja reformi u procesu socijalne inkluzije i smanjenja
siromatva, sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja i lokalnih ekolokih akcionih
planova, i dr.
Analiza moguih scenarija za sektore obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i

poljoprivrede prikazana je u poglavlju 7.
Strateki ciljevi ovog dokumenta dati su u poglavlju 8. Sistematizovane su preporuke u

okviru prioritetnih stratekih pravaca, usredsreene na srednjoronu (i dugoronu) tranziciju
ka zelenoj ekonomiji.
Zakljuna razmatranja su usredsreena na neophodne mere koje bi trebalo sprovesti da bi

ekonomski razvoj u Srbiji imao odlike odrivog razvoja i izraeniju zelenu boju u zeleno-
ekonomskom konceptu.
Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba
aurirati i unaprediti na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni.

Sa tim ciljem, u zakljunom poglavlju su predstavljene sistematizovane preporuke koje su
identifikovane u ovoj studiji i nacionalnom izvetaju o zelenoj ekonomiji.
Preporueni koraci za poboljanje zakonskog okvira sadre: unapreenje i prilagoavanje

zakona konceptu zelene ekonomije, podrku efikasnijoj primeni zakona, podrku
zakonodavno-proceduralnom uspostavljanju indikatora odrivosti razvoja predloenih
u ovoj studiji (kao jednog od kriterijuma pri donoenju odluka o finansiranju projekata iz
svih sektorskih oblasti), podrku implementaciji multilateralnih i regionalnih ugovora
koji doprinose razvoju, kao i podrku razvoju novih multilateralnih i regionalnih ugovora i
sporazuma (npr. za odrivi razvoj dinarskih i balkanskih planina), ukoliko imaju potencijal
ojaavanja makroregiona.
Preporueni koraci za dalje usmeravanje stratekog planiranja ukljuuju: nakon Konferencije

o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba unaprediti analizom
zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni i pripremiti Nacionalni strateki
plan za zelenu ekonomiju, u skladu sa potrebama. Pored toga, neophodno je sprovesti
horizontalnu analizu svih relevantnih usvojenih strategija i zakonskih reenja, sa fokusom
na doprinosu ozelenjavanju ekonomije i odrivom razvoju, i sa predlogom potrebnih
izmena u cilju harmonizovanog i sinergetskog pristupa. U okviru daljih koraka neophodno
je i pripremiti nacionalni program za unapreenje efikasnosti zelenih javnih nabavki, a
takoe i pripremiti uslove za sprovoenje razvoja mera ekonomske i fiskalne politike za
ozelenjavanje ekonomije, kao i preispitati fiskalnu politiku sa ciljem stimulisanja otvaranja
novih radnih mesta.
Na bazi studije o zelenoj ekonomiji, potrebno je pripremiti nacionalni akcioni plan za odrivu
proizvodnju i potronju, za period od najmanje deset godina. Potrebno je sprovesti i dodatnu
reviziju Strategije o istijoj proizvodnji, kao i odgovarajuu reviziju Nacionalne strategije
odrivog razvoja kako bi odraavali zakljuke i odluke konferencije Rio+20. Neophodno
je i sprovesti planiranje razvoja, proizvodnje i primene domae opreme, osposobljavanje
potrebnih struka za adekvatno funkcionisanje sistema u okviru ozelenjavanja ekonomije,
kao i pruanje podrke efikasnijem razvoju odrivog turizma putem zelenog ugostiteljstva,
zelene destinacije, zelene usluge, promociju ekoloki svesnog korisnika turistikih usluga
i permanentno osavremenjivanje Strategije razvoja turizma na osnovu ovih principa.
Potrebno je obezbediti i adekvatnu dostupnost javnih finansija, ali i izvora privatnog
finansiranja, tako da niz stratekih alata moe biti efikasno primenjen. Vano je istai i da
je neophodno ohrabriti i pokrajinsku i lokalnu samoupravu, putem zakonskih okvira, da u
svojim budetima predvide posebnu budetsku liniju za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj
(namenski, npr. za realizaciju lokalnih strategija odrivog razvoja).
Preporueni koraci za poboljanje institucionalnog okvira ukljuuju: podrku razradi i

ostvarivanju uslova za institucionalno organizovanje, predloenih u okviru ovog dokumenta
(detalji su dati u poglavlju 6.4.3); unapreenje efikasnosti institucionalnog organizovanja
za odrivi razvoj putem izmene zakona. Potrebno je ojaati i podrati rad Saveta za odrivi
14
razvoj i njegovih radnih tela, ojaati i podrati rad Socijalno-ekonomskog saveta i njegovih
radnih tela, ojaati ekspertsku podrku zajednikim sednicama odbora u Narodnoj skuptini,
sa ciljem ostvarivanja parlamentarnog uticaja na odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. Potrebno
je podrati kontinualnu obuku vladinih slubenika po pitanju razvoja i implementacije
multilateralnih ugovora u oblasti ivotne sredine, obezbediti podrku i adekvatnu obuku za
fokalne take razliitih konvencija, kao i razvoj mehanizama za funkcionalno povezivanje.
Takoe je vano razviti operativne mehanizme institucionalnog povezivanja za ostvarivanje
regionalne saradnje.
Kljuna preporuka za poboljanje implementacionih kapaciteta je da se ostvare uslovi

potpunog sprovoenja usvojenih zakona i strategija.
Vano je i naglasiti da se Srbija nalazi u osetljivom regionu, koji ukljuuje i osetljivost na

klimatske promene i uestalost prirodnih nepogoda.
Sredstva za sprovoenje ovog dokumenta i rezultujuih preporuka su ili ve sadrana u

dokumentima na koje se ova studija oslanja, ili e biti sadrana u razvojnim dokumentima
ija je izrada preporuena u okviru ovog dokumenta (u razliitim sektorima delovanja).
Oekivana, neophodna i neizbena ulaganja u ivotnu sredinu12, kao i u izbegavanje
negativnih efekata i prilagoavanje na klimatske promene, u kombinaciji sa adekvatnim
merama promovisanja socijalne inkluzije, treba shvatiti kao pokretae zelenog (i odrivog)
razvoja i kao poetnu investiciju, a nikako kao izdatke.
Simptomi ekonomske krize dananjice daju signale da se dugoronom procesu oporavka

mora pristupiti sistematski, na lokalnom, nacionalnom, podregionalnom, regionalnom i
globalnom nivou. Ovaj dokument potvruje opredeljenost Republike Srbije da doprinese
dogovoru zemalja sveta na Svetskoj konferenciji o odrivom razvoju 2012. godine, i
predstavlja osnovu za dalju razradu i sprovoenje predvienih aktivnosti nakon konferencije.
12 National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u
oblasti ivotne sredine (2011)

4. Postojei strateki okvir za ozelenjavanje ekonomije
Osnovni pravci razvoja Republike Srbije definisani su krovnim stratekim
dokumentima u koje spadaju: Nacionalna strategija odrivog razvoja, Nacionalna
strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara, Strategija za smanjenje siromatva
u Srbiji, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva, Nacionalni
Milenijumski ciljevi razvoja, Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije,
Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Nacionalni program
zatite ivotne sredine, Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti
ivotne sredine, Strategija razvoja energetike do 2015. godine, Program ostvarivanja
Strategije razvoja energetike do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Prvi akcioni
plan za energetsku efikasnost do 2012. godine, Inicijalna nacionalna komunikacija, itd. Pored
navedenih, prisutan je i odreeni broj strategija iz sektora ivotne sredine i energetike, kao i
znaajan broj sektorskih strategija (u oblasti zapoljavanja, obrazovanja, socijalne zatite,
zdravlja, itd.) koje sadre mere za unapreenje poloaja osetljivih grupa.
16
5. Primeri zelene ekonomije
U okviru izrade ovog dokumenta osmiljen je i iroko distribuiran upitnik, sa ciljem
identifikacije i katalogizacije pozitivnih primera zelene ekonomije koji su ve prisutni
u praksi, a koji su tek sada putem ovog procesa prepoznati kao primeri dobre prakse u
ozelenjavanju ekonomije.
Vano je naglasiti da bi predstavljene aktivnosti Obnavljanje voznog parka gradskih autobusa

trebalo da poslue iskljuivo kao primeri, i da u gradovima u Republici Srbiji
nipoto ne sadre sve aktivnosti koje spadaju
u oblast zelene ekonomije u Srbiji. Njihova Autobuski vozni park u Republici Srbiji
svrha je da podstaknu dijalog i diskusije tokom sastoji se od preko 8000 autobusa. Od toga,
vozni park gradskih autobusa ini oko 4100
konferencije Rio+20, da informiu delegaciju autobusa, pri emu veoma mali broj autobusa
Republike Srbije i da poslue kao osnova daljih koristi komprimovani prirodni gas, dok se
aktivnosti nakon zavretka konferencije. biodizel ne koristi kao pogonsko gorivo.
Zamena voznog parka moe da se odvija po

Vano je istai i da mnogi subjekti koji sprovode vie scenarija.
odreene aktivnosti koje spadaju u primere
dobre prakse u okviru zelene ekonomije, Procenjuje se da je za nabavku 4100 autobusa
date aktivnosti nisu prepoznali kao takve. potrebno obezbediti oko 700 miliona , dok bi
Kao neki od takvih primera mogu se navesti se uvoenjem savremenih vozila obezbedilo
smanjenje trokova potronje energije,
upotreba stajnjaka za proizvodnju energije na odnosno trokova potronje pogonskog goriva,
farmama, uvoenje savetnika za hemikalije za za 70 miliona na godinjem nivou, odnosno
kontrolu upravljanja hemikalijama, uvoenje za oko 700 miliona u desetogodinjem
poljoprivrednog savetnika u cilju promocije periodu eksploatacije autobusa.
odrive poljoprivredne proizvodnje, uvoenje U okviru predvienih scenarija obnavljanja
tzv. pasoa za zgrade, sistema nadzora u voznog parka, u odnosu na baznu 2010.
energetici ispitivanja (energy audit), uvoenje godinu, emisija CO2 bi se najvie smanjila u
BAT posredstvom IPPC dozvole i reorganizacija okviru scenarija obnavljanja voznog parka
grupe za IPPC, regionalno planiranje upravljanja autobusima koji koriste biodizel.
otpadom.
U finalnom dokumentu nali su se samo

izabrani primeri zelene ekonomije, koji su takoe bili izabrani i u participativnom procesu
zainteresovanih strana, svrstani u dve glavne grupe:
Odrivi turizam u Srbiji, i

istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje.
18
5.1. Odrivi turizam u Srbiji kao primer zelene ekonomije
Srbija je 2002. godine u Johanezburgu kao primer odrivog razvoja predstavila odrivi
turizam, odnosno turizam postavljen na konceptu odrivog razvoja.
Tokom poslednjih nekoliko godina, razvoj

programa odrivog turizma uspostavlja
Promovisanje eko-turizma preko povezivanja se strateki. Cilj programa je da postigne
Srbije sa evropskom mreom peakih staza sledea dva kljuna rezultata:
Kroz Srbiju prolaze dva evropska peaka koridora,
E4 i E7, to doprinosi dodatnoj atraktivnosti - Na nacionalnom nivou: razvoj pravnog i
turistike ponude. Tim koridorima kreu se turisti politikog okvira za podrku diverzifikaciji
i planinari koji ele da upoznaju nove krajeve, a ruralne ekonomije putem turizma i doprinos
odreene razdaljine prelaze u celosti ili sa prekidima postizanju Milenijumskih ciljeva razvoja.
u razliitim terminima. Evropski peaki koridor
E4 polazi od Gibraltara i protee se preko Pirineja i
Kljune aktivnosti usmerene ka dostizanju
jezera Konstanca i Balaton do Srbije, gde na severnoj ovog cilja su: a) razvoj Nacionalnog
strani poinje kod Kanjie. Trasa vodi preko Carske master plana za razvoj ruralnog turizma
bare, Beograda i erdapa do kanjona Jerme, gde iNacionalnog programaruralnog razvoja; i
prelazi u Bugarsku. Koridor E7 poinje na Kanarskim
b) davanje smernica za javne investicije sa
ostrvima u Atlantiku, pa se preko Mediterana,
Andore i Francuske protee du italijanskog jezera ciljem stvaranja nacionalnih i meunarodnih
Garda i june Maarske. Zapadnim delom Srbije partnerstava izmeu javnog, civilnog i
polazi sa severa, od Palia, pa preko Baa, Novog dravnog sektora;
Sada, Zasavice, Rajca i Zlatibora, nastavlja se
do Sopotnice, avolje Varoi i Vlasine, pa sve do
najjunije planine Dukat, i nastavlja se dalje u
- Na lokalnom nivou: bolja povezanost
Bugarsku. i organizacija ruralnog turizma, putem
poboljanja kapaciteta lokalnih aktera za
Formirane su i oznaene peake staze u NP pruanje usluga i proizvodnju u skladu
Kopaonik i NP Tara, planirane su i planinarske i
sa nacionalnom strategijom. Kljune
biciklistike staze u Bajinoj Bati, staze zdravlja u
blizini Paraina, kao i peako-biciklistike staze u aktivnosti usmerene ka dostizanju ovog
Starom Slankamenu. cilja ukljuuju: a) jaanje kapaciteta
preduzetnika u ruralnom turizmu,
turistikih organizacija i udruenja graana,
i b) promocija inovativnog pristuparazvoju,
preko Lokalnih akcionih grupa (LAG) i turistikih organizacija,i davanje posebne podrke
lokalnim projektima putem Zajednikog programa UN za odriviturizam i ruralni razvoj.
Na konkursima za diverzifikaciju ruralne ekonomije putem turizma 2010. i 2011. godine,

dodeljena su bespovratna sredstva od ukupno 600.000 USD; podrano je preko 70 projekata.
Posebna panja je posveena aktiviranju ena i ugroenih kategorija drutva i podsticanju

njihovog uea u ruralnom turizmu, naroito u proizvodnji lokalnih rukotvorina i
tradicionalnim nainima proizvodnje, revitalizaciji seoskih kola i stimulisanju aktivnog

uenja i uenja u prirodi za decu i omladinu, kao i olakavanju pristupa tritu lokalnih
poljoprivrednih proizvoda, posebno onih koji potiu sa malih poljoprivrednih gazdinstava.
Neki od ostalih pozitivnih primera odrivog turizma koji se realizuju, ukljuuju:
- Meunarodnu standardizaciju plaa i marina putem sistema sertifikacije Plava

zastava13 Plaa Ada Ciganlija Savsko jezero je dobila ovaj sertifikat u 2012.
godini. Ovo priznanje predstavlja pozitivan pokretaki izazov i drugim plaama i
marinama na Dunavu i drugim rekama da steknu ovaj sertifikat;
- Oivljavanje tzv. starih zanata za novo doba, posebno u cilju poboljanja

ekonomskog poloaja nezaposlenih ena putemjaanja enskog preduzetnitva
u ruralnim podrujima. Kao pozitivni primeri u jugozapadnoj Srbiji mogu se istai
inicijative u optinama Nova Varo, Prijepolje i ajetina. Na podruju navedenih
optina formirana je mrea tri enska udruenja za proizvodnju, distribuciju i
promociju standardizovanih runo izraenih suvenira;
- Promocija biciklizma u gradovima;

pozitivni primeri su iBikeBelgrade Pitanje reavanja pravnog statusa
i biciklistika staza Eurovelo individualnih sakupljaa sekundarnih
VI, panevropski koridor koji sirovina
povezuje Srbiju sa Holandijom i
Nemakom na severu, i Rumunijom Za razliku od reciklanih centara i preduzea i
koja, radi obavljanja poslova reciklae
Bugarskom na istoku. i sakupljanja sekundardnih sirovina,
angauju zaposlene putem ugovora o radu
- Upotreba recikliranog papira za ili drugih ugovora koje predvia Zakon o
pravljenje suvenira; pozitivan radu, individualni sakupljai sekundarnih
sirovina su bez regulisanog radnog statusa,
primer je Kreativna radionica nezaposleni i bez zdravstvenog osiguranja.
Ekobeej. Oni se susreu i sa drugim problemima,
kao to su nedostatak adekvatne opreme
za rad i sredstava zatite na radu.
Ministarstvo rada i socijalne politike
prepoznalo je problem radno-pravnog i
socijalnog poloaja individualnih sakupljaa
sekundarnih sirovina i buduim izmenama i
dopunama Zakona o radu, imae se u vidu
i ova pitanja, naroito prilikom uvoenja
novih fleksibilnih oblika rada, a koji e
biti prilagoeni i njihovim potrebama i
specifinosti delatnosti koju obavljaju.
13 Nacionalni operater programa Plava zastava za Srbiju: kontakt: fee.serbia@gmail.com
20
5.2. istija proizvodnja i odgovorno poslovanje i finansiranje kao
primeri zelene ekonomije
Eko-oznaavanje
Eko-znak Republike Srbije pripada tipu I oznaka o zatiti ivotne sredine, to znai da je
dobrovoljan, na viestrukim kriterijumima zasnovan program tree strane, u okviru koga se
dodeljuje licenca za dozvolu upotrebe oznaka o zatiti ivotne sredine proizvoda. Ovakvom
oznakom se potvruje da odreeni proizvod nema negativan uticaj na ivotnu sredinu, a
takva procena se zasniva na razmatranju ivotnog ciklusa proizvoda (LCA). Oznake ovog
tipa definisane su standardomSRPS-ISO 14024. Ministarstvo ivotne sredine dodelilo je
u martu 2010. godine prvi eko-znak Republike Srbije Akcionarskom drutvu za proizvodnju
graevinskog materijala Potisje Kanjia iz Kanjie, za proizvode vueni crepovi, presovani
crepovi i proizvodi za meuspratne konstrukcije.
Unapreenje tehnologije eksploatacije lignita u RB Kolubara u cilju poveanja efikasnosti

termoelektrana i smanjenja uticaja na ivotnu sredinu
Ratifikacijom Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistone

Evrope 2006. godine, energetski sektor Republike Srbije je
postao deo evropskog trita. Takoe, u skladu sa Nacionalnim
strategijama odrivog razvoja i uvoenja istije proizvodnje, EPS i
RB Kolubara su definisali prioritetne aktivnosti za uspostavljanje
odrive eksploatacije uglja. Sutina projekta za uspostavljanje
homogenizacije je da ugalj postane roba poznatog, standardizovanog
kvaliteta, i za kopove i za termoelektrane.
Projekat je multidisciplinaran i predstavlja spoj zatite ivotne sredine, proizvodnje

elektrine energije i eksploatacije uglja. Uvoenjem sistema za ujednaavanje kvaliteta uglja
(homogenizacija) u RB Kolubara, mogue je izvriti optimizaciju procesa sagorevanja u
kotlovima TENT-a, doprineti podizanju efikasnosti i smanjenju zagaivanja ivotne sredine.
Ekonomsko-finansijski doprinos se manifestuje i u rudarskom i u energetskom sektoru.

Ukupna procenjena uteda usled uvoenja sistema upravljanja kvalitetom uglja iznosi 26
miliona /god. u energetskom sektoru, a u rudarskom sektoru 7,6 miliona /god.
Ukupna uteda u energetskom i rudarskom sektoru iznosi 36,7 miliona /god.
Procena smanjenja emisije dimnih gasova u termoelektranama PD TENT usled uvoenja

sistema homogenizacije uglja je: smanjenje emisije SO2 = 3,648 t/god., smanjenje emisije

NO2 = 21,370 t/god. i smanjenje emisije CO2 = 555,350 t/god. Homogenizacija uglja utie i
na smanjenje koliine pepela i ljake u iznosu od 3%, tako da e smanjenje koliina pepela i
ljake iznositi 885.000 t/god.
Primena biznis modela hemijskog lizinga
Hemijski lizing14 je poslovni model orijentisan MLEKARA LAZAR BLACE

na pruanje usluge koji pomera fokus sa
poveanja obima prodaje hemikalija prema Biogas postrojenje na farmi muznihkrava u selu G.
Dragua, Optina Blace, jug Srbije.
pristupu dodatne vrednosti. Smanjenje
potronje hemikalija se postie ekonomskim Mlekara Lazar upoljava 200 radnika i preko
motivisanjem proizvoaa da prenesu 3000 kooperanata, seljaka i predstavlja znaajan
ekspertsko znanje korisnicima i da zajedno sa faktor ekonomskog i socijalnog razvoja juga Srbije
njima optimizuju potronju. i ouvanja ruralnih prostora. Kompanija je dobitnik
priznanja Agro biznis lidera u Srbiji.
Ugovor o primeni poslovnog modela hemijski Primenom novih tehnologija, mlekara Lazar
lizing izmeu kompanije Knjaz Milo, kao reava problem biorazgradivog otpada sa farme i
korisnika hemikalija, kompanije Ecolab kao proizvodnog procesa mlekare, stajnjaka i surutke,
koristei otpad kao energent za proizvodnju
snabdevaa i Centra za istiju proizvodnju
biogasa i struje. Projekat predstavlja ekoloki
kao neutralne strane, potpisan je 2009. odgovorno poslovanje, a vrednost investicije je 1,5
godine, kada je poela i primena modela. miliona USD.
Model je primenjen na podmazivanju linija
za pakovanje proizvoda u PET ambalai.
Jedinica plaanja je, u skladu sa funkcijom hemikalije, broj radnih sati konvejera. Iako je cilj
poslovanja po ovom modelu smanjenje potronje hemikalija (potronja je u navedenom
sluaju smanjena dva puta), rezultat primene je i smanjenje potronje drugih resursa: vode,
drugih hemikalija (za predtretman i tretman otpadne vode), unapreenje procesa (poveanje
efikasnosti linije za 5%), smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, unapreenje
bezbednosti i zdravlja na radu (nema kontakta sa hemikalijama, smanjena koliina aerosola
u vazduhu i opasnost od povreda), kao i finansijska dobit za uesnike.
Razvoj sakupljake mree za reciklau limenki
Ball Packaging Europe i kompanija Recan d.o.o pruaju podrku aktivnostima Recan Fonda
za povraaj i reciklau aluminijumskih limenki za pie. U periodu od 2006. do 2011. godine,
Recan Fond je inicirao akcije prikupljanja limenki u 526 kola. Recan Fond, preko akcija
sakupljanja limenki, godinje u proseku ukljuuje oko 100 kola, pri emu se prikupi oko 3
tone upotrebljenih limenki za pie.
Pored toga, podravaju se i marginalne drutvene grupe. Tokom perioda 20062011,

najmanje 280 fizikih lica je prepoznalo sakupljanje UBC-a kao izvor dodatnih prihoda. U
14 http://www.chemicalleasing.com/
22
istom periodu, 117 malih i srednjih preduzea, kao i 12 javnih komunalnih preduzea ulo je u
sakupljaku mreu Recan-a. Aktivnosti u regionu Jugoistone Evrope ukljuuju saradnju sa
8 kompanija. Jo jedan dobar primer dobre prakse je i ECOprofit15.
Upravljanje gubicima vode na novosadskom vodovodnom sistemu
Novosadski vodovod aktivno primenjuje metodologije

Meunarodnog udruenja za vode (IWA) za analize Strawberry energy Strawberry Tree
i smanjenje gubitaka vode. Pored toga unapreena je stvorio ureaj koji pomae ljudima
je i politika utvrivanja cene vode. Ove aktivnosti da ponovo pokrenu svoje digitalne
ureaje putem eko-prijateljski
neposredno utiu na ouvanje resursa pitke vode, platforme. Strawberry energy je
poveanje efikasnosti sistema i doprinos konceptu socijalno orijentisan, solarni punja i
odrivog razvoja. Rezultati koji su postignuti ine Wi-Fi stanica, gde se ljudi okupljaju
novosadski vodovodni sistem jednim od najuspenijih kako bi napunili svoje prenosive
ureaje. Osnovni cilj projekta je
sa aspekta upravljanja gubicima vode i finansijske
unapreenje svesti javnosti o velikom
samoodrivosti u Srbiji. energetskom potencijalu obnovljivih
izvora energije.
Promenom politike utvrivanja cene vode postignut je
pozitivan ekonomski bilans preduzea: +350 miliona
RSD (2010), +700 miliona RSD (2011), postignuto je
smanjenje potronje vode za 15% i podizanje svesti potroaa o pitkoj vodi kao ogranienom
i teko obnovljivom resursu, kao i smanjenje gubitaka vode na 23% (sa 12,3 miliona m3 2007.
godine, to je iznosilo 32%, na 7,4 miliona m3 2011. godine). Dugorono gledano, smanjuje se
eksploatacija izvorita pitke vode i uvaju resursi za budunost.
Poboljanje energetske efikasnosti u kolskim zgradama
Sa ciljem uspostavljanja dobrog primera domainskog poslovanja u kolama, u odreenom

broju kola realizovane su mere za poveanje energetske efikasnosti, koje su odmah dale
pozitivne rezultate.
Tako je u zgradi kole za decu sa specijalnim potrebama Radivoj Popovi u Sremskoj

Mitrovici uraena zamena drvenih prozora, vrata i svetlarnika sa novim elementima od
PVC profila, zamena kotla na lo-ulje novim kotlom na prirodni gas (500 KW), izgraena
je kotlarnica, uraena ugradnja i prikljuenje na mreu nove merno regulacione stanice i
ugradnja termostatskih radijatorskih ventila. Postignuto je smanjenje trokova za utroenu
energiju za 41%, uporeujui grejnu sezonu pre i grejnu sezonu posle primene navedenih
mera. Smanjenje potronje energije po m2 grejane povrine iznosi 54%, sa 120 KWh/m2
godinje na 55 KWh/m2 godinje. Smanjenje su i ukupne emisije CO2 za 50%.
15 ECOprofit, www.victoriaconsulting.co.rs

