Monografija Efikasnost Intelektualnog Kapitala Privrede Ap Vojvodine

Dr Biserka Komnenić
Dr Danilo Tomić
EFIKASNOST INTELEKTUALNOG KAPITALA

PRIVREDE AP VOJVODINE

Dr Biserka Komnenić
Dr Danilo Tomić
EFIKASNOST
INTELEKTUALNOG KAPITALA
PRIVREDE AP VOJVODINE
Novi Sad, 2012.

Izdavač:
DAES‐Društvo agrarnih ekonomista Srbije
11080 Beograd –Zemun, Nemanjina 6, www.daes.org.rs
Za izdavača:
Miladin Ševarlić, predsednik DAES‐a
Autori:
Biserka Komnenić
Danilo Tomić

Recenzenti:
Dragana Pokrajčić
Ante Pulić
Marko Kolaković
Projekat i publikaciju su finansirali:

Sekretarijat za privredu AP Vojvodine
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Tehnička priprema i dizajn korica:
Aleksandra Andrić
Petar Tomić

Lektor:
Marko Lambeta
Tiraž: 500 primeraka

Štampa:
MALA KNJIGA, Novi Sad, Zetska 15

SADRŽAJ
UVOD ....................................................................................................................... 11
1. KONTEKST EKONOMIJE ZASNOVANE NA
ZNANJU ............................................................................................................. 13
2. ZNAČAJ PROBLEMA, PREDMET, CILJ I SVRHA
ISTRAŽIVANJA ............................................................................................... 20
3. OBJAŠNJENJE METODOLOGIJE ISTRAŽIVANJA .............................. 28
3. 1. Obrazloženje izbora VAIC metode, njene
prednosti i nedostaci ....................................................................... 28
3. 2. Mere poslovnih performansi korišćene u
istraživanju.......................................................................................... 37
3. 3. Praktičan primer tumačenja VAIC
indikatora ............................................................................................ 40
4. POSLOVNO OKRUŽENJE I STANJE PRIVREDE AP
VOJVODINE ..................................................................................................... 44
4. 1. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2005. ........................... 45
5. PREZENTOVANJE I ANALIZA DOBIJENIH
REZULTATA NA NIVOU PRIVREDE VOJVODINE,
ZA SVAKI PRIVREDNI SEKTOR POJEDINAČNO .............................. 57
5. 1. Sektorska analiza .............................................................................. 65
5. 2. Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribarstvo ............................... 66
5. 3. Vađenje rude i kamena ................................................................... 70
5. 4. Prerađivački sektor ......................................................................... 75
5. 5. Trgovina na veliko i malo, opravka
motornih vozila i predmeta za ličnu
upotrebu i domaćinstvo ................................................................. 80
5. 6. Saobraćaj, skladištenje i veze ...................................................... 85
5. 7. Proizvodnja i snabdevanje električnom
energijom, gasom i vodom, upravljanje
7

otpadnim vodama i kontrolisanje procesa
uklanjanja otpada ............................................................................. 90
5. 8. Građevinarstvo .................................................................................. 94
5. 9. Aktivnosti u vezi s nekretninama .............................................. 99
6. RANG‐LISTA STO NAJVEĆIH VOJVOĐANSKIH
PREDUZEĆA NA OSNOVU PERFORMANSI
EFIKASNOSTI KORIŠĆENJA INTELEKTUALNOG
KAPITALA U STVARANJU DODATE VREDNOSTI ......................... 106
7. RANG‐LISTA STO NAJVEĆIH VOJVOĐANSKIH
PREDUZEĆA NA OSNOVU DOBITI PRE
OPOREZIVANJA ........................................................................................... 117
8. ZAKLJUČAK I SMERNICE ........................................................................ 128
9. LITERATURA ................................................................................................ 135
8

IZ RECENZIJA

Ova studija je originalno istraživačko delo koje ima
višestruki doprinos. Pre svega predstavlja prvu analizu ove
vrste u AP Vojvodini i Republici Srbiji, te kao takva daje prvi
skup sektorskih koeficijenata na osnovu kojih se mogu meriti
promene koje će nastati u budućnosti. Takođe, daje se i prvi
skup benchmark koeficijenata pomoću kojih preduzeća mogu
da se porede sa liderima u svojoj industriji i tako steknu real‐
nu sliku sopstvene pozicije u odnosu na najjače konkurente.
Dati su i pojedinačni rezultati prvih 100 velikih preduzeća na
teritorji AP Vojvodine, odnosno njihova rang lista po osnovu
pokazatelja efikasnosti intelektualnog kapitala. Stoga, pred‐
stavlja kvalitetnu osnovu za nadogradnju budućih analiza per‐
formansi privrede Srbije zasnovanih na istoj metodi. Pored
toga, može uticati na podizanje svesti akademsko stručne
zajednice o značaju intelektualnog kapitala za poslovnu uspe‐
šnost preduzeća i privrede u celini. To vremenom može rezul‐
tirati u prepoznavanju potrebe za implementacijom nekih od
modela upravljanja i metoda merenja intelektualnog kapitala.
Ovo je od posebnog značaja za Srbiju u smislu njene namere
da postane ekonomija zasnovana na znanju.
Prof. dr Dragana Pokrajčić,
Univerzitet u Beogradu

9

Naučni doprinos ove monografije je u tome što prva u
Srbiji na osnovu teorijskog i empirijskog istraživanja, prime‐
nom relevantne metodologije merenja intelektualnog kapitala,
pristupa problematici fenomena ekonomije zasnovane na zna‐
nju. S toga može se reći da ova studija predstavlja pionirski
poduhvat u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Takođe, rezultati
ove studije predstavljaju kvalitetnu platformu za buduća istra‐
živanja problematike intelektualnog kapitala u Srbiji.

Prof. Dr sc. Ante Pulić,
Sveučilište Zagreb

Originalni naučni doprinos ove studije je u tome što pru‐
ža relevantne kvalitativne i kvantitativne informacije o uspeš‐
nosti privrede AP Vojvodine, generisane putem primene jedne
od metoda merenja intelektualnog kapitala pod nazivom “Koe‐
ficijent dodate vrednosti intelektualnog kapitala“ ‐VAIC. Na taj
način ova studija u praksu empirijskog istraživanja u Srbiji po
prvi put uvodi merenje performansi poslovne uspešnosti na
osnovu pokazatelja uspešnosti intelektualnog kapitala. Ovi
podaci mogu da predstavljaju osnovu za nadogradnju budućih
analiza performansi privrede Srbije zasnovanih na VAIC
metodi.

Prof. dr sc. Marko Kolaković,
Sveučilište Zagreb
10

UVOD
Ova studija nastala je s namerom da utvrdi realno stanje
privrede AP Vojvodine koje je u vezi s njenom sposobnošću da
stvara dodatu vrednost. U današnjem poslovnom okruženju
sposobnost stvaranja dodate vrednosti predstavlja ključni fak‐
tor izgradnje održive konkurentske prednosti, kako samih
preduzeća tako i nacionalnih privreda. Pored toga, studija kao
mere poslovne uspešnosti, pored mera performansi fizičkog i
finansijskog kapitala, uvodi mere performansi intelektualnog
kapitala i time ukazuje na potrebu za holističkim pristupom
merenju poslovne uspešnosti savremenih privreda. Budući da
se današnja svetska ekonomija smatra intezivno zasnovanom
na znanju, ovakav pristup merenju poslovne uspešnosti je
logičan. Ukoliko prihvatimo da današnje društvo i ekonomiju
karakteriše činjenica da je znanje dobilo ulogu vodećeg faktora
proizvodnje, odnosno izvora stvaranja vrednosti i ekonomskog
rasta, zamenivši donedavno neprikosnovene faktore proizvod‐
nje: fizička sredstva, fizički rad i kapital, to ukazuje na neophod‐
nost praćenja sposobnosti preduzeća i privreda da resursima
baziranim na znanju (neopipljivim sredstvima) upravljaju na
efektan i efikasan način.
U prvom delu studije razmatra se kontekst ekonomije zas‐
novane na znanju, čiji je cilj da čitaocu jasnije približi značenje
ovog pojma kao i osnovne ekonomske i sociološke koncepte koje
on podrazumeva. U drugom delu je obrazložen značaj predmeta
istraživanja kao i primarni ciljevi i svrha istraživanja. U trećem
delu predstavljena je metodologija istraživanja, a u četvrtom je
sumirano stanje privrede AP Vojvodine u posmatranom periodu
(2005–2009) na bazi primarnih makroekonomskih performansi.
U petom delu predstavljeni su rezultati analize privrednih sekto‐
ra AP Vojvodine, dok je u šestom i sedmom urađena analiza per‐
11

formansi intelektualnog kapitala i tradicionalnih poslovnih per‐
formansi (prinos na aktivu, dobit pre oporezivanja i efikasnost
prodaje) prvih sto najvećih vojvođanskih preduzeća, pri čemu je
u oba slučaja napravljena i rang‐lista preduzeća na osnovu ovih
indikatora. Osmi deo odnosi se na zaključak analize i predložene
smernice vezane za ekonomsku politiku i aktivnosti koje je pot‐
rebno preduzeti.
12

1. KONTEKST EKONOMIJE ZASNOVANE
NA ZNANJU
Dvadeseti vek je karakterisala transformacija radno
intenzivne u kapitalnu i energetski intenzivnu privredu. Dva‐
deset prvi vek karakteriše transformacija kapitalno i energet‐
sko intenzivne privrede u znanjem intenzivnu privredu1. U
svetu je ovaj fenomen prepoznat kao ekonomija zasnovana na
znanju. Savremeno društvo moglo bi se opisati kao društvo
znanja zasnovano na intenzivnom prodoru naučnotehnološ‐
kog znanja u sve sfere društvenog života i njegovih institucija.
Do prve polovine XX veka ekonomija je primarno shvatana u
kontekstu fizičkih sredstava i fizičke radne snage. Kao takvi,
ovi pojmovi dugo su prisutni u sociološkim, ekonomskim i
političkim teorijama. Međutim, u savremenom društvu uočena
je tendencija opadanja značaja fizičkih sredstava i fizičkog
rada kao osnovnih faktora proizvodnje i izvora stvaranja vre‐
dnosti, mada su donedavno, ovi faktori predstavljali osnovne
odrednice pojmova imovine i radne snage2. U drugoj polovini
dvadesetog veka, nauka je postala vodeća neposredna proiz‐
vodna snaga. Pod neposrednim se podrazumeva da, za razliku
od odnosa koji je vladao između nauke i proizvodnje u devet‐
naestom veku (gde su naučna dostignuća putem fizičke radne
snage bila opredmećena u sredstvima za rad, koja su opet pos‐
redstvom fizičkog rada stvarala novu vrednost), odnos nauke i
proizvodnje danas postaje sve direktniji, neposredniji. Naučna
dostignuća omogućila su da se sredstva za rad stvaraju sa
manje utroška radne snage i da sredstva za rad postanu

1 Tomić, D. (1985), “Društveno ekonomski značaj informatizacije poljoprivre‐
de“, Zbornik radova: Primena informatike u poljoprivredi, CEKOS, str: 7‐13.

2 Komnenić,B., Tomić, D. (2010) „Measuring Efficiency of Intellectual Capital in
Agriculture Sector of Vojvodina“ APSTRACT - Applied Studies In Agribusiness

And Commerce, Vol.4. No 1‐2, pp25‐32.
13

„pametnija“ i kao takva iziskuju sve manje ljudskih intervenci‐
ja i fizičkog rada u finalnom procesu proizvodnje. Posledica
toga je da je vremenom potreba za fizičkom radnom snagom
kontinuirano opadala, a primena radne snaga se izmeštala iz
direktne proizvodnje u procese pripreme, organizovanja i
upravljanja proizvodnjom3. Takođe, znatan deo današnjeg
znanja koje se primenjuje u proizvodnji nije opredmećen u
mašinama, a efekti toga su neizmerni. Ovi efekti na presudan
način utiču na matrice širenja tehnologija, na odluke o izboru
lokacija proizvodnje, na odnose organizacija i radne snage, na
matrice širenja kooperacije, strategije izgradnje konkurent‐
skih prednosti i proširenje okvirnih mogućnosti ekonomskih
aktivnosti. Danas je pojam imovine i radne snage proširen i na
nematerijalne elemente njihove strukture. Tradicionalne
karakteristike imovine i radne snage nisu nestale. Međutim,
novo je to da imovina i radna snaga u sebi imaju, više nego pre,
ugrađenu neopipljivu komponentu – znanje. Početkom 1980‐
ih, ekonomisti su počeli da prepoznaju činjenicu da akumulaci‐
ja znanja može u velikoj meri biti analizirana onako kako se
analizira akumulacija drugih kapitalnih dobara, da se na njega
mogu primeniti ekonomski principi proizvodnje i razmene,
kao i da je ono suštinski endogeno za ekonomski i društveni
sistem. Ekonomske aktivnosti zasnovane na proizvodnji zna‐
nja, njegovoj distribuciji i potrošnji nisu nešto što je za eko‐
nomiju novo. Međutim, ono što jeste novo je vizija da će takve
aktivnosti postati najvažniji činioci celokupne ekonomije. Zato
sve dominantnija uloga znanja kao faktora proizvodnje ukazu‐
je na značajne strukturalne ekonomske promene i na tranzici‐

3 Komnenić, B. (2007), “Intellectual Capital of Nations and Economic
Development” Zbornik radova: Economic Policy and the Developemnt of Serbia.
Ekonomski fakultet, Beograd, oktobar, 2007.
14

ju industrijske ekonomije ka ekonomiji intenzivno zasnovanoj
na znanju4.
Budući da danas relevantna osnova znanja za mnoge pri‐
vredne sektore i delatnosti nije interna, već se distribuira i
preliva putem tehnologija i raznih učesnika u druge sektore,
klasifikacija privrednih sektora na one intenzivno zasnovane
na visokim tehnologijama ili one intenzivno zasnovane na
znanju nije realna5. Danas su gotovo sve industrije intenzivno
zasnovane na znanju, jer je stepen distribuiranja i prelivanja
znanja iz jednog sektora u drugi izuzetno visok, gde tradicio‐
nalne industrije, poput prehrambene, obiluju raznovrsnim na
znanju zasnovanim aktivnostima, koje integrišu u cilju razvoja
ili poboljšanja proizvoda i poslovnih procesa6. Delovi tekstilne,

4 Tomić, D. (1986), „Naucni rad‐proizvodni rad ili ne“, Savremenost, br. 7‐8,str.
80‐85.
5 Komnenić, B., Tomić, D., Tomić, G. (2010) „Agrifood Industry Intensively
Based on Knowledge‐ Case Study of Vojvodina“, Tematski zbornik 113.og
Seminara Evropske Asocijacije Agroekonomista: The Role of Knowledge, Inno-
vation and Human Capital in Multifunctional Agriculture and Territorial Rural
Development, str: 385‐395.
6 Značenje izraza „visoke tehnologije“ je u principu dosta nejasno. Standardni
pristup u korišćenju ovog izraza zasniva se na OECD‐ovoj klasifikaciji

napravljenoj sredinom 1980‐ih. OECD pravi razliku između privrednih sektora
i delatnosti na osnovu njihovog ulaganja u istraživanje i razvoj. One industrije
(poput ICT ili farmaceutske) koje troše više od 4% dobiti na istraživanje i
razvoj su svrstane u visokotehnološke. One koje troše između 1% do 4% dobiti
spadaju u grupu srednjetehnoloških, dok one koje troše manje od 1% (poput
tekstilne ili prehrambene) spadaju u niskotehnološke. Međutim, OECD pored
intenziteta istraživanja i razvoja daje i druge parametre, pri čemu se
napominje da direktne investicije u istraživanje i razvoj predstavljaju jedan od
indikatora prisutnosti inputa zasnovanih na znanju i da se tehnološka
intenzivnost ne može mapirati samo na osnovu ovog indikatora. Međutim, u
literaturi kao i u medijima parametar vezan za intenzitet istraživanja i razvoja
u nekoj industriji, postaje standard na osnovu koga se identifikuju industrije
intezivno zasnovane na znanju, nasuprot onim tradicionalnim ili slabo
zasnovanim na znanju. Problem je u tome što intenzitet istraživanja i razvoja
nikako ne može biti jedini parametar na osnovu koga se određuje intenzitet
kojim je određena industrija zasnovana na znanju. Takav pristup zanemaruje
15

prehrambene i građevinske industrije podjednako su tehnolo‐
ški i na znanju zasnovani kao informatički sektor, elektronska
i farmaceutska industrija, sektor finansijskih usluga, ili sektor
transporta.
Rast značaja resursa zasnovanih na znanju, odnosno nji‐
hov doprinos stvaranju vrednosti, i njihov sve značajniji uticaj
na suštinske promene strukture i polja delanja preduzeća, doku‐
mentovan je u mnogim teorijskim i empirijskim istraživanji‐
ma. Na primer, procenjeno je da je u SAD tokom 1950‐ih, 80%
vrednosti stvoreno putem prerade poljoprivrednih sirovina,
mineralnih sirovina i sekundarnih materijala, dok je 20 preostalih
procenata stvoreno na osnovu neopipljivih sredstava. U 1995.
godini podaci su pokazali drugačiju sliku, gde se odnos fizičkih
resursa i znanja u doprinosu stvorenoj vrednosti izmenio i iznosio
je 30 naspram 70 procenata u korist neopipljivih sredstava.7 U

činjenicu da se znanje, koje je relevantno u određenoj industriji, danas
intezivno distribuira i preliva i na druge sektore. Da bi industrija koja prima
inovacije optimalno iskoristila nove tehnologije, ona mora da razvije određeno
znanje, veštine i kompetencije. Zato konkurentnost u ovim sektorima značajno
zavisi od sposobnosti industrije da pristupi i iskoristi nove tehnologije. Pored
toga, definicija I&R u OECD‐ovom Frascati Manual‐u koja struktuira podatke o
I&R u zemljama OECD‐a, izuzima širok spektar aktivnosti koje u sebi uključuju
stvaranje ili korišćenje novog znanja. Međutim, aktivnosti poput dizajna,
probne proizvodnje (što predstavlja jedan od vidova inženjerskih
eksperimenata), mogu takođe biti aktivnosti koje podrazumevaju stvaranje
znanja. Takođe, ukoliko se inovacije posmatraju kao ekonomsko iskorišćavanje
novih ideja, tada istraživanje tržišta i korišćenje tih informacija za oblikovanje
novih proizvoda predstavlja ključni deo inoviranja. U svakom slučaju novi
pristup inoviranju predstavlja kompleksniji pogled, u kome ideje koje se tiču
osobina tržišta predstavljaju okvir za rekombinaciju i stvaranje znanja kroz
veliki spektar aktivnosti. Kao indikator prisutnosti znanja I&R jeste bitan, ali se
posmatra više kao aktivnost koja se odnosi na rešavanje problema u toku
procesa inovacije nego kao aktivnost koja podrazumeva inicijalni akt otkrića.
Pogledati: OECD, (1993) Science and Technology Indicators, No 2: R&D,
Innovation and Competitiveness, str. 58–61, OECD, Paris i OECD, (1993)
Frascati Manual: Proposed Standard Practice for Surveys of Research and
Experimental Development, OECD, Paris.
7 Stewart, T. A., (1997) Intellectual Capital, Nicholas Bradley, London.
16

zemljama OECD‐a, u periodu 1975–1995, investicije u različite
vrste istraživanja i razvoja uticale su na trostruki rast stope proiz‐
vodnje u proizvodnim sektorima.8 Tokom istog perioda, broj regi‐
strovanih patenata u SAD povećao se sa 76.800 na 113.600, odno‐
sno za 48 procenata, dok se broj patenata u sektorima koji su do
tada važili za intenzivnije zasnovane na znanju (hemijska i farma‐
ceutska industrija, mašinska i električna oprema, kompjuterska i
kancelarijska oprema, industrijski i naučni instrumenti) povećao
sa 16.827 na 47.533, odnosno za 182 procenata.9 Ovi podaci uka‐
zuju na to da u razvijenim ekonomijama neopipljiva sredstva
stvorena u okviru ekonomskih aktivnosti sve više zamenjuju pri‐
rodne resurse i materijalna sredstva kao glavne izvore stvaranja
vrednosti i povećanja nacionalnog bogatstva. Ovo je potvrđeno i
sve većim učešćem usluga vezanih za proizvodnju u ukupno stvo‐
renom BNP‐u.10 Na primer, pre 15 godina, pred tehnički zahte‐
vnim sektorima u raspodeli ukupnih troškova, zgrade i materi‐
jali učestvovali su s približno 80%. Danas su ti troškovi u celo‐
kupnoj raspodeli zanemarljivi jer se inputi koji se temelje na
znanju, npr. kreiranje prepoznatljivog imidža proizvoda, ino‐
vativna rešenja za klijente, inovativni načini prodaje ili distri‐
bucije proizvoda, uključeni sa 60% u vrednosti automobila i sa
95% u vrednosti mikročipova. Tome su doprineli automatiza‐
cija, robotizacija, odnosno kompjuterski upravljana proizvod‐
nja i dizajn11.