U osnovnoj koli Mio Matovi u Katiima,
Zatita socijalno ugroenih zamenjena su dva kotla na mazut kotlovima na
potroaa elektrine energije biomasu. kola je godinje troila oko 10 t mazuta,
odnosno oko 5000 evra. Ista toplotna mo se sada
Rad na definisanju pojma i kriterijuma
za utvrivanje socijalno ugroenog ostvaruje sa oko 35 m3 ogrevnog drveta to kolu
potroaa elektrine energije je u toku, kota oko 1000 evra godinje. Praktino, uteda
a kao kategorije stanovnitva za koje na ceni za gorivo iznosi oko 4000 evra godinje.
treba predvideti odgovarajue mere Na godinjem nivou smanjena je emisija CO2 u
pomoi, pored postojeih, razmatraju se:
stariji ljudi koji ive sami, domainstva
atmosferu za oko 30 t.
samohranih roditelja, nezaposlena lica,
penzioneri sa najniim penzijama. Vlada U osnovnoj koli Jovan Popovi u oki, ugradnjom
Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za dva kotla na prirodni gas (2 x 300 KW), sa gorionikom
reavanje socijalnih posledica Energetske
i prateom opremom (prethodni sistem grejanja
zajednice 2009. godine. U donoenju
Akcionog plana i njegovoj implementaciji, je bio na mazut), smanjeni su trokovi za utroenu
pored predstavnika Vlade, tj. resornih energiju za 39.4%, uporeujui grejnu sezonu pre
ministarstava, uestvuju i predstavnici i grejnu sezonu posle primene navedenih mera.
reprezentativnih sindikata koji deluju u Smanjenje potronje energije po m2 grejane povrine
sektoru energetike, kao i predstavnici
preduzea iz ove oblasti.
iznosi 16.25%, sa 143 KWh/m2 godinje na 120 KWh/
m2 godinje. Smanjenje ukupne emisije CO2 iznosi
42.7%.
U kontekstu promocije korienja solarne energije u Srbiji, realizovani su pilot-projekti

solarnih elektrana u srednjoj tehnikoj koli Mihajlo Pupin u Kuli (snage 5 kWp),
elektrotehnikoj koli Rade Konar u Beogradu (5 kWp), srednjoj koli u Varvarinu (5 kWp)
i termosolarno postrojenje na specijalnoj bolnici Gornja Toponica kod Nia (25 m2, 2500 L)
Global Compact Network Serbia
Decembra 2007. godine, osam preduzea i jedna nevladina organizacija, na skupu u

organizaciji UNDP-a Srbije i Narodne banke Srbije, osnovali su inicijativu Global Compact
Network Serbia. Njena osnovna misija je promovisanje aktivnosti globalne inicijative
(Global Compact Network) i njenih deset principa koji se odnose na ljudska prava, radna
prava, ivotnu sredinu i borbu protiv korupcije u Srbiji, i da preko partnerstva obezbede
napredak svojih lanova u odnosu na sprovoenje principa uenja. Ovakvim umreavanjem
su stvorene mogunosti za unapreenje komunikacije i lobiranje preko zajednikih akcija.
Ukupan broj potpisnika se trenutno kree oko 80 (38 preduzea, 26 nevladine organizacije,
8 poslovnih udruenja, 4 akademske institucije, 2 sindikata, jedan grad i jedna centralna
banka). Aktivnosti se realizuju preko osam radnih grupa: za socijalnu inkluziju, za borbu
protiv korupcije, za bankarstvo i finansije, za obrazovanje i razvoj drutveno odgovornog
poslovanja, za zatitu ivotne sredine, za medije, za podrku u vanrednim situacijama i za
radna prava.
24
Na samitu lidera i godinjem sastanku
lokalnih mrea inicijative odranim u Doprinos sektora bankarstva primeni zelene
ekonomije jedan od mnogih primera
Njujorku 2010. godine, srpska mrea
je dobila nagradu kao jedna od tri Eurobank EFG je sprovela niz programa u
najuspenije mree na svetu u 2009. cilju smanjenja negativnog uticaja na ivotnu
godini (zajedno sa Japanom i Ukrajinom). sredinu i promocije odrivog razvoja: primena
niskoenergetskih multifunkcionalnih ureaja,
Privredna komora Srbije podrava rad
ijom se upotrebom smanjuje potronja papira za
mree i obavlja ulogu Sekretarijata mree, 60% (dvostrana tampa), kontinuirano poboljanje
kao i uee u Upravnom odboru. Mrea energetske efikasnosti u svim poslovnim
predstavlja znaajno sredstvo razmene prostorijama banke primenom tehnikih mera
iskustava, znanja i informacija u vezi sa i podizanjem ekoloke svesti zaposlenih, slanje
mesenih izvoda putem elektronske pote, sistem
ulogom privrede u primeni koncepta zelene upravljanja otpadom (reciklaa papira, elektrinog
ekonomije. i elektronskog otpada, tonera, PET ambalae),
praenja ekolokog i socijalnog rizika klijenata
prilikom odobravanja kredita, primer kredita
odobrenog Ministarstvu za nauku i tehnologiju za
Zeleno poslovanje putem GREEN projekta
projekat upravljanja nuklearnim objektima, itd.
Ideja meunarodnog projekta GREEN Putem projekta Eurobank EFG PARKOVI, u 7

(GReening business through the Enterprise gradova Srbije preureeno je ukupno 9 parkova, tako
Europe Network) je da pomogne malim i to su oplemenjene zelene povrine i obnovljena
parkovska rasveta (vie informacija nahttp://www.
srednjim preduzeima u primeni standarda eurobankefg.rs/o_banci/doprinos_zajednici/).
i sistema upravljanja zatitom ivotne
sredine, kao i da prui podrku Evropskoj
preduzetnikoj mrei (EEN mrea) u
pruanju usluga i reavanju problema vezanih za zatitu ivotne sredine u dva specifina
sektora, prehrambenoj industriji i industriji graevinskog materijala. Partneri na ovom
projektu koji je realizovan tokom 2011. i 2012. godine su Privredne komore Italije, Grke,
Bugarske, Slovenije, Crne Gore i Turske, Fondacija za menadment i industrijsko istraivanje
iz Makedonije, Centar za tehnoloko istraivanje iz Osijeka i Institut Mihajlo Pupin iz
Beograda kao predstavnik iz Srbije. Predstavnici preduzea su imali priliku da unaprede svoja
znanja iz etiri oblasti: Evropska unija i domai propisi za zatitu ivotne sredine, dobrovoljna
zelena inicijativa, ekoloki zahtevi za proizvode i objekte i logistika. Poseban akcenat
u interaktivnim radionicama stavljen je na znaaj procene energetske efikasnosti, na eko-
dizajn proizvoda, CE znak za proizvode, znaaj reciklae, kao i na standardizaciju sistema
menadmenta (ISO 14001, EMAS, ISO 50001 i dr.). Kljuni rezultat ovog projekta je podizanje
svesti i razmena znanja i iskustava MSP sektora, a posebno poslovno povezivanje preduzea
koja pruaju usluge u oblasti zatite ivotne sredine sa preduzeima koja predstavljaju
generatore otpada i zagaivae. Projekat GREEN podran je od strane Ministarstva ivotne
sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Privredne komore Srbije.

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji
Od 2001. godine realizuje se jedan od najuspenijih razvojnih programa Republike Srbije u

okviru finansijske saradnje izmeu Nemake i Srbije Rehabilitacija sistema daljinskog
grejanja u Srbiji. Do sada su ostvarene 3 faze ovog programa, ukupno vredne 63 mil. ,
preko kojih su rehabilitovani sistemi daljinskog grejanja u 8 gradova: Beograd, Novi Sad, Ni,
Kragujevac, Kraljevo, Pirot, Sombor i Zrenjanin. Program se nastavlja etvrtom fazom u koju
e biti ukljueno dodatnih 20 uesnika. Po okonanju ove faze, putem ovog programa bie
rehabilitovano i modernizovano ak 22 sistema daljinskog grejanja od ukupno 57 koliko
ih ima u Srbiji. Osnovni ciljevi ovog programa su stabilnije, energetski efikasnije grejanje,
zatita ivotne sredine i doprinos borbi protiv klimatskih promena. Program e doprineti
kvalitetnijim uslovima ivota za oko 1.000.000 graana Srbije.
Do sada su realizovane tri faze Programa. Faza I i II realizovane su u periodu od 2001. do

2004. godine. Ukupna vrednost investicija iznosila je 26,3 mil. . Od toga je 17,7 mil.
donacija nemake vlade, a 8,6 mil. kofinansiranje od strane partnera u Srbiji. U programu
su uestvovali Beograd, Novi Sad i Ni kao gradovi sa najveim sistemima daljinskog
grejanja. Rekonstruisano je 40,4 km toplovoda i 960 toplotnih podstanica.
Faza III ovog programa realizovana je u periodu od 2008. do 2011. Godine. U Programu su
uestvovali gradovi Kragujevac, Kraljevo, Ni, Pirot, Sombor i Zrenjanin. Ukupna vrednost
investicija iznosila je 38,8 mil. , od toga je 10,2 mil. donacija nemake vlade, 12 mil.
je kredit, 5,5 mil. je uee Republike Srbije i 11 mil. je uee toplana. Izgraeno je 6
novih kotlarnica ukupnog kapaciteta 132 MW, rekonstruisano je jo 6 kotlarnica ukupnog
kapaciteta 250 MW i toplotnih podstanica ukupnog kapaciteta 205 MW. Rekonstruisano
je 70 km toplovoda i ugraeno 2700 kalorimetara. Ostvareno je poveanje energetske
efikasnosti u sistemima proizvodnje i distribucije toplote od 12%, to na godinjem nivou
daje utede u energiji od 38.000 MWh. Utede u trokovima za energiju iznose 2 mil.
godinje. Godinja emisija CO2 je smanjena za 10.000 t.
Do danas su potpisani svi ugovori izmeu KfW i Republike Srbije koji ine pravnu osnovu
Faze IV. Ovim sporazumima obezbeena su sredstva za njenu implementaciju u ukupnom
iznosu od 58,25 mil. .
Primena mera energetske efikasnosti i rehabilitacija sistema za snabdevanje energijom uz

upotrebu istih i/ili obnovljivih izvora energije za grejanje u javnim zgradama u sektoru
zdravlja, prosvete i socijalne zatite
Primenjene mere energetske efikasnosti obuhvataju graevinske radove/intervencije na

graevinskom omotau (izolacija fasade, zamena stolarije i sanacija krovnih konstrukcija)
i mainske radove (sanacija i rekonstrukcija sistema za grejanje) u dva klinika centra I
90 javnih zgrada. Ukupna vrednost radova iznosi oko 55 miliona USD. U okviru prve faze
26
projekta, izvrena je rehabilitacija sistema za grejanje Klinikog centra Srbije u Beogradu
(izgradnja kotlarnice na gas, snage 50 MW, sanacija 55 podstanica i energetske mree
i izgradnja postrojenja za kogeneraciju, snage 2 x 2 MW), kao i primena mera energetske
efikasnosti u 28 javnih zgrada (16 kola i 12 bolnica irom Srbije). U drugoj fazi projekta,
izvrena je rehabilitacija sistema za grejanje Klinikog centra Ni (izgradnja kotlarnice na gas
sa pripadajuom distributivnom mreom, snage 32 MW, izgradnja 14 podstanica i zamena
unutranjih instalacija grejanja za priblino 15.000 m2), kao i primena mera energetske
efikasnosti u 62 javne zgrade (20 bolnica unutar kompleksa Klinikog centra Ni i 9 bolnica,
28 kola i 5 ustanova za socijalno staranje irom Srbije).
Znaajan rezultat navedenog projekta je i doprinos odrivom razvoju projektom je

ostvarena ekonomska i socijalna odrivost sa jedne strane (preko finansijske i fizike utede
u potronji energije), kao i socijalna odrivost (unapreenje komfora i zadovoljstva korisnika)
u sprezi sa zatitom ivotne sredine. Odrivost rezultata se ogleda preko: demonstracionog
efekta, s obzirom na to da predstavlja primer koji moe podstai druge korisnike da primene
istu ili slinu metodologiju u energetskoj sanaciji svojih objekata; doprinosa promeni obrasca
ponaanja i poveanju brige za zatitu ivotne sredine, kao i upotrebe obnovljivih izvora
energije; ustupanja svim potencijalnim korisnicima optimalnih tehnikih mera, ija primena
garantuje optimalne rezultate u utedama energije. Projekat je za svoj uticaj na poboljanje
kvaliteta ivotne sredine dobio Zeleno priznanje, koje Svetska banka dodeljuje projektima
koji u svojim ciljevima imaju ugraene postulate i postignua zelene ekonomije.
Odrivi saobraaj u gradu Beogradu Prevoz i mobilnost dovedeni u pitanje aspektima

odrivosti na nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji
Beograd, kao i veliki broj gradova danas, suoava se sa mnotvom izazova vezanih za
zaguenje, buku, kvalitet vazduha, zdravlje, bezbednost, kvalitet ivota, kao i sa problemom
mnogobrojnih politika preusmeravanja na polju javnog prevoza. Na globalnom nivou,
klimatske promene kao izazov i njihov uticaj na ivotnu sredinu, zdravlje i ekonomiju izrazito
su povezane sa prevozom i neodrivim ponaanjem u saobraaju.
Ovi izazovi su pokretake snage koje su u pozadini zahteva za monim merama kojima bi se
reila odrivost prevoza. Ovaj projekat je jedan od pionirskih pokuaja u Srbiji za suoavanje
sa ovim izazovima i reavanje pitanja u irem obimu.
Projekat UNDP-a za Podrku odrivom saobraaju u gradu Beogradu finansiran je preko

Globalnog ekolokog fonda. Budet projekta iznosi 950.000 dolara, a traje etiri godine.
Krajnji cilj projekta je da se smanji emisija izduvnih gasova u gradu Beogradu poboljanjem
plana javnog prevoza, da se povea uee biciklista u saobraaju i obezbedi politiki okvir
razvoja odrivog gradskog prevoza Beograda.
Grad Beograd je preko svojih institucija u ime Direkcije za graevinsko zemljite i izgradnju
Beograda i Sekretarijata za saobraaj identifikovan kao glavni partner i korisnik projekta.

Projekat je zamiljen tako da stimulie i podrava glavne partnere u njihovim aktivnostima,
koji imaju za cilj poboljanje odrivog gradskog saobraaja u gradu Beogradu.
Projekat je operativan od poetka 2011. godine. Prola godina je bila period zapoinjanja i
razvoja projekta koji omoguava podrku za uspostavljanje odrivijeg gradskog saobraaja
u gradu Beogradu. Bili su prisutni veliki izazovi poev od aprila 2011. godine, kada je usvojen
plan za poetak projekta. Projekat je tokom poetne faze bio redizajniran kako bi bolje
odgovarao portfolijima tekuih aktivnosti od strane oba partnera, Sekretarijata grada za
transport i Direkcije za graevinsko zemljite. Ovaj projekat je, pre svega, dizajniran na nain
koji je komplementaran sa osnovnom delatnou partnera i podrava ih u obezbeivanju
bolje odrivosti gradskog saobraaja.
Front za aktivnosti i delovanje je prilino raznovrstan, poevi od institucionalne podrke i

kreiranja politika, preko javne svesti i promovisanja alternativne mobilnosti, do sprovoenja
pilot-projekata na osnovama koje poboljavaju bezbednost najmlae populacije, i u
isto vreme edukuju o pitanjima kao to su zatita ivotne sredine i mobilnost. Graenje
kapaciteta dominira celim projektom pomou poveanja mogunosti gradskih institucija i
zainteresovanih strana da deluju po pitanju upravljanja mobilnou putem razmene znanja
i obuke profesionalnih vozaa o bezbednoj i ekolokoj vonji.
28
6. Strateki pravci za razvoj zelene ekonomije
Republika Srbija mora sprovesti predviene mere za
ublaavanje posledica ekonomske krize i osigurati
usklaenost rada svih zainteresovanih strana koje
imaju uticaja na ekonomsko okruenje. Stoga,
usvajanje zakona i jaanje institucija neophodnih za
uspeh reformi podrazumevaju izdvajanje neophodnih
sredstava. Meutim, uslovi efikasnog sprovoenja
reformskih procesa i socioekonomskog razvoja pod
uticajem globalne ekonomske krize postaju sve
zahtevniji i sloeniji.
Za razvoj zelene ekonomije u Srbiji usaglaeni su sledei

strateki prioriteti:
1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa

politikama Evropske unije u oblasti efikasnog
korienja prirodnih resursa i razvoja praenog
niskim emisijama gasova sa efektom staklene
bate (koja ukljuuje efikasno korienje
prirodnih resursa i energije, princip odrive
proizvodnje i potronje, zelene javne nabavke,
reforme ekonomske i fiskalne politike koje e
uspostaviti adekvatne signale za trite, mere
u pravcu ekonomije sa niskom potronjom
ugljenika, obrazovanje i inovacije za odrivi
razvoj, itd.);
2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje

siromatva (ukljuujui mere za smanjivanje
siromatva i neusklaenosti prihoda, borbu
protiv nejednakosti, podrku otvaranju novih
radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti,
sa naroitim akcentom na socijalnoj inkluziji
osetljivih grupa);
3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine

(ukljuujui promovisanje investicija u
infrastrukturu koja podrava sve aspekte
odrivog razvoja, od otvaranja novih radnih
mesta do zatite ivotne sredine, podrku
jaanju strunih kapaciteta, itd.);

4. Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke
odrivom razvoju (ukljuujui postojanje obavezne budetske linije za odrivi razvoj
u svakoj kljunoj instituciji, uvoenje sistema analize uticaja na odrivi razvoj,
promovisanje stabilne institucionalne organizacije uz finansijski okvir za odrivi
razvoj);
5. Promovisanje podregionalne saradnje (preko procesa poput Jadransko-jonske

regionalne inicijative, saradnje u Dunavsko-karpatskom regionu, Sporazuma o
regionalnom tritu energije, projekata bilateralne razmene znanja i ekspertize
meu zemljama kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji, itd.).
6.1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama

Evropske unije u oblasti efikasnog korienja prirodnih resursa
i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom
staklene bate
Republika Srbija je podnela zahtev za lanstvo u Evropskoj uniji u decembru 2009. godine
i u martu 2012. godine stekla je status kandidata za lanstvo. Ovim inom Republika
Srbija je pokazala jasnu i nedvosmislenu posveenost dobijanju statusa drave lanice EU.
Proces evropskih integracija, kao osnovna strateko-politika usmerenost i strateki okvir
celokupnog demokratskog i ekonomskog razvoja zemlje, podrazumeva nastavak procesa
evropskih integracija i ispunjenje brojnih, sloenih i meusobno povezanih zahteva.
6.1.1.Efikasno korienje resursa
Korienje prirodnih resursa na odriv nain, kao i unapreenje ekolokog

otiska16,podrazumeva obezbeivanje njihove raspoloivosti i u budunosti i smanjenje
negativnog uticaja njihovog korienja na ivotnu sredinu.Svi prirodni resursi su po definiciji
ogranieni u ekonomskom smislu, a istovremeno su veoma vredni zbog svog uticaja na
privredu i koristi koje donose drutvu. Prema tome, odrivo korienje i upravljanje prirodnim
resursima (obnovljivim i neobnovljivim) zahteva primenu tri kljuna naela:
- korienje obnovljivih resursa ne sme da pree stopu njihovog obnavljanja/
regeneracije;
- korienje neobnovljivih resursa ne sme da pree stopu po kojoj se razvijaju
zamene za te resurse (korienje treba da se ogranii na stepen na kojem se
mogu zameniti fiziki ili funkcionalno ekvivalentnim obnovljivim resursima, ili na
kojem se potronja moe kompenzovati poveanjem produktivnosti obnovljivih ili
neobnovljivih resursa);
16 http://issuu.com/undp_in_europe_cis/docs/resource_constraints_and_economic_performance_f#download
30
Srbija
Globalni hektari po stanovniku
Ugljenik
Urbanizovano zemljite
Podruje izlova ribe
ume
Panjaci
Usevi
Biokapacitet
Ecoloki otisak Republike Srbije
- koliina materija koje se isputaju u ivotnu sredinu (zagaenje) ne sme da pree

kapacitet transformacije zagaujuih materija u nekodljive ili manje kodljive po
ivi svet.
MINERALNI RESURSI
U toku je realizacija generalnog Projekta prognoze i geoloko-ekonomske ocene resursa

i rezervi mineralnih sirovina Republike Srbije, kao i Mineragenetske karte nemetalinih
mineralnih sirovina Republike Srbije. Potrebno je otkriti odgovarajue lokacije za investiranje,
izvriti seizmike procene, kao i proceniti rizike za inenjersko-geoloke procese i stvoriti
geonaune baze podataka, mape i izvetaje. Formiran je Geoloki informacioni sistem
Republike Srbije, iji je cilj, izmeu ostalog, i objektivno sagledavanje celokupnog mineralnog
blaga drave i priprema odreene dokumentacije po svetskim standardima. Ovaj sistem bi
trebalo da omogui unapreenje planiranja korienja mineralnih resursa na odrivi nain.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE17
Stratekim dokumentima razvoja energetike Republike Srbije predvieno je vee i efikasnije

korienje obnovljivih izvora energije. Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici
Srbiji izuzetno je znaajan: skoro treina ukupne koliine elektrine energije proizvodi se u
hidroelektranama, a ukupna snaga 12 velikih hidroelektrana sa 50 agregata iznosi 2835 MW.
Tehniki upotrebljiv potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji iznosi preko 4,3 miliona tona
ekvivalentne nafte godinje (ten). U okviru ovog iznosa, 63% predstavlja udeo biomase, 14%
udeo energije iz malih hidroelektrana, 5% udeo energije vetra, 14% udeo suneve energije
i 4% predstavlja udeo geotermalne energije. Ukupan potencijal za proizvodnju energije iz
biomase u Republici Srbijiprocenjuje se na 2,7 miliona ten. Potencijal biomase sadran je
u drvnom otpadu i umskim ostacima (oko milion ten) i ostacima iz stoarstva, voarstva,
vinogradarstva i primarne prerade voa (oko 1,7 miliona ten). Potencijal za proizvodnju
energije iz biomase poreklom iz stoarstva, pogodne za proizvodnju biogasa, procenjuje se
na 42.000 ten.
Uee obnovljivih izvora u potronji ukupne primarne energije poveano je sa 4,7% u 1990.
godini na 8,2% u 2010. godini, to predstavlja porast od 64%. Nakon naglog skoka uea
na 9,68% u1994. godini, udeo obnovljive energije u ukupnoj potronji postepeno opada do
2007, kada je iznosio 6,33%. Od tada, udeo obnovljivih izvora se poveava, da bi 2010. godine
iznosio 8,28%. U apsolutnom smislu potronja obnovljivih izvora energije je u periodu od
1990. do 2010. godine rasla po prosenoj godinjoj stopi od 2,5%.
Vlada Srbije je usvojila odgovarajue podzakonske akte kojima se ureuje program

podsticajnih mera za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem
podsticanja investicija u njihov razvoj i vee korienje, koje e doprineti veoj pouzdanosti
snabdevanja energijom, smanjivanju zavisnosti od uvoza energije, generisanju novih radnih
mesta, ruralnom razvoju, smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate, kao
i odrivom razvoju sektora energetike.
ENERGETSKA EFIKASNOST18
Osnovna obaveza energetske politike jeste obezbeivanje neprekidnog snabdevanja

energijom, da bi se zadovoljile sve vee potrebe graana i privrednih subjekata, kao i
smanjivanje rizika od sistemskih potresa i prekida snabdevanja, putem rekonstrukcije,
revitalizacije i izgradnje postrojenja za proizvodnju, skladitenje i prenos. Time e biti
omogueno smanjenje trokova, odnosno optimalna efikasnost i uteda energije, dok e
istovremeno uticaj na ivotnu sredinu biti sveden na najmanju moguu meru. Korienjem
postrojenja za kogeneraciju (spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije) znatno
se poveava efikasnost iskorienja energije, ali korienje ovakvih sistema za postrojenja
manjih kapaciteta u Republici Srbiji jo uvek nije ekonomski isplativo. Kako bi stimulisala
17 Videti i poglavlje 6 ove studije.

18 Videti i poglavlje 6 ove studije.
32
primenu kogeneracije, Vlada je 2009. godine putem podzakonskih akata ustanovila
podsticajne cene i za kogenerativna postrojenja sa instaliranim kapacitetom do 10 MW.
Najvei potencijal u smislu ekonomsko-tehnike isplativosti kogeneracije nalazi se u
industriji, dok bi manje jedinice na gas ili biomasu (do 10 MW) bile pogodne za daljinske
sisteme grejanja, bolnice i studentske i ake domove.
Na osnovu grubih procena (Statistiki zavod Republike Srbije ne prikazuje potrebne podatke
o GDP-u za sprovoenje preciznijih analiza), energetski intenzitet u Srbiji je 23 puta vei
nego u zemljama EU 15, kao rezultat pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina,
sporog oporavka industrije, niskih cena elektrine energije i neusaglaenosti cena energije
i energenata koje nisu stimulativne za racionalnu upotrebu energije. Za Republiku Srbiju je
karakteristina relativno visoka potronja elektrine energije po stanovniku (u 2010. godini
iznosila je 3789 Mtoe, dok je svetski prosek ispod 3 Mtoe). Za razliku od razvijenih zemalja,
gde je visoka potronja elektrine energije po stanovniku rezultat njenog intenzivnog
korienja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, visoka potronja elektrine
energije u Srbiji je posledica neracionalnog korienja elektrine energije u domainstvima i
javnim i komercijalnim delatnostima, prvenstveno za potrebe grejanja (uee domainstava
u potronji elektrine energije u 2010. godini iznosila je 53%). Intenzivno korienje
elektrine energije u ovim sektorima je rezultat niske cene elektrine energije u odnosu na
druge energente. Prema procenama iz Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike
Republike Srbije, prosena specifina finalna potronja energije za grejanje i pripremu
sanitarne tople vode u Republici Srbiji procenjuje se na oko 220 kWh/m2, to je daleko vie
od proseka u Evropskoj uniji. Energetski intenzitet u industriji Republike Srbije 1990. godine
bio je etiri puta vii u odnosu na zapadnoevropske zemlje, a u 2002. godini porastao je
za 25%. Specifina potronja energije industrijskog sektora je rasla tokom devedesetih
godina prolog veka, dok je udeo industrije u finalnoj potronji energije opadao zbog slabog
korienja raspoloivih kapaciteta pogona, zastarele opreme i neadekvatnog odravanja
opreme. Tokom poslednjih nekoliko godina zabeleen je blago fluktuirajui rast potronje
energije u industrijskom sektoru. Na osnovu statistikih podataka koji su danas raspoloivi,
ne moe se utvrditi tana finalna potronja energije po industrijskim granama, niti se mogu
jasno definisati energetski indikatori. Kljuni problem u pogledu energetske efikasnosti,
zatite ivotne sredine, ali i bezbednosti u sektoru saobraaja, predstavlja starost voznog
parka u Republici Srbiji. Krajem 2005. godine, prosena starost celokupnog voznog parka
u drumskom saobraaju iznosila je 15,3 godina, od ega je 20% vozila (preko 400.000) bilo
starije od 20 godina. Na osnovu ovih pokazatelja evidentno je da u svim sektorima potronje
finalne energije19 industriji, stambenim objektima i saobraaju, postoji veliki potencijal za
unapreenje energetske efikasnosti. Poveanje energetske efikasnosti mora da predstavlja
trajan proces u svim sektorima proizvodnje i potronje energije, to je danas redovna praksa
u razvijenim zemljama, a za ta je potrebno stvoriti relevantan zakonodavni okvir i uvesti
podsticajne mere. U cilju unapreenja energetske efikasnosti preduzete su odreene
aktivnosti, koje ukljuuju izradu nacrta Zakona o racionalnoj upotrebi energije, donoenje
novog Zakona o planiranju i izgradnji, usvajanje Nacionalnog akcionog plana za energetsku
efikasnost i realizovanje projekata koji doprinose poboljanju energetske efikasnosti.
19 http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf

UMSKI RESURSI
Udeo prirodnog umskog zemljita i poumljenog zemljita u ukupnom zemljinom fondu

Republike Srbije iznosi 35,33%. Od toga, 29,1% nalazi se pod umom, dok ostalo umsko
zemljite, kojem po meunarodnoj definiciji pripadaju i ikare i ibljaci, obuhvata 4,9%
teritorije, to ukupno iznosi 34,0%, odnosno 35,3% povrine produktivnog zemljita
Republike Srbije. Ukupna povrina uma u Republici Srbiji iznosi 2.252.400 ha. Od toga
je u dravnom vlasnitvu 1.194.000 ha ili 53,0%, a u privatnom vlasnitvu 1.058.400 ha
ili 47,0%20. Dravne ume koje poseduju meunarodno priznat FSC sertifikat zauzimaju
povrinu od oko milion hektara. U finalnoj energetskoj potronji svih energenata, drvo
uestvuje sa 14%, pri emu takav nivo potronje ne ugroava trajnost i odrivo upravljanje
umama. Ostvarivanje osnovnih preporuka Strategije razvoja umarstva Republike Srbije21
zahteva utvrivanje najboljeg oblika upravljanja umama, bez obzira na vlasnitvo, kao i
posebnih mera ekonomske politike. Potrebno je obezbediti zakonske i institucionalne
okvire za podrku zatitnim funkcijama uma, tako to e se regulisati i ograniiti
dosadanja praksa gazdovanja umama da bi se zatitilo zemljite od erozije, vodni
resursi i infrastruktura. Pri izradi nacionalnih, regionalnih i lokalnih prostornih planskih
dokumenata, potrebno je obezbediti model meusektorske saradnje koji e uvaavati i sve
funkcije uma, kao i finansijske podsticaje razvoja putem projekata i sistema subvencija
budetskog fonda za ume. Poreskim podsticajima treba pospeiti aktivnosti na proirenju
teritorije pod umama, podstai ulaganje privatnog kapitala u umarstvo i preradu drveta, a
takoe stimulisati i poumljavanje degradiranog zemljita i osnivanje energetskih plantaa
povezivanjem s postojeim tritima goriva od drvne biomase (npr. peleti, briketi i sl.). ume
i umarstvo ispunjavaju zahteve odrivosti posredstvom angamana 6850 zaposlenih lica.
BIO, GEO i PREDEONI DIVERZITET
Bioloki diverzitet u Republici Srbiji izuzetno je veliki i znaajan22. Ukupna povrina zatienih
podruja trenutno iznosi 5,86% ukupne povrine Republike Srbije. Zatienih prirodnih
dobara ima 464 (5 nacionalnih parkova, 14 parkova prirode, 17 predela izuzetnih odlika, 73
rezervata prirode, 312 spomenika prirode, 43 zatiena podruja od kulturno-istorijskog
znaaja i 1 rezervat biosfere), kao i 215 zatienih biljnih vrsta i 429 ivotinjskih vrsta koje
predstavljaju prirodne retkosti.Pritisak na bioloki i geoloki diverzitet odraava se najvie
u nekontrolisanoj prekomernoj eksploataciji ogranienih prirodnih resursa. Posebno izraeni
negativni uticaji potiu od aktivnosti oveka koje se odnose na umske ekosisteme i druga
ugroena stanita (movarna, stepska i umsko-stepska podruja, peskovita podruja,
kontinentalne slatine, brdsko-planinska stanita i dr.). Potrebno je razviti nove i ojaati
postojee mehanizme zatite i upravljanja biodiverzitetom, geodiverzitetom i predeonim
diverzitetom, kako bi se obezbedilo odrivo korienje bioloke raznovrsnosti u Srbiji, i iroko
20 Nacionalni program zatite ivotne sredine, 2010.

21 Strategije razvoja umarstva Republike Srbije; Zakon o umama (Slubeni glasnik RS, broj 30/10)
22 Nacionalna strategija biodiverziteta (2010)
34
promovisati ove mehanizme u okviru javnog i privatnog sektora. Takoe je neophodno
obezbediti drutvenu i ekonomsku korist od upotrebe genetikih resursa i drugih proizvoda
i usluga koje potiu od bioloke raznovrsnosti, unaprediti upotrebu tehnika za ekonomsko
vrednovanje biodiverziteta kao mehanizma za precizniju ekonomsku procenu razlike izmeu
prednosti od zatite biodiverziteta i ljudskih aktivnosti koje mogu dovesti do gubitka
biodiverziteta.
RIBLJI RESURSI
U cilju efikasnog i odrivog korienja ribljih resursa, potrebno je zatititi prirodna plodita,
revitalizovati postojee plavne zone i ekosistemskim pristupom obezbediti najveu moguu
prirodnu reprodukciju ribljeg fonda. Veoma je vano poveati upravljake kapacitete, kako
administrativne tako i korisnike, tako to e se obrazovati strunjaci za poslove upravljanja
ribolovnim aktivnostima i poslove proizvodnje i prerade ribe. Da bi se ravnomerno razvijao
rekreativni ribolov, kao preduslov razvoja ribolovnog turizma na celoj teritoriji Republike
Srbije, neophodno je utvrditi jedinstvenu dravnu dozvolu i fleksibilan regulacioni sistem
koordinacije korisnika. Takoe, neophodno je obezbediti odrivost mogueg obima
privrednog ribolova, koji je ogranien neophodnim merama zatite i prirodnom produkcijom,
i to prvenstveno razliitim ekonomskim mehanizmima (npr. uvoenjem individualnih
prenosivih kvota) za ugroene vrste riba (npr. jesetarske vrste) i u zonama visokog ribolovnog
pritiska, kao i pogodnostima plasmana i unapreenjem tehnologije prerade ulova u zonama
nerazvijenog trita. Drava mora doprineti reenju institucionalnog poloaja privrednih
ribara i omoguiti im socijalnu zatitu. Neophodno je da se inicijalnim merama upravljanja
i delovanjem trinih mehanizama povea produktivnost akvakulture, da bi ona postala
konkurentna proizvodnji ribe u okruenju.
VODNI RESURSI
Kao to je istaknuto u ciljevima politike dugoronog odrivog korienja vodnih resursa,

razvoj sektora voda treba da ostvari pozitivne efekte na ukupni ekonomski razvoj zemlje, da
ublai ili otkloni socijalne probleme na odreenim prostorima, kao i u Republici Srbiji u celini,
i da zatiti i unapredi ivotnu sredinu, posebno u oblasti voda. Poveanje obima investicija i
poslovau sektoru voda, koje bi omoguile rast godinjeg obrta sa oko 250 miliona na oko
900 miliona , odnosno realizaciju ukupnih investicija u iznosu od 68 milijardi u sledeih
dvadesetak godina, omoguilo biotvaranje novih radnih mesta i obezbeivanje dodatnih
prihoda stanovnitva i drave, kao i poboljano korienje vodnih resursa. Bez ureenja
reima voda (povrinskih, podzemnih i zemljine vlage), ne moe se oekivati visoka i
stabilna poljoprivredna proizvodnja. U oblasti vodosnabdevanja stanovnitva ilustrativan je
odnos ekonomskih gubitaka zbog zdravstvene nege stanovnitva kao posledice nedostatka
adekvatnog vodosnabdevanja i sanitarnih uslova, i potrebnih ulaganja za adekvatno
vodosnabdevanje stanovnitva i sanitarno regulisanje naselja. Iz ovih analiza se vidi da je

reenje pitanja obezbeivanja zdrave vode i sanitarnih uslova u naseljima zahteva dvostruko
nie investicije od leenja ljudi prouzrokovanog nezadovoljavajuim reavanjem ovih pitanja.
Treba uspostaviti sistem upravljanja vodama kojim e se potrebe sadanjih generacija
zadovoljavati na nain kojim se nee ugroziti mogunost buduih generacija da zadovolje
svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korienje voda zasnovano na dugoronoj zatiti
raspoloivih vodnih resursa, kako po koliini tako i po kvalitetu. Pri upravljanju vodama
moraju se primenjivati najbolje dostupne tehnike i najnaprednija dostignua. Uee
hidroenergije u ukupnoj potronji primarne energije iz obnovljivih izvora u 1990. godini
iznosilo je 100%, dok je u 2010. godini iznosilo 76%. Udeo u ukupnoj potronji primarne
energije u 2010. godini iznosio je 6,3%.
EFIKASNO I ODRIVO KORIENJE ZEMLJITA I PROSTORA23
Prostor je prepoznat kao znaajan resurs, a prostorno planiranje zasnovano na elementima

odrivog razvoja je poseban izazov. Ovo ukljuuje posebno planiranje i korienje prostora u
urbanim sredinama.
Udeo poljoprivrednog zemljita na teritoriji centralne Srbije iznosi 60,2%, a na teritoriji AP

Vojvodine 82%. U strukturi poljoprivrednog zemljita, po kategorijama njenog korienja,
evidentan je visok udeo obradivih povrina (83%). U proteklih petnaest godina, udeo
poljoprivrednog zemljita smanjen je za 10,6%, dok je udeo obradivog poljoprivrednog
zemljita smanjen za 10%. Prema nainu korienja poljoprivrednog zemljita, posmatrano
preko relativnih promena, najvie je izgubljeno povrina pod vinogradima (20,7%), dok je
najmanji gubitak zabeleen kod povrina pod ribnjacima i barama (2,5%). Posmatrano
prema apsolutnim promenama u povrini, tokom proteklih petnaest godina najvie je
izgubljeno povrina pod panjacima (179.036 ha, odnosno 18%). Vano je istai da povrina
pod oranicama i batama u Republici Srbiji iznosi 3.355.000 ha, to ini 79% ukupnog
obradivog zemljita. Tome treba dodati i oko 312.000 ha pod vonjacima i vinogradima i
587.000 ha pod livadama. Oko 855.000 ha poljoprivrednog zemljita se ne obrauje
(panjaci, trstici, bare i ribnjaci). Najznaajniji faktori smanjenja i degradacije poljoprivrednog
zemljita u Republici Srbiji su irenje naselja, industrijski, rudarski, energetski i saobraajni
objekti, vodna erozija, eolska erozija, zaslanjivanje zemljita, gubitak hranljivih elemenata,
hemijsko zagaenje od bioindustrijskih izvora, mehaniko zbijanje zemljita prilikom obrade
tekim mainama, zabarivanje zemljita, poplave, gubitak plodnosti i dr.
Republika Srbija ima veliki potencijal u sektoru poljoprivredne proizvodnje zahvaljujui
povoljnim klimatskim uslovima, dobrim prirodnim karakteristikama zemljita i raspoloivim
vodnim resursima. Poljoprivredna proizvodnja predstavlja ekonomsku granu koja na
podruju Republike Srbije moe obezbediti daleko vee prihode nego to to trenutno ini i
tako znaajno doprineti ukupnom privrednom razvoju zemlje. Organska proizvodnja postaje
sve znaajnija i predstavlja buduu perspektivu za poljoprivredne proizvoae iz Srbije.
23 Videti i poglavlje 6.
36
6.1.2.Odriva proizvodnja i potronja
Osnovni instrumenti24 za ostvarivanje odrive proizvodnje i potronje su: eko-oznaavanje,

eko-menadment i provera (EMAS), zelene javne nabavke, uvoenje i verifikacija istijih
tehnologija, eko-dizajniranje proizvoda, edukacija potroaa, ekoloki otisak proizvoda
i preduzea i drutveno odgovorno poslovanje. S obzirom na sloenost ove oblasti, a radi
ostvarivanja cilja orijentisanog na rezultate, Republika Srbija smatra nacionalno strateko
planiranje odrive proizvodnje i potronje veoma znaajnim. Republika Srbija je odrivu
potronju prepoznala jo 2002. godine kao mogunost postkonfliktnog razvoja25, uestvujui
u daljem procesu meunarodne promocije znaaja26 ove teme. istija proizvodnja27
predstavlja primenu sveobuhvatne preventivne strategije i metoda zatite ivotne sredine
u okviru proizvodnih procesa, proizvoda i usluga, sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti
i smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. U aprilu 2011. godine, u Beogradu je
odrana podregionalna radionica pod nazivom Odriva proizvodnja i potronja i zelena
ekonomija iskustva i primeri dobre prakse28. Na radionici su definisani budui koraci i
aktivnosti, kako na regionalnom tako i na nacionalnom nivou. Rezultati regionalne radionice
bili su predstavljeni na 19. zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za odrivi razvoj (CSD),
2011. godine u Njujorku, i posluili su kao deo platforme za nastup na Svetskom samitu o
odrivom razvoju (Rio+20) 2012. godine.
Efekti istije i u pogledu potronje resursa efikasnije proizvodnje ogledaju se u smanjivanju

negativnih efekata industrijske proizvodnje, zdravlje stanovnitva i ukupno blagostanje.
Uklanjanjem negativnih efekata otvara se mogunost veih investicija u poljoprivredu,
pre svega organsku, dolazi do porasta cena nekretnina, pre svega u gradovima, to je
bitna komponenta nacionalnog bogatstva, stvara se napredak u sektorima turistikih i
ostalih usluga, a to se sve pozitivno odraava i na zaposlenost i socijalnu sigurnost. istija
i efikasnija proizvodnja moe se u praksi ostvariti primenom sledeih tehnika: domainsko
poslovanje, supstitucija sirovina, poboljanje efikasnosti procesa, modifikacija opreme,
promena tehnologije, interna reciklaa, izmena proizvoda i dr.
6.1.3.Zelene javne nabavke
Zelene javne nabavke (javne nabavke koje pored cene vode rauna i o ivotnoj sredini
i socijalnoj komponenti, i koje imaju znaajan nivo uea javnosti u odluivanju) u Srbiji
predstavljaju jedan od stratekih ciljeva do 2015. godine29. Iskustvo u primenizelenih javnih
24 Jula 2008. godine, Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za odrivu proizvodnju i potronju i odrivu industrijsku
politiku (SCP/SIP).
25 Sustainable Consumption Oportunities,UNEP/Ministry for the Protection of Natural Resources and Environment,
March 2002 (http://postconflict.unep.ch/publications/scopeWeb.pdf)
26 Ostend NGO Statement towards Sustainable Consumption and Production Patterns, EU Stakeholder Meeting, 2004
27 Nacionalna strategija istije proizvodnje
28 http://www.ekoplan.gov.rs/en/Radionica-Zelena-ekonomija-i-odriva-proizvodnja-i-potronja--1147-c35-content.htm
29 Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (2005)

nabavki30 je ogranieno.S druge strane,postoji svest i spremnost31 da se pone sa irom
primenom ovakvih nabavki,ali je jedna od kljunih prepreka nedostatak adekvatnih znanja
o dostupnim proizvodima, uslugama i procedurama javnih nabavki bez negativnih socijalnih
i ekolokih uticaja.Da bi se ovaj cilj uspeno realizovao,centralno mesto moraju zauzeti
aktivnosti vezane za energetsku utedu u sektoru javnog saobraaja i objektima kojima
raspolae drava.Takoe,ukljuivanjem socijalnog aspekta javnih nabavki ostvaruju se
ciljevi inkluzivnog razvoja, dok njihovo kombinovanje sa kriterijumima zatite ivotne sredine
predstavlja integrisani pristup odrivom sistemu javnih nabavki.
Zakonom o javnim nabavkama32 je obrazovana Uprava za javne nabavke i definisan njen

status, kao posebne organizacije za obavljanje strunih poslova u oblasti javnih nabavki, radi
obezbeivanja uslova za ekonominu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava
za javne nabavke i podsticanja konkurentnosti i ravnopravnosti ponuaa u postupcima
javnih nabavki.
30 Green Public Procurement

31 Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije predvideo obavezu javnog sektora da sprovodi javne nabavke koje uvaavaju
kriterijum energetske efikasnosti (metodologiju procene energetske efikasnosti roba i usluga donee ministar zaduen za
poslove energetike), a ovaj kriterijum dodat je i u nacrt novog Zakona o javnim nabavkama.
32 Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02, 43/03, 55/04 i 101/05)
38
U posebnoj Strategiji razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji33 ostavljen je otvoren prostor
za sprovoenje zelenih javnih nabavki, pri emu je ograniavajui faktor da ovi elementi nisu
ukljueni u sektorske strategije. Meutim, kao i u celokupnom sistemu vezanom za zelenu
ekonomiju u Srbiji, mnoge aktivnosti u oblasti javnih nabavki koje se primenjuju, uprkos
tome to se ne oznaavaju kao zelene javne nabavke, imaju mnoge njihove karakteristike
(npr. drutveno odgovorno poslovanje). Takvi primeri su: nabavke energetski efikasnih audio
i video ureaja, ureaja u oblasti informacionih tehnologija (energetske klase), vozila sa
manje emisija tetnih gasova, recikliranog papira i recikliranih materijala, deterdenata i
sredstava za ienje koja imaju umanjen negativan uticaj na ivotnu sredinu, energetski
efikasne (pasivne) zgrade i kue, energija iz obnovljivih izvora, proizvodnja nametaja sa
umanjenim negativnim uticajem na prirodne resurse, procedura nabavki hrane za kole,
eko-obeleavanje, razvoj zelenih inovacija, itd.
6.1.4. Mere ekonomske i fiskalne politike
Jedan od direktnih naina za promovisanje zelene ekonomije je preko javnih investicija i

fiskalnih mera. Na primer, javna potronja na istraivanje i razvoj moe da bude efikasno
sredstvo za podsticanje inovacija neophodnih za tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Javne
investicije u zelenu ekonomiju su posebno vane (na primer, posredstvom upotrebe
odrivih javnih nabavki koje stimuliu potranju za zelenim proizvodima i uslugama). Pored
toga, neophodno je i da se reguliu negativne eksternalije, tako to e cene odraavati
stvarne trokove robe i usluga, ukljuujui i trokove zatite ivotne sredine, koji su esto
zanemareni na tritu. Kljune politike mere su i reforme tetnih subvencija, kao to su
mnoge subvencije prisutne u ribarstvu, korienje poreskih instrumenata, kao to su porez
na zagaenje i poreske olakice za uvoenje efikasnih tehnologija.
Ekonomski instrumenti, kao to su porezi, sistem povraaja depozita i trgovina emisijama,

predstavljaju najefikasnija dostupna sredstva za direktno integrisanje upravljanja ekolokim
problemima u funkcionisanju trine ekonomije. Navedeni mehanizmi ne mogu uvek
garantovati ispunjenje specifinih ciljeva, ali mogu podstai preduzea, industriju i potroae
da u veoj meri ine odrive izbore. Takvi alati trino orijentisane politike mogu obezbediti
poslovnim sektorima veu fleksibilnost pri izboru sredstava za smanjenje uticaja na ivotnu
sredinu u odnosu na pristupe utemeljene na naredbama i kontroli. Pored navedenog,
takoe je neophodno i uspostavljanje pravnog okvira koji e olakati sprovoenje zelenih
ekonomskih aktivnosti i regulisanje tetnih oblika proizvodnje i potronje.
Privreda prepoznaje potrebu za novim zajednikim naporima da se integriu ekoloke

eksternalije. Da bi zelena ekonomija postala operativna, indikatori, analize, raunovodstvene
mere i praenje i izvetavanje moraju biti efikasni. Proirenje kapaciteta vlade i drugih
zainteresovanih strana, kao i promovisanje aktivnosti koje poveavaju podrku javnosti
33 Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji (71/11)

za promene, mogu takoe biti obezbeeni u procesu tranzicije ka zelenoj ekonomiji.
Uspena realizacija stratekih projekcija zasnovana je na razvoju ekonomskih kapaciteta
u ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu i drugim ministarstvima, kao i optimalnom
korienju ekonomskih instrumenata34.
Procenjuje se da e potrebe za dodatnim finansiranjem iz budeta, posebno za potrebe

razvoja infrastrukture ivotne sredine, dostii maksimum od oko 360 miliona evra tokom
2018. godine, nakon ega se oekuje da e ravnomerno opadati do 2025. godine, kada bi
po uslovnim procenama mogla da se postigne potpuna nadoknada trokova. Poboljana
zatita ivotne sredine daje ekonomske koristi putem poboljanja zdravlja ljudi, nie stope
smrtnosti i dueg ivota, smanjenja tete nanete poljoprivredi i imovini usled zagaenja,
kao i zdravijih ekosistema, ime se umanjuje gubitak biodiverziteta i uvaju ekosistemske
usluge. U domenu opte ekonomske politike, prelazak na novi model rasta treba da
donese radikalnu promenu podsticaja za ekonomske aktere. Orijentacija ka investicijama
i izvozu trebalo bi da bude podrana koordinisanim merama monetarne, fiskalne,
industrijske, spoljnotrgovinske politike i drugih kljunih sektorskih politika.
Neophodno je preispitati fiskalnu politiku u cilju stimulisanja otvaranja novih radnih mesta.
Neophodno je i da se udeo izdvajanja za aktivne mere na tritu rada u BDP-u udvostrui do
2015. godine, u kombinaciji sa poveanjem transparentnosti korienja sredstava, kao i da
se aktivnosti naroito usmere na duboko ugroene socijalne grupe. Takoe, neophodno je
da se razvije koncept mikrofinansiranja i da se obezbedi okvir za dalji razvoj razliitih vidova
socijalne ekonomije, kako bi se proirilo zapoljavanje neaktivnog stanovnitva. U sklopu
nove fiskalne politike, neophodno je radikalno smanjenje oporezivanja rada, posebno
slabije plaenog. Reformom poreza na dohodak, s druge strane, obezbedila bi se vea
vertikalna pravinost i sprovodila politika dohodaka zasnovana na oporezivanju.
6.1.5. Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika
Ekonomija i tehnologije zasnovane na niskim emisijama ugljenika imaju za cilj postavljanje

dugoronih smernica i okvira za borbu protiv klimatskih promena. Za Republiku Srbiju,
ovakve okvire su dale Prva nacionalna komunikacija prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih
nacija o promeni klime35 i Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za
period od 2010. do 2012. godine, a bie definisani i posredstvom nove Strategije razvoja
34 Na osnovu stanja infrastrukture u ivotnoj sredini u Srbiji i ekstrapolacije situacije u zemljama koje su nedavno postale
lanice EU, procenjuje se da e ukupni trokovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU u oblasti ivotne sredine biti oko
10,6 milijardi evra (zakljuno sa 2030. godinom), od ega su najzahtevniji sektor za vode (5,6 milijardi evra), otpad (2,8
milijardi evra) i sektor industrijskog zagaenja (1,3 milijarde evra). Bitan deo trokova se odnosi na operativne trokove.
Direktne ekonomske koristi koje proizilaze iz usklaivanja u oblasti ivotne sredine trebalo bi da nadmae oekivane
trokove gotovo 2,4 puta.
35 The First Communication for UN FCCC Prva nacionalna komunikacija prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o
promeni klime (2010)
40
energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine36. Odreene
dodatne analize vezane za ogranienja GHG emisija sprovedene su procesom implementacije
projekta: Efikasni naini smanjenja emisija GHG u okvirima nakon Kjota, kao i Projekta
izgradnje kapaciteta za odgovarajue nacionalne aktivnosti izbegavanja (NAMAs) 37.
Navedene analize obezbeuju preliminarne i inicijalne informacije o mogunostima
izbegavanja do 2020. godine, koje e biti unapreene i razraene u buduem periodu.
Republika Srbija je lanica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime iz 2001.
godine, kao i Kjoto protokola iz 2008. godine, sa statusom zemlje u razvoju.
Republika Srbija je, putem procesa implementacije Nacionalne strategije za upravljanje

otpadom, usmerena ka alternativnim oblicima upravljanja otpadom kojima se, izmeu
ostalog, u znaajnoj meri spreava nastajanje metana.
6.1.6. Inovacije za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj
Politika istraivanja, razvoja i inovativnosti predstavlja politiku koja ima za cilj uspostavljanje
i obezbeivanje okvirnih uslova za otvaranje novih preduzea ili poboljavanje sposobnosti
postojeih preduzea, neophodnih za uee u trinoj konkurenciji. U Republici Srbiji je
zapoet projekat podrke stvaranja inovativnog preduzetnitva, u vrednosti od 8.4 miliona
38.
6.1.7.Obrazovanje za odrivi razvoj i zelenu ekonomiju
Da bi se primenio princip zelene ekonomije, kao i odriva socijalna politika, odrivo korienje
prirodnih resursa i zatita ivotne sredine, moraju biti identifikovane osobe koje e struno i
profesionalno sprovoditi aktivnosti u ovoj oblasti. Potrebno je projektovati trite potrebnih
zanimanja i potrebnih znanja i vetina, da bi odrivi razvoj mogao postii rezultate39.
36 - U toku je izrada nove Strategije energetike