8 OECD, (1997) Internationalization of Industrial R&D: Patterns and Trends, Gro‐
up of National Experts on Science and Technology Indicators, OECD, Paris.
9 US Patent and Trademark Office, (1997) Patenting Trends 1997, US Patent and
Trademark Office, Washington.
10 U 1995, u proseku, udeo usluga (osim onih koje su deo primarne i sekundarne
proizvodnje) u svetskom BNP iznosio je 63 odsto, u poređenju sa 53 odsto u
1980. godini i 45 odsto u 1965. godini. Za detaljnije informacije pogledati: World
Bank 1997, tabele 11 i 12.
11 Jelčić, K., (2004) Priručnik za upravljanje intelektualnim kapitalom, Gospo‐
darska komora Hrvatske, Zagreb.
17

Budući da rast značaja neopipljivih resursa pre svega
proizilazi iz sve veće složenosti i promenljivosti okruženja,
koji su posledica strukturalnih promena ekonomskog sistema
nastalih u ekonomiji zasnovanoj na znanju, to od preduzeća
zahteva da razviju sposobnost bržeg reagovanja na promene.
Pored potrebe za uočavanjem i konstantnim generisanjem
znanja i njegovog prevođenja u konkurentna i jedinstvena
rešenja u vidu roba i usluga, menadžeri se susreću sa još jed‐
nim problemom tipičnim za doba u kojem živimo a to je da se
u današnjoj ekonomiji ciklus životnog veka proizvoda drama‐
tično skraćuje, odnosno ono što je interesantno danas vrlo
brzo postaje prevaziđeno12. Zato preduzeća moraju da reaguju
brže i pametnije i da budu osetljivija na signale tržišta. Time
izgrađuju potrebnu fleksibilnost, kao i sposobnost kreiranja i
kontrole sopstvene budućnosti. U ovakvom konkurentskom
okruženju preduzeće ne može da se takmiči putem standardi‐
zovanih rešenja i procesa koji su bili namenjeni stabilnom i
predvidivom okruženju. Da bi preduzeće stvorilo sposobnost
dugoročnog stvaranja superiorne vrednosti i ostvarilo odre‐
đenu stabilnost, potrebno je da strategiju utemelji na ključnim
sposobnostima, kompetencijama i znanju. Neopipljivi resursi
preduzeća su generički, zasnovani na njegovom specifičnom
znanju, te ih je teško imitirati i supstituisati. Međutim, da bi
preduzeća mogla da unaprede svoj proces stvaranja vrednosti,
neophodno je da svesno artikulišu, identifikuju i klasifikuju
sve ključne resurse (opipljive i neopipljive) angažovane u
ovom procesu i da utvrde puteve kojima se vrednost tran‐
sformiše i stvara. To je izuzetno bitno jer preduzeće ne može

12 Komnenić,B., Tomić, D. (2006) „Tranzicija ka ekonomiji znanja‐ vrednovanje
neopipljivih sredstava kao preduslov postizanja održive konkurentnosti i

integracije u EU“, Ekonomist, No 1, jun, 2006, str: 282 ‐297.

18

unaprediti ono što ne razume. Ovakav pristup upravljanju
resursima omogućava preduzeću da u nestabilnom okruženju
postigne održiv razvoj i uspešno poslovanje u budućnosti. Sam
potencijal preduzeća da stvara vrednost predstavlja njegovu
ključnu sposobnost. Ova sposobnost preduzeću omogućava da
u svim uslovima okruženja (stabilnim i nestabilnim, izvesnim i
neizvesnim), maksimalno ostvaruje svoj društveno‐ekonomski
potencijal. Ovakav pristup preduzeću usmeren je kao postiza‐
nju vrhunskih performansi koje predstavljaju ishod uspostav‐
ljenog balansa između tvrdih i mekih atributa preduzeća,
odnosno između njegovih opipljivih i neopipljivih sredstava.
Promene prepoznate u pojmu ekonomije zasnovane na
znanju prepoznate su i u strategijama dugoročne ekonomske
politike velikog broja zemalja. Na primer, Evropska unija je
2000. godine donela Lisabonsku agendu u skladu sa kojom:
„Evropska unija se suočava sa kvantnim pomakom uzrokova‐
nim globalizacijom i izazovima ekonomije zasnovane na zna‐
nju. Te promene utiču na sve aspekte ljudskog života i zahte‐
vaju radikalnu transformaciju evropske ekonomije […] Unija
ima novi strateški cilj za sledećih 10 godina: postati najkonku‐
rentnija i dinamičnija ekonomija znanja na svetu.“ Uzimajući u
obzir navedene činjenice, pitanje tranzicije ka ekonomiji zas‐
novanoj na znanju je od vitalne važnosti za našu privredu i
društvo u celini. Oporavak i postizanje održivog rasta, razvoja i
konkurentnosti naše privrede na globalnom tržištu, moguće je
postići uz izuzetne napore, simultano primenjivanje i uzimanje
u obzir svih relevantnih trendova u svetskoj ekonomiji, kao i
metodologija koje se primenjuju za praćenje odrednica savre‐
mene ekonomske stvarnosti.

19

2. ZNAČAJ PROBLEMA, PREDMET,
CILJ I SVRHA ISTRAŽIVANJA
Danas osnovu poslovne logike predstavlja izgradnja
sposobnosti preduzeća da raste i dugoročno stvara vrednost.
Fokus ka stvaranju vrednosti, kao novi kriterijum uspešnosti
poslovanja (istraživanja na berzama ukazuju na usku vezu
između efikasnosti stvaranja vrednosti i tržišne vrednosti pre‐
duzeća), nastaje usled sve jačeg pritiska koji stvara funkcioni‐
sanje globalnog privrednog okruženja u skladu sa principima
ekonomije zasnovane na znanju, kao i pritiska vezanog za
odgovornosti preduzeća ne samo prema vlasnici‐
ma/akcionarima već prema svim njegovim stejkholderima
(svim društvenim subjektima koji zavise od načina poslovnog i
društvenog ponašanja preduzeća: zaposleni, poslovni partneri,
finansijeri, država i društvo u celini). Dodata vrednost, kao
razlika između poslovnog prihoda i troškova kupljenih dobara
i usluga, predstavlja onu vrednost koju preduzeće dodaje iz
svojih vlastitih kapaciteta i ukazuje na ukupno stvorenu vred‐
nost pre njene raspodele. Zato je ona pokazatelj uspešnosti
preduzeća za sve stejkholdere, a ne samo za akciona‐
re/vlasnike. Preko indikatora performansi baziranih na doda‐
toj vrednosti, stejkholderi (klijenti, zaposleni, investitori, pos‐
lovni partneri i država) a ne samo akcionari dobijaju uvid u
uspešnost poslovanja preduzeća. Tako dodata vrednost kao
mera ujedinjuje sve učesnike u ekonomskim aktivnostima u
jednom cilju, a to je stvaranje što veće vrednosti u korist svih.
Izgradnja sposobnosti preduzeća da dugoročno stvara
dodatu vrednost podrazumeva investiranje u sve strateške
resurse preduzeća, pogotovo u ljudski kapital (koji predstavlja
ključni faktor stvaranja vrednosti u savremenom poslovanju) i
pojačanu mobilizaciju unutrašnjih potencijala preduzeća, pre
20

svega nematerijalnih. Međutim, za uspešnost preduzeća u
stvaranju dodate vrednosti nisu dovoljne samo investicije u
strateške resurse preduzeća. Postoji krucijalna razlika između
posedovanja resursa, poput kompetencija, procesa, sistema,
intelektualne svojine, internih i eksternih odnosa, mašina,
gotovine itd. i njihovog optimalnog angažovanja u stvaranju
vrednosti, što zapravo predstavlja sposobnost transformacije
jednog resursa u drugi. Zato se može reći da je jedan od glav‐
nih izazova za savremene države i njihova preduzeća stvaranje
uslova za uspešno generisanje nematerijalne vrednosti (zna‐
nje, usluge, iskustva, beneficije, brzina, kvalitet i ugled) i njenu
efikasnu transformaciju u materijalne oblike (prihod, profit,
dodata vrednost i tržišna vrednost). Orijentacija prema stva‐
ranju vrednosti dugoročna je i ne uključuje kratkoročni rast
profita. Pri tome je nužno dijagnostifikovati i stalno poboljša‐
vati lanac dodate vrednosti.
Međutim, ukoliko preduzeće ili njegovi zainteresovani
stejkholderi žele da steknu uvid u sposobnost preduzeća da
stvara dugoročnu vrednost, tu nastaje problem. To je zato što
tradicionalni indikatori uspešnosti poslovanja, poput ukupnog
prihoda, tržišnog udela, tehnološkog vođstva, novčanih tokova
i profita, zapravo ne pružaju informacije o tome da li preduze‐
ća stvaraju vrednost za stejkholdere ili ne. Profit (budući da
predstavlja računovodstvenu kategoriju) ne mora predstavlja‐
ti u potpunosti pouzdanu informaciju o realnom stanju predu‐
zeća i njegovoj sposobnosti da stvara vrednost. Na primer,
preduzeće može da (kratkoročno) iskazuje profit, a da istov‐
remeno njegove sposobnosti i oprema derodiraju. Može da
smanji investicije u istraživanje, razvoj i marketing, čime rizi‐
kuje svoj budući razvoj i uspeh. Takođe, pod pritiskom akcio‐
nara (i zbog ličnih interesa) često se dešava da menadžment
preduzeća, da bi ostvario planirani profit, pribegava otpušta‐
21

nju zaposlenih. Međutim, tako stvoren profit predstavlja samo
masku za problematično poslovanje. Takođe, i prihod može
biti nejasan i nepouzdan pokazatelj aktivnosti preduzeća, s
obzirom na to da u strukturi prihoda udeo kupljenih dobara i
usluga može da varira. Na primer, u delatnosti trgovine udeo
kupljenih dobara i usluga je znatno veća nego u delatnosti
intelektualnih usluga. U takvim slučajevima, ukoliko dva pre‐
duzeća imaju isti ukupan prihod, dodata vrednost će se bitno
razlikovati. Kada preduzeće stvara više od neophodnih inves‐
ticija u resurse, može se govoriti o stvaranju vrednosti. Stejk‐
holderima je zato u interesu da poslovna strategija bude
usmerena ka tom cilju i da sistemi za merenje performansi
reflektuju sposobnost menadžmenta da taj cilj i ostvari.
Budući da stvarnu vrednost preduzeća ne čine samo fizi‐
čki i finansijski kapital, nego u velikom meri i njegov intelektu‐
alni kapital, odnosno njegovi neopipljivi resursi, vrednost za
preduzeće stvara se interakcijom između svih strateških sred‐
stava preduzeća (fizičkih/finansijskih i resursa intelektualnog
kapitala), pa je zato bitno kontinuirano unapređivati perfor‐
manse svih kategorija strateških resursa kao i načine njihovog
međudelovanja13.
U naučnoj i stručnoj literaturi pojam „intelektualni kapi‐
tal“ koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu (neopipljive
resurse) preduzeća, koja predstavlja važan faktor proizvodnje
te stoga značajno utiče na uspeh poslovanja ali nije eksplicitno
izražena u bilansima stanja i uspeha preduzeća. U poslednjih
petnaest godina ekonomska nauka je, pored fizičkih sredstava

13 Komnenić, B., Mikić, H. (2008), “Managing and Measuring Intangibles as key
Resources for Development Sustainable Competitiveness of the Republic of

Serbia”, Zbornik radova 4‐te međunarodne konferencije Ekonomskih fakulteta
ASECU: Development: Cooperation and Competitiveness, Akademija ekonomskih
studija, Bukurešt, Rumunija, 22‐24 maj, 2008.
22

(zemlje, mašina, nekretnina), radne snage i finansijskog kapi‐
tala, prepoznala i postojanje četvrtog važnog faktora proizvo‐
dnje ‐ intelektualni kapital. Pojam intelektualnog kapitala kao
faktora proizvodnje objedinjuje u sebi sve one neopipljive
resurse zaslužne za stvaranje vrednosti, te mu se stoga u sav‐
remenoj ekonomskoj teoriji pripisije sve značajnija uloga u
postizanju visokih poslovnih rezultata. Stoga, kvalifikacija
intelektualnog kapitala kao važnog strateškog sredstva zasni‐
va se na pretpostavci o njegovom snažnom uticaju na poslovne
performanse preduzeća14. Ovaj pozitivan uticaj potvrđen je i u
okviru same poslovne prakse preduzeća koja su osmislila sis‐
temski pristup upravljanja svojim intelektualnim kapitalom, a
takođe i kroz brojna empirijska istraživanja koja su pružila
snažne dokaze o pozitivnom uticaju raznih modela upravljanja
intelektualnim kapitalom, metoda njegovog merenja i izvešta‐
vanja o njemu na rast vednosti i profita preduzeća. (DTID
Council, 1997; Bornemann, et al, 1999; Johanson, 1999; Pep‐
pard and Rylander, 2001). Takođe,postoje brojne ekonomet‐
rijske studije koje pružaju snažne dokaze o pozitivnoj korelaci‐
ji između intelektualnog kapitala i tradicionalnih poslovnih
performansi preduzeća. Studije, koje su istraživale uticaj inte‐
lektualnog kapitala na performanse preduzeća, sprovedene su
na preduzećima listiranim na najvećim svetskim berzama,
poput Londonske i Tokijske beze. Tu su i studije sprovedene
na osnovu podataka preduzeća listiranih na berzama u Hong
Kong‐u, Singapuru, Tajvanu, Grčkoj, Austriji, i Južnoj Africi (
Chen 2005; Firer i Williams, 2003; Mavridis, 2005; Pulic,
2002c; Van Der Zahn 2004, Chan, 2009). U Finskoj je na uzor‐
ku od 60.000 preduzeća iz 11 različitih industrija, za period od

14 Komnenić, B., Pokrajčić, D. (2012), „Intellectual Capital and Corporate
Performance of MNCs in Serbia“, Journal of Intellectual Capital, Vol. 13 No. 1,
pp. 106‐119.
23

2001‐2003, sprovedeno istraživanje koje je potvrdilo pozitiv‐
nu vezu između efikasnosti korišćenja IK i produktivnosti i
profitabilnosti preduzeća (Kujansivu and Lo¨nnqvist, 2005).
Takođe i istraživanja sprovedena u Tajvanu, Austriji, Grčkoj i
Britaniji pružila su dokaze o postojanju pozitivne veze između
intelektualnog kapitala i profitabilnosti preduzeća15. U Srbiji
su urađena dva ekonometrijska istraživanja o uticaju IK na
poslovne performanse preduzeća (Komnenic, Pokrajčić i
Tomić, 2011; Komnenić i Pokrajčić, 2012). Jedno istraživanje
rađeno je na uzorku bankarskog sektora Srbije gde je generi‐
sanje nezavisnih varijabli intelektualnog kapitala urađeno na
osnovu metode merenja IK ‐ Value added intellectual capital
coeficient VAIC. Konačni uzorak čine 24 banke koje su tokom
posmatranog perioda od 2005 do 2008 godine, kontinuirano
proizvodile dodatu vrednost, budući da ona predstavlja osno‐
vu za izvođenje pokazatelja efikasnosti intelektualnog kapitala
onako kako je on definisan u okviru VAIC metode. Sva preuzi‐
manja i spajanja koja su sprovedena u okviru srpskog bankar‐
skog sektora u posmatranom četvorogodišnjem periodu su
takođe uzeta u obzir, tako da je generisano ukupno 96 opser‐
vacija koje obuhvataju period od 2005 do 2008 godine. Rezul‐
tati ovog istraživanja dobijeni na osnovu višestruke regresione
analize pružaju snažne dokaze o pozitivnoj korelaciji između
intelektualnog kapitala i tradicionalnih indikatora poslovnih
performansi preduzeća: prinosa na imovinu (ROA), prinosa na

15 Videti: Chen, M.‐C., Cheng, S.‐J., & Hwang, Y. (2005), “An Empirical
Investigation of the Relationship between Intellectual Capital and Firms’
Market Value and Financial Performance”, Journal of Intellectual Capital, 6(2):
159‐76.; Shiu, H.‐J. (2006a), “Application of the VAIC Method to Measures of
Corporate Performance: a Quantile Regression Approach”, Journal of American
Academy of Business, Cambridge, 8(2): 156‐60; Tseng, C., Goo, J. (2005),
“Intellectual Capital and Corporate Value in an Emerging Economy: Empirical
Study of Taiwanese Manufacturers”, R&D Management, 35( 2): 187‐201.
24

sopstveni kapital (ROE), i produktivnosti imovine16. Drugo
istraživanje urađeno je na uzorku 31 multinacionalne kompa‐
nije koje posluju u Srbiji, za period od 2006 do 2008. god.
Rezultati ove ekonometrijske analize takođe pokazuju snažnu
pozitivnu vezu između varijabli intelektualnog kapitala (ljud‐
ski i strukturni kapital) i indikatora poslovnih performansi
ROA, ROE i produktivnosti imovine17.
Uzimajući u obzir dokaze empirijskih istraživanja i činje‐
nicu da je udeo neopipljivih sredstava u novostvorenoj vred‐
nosti savremenih preduzeća sve veći, za savremena preduzeća
i privredu to predstavlja sve veći problem s obzirom da uloga
neopipljivih sredstava u stvaranju vrednosti nije adekvatno
zabeležena niti vrednovana u finansijskim izveštajima predu‐
zeća. Posledica toga je nedovoljna pažnja menadžmenta pri
upravljanju ovim resursima18. Novi pristup merenju poslov‐
nih performansi zahteva holistički pristup upravljanju strateš‐
kim sredstvima preduzeća (opipljivih i neopipljivih), novu tak‐
sonomiju i nove sisteme merenja performansi. Merenje,
dokumentovanje i evidentiranje, sastavni su delovi svakog
poslovanja. Samo ako smo svesni performansi resursa u proš‐
losti i sadašnjosti, možemo razviti strategiju i usmeriti snage
na budućnost. Kontinuiranim analiziranjem razloga za rasko‐
rak koji postoji između zadatih ciljeva, onoga „što bi trebalo

16 Vidi: Komnenić, B., Pokrajčić, D., Tomić, R. (2011), „Intellectual Capital as a
Valuable Driver of Corporate Performance: Empirical Research on the Banking
Sector in Serbia“ International Journal of Arts and Sciences, Vol. 4. No 9, pp.283‐
297.
17 Vidi: Komnenić, B., Pokrajčić, D. (2012), „Intellectual Capital and Corporate
pp. 106‐119.
18 Tomić, D., Komnenić, B. (2007) “Intelektualni kapital i održiva
konkurentnost agroprivredee Republike Srbije“ Ekonomika poljoprivrede, No 1,
januar‐mart. 2007.
25

biti“ i onoga „što je u stvari postignuto“, stiču se uvidi na bazi
kojih se mogu odrediti daljnje akcije. Kontinuiranim uklanja‐
njem slabih tačaka stvara se pozitivna spirala unapređivanja
performansi19.
Predmet ove studije je analiza efikasnosti intelektualnog
i fizičkog kapitala vojvođanske privrede u stvaranju vrednosti,
odnosno njenih privrednih sektora i preduzeća. Ciljevi ove stu‐
dije su višestruki. Prvo, to je pružanje kvalitativnih i kvantitativ‐
nih informacija o sposobnosti privrede AP Vojvodine da stvara
dodatu vrednost na osnovu efikasnog korišćenja svih strateških
faktora proizvodnje. Drugi cilj je identifikacija onih sektora u
privredi AP Vojvodine gde se vrednost razara i gde treba
intervenisati, uz istovremeno identifikovanje privrednih sek‐
tora i preduzeća koji predstavljaju najefikasnije stvaraoce vre‐
dnosti, a time i ključne poluge povećanja konkurentnosti i
životnog standarda pokrajine u celini. Treće, budući da je ova
analiza prva ove vrste u Republici Srbiji kao i u AP Vojvodini,
ona će kao takva obezbediti prvi skup sektorskih koeficijenata
na osnovu kojih se mogu meriti promene u privrednim sekto‐
rima AP Vojvodine i njihovim preduzećima koje će nastati u
budućnosti. Takođe, analiza će pružiti i prvi skup benčmark
koeficijenata pomoću kojih će vojvođanska preduzeća moći da
se porede sa najuspešnijim preduzećima u okviru njihove
delatnosti i tako steknu realnu sliku sopstvene pozicije u
odnosu na najjače konkurente. Četvrto, uvidom u rezultate
studije Vladi AP Vojvodine se pruža mogućnost sticanja jasnog
uvida u aktuelni potencijal efikasnosti stvaranja vrednosti
intelektualnog i fizičkog kapitala vojvođanske privrede, njenih
privrednih sektora i preduzeća. Time Vlada AP Vojvodine