- Nacional Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA), Cross-Cutting Analysis Report
and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni
plan (2011/2012), GEF/UNDP, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning of Republic Serbia
- Project Efficient ways for GHG emissions reduction under the post-Kyoto framework - Efikasni naini za smanjenje
emisije gasova sa efektom staklene bate u post-Kjoto periodu, GARRIGUES Medio Ambiente/ Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja Republike Srbije (2010);
- Available at
http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/izvestaji/final_report_ghg_emissions_projections_and_
reduction_measures1.pdf
- Project Capacity Development Project on Nationally Appropriate Mitigation Actions (NAMAs)
37 Available at: http://www.ekoplan.gov.rs/src/Opste-informacije-1622-c106-content.htm?_sector_id=6&_sm_id=112
Projekat Jaanje kapaciteta za izradu nacionalnih aktivnosti mitigacije, JICA/Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva
i prostornog planiranja Republike Srbije (zapoet 2010)
38 Finansira se preko pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) za Srbiju za 2011. godinu i sprovodi se u saradnji sa
Svetskom bankom; http://www.inovacionifond.rs.
39 UNEP et al (2008). Green jobs: towards decent work in a sustainable, low-carbon world. Nairobi: UNEP

Drugim reima, potrebno je uskladiti obrazovne programe
sa potrebama trita rada u kontekstu zelene ekonomije. Prema Nacionalnoj strategiji
Obrazovni nivo i informisanost stanovnitva od presudne odrivog razvoja, osnovni
su vanosti za oivljavanje ekonomije u Republici Srbiji. partneri Ministarstva prosvete za
obrazovanje za odrivi razvoj su:
Usled navedenog, neophodno je definisati i primeniti
- ministarstvo nadleno za
celovitu strategiju razvoja obrazovanja40 koja bi u fokusu ivotnu sredinu, za 53%
imala poveanje kvaliteta, pravednosti, efikasnosti i aktivnosti;
konkurentnosti obrazovnog sistema, kao i strateki doneti - profesionalna, strukovna
okvir za obrazovanje za odrivi razvoj. Obrazovanje za udruenja, za 30% aktivnosti.
odrivi razvoj41 nadgrauje obrazovanje u oblasti zatite
ivotne sredine i predstavlja obrazovanje za budunost i
budue generacije.
Neophodno je uspostaviti fleksibilnu mreu obrazovnih ustanova koje e se bre

prilagoavati demografskim promenama i razliitim potrebama korisnika. Potreban je
kontinuiran rad na unapreivanju nastavnikog poziva i osavremenjivanju nastavnikih
kompetencija.
Za potpuno ukljuivanje dece iz osetljivih grupa (deca romske nacionalnosti, deca sa

smetnjama u razvoju, deca iz ruralnih podruja) potrebno je podrati i ojaati inkluzivnu
praksu u kolama, unapreivati kompetencije nastavnika i podrati stvaranje inkluzivnog
okruenja.
Preliminarne analize pokazuju potrebu da se postojea zanimanja nadograde novim

zelenim sposobnostima i znanjima42. Dosadanjom akreditacijom visokokolskih
ustanova u Srbiji na polju obrazovanja za ivotnu sredinu i odrivi razvoj, nisu se uspostavljali
adekvatni programi za budunost, ve programi kakve je odobravala Akreditaciona komisija,
zasnovani preteno na rigidnim sistemima podele na prirodne, tehnike, biotehnike,
medicinske i drutvene nauke. Ovo je za posledicu imalo proizvodnju strunih profila koji
se ne prepoznaju na tritu, odnosno profila koji nisu navedeni u ifarniku zanimanja, ime
je poslodavcima onemogueno da budu upoznati sa znanjima i kompetencijama koje takvi
40 Strategija razvoja obrazovanja za period 20102020. godine.

41 Obrazovanje o odrivom razvoju u reformisanoj koli i drutvu se mora zasnivati na standardima koji su utvreni
na meunarodnom nivou: Konferencija UN o ivotnoj sredini i razvoju Rio 1992. godine, UNESCO konferencija o
obrazovanju i razvijanju javne svesti za odrivost Solun 1997. godine, Milenijumska deklaracija, uvojena na Konferenciji
UN o odrivom razvoju u Johanezburgu 2002. godine, Obrazovanje za sve put ka razvijenom drutvu Dakar 2002.
godine, Izjava ministara ivotne sredine o obrazovanju za odrivi razvoj Kijev 2003. godine, Strategija obrazovanja
za odrivi razvoj UNECE Vilnijus 2005. godine, UN Dekada obrazovanja za odrivi razvoj, 20052015. g., Zajednika
izjava ministara ivotne sredine i obrazovanja zemalja UNECE regiona o obrazovanju za odrivi razvoj, kojom se iskazuje
potreba i spremnost da se pojaaju napori za njegovu implementaciju (usvojena na estoj ministarskoj konferenciji
ivotna sredina za Evropu u Beogradu, oktobra 2007. godine).
42 Mihajlov A., Needs for tailored knowledge and skill-based education for sustainable development: Balkan Environment
Life Leadership Standards Courses, World Symposium on Sustainable Development at Universities (WSSD-U-2012),
Rio de Janeiro, 2012.
42
struni profili pruaju. Pored navedenog,
nedostatak poslova nastao je i kao U domenu praenja socijalne inkluzije i smanjenja
siromatva znaajan korak je uinjen 2009. godine
posledica nedovoljne privredne aktivnosti i
preko aktivnosti Tima za socijalnu inkluziju i
ekonomske krize43. smanjenje siromatva, i to definisanjem specifinih
nacionalnih indikatora, usvojenih na nivou
Obrazovanje za odrivi razvoj 44 Evropske unije u granicama Republike Srbije, kao
podrazumeva integrisanje odgovarajuih i utvrivanjem jasnih ciljeva kojima je zapoeto
praenje indikatora socijalne inkluzije i smanjenja
znanja i sposobnosti u nastavne siromatva.
programe na svim nivoima obrazovanja.
Potrebna je kontinuirana edukacija i Odabrani pokazatelji stanja socijalne inkluzije i
unapreenje svesti svih relevantnih smanjenja siromatva, u periodu od 2008. do 2010.
godine, sadre pokazatelje iz nekoliko kljunih
aktera u oblasti primene zakona zatite
oblasti za praenje socijalne inkluzije i siromatva:
i potovanja ljudskih i manjinskih prava finansijsko siromatvo, zapoljavanje, socijalna
(nosilaca pravosudnih funkcija, policije, zatita, zdravlje, stanovanje i obrazovanje.
javnih tuilaca i sudija, kao i zaposlenih u
organima dravne uprave i pokrajinske i
lokalne samouprave), sa posebnim osvrtom
na edukaciju graana o diskriminaciji i mehanizmima za njeno suzbijanje.
U ovom trenutku se moe rei da je inicijativa i obaveza45 integracije obrazovanja za odrivi

razvoj u vaspitno-obrazovni sistem jo uvek u velikoj meri bez vidljivog napretka, s obzirom
na to da od strane nadlenih subjekata jo uvek nisu preduzete neophodne mere.
43 Prema Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

44 http://unesdoc.unesco.org/images/0021/002163/216383e.pdf
45 Prvi okvirni akcioni plan obrazovanja za zastitu ivotne sredine u funkciji odrivog razvoja, Ministarstvo ivotne sredine
Republike Srbije (2008), Pripremila radna grupa za sprovoenje Strategije obrazovanja za odrivi razvoj UNECE.

6.2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva
Koncept smanjenja siromatva46 u prethodnom periodu bio je strateki zasnovan na
dinaminom ekonomskom rastu i razvoju, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i
razvoju programa, mera i aktivnosti usmerenih na osetljive grupe stanovnitva. Prelazak sa
koncepta smanjenja siromatva na koncept socijalne inkluzije motivisan je opredeljenjem
Vlade da sprovede proces evropskih integracija i potrebom da se mere Vlade usklade sa
politikom Evropske unije koja vodi delotvornijoj socijalnoj koheziji. Ovaj prelazak zasnivae
se na unapreenju kvaliteta ivota svih drutvenih kategorija i sastavni je deo procesa
evropskih integracija.
6.2.1. Mere za smanjivanje siromatva i socijalnu inkluziju osetljivih grupa47
Za Srbiju je vano da nastavi da prati kretanje apsolutnog siromatva prema dosadanjoj

metodologiji (apsolutna linija siromatva i potronja domainstva), kako bi se stekla
sveobuhvatna slika o siromatvu u Republici Srbiji. Posle perioda znaajnog smanjenja
siromatva (20022008. godine), apsolutno siromatvo je poelo da raste u 2009. godini,
kao posledica pogoranja pokazatelja na tritu rada koje je uzrokovano efektima svetske
ekonomske krize. Stopa apsolutnog siromatva poveana je sa 6,1% u 2008. na 6,9% u
2009. godini. Trend rasta apsolutnog siromatva nastavljen je i tokom 2010. godine (9,2%).
Profil apsolutnog siromatva ukazuje na izraene regionalne razlike izmeu urbanih i
ruralnih podruja, a ukazuje i na jaku vezu izmeu siromatva i nivoa obrazovanja. Relativna
linija siromatva, koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj jedinici,
pokazuje da je u Srbiji u 2010. godini bilo siromano 14,5% stanovnitva.
Ekonomski rast koji za posledicu ima poveanje zaposlenosti i smanjenu ili nepromenjenu
nejednakost dohotka stanovnitva, dva su
osnovna uslova koja treba ostvariti s ciljem
smanjenja finansijskog siromatva. Kancelarija za odrivi razvoj nedovoljno razvijenih
podruja, u saradnji sa Agrobiznis projektom,
pokrenula je u decembru 2011. godine Program
Dravna pomo siromanima u narednom obuke ena u agrobiznisu. Program je namenjen
periodu bi trebalo da ublai nastanak novog iskljuivo enama koje imaju poslovnu ideju da
siromatva, ali i da pomogne u spreavanju pokrenu biznis u sektoru agrobiznisa na teritoriji
grada/optine Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje,
produbljivanja siromatva najosetljivijih Priboj i Nova Varo, agubica, Malo Crnie,
kategorija stanovnitva. U sferi usluga, Petrovac na Mlavi, Kuevo, Majdanpek, Golubac i
deinstitucionalizacija i dalji razvoj usluga u abari.
zajednici ostaju najvaniji strateki pravci
46 Nacionalna strategija smanjenja siromatva (2003)
47 Vlada je utvrdila sledee osetljive grupe stanovnitva u Republici Srbiji: osobe sa invaliditetom, deca, mladi, ene, stariji
preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i
stanovnitvo ruralnih sredina.
44
razvoja. Vano je naglasiti da socijalna dimenzija ukljuuje i dravnu politiku koja zalazi i van
okvira zapoljavanja i obrazovanja, kao to su socijalna zatita i druge investicije. Ove mere
se mogu usmeriti na osetljive grupe, ugroene kompromisima na polju zelene ekonomije, i
tako im pomoi da ostvaruju direktnu dobrobit od mera vezanih za zelenu ekonomiju.
6.2.2. Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti
U Srbiji je zaposleno oko 45% stanovnitva radnog uzrasta (od 15. do 64. godine starosti),
to je ini dravom sa jednom od najniih stopa zaposlenosti u Evropi. Realizacija cilja
poveanja zaposlenosti zahteva poveanu efikasnost trita rada i promenu strukture radne
snage. U cilju poveanja efikasnosti trita rada treba, pre svega, izmeniti postojei Zakon o
radu, i obezbediti dosledno sprovoenje radnog zakonodavstva kako bi se to znaajniji deo
sive ekonomije preveo u odrivi realni sektor. Trite rada moralo bi da postane fleksibilnije,
trebalo bi unaprediti dinaminost trita rada u cilju poboljanja konkurentnosti u ovoj
oblasti, uz realno i kredibilno kolektivno pregovaranje o adekvatnom vrednovanju rada
i zatiti prava zaposlenih. Potrebno je voditi i odgovornu politiku na polju definisanja
minimalne zarade, koja bi morala biti postavljena na onaj nivo koji bi rad uinio isplativijim
u odnosu na alternative (socijalna pomo, rad na crno), uz istovremenu reviziju sistema
i uvoenja progresivnog oporezivanja rada
(ukljuujui i propise o doprinosima za
socijalno osiguranje) koje bi uz iru bazu Zahvaljujui primeni Zakona o upravljanju otpadom
i posebnog Zakona o ambalai i ambalanom
oporezivanja dovelo i do efikasnije naplate
otpadu, usvojenim u maju 2009. godine,
poreza i vee socijalne pravde. Takoe, zagarantovanom otkupu sakupljenog ambalanog
rast konkurentnosti u ovoj oblasti imae PET otpada i investicijama preduzea za reciklau
za rezultat i privlaenje novih investicija, plastike Greentech iz Novog Sada u sakupljaku
koje bi omoguile otvaranje novih radnih infrastrukturu dobavljaa lanica svoje mree (koja
samo u 2011. godini iznosi 17 miliona dinara), broj
mesta. Neophodno je i znaajno unaprediti privatnih sakupljaa se u odnosu na 2008. godinu
meuresornu saradnju ministarstava iji udvostruio i trenutno broji 77 preduzea, a u okviru
je delokrug rada od znaaja za pitanje njih zabeleen je i znaajan porast broja zaposlenih
zelene ekonomije, kao i ministarstva u lica, pogotovo onih koja dolaze iz ekonomski
najugroenijih grupa stanovnitva. U 2011. godini,
ijoj je nadlenosti zapoljavanje, u cilju
koliina otpada recikliranog u fabrici Greentech
profilisanja novih zanimanja koja bi postala dostigla je rekordnih 4000 tona godinje, to je
okosnica zelene ekonomije, definisanja porast od 56% u odnosu na period pre usvajanja
zajednikih podsticaja za stvaranje zelenih serije zakona iz oblasti zatite ivotne sredine.
radnih mesta i procene stvarnih efekata (www.greentech.rs/socijalniaspektreciklae)
zelene ekonomije na trite rada.
Novi postkrizni model rasta treba da integrie ciljeve u vezi sa tritem rada i socijalnom
inkluzijom, odnosno da postavi rast zaposlenosti i smanjenje apsolutnog, ali i relativnog
siromatva kao svoje krajnje ciljeve.

Da bi se postavljeni ciljevi politike zapoljavanja ostvarili, osim paralelnog unapreenja
efikasnosti aktivnih mera zapoljavanja, potrebno je u roku od tri godine poveati uee
ovih mera u BDP-u sa 0,1% na 0,4%, a zatim stabilizovati uee na oko 0,5% BDP u
drugoj polovini ove decenije. U narednim godinama treba raditi na kvalitetnijem praenju i
temeljnim evaluacijama postojeih programa i na njihovom efikasnijem usmeravanju prema
ranjivim grupama.
Potrebno je i definisanje okvira i institucionalne podrke za razvoj i promociju socijalnog

preduzetnitva, sa ciljem jaanja ovog sektora.
Reformu srednjeg strunog obrazovanja treba ubrzati i jae povezati sa potrebama trita
rada. Treba raditi na to veem ukljuivanju odraslih u obrazovanje, povezivanju formalnog i
neformalnog obrazovanja, kao i na promociji permanentnog obrazovanja.
6.3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine

Jednu od glavnih aktivnosti potrebnih u Srbiji da bi se napravio pomak ka zelenoj ekonomiji
predstavlja poveanje ulaganja u infrastrukturu za odrivi razvoj ivotne sredine,
usredsreenu na viestruke aspekte od drutveno odgovornog otvaranja novih radnih
mesta do zatite ivotne sredine. Razvoj zelene ekonomije u Republici Srbiji prvenstveno
podrazumeva ulaganja u oblast ivotne sredine i njen dalji napredak. Ovaj prioritet se
ostvaruje preko jaanja stratekog planiranja i njegovog sprovoenja putem zakonodavne
reforme, jaanja administrativnih kapaciteta u sektoru ivotne sredine, razvoja integrisanog
informacionog i nadzornog sistema, obezbeivanja ouvanja, odrivog korienja i
unapreenja u upravljanju prirodnim resursima, razvoja i unapreenja sistema upravljanja
otpadom, unapreenja upravljanja vodama, kao i unapreenja kvaliteta vazduha putem
smanjenja emisije tetnih gasova.
6.3.1.Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine
Osnovna infrastruktura je jedan od preduslova ekonomskog rasta i jedan od osnova

konkurentnosti i razvoja. Neefikasne slube u oblasti infrastrukture odvraaju ili spreavaju
investicije i smanjuju stopu ekonomskog rasta i, konano, zaposlenosti. Nasuprot tome,
planiranje i razvoj, u sprezi sa principima zatite ivotne sredine, sastavni su deo sveukupnih
razvojnih strategija.
U Srbiji je neophodno osigurati znaajna finansijska sredstva za potrebne investicije48, kako

u pogledu unapreivanja postojeih kapaciteta, tako i usklaivanja sa zakonima u oblasti
zatite ivotne sredine.
48 National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u
oblasti ivotne sredine (2011)
46
Internacionalna nagrada Disability Matters
za 2012. godinu dodeljena je srpskoj
kompaniji Delta Holding, lanici Globalnog
dogovora u Srbiji, za program profesionalne
rehabilitacije osoba sa invaliditetom.
Disability Matters je jedna od najvanijih
evropskih nagrada za korporativnu drutvenu
odgovornost, koja se dodeljuje kompanijama
liderima u pruanju podrke osobama
sa invaliditetom i njihovim porodicama.
Od oktobra 2008. godine do danas, u
6.4. Ustanovljavanje dugoronog Delta Holdingu je zaposleno 207 osoba
sa invaliditetom, koje su angaovane na
institucionalnog i finansijskog razliitim radnim mestima u lanicama Delta
Holdinga u skladu sa svojim kvalifikacijama.
okvira kao podrke odrivom
razvoju
Da bi se postigli navedeni ciljevi, potrebno je izgraditi savremenu i efikasnu dravnu

upravu, odnosno sistem institucija koje zajedniki rade na ostvarivanju principaodrivog
razvoja. Poboljanje saradnje, koordinacije i konsultacija izmeu sektora, kao i izmeu
dravne uprave i privatnog i civilnog sektorapreduslov je za ostvarenje odrivog razvoja.
Bez jakih, osposobljenih istabilnih institucija, nee biti mogue postii eljene dugorone
rezultateodrivog razvoja koji se odnose na poboljanje kvaliteta ivota, ivotnog standarda
i smanjenje siromatva.Izgradnja efikasnog institucionalnogokvira na svim nivoima osnov
je za postizanje ciljeva odrivog razvoja.
Za finansiranje procesa odrivog razvoja, oekuje se korienje sredstava iz budeta

Republike Srbije, budeta optina, iz namenskih fondova kao to su Fond za razvoj i Fond
za zatitu ivotne sredine, iz donacija, tenajveim delom sredstvima iz privrede.Vlada
treba da pristupi planiranju budeta koji e podravatistrateke razvojne prioritete, kao i da
osigura vei stepen koordinacije meupojedinim sektorima u sprovoenju mera Strategije,
radi ostvarivanja puneracionalnosti u korienju budetskih sredstava za te svrhe. Vlada
takoetreba da planira rastui deo budeta za odrivi razvoj, da bi se obezbediladodatna
sredstva za realizaciju akcionog plana za sprovoenje Strategije odrivog razvoja. Potrebno
je obezbediti i korienje mehanizma partnerstva javnog i privatnog sektora, unapreenje
saradnjesa donatorima i druge izvore prihoda za predviene aktivnosti.
Istovremeno, neophodno je jaanje kapaciteta Saveta za odrivi razvoj, Socijalno-

ekonomskog saveta, kao i slinih saveta na lokalnom nivou.

6.4.1. Budetska linija za odrivi razvoj
Kod sprovoenja sektorskih strategija, jasno je da one imaju oslonac u budetskim razdelima
odgovarajuih sektora.
Kod finansiranja multi i meusektorskih strategija, kao to

su Strategija odrivog razvoja, Strategija odrivog korienja Prema usvojenim
dokumentima i
prirodnih resursa i dobara i Strategija smanjenja siromatva, projekcijama, za sektor
postavlja se jo uvek nereeni problem finansiranja i budetskih ivotne sredine treba
linija oslonaca. ta vie, proces prelaska sa projektnog na obezbediti najmanje
sektorsko finansiranje, koji je u Srbiji zapoet 2009. godine, 2,5% BDP godinje do
2021. godine.
postavio je potrebu i izazov da se pronau inovativna i efikasna
reenja za finansiranje odrivog razvoja.
Neke analize u okviru sprovoenja Nacionalne strategije odrivog

razvoja ukazuju da je preko 50% finansiranja u nadlenosti ministarstva za ivotnu sredinu.
Analiza koja je sprovedena prilikom izrade ovog dokumenta pokazuje okvirno da u sektorima
u nadlenim ministarstvima treba da postoji posebna budetska linija za odrivi razvoj,
a da budetski opredeljena sredstva49 za tri prioritetne strategije50 iz korpusa odrivog
razvoja treba opredeliti naroito51:
- ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu52 i
- ministarstvu nadlenom za socijalnu politiku53,
a u znaajno manjoj meri i ministarstvu nadlenom za inovacije, ministarstvu nadlenom za
obrazovanje, ministarstvu nadlenom za energetiku, ministarstvu nadlenom za ekonomiju,
ministarstvu nadlenom za vode, ministarstvu nadlenom za poljoprivredu, ministarstvu
nadlenom za mineralne sirovine i ministarstvu nadlenom za ume.
Postojanje Fonda za zatitu ivotne sredine stvara osnovu za regularno finansiranje

primene dela nacionalnih strategija iz korpusa zelene ekonomije. Osnivanjem Fonda za
zatitu ivotne sredine aktivnosti poinju da se finansiraju na organizovaniji nain, pored
redovnog budetskog izdvajanja za rad nadlenih institucija. Zakon o Fondu za zatitu
ivotne sredine (2009) predvia namensko korienje sredstava. Prihodi Fonda se ostvaruju
po osnovu naknade za promet divlje flore i faune, kao i naknade za zagaivanje ivotne
49 Ukljuuje samo budetska sredstva.

50 Nacionalna strategija odrivog razvoja, Nacionalna strategija odrivog korisenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalna
strategija smanjenja siromatva.
51 Rezultat irokih konsultacija svih zainteresovanih subjekata; neophodne dodatne konsultacije u vezi sa planiranjem
budeta.
52 Ovaj iznos minimalno treba da bude jednak iznosu koji je procenjen na 2.5% BDP u 2021. godini, naspram sadasnjih
0.4% BDP (NEAS).
53 Minimalno: da bi se postavljeni ciljevi ostvarili, osim paralelnog unapreenja efikasnosti aktivnih mera smanjenja
siromatva, potrebno je u roku od tri godine poveati uee ovih mera u BDP-u sa 0,1% na 0,4%, a zatim stabilizovati
uee na oko 0,5% BDP u drugoj polovini ove decenije. U uslovima fiskalnih restrikcija, trebalo bi izvriti preraspodelu
izmeu aktivnih i pasivnih mera i niim maksimalnim limitom za naknadu osloboditi dodatna sredstva za aktivne
programe.
48
sredine koja obuhvata naknadu za vozila na motorni
pogon, supstance koje oteuju ozonski omota, emisije
oksida sumpora, oksida azota, prakastih materija i
proizvedenog ili odloenog otpada. Dok prihod ostvaren
po osnovu naknade za promet divlje flore i faune pripada
u celosti Fondu, prihod od naknade za zagaivanje
ivotne sredine se deli, tako da 60% prihoda pripada
Fondu, a 40% lokalnoj samoupravi na ijoj se teritoriji
nalazi zagaiva. Od 2010. godine, Fond ostvaruje prihode
i prema razliitim sektorskim zakonima iz oblasti ivotne
sredine, i to preko naknade za posebne tokove otpada,
naknade za stavljanje ambalae u promet i naknade
za korienje ribarskog podruja. Takoe je uvedena i
naknada za zagaivanje ivotne sredine na podrujima
od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne
sredine (sredstva ostvarena po osnovu ove naknade se
dele, tako da 80% prihoda pripada budetu Republike Srbije, a 20% lokalnoj samoupravi na
ijoj je teritoriji dolo do zagaenja). Prihodi od naknada i taksi za zatitu ivotne sredine,
koji predstavljaju sredstva Fonda za zatitu ivotne sredine, iznose godinje oko 0.3%
bruto drutvenog proizvoda (BDP). Sredstva Fonda se dodeljuju fizikim i pravnim licima
na teritoriji Republike Srbije preko javnih konkursa, a finansiranje se vri putem kredita,
podsticajnih sredstava, dotacija, bespovratnih sredstava i pomoi.
Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost predvieno je radnom verzijom Zakona o

racionalnoj upotrebi energije. Ovaj Fond bi trebalo bi da bude glavni finansijski mehanizam i
institucija preko koje se obezbeuju finansijska sredstva za podsticanje racionalne upotrebe
energije i poveanje energetske efikasnosti u Srbiji.
6.4.2.Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj
Bez obzira na to to je u okviru procesa evidentiranja primera zelene ekonomije u praksi

u Srbiji bilo definisano koji se tipovi aktivnosti mogu smatrati zelenom ekonomijom
i konceptom zelene ekonomije, pokazalo se da razliiti subjekti to razliito tumae,
dajui zelenoj boji u konceptu zelene ekonomije dijapazon razliitih nijansi (to je
ve i navedeno u poglavlju 3 ovog dokumenta). Struni tim koji koordinira izradom ovog
dokumenta predloio je, a uesnici projekta izrade dokumenta prihvatili, da bi bilo od velike
pomoi razviti kao instrument procenu uticaja na odrivi razvoj54 (ili procenu odrivosti55),
i primenjivati ga dok se sutinsko shvatanje zelene ekonomije ne odomai u praksi u Srbiji.
54 Sustainable Development Impact Assessment

55 Sustainability Impact Assessment

ini se da ovaj instrument treba da bude zasnovan na analitikom instrumentu56 analize
ivotnog ciklusa (LCA57), uz ukljuivanje ne samo analize uticaja na ivotnu sredinu, ve i na
ostale sektore58. Poetne konture za indikativni instrument semafora za zelenu ekonomiju
(gde bi nijansa 3 zelene boje ukazivala na pozitivne primere zelene ekonomije, a nijanse 1
i 2 na razliite stepene ozelenjavanja ekonomije putem socijalne politike i zatite ivotne
sredine) ini sinergetski okvir ekonomskih i socijalnih indikatora i indikatora ivotne sredine.
6.4.3. Institucionalni izazovi i preporuke
Institucionalno organizovanje za ciljno, na rezultate orijentisano, praenje i unapreivanje

odrivog razvoja (i zelene ekonomije, koja ima iste oslonce, samo uz drugaije postavljene
granice obuhvata sistema), veliki je izazov na svim nivoima. Na globalnom nivou postoje
odreene smernice i okviri, uspostavljeni od strane Ujedinjenih nacija, po kojima se moe ii
ka veoj verovatnoi uspenosti.
Za odrivu budunost su, pre svega, potrebne stabilne, efikasne, strune i operativne
institucije i administracija, koji nisu podloni potresima usled politikih promena.
U Srbiji je institucionalno organizovanje za odrivi razvoj pokazalo slabosti u kontinuitetu.
Oslanjajui se na meusektorsku analizu sprovoenja 3 Rio konvencije59 (videti poglavlje

5 Primeri zelene ekonomije) i ekstrapolacioni predlog za efikasno institucionalno praenje
i razvijanje ove tri konvencije na iri kontekst odrivog razvoja, u nastavku je predstavljen
predlog za institucionalno organizovanje za odrivi razvoj u Srbiji, koji uzima u obzir realnost
situacije i ima potencijal da bude dugoroan i uspean60.
Savet za odrivi razvoj61, u iji sastav ulaze nadleni ministri, koordinira aktivnosti na polju
odrivog razvoja u okviru Vlade, prati politiku i predlae mere.
Savetodavni odbor Vlade bi obavljao ulogu okvirnog tela koje obuhvata razliite savete
Vlade.
56 Mihajlov A., Basic Environmental Analytical Tools (in Serbian), monografija, Univerzitet Edukons (2010), ISBN 978-86-
87785-13-7
Stevanovic Carapina H.; Jovovic A.; Stepanov J.; Life Cycle Assessment as the tool for efficient strategic waste managent
(in Serbian). ISBN 978-86-87785-26-7, izdava: Univerzitet Educons (2011)
57 LCA - Life Cycle Analysis
58 EEA Technical Report: Time for action towards sustainable consumption and production in Europe, 1/2008 (2008)
59 National Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA), Cross-Cutting Analysis Report
and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni
plan (2011/2012), GEF/UNDP, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning of Serbia
60 Preporuuje se kao projektna aktivnost posle samita Rio+20, koja bi pomogla ovakvo organizovanje i
testirala ga preko pilot-projekta.
61 Odluka o obrazovanju Saveta za odrivi razvoj (103/03 od 24. 10. 2003, 12/06, 71/08. 94/08, 05/11).
50
Sekretarijat saveta 62 obavlja
struno-operativne poslove kao
podrku radu Saveta za odrivi
razvoj (komunikacija sa nadlenim
institucijama, strunim slubama
Vlade, interesnim stranama).
Savetodavno-nauni odbor Saveta

za odrivi razvoj obavlja poslove
pruanja strunih usluga, informacija
i predlaganja mera, kao potporu
kreiranju i realizaciji politike odrivog
razvoja. Odbor ine predstavnici
naunih institucija, univerziteta, strunih organizacija, udruenja, pojedinci...
Radne grupe Saveta za odrivi razvoj predstavljaju strune grupe Saveta za odrivi razvoj
koje se uspostavljaju shodno potrebama u odnosu na najvanije meunarodne sporazume,
procese i obaveze drave u oblasti
politike odrivog razvoja. Sastav radne
Tokom 2011. i 2012. godine realizovan je 1. deo projekta
grupe ine kontakt osobe (fokalne take) Partnerstvo za usaglaavanje sa propisima EU (PACE),
za odgovarajue sporazume i procese, koji finansira Evropska unija, preko Evropske asocijacije
predstavnici nadlenih ministarstava komora (Eurochambres), a zemlje partneri su zemlje
i drugih interesnih strana (voditi Zapadnog Balkana Albanija, Bosna i Hercegovina,
Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Srbija. U Srbiji,
rauna da se nadlenost ne preklapa
nacionalni partner je Privredna komora Srbije. Cilj
sa Savetodavno-naunim odborom). projekta je procena stepena usklaenosti kompanijskog
Radne grupe razmatraju konkretna poslovanja sa evropskim zakonodavstvom,
tematska pitanja i politike i rezultate odnosno odgovarajuim nacionalnim propisima u
svog rada upuuju u formi predloga horizontalnim oblastima - zatita ivotne sredine,
bezbednost i zdravlje na radu, kao i u sektorskim
Savetu za odrivi razvoj (putem Biroa). oblastima prehrambena industrija, hemijska i
farmaceutska industrija i tehniko zakonodavstvo
Biro nadzorni organ za rad radnih (CE znak za proizvode). Dvadeset obuenih eksperata
grupa i mehanizam za uspostavljanje iz est zemalja Zapadnog Balkana, prema prethodno
utvrenoj metodologiji, izvrilo je kontrolu u ukupno
sinergije izmeu pojedinanih radnih
300 preduzea. Rezultat projekta je Studija koja
grupa, ukljuujui konvencije i procese omoguava svojevrsni benchmarking, odnosno
iz njihove nadlenosti. Radne grupe poreenje nivoa primene propisa u kompanijama u
svoju komunikaciju sa Savetom za est zemalja Zapadnog Balkana. Analiza pokazuje
odrivi razvoj obavljaju uz posredovanje gde se nalaze glavne tekoe u primeni evropskog
zakonodavstva u pojedinim zemljama, ali i gde postoje
Biroa. lanovi Biroa su kontakt osobe mogunosti za dalje unapreenje (Studija se moe
(fokalne take) nadlene za odreene preuzeti na linku: http://www.pks.rs/SADRAJ/Files/
meunarodne sporazume i procese. Brochure_PACE_04_04_2012.pdf).
62 Saglasno Uredbi o slubama Vlade (Sl. glasnik 75/05, 48/10) Uredbom treba osnovati Kancelariju Sekretarijat Saveta
za odrivi razvoj (npr. analogno Sekretarijatu Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije).

Neophodno je dalje razvijanje institucionalnog okvira i unapreenje koordinacije procesa
socijalne inkluzije. U tom smislu, neophodno je koordinacionu funkciju Tima za socijalno
ukljuivanje i smanjenje siromatva uiniti odrivom, ime bi se doprinelo poveanju
efikasnosti i delotvornosti organa koji u svom domenu ve imaju odreene funkcije u
procesu socijalne inkluzije. U istom cilju treba promovisati i saradnju i integraciju organa koji
se bave slinim poslovima, radi ostvarivanja vee ekonominosti administrativnih poslova,
u aktuelnom kontekstu smanjenja javnih rashoda.
Unutar samih ministarstava neophodno je obezbediti strune, sistematizovane poslove

za kontakt osobe (fokalne take) nadlene za odreene meunarodne sporazume i
procese (ne dodeljivati ih kao uzgredni posao jednoj osobi, da bude fokalna taka za vie
meunarodnih sporazuma, jer to unapred implicira nemogunost efikasnog sprovoenja),
zelenu ekonomiju, odrivi razvoj i odrivo korienje prirodnih resursa. Lep primer iz
dosadanje prakse jeste formiranje i rad Odseka za odrivi razvoj i klimatske promene u
okviru Sektora za odrivu energetiku, obnovljive izvore energije i strateko planiranje
ministarstva nadlenog za oblast energetike.
U sadanjoj institucionalnoj strukturi Vlade Republike Srbije, uspena implementacija

odrivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji e zahtevati poboljanje trenutne unutar i
meuministarske saradnje i kanala za saradnju. Poveana panja e morati da se posveti
jaanju komunikacije, koordinacije i saradnje izmeu i u okviru organa koji su nadleni za
implementaciju i primenu transponovanih propisa. Postoji veliki broj nacionalnih strategija,
koje nisu obavezno meusobno komplementarne. Potrebno je uspostaviti sistemske
mehanizme planiranja, koordinacije primene, praenja i evaluacije politike na nivou Vlade.
U tom pogledu bie posebno vana uloga Generalnog sekretarijata Vlade, od kojeg se
oekuje da obavlja vane zadatke koordinacije uspostavljanja i primene javne politike na
republikom nivou. Zbog toga je potrebno dalje uspostavljanje i izgradnja kapaciteta
Generalnog sekretarijata Vlade, kako bi ovo telo bilo u mogunosti da efikasno realizuje
navedene poslove. Pored toga, treba uloiti dodatne napore da se nezavisnim organima
obezbede adekvatni uslovi za rad.
U poetnoj fazi implementacije predloenog institucionalnog povezivanja potrebno je:
razraditi, makar okvirno, procedure rada svake od navedenih struktura (na nivou Vlade
i unutar kljunih ministarstava),
razraditi deo za unapreenje procesa iz okvira zelene ekonomije posredstvom Saveta
za odrivi razvoj,
razraditi deo za unapreenje procesa socijalne inkluzije posredstvom Socijalno-
ekonomskog saveta.
Kada su u pitanju nadlenosti lokalne samouprave, prioritet u narednom periodu bie potpuno
preuzimanje ve prenetih nadlenosti i uspostavljanje partnerstava na lokalnom nivou,
ukljuujui meusektorsku i meuoptinsku saradnju. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je
52
Sekretarijat za Savete o odrivom razvoju i
Ekonomsko-socijalni (administrativno
koordinativna uloga), veza sa ostalim
Savetima i telima Vlade
Savet za Ekonomsko-
odrivi razvoj socijalni
savet
Vladino telo
Savetodavno-
nauni odbor
Biro Saveta
Intersektorska koordinacija
Radna Radna Radna Radna

Intersektorska radna tela
grupa za grupa za grupa za grupa
konvenciju 1 konvenciju 2 Konvenciju za....
3
Nivo ministarstava
Fokalne Fokalne Fokalne Fokalne
take za take za take za take za
Konvenciju Konvenciju Konvenciju Konvenciju
1 2 3 ...
Ministarstvo za ivotnu
sredinu Ministarstvo x Ministarstvo y
dalje usaglaavanje politike finansiranja lokalnih samouprava, razvoj informacionih sistema

(to podrazumeva prikupljanje i razmenu informacija), jaanje njihovih kapaciteta i potpunije
ukljuivanje u reforme u procesu socijalne inkluzije i smanjenja siromatva, sprovoenja
lokalnih strategija odrivog razvoja i lokalnih ekolokih akcionih planova, i dr.
U participativnom procesu pripreme ovog dokumenta i pripreme Republike Srbije za

Svetski Samit o odrivom razvoju 2012. godine, sa vie strana je iskazana potreba da je,
pored adekvatnog institucionalnog organizovanja za odrivi razvoj u okvirima izvrne vlasti,
neophodno ojaati i kapacitete Narodne skuptine Republike Srbije, odnosno njenih
odbora.
Ekspertski tim za pripreme ovog dokumenta sproveo je analizu o najefikasnijem nainu

pozicioniranja aktivnosti praenja uticaja na odrivi razvoj i mogunosti intervenisanja u
postojeoj praksi rada Skuptine Republike Srbije. Prema Poslovniku Narodne skuptine,
Skuptina ima radna tela, koja mogu biti stalna (odbori) i privremena (anketni odbori i
komisije) (l. 41). Delokrug odbora, definisan u lanu 44, u potpunosti odgovara predvienim
aktivnostima Odbora za odrivi razvoj, kada bi postojao. Meutim, iako odbor za odrivi

razvoj nije osnovan u Skuptini Srbije, postoje odredbe na osnovu kojih se aktivnost
postojeih odbora moe usmeriti na polje odrivog razvoja, ime bi se stvorila i
mogunost da odbori meusobno sarauju, kao i da odravaju zajednike sednice za
pitanja od zajednikog interesa.
Tako se, na primer, kada su u pitanju strateka pitanja i zakonodavna reenja koja se odnose
na zelenu ekonomiju i odrivi razvoj, odravaju zajednike sednice sledeih odbora:
Odbor za finansije, republiki budet i kontrolu Zajednika Grupa odbora za

troenja javnih sredstava sednica odrivi razvoj
Odbor za rad, socijalna pitanja, drutvenu
ukljuenost i smanjenje siromatva
Odbor za zatitu ivotne sredine
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu,
turizam i energetiku
Do uspostavljanja operativnih mehanizama za funkcionisanje Grupe odbora za odrivi

razvoj potrebno je iskoristiti ovlaenje predsednika Narodne skuptine da, na predlog
radnog tela, angauje naune ili strune institucije, kao i pojedince, za pruanje podrke
u radu na polju odrivog razvoja koje je, kao oblast od javnog interesa, u nadlenosti
Narodne skuptine.
54
6.5. Promovisanje podregionalne saradnje doprinos zelenoj
ekonomiji i odrivom razvoju
Podregionalna saradnja, koja ukljuuje sigurno snabdevanje Meunarodna saradnja u

energijom, razvijenu saobraajnu i energetsku infrastrukturu, oblasti zatite i unapreenja
kao i ouvanje i unapreenje ivotne sredine, od kljunog ivotne sredine, a pre svega
meu susedima, predstavlja
su znaaja za ukupni ekonomski razvoj i kvalitet ivota imperativ zbog prekogranine
graana regiona. Republika Srbija, sa geografskim poloajem prirode ove oblasti. Osnov
na raskrsnici saobraajnih koridora, predstavlja najkrau za saradnju je niz globalnih
i najefikasniju tranzitnu vezu izmeu zemalja Centralne i i regionalnih multilateralnih
konvencija i sporazuma.
Zapadne Evrope, s jedne strane, i zemalja June Evrope i
Republika Srbija je zemlja
Bliskog i Dalekog istoka, s druge. Ekonomska i finansijska l a n i c a v e l i ko g b ro j a
kriza sa socijalnim posledicama, kao i klimatske promene i multilateralnih sporazuma u
drugi negativni uticaji na ivotnu sredinu, izazovi su sa kojima oblasti ivotne sredine.
se dodatno suoava ceo region. Republika Srbija uestvuje u
brojnim podregionalnim inicijativama i procesima63: Proces Evropski pokret u Srbiji
saradnje u Jugoistonoj Evropi, Regionalni savet za saradnju (Istraivaki forum) predlae
(RSS), Energetska zajednica, Centralnoevropska inicijativa pokretanje inicijative radi
(CEI), Inicijativa za saradnju u JIE (SECI), Regionalna inicijativa zakljuivanja Konvencije o
saradnji drava Jugoistone
za migracije, azil i izbegla lica (MARRI), Organizacija za Evrope u oblasti ivotne
crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), Jadransko-jonska sredine.
inicijativa (AII), Proces saradnje na Dunavu, Meunarodna
komisija za zatitu reke Dunav (ICPDR), Dunavska komisija,
Meunarodna komisija za sliv reke Save, kao i u nizu specijalizovanih inicijativa i centara koji
su uglavnom inicirani pod okriljem nekadanjeg Pakta stabilnosti za Jugoistonu Evropu (iji
rad je preuzeo Regionalni savet za saradnju RCC).
Kada su u pitanju odrivi razvoj i zelena ekonomija, injenice ukazuju da regionalna saradnja
ima znaajnu ulogu u realizaciji zakljuaka brojnih meunarodnih sporazuma i procesa.
Naime, drave pojedinih regiona, usled prirodnih, politikih i drutveno-ekonomskih
slinosti, putem zajednikih aktivnosti, programa i projekata saradnje efikasnije sprovode
meunarodne obaveze. Pored toga,
podregionalne inicijative umnogome
pomau da interesi pojedinanih Srbija u implementaciji Karpatske konvencije stie
drava budu plasirani sa uspehom na znaajno iskustvo i znanja na pozitivnim primerima
meunarodnoj sceni. Vano je istai i da odrivog razvoja planina, i ima elju da se po istom
modelu zatite i Dinarske i Balkanske planine i
drave u regionu poseduju slina iskustva u regioni, to ini zajedniki element Dunavsko-
oblasti odrivog razvoja i zelene ekonomije karpatske i Jadransko-jonske reagije, a Srbiju
razmena ovih iskustava i informacija postavlja u sinergetski centar ovih inicijativa.
63 Lopandi D., J. Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, drugo
dopunjeno izdanje, 2010.

mogu dovesti do pozitivnih efekata u celom regionu. Ovo naroito vai za zajednike
projekte i aktivnosti u razliitim oblastima, kao to su upravljanje otpadom, prekogranino
upravljanje zatienim podrujima, proizvodnja i potronja energije, itd. injenica je da
najznaajniji donatori, kao to je Evropska unija, stvaraju makroregionalne pristupe
u pogledu finansiranja i implementacije (npr. Strategija EU za Dunavski region, radna
Strategija EU za Jadransko-jonski makroregion, itd.).
Ugovor o osnivanju Energetske zajednice
Evropska unija je u oktobru 2005. godine sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Crnom
Gorom, Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Rumunijom, Srbijom i Privremenom misijom
Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u ime Kosova potpisala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice. Moldavija
je postala punopravna lanica 1. maja 2010. godine, dok je Ukrajina zvanino pristupila Energetskoj zajednici 1.
februara 2011. godine. Jermenija, Gruzija, Norveka i Turska uestvuju kao posmatrai. Od oktobra 2011. godine,
15 drava lanica Evropske unije ima status uesnika.
Skuptina Srbije je ratifikovala Ugovor o Energetskoj zajednici. Ugovorom se zahteva da ugovorne strane sprovedu
relevantne delove pravnih tekovina Evropske unije i predvia se stvaranje jedinstvenog energetskog trita i
mehanizma za funkcionisanje mrenih trita. Takoe, u skladu sa ustanovljenim postupcima, ugovorne strane
su preuzele obavezu da sprovedu seriju zakona vezanih za sigurnost snabdevanja i energetsku efikasnost. Pravne
tekovine se moraju sprovesti u utvrenom okviru i moraju da budu podrane konkretnim akcionim planovima.
Ugovorom se takoe osnivaju institucije Energetske zajednice i utvruje se proces odluivanja. Prema tome, Ugovor
prua stabilno investiciono okruenje zasnovano na vladavini prava, i povezuje ugovorne strane sa Evropskom
unijom. Preko svojih aktivnosti, Energetska zajednica doprinosi sigurnosti snabdevanja, unapreuje ekoloku
situaciju u odnosu na snabdevanje energijom u regionu, jaa konkurentnost na regionalnom nivou i koristi
ekonomiju obima u iroj Evropi.
Glavna odluujua institucija Energetske zajednice je Ministarski savet. Savet donosi kljune odluke o politikama
i usvaja pravila i postupke Energetske zajednice. Ministarski savet sainjava po jedan predstavnik svake ugovorne
strane i dvojica predstavnika Evropske unije. Republiku Srbiju u Energetskoj zajednici zastupa ministar odgovoran
za sektor energetike (trenutno Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku) (Zakon o energetici, lan 42). Ministar
za infrastrukturu i energetiku je lan Ministarskog saveta Energetske zajednice. Ovo ministarstvo je odgovorno za
sprovoenje odluka Ministarskog saveta u ime Vlade Republike Srbije.
Ugovorom se utvruje interni proces odluivanja. Energetska zajednica moe da preduzima mere u obliku
preporuka, reenja ili proceduralnih akata. Time se stvara sekundarno zakonodavstvo Energetske zajednice. Prema
lanu 76. Ugovora, Odluka je pravno obavezujua u svojoj potpunosti u odnosu na one na koje se odnosi.
http://www.energy-community.org
56
7. Analiza scenarija u odabranim sektorima 64
Analiza je sprovedena za tri kljuna identifikovana sektora:

Potranja energije: sa naglaskom na energetskoj efikasnosti u objektima (ukljuujui
korienje energije u stambenim, komercijalnim i uslunim objektima), industriji i
transportu;
Snabdevanje energijom: sa naglaskom na proizvodnji energije, ukljuujui i korienje
izvora obnovljive energije;
Poljoprivreda: sa fokusom na potencijalnom prelazu na eko-poljoprivredu65 da bi se
poveala dodata vrednost i zaposlenost.
Analiza prikazana u ovoj studiji podrazumeva stvaranje prilagoenih simulacionih modela uz

korienje postojee nacionalne i meunarodne statistike prema primenljivosti. Obavljeno
je prikupljanje najpogodnijih i najvalidnijih podataka po sektorima za ukljuivanje u modele.
Uprkos nedostatku podataka na nacionalnom nivou za odreene sektore i izabrane
pokazatelje (kao to je organska poljoprivreda), kreirani su modeli koji e odgovarati
dostupnim podacima i dati projekcije koje se mogu direktno uporediti sa postojeim bazama
podataka, kako nacionalnim tako i regionalnim i globalnim. U stvari, za simuliranje scenarija,
u odreenim sluajevima su koriene pretpostavke iz literature, ak i kada nisu odraavale
specifine karakteristike Srbije. Koriena metodologija se naziva sistemska dinamika (SD)
i ona se oslanja na kauzalne odnose, povratne sprege, kanjenja i nelinearnosti kako bi se
tano predstavila sloenost. Ova metodologija omoguava da se generiu projekcije koje se
u velikoj meri ne oslanjaju na istorijske podatke, ili bar ne u tolikoj meri kao to bi zahtevala
prouavanja optimizacije i ekonometrije. Validnost je proverena testovima bihevioristike i
strukturne validacije. Simulacija poinje 2004, a zavrava se 2030. godine, omoguavajui
istorijsku bihevioristiku validaciju za period od oko 6 godina (za najvei broj varijabli, u
zavisnosti od dostupnosti podataka).
U ovoj studiji su simulirana i analizirana dva glavna scenarija koja su data u nastavku.
- Scenario uobiajeni posao (BAU) podrazumeva nastavak istorijskih i sadanjih
tendencija. On obuhvata sve politike i intervencije koje su trenutno aktivne i koje se
sprovode, ali iskljuuje politike koje su planirane ali jo nisu sprovedene (npr. ukljuujui
sve mere koje nisu predviene zakonom ili politike koje se nalaze u fazi razmatranja).
U sluaju energije, to znai nastavak tendencija potranje energije za potronju bez
znaajne ekspanzije obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektrine energije, kako
se istie u scenarijima ukljuenim u Strategiju razvoja energetskog sektora66. U odnosu
na poljoprivredu, BAU scenario ne predvia ekspanziju organske poljoprivrede, pri emu
e povrine na kojima se zemlja obrauje ekoloki u budunosti ostati konstantne.
64 Scenario analysis for Green Economy interventions in Serbia - A scoping study in support of Serbias Green Economy
Study (GES), UNEP (2012)
65 Ekoloka poljoprivreda (savremena usvojena terminologija: http://www.ecoagriculture.org/page.php?id=47)
66 Ovi scenariji predstavljaju Brzi ekonomski razvoj zemlje (PED scenario) i Spor ekonomski razvoj zemlje (SED scenario).