19 Pulić, A., (2003) Value Creation Efficiency in the New Economy, “Global Busi‐
ness & Economics Review”, 5 (1), pp. 111–128.
26

dobija mogućnost kreiranja sistemskog pristupa u razvijanju
ekonomske politike i strategije upravljanja privrednim razvo‐
jem, pre svega orijentisane ka izgradnji sposobnosti privrede
da dugoročno i efikasno stvara što veću dodatu vrednost.
Krajnji (osnovni) cilj i očekivani ishod ove studije je podiza‐
nje svesnosti o nužnosti usmerenja vojvođanske privrede ka
stvaranju dodate vrednosti i sve većem značaju neopipljivih
resursa u stvaranju dodate vrednosti i održive konkurentske
prednosti preduzeća.
27

3. OBJAŠNJENJE METODOLOGIJE ISTRAŽIVANJA
3. 1. Obrazloženje izbora VAIC metode, njene

prednosti i nedostaci
U studiji se koristi metoda merenja efikasnosti korišćenja
svih strateških sredstava preduzeća u stvaranju dodate vred‐
nosti pod nazivom: Value-Added Intellectual Capital Coeficient
– VAIC. Izbor za primenu ove metode zasniva se na sledećim
razlozima:
• u kontekstu stvaranja vrednosti poslovne performanse
preduzeća ne zavise samo od nivoa investicija u strateška
sredstva, već i od sposobnosti preduzeća da ta sredstva u
procesu stvaranja vrednosti koristi na efikasan i efektivan
način;
• teorijski i empirijski dokazi ukazuju na pozitivnu korelaciju
između neopipljivih sredstava i dodate vrednosti;
• ekonomija znanja zahteva stejkholderski pristup merenju
performansi preduzeća.
Ova metoda pruža sistem merenja koji je u skladu sa na
resursima zasnovanim pogledom na preduzeće, jer u sebi
objedinjuje sve strateške resurse preduzeća (opipljive i neopi‐
pljive) i sa stejkohledorskim pristupom merenju performansi,
budući da je zasnovana na meri dodate vrednosti20. U okviru
VAIC metode intelektualna sposobnost preduzeća predstavlja
indikator ukupne sposobnosti preduzeća da efikasno koristi
svoje strateške resurse u procesu stvaranja vrednosti. Suština
ove metode počiva na činjenici da je za svako poslovanje nuž‐

20 Komnenić, B., Pokrajčić, D. (2012), „Intellectual Capital and Corporate
pp. 106‐119.
28

na određena količina fizičkog i finansijskog kapitala i određeni
intelektualni potencijal. Ovi resursi zajedno putem poslovnih
aktivnosti stvaraju vrednost. Ova metoda je u svetu jedna od
najprihvaćenijih metoda merenja performansi baziranih na
dodatoj vrednosti i uveliko se u zemljama EU i drugim zem‐
ljama u svetu (Velika Britanija, Poljska, Finska, Grčka, Nemač‐
ka, Hrvatska, Hong Kong, Singapur, Tajvan, Južna Afrika itd.)
primenjuje za kreiranje godišnjih izveštaja i rang‐lista najus‐
pešnijih preduzeća (npr. Ministarstvo za industriju i trgovinu
Velike Britanije), kao i u svrhu naučnih i stručnih studija veza‐
nih za uticaj neopipljivih sredstava na tradicionalne perfor‐
manse preduzeća. Jedinstvenost i razlog za njenu široku upot‐
rebu pre svega se ogleda u činjenici da je primenjiva na nivou
preduzeća, unutar privrednih sektora, pa sve do nacionalnog
nivoa. To znači da se na osnovu nje na svim tim nivoima može
precizno pratiti uspešnost svih strateških sredstava, posebno
intelektualnog kapitala u stvaranju dodate vrednosti. Budući
da se može primeniti na mikro, mezo i makro nivou, ona dopu‐
šta uočavanje i praćenje višegodišnjih trendova prisutnih na
nacionalnom, regionalnom, sektorskom i korporativnom nivo‐
u. S obzirom na to da pruža konzistentnu osnovu za merenje
IK, ova metoda omogućava standardizaciju u merenju IK, čime
se dobija mogućnost efikasnog sprovođenja komparativne
analize, uz korišćenje velikog uzorka duž različitih sektora
privrede. Još jedna od prednosti ove metode je u tome da kori‐
sti podatke iz zvaničnih računovodstvenih izveštaja preduze‐
ća, pa se kalkulacija koja se sprovodi u okviru ove metode
može smatrati objektivnom i proverljivom. Budući da su slične
studije već rađene u mnogim zemljama, rezultate analize priv‐
rede i privrednih sektora AP Vojvodine će biti moguće upore‐
diti sa rezultatima privreda ili privrednih sektora u drugim
zemljama koje su uradile slične studije, ili koje već kontinuira‐
29

no prate uspešnost svoje privrede na osnovu ove metode
merenja performansi.
Metoda Koeficijent dodate vrednosti intelektualnog kapi-
tala (VAIC) spada u grupu metoda procene vrednosti intelek‐
tualnog kapitala i u autputno orijentisane procesne metode.
Meri iznos autputa IK preko iznosa inputa povezanih sa ključ‐
nim resursima stvaranja vrednosti (fizički, finansijski i intelek‐
tualni kapital preduzeća). Pokazatelji glavnih komponenti IK
(ljudski i strukturalni kapital) ukazuju na potencijal intelektu‐
alnog kapitala preduzeća da stvori dodatu vrednost. Osnovna
pretpostavka na kojoj se zasniva ova metoda je da postoji velika
razlika između stvaranja dodate vrednosti na osnovu transforma‐
cije vrednosti kroz fizičku radnu snagu i kapital (mašine) i stvara‐
nja dodate vrednosti kroz transformaciju vrednosti putem zna‐
nja.21 Prvi način stvaranja dodate vrednosti karakterisao je indus‐
trijsko društvo u kome su fizički i finansijski kapital predstavljali
ključne strateške resurse. Drugi je karakterističan za ekonomiju
zasnovanu na znanju u kojoj radnici znanja predstavljaju ključni
strateški resurs. Danas se dodata vrednost ne stvara kroz kvanti‐
tet proizvedenih dobara, već kroz njihov kvalitet stvoren od stra‐
ne radnika znanja. Ovo je uticalo i na percipiranje vrednosti, jer se
vrednost više ne percipira kroz njenu fizičku manifestaciju, što
implicira da roba ne gubi vrednost zbog svoje fizičke manifestacije
već zbog zastarelog znanja koje se u njoj nalazi.22 Razlog zašto
ljudi danas kupuju nove proizvode nije u tome što prethodni proi‐
zvodi nisu uspeli da zadovolje njihova očekivanja, već zato što
novi proizvodi sadrže više znanja ili novo znanje. Zato ne zastare‐
vaju fizičke komponente proizvoda, već zastareva u njih ugrađeno

21 Pulić, A., (2003) Value Creation Efficiency in the New Economy, “Global Busi‐
ness & Economics Review”, 5 (1), pp. 111–128.
22 Pulić. A., (2007) The Principles of Intellectual Capital Efficiency – A Brief
Description, www.vaic‐on.net.
30

znanje. Po Puliću, suština ekonomije zasnovane na znanju je u
tome što ona radnike znanja tretira kao ključni resurs u procesu
stvaranja vrednosti, što zahteva da se zaposleni (radnici znanja)
tretiraju kao investicija, a ne kao trošak. Na isti način kao što su
preduzeća investirala u fabrike i mašine koje su stvarale vrednost
u industrijskoj ekonomiji, tako ona danas treba da investiraju u
radnike znanja.23
Preduzeća se u procesu stvaranja vrednosti oslanjaju na
dva ključna strateška resursa: fizički/finansijski i intelektualni
kapital. Oni zajedno, u interakciji, stvaraju vrednost. Vrednost
se formira u odnosu na kvalitet inputa znanja u proizvodi‐
ma/uslugama i u odnosu na cenu koju su kupci spremni da plate,
što određuje tržište. Ovo implicira da se u procesu stvaranja vred‐
nosti s jedne strane nalaze odnosi između kupaca i proizvo‐
da/usluga, a s druge strane odnosi između stvorene dodate vred‐
nosti i resursa angažovanih u stvaranju vrednosti. Ova dva aspek‐
ta ukazuju na efikasnost stvaranja vrednosti. VAIC metoda zasno‐
vana je na pretpostavci da je koncept intelektualnog kapitala zas‐
novan na filozofiji stvaranja vrednosti za sve stejkholdere predu‐
zeća, a ne samo na stvaranju profita za njegove vlasnike, te stoga
savremene metode merenja performansi preduzeća treba da pru‐
že informacije o sposobnosti preduzeća da stvori vrednost za sve
one koji su na bilo koji način vezani i zavise od poslovnih rezultata
preduzeća. Zato ova metoda kao svoju osnovu uzima dodatu vre‐
dnost koja meri sposobnost preduzeća da uveća bogatstvo za sve
svoje stejkholdere kroz efikasno i efektivno korišćenje strateških
resursa. Dodata vrednost, kao razlika između poslovnog prihoda i
troškova kupljenih dobara i usluga, predstavlja onu vrednost koju
preduzeće dodaje iz svojih vlastitih kapaciteta i ukazuje na ukup‐
no stvorenu vrednost pre njene raspodele. Zato je ona pokazatelj

23 Ibid.
31

uspešnosti preduzeća za sve njegove stejkholdere, a ne samo za
akcionare. Dodata vrednost kao mera ujedinjuje sve učesnike u
ekonomskim aktivnostima u jednom cilju, a to je stvaranje što
veće vrednosti u korist svih strana.24
Takođe, značaj i doprinos resursa zasnovanih na znanju i
njihova uloga u stvaranju vrednosti ne mogu se prikazati kroz
tradicionalne računovodstvene mere. U računovodstvenom
smislu zaposleni koji su nosioci tog znanja tretiraju se isto kao
i bilo koji drugi trošak, kao npr. materijal, rezervni delovi,
energija. Da bi se učinio korak dalje, potrebno je definisati sta‐
tus ljudi koji aktivno stvaraju vrednost. Zaposleni i njihov IK
moraju dobiti službeni status ključnog resursa i moraju dobiti
najmanje isti značaj kao i finansijski i fizički kapital. Shodno
tome, a u cilju pružanja sveobuhvatnog uvida u strateške
resurse preduzeća i njihovu sposobnost stvaranja vrednosti,
VAIC metoda pored intelektualnog kapitala uključuje i finan‐
sijski i fizički kapital, jer intelektualni kapital ne može sam da
stvori vrednost, već samo u interakciji sa drugim faktorima
proizvodnje. Rezultat poslovanja je novostvorena ili dodata
vrednost (VA), koja se izračunava kao razlika između autputa i
inputa, tj prihoda i troškova, s tim da input više ne sadrži izda‐
tke za zaposlene.
S obzirom na to da je cilj svakog preduzeća da sa postoje‐
ćim resursima pokuša da postigne maksimalan rezultat, što sa
jedne strane znači stvoriti što više dodate vrednosti (VA), a s
druge strane da to treba postići sa što većom efikasnošću, pre‐
duzeću su potrebne informacije koje će mu pružiti uvid da li u

24 Prema nameni, dodata vrednost se deli: zaposlenima (izdvajanja za zaposle‐
ne), dobavljačima kapitala (kamate i otplate prema bankama i drugima), rein‐
vestiranju u poslovanje (amortizacija), državi (porezi) i vlasnicima kapitala
(profit), tako da performanse određene na osnovu dodate vrednosti mogu biti
dobra mera ukupnog potencijala stvaranja vrednosti.
32

tom pravcu napreduje ili ne. Za dobijanje ovih informacija
koriste se sledeći indikatori: indikator fizičkog i finansijskog
kapitala (CE) i indikatori intelektualnog kapitala (IC), koji se
sastoji od ljudskog (HC) i strukturalnog kapitala (SC). Iz raču‐
novodstvenih izveštaja uzimaju se informacije o bruto platama
i ostalim izdvajanjima za zaposlene, što predstavlja ljudski
kapital (HC). Strukturalni kapital (SC) dobija se kada se od
ukupno stvorene dodate vrednosti oduzme ljudski kapital.
Neto knjigovodstvena vrednost imovine preduzeća predstavlja
fizički kapital. Dobijene vrednosti stavljaju se u odnos sa reali‐
zovanom dodatom vrednosti i na taj način dobijaju se pokaza‐
telji efikasnosti svakog resursa u stvaranju dodate vrednosti:
efikasnost angažovanog fizičkog i finansijskog kapitala (CEE),
efikasnost ljudskog kapitala (HCE), efikasnost strukturalnog
kapitala (SCE), gde zbir dva poslednja pokazatelja daje poka‐
zatelj efikasnosti ukupnog intelektualnog kapitala (ICE). Na
kraju se sabiranjem pokazatelja efikasnosti intelektualnog
kapitala (ICE) i finansijskog i fizičkog kapitala (CEE) generiše
jedinstven indeks sposobnosti preduzeća da efikasno stvara
vrednosti – VAIC.
VAIC pokazatelj pruža informacije o tome koliko je nove
vrednosti stvoreno spram uloženog novca u sve strateške
resurse preduzeća, tj. koliko je po svakoj novčanoj jedinici
investiranoj u resurse stvoreno nove vrednosti. Ova informaci‐
ja može se dobiti i za svaki resurs pojedinačno. Na primer, HCE
tj. efikasnost ljudskog kapitala od 2,8 znači konkretno da je na
uložen 1 dinar u ljudski kapital stvoreno 1,8 dinara dodate
vrednosti. Isto vredi i za SCE, CEE ili ICE.
Ukoliko vrednost VAIC koeficijenta nije pozitivna, to zna‐
či da preduzeće nije sposobno ili da stvori dodatu vrednost, ili
da mu je stvorena dodata vrednost toliko mala da nije dovolj‐
33

na da pokrije ulaganja u resurse i obaveze preduzeća prema
stejkholderima. Takođe, pad visine koeficijenta VAIC u odnosu
na prethodni period ukazuje na opadanje sposobnosti predu‐
zeća da stvara dodatu vrednost. Određeni nivoi efikasnosti
ukazuju na potrebu investiranja u resurse (fizički i intelektu‐
alni kapital) da bi se stvorila određena veličina dodate vredno‐
sti. Što je period opadanja vrednosti duži, to se preduzeće
nalazi u većim problemima. Međutim, bitno je naglasiti da
opadanje efikasnosti ukupnog pokazatelja VAIC ne mora oba‐
vezno da ima negativan predznak. To važi u slučaju kada pre‐
duzeće ulazi u velike investicione projekte, što će prirodno
dovesti do kratkoročnog opadanja VAIC pokazatelja. Budući da
dugoročne investicije podrazumevaju odloženi efekat vezan za
povrat uloženih sredstava, pad vrednosti pokazatelja će pred‐
stavljati prirodni efekat, ali samo ukoliko to predstavlja trend
najviše do dve godine.
Merenje se može sprovesti na nivou celog preduzeća, na
nivou njegovih poslovnih jedinica, ili na nivou njegovih funk‐
cionalnih odeljenja ili aktivnosti. Podelom na procese (proiz‐
vodi, linije, usluge i projekti) i aktivnosti (npr. marketing, proi‐
zvodnja i logistika), stvara se matrica stvaranja vrednosti koja
slično rendgenskoj slici prikazuje stvaranje vrednosti (VA),
kao i efikasnost kojom je ta vrednost stvorena (CEE i ICE).
Pomoću ove matrice menadžment otkriva slabe tačke u proce‐
su stvaranja vrednosti i, u skladu sa strategijom poslovanja,
može prema potrebi pravovremeno intervenisati. Time je osim
kontrole troškova omogućena i kontrola nad procesom stva‐
ranja vrednosti. Poslovne jedinice se upoređuju prema korpora‐
tivnom proseku kako bi se ustanovilo koje su bolje ili lošije u
odnosu na prosek. Lošije jedinice predstavljaju mesta gde se
vrednost razara. Tako menadžment dobija informaciju na osno‐
vu koje treba da pristupi utvrđivanju razloga razaranja vrednosti
34

i da prema mogućnostima unapredi faktore koji su uzrokovali
„razaranje vrednosti“ na određenom mestu, jer samo kroz unap‐
ređenje efikasnosti na slabim mestima može se podići efikasnost
na nivou preduzeća.25
Upotreba ove metode, kao metode merenja performansi,
može doprineti ohrabrenju i većem uključenju zaposlenih da
pruže konstruktivne predloge za poboljšanje procesa stvara‐
nja vrednosti, posebno ukoliko bi se poboljšanje pokazatelja
ove metode povezalo sa sistemom stimulacija. Takođe, ova
metoda predstavlja preciznu upravljačku alatku za identifiko‐
vanje uspešnosti preduzetih aktivnosti.
Primer hrvatskog brodogradilišta „Uljanik“, jednog od
mnogobrojnih preduzeća koja primenjuju ovu metodu mere‐
nja IK, ukazuje na izuzetnu korisnost ove metode kao uprav‐
ljačkog alata. Zahvaljujući informacijama dobijenim pomoću
ove metode merenja IK, „Uljanik“ je uspeo da podigne efikas‐
nost svog ljudskog kapitala, koja je sa 1,1 kod proizvodnje
prvog broda porasla na 1,53 kod proizvodnje poslednjeg. Bro‐
dogradilište je izračunalo da je prvi brod završilo s efikasnošću
od 1,53 poslovni bi rezultat bio bolji za 2.537.734 dolara. Dru‐
gim rečima, primena ove metode, odnosno informacija koje
njeni pokazatelji daju o efikasnosti uposlenih resursa, omogu‐
ćava menadžmentu da obrati pažnju na kritične tačke u proce‐
su stvaranja vrednosti i da ih koriguje, što rezultira konkret‐
nom finansijskom koristi.
Budući da pruža konzistentnu osnovu za merenje IK ova
metoda omogućava standardizaciju u merenju IK, čime se
dobija mogućnost efikasnog sprovođenja komparativne anali‐

25 Pulić, A., (2004) Do we know if we create or destroy value?, “International
Journal of Entrepreneurship and Innovation Management”, br. 4 (4), str. 349–
359.
35

ze na internacionalnom nivou, uz korišćenje velikog uzorka
duž različitih sektora privrede. Ograničenje većine drugih
mera IK je u tome što se one mogu izračunati na osnovu
informacija koje su dostupne samo članovima organizacije, na
osnovu internih informacija, dok su informacije za izvođenje
kalkulacije po VAIC metodi dostupne široj javnosti u vidu
godišnjih finansijskih izveštaja preduzeća koji su danas bes‐
platno dostupni na veb‐sajtovima velikog broja preduzeća, što
takođe predstavlja njenu prednost. Njenom primenom na
nacionalnom nivou, tj. za praćenje efikasnosti stvaranja IK
nacije, dobija se mogućnost uvida u mesta (opštine, gradovi i
regije) gde se vrednost razara i gde treba intervenisati, kao i u
mesta u kojima se stvara najviše vrednosti i koja kao takva
predstavljaju generatore nacionalnog bogatstva. Time država
dobija mogućnost da kreira adekvatnu nacionalnu strategiju
usmerenu na stvaranje vrednosti i efikasno i efektno korišće‐
nje nacionalnog intelektualnog potencijala.
Najveći nedostatak ove metode je što poseduje statičnu
prirodu, zbog koje nije u stanju da na dinamičan način oslika
tokove i interakcije između komponenti IK u okviru kojih
dolazi do stvaranja vrednosti i razvoja i rasta IK. Zato i sam
njen autor Ante Pulić kaže da je VAIC pre svega alatka koja
omogućava skeniranje postojećeg stanja intelektualnog kapita‐
la preduzeća, odnosno primarno dijagnostifikovanje zdravlja
preduzeća dajući njegovu krvnu sliku ili rendgenski snimak.
Zato ju je najbolje kombinovati sa drugim dubinskim metoda‐
ma merenja i upravljanja IK26.

26 Komnenić, B., Pokrajčić, D., Tomić, R. (2011), „Intellectual Capital as a
Valuable Driver of Corporate Performance: Empirical Research on the Banking
Sector in Serbia“ International Journal of Arts and Sciences, Vol. 4. No 9, pp.283‐
297.
36

3. 2. Mere poslovnih performansi korišćene u
istraživanju
Izračunavanje agregatnog pokazatelja VAIC sastoji se od
pet faza. Prvo je potrebno izračunati dodatu vrednost koju je
preduzeće stvorilo:
VA = autput – input,
gde je:
VA = dodata vrednost;
autput = bruto prihod od prodaje;
input = troškovi prodaje.
U okviru metode VAIC ukupna izdvajanja za zaposlene
(plate, bonusi, doprinosi, edukacija i trening) ne tretiraju se
kao trošak već kao investicije, pa su troškovi zaposlenih isklju‐
čeni iz rashoda i kao takvi ulaze u sumu stvorene dodate vred‐
nosti. Dodata vrednost se tako može izračunati i na sledeći
način:
VA= DPO + BPZ + A + D (1),
gde je:

DPO = dobit pre oporezivanja;
BPZ = bruto plate zaposlenih i ostali troškovi za zaposlene;
A = amortizacija (umanjenje vrednosti sredstava);
D = depresijacija (umanjenje vrednosti fizičkih sredstava).
Druga faza je izračunavanje efikasnosti ljudskog kapitala
(HCE) koja se dobija stavljanjem u odnos dodate vrednosti
(VA) i izdvajanja za zaposlene, što je i ključna pretpostavka
VAIC metode. Ovaj indikator ukazuje koliko je stvoreno dodate
vrednosti na svaku novčanu jedinicu uloženu u zaposlene:
HCE = VA / HC (2).
37

Treća faza je izračunavanje efikasnosti strukturalnog
kapitala. Prema VAIC metodi strukturalni kapital (SC) posmat‐
ra se kao skup resursa koji omogućavaju da se, na nivou orga‐
nizacije, intelektualni kapital artikuliše, identifikuje i pohrani u
korporativnu memoriju. To znači da ukoliko preduzeće pose‐
duje viši nivo kodifikovanog znanja i veština, na primer u vidu
dobrih procedura, baza podataka, softverskih programa, pate‐
nata, licenci, rutina i sistema upravljanja, ono će imati i višu
efikasnost korišćenja IK. Strukturalni kapital (SC) teško je izra‐
ziti u konkretnim brojkama, s obzirom na to da je rezultat rada
ljudskog kapitala (HC) u prošlosti. Time su HC i SC obrnuto pro‐
porcionalni. Što je udeo SC‐a u stvaranju vrednosti u svakodnev‐
nom poslovanju veći, to je udeo HC‐a manji, i obrnuto. Izračuna‐
va se oduzimanjem iznosa ljudskog kapitala od dodate vred‐
nosti:
SC = VA – HC (3).
Efikasnost strukturalnog kapitala reflektuje se kroz nje‐
gov udeo u stvorenoj dodatoj vrednosti i izračunava se na sle‐
deći način:
SCE = SC / VA (4).
Četvrta faza u dobijanju agregatnog koeficijenta VAIC
podrazumeva izračunavanje efikasnosti korišćenja fizičkog
kapitala (CEE). Budući da IK ne može sam da stvori vrednost,
već to čini u sadejstvu sa drugim strateškim resursima, odnos‐
no fizičkim i finansijskim kapitalom, potrebno je pratiti i nji‐
hovu efikasnost u stvaranju vrednosti. CEE se izračunava sta‐
vljanjem u odnos stvorene dodate vrednosti i neto vrednosti
imovine preduzeća (CE) i ukazuje koliko je dodate vrednosti
stvoreno na svaku novčanu jedinicu uloženu u fizički (finansij‐
ski) kapital:
38

CEE = VA / CE (5).
Poslednja, peta faza je izvođenje agregatnog koeficijenta
VAIC. Budući da ljudski kapital (HC) i strukturalni kapital (SC)
predstavljaju komponente od kojih je sačinjen intelektualni
kapital (IK), sabiranjem koeficijenta efikasnosti korišćenja ove
dve komponente IK dobija se koeficijent efikasnosti intelektu‐
alnog kapitala u stvaranju dodate vrednosti (ICE):
ICE = HCE + SCE (6).
VAIC se dobija sabiranjem koeficijenata efikasnosti dve
glavne grupe strateških resursa preduzeća, intelektualnog i
fizičkog kapitala:
VAIC = ICE + CEE (7).
Način na koji ova metoda meri performanse intelektual‐
nog kapitala ukazuje nam na to da preduzeće može da ima
odličnu kvalifikacionu strukturu, odnosno intelektualni poten‐
cijal, ali ukoliko on stvara malo vrednosti to znači da taj poten‐
cijal nije iskorišćen, tj. da preduzeće ima malu intelektualnu
sposobnost. Drugim rečima, nije svejedno da li ista količina i
kvalitet resursa intelektualnog kapitala proizvodi 100 ili 1.100
nove vrednosti. Ovom metodom analizira se upravo uspešnost
preduzeća u korišćenju intelektualnog potencijala i fizičkog
kapitala, koji u sadejstvu stvaraju dodatu vrednost.
U okviru VAIC metode date su granične vrednosti poka‐
zatelja koje ukazuju na različite nivoe efikasnosti stvaranja
dodate vrednosti i korišćenja intelektualnog kapitala. Što je
vrednost VAIC pokazatelja viša, to je menadžment uspešnije
iskoristio potencijal preduzeća i transformisao ga u konkretnu
vrednost na tržištu.
U studiji se u svrhu komparativnog poređenja pored
indikatora izvedenih pomoću VAIC metode koriste i i tradicio‐
39

nalne mere performansi poslovnog uspeha: ukupan prihod i
neto dobiti, kao i pokazatelji: dobit pre oporezivanja, prinos na
imovinu (ROA) i efikasnost prodaje (dobit pre oporeziva‐
nja/prihod od prodaje) na osnovu kojih je urađena analiza
uspešnosti prvih sto po veličini vojvođanskih preduzeća.
3. 3. Praktičan primer tumačenja VAIC indikatora

Praktična primena ovog pokazatelja jednostavno se može
prikazati na primeru dva preduzeća koja imaju skoro identi‐
čan intelektualni kapital, ali ostvaruju potpuno različitu uspe‐
šnost njegovog korišćenja (vidi tabelu 1). Veći koeficijent efi‐
kasnosti angažovanog ljudskog kapitala (HCE) ukazuje na veću
sposobnost zaposlenih da stvore dodatu vrednost.
Tabela 1. Uspešnost intelektualnog potencijala
Preduzeće Intelektualni Dodata vrednost HCE

potencijal
A 1.827.288 4.682.567 2,56
B 1.956.311 3.433.604 1,76

Dok preduzeće A na svaki dinar uložen u zaposlene stva‐
ra 2,56 dinara nove vrednosti, preduzeće B za svaki dinar ulo‐
žen u zaposlene stvara tek 1,76 vrednosti, ili skoro dva puta
manje.
Sledeći primer se odnosi na efikasnost korišćenja fizičkog
kapitala (CEE), gde dva preduzeća koja imaju skoro identičan
fizički kapital, pokazuju potpuno različite rezultate u efikasnosti
njegovog korišćenja (vidi tabelu 2).
40

Tabela 2. Uspešnost fizičkog kapitala
Preduzeće Fizički kapital Dodata vrednost CEE

A 15.438.906 1.416.719 0,092
B 15.994.553 3.606.018 0,225

Rezultati pokazuju da, pored činjenice da oba preduzeća
raspolažu skoro istim fizičkim kapitalom, preduzeće B stvara
gotovo dvostruko više nove vrednosti od preduzeća A. Indika‐
tor uspešnosti korišćenja fizičkog kapitala (CEE) predstavlja
odnos dodate vrednosti i angažovanog fizičkog kapitala. On
pokazuje da preduzeće A na svaki dinar uložen u svoj fizički
kapital ostvaruje 9,2 pare nove vrednosti, dok preduzeće B sa
istom količinom fizičkog kapitala stvara dvostruko veću doda‐
tu vrednost, odnosno 22,5 para dodate vrednosti (vidi tabelu
1)27.
Sledeći primer nam pokazuje da dva preduzeća sa slič‐
nim fizičkim kapitalom i sličnim iznosima dodate vrednosti
mogu imati i identičnu uspešnost u korišćenju fizičkog kapita‐
la, što pokazuje CEE koeficijent (tabela 3). Ostajući samo na
nivou analize uspešnosti korišćenja fizičkog kapitala moglo bi
se zaključiti da se radi o jednako uspešnim preduzećima, pa bi
izgledalo svejedno u koja od ova dva preduzeća investirati.
Međutim, da bi se dobio realan rezultat uspešnosti njihovog
poslovanja potrebno je u analizu uvesti indikator efikasnosti
korišćenja intelektualnog potencijala (tabela 3).

27 Napomena. Sve apsolutne vrednosti u tekstu , tabelama i grafikonima izra‐
žene su u hiljadama (000) dinara.
41

Tabela 3. Uspešnost fizičkog kapitala i intelektualnog potencijala
Preduzeće Fizički Intelektualni Dodata CEE ICE VAIC

kapital potencijal vrednost
A 3.484.634 961.315 1.244.508 0,357 1,52 1,88
B 3.036.899 443.485 1.015.399 0,334 2,85 3,18
Kada pogledamo rezultate u korišćenju oba strateška

resursa, vidimo da dva preduzeća sa skoro istim fizičkim kapi‐
talom, veoma sličnim iznosima dodate vrednosti i sličnim efi‐
kasnošću u korišćenju fizičkog kapitala, pokazuju značajnu
razliku u efikasnosti korišćenja intelektualnog potencijala.
Razliku pokazuje koeficijent ICE – preduzeće B je sa dva puta
manjim ulaganjem u resurse IK ostvarila značajno veću vred‐
nost koeficijenta efikasnosti korišćenja intelektualnog kapita‐
la.
Kao što je iz dosadašnjih primera vidljivo, postoje mnoge
kombinacije: neka preduzeća bolje koriste svoj fizički kapital,
dok druga to nadoknađuju većom efikasnošću intelektualnog
potencijala. Zato je na kraju potrebno izvesti zajednički indika‐
tor uspešnosti korišćenja oba strateška resursa (VAIC). Sledeći
primer pokazuje kako to izgleda u praksi (tabela 4). Možemo
videti da preduzeće A koristi uspešnije svoj intelektualni
potencijal, a drugo svoj fizički kapital. Odgovor na pitanje koje
je od ova dva preduzeća uspešnije daje konačni indikator, koji
se dobija jednostavnim sabiranjem prethodna dva: CEE + ICE,
čime dobijamo VAIC koeficijent. Koeficijent VAIC predstavlja
relativni pokazatelj uspešnosti korišćenja oba resursa i omo‐
gućava uporedivost poslovanja posmatranih poduzeća.
42

Tabela 4. Primena VAIC pokazatelja
Preduzeće CEE ICE VAIC

A 0,355 2,04 2,40
B 0,517 1,89 2,41
Tumačenje nivoa efikasnosti VAIC indikatora
2,50 – znak je vrlo uspešnog poslovanja;
2,00 – ovo je minimum za uspešno poslovanje u većini sektora
(stvara se dovoljno vrednosti da se podmire zaposleni,
amortizacija, kamate bankama, porez državi i dividenda
vlasnicima);
1,75 – poslovanje je u relativno dobrom stanju, ali ne garantu‐
je dugoročniju sigurnost;
1,25 – zabrinjavajuće, ne stvara se dovoljno da bi se mogao
osigurati razvoj;
1,00 – vrlo zabrinjavajuće, nedovoljno za podmirenje svih
inputa koji su potrebni za tekuće poslovanje.
43

4. POSLOVNO OKRUŽENJE I STANJE PRIVREDE
AP VOJVODINE
Proces globalizacije privrede i liberalizacije trgovine u
svetskoj ekonomiji prisutni su krajem 20‐og i početkom 21‐og
veka. Ti procesi će biti posebno intenzivni u narednim deceni‐
jama. Njima je zahvaćena i evropska privreda u zemljama EU‐
15, a takođe i u zemljama u tranziciji EU‐12. Iz već dobro poz‐
natih razloga privreda Republike Srbije i AP Vojvodine se
nalazi u zakasneloj tranziciji. Ipak, DSI prodiru i u srpsku priv‐
redu. To se manifestuje kroz sve veće prisustvo multinacio‐
nalnih kompanija u raznim privrednim oblastima. Na global‐
nom svetskom (evropskom) nivou, multinacionalne kompanije
imaju često jači uticaj na ekonomske tokove od nacionalnih
vlada. U Srbiji (Vojvodini) ove kompanije su uveliko prisutne u
raznim sektorima privrede (bankarstvu i finansijskoj sferi,
osiguranju, proizvodnji inputa, mašinskoj industriji, industriji
građevinskog materijala, prerađivačkoj industriji, proizvodnji
semenske robe, energenata, hemijskoj industriji, trgovačkim
lancima itd.). Pored napred navedenog, može se reći da ove
kompanije nisu još uvek dovoljno prisutne u srpskoj i vojvo‐
đanskoj privredi. Kod nas dominiraju kompanije nacionalnog
karaktera i one imaju presudan uticaj na kretanje ekonomske
politike i privrednog ambijenta, u saradnji sa Vladom Republi‐
ke Srbije.
Normalno, i na privredu Vojvodine, kao i Srbije, reflek‐
tuje se ekonomska kriza. Ta kriza je započeta 2009, a nastavlja
se i u 2011. godini. Potresa i američku i evropsku ekonomiju i
pre svega ima tzv. dužnički karakter. Sigurno je da će se prene‐
ti i na Srbiju. Mi se nalazimo u CEFTA grupaciji, odeljenju za
uključenje u STO i integraciju u Evropsku uniju. Međutim, u
44

tim procesima se, pored ekonomskih, javljaju i prepreke poli‐
tičke prirode.
Vojvođanska privreda predstavlja „biser“ srpske priv‐
rede, prednjači u pokazateljima u poređenju sa privredom u
drugim regionima Srbije. To su pozitivni procesi i treba ih i
ubuduće stimulisati. Ipak, treba napomenuti da vojvođanska
privreda deli sudbinu srpske privrede, pored niza prednosti,
to se najbolje može videti iz osnovnih indikatora razvoja
2005–2009.28
4. 1. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2005.

Rast fizičkog obima industrijske proizvodnje (I–XI 2005 /
I–XI 2004) od 3,0% (u Republici Srbiji rast od 0,6%), kao
rezultat porasta proizvodnje u sektoru prerađivačke industrije
od 3,5% i sektoru proizvodnje i distribucije električne energi‐
je, gasa i vode od 1,5%. U sektoru vađenja rude i kamena zabe‐
ležen je pad proizvodnje od 2,4%. U odnosu na novembar
2004. godine, novembarska proizvodnja u 2005. godini veća je
za 2,4%. Kumulativno proizvodnja za 11 meseci 2005. godine,
u odnosu na prosek proizvodnje 2004. godine, veća za 1,3%.
U okviru prerađivačke industrije u periodu januar–
novembar 2005. godine, u odnosu na isti period prethodne
godine, rast fizičkog obima proizvodnje ostvaren je kod 11
oblasti, a najizrazitiji je u proizvodnji: duvanskih proizvoda
(137,7%), proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (65,0%),
reciklaži (30,0%) i proizvoda od gume i plastike (14,7%). Izra‐
zito smanjenje fizičkog obima beleži proizvodnja: preciznih i
optičkih instrumenata (‐52,0%), kancelarijskih i računskih
mašina (‐41,6%) i odevnih predmeta i krzna (‐43,5%).

28 Izvod iz materijala Privredne komore Vojvodine za navedene godine.
45

Ključne grane industrije Vojvodine (po visini učešća u
ukupnoj industrijskoj proizvodnji) ostvarile su: proizvodnja
prehrambenih proizvoda i pića, rast od 6,8%, proizvodnja
hemikalija i hemijskih proizvoda, rast od 8,2%, kao i proizvo‐
dnja osnovnih metala i metalnih proizvoda, rast od 4,5%
odnosno 7,0%.
Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u 2005.
godini ostvarena je na znatno nižem nivou u odnosu na 2004.
godinu, koja je bila rekordna i imala rast od 30,9% neto.
Ukupna robna razmena Vojvodine sa inostranstvom
u periodu januar–novembar 2005. godine ostvarena je u
iznosu od 4.082 miliona dolara i u porastu je za 27,1%, u
odnosu na isti period 2004. godine.
Izvoz je realizovan u vrednosti od 1.320,7 miliona dolara
ili više za 36,1%, a uvoz u vrednosti od 2.761,4 miliona dolara
ili za 23,2% više nego u istom periodu prošle godine.
Deficit u robnoj razmeni preduzeća iz Vojvodine sa inos‐
transtvom iznosi 1.440,7 miliona dolara, a pokrivenost uvoza
izvozom je 47,8%.
Cene na malo u AP Vojvodini u decembru 2005. godine
porasle su za 1,2%, u odnosu na prethodni mesec. Cene roba
su povećane za 1,3%, a cene usluga za 0,9%. Na godišnjem
nivou rast cena (decembar 2005 / decembar 2004) iznosi
16,3% (Republika Srbija rast od 17,7%). Cene usluga zabeleži‐
le su rast od 23,1%, a cene roba 14,2%.
Troškovi života u decembru 2005. godine viši su za
1,5%, u odnosu na prethodni mesec (troškovi ishrane za 2,2%,
a troškovi stanovanja za 1,8%). Njihov rast u decembru 2005.
godine, u odnosu na decembar 2004. godine, iznosi 16,9%
46

(troškovi ishrane beleže rast od 17,9%, a troškovi stanovanja
rast od 18,3%).

Privreda Vojvodine u 2006. godini poslovala je u stabilni‐
jim makroekonomskim uslovima i sistemski bolje zaokruže‐
nom privrednom ambijentu nego prethodne godine. Međutim,
i dalje su bili prisutni brojni problemi i makroekonomske
neravnoteže, što se ogledalo u niskom nivou privredne aktiv‐
nosti, previsokim fiskalnim zahvatanjima, neadekvatnoj kredi‐
tnoj podršci banaka, deficitu u robnoj razmeni sa inostrans‐
tvom, visokom stepenu sive ekonomije, stalno rastućoj neza‐
poslenosti, monopolizaciji tržišta, korupciji itd.
Pored brojnih problema i otežavajućih okolnosti, ispolje‐
na su i određena pozitivna kretanja, pre svega u rastu indus‐
trijske proizvodnje, rastu izvoza, povećanju realnih zarada,
porastu priliva investicija, porastu privatizacionih prihoda,
kao i u smirivanju inflacije.
Industrijska proizvodnja u Vojvodini u 2006. godini, u
odnosu na 2005. godinu, ostvarila je veći fizički obim za 2,8%
(Republika Srbija rast od 4,7%), kao rezultat pre svega porasta
proizvodnje u prerađivačkoj industriji (+3,5%), koja po visini
učešća opredeljujuće utiče na kretanja u ovom sektoru. U
2006. godini najviše se proizvelo robe namenjene širokoj pot‐
rošnji, dok je, s druge strane, proizvodnja energije, kapitalnih i
intermedijarnih proizvoda opala, što svedoči o veoma niskom
nivou investicija i tehnološkoj zastarelosti proizvodnih resur‐
sa, čime se dalje ograničava i sputava preko potreban privred‐
ni rast.
47

U poljoprivrednoj proizvodnji ostvaren je, prema
prvim procena, porast fizičkog obima proizvodnje od 0,9%.
Pad obima proizvodnje ostvaren je u proizvodnji kukuruza i
pšenice, dok je kod ostalih važnijih ratarskih useva ostvaren
rast proizvodnje.
Ukupna robna razmena Vojvodine sa inostranstvom u
2006. godini ostvarena je u iznosu od 5.753,3 miliona dolara,
što je za 27,6% više nego u 2005. godini. Izvoz je ostvaren u
iznosu od 2.007,4 miliona dolara i veći je za 36,8%, dok je uvoz
realizovan u vrednosti od 3.745,9 miliona dolara i povećan je
za 23,2%.
Iz razmene je ostvaren spoljnotrgovinski deficit koji u
2006. godini iznosi 1.738,5 miliona dolara. Istovremeno je
zabeleženo blago povećanje pokrivenosti uvoza izvozom sa
48,3% na 53,6%. Robna razmena Vojvodine sa inostranstvom
čini oko 30% robne razmene Republike Srbije.
Stopa inflacije na godišnjem nivou (decembar 2006 /
decembar 2005) u AP Vojvodini iznosi 7,2%, a na nivou Repu‐
blike Srbije 6,6% (projektovana godišnja inflacija je 9,3%). U
decembru 2006. godine, u odnosu na decembar 2005. godine,
cene roba su porasle za 7,1%, a cene usluga za 7,6%, dok su u
istom periodu troškovi života povećani za 11,9% (troškovi
ishrane za 10,8%, a troškovi stanovanja za 13,3%).
Prosečna zarada u Vojvodini po zaposlenom u 2006.
godini iznosila je 32.392 dinara (22.110 dinara bez poreza i
doprinosa), što je nominalan porast od 22,5%, a realan od
9,48% u odnosu na 2005. godinu.
Ukupan broj zaposlenih na teritoriji AP Vojvodine u
decembru 2006. godine iznosio je 524.061 lica, od toga
153.200 privatnih preduzetnika, lica koja samostalno obavlja‐
48

ju delatnost i zaposlenih kod njih, a u preduzećima, ustanova‐
ma, zadrugama i organizacijama 377.956 lica.