- Skup scenarija zelena ekonomija (GE) simulira dodatne intervencije kojima se
smanjuje intenzitet energije, poveava korienje obnovljivih izvora energije i podrava
prihvatanje ekoloke poljoprivrede. Specifine intervencije i pretpostavke simulirane u
GE scenariju su navedene u nastavku i u odeljku sa rezultatima.
- Energetska efikasnost:
o Poboljanje energetske efikasnosti: primenom Direktive 2006/31/EZ
Evropskog parlamenta i Prvog nacionalnog plana za energetsku efikasnost
Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine (NEEAP), simulirani su
scenariji za poboljanje energetske efikasnosti od 9% do 2018. godine i od 1%
godinje do 2030. godine (ukupno 20%)67. Takoe, simulirana su dva dodatna
scenarija za poboljanje energetske efikasnosti do 2030. godine za 10%
(slabije) i 30% (agresivnije).
o Specifine pretpostavke i intervencije u transportnom sektoru obuhvataju
smanjenje starosti vozila i poveanje efikasnosti goriva za putnika vozila
(kupovinom novih i efikasnijih vozila, npr. hibridnih vozila; izvor: Strategija
razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog
transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine). Da bi se postigao cilj
energetske efikasnosti u transportnom sektoru, glavne simulirane intervencije
obuhvataju smanjenje ivotnog veka vozila (npr. putem davanja podsticaja
za kupovinu efikasnijih vozila), poveanje prodora hibridnih vozila i vozila sa
niskom emisijom ugljenika na trite (do 12% do 2030. godine).
o Poetna poboljanja energetske efikasnosti su rasporeena na sledei nain:
industrija (45%), transport (36%), stambeni i drugi sektori (19%) (izvor:
NEEAP).
Osnovni pokazatelji koji su obraunati ukljuuju potrebne investicije,
utedu energije i CO2, izbegnute trokove, zaposlenost i potencijalni
prihod.
- Obnovljivi izvori energije:

o Poveana upotreba obnovljivih izvora energije za proizvodnju struje:
predvieno je da se udeo novih obnovljivih izvora energije u krajnjoj potronji
energije do 2015. godine povea na 5%. Testiran je i dodatni scenario prema
kom poveanje potronje do 2030. godine treba da dostigne 10%.
o Poveanje korienja biomase za proizvodnju energije: pretpostavlja se da
e do 2015. postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine
energije iz biomase (CHP) dostii ukupni kapacitet od 800 MW godinje
(oko 400 MW vie u odnosu na trenutne vrednosti). Iako je potencijal
za proizvodnju energije vei (2,7 Mtoe od drvne biomase i 1,7 Mtoe od
poljoprivredne biomase), zbog nedostatka podataka o trokovima nije bilo
67 Ciljna konana uteda energije od 1,5% (0,125 Mtoe) bie postignuta implementacijom EEI mera u sektorima
domainstava i javnim i komercijalnim aktivnostima (0,0235 Mtoe), industriji (0,0566 Mtoe) i transportu (0,0453
Mtoe).Izvor: NEEAP.
58
mogue simulirati specifine scenarije investiranja (npr. za sekundarna
biogoriva).
o Osnovni pokazatelji koji su obraunavani ukljuuju potrebne investicije,
utedu energije i CO2, izbegnute trokove, zaposlenost i potencijalni prihod.
- Poljoprivreda:
o Obavljena je analiza koja se odnosi na organsku poljoprivredu68 kao jedan od
primera planova/praksi relevantnih za ouvanje i zatitu ivotne sredine.
o Poveanje povrina pod organskom poljoprivredom: na osnovu Nacionalnog
akcionog plana za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji (MAFWM 2009),
pretpostavlja se da e proirenjem povrina za organsku poljoprivredu one
dostii 50.000 ha do 2016. godine i proiriti se na 150.000 ha do 2030.
godine (ili 3% od trenutnog poljoprivrednog zemljita). Dodatni scenario
projektuje manje agresivnu ekspanziju, prema kojoj e se do 2030. godine
dostii povrinu od 96.000 ha, ili 2% od trenutnog poljoprivrednog zemljita
(izraunato putem dupliranja povrina pod organskim kulturama svakih pet
godina, poevi od trenutne vrednosti).
o Osnovni pokazatelji koji su obraunavani ukljuuju potrebne investicije,
poveanje proizvodnje, zaposlenost i potencijalne prihode.
Za sve sektore i scenarije procenjeni su, izmeu ostalog, i uticaji na izbegnutu potronju
i trokove energije, izbegnutu emisiju CO2 (za intervencije potranje energije i snabdevanja
energijom), ekonomske performanse i proizvodnju (za poljoprivredni sektor) i zaposlenost.
Opcije politika za postizanje navedenih ciljeva i napretka ka postizanju zelenije ekonomije
su analizirani kvalitativno, ukljuujui i komparativnu analizu njihovog funkcionisanja u
razliitim dravama.
Rezultati simulacije su u ovom izvetaju predstavljeni sa gornjim i donjim opsegom iz
dva glavna razloga:
- Dostupnost podataka i kvalitet su nejednaki za varijable i za analizirane sektore. Takoe,
odreeni pokazatelji su bili obraunati korienjem postojee svetske literature/
skupova podataka koji mogu koristiti pretpostavke koje se ne odnose na specifini
socioekonomski i ekoloki kontekst Srbije (npr. transport i otvaranje radnih mesta radi
postizanja energetske efikasnosti).
- Veina projektovanih rezultata pretpostavlja tanu i efektivnu realizaciju investicija
i/ili regulatornih mera do 2030. godine. S obzirom na to da budui razvoj analiziranih
sektora zavisi od sprovedenih specifinih politika i intervencija (odnosno, utvrivanja
ekonomskih inicijativa, uredbi, mekih mera), projekcije se mogu znatno promeniti
ukoliko se simulira razliita kombinacija intervencija. Identifikovanje najbolje
interventne opcije je izvan obima ove studije i, kao rezultat, prikladnije je da se ukae na
niz rezultata umesto na procenu jedne take.
68 Procene EU pokazuju da oko 30% ukupne teritorije EU predstavlja poljoprivredno zemljite sa visokom prirodnom
vrednou (VPV): http://www.ieep.eu/work-areas/agriculture-and-land-management/high-nature-value-
farming/2004/04/high-nature-value-farmland.

Glavni rezultati analize ukazuju na to da bi analizirane intervencije u zelenu ekonomiju:
- efektivno smanjile potronju energije i emisije, smanjujui tako i trokove za energiju u
svim sektorima i pritom otvarajui nova radna mesta;
- poveale proizvodnju organskih proizvoda69, stvarajui dodatu vrednost (prihode i BDP)
u odreenim proizvodnim podsektorima i sa odreenim povlaenim uslovima (npr.
premirane cene).
Sa ekonomske take gledita, a sa primenjenim pretpostavkama (zasnovanim na

nacionalnim izvetajima i meunarodnim recenziranim studijama), moe se zakljuiti da
povraaj od investicije u poljoprivredu moe da bude pozitivan u sledeem scenariju: kada
su trokovi nadoknaeni poveanim (ili zadranim) prinosima, i/ili kada je pad prinosa
nadoknaen premiranom cenom za organsku proizvodnju; i da bi investicije koje se odnose
na potranju energije (energetsku efikasnost) i snabdevanje energijom (obnovljive izvore
energije) smanjile zavisnost od fosilnih goriva, poveale elastinost sektora na promenljivost
cena fosilnih goriva, ali bi moda imale visoke direktne kapitalne trokove koji bi rezultirali
dugoronim prinosima.
Ovi osnovni uticaji mogu da imaju vie posledica u razliitim sektorima, kao to je otvaranje
radnih mesta ili cena proizvodnje u energetski intenzivnim sektorima, to bi variralo
u odnosu na snagu i relevantnost u zavisnosti od primenjenih politika i mehanizama za
postizanje ciljeva projektovanih u ovoj studiji.
7.1. Potranja energije
Potranja energije je projektovana na 9,7 Mtoe do 2020. godine i na 10,5 Mtoe do 2030.
godine, odnosno na 8% do 12% ispod BAU. U zavisnosti od pretpostavki za rast BDP-a,
vrednosti mogu biti vie ili nie.
Na slici 1 prikazana je krajnja potronja energije, obraunata kao zbir celokupne energetske
potronje u svim sektorima, na koju prvenstveno utiu BDP, broj stanovnika, cene energije i
energetska efikasnost u moguim BAU scenarijima. Na slici su dati rezultati za niz simulacija
koje pretpostavljaju promenljivi opseg realnog rasta BDP-a (od 1% do 4,62%, ukljuujui
i PED i SED scenarije) i urbanizaciju (pretpostavka da e se smanjiti km vonje po vozilu
na godinjem nivou za 5%, odnosno 10% do 2030. godine). Na slici 2 prikazana je krajnja
potronja energije za mogue GE scenarije, koji su uvek ispod osnovne (crvene) linije.
Slika 1: Krajnja potronja energije: Crvena linija predstavlja istorijske podatke i postojee
projekcije do 2015. godine (Strategija za razvoj energetskog sektora). Obojena povrina
ukazuje na potencijalne budue vrednosti za potranju, pod razliitim pretpostavkama
BDP-a i urbanizacije u BAU i GE scenarijima. uta povrina predstavlja veliku verovatnou
69 Kao i poveanje poljoprivrednog zemljita sa visokom prirodnom vrednou.
60
(>50%), zelena srednju verovatnou GE_GDP
Model data
GE_GDP
(izmeu 25% i 50%), plava malu 50% 75%
Model data 95% 100%
verovatnou (izmeu 25% i 5%), a siva krajnja

50%potronja
13.91
75%energije95% 100%
povrina verovatnou manju od 5%. krajnja potronja energije

13.91
11.93
Slika 2: Krajnja potronja energije: 11.93

9.953
Crvena linija predstavlja BAU projekciju
i postojee projekcije do 2015. godine 9.953
7.977
(Strategija za razvoj energetskog 7.977
sektora), zelena puna linija istorijske 6
2004 2010 2017 2024 2030
podatke, dok obojena povrina oznaava 6
2004 2010
Period (Godina)
2017 2024 2030
GE vrednosti. Period (Godina)
GE_GDP
- Investicije BAU
Model data
GE_GDP
50%BAU 75% 95% 100%
Ukupne potrebne investicije u GE Model
krajnja data energije
potronja
scenariju za poboljanje energetske 13.80 50% 75% 95% 100%

krajnja potronja energije
efikasnosti dostiu ukupan iznos od 11.8513.80
2,7 milijardi evra do 2030. godine.
11.85
Prosene godinje investicije iznose 9.898
147 miliona evra. Ovo je obraunato 7.949 9.898
procenom potronje energije koja bi
se izbegla kada bi se postigla ciljna 6
7.949
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
energetska efikasnost pretpostavljena 6
GE scenarijom (20% do 2030. godine); 2004 2010 2017
Period (Godina)
2024 2030
obraunavanjem odgovarajuih emisija

GE_EE
iz fosilnih goriva koje bi se izbegle kao 50% 75% 95% 100%
rezultat; i mnoenjem koliina emisija ukupna
GE_EEkumulativna investicija
sa pretpostavljenim trokom koji je potreban50% 6da
B bi se postiglo takvo smanjenje (50 dolara
75% 95% 100%
po toni emisije). ukupna kumulativna investicija
4.499 B6 B
Predvieno je da e za transport biti potrebno oko 1,05 milijardi evra ili 58 miliona evra
2.998
4.499B B
godinje, sa smanjenjem potronje i emisije za 17% ispod BAU do 2030. godine.
Projektovano je da e za stambeni, komercijalni1.497 B
i industrijski sektor ukupno biti potrebno oko
1,7 milijardi evra (ili 89 miliona evra godinje),2.998
i daB e biti ostvareno poboljanje i efikasnost
za 12% u svim sektorima u odnosu na BAU, smanjujui-4 M pritom emisije na 32,8 miliona tona,
1.497 B2004 2010 2017 2024 2030
odnosno na 11% do 2030. godine. Period (Godina)
-4 M
Procenjene ukupne investicije bi se menjale pod razliitim
2004 pretpostavkama
2010 ciljne
2017 energetske
2024
GE_EE Period (Godina)
efikasnosti i trokova intervencije. Naa analiza ukazuje na to da bi postizanje agresivnijeg
50% 75% 95% 100%
poboljanja (30% do 2030. godine), kada bi investicioni
se kao primer
troak za razmatrali stambeni, komercijalni
energetsku efikasnost
i industrijski sektori, zahtevalo investiciju od 2,8M milijardi evra ukupno ili 148 miliona evra
GE_EE
287.40
godinje, to je za oko 67% vie nego u sluaju50%
energetske
75% efikasnosti
95% 100%od 20% (ili, verovatno,
investicioni
215.52 M troak za energetsku efikasnost
287.40 M
143.65 M
215.52 M
Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji
71.77 M 61
143.65 M
7.949
6
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
6
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
ak i vee vrednosti, u zavisnosti

GE_EE
od sprovedenih politika). 50% 75% 95% 100%
GE_EE
ukupna kumulativna investicija
50%6 B 75% 95% 100%
Slika 3: Kumulativne investicije ukupna kumulativna investicija
(za transportni, stambeni, 6B
4.499 B
komercijalni i industrijski
sektor i za snabdevanje 4.499 B
2.998 B
energijom) i godinje investicije
2.998 B
i za energetsku efikasnost 1.497 B
stambenog, komercijalnog i 1.497 B
industrijskog sektora. Centralna -4 M
2004 2010 2017 2024 2030
plava linija predstavlja medijanu -4 M
Period (Godina)
GE scenarija. Obojena povrina 2004 2010 2017

Period (Godina)
2024 2030
ukazuje na potencijalne budue GE_EE

vrednosti za obe varijable, pod 50% 75% 95% 100%
GE_EE
razliitim pretpostavkama ciljne investicioni troak za energetsku efikasnost
50% 75% 95% 100%
energetske efikasnosti i trokova 287.40 M
investicioni troak za energetsku efikasnost
intervencije. 287.40 M
215.52 M
215.52 M
U zavisnosti od primenjenih 143.65 M
politika za postizanje navedenih 143.65 M
ciljeva, investicije se dodeljuju 71.77 M
glavnim ekonomskim 71.77 M

-100,000
subjektima; javno, privatno, 2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
domae i inostrano investiranje. -100,000
2004 2010 2017 2024 2030
Izmeu ostalog, podsticaji su Period (Godina)
instrumenti projektovani za
stimulisanje privatnih investicija, GE_RE2
BAU2
koje e biti privuene povoljnim investicionim
GE_RE2
50% 75%
uslovima
95%
kreiranim intervencijama Vlade.
100%
BAU2
U tom smislu, kao primer, podsticaji Vlade od 20% za stimulisanje
novi udeo obnovljivih izvora energije u potronji potrebnih investicija za
50% 75% 95% 100%
scenario efikasnosti od 20% do 2030.novi godine
10
predstavljao bi ukupan rashod od 25 miliona
udeo obnovljivih izvora energije u potronji
do 35 miliona evra godinje. 10
7.5
7.5
- Izbegnuti trokovi i neto investicije 5
5
Projektovano je da ukupne investicije realizovane
2.5 prema GE scenariju imaju nekoliko uticaja.
Ovde, izmeu ostalog, spadaju smanjenje 2.5 potranje energije i emisija, kao to je prethodno
0
navedeno. Utede u potronji energije ili2004 izbegnuti2010 trokovi mogu
2017
Period (Godina)
se iskoristiti
2024 da2030bi se
0
izraunala ukupna (ili za celu ekonomiju)2004 neto investicija
2010 koja 2017je potrebna
Period (Godina)
2024 za postizanje
2030
navedenih ciljeva, obraunata kao investicija

Ag1
smanjena za izbegnute trokove.
Izbegnuti trokovi od investiranja u 50%
energetsku75% efikasnost
95% 100% stambenog, komercijalnog i
Ag1
industrijskog sektora dostiu maksimalnu
50%
vrednost
kumulativna investicijaod oko 170 miliona evra u 2030. godini,
75% 95% 100%
60 M
i ukupnu kumulativnu vrednost od 1,8kumulativna
milijardiinvesticija
evra kroz celu simulaciju (ili 95 miliona evra
godinje u proseku, nasuprot investicijama
60 M od 89 miliona evra godinje). U uslovima viih
45 M
45 M
30 M
30 M
15 M
62
15 M
0
cena na energetskom tritu, u scenariju u kom e cene elektrine energije rasti u realnim
uslovima (kada se uzme u obzir inflacija), utede mogu biti konzistentnije.
Izbegnuti trokovi u sektoru transporta iznose ukupno od 2,9 milijardi do maksimalno

procenjenih 5,5 milijardi evra, ili priblino od 155 miliona do 290 miliona evra godinje
u odnosu na investicije od neto iznad 1 milijarde evra. Ovaj iroki opseg je procenjen na
osnovu investicija u energetsku efikasnost (nizak opseg izbegnutih trokova) i aktivnosti
za poboljanje masovnog transporta ili bezmotornog transporta (visok opseg izbegnutih
trokova). Veoma efektivna strategija mogla bi znatno da smanji potronju goriva (UNEP,
2011). Takoe se pretpostavlja da e cene tenih goriva za transport realno rasti u budunosti
(pratei istorijske tendencije u poslednjih 10 godina), to je vaan faktor koji poveava
izbegnute trokove za energiju kao rezultat intervencija u energetsku efikasnost.
Kao rezultat, izbegnuti trokovi e do 2030. godine biti vii od investicija, dostiui
kumulativnu neto korist u iznosu od 1 do 2 milijarde evra ili oko 50 do 100 miliona godinje.
Prema simuliranim pretpostavkama, ukupno vreme u kome e se investicija isplatiti je 7 do
10 godina, sa dostizanjem granice rentabilnosti (sa take gledita cele ekonomije) 2012. do
2022. godine. Ovaj proraun ne ukljuuje mogue dodatne izbegnute zdravstvene trokove,
naroito u sektoru transporta.
Iako je projektovano da stambeni, komercijalni i industrijski sektor daju pozitivne prinose u

roku od 3 do 5 godina, sektor transporta kratkorono i srednjorono pokazuje komparativno
loije ekonomske performanse, ali dugorono nudi vee prinose od investicije (sa vremenom
isplate investicije od 10 godina u proseku). Ovo je rezultat razliitih faktora, ukljuujui
i trokove intervencije, kao i cene energije. U stvari, projektovane vee cene tenih goriva
dugorono poveavaju profitabilnost investicije u transportni sektor, pri emu su kratkorone
performanse pogoene komparativno visokom cenom intervencije.
Iako prilikom modeliranja izbegnutih trokova nije bilo mogue ukljuivanje potencijalno
izbegnutih zdravstvenih trokova koji bi bili rezultat investiranja u zelenu ekonomiju,
posebno u sektoru transporta, utede na raun izbegnutih zdravstvenih trokova bi mogle
da budu relevantne. Iako specifina statistika za Srbiju nije dostupna, sprovedeno je nekoliko
studija da bi se procenio uticaj transporta (i ozelenjavanja transporta) na zdravstvene i
druge trokove. Institut za politike u sektoru transporta iz Viktorije (http://www.vtpi.org)
pripremio je sveobuhvatni primer koji se odnosi na severnoameriki kontekst i ukljuuje
nekoliko tipova razliitih transportnih naina. Zanimljivo je da su zdravstvene beneficije
predstavljene kao negativni trokovi zato to bi efektivno smanjile rashode, to je pokazano.

200
100
-100
-200
-300
-400
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030
investicije u energetski sektor investicije u transportni sektor izbegnuti trokovi u energetskom sektoru izbegnuti trokovi u transp. sektoru
Slika 4: Poreenje godinjih investicija (pozitivne vrednosti) i izbegnutih trokova (negativne

vrednosti).
- Zaposlenost
Projektovano je da simulirane investicije imaju potencijal za otvaranje 50008000 novih

radnih mesta do 2030. godine, u zavisnosti od specifinih sprovedenih politika. Od ovog
broja, do 2030. godine bi se u stambenom, komercijalnom i industrijskom sektoru otvorilo
2000 do 3000 radnih mesta, dok bi preostala radna mesta bila otvorena u transportnom
sektoru. Ove brojeve treba uzeti sa oprezom zato to trenutno u Srbiji nisu dostupni
specifini statistiki podaci o zelenim radnim mestima, zbog ega su u simulaciji, tamo
gde je bilo potrebno, prihvaeni regionalni i globalni podaci recenziranih studija, pa je stoga
teko praviti projekcije.
Od posebnog interesa je to to intervencije u transportnom sektoru imaju potencijal

kreiranja znaajnih radnih mesta ako investicije ciljaju ka proirenju infrastrukture javnog
transporta (konvencionalnije investicije koje, prema literaturi, mogu da otvore do 80 radnih
mesta na investiran jedan milion evra prema meunarodnim izvorima, npr. Meunarodna
konfederacija sindikata/ITUC (2012)), to potencijalno vodi do otvaranja 6000 radnih mesta
tokom poetnih godina investiranja u zelenu ekonomiju. S druge strane, otvaranje radnih
mesta e biti veoma ogranieno ukoliko poboljanja energetske efikasnosti u transportnom
sektoru treba da se postignu samo putem uvoza putnikih vozila proizvedenih u
inostranstvu.
64
7.2. Snabdevanje energijom
Planirano je da snabdevanje elektrinom energijom do 2020. i 2030. godine dostigne 40 i
44 GWh u GE scenarijima, ili 11,3% ispod BAU 2030. godine. Razuman raspored korienja
energije (energy mix) sainjava proizvodnju termalne energije (61% umesto 73% u sluaju
BAU 2030. godine), hidroenergije (26% i 25% u GE i BAU 2030. godine), novih obnovljivih
izvora energija (kao to je solarna energija, energija vetra i kogeneracija, 13% u sluaju GE
u odnosu na 2% u BAU scenariju 2030. godine). Tanije, procenjuje se da e kogeneracija
i energija vetra dostii po 6% od ukupnog snabdevanja energijom, a da e solarna
fotonaponska energija (PV) iznositi 1%.
Za proirenje obnovljivih izvora energije simulirani su razliiti scenariji, voeni razliitim

ciljevima za udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije. Opseg rezultata
je dat na slici 5, gde se poveanje kapaciteta pretpostavlja kratkorono i srednjorono, sa
konzervativnijim proirenjem na
dugoronom planu. GE_GDP
Model data
50% 75% 95% 100%
Slika 5: Udeo novih obnovljivih izvora krajnja potronja energije
energije u ukupnoj potronji energije. 13.91
Obojeni deo ukazuje na potencijalne 11.93

budue vrednosti za udeo novih
obnovljivih izvora, obraunate kao 9.953
odnos izmeu proizvodnje energije iz
ovih izvora i ukupne potronje energije. 7.977
Crvena linija predstavlja BAU sluaj,

6
dok centralna plava linija predstavlja 2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
GE simulaciju (dostiui prodor krajnje
potranje za energijom od 5%).
Obojena povrina predstavlja dodatne
mogue rezultate dobijene promenom pretpostavki,
GE_GDP
kao to su investicije ili trokovi
intervencije. uta povrina predstavlja veliku
BAU verovatnou, zelena srednju, a plava malu
Model data
verovatnou za dobijanjem rezultata prikazanih
50%
u75%
grafikonu.
95% 100%
krajnja potronja energije
- Investicije 13.80
11.85
Ukupne potrebne investicije za proirenje snabdevanja iz obnovljivih izvora energija u GE
scenariju dostie ukupan iznos od 1,5 do 2,5 9.898milijardi evra do 2030. godine za scenarije
sa prodorom novih obnovljivih izvora energije od 5%, odnosno 10%. Prosene godinje
7.949
investicije iznose 80130 miliona evra. Iako scenario velikog proirenja obnovljivih izvora
energije omoguava da se znatno smanji planirano 6 proirenje proizvodnje energije na
2004 2010 2017 2024 2030
ugalj (sa generacijom od 30% ispod BAU do 2030. godine), treba Periodnapomenuti
(Godina) da bi bilo
poeljno ispitati ostale interventne opcije, kao to je zamena starih energetskih postrojenja
efikasnijim (isti ugalj).
GE_EE
50% 75% 95% 100%
6B
Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom

4.499 B na zelenoj ekonomiji 65
Kao u sluaju potranje energije, imajui u vidu postojee podsticaje za podrku proirenja
novih obnovljivih izvora u proizvodnji energije, investicije bi bile rasporeene izmeu javnog
i privatnog sektora. S obzirom na to da planirani brzi porast snabdevanja prema tekuoj
strukturi povlaenih tarifa treba znaajno da se revidira, jasno je ukazano na spremnost za
zajedniko uestvovanje u trokovima. U sluaju solarnih PV i vetra, javni sektor bi do 2020.
godine doprineo sa vie desetina miliona evra.
Mogue etapno ukidanje podsticaja, verovatno kada kapitalni trokovi i efikasnost novih
obnovljivih izvora budu konkurentni sa drugim opcijama snabdevanja (ak i u velikom
obimu), uinilo bi da se javne investicije postepeno smanje.
- Izbegnuti trokovi i neto investicije
Izbegnuti trokovi u sluaju snabdevanja elektrinom energijom predstavljali bi smanjenu

izgradnju termoenergetskih kapaciteta kada se realizuju investicije u obnovljive izvore
energije. Takoe, utedu bi predstavljala izbegnuta potronja uglja (kao varijabilni trokovi).
S druge strane, kapitalni troak za kapacitete obnovljivih izvora energije uglavnom je vii od
troka konvencionalne termoenergije (IEA, 2011). Izbegnuta proizvodnja elektrine energije
od uglja e dostii od 5000 do 10.000 GWh 2030. godine, stvarajui kapitalne utede do 1,3
milijarde evra.
Neto investicije za snabdevanje elektrinom energijom, pravei grube pretpostavke tekuih

i buduih trokova uglja za proizvodnju elektrine energije, 2030. godine e ukupno dostii
10 do 40 miliona evra (grubo pretpostavljajui cenu od 20 evra po 1 toni), ili dostiui do 50%
od godinjih investicija. Ukupno vreme isplate investicije u ovom sluaju bi bilo smanjeno,
ali ne bi mogle da se urade posebne procene s obzirom na to da u ovoj fazi nisu bili dostupni
podaci o cenama uglja za proizvodnju energije u Srbiji. U stvari, brojevi bi mogli znatno da
se promene kada se razmotre razliite projekcije cena uglja, kao i varijacije pretpostavki
trokova za kapacitete proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora.
- Zaposlenost
U sektoru snabdevanja elektrinom energijom obraunato je otvaranje radnih mesta za

sve izvore energije koji se koriste i za izgradnju, kao i za rad i upravljanje. Ukupna dodatna
stopa novih radnih mesta kree se izmeu 1500 (rad i upravljanje) i 2000 radnih mesta
(rad i upravljanje, kao i izgradnja sa privremenim maksimumima od 5000 radnih mesta),
ali ovaj opseg veoma zavisi od politike koja se koristi i domaih proizvodnih potencijala za
kapacitete proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije. U stvari, nekoliko
studija ukazuje na to da su obnovljivi izvori energije radno intenzivniji za proizvodnju
kapaciteta (do 8 puta vie od termoenergetskih kapaciteta), ali imaju otprilike isti radni
intenzitet za rad i upravljanje (npr. videti Wai i saradnici, 2010). Kao posledica toga, ako
se izmeu ostalog uvezu solarni paneli i vetrogeneratori i postave iskljuivo u domaim
uslovima, potencijalno otvaranje novih radnih mesta bilo bi ogranieno na mali procenat
66
punog potencijala, i otvaranje radnih mesta bi 2030. godine bilo procenjeno na prosenih
15001600 radnih mesta.
Tabela 1: Glavni rezultati analize uticaja energetske efikasnosti i intervencija u obnovljive

izvore energije.
2018. 2025. 2030.