Privredna kretanja u 2007. godini karakteriše blag rast
ukupne privredne aktivnosti u zemlji, što potvrđuje najvažniji
makroekonomski pokazatelj – bruto domaći proizvod, koji
beleži porast od 7,5% (procena vrednosti) u odnosu na pret‐
hodnu 2006. godinu. Najviši rast ostvaren je u sektoru: saob‐
raćaja, trgovine, građevinarstva i finansijskog posredovanja, za
razliku od sektora poljoprivrede, gde se procenjuje pad obima
proizvodnje od preko 8%.
Privreda Vojvodine u 2007. godini je ostvarila rast fizič‐
kog obima industrijske proizvodnje, rast izvoza i uvoza ali i
visok nivo i rast spoljnotrgovinskog deficita. U poljoprivrednoj
proizvodnji dugotrajan sušni period prouzrokovao je velike
štete, što se odrazilo i na skok cena osnovnih poljoprivredno‐
prehrambenih proizvoda, a to je, uz porast cena električne
energije i naftnih derivata, dovelo do porasta cena na malo
preko projektovanog rasta. Porasle su zarade, i realno i nomi‐
nalno, a došlo je i do smanjenja nezaposlenosti. Restriktivnom
kreditno‐monetarnom politikom Narodna banka Srbije je
delovala na suzbijanje jakih inflatornih tendencija prisutnih
tokom 2007. godine. Referentna kamatna stopa, kao ključni
monetarni agregat, povećana je, ograničen je i vremenski rok
nenamenskih gotovinskih kredita, a limit za bruto plasmane
stanovništvu je smanjen. Međutim, pored svih mera NBS,
inflacija je u 2007. godini postala dvocifrena, a jake inflacione
tenzije prenete su i nastavljene u prvim mesecima 2008. godi‐
ne.
49

Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu janu‐
ar–decembar 2007. godine povećan je za 2,8%, u odnosu na
isti period 2006. godine, kao rezultat porasta proizvodnje u
sektoru prerađivačke industrije od 2,4% i u sektoru proizvod‐
nje i distribucije električne energije, gasa i vode od 58,4%. U
sektoru vađenja rude i kamena proizvodnja je opala za 2,9%. U
odnosu na decembar 2006. godine, proizvodnja u decembru
2007. godine veća je za 1,8%.
Poljoprivrednu proizvodnju u 2007. godini pratila je
suša i izuzetno visoke, do sada nezabeležene, temperature.
Procenjuje se da štete od suše u proizvodnji pet najvažnijih
useva (pšenice, kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje) na
području Vojvodine iznose blizu 28 milijardi dinara. Uz to,
zbog privremenog budžetskog finansiranja u prvoj polovini
godine, izostale su mere agrarne politike usmerene ka uspeš‐
nijem zasnivanju proizvodnje useva iz prolećne setve, što je
takođe imalo uticaja na pad proizvodnje.
Robna razmena Vojvodine sa inostranstvom u 2007.
godini ostvarena je u iznosu od 7.668,2 miliona dolara što je za
34,5% više nego u 2006. godini. Izvoz je ostvaren u vrednosti
od 2.810,8 miliona dolara i veći je za 40,9%, dok je uvoz reali‐
zovan u vrednosti od 4.857,4 miliona dolara i povećan je za
31,1%. Robna struktura izvoza i dalje je nepromenjena, domi‐
nira izvoz proizvoda niže faze obrade, a u uvozu je i dalje pri‐
sutno visoko učešće i visok rast uvoza robe široke potrošnje. Iz
razmene je ostvaren spoljnotrgovinski deficit koji u 2007.
godini iznosi 2.046,6 miliona dolara. Istovremeno je zabeleže‐
no blago povećanje pokrivenosti uvoza izvozom sa 53,9% na
57,9%. Robna razmena Vojvodine sa inostranstvom čini 28,2%
robne razmene Republike Srbije (udeo u ukupnom uvozu je
26,5%, u izvozu 31,8%).
50

Stopa inflacije, merena rastom cena na malo, na godiš‐
njem nivou (decembar 2007 / decembar 2006) u AP Vojvodini
iznosi 11,3%, a na nivou Republike Srbije 10,1% (projektova‐
na godišnja inflacija je 9,3%). U decembru 2007. godine, u
odnosu na decembar 2006. godine, cene roba su porasle za
12,8%, a cene usluga za 7,1%, dok su u istom periodu troškovi
života povećani za 13,4% (troškovi ishrane za 20,9%, a troš‐
kovi stanovanja za 6,3%). Bazna inflacija u 2007. godini bila je
u granicama ciljanog raspona (4,0%–8,0%) i iznosila je 5,4%
(decembar 2006 / decembar 2007). Osnovni generatori infla‐
cije u 2007. godini bili su: rast cena nafte na svetskom tržištu,
skok cena poljoprivrednih proizvoda i rast cena industrijskih
prehrambenih proizvoda.

U 2008. godini poslovalo se u uslovima jakih inflatornih
tenzija, uz visok nivo restriktivnosti monetarne politike NBS,
previsoke javne potrošnje, rastućeg deficita u spoljnotrgovin‐
skoj razmeni, zastoja u strukturnim transformacijama predu‐
zeća i javnih sistema, kao i smanjenog priliva stranih direktnih
investicija. Krajem trećeg i početkom četvrtog kvartala 2008.
godine značajno je povećan stepen nesigurnosti i nestabilnosti,
uzrokovan ekonomskim kretanjima u okruženju, a pod utica‐
jem svetske finansijske krize.
U datim okolnostima privredna aktivnost značajno uspo‐
rava. Najvažniji makroekonomski pokazatelj – bruto domaći
proizvod, posmatrano kvartalno, beleži sve niže stope rasta
(porast BDP u I kvartalu 8,5%, u II kvartalu 6,3%, a u III kvar‐
talu 4,9%), sa procenom vrednosti za 2008. godinu većom za
6,1% u odnosu na prethodnu godinu, naspram rasta od 7,1% u
2007. godini prema prethodnoj.
51

Ukupna robna razmena sa inostranstvom pokazuje iste
tendencije, odnosno usporeniji rast u odnosu na ranije perio‐
de. Usporava se i rast industrijske proizvodnje kao posledica
smanjenja izvoza. Ujedno, dolazi i do usporavanja rasta realnih
zarada, a kao posledica pada cena hrane i cena energenata
inflacija beleži stope ispod projektovanih okvira.
Fizički obim industrijske proizvodnje u decembru
2008. godine, u odnosu na decembar 2007. godine, manji je za
10,9%, dok je u odnosu na prethodni mesec decembarska pro‐
izvodnja manja za 7,4%. Kumulativno, industrijska proizvod‐
nja ostvarila je godišnji rast od 1,8% (Republika Srbija rast od
1,1%), naspram tromesečnog rasta od 8% i šestomesečnog od
7%. Usporavanje proizvodnih aktivnosti u industriji uzroko‐
vano je, pre svega osetnim padom tražnje pod uticajem glo‐
balne finansijske krize, energetskom krizom i porastom nelik‐
vidnosti i insolventnosti privrednih subjekata.
Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini, prema prvim
procenama (na bazi prethodnih rezultata za 2008. godinu),
ostvariće rast od 11,2%, od čega rast biljne proizvodnje iznosi
24,0%. Ovako visok rast u biljnoj proizvodnji (posebno u proi‐
zvodnji žita od 37,4%), rezultat je pre svega dobrih klimatskih
uslova, za razliku od 2007. godine kada je suša prouzrokovala
velike štete i značajno umanjila prinose. Za stočarsku proizvo‐
dnju obračun nije završen, ali se procenjuje stagnacija proiz‐
vodnje u ovoj grani u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u 2008.
godini vojvođanski privrednici ostvarili su u iznosu od 9.717,5
miliona dolara što je za 30,0% više nego u 2007. godini. Izvoz
je ostvaren u iznosu od 3.405,1 miliona dolara i veći je za
24,1%, dok je uvoz realizovan u vrednosti od 6.312,3 miliona
dolara i povećan je za 33,4% u odnosu na prethodnu godinu.
52

Inflacija u Vojvodini, merena rastom cena na malo, u
2008. godini iznosila je 7,7% (decembar 2008 / decembar
2007), na nivou Republike Srbije 6,8%, a njen prosečan godiš‐
nji rast iznosio je 12,3% (Republika Srbija 10,9%). U decem‐
bru 2008. godine cene na malo opale su za 0,7% u odnosu na
prethodni mesec, kao rezultat sniženja cena derivata nafte.
Prosečna zarada u Vojvodini po zaposlenom u 2008.
godini iznosila je 45.924 dinara (32.906 dinara bez poreza i
doprinosa), što je nominalan rast od 17,68%, a realan od
2,87% u odnosu na prethodnu godinu. Najveće prosečne neto
zarade u 2008. godini ostvarili su zaposleni u proizvodnji
duvanskih proizvoda (82.037 dinar), poslovima finansijskog
posredovanja (67.902 dinara), delatnosti organizacija na bazi
učlanjenja (67.412 dinara) i uslugama iznajmljivanja mašina i
opreme (66.032 dinara). Najniže neto zarade ostvarene su u
proizvodnji preciznih i optičkih instrumenata (6.299 dinara),
odevnih predmeta i krzna (12.166 dinara), proizvodnji kože,
predmeta od kože i obuće (14.743 dinara), kao i proizvodnji i
preradi proizvoda od drveta i plute (16.118 dinara).
Zaposlenih lica u AP Vojvodini na dan 31. 12. 2008.
godine bilo je 533.343, od kojih su 166.539 žene (ili 31,23%).
U poređenju sa godišnjim prosekom iz 2007. godine, zaposle‐
nost je porasla za 3.952 lica (ili 1%). U strukturi zaposlenih
bilo je 375.928 lica (ili 70,49%) koja rade u preduzećima,
ustanovama, zadrugama i organizacijama i 157.415 (ili
29,51%) privatnih preduzetnika i zaposleni kod njih. Najveći
broj zaposlenih u privredi je u prerađivačkoj industriji
(108.825 lica), zatim u trgovini (48.503 lica) i poljoprivredi,
šumarstvu i vodoprivredi (28.079 lica).

53

U 2009. godini došlo je do pada ukupne privredne aktiv‐
nosti pod uticajem negativnih efekata globalne ekonomske
krize, a pre svega usled enormnog smanjenja domaće i svetske
tražnje, usporavanja kreditne aktivnosti banaka i nedovoljnog
priliva stranih direktnih investicija. Pad privredne aktivnosti
najviše je pogodio industriju, izvoz, uvoz, građevinarstvo i
unutrašnju trgovinu.
Ukupna privredna aktivnosti u Republici Srbiji u 2009.
godini, merena bruto domaćim proizvodom prema proceni
RZS, beleži pad od 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. Rast
je ostvaren u sektoru: saobraćaja, skladištenja i veza, finansij‐
skog posredovanja, poljoprivrede i sektoru države. U svim
ostalim sektorima zabeležen je pad. Industrijska proizvodnja
smanjena je za 12,1%, čemu je najviše doprineo pad u sektoru
prerađivačke industrije od 15,8%, dok je sektor proizvodnje
električne energije, gasa i vode imao minimalni rast od 0,6%.
Građevinarstvo beleži pad od 19,9%, trgovina na malo pad od
12,3%, dok je pad trgovine na veliko bio manji i iznosio je
4,1%. U sektoru ugostiteljstva zabeležen je pad od 10,2%, dok
je broj noćenja opao za 7,8%. U sektoru saobraćaja, skladište‐
nja i veza delatnost saobraćaja imala je pad od 14,9%, dok je
delatnost telekomunikacije i dalje imala veliki rast, koji iznosi
28,5%.
Broj zaposlenih u 2009. godini manji je nego prethodne
godine za 5,1%. Na kraju decembra 2009. godine registrovano
je 730.372 nezaposlenih lica. Stopa zvanično registrovane
nezaposlenosti u novembru 2009. godine iznosila je 25,7%.
54

Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su rasle i u
2009. godini, tako da su u odnosu na 2008. veće za 8,8%. Real‐
no, zarade su imale rast od 0,2%.
Fizički obim industrijske proizvodnje u decembru 2009.
godine, u odnosu na decembar 2008. godine, manji je za 0,9%,
dok je u odnosu na prosek 2008. godine decembarska proizvod‐
nja veća za 2,1%. Kumulativno, industrijska proizvodnja u 2009.
godini smanjena je za 14,1%. Proizvodnja je opala u sektoru pre‐
rađivačke industrije za 14,9%, u sektoru proizvodnje i distribuci‐
je električne energije, gasa i vode za 30,0%, dok je u sektoru
vađenja rude i kamena ostvaren rast proizvodnje od 1,0%.
U prerađivačkoj industriji, koja čini 92% ukupne indus‐
trije Vojvodine, rast proizvodnje (januar–decembar 2009 /
januar–decembar 2008) ostvaren je samo u jednoj od ukupno
22 oblasti industrijske proizvodnje (u izdavanju, štampanju i
reprodukciji zapisa – rast od 6,7%).
Poljoprivredna proizvodnja u 2009. godini ostvarena
je u relativno nepovoljnim klimatskim i posebno teškim eko‐
nomskim uslovima. Vrednost bruto poljoprivredne proizvod‐
nje u 2009. godini u Vojvodini, prema procenama Republičkog
zavoda za statistiku, porasla je za 0,7% u odnosu na prethodnu
godinu. U strukturi procenjene bruto ostvarene vrednosti
poljoprivredne proizvodnje, učešće biljne proizvodnje iznosi
75,3%, a stočarske samo 24,7%, što pokazuje ekstenzivnost
ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u 2009.
godini vojvođanski privrednici ostvarili su u iznosu od 7.280,9
miliona dolara, što je za 25,1% manje nego u 2008. godini.
Izvoz je ostvaren u iznosu od 2.839,6 miliona dolara i manji je
za 16,6%, dok je uvoz realizovan u vrednosti od 4.441,3 milio‐
55

na dolara i manji je za 29,6% u odnosu na prethodnu godinu.
Najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Bosnom i Herce‐
govinom, Rumunijom, Crnom Gorom i Slovenijom, a najveći
deficit sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pose‐
bno nafte i gasa.
Spoljnotrgovinski deficit iznosi 1.601,7 miliona dolara i
predstavlja skoro polovinu prošlogodišnjeg deficita, odnosno
manji je za 44,9% od ostvarenog deficita u 2008. godini. Istov‐
remeno je zabeleženo povećanje pokrivenosti uvoza izvozom
sa 53,9% na 63,9%.
Prosečna zarada po zaposlenom u Vojvodini u 2009.
godini iznosila je 43.403 dinara (31.203 dinara, bez poreza i
doprinosa), što je nominalan rast od 8,3%, dok su zarade real‐
no zadržane na nivou prethodne godine. Zarade bez poreza i
doprinosa u porastu su nominalno za 8,4%, a realno za 0,1%.
Najveće prosečne neto zarade u 2009. godini ostvarili su zapo‐
sleni u proizvodnji duvanskih proizvoda (86.790 dinara) i pos‐
lovima finansijskog posredovanja (71.619 dinara). Najniže
neto zarade ostvarene su u trgovini (20.586 dinara), poljopri‐
vredi (27.727), prerađivačkoj industriji (28.137 dinara) i gra‐
đevinarstvu (29.578 dinara).
Zaposlenih lica u AP Vojvodini na dan 31. 3. 2009. godi‐
ne bilo je 480.773, od kojih su 211.047 žene (ili 43,90%). U
poređenju sa stanjem iz marta prethodne godine, zabeležen je
pad zaposlenosti za 57.714 osoba (ili 10,72%).
Nezaposlenih lica u AP Vojvodini krajem decembra
2009. godine registrovano je 196.385, od kojih su 100.126
žene (ili 51%). U poređenju sa prethodnim mesecom zabele‐
ženo je povećanje broja nezaposlenih za 689 lica (0,35%).

56

5. PREZENTOVANJE I ANALIZA DOBIJENIH
REZULTATA NA NIVOU PRIVREDE VOJVODINE,
ZA SVAKI PRIVREDNI SEKTOR POJEDINAČNO
Predmet ovog poglavlja je analiza uspešnosti privrede AP
Vojvodine na osnovu napred objašnjene metode merenja inte‐
lektualnog kapitala. Na osnovu dobijenih rezultata izvedeni su
sektorski proseci za sve ključne pokazatelje performansi i oni
kao takvi predstavljaju osnovu za buduće unutarsektorsko
poređenje. Takođe, ovi sektorski proseci omogućavaju vladi‐
nim organima da u budućnosti prate situaciju, posebno u onim
sektorima koji su od strateškog značaja za privredni razvoj,
odnosno da uoče da li se vrednost u pojedinim privrednim
sektorima stvara ili razara. Svrha analize je pre svega dobija‐
nje informacija o potencijalu privrede Vojvodine da stvara
dodatu vrednost i efikasno alocira sve svoje strateške resurse.
Prioritet ove analize je pružanje informacija naučnoj i stručnoj
javnosti o sposobnosti privrede AP Vojvodine da efikasno
koristi sve svoje strategijske resurse za stvaranje dodate vre‐
dnosti na osnovu jedne od metoda merenja intelektualnog
kapitala (VAIC).
Izvor podataka: Osnovni podaci korišćeni za kreiranje
pokazatelja performansi dobijeni su od Republičkog zavoda za
statistiku i Privredne komore AP Vojvodine, a generisani su iz
zvaničnih bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. Analizom
su obuhvaćena sva aktivna registrovana preduzeća na teritori‐
ji AP Vojvodine, s izuzetkom finansijskih institucija, koja su u
posmatranom periodu stvorila dodatu vrednost veću od mili‐
on dinara. U 2005. godini u privredi AP Vojvodine je registro‐
vano 18.673 preduzeća, od čega je u analizi obuhvaćeno
14.389 preduzeća. U 2006, od 19.903 registrovanih preduzeća,
analizom je obuhvaćeno 15.588 preduzeća. U 2007. registro‐
57

vano je 21.359 preduzeća, a u analizu uključeno 17.842 predu‐
zeća. U 2008. godini registrovano je 25.048 preduzeća, a u
analizu je uključeno 19.720 preduzeća. Konačno, u 2009. godi‐
ni registrovano je 25.682 preduzeća, od čega je u analizu
uključeno 20.050 preduzeća.
Rezultati analize po VAIC metodi pokazuju da privreda
AP Vojvodine od 2005. do 2007. godine beleži kontinuirani
rast dodate vrednosti (VA), da bi u 2008. i 2009. godini bio
zabeležen njen pad u odnosu na prethodne godine, i to u 2008.
za 2,11%, a u 2009. za 16,36%. (vidi tabelu 5). Uzimajući u
obzir inflatorna kretanja u 2008. i 2009. godini, stvorena
dodata vrednost u ove dve godine, korigovana po godišnjoj
stopi inflacije, je realno još manja.
Tabela 5. Ukupno stvorena dodata vrednost privrede
AP Vojvodine
Godina Dodata vrednost Procentualna promena

2005 158.811.325
2006 219.535.906 38,24%
2007 244.235.203 11,25%
2008 239.081.201 -2,11%
2009 199.976.678 -16,36%
Ukupan prihod beležio je kontinuirani rast od 2005. do
2008. godine, da bi 2009. godine, u odnosu na prethodnu
godinu, zabeležio pad od 12,61% (vidi tabelu 6).
58

Tabela 6. Ukupni prihod privrede AP Vojvodine
Godina Ukupni prihod Procentualna promena

2005 1.160.000.054
2006 1.427.422.776 23,05%
2007 1.638.096.408 14,76%
2008 1.942.222.684 18,57%
2009 1.697.369.661 -12,61%
Profit odnosno ukupna neto dobit privrede AP Vojvodine
je kontinuirano rasla od 2005. do 2007. godine, da bi u 2008.
godini, u odnosu na prethodnu godinu bio zabeležen pad od
11.39%, a u 2009. godini ukupna neto dobit se, u odnosu na
prethodnu godinu, smanjila za 7,18% (vidi tabelu 7).
Tabela 7. Ukupna neto dobit privrede AP Vojvodine
Godina Neto dobit Procentualna promena

2005 45.277.506
2006 68.497.521 51,28%
2007 87.698.105 28,03%
2008 77.713.127 -11,39%
2009 72.135.240 -7,18%
Realni rast prihoda, neto dobiti i dodate vrednosti je još
manji, ukoliko uzmemo u obzir godišnje stope inflacije u pos‐
matranom petogodišnjem periodu.
59

Slika 1. Kretanje ukupno stvorenog prihoda, dobiti i dodate
vrednosti u privredi AP Vojvodine
2.500.000.000
2.000.000.000
1.500.000.000
Ukupni prihod
Neto dobit
1.000.000.000 VA
500.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Investicije u ljudski kapital (HC) tokom posmatranog
perioda beleže kontinuirani rast, s tim da je u 2009. godini taj
rast bio neznatan, odnosno iznosio je svega 0,72%. Investicije
u strukturalni kapital (SC) su do 2007. godine beležile konti‐
nuirani rast, da bi u 2008. i 2009. godini zabeležile snažan pad,
odnosno u 2008. one su u odnosu na prethodnu godinu bile
niže za 28%, a u 2009. godini za skoro 62%. Što se tiče investi‐
cija u fizički kapital (CE), one su tokom posmatranog perioda
beležile kontinuirani rast sve do 2009. godine, kada je, u odno‐
su na prethodnu godinu, zabeležen neznatan pad od 0,46%.
Takođe investicije u ovaj strateški resurs su, u poređenju sa
investicijama u ljudski i strukturalni kapital, značajno veće.
60

Tabela 8. Investicije u ljudski, strukturalni i fizički kapital
Dodata % % % %
Godina HC SC CE
vrednost promena promena promena promena
2005 158.811.325 113.884.113 44.927.212 442.403.575
2006 219.535.906 38,24% 135.774.508 19,22% 83.761.398 86,44% 563.849.500 27,45%
2007 244.235.203 11,25% 153.437.258 13,01% 90.797.945 8,40% 597.816.967 6,02%
2008 239.081.201 -2,11% 173.807.269 13,28% 65.273.932 -28,11% 646.417.664 8,13%
2009 199.976.678 -16,36% 175.063.855 0,72% 24.912.823 -61,83% 643.467.287 -0,46%

Slika 2. Kretanje ukupnih investicija u intelektualni i fizički
kapital privrede AP Vojvodine
700.000.000
600.000.000
500.000.000
400.000.000
VA
300.000.000
HC
SC
200.000.000
CE
100.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 158.811.325 219.535.906 244.235.203 239.081.201 199.976.678
HC 113.884.113 135.774.508 153.437.258 173.807.269 175.063.855
SC 44.927.212 83.761.398 90.797.945 65.273.932 24.912.823
CE 442.403.575 563.849.500 597.816.967 646.417.664 643.467.287
U toku posmatranog petogodišnjeg perioda, efikasnost

korišćenja intelektualnog kapitala (HCE i SCE) se do 2008.
godine kontinuirano povećavala, kada je došlo do njenog pada,
61

što se nastavilo i u 2009. godini. Najveći pad efikasnosti zabe‐
ležen je u upravljanju strukturalnim kapitalom, gde je pad efi‐
kasnosti u 2008. godini, u odnosu na prethodnu godinu, izno‐
sio 20%, a u 2009. godini efikasnost je pala za dodatnih 22%.
To znači da je privreda Vojvodine na svaki dinar uložen u
strukturalni kapital u 2008. i 2009. godini stvarala 20% manje
dodate vrednosti u odnosu na prethodnu godinu. Pad efikas‐
nosti se 2008. i 2009. desio i kod upravljanja ljudskim kapita‐
lom, gde je on 2008. godine, u odnosu na prethodnu godinu,
iznosio 13%, dok je u 2009. godini efikasnost upravljanja ljud‐
skim kapitalom pala za dodatnih 10%. Koeficijent efikasnosti
upravljanja fizičkim kapitalom (CEE) u toku posmatranog
perioda beleži najveću promenljivost, odnosno primetan je
naizmeničan rast i pad u efikasnosti upravljanja ovim strateš‐
kim resursom (vidi tabelu 9).
Pad efikasnosti upravljanja intelektualnim kapitalom u
2008. i 2009. godini se odrazio i na trend kretanja agregatnog
koeficijenta VAIC, što se jasno može videti na slici 3.
Slika 3. Kretanje prosečnih vrednosti pokazatelja efikasnosti
upravljanja ljudskim strukturalnim i fizičkim kapitalom
2,500
2,000
ICE
CEE
1,500
VAIC
1,000
0,500
Period
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
ICE 1,476 1,571 1,878 1,609 1,420
CEE 0,452 0,434 0,480 0,435 0,546
VAIC 1,928 2,005 2,358 2,044 1,966
62

Tabela 9. Vrednosti koeficijenata efikasnosti korišćenja ljudskog,
strukturalnog i fizičkog kapitala za period 2005–2009. godine
% % % %
Godina HCE SCE CEE VAIC
promena promena promena promena
2005 1,243 0,234 0,452 1,928
2006 1,306 5,05% 0,265 13,42% 0,434 -3,86% 2,005 3,97%
2007 1,576 20,69% 0,302 14,07% 0,480 10,58% 2,358 17,63%
2008 1,369 -13,14% 0,241 -20,44% 0,435 -9,48% 2,044 -13,33%
2009 1,233 -9,91% 0,187 -22,32% 0,546 25,73% 1,966 -3,80%
Pad efikasnosti korišćenja svih strateških resursa, odno‐

sno VAIC koeficijenta, najčešće je vezan za situaciju kada dola‐
zi do derodiranja vrednosti, odnosno kada dolazi do pada
stvorene dodate vrednosti u odnosu na prethodno posmatrani
period. Ovaj pad ima veću težinu ukoliko su ulaganja u resurse
ostala ista ili su se čak i povećala, jer to ukazuje da investicije
nisu dale pozitivan efekat, tj. da se njima nije upravljalo na
optimalan način. Takva situacija posledično dovodi do pada
efikasnosti korišćenja strateških resursa, što se obično smatra
znakom upozorenja. Ponekad, u slučaju većih ulaganja, pad
efikasnosti strateških resursa u stvaranju dodate vrednosti
može biti opravdan, ali ta situacija ne bi trebalo da traje duže
od godinu dana, najviše dve, u zavisnosti od vrste ulaganja. U
slučaju privrede AP Vojvodine, uzrok pada ukupne efikasnosti
se nalazi prevenstveno u padu efikasnosti upravljanja intelek‐
tualnim kapitalom, koji se desio uzastopno 2008. i 2009. godi‐
ne. Investicije u ljudski kapital su u 2008. i 2009. godini nasta‐
vile da rastu, dok se vrednost pokazatelja efikasnosti korišće‐
nja ljudskog kapitala smanjivala. To je takođe slučaj i sa struk‐
turalnim kapitalom. Što se tiče fizičkog kapitala, investicije u
ovaj resurs su do 2009. godine kontinuirano rasle, i u poređe‐
nju sa druga dva resursa predstavljaju najveće investicije.
Istovremeno, vrednost pokazatelja efikasnosti upravljanja
ovim resursom (CEE) u toku posmatranog perioda pokazuje
63

naizmeničan rast i pad. Budući da kod ovog resursa ne postoje
dve godine za redom u kojima je zabeležen pad efikasnosti,
moguće je da su periodi pada vrednosti pokazatelja CEE
opravdani i da predstavljaju posledicu odloženih efekata ula‐
ganja u ovaj resurs.
Tokom posmatranog perioda, u skladu sa opisom nivoa
efikasnosti u kontekstu VAIC metode, vrednosti koeficijenta
ukupne efikasnosti korišćenja svih strateških resursa (VAIC) u
toku posmatranog perioda gravitiraju oko vrednosti od 2,00,
što ukazuje da privreda AP Vojvodine obezbeđuje neophodan
minimum za uspešno poslovanje u većini sektora (stvara se
dovoljno vrednosti da se podmire zaposleni, amortizacija,
kamate bankama, porez državi i dividenda vlasnicima). Ove
vrednosti agregatnog koeficijenta VAIC rezultat su pre svega
kontinuirano visoke efikasnosti u korišćenju fizičkog kapitala
koja se odražava u vrednosti indikatora CEE, dok se to u sluča‐
ju vrednosti pokazatelja efikasnosti intelektualnog kapitala
(HCE i SCE) ne može zaključiti, jer se one nalaze ispod nivoa
koji obezbeđuje normalni razvoj. Na primer, prosečne vredno‐
sti pokazatelja efikasnosti u upravljanju ljudskim kapitalom se
u toku posmatranog perioda kreću u rasponu od 1,20 do 1,60,
što konkretno znači da je privreda AP Vojvodine od svakog
dinara uloženog u ljudski kapital uspela da povrati svega 20 ili
60 para, odnosno 20 ili 60 procenata uloženog kapitala. To
znači da ljudski kapital ne stvara dovoljno sredstava da oprav‐
da inicijalna ulaganja. S druge strane, dobri rezultati pokazate‐
lja profitabilnosti uposlenog fizičkog kapitala ROA i ROE, koji se
prirodno nalaze u korelaciji sa pokazateljem efikasnosti fizičkog
kapitala, potvrđuju značaj efikasnog upravljanja ovim strateškim
resursom u podizanju nivoa ukupne efikasnosti, odnosno podi‐
zanju vrednosti agregatnog koeficijenta VAIC (vidi sliku 4).
64

Slika 4. Kretanje pokazatelja ROA i ROE
0,140
0,120
0,100
0,080
0,060 PROSEK ROA

PROSEK ROE
0,040
0,020
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK ROA 0,039 0,040 0,058 0,041 0,035
PROSEK ROE 0,108 0,118 0,123 0,120 0,116

Budući da su se posledice nedavne ekonomske krize
reflektovale u zamiranju privrednih aktivnosti, suzdržavanju
od daljnjeg investiranja, otežanom pristupu kapitalu, tj. velikoj
opreznosti finansijskih institucija u odobravanju pozajmica i
padu opšteg standarda i potrošnje, pad dodate vrednosti priv‐
rede AP Vojvodine u 2008. i 2009, kao rezultat pre svega pada
tražnje pa samim tim i prihoda, jednim delom može biti i pos‐
ledica negativnih efekata ekonomske krize.
5. 1. Sektorska analiza
U ovom delu prezentovani su rezultati privrednih sektora
AP Vojvodine u efikasnosti korišćenja strateških resursa.
Podaci su obrađeni po starom sistemu klasifikacije delatnosti
na nivou sektora, odnosno privrednih oblasti, koji je važio do
2009. godine. Od ukupno četrnaest sektora, analizom je obu‐
hvaćeno osam sektora koji zajedno stvaraju više od 96% doda‐
te vrednosti u privredi AP Vojvodine. Iz analize je izostavljeno
6 sektora koji zajedno u ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti
imaju učešće manje od 4% a to su: ostale komunalne, društve‐
ne i lične uslužne delatnosti; državna uprava i odbrana; obra‐
zovanje; zdravstveni i socijalni rad; finansijsko posredovanje;
hoteli i restorani.
65

5. 2. Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribarstvo
Sektor poljoprivrede je u ukupno stvorenoj dodatoj vre‐
dnosti tokom posmatranog perioda učestvovao u 2005. sa
11,28%, u 2006. sa 10,93%, u 2007. sa 10,67%, u 2008. sa
8,71% i u 2009. sa 6,82%. Ovo ukazuje na trend kontinuiranog
pada učešća ovog sektora u ukupno stvorenoj dodatoj vredno‐
sti privrede AP Vojvodine. Tokom posmatranog perioda, zna‐
čajniji rast dodate vrednosti u ovom sektoru zabeležen je jedi‐
no 2006. godine, kada je ona u odnosu na prethodnu godinu
porasla za 33%. U 2007. godini zabeležen je njen rast od svega
8%, pri čemu se, uzimajući u obzir realnu stopu inflacije u toj
godini, taj rast gotovo poništava. U 2008. i 2009. godini, sektor
poljoprivrede je zabeležio snažan pad dodate vrednosti, odno‐
sno dodata vrednost je u odnosu na prethodnu godinu sma‐
njena za 20% i 32% respektivno. Od 1.490 preduzeća, koliko
ih je u ovom sektoru poslovalo, u 2005. godini, 676 je stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, 636 je ostvarilo doda‐
tu vrednost ispod milion dinara, dok 178 nije stvorilo dodatu
vrednost. Od 1.627 preduzeća, koliko ih je u 2006. poslovalo u
ovom sektoru, 747 je stvorilo dodatu vrednost veću od milion
dinara, 448 je proizvelo dodatu vrednost u iznosu manjem od
milion dinara, dok dodatu vrednost nije stvorilo 432 preduze‐
ća. U 2007. godinu u ovom sektoru je poslovalo 1.641 predu‐
zeće. Od tog broja 856 je stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, 451 manju od milion dinara, dok 334 nije stvo‐
rilo dodatu vrednost. U 2008. godini u ovom sektoru je poslo‐
valo 1.830 preduzeća, od čega je 932 stvorilo dodatu vrednost
veću od milion dinara, 451 manju od milion dinara, dok 447
nije stvorilo dodatu vrednost. U 2009. godini, od ukupno 1.794
preduzeća, 911 je stvorilo dodatu vrednost veću od milion
dinara, 437 manju od milion dinara, dok 446 nije stvorilo
dodatu vrednost.
66

Tabela 10. Prihod, profit i dodata vrednost sektora poljoprivrede,
šumarstva, lova i ribarstva privrede AP Vojvodine
Dodata % Ukupni % %
Godina Neto dobit
vrednost promena prihod promena promena
2005 17.920.133 95.590.747 3.295.340
2006 24.011.816 33,99% 127.395.665 33,27% 7.423.677 125,28%
2007 26.075.713 8,60% 151.544.728 18,96% 8.896.884 19,84%
2008 20.838.546 -20,08% 173.200.721 14,29% 6.184.781 -30,48%
2009 14.088.990 -32,39% 161.311.165 -6,86% 5.672.771 -8,28%
Ukupan prihod je do 2009. godine beležio kontinuirani
rast, kada je u odnosu na prethodnu godinu smanjen za 3,43%.
Neto dobit se u 2008. godini, u odnosu na prethodnu, smanjila
za 30,48%, a u 2009. za dodatnih 8,28%.
Slika 5. Kretanje ukupno stvorenog prihoda,
dobiti i dodate vrednosti sektora poljoprivrede, šumarstva,
lova i ribarstva privrede AP Vojvodine
200.000.000
180.000.000
160.000.000
140.000.000
120.000.000
Ukupni prihod
100.000.000
Neto dobit
80.000.000 VA
60.000.000
40.000.000
20.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Što se tiče investicija u ljudski kapital, one u toku posma‐
tranog perioda beleže naizmeničan rast i pad. Investicije u
strukturalni kapital su rasle do 2008. godine, kada započinje
67

trend njihovog snažnog pada, odnosno u 2008. godini ulaganja
u ovaj resurs smanjena su za 74%, dok ih u 2009. godini nije ni
bilo. Investicije u fizički kapital pokazuju najmanji stepen vola‐
tilnosti, odnosno one su u toku celog posmatranog perioda,
osim u 2007. godini, beležile skroman, ali kontinuirani rast.
sektora poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva AP Vojvodine
Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 17.920.133 14.700.621 3.219.512 89.976.610
2006 24.011.816 33,99% 16.757.097 13,99% 7.254.719 125,34% 92.810.972 3,15%
2007 26.075.713 8,60% 16.693.267 -0,38% 9.382.446 29,33% 91.885.849 -1,00%
2008 20.838.546 -20,08% 18.385.633 10,14% 2.452.913 -73,86% 96.656.308 5,19%
2009 14.088.990 -32,39% 17.280.043 -6,01% 0 -100,00% 106.570.224 10,26%
Slika 6. Kretanje ukupnih investicija u ljudski, strukturalni i fizički
kapital u sektoru poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva
120.000.000
100.000.000
80.000.000
60.000.000
VA
40.000.000
HC
SC
20.000.000
CE
-20.000.000
2005 2006 2007 2008 2009
VA 17.920.133 24.011.816 26.075.713 20.838.546 14.088.990
HC 14.700.621 16.757.097 16.693.267 18.385.633 17.280.043
SC 3.219.512 7.254.719 9.382.446 2.452.913 -3.191.053
CE 89.976.610 92.810.972 91.885.849

96.656.308 106.570.224
U odnosu na godišnje proseke VAIC koeficijenata na

nivou privrede Vojvodine, vrednosti VAIC koeficijenta ovog
sektora se sve vreme tokom posmatranog perioda nalaze zna‐
68

čajno ispod proseka za celu privredu. U odnosu na ostale sek‐
tore, ovaj sektor je tokom posmatranog perioda po stepenu
efikasnosti korišćenja strateških resursa bio na predzadnjem
ili poslednjem mestu (vidi prilog 11).
Slika 7. Kretanje prosečnih vrednosti svih pokazatelja VAIC
sektora poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva
2,500
2,000
1,500
1,000
PROSEK HCE
PROSEK SCE
0,500
PROSEK CEE
PROSEK VAIC
0,000
-0,500
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,219 1,433 1,562 1,133 0,815
PROSEK SCE 0,180 0,302 0,360 0,118 -0,226
PROSEK CEE 0,199 0,259 0,284 0,216 0,132
PROSEK VAIC 1,598 1,994 2,206 1,467 0,721

Vrednost koeficijenta efikasnosti korišćenja ljudskog
kapitala je do 2007. godine beležila skroman rast, da bi u
2008. i 2009. godini efikasnost upravljanja ljudskim kapitalom
počela značajno da se smanjuje. U 2008. godini svaki dinar
uložen u ljudski kapital uspeo je da donese svega 13 para, dok
u 2009. godini, vrednost HCE pokazatelja ukazuje da sektor
poljoprivrede nije uspeo da stvori dovoljno sredstava da
pokrije ni inicijalna ulaganja u ljudski kapital. Što se tiče druge
komponente intelektualnog kapitala, odnosno strukturalnog
kapitala, pad efikasnosti kod ovog resursa je još drastičniji.
Vrednost pokazatelja efikasnosti upravljanja strukturalnim
kapitalom (SCE) je u 2008. smanjena za 67%, da bi u 2009.
godini ovaj pokazatelj dobio negativan predznak. To znači da
69

ovaj strateški resurs ne samo što nije stvarao vrednost, već je
suprotno od toga derodirao. Što se tiče efikasnosti upravljanja
fizičkim kapitalom, ni ona se ne nalazi na zavidnijem nivou i
takođe je u 2008. i 2009. zabeležila značajniji pad od 33% i
50% respektivno. Generalno gledano, rezultati pokazuju da se
efikasnost upravljanja strateškim resursima u ovom sektoru
nalazi na vrlo zabrinjavajućem nivou i to pre svega zahvaljuju‐
ći neefikasnosti resursa intelektualnog kapitala.
Tabela 12. Prosečne vrednosti VAIC pokazatelja efikasnosti
poslovanja sektora poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva AP
Vojvodine
% % % %
2005 1,219 0,180 0,199 1,598
2006 1,433 17,55% 0,302 68,17% 0,259 29,90% 1,994 24,78%
2007 1,562 9,01% 0,360 19,09% 0,284 9,69% 2,206 10,63%
2008 1,133 -27,44% 0,118 -67,29% 0,216 -24,03% 1,467 -33,50%
2009 0,815 -28,06% -0,226 -292,42% 0,132 -38,68% 0,721 -50,84%
Od ukupnog broja preduzeća koja su u okviru ovog sek‐
tora ostvarila dodatu vrednost veću od milion dinara kontinui‐
rano se ističe jedno preduzeće, a to je preduzeće JP „Vojvodina
šume“.
5. 3. Vađenje rude i kamena

Sektor vađenja rude i kamena je u ukupno stvorenoj
dodatoj vrednosti tokom posmatranog perioda učestvovao u
2005. sa 14,45%, u 2006. sa 12%, u 2007. sa 11,93%, u 2008.
sa 7,25%, a u 2009. ovaj sektor nije stvorio dodatu vrednost.
Sam sektor je od 2005. do 2007. godine beležio skroman, ali
kontinuirani rast dodate vrednosti, da bi u 2008. godini došlo
do njenog pada za 47% u odnosu na prethodnu godinu, dok u
70