TRANSPORTNI SEKTOR
Prosene investicije Evra/godinje 58 M
Smanjenje potronje energije Mtoe/godinje 0.17 0.35 0.48
(ukljuuje intervencije izvan onih za koje bi
investicije mogle da se obraunaju)
Izbegnuti troak za energiju Evra/godinje 103 M 222 M 318 M
Zaposlenost u odnosu na energetsku Osoba Potencijal za 30005000, 2030. godine
efikasnost
STAMBENI, KOMERCIJALNI I INDUSTRIJSKI SEKTOR
Prosene investicije Evra/godinje 89 M
Smanjenje potronje energije Mtoe/godinje 0.52 0.8 1
Izbegnuti troak za elektrinu energiju Evra/godinje 82 M 126 M 167 M
Zaposlenost u odnosu na energetsku Osoba Potencijal za 20003000, 2030. godine
efikasnost
SNABDEVANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM (OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE)
Prosene dodatne investicije za Evra/godinje 80 M 130 M
snabdevanje elektrinom energijom
Kapacitet biomase MW 8001150 do 2030. godine
Kapaciteti za solarnu energiju MW 300750 do 2030. godine
Kapaciteti za energiju vetra MW 7001700, do 2030. godine
Kapaciteti za termoenergiju MW minus 6001000 do 2030. godine
Smanjenje potronje elektrine energije (do GWh 4900
2030. godine), koje doprinosi smanjenju
potrebnih kapaciteta za energiju
Proseno smanjenje potronje goriva Mtoe/godinje 1.31.9 2.13.0 2.33.5
Zaposlenost, sektor proizvodnje elektrine Osoba Potencijal za 15002600, 2030. godine
energije 2300 1150 1800
(20122017) (20182024) (2025
2030)

6
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
GE_EE
7.3. Povrine za organsku poljoprivredu
50% 75% i proizvodnja
95% 100%
6B
Projekcije o povrinama za organsku poljoprivredu

4.499 B
ukazuju na to da se proizvodnja (ili prinos)
mogu poveati kada se zemljitem bude upravljalo praksom koja vodi vie rauna o zatiti
ivotne sredine, naroito za odreene vrste 2.998proizvodnje.
B Koristei aktuelne procene (tabela
2), osim kukuruza (koji pokazuje prosean 1.497 B
pad prinosa od oko 4%), sve druge kulture i
voe imaju vee prinose (generalno, u opsegu od 9% iznad BAU), ili nie/sline prinose ali
znaajno poboljanje tokom poslednje dve godine.-4 M
2004 Prema 2010tome, moemo 2017 da2024
pretpostavimo
2030
da organska proizvodnja u budunosti moe da se skoncentrie na one kulture i voe koji
Period (Godina)
obezbeuju vei prinos, ili na one trine segmente koji garantuju vie cene. Meutim, u
GE_EE
cilju pojednostavljenja, simulacija je bila sprovedena
50% 75%
na osnovu
95% 100%
pretpostavke da e trenutni
sastav kultura i voa ostati isti. investicioni troak za energetsku efikasnost
287.40 M
Tabela 2: Evidentirani prinosi organske nasuprot

215.52 M konvencionalnoj poljoprivredi u Srbiji (izvor:
Ministarstvo poljoprivrede)
143.65 M
71.77 M
2008. 2009. 2010. Prosek

-100,000
Kukuruz 98% 96% 2004
93%
2010 2017
Period (Godina)
96%
2024 2030
Penica 81% 94% 103% 93%

Soja 92% 100% 91% 94%
Jabuke 110% 105%GE_RE2 113% 109%
BAU2
Maline 114% 110%50% 75% 95% 102% 100%
109%
Jagode 115% 109%novi udeo obnovljivih izvora105%
energije u potronji 109%
10
ljive 103% 107% 106% 105%
Vinje 115% 99% 7.5
114% 109%
5
- Investicije
2.5
Prema prvom scenariju, za postizanje 150.000 ha do 2030. godine, ukupna potrebna

0
investicija bi u proseku iznosila 2004 2010 2017
Period (Godina)
2024 2030
izmeu 15 i 55 miliona evra ukupno ili

720.0002,75 miliona evra godinje. Ag1
Ova procena je napravljena na 50% 75% 95% 100%
kumulativna investicija
osnovu trokova u vezi sa radom i 60 M
upravljanjem aktivnostima obrade
zemljita pod pretpostavkom da 45 M
bi u Srbiji troak iznosio od 30% do

30 M
300% vie od vrednosti dostupnih
u studijama obavljenim za zemlje u 15 M
razvoju (odnosno, trokovi se kreu
oko 100 dolara po hektaru). 0
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
Price premium
Ag1
50% 75% 95% 100%
68
ukupna dodata organska vrednost
249.10 M
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)
GE_EE
50% 75% 95% 100%
investicioni troak za energetsku efikasnost
Prema drugom scenariju za poveanje povrina pod organskim kulturama koje daje
287.40 M
konzervativniju procenu za postizanje 96.000215.52 M ha do 2030. godine, potrebna investicija bi

iznosila 936 miliona evra ukupno, ili 0,5 do 1,5 miliona evra godinje u proseku.
143.65 M
Slika 6: Kumulativne investicije u poljoprivredu.

71.77 M
Obojena povrina ukazuje na potencijalne
budue vrednosti za ukupne investicije u poljoprivredu, obraunate kao proizvod povrine
pod organskim kulturama (pretpostavka u-100,000scenariju)
2004
i trokove
2010
konverzije
2017
koji se kreu
2024 2030
u
opsegu izmeu 100 i 300 evra. uta povrina predstavlja veliku verovatnou,
Period (Godina)
zelena srednju
verovatnou, a plava malu verovatnou za dobijanje rezultata prikazanih u grafikonu.
- Prihodi i neto investicije GE_RE2

BAU2
50% 75% 95% 100%
Prelazak na organsku poljoprivredu enovidoprineti poveanju
udeo obnovljivih izvora prihoda preko poveanja
energije u potronji
trinih cena, prinosa i drugih dodatnih ekonomskih

10
koristi, npr. prihod od sekvestracije
ugljenika. 7.5
Nekoliko studija pokazuje da e sertifikovani organski proizvodi normalno imati premirane

5
cene (npr. 40% do 200% u vajcarskoj), ali veliina i stepen do kog je dostupna ova premija
zavise od trinih uslova (npr. potranje) (FAO,2.5 2012. godine).
U testiranim simulacijama, koristei prethodno navedene pretpostavke (sa istorijskim

0
prinosima i niskim trokovima intervencije), procenjuje
2004
se2010da e trina
Period (Godina) cena biti oko 9% via
2017 2024 2030
u poreenju sa kulturama proizvedenim konvencionalnom poljoprivredom da bi se zadrao

isti nivo profitabilnosti sektora uoen u BAUAg1 scenariju, bez vraanja dodatne investicije. U
ovom smislu, da bi se postiglo pozitivno vraanje
50% 75%investicije,
95% vreme za vraanje investicije
100%
kumulativna investicija
od 10 godina bi zahtevalo premiranu cenu niu 60 M od 20% (u proseku, radi pojednostavljenja, i
za sve kulture koje se trenutno odgajaju organski). Pribliavanje Srbije zemljama Evropske
unije i njen potencijal izvoza na trite Evropske
45 M unije moe da obezbedi dobre izglede za
postizanje vee krajnje premirane cene. Sa kumulativnim investicijama koje bi ukupno
30 M
iznosile od 15 do 55 miliona evra za scenario sa velikim proirenjem, testirali smo tri mogua
scenarija sa premiranim cenama: ukoliko 15jeMpremirana cena 60%, dobilo bi se dodatnih
51,7 miliona evra godinje izmeu 2012. i 2030. godine (ili 981 milion evra ukupno); 40%
bi u proseku godinje kreiralo 34,4 miliona evra 0
2004 dopunske 2010 dodate 2017 vrednosti 2024 (ili ukupno2030
654 miliona evra); 20% godinje u proseku bi dalo 17,2 miliona evra (ili ukupno 327 miliona Period (Godina)
evra). Ova dopunska dodata vrednost,

ak i u sluaju premirane cene od Price premium
Ag1
20%, umnogome bi omoguila puno 50% 75% 95% 100%
vraanje trokova (u zavisnosti od ukupna dodata organska vrednost
249.10 M
korienih pretpostavki za investicije
i prinos) (za vie detalja, vidite tabelu 186.83 M
3).
124.55 M
Slika 7: Organska poljoprivreda,

godinja dodata vrednost. 62.28 M
0
2004 2010 2017 2024 2030
Period (Godina)

Obojena povrina ukazuje na potencijalne budue vrednosti za godinje dodate vrednosti
u poljoprivredi, obraunate kao proizvod organske poljoprivredne proizvodnje i dodate
vrednosti po toni (pretpostavka u scenariju), ukljuujui i premiranu cenu do 60%. Razlika
izmeu donjeg i gornjeg dela obojene povrine predstavlja stvaranje dopunske dodate
vrednosti od 70 miliona evra prethodno spomenute u glavnom tekstu.
Uzimajui u obzir to da bi, ak i u najgorem scenariju, ukupni trokovi intervencije u proseku

iznosili do 6,75 miliona evra godinje ili ukupno 135 miliona evra, dostupnost premirane
cene bi predstavljala relevantan uslov koji bi omoguio proizvodnju odreenih kultura
(npr. penice, kukuruza i soje), a ve premija od 20% bi do 2030. godine omoguila isplatu
investicije est puta.
Takoe, ukoliko prelaz na organsku poljoprivredu zahteva vie radnika kao to pokazuje
nekoliko studija (FAO, 2012), vidite takoe u nastavku premirana cena bi bila ak i vea
kako bi se nadoknadili poveani trokovi rada.
to je jo bolje, i dopunjava mogunosti koje obezbeuju premije na trinu cenu, organska

poljoprivreda smanjuje eroziju tla i omoguava veu sekvestraciju ugljenika u zemlji u
poreenju sa konvencionalnom praksom. Procenjuje se da je u Severnoj Evropi dodatna
sekvestracija ugljenika reda veliine od 2 tona CO2 po hektaru godinje (HogJensen,
2004).70 Primenjujui ovu vrednost na projektovano irenje zemljita pod organskim
kulturama i uzimajui u obzir prosenu trinu vrednost ugljenika koja se u studijama
slinim ovoj uglavnom procenjuje na vrednosti u opsegu od 5 dolara po toni do 15 dolara
po toni (3,85 evra/tona 11,5 evra/tona), vrednost sekvestriranog ugljenika samo u 2030.
godini mogla bi da dostigne 0,6 do 1,7 miliona evra u scenariju ambicioznog irenja (150.000
ha do 2030. godine).Ukupna vrednost ugljenika do 2030. godine, pod pretpostavkom da e
cena ugljenika biti primenjena odmah (jaka i verovatno neverovatna pretpostavka), dostii
e 6,7 miliona evra, odnosno 20 miliona evra u scenarijima sa dve cene.
Slino ovome, takoe se mogu razmotriti izbegnuti zdravstveni trokovi od korienja

sintetikih pesticida, u zavisnosti od stepena do kog je pogoeno zdravlje korienjem ovih
supstanci u Srbiji71.
Da zakljuimo, vraanje investicije u organsku poljoprivredu e biti pozitivno ukoliko

premirana cena organskih poljoprivrednih proizvoda bude u opsegu od 9% i vie, prinos bude
vei od trenutno uoenih vrednosti (u proseku, najmanje 9% iznad BAU) ili ukoliko se primeni
mehanizam utvrivanja cene ugljenika. Mogu biti uvedene i politike intervencije, kao to
su subvencije i podsticaji, kojima bi se podrao prelazak na organsku poljoprivredu (npr. da
70 Hgh-Jensen, B. F. (2004). Carbon sequestration potential of organic agriculture in northern Europe a

modeling approach. Nutrient cycling in agro ecosystems, 68 (1), 1324.
71 Na primer, pretpostavlja se da su pesticidi koji su u Kini korieni samo u sistemima za proizvodnju pirina
dostigli iznos od 1,6 milijardi dolara godinje samo za zdravstvene trokove za ljude i za negativne efekte u
agrobiodiverzitetu i drugim elementima biodiverziteta (Norse et al. 2001). Norse D, Li, J. Jin, L., and Zhang,
Z. (2001). Environmental Costs ofRice Production in China. Aileen Press, Bethesda.
70
se obezbedi pristup tritima), posebno u svetlu pomenutih neizvesnosti. Iako e sigurno
biti potrebno vie podataka, ciljna intervencija je potrebna zato to odreena organska
proizvodnja ve daje vei prinos u odnosu na konvencionalnu praksu, a moda na evropskom
tritu ve postoje premirane cene za organske poljoprivredne proizvode iz Srbije.
- Zaposlenost
Trenutno nema podataka kako bi se procenilo da li organska poljoprivreda u Srbiji stvara

dodatna radna mesta u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. S druge strane,
istraivanja sprovedena u zemljama u razvoju ukazuju na potencijal za stvaranje do 30%
vie radnih mesta bavljenjem organskom poljoprivredom u zemljama u razvoju i tranziciji u
Africi i u Jugoistonoj Aziji (FAO, 2012). Iako ova vrednost izgleda visoka za Srbiju, u kojoj je
poljoprivredna proizvodnja sigurno mehanizovanija u poreenju sa ovim zemljama, mogue
je da e organska poljoprivreda otvoriti dodatna radna mesta ili e jednostavno zahtevati
vie radnih sati od strane zemljoradnika. Iako se ovo moe smatrati pozitivnim razvojem
za kreiranje novih radnih mesta i prihoda, osim ako se prinos ili cene ne poveaju vie od
broja radnih mesta, prihod po glavi stanovnika (i profit) zemljoradnika mogao bi da opadne.
Zbog toga je izuzetno vano da se ocene i prate ukupne performanse sektora, a i njegova
profitabilnost, kako bi se osmislile uspene intervencije (npr. politike i investicije).
Tabela 3: Glavni rezultati analize uticaja zelenih poljoprivrednih intervencija. Oekuje se

da irenje povrina pod organskim kulturama stvori dopunsku dodatu vrednost i otvori
nova radna mesta.
2016. 2020. 2030.

Povrine za organsku zemljoradnju Ha 50.000 100.000 150.000
12.000 24.000 96.000
Ukupne investicije Evra 15 M 55 M
9 M 36 M
Prosena godinja investicija Evra/ 0.72 M 2.75 M
godinje 0.5 M 1.5 M
Udeo u tekuim investicijama u % 0,25% do 1,25% u niske i visoke trokove
poljoprivredi
Dopunska dodata vrednost prema Evra/ Bez premirane cene: -9% u proseku ili 6 miliona
GE scenariju godinje evra u sluaju sa velikim irenjem.
Sa premiranom cenom: izmeu 17,2 miliona

evra i 51,7 miliona evra u sluajevima sa
premiranom cenom od 20%, odnosno od 60%.
Vrednosti sekvestracije ugljenika Evra U opsegu od 6,7 miliona do 20 miliona ukupno
prema GE
Potrebna cena, poveanje prinosa ili % 9% za vraanje investicije do 2030. godine
subvencija prema GE 20% za vraanje investicije do 2022. godine

7.4. Preporuke
Postoje etiri glavna naina kojima se moe uticati na budue trendove da bi se postigli
navedeni ciljevi: (1) dobrovoljna promena ponaanja, (2) kapitalne investicije, (3) javni ciljevi
predvieni zakonom i (4) inicijative (kao to su smanjenje poreza i subvencije). S obzirom na
to da ciljevi i mandati obezbeuju postizanje navedenih ciljeva sa istovremenom kontrolom
potronje, a inicijative kao i kapitalne investicije podravaju podelu troka izmeu kljunih
ekonomskih subjekata bez obezbeivanja cilja, kreiranje sveobuhvatnog paketa bi
omoguilo da se iz svih analiziranih opcija izvue najbolje, kao to je ve ukazano u nekoliko
politika za energetsku efikasnost u EU.
Konkretnije, potrebno je kreirati sinergiju koristei:

- mandate: za postizanje navedenog cilja. Ovo ukljuuje donoenje zakona kojim e se
zahtevati da prodor obnovljivih izvora u snabdevanje energijom postigne definisani
cilj do odreene godine. Usvajanje Zakona o racionalnom korienju energije
koji e propisati obavezu tednje energije za velike i javne potroae (uvoenje
uzimanja u obzir Sistema za upravljanje energijom), uvesti uslove proizvoaima,
distributerima i prenosnicima energije u odnosu na ispunjavanje minimalnih
zahteva u pogledu energetske efikasnosti i uvoenje obrauna na bazi potronje;
- podsticaje i kapitalne investicije: za smanjenje direktnih trokova (koji se dele
izmeu Vlade i drugih subjekata kao to su domainstva i privatni sektor), pri
emu su podsticaji naroito efikasni ako su direktni trokovi ogranieni, a kapitalne
investicije kada su poetni trokovi visoki. Ovde su ukljueni podsticajni paketi, kao
to su povlaene tarife, namenska sredstva za usvajanje organske poljoprivrede,
osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, itd.
Intervencije u zelenu ekonomiju, koje esto poinju sa ekonomskim nedostacima,

zahtevale bi politike pakete koji obuhvataju mandate/ciljeve da bi se obezbedile aktivnosti,
podsticaji za podelu trokova i kapitalne investicije za podsticanje istraivanja i razvoja u
novim sektorima. Cilj je da se nae strategija koja bi izbalansirala odgovornosti finansiranja,
omoguila podelu koristi izmeu svih drutvenih i ekonomskih subjekata i u isto vreme
obezbedila podrku porodicama sa niskim primanjima i ugroenim porodicama.
Specifine preporuke koje proizilaze iz studije obuhvataju:

- Prikupljanje podataka: da bi se bolje ocenio potencijalni uticaj intervencija u zelenu
ekonomiju u Srbiji, potrebno je vie podataka. Podaci koji se odnose na otvaranje
novih radnih mesta, potencijalne visine plata, kao i produktivnost zelenih praksi
omoguili bi znaajno poboljanje analize i bolje donoenje odluka zasnovano na
informacijama.
- Investicije u zelenu ekonomiju u Srbiji trenutno nisu atraktivne zbog toga to
poinju sa nepovoljne pozicije. Potrebno je osloboditi se politika koje stimuliu
neefikasnost (kao to su subvencije za energetske cene) da bi se omoguilo
72
nivelisanje cena na nivo rentabilnosti, kao i vraanje investicija u energetski sektor
i stimulisanje poboljanja efikasnosti i razvoja ekonomije sa niskom potronjom
ugljenika. Iako ovo nije lako za sprovoenje, radi domae proizvodnje uglja trebalo
bi razmotriti postepeno ukidanje subvencija za elektrinu energiju u kontekstu
strategije o zelenoj ekonomiji i s obzirom na budue integracije u EU. Takoe,
ukidanje subvencija bi moglo da se preraspodeli (kao izbegnuti troak) na podrku
energetskoj efikasnosti (videti u nastavku). Imajui sve ovo u vidu, za stimulisanje
racionalnog korienja energije i poveanje energetske efikasnosti od kljunog
znaaja je da se osnuje Fond za energetsku efikasnost to je mogue pre i da se
uvede druga vrsta podsticajnih mehanizama, kao to je smanjenje PDV-a i poreza.
- S obzirom na potencijalni porast trokova energije i/ili poljoprivredne proizvodnje,
intervencije bi trebalo da budu osmiljene tako da istovremeno obezbeuju
podsticaje za smanjenje potronje (npr. putem energetske efikasnosti) kako bi se
ublaio potencijalni predstojei porast trokova. Prema tome, poetni napori za
usaglaavanje sa EU direktivom o energetskoj efikasnosti trebalo bi da se nastave
i proire.
- Opcije transporta sa niskom emisijom ugljenika, naroito javnog transporta,
zahtevaju znaajne direktne investicije, ali vode do znaajnih srednjoronih i
dugoronih uteda. Efikasniji sektor javnog transporta (putnikog i teretnog)
takoe e poveati profitabilnost (to e dovesti do veih izbegnutih trokova)
ukoliko se cene energije poveaju u budunosti.
- Predlae se uvoenje obnovljivih izvora energije za odreene primene (npr. solarno
grejanje vode), i to ak i kratkorono. Takoe, proirena upotreba biomase za
proizvodnju energije mogla bi da podri stvaranje lokalnog lanca snabdevanja i
smanjenje otpada.
- I na kraju, potrebno je istraiti potencijale organske poljoprivrede, naroito u odnosu
na potencijalne trine vrednosti organskih proizvoda i otvaranje novih radnih
mesta. Za pokretanje sektora bi mogle biti dostupne znaajne mogunosti i Srbija
bi mogla da profitira ranim pozicioniranjem na evropskom tritu. Od potencijalnog
interesa je takoe i sposobnost organske poljoprivrede da povea sekvestraciju
ugljenika, to moe da obezbedi dodatne prihode ako narednih godina budu doneti
globalni (regionalni ili nacionalni) mehanizmi cena ugljenika.

8. Predlog potencijalnih stratekih mera
Predloeni set potencijalnih stratekih mera predstavlja samo predloge. Oni su definisani
na osnovu rezultata dosadanjeg rada na izradi ovog dokumenta, i imaju za cilj da
informiu delegaciju Republike Srbije i da olakaju dijalog i diskusiju tokom konferencije
Rio+20. Nakon konferencije, ove mere e biti aurirane, proirene i unapreene.
Ova studija o zelenoj ekonomiji u Srbiji je uraena tako da se sistematizuju preporuke u

okviru prioritetnih stratekih pravaca, usredsreenih na srednjoroni i dugoroni proces u
pravcu zelene ekonomije.

Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti efikasnog
korienja prirodnih resursa i razvoja praenog niskim emisijama gasova sa efektom
staklene bate
Efikasno korienje resursa

Mineralni resursi (metalini, nemetalini i fosilna goriva)
Ciljevi
Redukovati i uspostaviti odrivo upravljanje otpadom iz rudarskih aktivnosti

Redukovati ilegalnu eksploataciju mineralnih resursa
Nalaenje novih leita i racionalno korienje postojeih prirodnih resursa, uz primenu
istijih tehnologija, integrisanog spreavanja i kontrole zagaivanja
Ispitivanje vrednosti zaostalih mineralnih sirovina u jalovitima i deponijama aktivnih i
zatvorenih rudnika sa ekonomskog aspekta i aspekta zatite ivotne sredine
Unapreenje efikasnosti odrivog upravljanja mineralnim resursima

staklene bate

Obnovljivi izvori energije
Ciljevi
Poveati udeo korienja obnovljivih izvora energije u skladu sa stratekim ciljem tranzicije
Redukovati uvoz fosilnih goriva, kao i gubitke u elektromrei obnavljanjem infrastrukture i
izgradnjom novih kapaciteta za prihvatanje obnovljivih izvora energije
Poveati uee biogoriva u sektoru saobraaja
Poveati korienje biomase kao goriva
74
staklene bate

Energetska efikasnost
Ciljevi
Smanjiti zaostajanje za razvijenim zemljama prema svim indikatorima energetske
efikasnosti; poveati energetsku efikasnost u skladu sa stratekim ciljevima razvoja
Obezbediti da nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju, odnosno sistemi za
prenoenje i distribuciju elektrine i toplotne energije moraju da ispunjavaju minimalne
zahteve u pogledu njihove energetske efikasnosti
Redukovati potronju fosilnih goriva u sektoru saobraaja
Ispuniti obaveze preuzete Ugovorom o Energetskoj zajednici zemalja Jugoistone Evrope
Do kraja 2018. godine smanjiti potronju finalne energije (bez avio-saobraaja) u odnosu na
projekcije za 0,752 Mtoe (9% PFE u 2008. godini)

staklene bate

Bio, geo i predeoni diverzitet i umski resursi
Ciljevi
Poveanje stepena umovitosti na 41.7%, umesto sadanjeg nivoa od priblino 28%;
poveanje povrina pod umom na 29% teritorije Republike Srbije do 2015. godine
Poboljanje strukture postojeih uma (vee uee visokih uma)
Racionalnija upotreba drvne mase (vii stepen prerade i vee uee finalnih proizvoda u
ukupnoj strukturi proizvoda; korienje produkata prerade i drvnog otpada u proizvodnji
elektrine energije)
Strateki ciljevi ureenja i korienja uma i umskih zemljita
Unapreenje odrivog upravljanja zatienim prirodnim dobrima
Afirmacija principa agroumarstva (kombinovano korienje poljoprivrednih i umskih
povrina u okviru celovitog sistema)
Zatita veih kompleksa obradivog zemljita ravniarskih predela podizanjem linijskih,
vierednih umskih pojaseva
Smanjiti pritisak na bioloki, geoloki i predeoni diverzitet (izraen pre svega u
nekontrolisanoj i prekomernoj eksploataciji ogranienih prirodnih resursa)
Adekvatno prepoznavanje vrednosti biodiverziteta i ekosistema, uspostavljanje
multidimenzionalne procene prirodnih resursa i ivotne sredine
Ekosistemska valorizacija prirodnog kapitala i ekosistemskih usluga
Unapreenje odrivog upravljanja zatienim prirodnim dobrima

staklene bate
Vodni i riblji resursi

Ciljevi
Redukovati zagaivanje, eutrofikaciju i neracionalno korienje vode, kao i gubitke vode za
pie u javnim sistemima za snabdevanje vodom
Obezbediti integralno upravljanje vodnim resursima
Redukovati korienje ribljih resursa do nivoa odrivosti, odnosno ekosistemske stabilnosti
ribolovnih voda
Redukovati unos alohtonih i potencijalno invazivnih vrsta riba
Zatititi prirodna plodita, revitalizovati postojee plavne zone i ekosistemskim pristupom
obezbediti najveu moguu prirodnu reprodukciju ribljeg fonda
Poveati upravljaki, administrativni i korisniki kapacitet na polju vodnih i ribljih resursa
Poveati produktivnost akvakulture i njenu konkurentnost proizvodnji ribe u okruenju

staklene bate
Efikasno i odrivo korienje zemljita i prostora (ukljuujui poljoprivredu)

Ciljevi
Odrivo planiranje i korienje prostora, naroito u urbanim sredinama
Redukovati zagaenje, degradaciju i trajni gubitak zemljita i proces dezertifikacije
Afirmisati brdsko-planinske zemljine resurse u proizvodnji zdrave hrane, uz primenu
konzervacionih i protiverozionih mera
Afirmisati principe agroumarstva (kombinovano korienje poljoprivrednih i umskih
povrina u okviru celovitog sistema)
Zatita od degradacije i promene namene zemljita, kao i ureenje poljoprivrednog
zemljita; zatita veih kompleksa obradivog zemljita ravniarskih predela podizanjem
linijskih, vierednih umskih pojaseva
Razvoj organske poljoprivrede
Obezbediti integralno/koordinirano upravljanje i korienje zemljita i prostora u skladu sa
njihovom namenom, prema planskim dokumentima
76
staklene bate
Odriva proizvodnja i potronja

Ciljevi
Ostvarivanje cilja uspostavljanja sistema odrive proizvodnje do 2017. godine, prema
Akcionom planu za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja za period od 2011.
do 2017. godine
Racionalno i odrivo korienje prirodnih resursa, preko tehnolokih procesa koji doprinose
smanjenju emisije tetnih materija i odravanju stabilnosti ekosistema
Promovisanje obrazovne kampanje za podizanje svesti potroaa za odrivu potronju
odriva potronja ne mora da predstavlja princip troi manje, ve troi drugaije

staklene bate
Zelene javne nabavke

Ciljevi
Ostvariti uslove za uspostavljanje principa zelenih javnih nabavki, koji predstavlja jedan
od stratekih ciljeva Srbije do 2015. godine
Smanjenje potronje energije putem nabavke efikasne opreme, tehnologija i drugih
proizvoda koji utiu na potronju energije u javnom sektoru

staklene bate
Mere ekonomske i fiskalne politike

Ciljevi
Obezbeivanje namenskih sredstava iz budeta za dalje ozelenjavanje ekonomije,
detaljno opisanih u okviru ove studije
Smanjenje PDV-a za proizvode i tehnologije koji znaajno doprinose smanjenju potronje
energije
Uspostavljanje adekvatnih instrumenata ekonomske i fiskalne politike

staklene bate
Mere za ekonomiju sa niskom potronjom ugljenika

Ciljevi
Efikasna implementacija i dalje usavravanje propisa u oblasti klimatskih promena
Revitalizovati industrijsku proizvodnju na bazi principa primene tehnologija sa niskom
emisijom ugljenika i drugih gasova koji dovode do efekta staklene bate

staklene bate
Inovacije za odrivi razvoj

Ciljevi
Ostvarivanje prepoznatog stratekog pravca da se putem inovacija ostvaruje zelena
ekonomija
Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva
Mere za smanjivanje siromatva i socijalne inkluzije osetljivih grupa

Ciljevi
Smanjenje broja siromanih ljudi koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe i smanjenje
stope relativnog siromatva na 14% do 2020. godine72
Obezbediti ekonomski rast koji za posledicu ima poveanje zaposlenosti i smanjenu ili
nepromenjenu nejednakost dohotka stanovnitva
Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva
Podrka otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti

Ciljevi
Poveati procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu (na predvienih 68% do 2020.
godine) starosti od 2064 godina
Poveanje efikasnosti trita rada i promena strukture radne snage
72 Prema stratekom dokumentu Srbija 2020 (nacrt).
78
Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine
Infrastruktura za odrivi razvoj ivotne sredine

Ciljevi
Primeniti usvojene strateke dokumente na polju razvoja infrastrukture za odrivi razvoj
ivotne sredine
Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine
Podrka jaanju strunih kapaciteta i obrazovanju
Ciljevi
Obezbediti veu strunost za obavljanje poslova u sektoru ivotne sredine, zasnovanu na
savremenim znanjima i iskustvima
Primeniti usvojena strateka opredeljenja za primenu obrazovanja za odrivi razvoj
Ustanovljavanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom

razvoju
Ustanovljavanje analize uticaja na odrivi razvoj
Ciljevi
Obezbediti okvirnu/indikativnu procenu uticaja projekata na odrivi razvoj u to ranijoj fazi
donoenja odluka

razvoju
Stabilno institucionalno organizovanje i budetsko obezbeenje

Ciljevi
Obezbediti efikasno i stabilno institucionalno funkcionisanje za sprovoenje zelene
ekonomije i odrivog razvoja
Obezbediti budetske linije za odrivi razvoj u relevantnim ministarstvima
Obezbediti razliite raspoloive izvore finansijske podrke
Obezbediti efikasnost sektorskog i meusektorskog finansiranja za odrivi razvoj

razvoju
Ostale aktivnosti za uspostavljanje stratekih, regulatornih, finansijskih i nadzornih

mehanizama za obezbeivanje odrivog razvoja
Ciljevi
Redukovati koliinu otpada i ambalanog otpada u skladu sa usvojenim stratekim
dokumentima
80
8.1. Zakljuna razmatranja
Nakon Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u Brazilu, ovaj dokument treba
unaprediti i aurirati na osnovu zakljuaka i preporuka koji na Konferenciji budu usvojeni. Sa
tim ciljem, u ovom zakljunom poglavlju su
preporuke sistematizovane u okviru aktivnosti, Za Srbiju, kao zemlju u tranziciji ka
identifikovanih u ovoj studiji o zelenoj ekonomiji i ekonomiji Evropske unije i zemlju koja
nacionalnom izvetaju, za: 1. poboljanje poseduje niz specifinosti, sprovoenje
zakonodavnog okvira, 2. dalje usmeravanje principa zelene ekonomije i odrivog
razvoja predstavlja veliki izazov. Srbiji je
stratekog planiranja, 3. poboljanje potrebna podrka, ukljuujui i finansijsku,
institucionalnog okvira, 4. poboljanje kapaciteta u naporima da razvija svoju ekonomiju i
za implementaciju i 5. realizaciju ostalih preporuka drutvo na ovim principima.
koje su definisane u ovoj studiji.
Preporueni koraci za poboljanje zakonskog okvira sadre: poboljanje i prilagoavanje

zakona konceptu zelene ekonomije, podrku efikasnijoj primeni zakona, podrku
zakonodavno-proceduralnom uspostavljanju indikatora odrivog razvoja, predloenih u ovoj
studiji (kao jednom od kriterijuma kod odobravanja finansiranja projekata iz svih sektorskih
oblasti), podrku implementaciji multilateralnih i regionalnih ugovora koji doprinose razvoju,
podrku razvoju novih multilateralnih i regionalnih ugovora i sporazuma (npr. za odrivi
razvoj dinarskih i balkanskih planina), ukoliko imaju potencijal ojaavanja makroregiona.
Preporueni koraci za dalje usmeravanje

Analiza sprovedena u okviru izrade
stratekog planiranja ukljuuju: da nakon ovog dokumenta okvirno pokazuje da u
Konferencije o odrivom razvoju 2012. godine u sektorima nadlenih ministarstava treba da
Brazilu, ovaj dokument treba unaprediti i aurirati postoji posebna budetska linija za odrivi
na osnovu analize zakljuaka i preporuka koji na razvoj, a da budetski odreena sredstva
za tri prioritetne nacionalne strategije iz
Konferenciji budu usvojeni, i razmotriti mogunost
korpusa odrivog razvoja treba dodeliti
pripreme nacionalnog stratekog plana/okvira za prvenstveno:
zelenu ekonomiju, u skladu sa potrebama. Dalje,
oni ukljuuju horizontalnu analizu svih relevantnih - ministarstvu nadlenom za ivotnu
usvojenih strategija i zakonskih reenja, sa sredinu i
- ministarstvu nadlenom za socijalnu
fokusom na doprinos ozelenjavanju ekonomije politiku.
i odrivom razvoju i sa predlogom i realizovanjem
izmena sa ciljem harmonizovanog i sinergetskog
pristupa. U okviru daljih koraka treba pripremiti
nacionalni program za unapreenje efikasnosti zelenih javnih nabavki, pripremiti uslove
za sprovoenje mera ekonomske i fiskalne politike za ozelenjavanje ekonomije, kao i
preispitati fiskalnu politiku u cilju stimulisanja otvaranja novih radnih mesta. Na osnovu ove
studije o zelenoj ekonomiji, Strategije o istijoj proizvodnji i dr., pripremiti nacionalni plan
za odrivu proizvodnju i potronju, za period od najmanje 10 godina. Potrebno je planirati
razvoj, proizvodnju i primenu domae opreme, potrebno je planirati osposobljavanje

potrebnih struka za funkcionisanje sistema u okviru ozelenjavanja ekonomije, kao i
podrati efikasniji razvoj odrivog turizma, putem zelenog ugostiteljstva, zelenih destinacija
i zelenih usluga, kao i promociju ekoloki svesnog korisnika turistikih usluga i uspostaviti
kontinualno osavremenjivanje Strategije razvoja turizma na osnovu ovih principa. Potrebno
je prema potrebama poveati dostupnost javnih finansija, tako da se omogui primena
niza stratekih alata i da se bolje iskoristi privatno finansiranje. Vano je podrati razvoj
i implementaciju i ostalih strategija navedenih u poglavlju 8. Treba istai i da je potrebno
ohrabriti pokrajinsku i lokalnu samoupravu (posredstvom zakonske instrukcije) da u
svojim budetima predvide posebnu budetsku liniju za zelenu ekonomiju i odrivi razvoj
(namenski, za realizaciju lokalnih strategija odrivog razvoja).
Preporueni koraci za poboljanje institucionalnog okvira ukljuuju: podrku definisanja i

ostvarivanja uslova za institucionalno organizovanje, predloenih u okviru ovog dokumenta
(detalji su dati u poglavlju 8); izmenom zakona unaprediti efikasnost institucionalnog
organizovanja za odrivi razvoj. Potrebno je ojaati i podrati rad Saveta za odrivi razvoj i
njegovih radnih tela, ojaati i podrati rad Socijalno-ekonomskog saveta i njegovih radnih
tela, ojaati ekspertsku podrku zajednikim sednicama vie odbora u Narodnoj skuptini,
sa ciljem ostvarivanja parlamentarnog uticaja na odrivi razvoj i zelenu ekonomiju. Potrebno
je podrati kontinualnu obuku vladinih slubenika u vezi sa razvojem i implementacijom
multilateralnih ugovora u oblasti ivotne sredine, kao i podrati ekspertske aktivnosti za
82
fokalne take razliitih konvencija i razvijanje mehanizama za funkcionalno povezivanje.
Takoe je vano i razviti operativne mehanizme institucionalnog povezivanja za ostvarivanje
regionalne saradnje.
Kljuna preporuka za poboljanje implementacionih kapaciteta je da se ostvare uslovi

potpunog sprovoenja usvojenih zakona i strategija.
Odrivi razvoj sadri mnoge izazove, a nastavak tranzicije u ekonomiji zavisi od pravilnog
izbora zapoetih i novih inicijativa.
Anticipirani mogui rizik73 od vremenskog odlaganja praktine primene koncepta odrivog

razvoja, doveo bi do dugoronih ireverzibilnih negativnih efekata.
Dalji koraci koji podravaju promovisanje zelene ekonomije ukljuuju:

- dodatnu podrku siromanim i marginalizovanim grupama stanovnitva u cilju
obezbeivanja potpunog pristupa obrazovanju, radu, zdravstvenim i socijalnim
uslugama i mogunosti reavanja stambenih i finansijskih problema;
- podrku operativnoj saradnji sa privrednom komorom; podrku kompanijama da
usvoje LCA pristup; ohrabrivanje inovativnog industrijskog dizajna;
- promociju zelene berze, inovacionih i investicionih fondova zelenog ekonomskog
rasta;
- podrku evidentiranju i razvoju novih, potrebnih zanimanja za zelenu ekonomiju,
odrivi razvoj i spreavanje i ublaavanje klimatskih promena (u formalnom
sistemu obrazovanja, akreditacijom adekvatnih kurseva u neformalnom
obrazovanju, podrati permanentno obrazovanje);
- podrku naunim i strukovnim organizacijama civilnog drutva (udruenja graana
i dr.) koje se bave ostvarivanjem opteg interesa unapreenja, popularizacije i
promocije nauno-istraivakog rada u oblastima znaajnim za zelenu ekonomiju i
spreavanje i ublaavanje klimatskih promena;
- podrku evidentiranju i razvoju potencijala inovacija za odrivi razvoj i zelenu
ekonomiju;
- podrku preduzetnicima, preduzeima i strukovnim organizacijama civilnog
drutva (udruenja graana i dr.), koji se bave ostvarivanjem opteg interesa
unapreenja, popularizacije i promocije inovativnog rada i zelene ekonomije;
- podrku razvoja instrumenata i metodologije za jednostavno, indikativno
utvrivanje kako odreeni projekat ili aktivnost utie na odrivi razvoj (treba,
izmeu ostalog, da bude i rodno senzitivna);
- podrku realizaciji ostalih preporuka navedenih u ovom dokumentu.
73 Interagency Report Towards Sustainable and Inclusive Development in Europe and Central Asia UNECE/
UNDP/UNEP/UNIDO/WHO/FAO/ILO (2011)

Srbija, u modelu svoje ekonomije u tranziciji, mora predvideti i to da se nalazi u osetljivom
regionu, koji ukljuuje i osetljivost na klimatske promene i uestalost prirodnih nepogoda.
Sredstva za sprovoenje ovog dokumenta i rezultujuih preporuka, ili su ve sadrana u

dokumentima na koje se oslanja ova studija, ili e biti sadrana u razvojnim dokumentima
ija je izrada preporuena u okviru ovog dokumenta (u razliitim sektorima delovanja).
Sagledana, neophodna i neizbena ulaganja u ivotnu sredinu74 i spreavanje klimatskih
promena i prilagoavanje na njih treba shvatiti kao pokretae odrivog razvoja, kao poetnu
investiciju, a nikako kao izdatke.
Simptomi ekonomske krize dananjice daju signale da dugoronom procesu oporavka

moramo pristupiti sistematski na lokalnom, nacionalnom, podregionalnom, regionalnom
i globalnom nivou. Ovaj dokument potvruje opredeljenost Republike Srbije da doprinese
dogovoru zemalja sveta na Svetskoj konferenciji o odrivom razvoju 2012. godine, kao
i da bude osnova za njeno dalje unapreenje i sprovoenje nakon konferencije Rio+20/
Johannesburg+10.
74 National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija Republike Srbije za
aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011)
84
Osnovna literatura
EEA Technical Report: Time for action towards sustainable consumption and production
in Europe, 1/2008 (2008).
EPTISA (2011). National Environmental Approximation Strategy for the Republic of Serbia
(final draft). 29 June 2011.
Europe 2020. Available at http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm
Europe 2020: green growth and jobs (2010), http://www.euractiv.com/en/priorities/

europe-2020-greengrowth-and-jobs-linksdossier-280116.
Garrigues Medio Ambiente (2011). Efficient Ways for GHG Emissions Reductions Within the
Post-Kyoto Framework In Serbia. Final report. August 2011.
Government of the Republic of Serbia (2007). Strategy of Railway, Road, Inland Waterway,
Air and Intermodal Transport Development in the Republic of Serbia, 2008-2015. Belgrade,
on 27 December 2007.
Government of the Republic of Serbia (2008). National Sustainable Development Strategy.

Belgrade, 2008.
Government of the Republic of Serbia (2009). Action Plan for the Implementation of the
National Sustainable Develent Strategy for the Period 2009-2017. Official Gazette of the
Republic of Serbia, No22/09.
Government of the Republic of Serbia (2009). Regulation on the Requirements for

Obtaining the Status of the Privileged Electric Power Producer and the Criteria for Assessing
Fulfillment of these Requirements. Belgrade, 3 September 2009.
Government of the Republic of Serbia (2010). Biomass Action Plan for The Republic of Serbia
2010 2012. Belgrade, 2010.
Government of the Republic of Serbia (2010). Decree on Incentive Measures for Electricity
Generation Using Renewable Energy Sources and for Combined Heat and Power (CHP)
Generation. 2010-2012.
Government of the Republic of Serbia (2010). Regulation on Establishing the Program for
Realising the Power Supply Development Strategy for the Republic of Serbia Up to Year
2015 for the Period from 2007 to 2012. Official Gazette of the Republic of Serbia, no. 17/2007,
73/2007, 99/2009 and 27/2010.

Government of the Republic of Serbia (2010). The First Energy Efficiency Plan of the
Republic of Serbia for the Period from 2010 to 2012. Belgrade, July 2010.
Herren, H.R., A.M. Bassi, Z. Tan, W.P. Binns (2012). Green Jobs for a Revitalized Food and
Agriculture Sector. Natural Resources Management and Environment Department, Food
and Agriculture Organization of the United Nations.
ILO (2011). Green jobs becoming a reality: Progress and outlook 2012, Geneva http://
www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/---emp_ent/documents/publication/
wcms_168068.pdf
International Energy Agency (IEA) (2011). World Energy Outlook 2011. Paris.
International Trade Union Confederation (ITUC) (2012). Growing Green and Decent Jobs.
Bruxelles.
Lopandi D., J. Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Evropski

pokret u Srbiji, drugo dopunjeno izdanje, 2010.
Marz et al. (2010). Organic Agriculture in Serbia. At a Glance. Deutsche Gesellschaft fur
Internationale Zusammenarbeit. Belgrade, 2010.
Marz et al. (2011). Organic Agriculture in Serbia 2012. At a Glance. Serbia Organica. Belgrade,
2011.
Ministry of Infrastructure and Energy of the Republic of Serbia (2010). Energy in Serbia
2010. Belgrade, 2010.
National Biodiversity Strategy Strategija biodiverziteta (2010).
National Capacity Self Assesment for Environmental Protection Management (NCSA),

Cross-Cutting Analysis Report and Action Plan for Serbia Samoprocena nacionalnih
kapaciteta za upravljanje ivotnom sredinom, Izvetaj i akcioni plan (2011/2012), GEF/UNDP,
Ministry of Environment Mining and Spatial Planning of Serbia.
National Environmental Programme (NEP) Nacionalni program zatite ivotne sredine,

2010.
National Poverty Reduction Strategy Nacionalna strategija za smanjivanje siromatva

(2003).
National Report on MDGs Implementation Nacionalni izvetaj o implementaciji za

postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja 2006 (2009).
86
National Strategy for Accession to European Union Nacionalna strategija Srbije za
pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (2005).
National Strategy for Environmental Aproximation (NEAS) Nacionalna strategija

Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (2011).
National Strategy for Sustainable Use of Natural Resources and Environment Nacionalna
strategija za odrivo korienje prirodnih resursa i dobara (2012).
National Sustainable Development Strategy from 2009 to 2019 Nacionalna strategija

odrivog razvoja od 2009. do 2019 (2008).
National Waste Management Stratedy Strategija upravljanja otpadom (updated 2010).
Official Gazete of Republic of Serbia Slubeni glasnik RS, broj 39/02, 43/03. 55/04,
78/05,101/05, 108/05, 12/06, 76/06 111/06, 1/07, 21/07, 13/08, 55/08, 57/08., 103/08,
122/08, 15/09, 16/09, 27/09, 59/09, 72/09, 83/09, 30/10, 83/10, 51/10, 88/10, 71/11 i dr.
Project Support to National Sustainable Development Strategy Implementation Projekat

implementacije Nacionalne strategije odrivog razvoja 20092013, Sida / Ministarstvo
ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (2011/2012).
Report on National Sustainable Development Strategy Implementation Izvetaj o

napretku u realizaciji Nacionalne strategije odrivog razvoja (2011).
Republic of Serbia Contribution to the zero draft of the outcome document (2011/2012);
available at http://www.uncsd2012.org/rio20/index.php?page=view&type=510&nr=115&m
enu=115
http://www.ekoplan.gov.rs/en/Rio-20-102-p1-list.htm?_sector_id=6&_sm_id=110
Republic of Serbias Ministry for Infrastructure and Energy (2012). Energy Statistics in
Serbia. Belgrade, 2012.
Republic of Serbias Ministry of Environment and Spatial Planning (2010). Initial National
Communication of the Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention
on Climate Change. Belgrade, November 2010.
Republic of Serbias Ministry of Mining and Energy (2005). The Energy Sector Development
Strategy of the Republic of Serbia by 2015. Belgrade, May 2005.

Scenario analysis for Green Economy interventions in Serbia - A scoping study in support
of Serbias Green Economy Study (GES), contribution by UNEP to this document used for
chapter 7 of this document, 2012.
UNEP et al (2008). Green jobs: towards decent work in a sustainable, low-carbon world.
Nairobi: UNEP.
UNEP, 2011. Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty
Eradication, http://www.unep.org/greeneconomy/greeneconomyreport/tabid/29846/
default.aspx
Wei M., S. Patadia, and M. Kammen (2010). Putting Renewables and Energy Efficiency to
Work: How Many Jobs Can the Clean Energy Industry Generate in the US? Energy Policy 38
(2010) 919-931.
Other National Strategies, listed on http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.

php?id=45678
Other documents and literature listed within the text of this document
88
TOWARDS NA PUTU
A GREEN ECONOMY & ODRIVOG RAZVOJA I
SUSTAINABLE GROWTH ZELENE EKONOMIJE
www.ekoplan.gov.rs

Studija o Zelenoj Ekonomiji I Odrzivom Rastu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija o Zelenoj Ekonomiji I Odrzivom Rastu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Studija o dostignuima

Nacionalni izvetaj za Svetsku konferenciju

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 1

Studija o dostignuima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i odrivom

Radni tim i saradnici na izradi Studije:

Izradi studije su doprinele i sledee institucije: Ministarstvo ekonomije i regionalnog

Fotografije: Pavle Pavlovi

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 3

Upotrebljeni navodi i predstavljanje materijala u ovoj publikaciji ne

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 5

U trojnoj strukturi odrivog razvoja (drutvo, ekonomija i ivotna sredina), politika

U pripremnom procesu za Svetsku Republika Srbija se nalazi na putu odrivog

Na UN konferenciji o ivotnoj sredini i

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 7

aktivno uee delegacije Srbije na razliitim

Republika Srbija je pripremila viziju za Rio+20 na osnovu inicijalnih pripremnih aktivnosti i

Republika Srbija veruje da e Rio+20 doprineti Preporuke (date u poglavljima

Srbija shvata da u cilju doprinosa harmonizaciji

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 9

U okviru istraivanja predstavljenih u ovoj studiji

Sve je vie dokaza da ozelenjavanje ekonomije niti smanjuje stvaranje nacionalnog

Dokument je uraen sa irokim ueem

Ova studija o zelenoj ekonomiji i odgovarajuoj institucionalnoj organizaciji uraena je sa

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 11

1. Harmonizacija socioekonomskog razvoja sa politikama Evropske unije u oblasti

2. Unapreenje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva (ukljuujui mere za smanjivanje

3. Jaanje i podrka sektoru ivotne sredine (ukljuujui promovisanje investicija u

4. Definisanje dugoronog institucionalnog i finansijskog okvira kao podrke odrivom

5. Promovisanje podregionalne saradnje (preko procesa poput Jadransko-jonske

U poetnoj fazi implementacije predloenog institucionalnog povezivanja, potrebno je

Neophodno je dalje usaglaavanje politike finansiranja lokalnih samouprava, razvoja

Analiza moguih scenarija za sektore obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i

Strateki ciljevi ovog dokumenta dati su u poglavlju 8. Sistematizovane su preporuke u

Zakljuna razmatranja su usredsreena na neophodne mere koje bi trebalo sprovesti da bi

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 13

Preporueni koraci za poboljanje zakonskog okvira sadre: unapreenje i prilagoavanje

Preporueni koraci za dalje usmeravanje stratekog planiranja ukljuuju: nakon Konferencije

Preporueni koraci za poboljanje institucionalnog okvira ukljuuju: podrku razradi i

Kljuna preporuka za poboljanje implementacionih kapaciteta je da se ostvare uslovi

Vano je i naglasiti da se Srbija nalazi u osetljivom regionu, koji ukljuuje i osetljivost na

Sredstva za sprovoenje ovog dokumenta i rezultujuih preporuka su ili ve sadrana u

Simptomi ekonomske krize dananjice daju signale da se dugoronom procesu oporavka

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 15

Vano je naglasiti da bi predstavljene aktivnosti Obnavljanje voznog parka gradskih autobusa

Zamena voznog parka moe da se odvija po

U finalnom dokumentu nali su se samo

Odrivi turizam u Srbiji, i

Tokom poslednjih nekoliko godina, razvoj

Na konkursima za diverzifikaciju ruralne ekonomije putem turizma 2010. i 2011. godine,

Posebna panja je posveena aktiviranju ena i ugroenih kategorija drutva i podsticanju

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 19

Neki od ostalih pozitivnih primera odrivog turizma koji se realizuju, ukljuuju:

- Meunarodnu standardizaciju plaa i marina putem sistema sertifikacije Plava

- Oivljavanje tzv. starih zanata za novo doba, posebno u cilju poboljanja

- Promocija biciklizma u gradovima;

13 Nacionalni operater programa Plava zastava za Srbiju: kontakt: fee.serbia@gmail.com

Unapreenje tehnologije eksploatacije lignita u RB Kolubara u cilju poveanja efikasnosti

Ratifikacijom Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistone

Projekat je multidisciplinaran i predstavlja spoj zatite ivotne sredine, proizvodnje

Ekonomsko-finansijski doprinos se manifestuje i u rudarskom i u energetskom sektoru.

Ukupna uteda u energetskom i rudarskom sektoru iznosi 36,7 miliona /god.

Procena smanjenja emisije dimnih gasova u termoelektranama PD TENT usled uvoenja

Nacionalni izvetaj za Rio+20 sa fokusom na zelenoj ekonomiji 21