2009. godini ovaj sektor nije stvorio dodatu vrednost. Od 25
preduzeća koliko ih je u 2005. godini poslovalo u ovom sekto‐
ru, 10 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost, 10 je stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, a 5 je proizvelo dodatu
vrednost ispod milion dinara. Od 31 preduzeća, koliko ih je u
2006. poslovalo u ovom sektoru, 14 nije stvorilo dodatu vred‐
nost, 13 preduzeća je proizvelo dodatu vrednost veću od mili‐
on dinara, dok je 5 preduzeća stvorilo dodatu vrednost u izno‐
su manjem od milion dinara. U 2007. godini u ovom sektoru je
poslovalo 35 preduzeća. Od tog broja 19 preduzeća je stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, 5 preduzeća dodatu
vrednost manju od milion dinara, dok 11 preduzeća nije stvo‐
rilo dodatu vrednost. U 2008. godini u ovom sektoru je poslo‐
valo 40 preduzeća, od čega je 19 preduzeća stvorilo dodatu
vrednost veću od milion dinara, 2 manju od milion dinara, dok
19 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost. U 2009. godini, od
ukupno 40 preduzeća, 15 je stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, 3 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju
od milion dinara, dok 22 preduzeća nije stvorilo dodatu vred‐
nost.
Tabela 13. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost u sektoru
vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
Dodata % Ukupni % %
Godina Neto dobit
2005 22.945.797 281.807.673 6.291.228
2006 26.434.435 15,20% 283.189.896 0,49% 7.025.929 11,68%
2007 29.142.736 10,25% 270.380.010 -4,52% 8.168.576 16,26%
2008 17.349.769 -40,47% 323.119.227 19,51% 54.881 -99,33%
2009 0 -100,00% 137.737.758 -57,37% 21.877 -60,14%
Ukupan prihod ovog sektora je pored relativno kontinui‐
ranog rasta u periodu od 2005. do 2008, u 2009. godini zabe‐
ležio snažan pad od čak ‐57,37%. Uočljiv je i snažan pad neto
71

dobiti i to u 2008. godini, a za ‐99,33% i u 2009. godini za ‐
60,14%.
vrednosti sektora vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
350.000.000
300.000.000
250.000.000
200.000.000
Ukupni prihod
Neto dobit
150.000.000
VA
100.000.000
50.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Što se tiče investicija u intelektualni kapital, one su do
2008. beležile kontinuirani rast, kada je došlo do njihovog
smanjenja u odnosu na 2007. godinu, u slučaju ljudskog kapi‐
tala za 3%, dok je u slučaju strukturalnog kapitala njihov pad
bio drastičniji, odnosno iznosio je ‐80%. U 2009. godini došlo
je do ponovnog rasta ulaganja u ljudski kapital (za 39%), dok
je investiranje u strukturalni kapital potpuno zamrlo. Što se
tiče ulaganja u fizički kapital (CE), ona pokazuju trend konti‐
nuiranog rasta sve do 2009. godine, kada je, u odnosu na pret‐
hodnu godinu, zabeležen pad od ‐14%.
72

sektora vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 22.945.797 11.367.919 11.577.878 24.113.462
2006 26.434.435 15,20% 12.714.601 11,85% 13.719.834 18,50% 88.592.586 267,40%
2007 29.142.736 10,25% 14.858.680 16,86% 14.284.056 4,11% 88.939.247 0,39%
2008 17.349.769 -40,47% 14.548.304 -2,09% 2.801.465 -80,39% 103.139.199 15,97%
2009 0 -100,00% 20.230.160 39,06% 0 0,00% 89.142.122 -13,57%
kapital sektora vađenja rude i kamena
120.000.000
100.000.000
80.000.000
60.000.000
VA
HC
40.000.000 SC
CE
20.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 22.945.797 26.434.435 29.142.736 17.349.769 0
HC 11.367.919 12.714.601 14.858.680 14.548.304 20.230.160
SC 11.577.878 13.719.834 14.284.056 2.801.465 0
CE 24.113.462 88.592.586 88.939.247

103.139.199 89.142.122
U odnosu na prosek VAIC koeficijenata za celu privredu

Vojvodine u posmatranom petogodišnjem periodu, ovaj sektor
beleži natprosečnu vrednost VAIC koeficijenta sve do 2008.
godine, kada vrednost ovog koeficijenta pada ispod proseka na
nivou cele privrede Vojvodine, pri čemu je nivo ukupne efika‐
snosti upravljanja strateškim resursima u ovom sektoru pao, u
odnosu na prethodnu godinu, za 49%. Konačno, u 2009. godini
ovaj sektor nije stvorio dodatu vrednost, tako da i nije bilo
osnova za izvođenje pokazatelja efikasnosti. Na ovakav krajnji
ishod, u smislu derodiranja vrednosti je, istorijski posmatrano,
73

upozoravao i trend kretanja vrednosti pokazatelja VAIC ovog
sektora u odnosu na druge sektore. Naime, sektor vađenja
rude i kamena je po stepenu ukupne efikasnosti upravljanja
strateškim resursima (VAIC) 2005. godine bio na prvom mes‐
tu, potom se 2006. našao na trećem mestu, 2007. na četvrtom
mestu, 2008. na sedmom mestu, da bi 2009. zauzeo poslednje
mesto, i to kao jedini sektor koji nije pokazao sposobnost stva‐
ranja dodate vrednosti.
sektora vađenja rude i kamena
4,000
3,500
3,000
2,500
2,000
PROSEK HCE
1,500 PROSEK SCE

PROSEK CEE
1,000 PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 2,018 2,079 1,961 1,193 0,000
PROSEK SCE 0,505 0,519 0,490 0,161 0,000
PROSEK CEE 0,952 0,298 0,328 0,168 0,000
PROSEK VAIC 3,475 2,896 2,779 1,522 0,000

Efikasnost ljudskog i strukturalnog kapitala je u ovom
sektoru počela da beleži kontinuiran i to snažan pad od 2007.
godine. Upravo je pad efikasnosti upravljanja intelektualnim
kapitalom presudno uticao na pad ukupne efikasnosti strateš‐
kih resursa. To je jasno uočljivo po poklapanju kretanja krive
efikasnost ljudskog kapitala (HCE) i ukupne efikasnost (VAIC)
što se može videti na slici 10.
74

poslovanja sektora vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
% % % %
2005 2,018 0,505 0,952 3,475
2006 2,079 3,00% 0,519 2,86% 0,298 -68,64% 2,896 -16,64%
2007 1,961 -5,66% 0,490 -5,56% 0,328 9,82% 2,779 -4,05%
2008 1,193 -39,20% 0,161 -67,06% 0,168 -48,66% 1,522 -45,23%
2009 0,000 -100,00% 0,000 -100,00% 0,000 -100,00% 0,000 -100,00%
Preduzeće sa najvećim učešćem u ukupno stvorenoj

dodatoj vrednosti u ovom sektoru, zaključno sa 2007. godi‐
nom, je „NIS“ AD Novi Sad, koje je u 2005. godini stvorilo
22.719.180.000 dinara, odnosno 99% ukupno stvorene dodate
vrednosti od strane ovog sektora. U 2006. godini učešće ovog
preduzeća u sektorskoj ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti
iznosilo je 98% (25.989.780.000 dinara), u 2007. godini izno‐
silo je 97% (28.638.707.000 dinara). Tokom 2008. i 2009.
godine ovo preduzeće je u bilansnim izveštajima beležilo gubi‐
tke, što je posledica procesa njegovog restruktuiranja nakon
privatizacije. Tranzicioni period ovog preduzeća je sasvim
sigurno presudno uticao na loše performanse efikasnosti sek‐
tora vađenja rude i kamena tokom 2008. i 2009. godine. Već u
2010. preduzeće „NIS“ je stvorilo profit u iznosu od
16.735.903.000 dinara i dodatu vrednost u iznosu od
42.050.332.000 dinara.
5. 4. Prerađivački sektor
Prerađivački sektor je u ukupno stvorenoj dodatoj vred‐
nosti tokom posmatranog perioda učestvovao u 2005. godini
sa 33%, u 2006. sa 36%, u 2007. sa 34%, u 2008. sa 37%, i u
2009. sa 41%. Ovaj sektor se po veličini učešća u ukupno stvo‐
renoj dodatoj vrednosti u toku posmatranog perioda kontinui‐
rano nalazi na prvom mestu. Takođe, u poređenju sa drugim
75

sektorima, u ovom sektoru se nalazi i najveći broj preduzeća.
Prerađivačka industrija je od 2005. do 2008. godine beležila
kontinuiran rast dodate vrednosti, da bi u 2009. godini došlo
do njenog smanjenja u odnosu na prethodnu godinu za 4,96%.
Od ukupnog broja preduzeća u 2005. godini (3.655), 1.446
preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost, 1.512 je stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, dok je 697 preduzeća
stvorilo dodatu vrednost ispod ovog iznosa. Od 3.943 predu‐
zeća, koliko ih je u 2006. poslovalo u ovom sektoru, 1.491 pre‐
duzeće nije stvorilo dodatu vrednost, dok je 1.778 preduzeća
stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, a 674 je stvo‐
rilo dodatu vrednost ispod ovog iznosa. U 2007. godinu u
ovom sektoru je poslovalo 4.205 preduzeća. Od tog broja
1.470 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost, dok je dodatu
vrednost veću od milion dinara stvorilo 2.122 preduzeća, a
dodatu vrednost ispod ovog iznosa 613 preduzeća. U 2008.
godini u ovom sektoru je poslovalo 4.771 preduzeće, od čega
1.929 nije stvorilo dodatu vrednost, 2.180 je stvorilo dodatu
vrednost veću od milion dinara, dok je 662 stvorilo dodatu
vrednost manju od ovog iznosa. U 2009. godini, od ukupno
4.916 preduzeća, 2.255 nije je stvorilo dodatu vrednost, 2.065
je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, dok je 596
stvorilo dodatu vrednost ispod milion dinara.
Tabela 16. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost u
prerađivačkoj industriji privrede AP Vojvodine
Dodata % Ukupni % %
Neto dobit
52.639.923 347.285.364 16.941.411
81.034.311 53,94% 437.458.852 25,97% 25.054.715 47,89%
84.101.788 3,79% 500.907.511 14,50% 33.833.166 35,04%
88.697.515 5,46% 587.389.144 17,26% 35.567.311 5,13%
84.300.211 -4,96% 532.768.857 -9,30% 33.073.030 -7,01%
76

Što se tiče ukupno stvorenog prihoda, prerađivačka indu‐
strija do 2008. godine beleži kontinuirani rast, da bi u 2009.
godini, u poređenju sa prethodnom godinom, došlo do sma‐
njenja prihoda za ‐9,30%. Slično važi i za trend kretanja neto
dobiti, koji karakteriše kontinuirani rast sve do 2008, kada
2009. godine dolazi do njenog pada i to za ‐7,01%. Može se
generalno konstatovati da je prerađivačka industrija osetila
efekte svetske ekonomske krize tek u 2009. godini, kada je
došlo do blažeg pada analiziranih parametara.
Slika 11. Kretanje ukupnog prihoda, dobiti i dodate vrednosti
prerađivačkog sektora privrede AP Vojvodine
700.000.000
600.000.000
500.000.000
400.000.000
Ukupni prihod
Neto dobit
300.000.000
VA
200.000.000
100.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Što se tiče investicija u intelektualni kapital, investicije u
ljudski kapital (HC) beleže kontinuirani rast sve do 2009.
godine, kada je došlo do neznatnog smanjenja ulaganja u ovaj
strateški resurs. Investicije u strukturalni kapital beleže pad
od 2007. do 2009. godine, kada je došlo do njihovog gotovo
neznatnog rasta u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče
investicija prerađivačkog sektora u fizički kapital one beleže
kontinuirani rast sve do 2009. godine, kada je došlo do njiho‐
vog smanjenja u odnosu na 2008. godinu za 3%.
77

Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 52.639.923 46.620.988 6.018.935 162.606.253
2006 81.034.311 53,94% 55.572.134 19,20% 25.462.177 323,03% 181.607.075 11,69%
2007 84.101.788 3,79% 61.295.307 10,30% 22.806.481 -10,43% 195.980.863 7,91%
2008 88.697.515 5,46% 69.389.680 13,21% 19.307.835 -15,34% 209.896.471 7,10%
2009 84.300.211 -4,96% 64.880.126 -6,50% 19.420.085 0,58% 203.556.815 -3,02%
Slika 12. Kretanje ukupnih investicija u ljudski, strukturalni i
fizički kapital prerađivačkog sektora privrede AP Vojvodine
250.000.000
200.000.000
150.000.000
VA
100.000.000 HC
SC
CE
50.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 52.639.923 81.034.311 84.101.788 88.697.515 84.300.211
HC 46.620.988 55.572.134 61.295.307 69.389.680 64.880.126
SC 6.018.935 25.462.177 22.806.481 19.307.835 19.420.085
CE 162.606.253 181.607.075 195.980.863

209.896.471 203.556.815
U odnosu na prosek VAIC pokazatelja za celu privredu

Vojvodine u posmatranom petogodišnjem periodu, vrednosti
VAIC pokazatelja ovog sektora su se samo u 2006. godini nala‐
zile iznad proseka za celu privredu Vojvodine. Tada je došlo do
snažnog povećanja efikasnosti svih strateških resursa i to za
42%. Potom je 2007. i 2008. godine došlo do pada ukupne efi‐
kasnosti (VAIC) za 6,59% i 7,42% respektivno. U 2009. godini
prerađivači sektor je zabeležio blago povećanje efikasnosti u
78

odnosu na 2008. godinu za 1,32%. Najveći pad efikasnosti je
zabeležen kod pokazatelja strukturalnog kapitala, mada zabri‐
njava i kontinuirani pad efikasnosti upravljanja fizičkim kapi‐
talom (vidi tabelu 18).
2,500
2,000
1,500
PROSEK HCE
1,000 PROSEK SCE
PROSEK CEE
PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,129 1,458 1,372 1,278 1,299
PROSEK SCE 0,114 0,314 0,271 0,218 0,230
PROSEK CEE 0,324 0,446 0,429 0,423 0,414
PROSEK VAIC 1,567 2,219 2,072 1,919 1,944

poslovanja prerađivačkog sektora privrede AP Vojvodine
% % % %
2005 1,129 0,114 0,324 1,567
2006 1,458 29,15% 0,314 174,80% 0,446 37,83% 2,219 41,57%
2007 1,372 -5,91% 0,271 -13,70% 0,429 -3,83% 2,072 -6,59%
2008 1,278 -6,84% 0,218 -19,73% 0,423 -1,53% 1,919 -7,42%
2009 1,299 1,65% 0,230 5,83% 0,414 -2,00% 1,944 1,32%
Kao što je ranije napomenuto, u ovom sektoru posluje

najveći broj preduzeća, pri čemu u njemu posluje i najveći broj
velikih preduzeća privrede Vojvodine, odnosno onih s priho‐
dom većim od deset miliona evra i aktivom većom od pet mili‐
ona evra. Od 2005. godine broj velikih preduzeća koja su stvo‐
rila dodatu vrednost veću od milijardu dinara kontinuirano se
79

povećavao, odnosno od 10 takvih preduzeća u 2005. godine
njihov broj se u 2009. popeo na 18. Preduzeće „Hemofarm“ AD
Vršac u toku posmatranog petogodišnjeg perioda kontinuira‐
no je na prvom mestu po veličini stvorene dodate vrednosti,
pri čemu pokazuje i visoku efikasnost u upravljanju svojim
strateškim sredstvima. U okviru posmatranog petogodišnjeg
perioda, prosečna vrednost agregatnog pokazatelja VAIC ovog
preduzeća je oko 3,00, što znači da je ovo preduzeće u proseku
tokom posmatranog petogodišnjeg perioda na svaki dinar ulo‐
žen u svoje strateške resurse proizvelo 2 dinara nove vrednos‐
ti, odnosno 200% inicijalnih investicija.
5. 5. Trgovina na veliko i malo, opravka

motornih vozila i predmeta za
ličnu upotrebu i domaćinstvo
U 2005. godini učešće sektora trgovine je u ukupno stvo‐
renoj dodatoj vrednosti privrede Vojvodine iznosilo 12%, u
2006. iznosilo je 14%, u 2007. iznosilo je 17%, u 2008. iznosilo
je 16,71%, a u 2009. učešće ovog sektora iznosilo je 16,62%.
Trend kretanja dodate vrednosti ovog sektora pokazuje da je
on beležio kontinuiran rast sve do 2008. godine, kada se doda‐
ta vrednost ovog sektora smanjila u odnosu na prethodnu
godinu za skoro 4%, da bi u 2009. godini bio zabeležen njen
još veći pad i to za 14%. Od ukupnog broja preduzeća u 2005.
godini (7.787), 3.480 nije stvorilo dodatu vrednost. 2.370 pre‐
duzeća je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, a
1.937 je stvorilo dodatu vrednost ispod ovog iznosa. Od 8.529
preduzeća, koliko ih je u 2006. godini poslovalo u ovom sekto‐
ru, 3.808 nije stvorilo dodatu vrednost, 2.832 je stvorilo doda‐
tu vrednost veću od milion dinara, dok je 1.883 stvorilo doda‐
tu vrednost u iznosu manjem od milion dinara. U 2007. godini
u ovom sektoru je poslovalo 8.870 preduzeća. Od tog broja
80

3.437 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost. Dodatu vred‐
nost veću od milion dinara je stvorilo 3.620 preduzeća, dok je
1.813 preduzeća stvorilo dodatu vrednost manju od milion
dinara. U 2008. godini u ovom sektoru je poslovalo 10.035
preduzeća, od čega 4.385 preduzeća nije stvorilo dodatu vred‐
nost, 3.833 je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara,
a 1.817 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od milion
dinara. U 2009. godini, od ukupno 10.140 preduzeća, 4.816
preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost, 3.537 je stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, a 1.787 preduzeća je
stvorilo dodatu vrednost manju od milion dinara. Pored pre‐
rađivačkog sektora, ovo je drugi sektor po broju preduzeća, s
tim što on po sistemu klasifikacije obuhvata i mala preduzeća
koja se bave uslugama popravke stvari za ličnu upotrebu i
domaćinstvo, kao i popravkom motornih vozila. Upravo ova
preduzeća većim delom spadaju u grupu preduzeća sa malim
iznosom stvorene dodate vrednosti i u grupu preduzeća koja
nisu stvorila dodatu vrednost.
Što se tiče ukupnog prihoda, sektor trgovine je beležio
kontinuiran rast sve do 2009. godine, kada se ukupan prihod,
u odnosu na prethodnu godinu, neznatno smanjio za ‐1,25%.
Neto dobit beleži rast sve do 2008, kada, u odnosu na pretho‐
dnu godinu, dolazi do njenog smanjenja za ‐3,11%. Ovaj trend
se nastavio i u 2009. godini, kada je zabeležen još snažniji pad
dodate vrednosti u odnosu na prethodnu godinu, koji je izno‐
sio ‐21,89%.
81

Tabela 19. Prihod, profit i dodata vrednost sektora trgovine
privrede AP Vojvodine
Dodata % Ukupni % %
Godina Neto dobit
2005 19.497.302 242.128.749 7.383.392
2006 30.355.278 55,69% 327.361.415 35,20% 14.433.551 95,49%
2007 41.529.562 36,81% 424.000.252 29,52% 20.365.119 41,10%
2008 39.967.286 -3,76% 501.278.780 18,23% 19.732.390 -3,11%
2009 34.340.660 -14,08% 495.017.475 -1,25% 15.413.196 -21,89%
vrednosti sektora trgovine privrede AP Vojvodine
600.000.000
500.000.000
400.000.000
Ukupni prihod
300.000.000
Neto dobit
VA
200.000.000
100.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Što se tiče investicija u intelektualni kapital (SC), one su u
slučaju ljudskog kapitala tokom posmatranog petogodišnjeg
perioda beležile kontinuiran rast, dok su investicije u struktu‐
ralni kapital u 2008. i 2009. godini zabeležile pad u odnosu na
prethodni period za 25% i 38%. Investicije u fizički kapital
tokom posmatranog perioda beleže kontinuiran rast, koji je
bio najveći u 2006. godini i iznosio je 59%.
82

fizički kapital sektora trgovine privrede AP Vojvodine
60.000.000
50.000.000
40.000.000
30.000.000
VA
HC
20.000.000 SC
CE
10.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 19.497.302 30.355.278 41.529.562 39.967.286 34.340.660
HC 12.419.638 15.470.471 19.674.532 23.724.792 24.255.844
SC 7.077.664 14.884.807 21.855.030 16.242.494 10.084.816
CE 27.241.898 43.296.829 49.016.413 51.721.681 56.612.125

sektora trgovine privrede AP Vojvodine
Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 19.497.302 12.419.638 7.077.664 27.241.898
2006 30.355.278 55,69% 15.470.471 24,56% 14.884.807 110,31% 43.296.829 58,93%
2007 41.529.562 36,81% 19.674.532 27,17% 21.855.030 46,83% 49.016.413 13,21%
2008 39.967.286 -3,76% 23.724.792 20,59% 16.242.494 -25,68% 51.721.681 5,52%
2009 34.340.660 -14,08% 24.255.844 2,24% 10.084.816 -37,91% 56.612.125 9,46%
U odnosu na prosek VAIC koeficijenata za celu privredu
Vojvodine u posmatranom periodu, prosečne vrednosti agre‐
gatnog koeficijenta VAIC, kao i njegovih zasebnih komponenti
(HCE, SCE, CEE), kod ovog sektora su se u toku posmatranog
perioda sve vreme nalazile iznad prosečnih vrednosti za celu
privredu Vojvodine.
83

Slika 16. Kretanje prosečnih vrednosti svih pokazatelja VAIC‐a
sektora trgovine privrede
4,000
3,500
3,000
2,500
2,000
PROSEK HCE
1,500 PROSEK SCE

PROSEK CEE
1,000 PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,570 1,962 2,111 1,685 1,416
PROSEK SCE 0,363 0,490 0,526 0,406 0,294
PROSEK CEE 0,716 0,701 0,847 0,773 0,607
PROSEK VAIC 2,649 3,154 3,484 2,864 2,316

Kod ovog sektora je od 2008. godine došlo da pada vred‐
nosti svih VAIC pokazatelja efikasnosti, što se nastavilo i u
2009. godini (vidi sliku 16). Najveći pad efikasnosti zabeležen
je kod ljudskog i strukturalnog kapitala, što je još alarmantnije
ukoliko se uzme u obzir da je, pored kontinuiranog rasta inve‐
sticija u ljudski kapital ovaj sektor tek u 2007. godini, postigao
efikasnost ljudskog kapitala nešto malo više iznad vrednosti
od 2,00, kada je na svaki uloženi dinar ljudski kapital stvarao
još jedan dinar dodate vrednosti. Međutim, u 2008. i 2009.
godini investicije u ovaj resurs su nastavile da rastu, dok je
njegova efikasnost kontinuirano padala, što govori o padu efi‐
kasnosti upravljanja ljudskim kapitalom u ovom sektoru.
poslovanja sektora trgovine privrede AP Vojvodine
% % % %
2005 1,570 0,363 0,716 2,649
2006 1,962 24,99% 0,490 35,08% 0,701 -2,04% 3,154 19,07%
2007 2,111 7,58% 0,526 7,32% 0,847 20,85% 3,484 10,49%
2008 1,685 -20,19% 0,406 -22,78% 0,773 -8,80% 2,864 -17,81%
2009 1,416 -15,96% 0,294 -27,74% 0,607 -21,50% 2,316 -19,13%
84

Za razliku od 2005. godine, kada je u ovom sektoru samo
jedno preduzeće stvorilo dodatu vrednost veću od milijardu
dinara, u 2008. i 2009. godini u proseku tri preduzeća proiz‐
vode iznose dodate vrednosti veće od milijardu dinara, pri
čemu su se neka preduzeća našla ispod te granice, a neka je
prelazila. Na primer, preduzeće „M‐Rodić“ DOO je do 2008.
bilo prvo na listi po veličini stvorene dodate vrednosti, da bi u
2009. godini ispalo iz grupe preduzeća koja stvaraju dodatu
vrednost veću od milijardu dinara. U 2009. godini prvo je pre‐
duzeće „Mercator‐S“ DOO Novi Sad sa dodatom vrednošću od
4.467.415.000 dinara i „Univerexport“ sa dodatom vrednošću
od 1.018.513.000 dinara.
5. 6. Saobraćaj, skladištenje i veze

Sektor saobraćaja, skladištenja i veza je u 2005. godini
učestvovao u ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti sa 7,71%, u
2006. godini sa 5,69%, u 2007. godini sa 7,38%, u 2008. godini
sa 6,87%, dok je u 2009. godini ovaj sektor imao učešće u uku‐
pno stvorenoj dodatoj vrednosti od 8,58% kada se na rang‐
lestvici po veličini dodate vrednosti popeo na treće mesto,
odmah ispod prerađivačkog sektora i sektora trgovine.
Sam sektor je u posmatranom petogodišnjem periodu do
2008. godine beležio kontinuiran rast dodate vrednosti, kada
je zabeležen njen pad od skoro 9% u odnosu na prethodnu
godinu. U 2009. godini dodata vrednost, u odnosu na 2008.
godinu, porasla je za 7,79%, što nije bilo dovoljno da dostigne
iznos iz 2007. godine. U 2005. godini u okviru ovog sektora
poslovalo je 1.050 preduzeća, od čega 373 preduzeća nije
stvorilo dodatu vrednost. Od ukupnog broja preduzeća koja su
stvorila dodatu vrednost (677), 393 je stvorilo dodatu vred‐
nost veću od milion dinara, dok je 284 stvorilo dodatu vred‐
85

nost ispod ovog iznosa. Od 1.239 preduzeća, koliko ih je u
2006. poslovalo u ovom sektoru, 433 preduzeća nije stvorilo
dodatu vrednost, 510 je stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, dok je 296 preduzeća stvorilo dodatu vrednost
ispod ovog iznosa. U 2007. godini u ovom sektoru je poslovalo
1.328 preduzeća. Od tog broja 414 preduzeća nije stvorilo
dodatu vrednost, 636 je stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, dok je 278 preduzeća stvorilo dodatu vrednost
manju od milion dinara. U 2008. godini u ovom sektoru je pos‐
lovalo 1.589 preduzeća, od čega 524 preduzeća nije stvorilo
dodatu vrednost, 729 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost
veću od milion dinara, dok je 336 preduzeća stvorilo dodatu
vrednost ispod ovog iznosa. U 2009. godini, od ukupno 1.654
preduzeća, 619 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost, 716
preduzeća je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara,
dok je 319 preduzeća stvorilo dodatu vrednost manju od mili‐
on dinara. Pored činjenice da je u toku posmatranog petogodi‐
šnjeg perioda u ovom sektoru zabeležen kontinuiran rast broja
preduzeća, koji nije rezultirao i povećanjem ukupne stvorene
dodate vrednosti, štaviše, iznos dodate vrednosti je u 2009.
godini je bio ispod nivoa iz 2007. godine.
Tabela 22. Prihod, profit i dodata vrednost sektora saobraćaja,
skladištenja i veza privrede AP Vojvodine
Dodata Ukupni
Godina % promena % promena Neto dobit % promena
vrednost prihod
2005 12.254.653 54.617.429 4.745.213
2006 12.496.917 1,98% 85.942.864 57,35% 2.054.977 -56,69%
2007 18.029.716 44,27% 97.599.878 13,56% 2.896.090 40,93%
2008 16.441.495 -8,81% 123.490.547 26,53% 2.681.011 -7,43%
2009 17.722.750 7,79% 148.917.060 20,59% 3.177.780 18,53%
Što se tiče ukupnog prihoda, sektor saobraćaja, skladiš‐

tenja i veza je tokom posmatranog perioda zabeležio kontinui‐
86

ran rast. Neto dobit se u 2006. godini, u odnosu na prethodnu
godinu, smanjila za skoro 60%, pri čemu se ovaj sektor ni do
kraja 2009. godine nije vratio na iznos dobiti stvorene u 2005.
godini (vidi tabelu 20).
vrednosti sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP
Vojvodine
160.000.000
140.000.000
120.000.000
100.000.000
Ukupni prihod
80.000.000
Neto dobit
VA
60.000.000
40.000.000
20.000.000
0
2005 2006 2007 2008

2009
Što se tiče investicija u intelektualni i fizički kapital (SC),
one su tokom posmatranog petogodišnjeg perioda u ovom
sektoru beležile kontinuiran rast, osim u slučaju investicija u
strukturalni kapital koje su u 2006. godini smanjene u odnosu
na prethodnu za 28%, a u 2008. godini za 33%.
sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP Vojvodine
Dodata %
Godina % promena HC % promena SC % promena CE
vrednost promena
2005 12.254.653 5.838.298 6.416.355 18.391.445
2006 12.496.917 1,98% 7.863.720 34,69% 4.633.197 -27,79% 20.283.198 10,29%
2007 18.029.716 44,27% 9.312.534 18,42% 8.717.182 88,15% 25.643.117 26,43%
2008 16.441.495 -8,81% 10.563.515 13,43% 5.877.980 -32,57% 26.397.151 2,94%
2009 17.722.750 7,79% 10.949.441 3,65% 6.773.309 15,23% 26.686.267 1,10%
87

U odnosu na prosek VAIC pokazatelja na nivou privrede
Vojvodine, vrednosti svih VAIC pokazatelja ovog sektora se tokom
celog posmatranog perioda nalaze iznad proseka. U 2005. godini
ovaj sektor je bio drugi po efikasnosti korišćenja svih strateških
resursa i prvi po efikasnosti korišćenja intelektualnog kapitala
(vidi prilog 11). U 2006. godini ovaj sektor je po vrednosti VAIC
koeficijenta i po vrednosti koeficijenta efikasnosti korišćenja
intelektualnog kapitala zauzeo peto mesto, a u 2007. godini se
popeo na treće mesto, gde je ostao i 2008. godine. U 2009. godini
rast ukupne efikasnosti, odnosno vrednosti VAIC pokazatelja,
dovodi ovaj sektor na drugo mesto.
fizički kapital sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede
AP Vojvodine
30.000.000
25.000.000
20.000.000
15.000.000
VA
HC
10.000.000 SC
CE
5.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 12.254.653 12.496.917 18.029.716 16.441.495 17.722.750
HC 5.838.298 7.863.720 9.312.534 10.563.515 10.949.441
SC 6.416.355 4.633.197 8.717.182 5.877.980 6.773.309
CE 18.391.445 20.283.198 25.643.117 26.397.151 26.686.267

88

3,500
3,000
2,500
2,000
PROSEK HCE
1,500
PROSEK SCE
PROSEK CEE
1,000
PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 2,099 1,589 1,936 1,556 1,619
PROSEK SCE 0,524 0,371 0,483 0,358 0,382
PROSEK CEE 0,666 0,616 0,703 0,623 0,664
PROSEK VAIC 3,289 2,576 3,123 2,537 2,665

poslovanja sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP
Vojvodine
% % % %
2005 2,099 0,524 0,666 3,289
2006 1,589 -24,29% 0,371 -29,19% 0,616 -7,53% 2,576 -21,67%
2007 1,936 21,83% 0,483 30,41% 0,703 14,12% 3,123 21,22%
2008 1,556 -19,61% 0,358 -26,06% 0,623 -11,41% 2,537 -18,76%
2009 1,619 3,99% 0,382 6,90% 0,664 6,62% 2,665 5,05%
Na slici 19 jasno se vidi da su 2006. i 2008. godina za ovaj
sektor bile kritične, u smislu efikasnosti korišćenja strateških
resursa. Vrednosti indikatora efikasnosti korišćenja intelektu‐
alnog kapitala, HCE i SCE, kao i vrednosti indikatora efikasnos‐
ti korišćenja fizičkog kapitala CEE su kod ovog sektora u 2006.
i 2008. godini zabeležile pad, što se odrazilo i na pad vrednost
agregatnog koeficijenta VAIC za 21,67% u 2006. godini i
18,76% u 2008. godini.
89

U okviru ovog sektora JP „Srbijagas“ se izdvaja kao pre‐
duzeće koje se u toku posmatranog perioda kontinuirano
nalazi na prvom mestu po veličini stvorene dodate vrednosti.
5. 7. Proizvodnja i snabdevanje električnom

energijom, gasom i vodom, upravljanje
otpadnim vodama i kontrolisanje procesa
uklanjanja otpada
Ovaj sektor u posmatranom periodu u ukupno stvorenoj
dodatoj vrednosti privrede AP Vojvodine učestvuje u 2005. sa
6,70%, u 2006. sa 5,27%, u 2007. sa 2,32%, u 2008. sa 5,21%,
a u 2009. sa 6% (vidi prilog 6, 7, 8, 9, 10). Na rang‐lestvici po
ukupno stvorenoj vrednosti ovaj sektor je sa šestog mesta,
koje je zauzimao u 2005, u sledeće četiri godine zauzimao pos‐
lednje mesto. Sam sektor je u posmatranom petogodišnjem
periodu kontinuirano beležio rast dodate vrednosti, osim u
2007. godini kada je zabeležen njen snažan pad od 51%.
U 2005. godini u okviru ovog sektora poslovalo je 184
preduzeća, od čega je 135 stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, 31 preduzeće je stvorilo dodatu vrednost ispod
milion dinara, dok 18 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost.
Od 199 preduzeća, koliko ih je u 2006. poslovalo u ovom sek‐
toru, 147 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost veću od mili‐
on dinara, 33 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od
milion dinara, dok dodatu vrednost nije stvorilo 4 preduzeća.
U 2007. godinu u ovom sektoru je poslovalo 221 preduzeće.
Od tog broja 173 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost veću
od milion dinara, 38 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost
manju od milion dinara, dok 10 preduzeća nije stvorilo dodatu
vrednost. U 2008. godini u ovom sektoru je poslovalo 267 pre‐
duzeća, od čega je 184 stvorilo dodatu vrednost veću od milion
dinara, 49 manju od milion dinara, dok 34 preduzeća nije stvo‐
rilo dodatu vrednost. U 2009. godini, od ukupno 284 preduze‐
ća, 185 je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, 57
90

preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od milion dinara,
dok 42 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost.
Tabela 25. Prihod, profit i dodata vrednost u sektoru snabdevanja
energentima i vodom privrede AP Vojvodine
Dodata Ukupni
Godina % promena % promena Neto dobit % promena
vrednost prihod
2005 10.644.169 53.268.415 2.001.655
2006 11.580.361 8,80% 53.534.617 0,50% 2.364.684 18,14%
2007 5.672.499 -51,02% 59.214.265 10,61% 486.062 -79,44%
2008 12.456.928 119,60% 65.833.490 11,18% 324.877 -33,16%
2009 12.594.002 1,10% 66.550.168 1,09% 504.784 55,38%
Ovaj sektor je tokom celog posmatranog perioda beležio
kontinuiran rast ukupnog prihoda, s tim što je u 2009. godini
ovaj rast, u odnosu na prethodnu godinu, bio neznatan i izno‐
sio je svega 1%. Neto dobit je od 2005. do 2006. porasla za
18,14%, da bi u 2007. i 2008. godini došlo do značajnog pada
profita, odnosno u 2007. za 79%, a u 2008. za 33%. Profit je u
2009. godini povećan za 55% u odnosu na prethodnu godinu
pri čemu je ukupan iznos ostvarenog profita od 504.784 mili‐
ona na nivou sektora u 2009. godini, bio manji za 79 procenta
od iznosa profita ostvarenog u 2006. godini (vidi tabelu 25).
vrednosti sektora snabdevanja energentima i vodom privrede AP
Vojvodine
70.000.000
60.000.000
50.000.000
40.000.000
Ukupni prihod
Neto dobit
30.000.000
VA
20.000.000
10.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

91

Što se tiče investicija u strateške resurse, ovaj sektor
beleži kontinuiran rast investiranja u ljudski kapital, pri čemu
je u toku posmatranog petogodišnjeg perioda u 2008. godini
došlo do najvećeg rasta investicija u ovaj strateški resurs,
odnosno za 14% u odnosu na prethodnu godinu. Investicije u
strukturalni i fizički kapital beleže kontinuiran rast do 2007.
godine, kada je u slučaju strukturalnog kapitala došlo do sma‐
njenja investicija, u odnosu na prethodnu godinu za čak 77%.
Investicije u fizički kapital su uglavnom stagnirale, odnosno
pokazivale zanemarljiv rast, koji se u nešto značajnijoj meri
desio tek u 2009. godini, kada je u odnosu na prethodnu godi‐
nu iznosio 9%.
fizički kapital sektora snabdevanja energentima i vodom privrede
AP Vojvodine
90.000.000
80.000.000
70.000.000
60.000.000
50.000.000
40.000.000
VA
30.000.000 HC
SC
20.000.000
CE
10.000.000
-10.000.000
2005 2006 2007 2008 2009
VA 10.644.169 11.580.361 5.672.499 12.456.928 12.594.002
HC 5.600.095 6.245.557 6.880.659 7.849.717 8.289.452
SC 5.044.074 5.334.804 -1.208.160 4.607.211 4.304.550
CE 77.950.813 78.216.919 78.263.187 78.226.717 85.304.908

92

sektora snabdevanja energentima i vodom privrede AP Vojvodine
Dodata %
Godina % promena HC % promena SC % promena CE
vrednost promena
2005 10.644.169 5.600.095 5.044.074 77.950.813
2006 11.580.361 8,80% 6.245.557 11,53% 5.334.804 5,76% 78.216.919 0,34%
2007 5.672.499 -51,02% 6.880.659 10,17% 1.223.452 -77,07% 78.263.187 0,06%
2008 12.456.928 119,60% 7.849.717 14,08% 4.607.211 276,57% 78.226.717 -0,05%
2009 12.594.002 1,10% 8.289.452 5,60% 4.304.550 -6,57% 85.304.908 9,05%
U odnosu na prosek VAIC koeficijenata na nivou privrede
Vojvodine, vrednosti agregatnog koeficijenta VAIC kod ovog
sektora se u toku posmatranog petogodišnjeg perioda, osim u
2007, sve vreme nalaze iznad proseka. Za ovaj rezultat su pre
svega zaslužne vrednosti pokazatelja efikasnosti upravljanja
intelektualnim kapitalom, dok se vrednosti pokazatelja efikas‐
nosti upravljanja fizičkim kapitalom tokom posmatranog peri‐
oda sve vreme nalaze daleko ispod proseka za celu privredu
Vojvodine. Po efikasnosti upravljanja intelektualnim kapita‐
lom, ovaj sektor se uglavnom nalazio na sredini lestvice, odno‐
sno na trećem i četvrtom mestu, osim u 2007. godini kada je
pao na poslednje mesto, da bi u 2008. i 2009. opet zauzeo tre‐
će i četvrto mesto. Međutim, po efikasnosti upravljanja fizič‐
kim sredstvima ovaj sektor se tokom posmatranog perioda
kontinuirano nalazi na poslednjem mestu. To znači da je naj‐
slabija tačka ovog sektora, po pitanju derodiranja vrednosti,
upravo efikasnost upravljanja fizičkim kapitalom, što je od još
veće važnosti kada se uzme u obzir da je ovaj sektor po svojoj
prirodi visoko kapitalno intenzivan.
93

3,000
2,500
2,000
1,500
PROSEK HCE
1,000
PROSEK SCE
PROSEK CEE
0,500
PROSEK VAIC
0,000
-0,500
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,901 1,854 0,824 1,587 1,519
PROSEK SCE 0,474 0,461 -0,213 0,370 0,342
PROSEK CEE 0,137 0,148 0,072 0,159 0,148
PROSEK VAIC 2,511 2,463 0,684 2,116 2,009

poslovanja sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP
Vojvodine
% % % %
2005 1,901 0,474 0,137 2,511
2006 1,854 -2,45% 0,461 -2,79% 0,148 8,43% 2,463 -1,92%
2007 0,824 -55,54% 0,000 0 0,072 -51,05% 0,684 -72,23%
2008 1,587 92,49% 0,370 -19,72% 0,159 119,70% 2,116 209,40%
2009 1,519 -4,26% 0,342 -7,59% 0,148 -7,29% 2,009 -5,07%
U ovom sektoru se preduzeće „Panonske TE‐TO“ izdvaja
kao preduzeće koje u posmatranom periodu kontinuirano
stvara dodatu vrednost veću od milijardu dinara.
5. 8. Građevinarstvo
U toku posmatranog petogodišnjeg perioda građevinski
sektor se po učešću u ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti u
2005. godini nalazio na sedmom mestu sa učešćem od 6,34%,
u 2006. na petom mestu sa učešćem od 6,21%, u 2007. godini
na šestom mestu sa učešćem od 6,24%, u 2008. godini na čet‐
94

vrtom mestu sa učešćem od 7,37%, da bi 2009. zauzeo peto
mesto sa učešćem od 8%.
U 2005. godini u okviru ovog sektora poslovalo je 1.015
preduzeća. Od tog broja 565 preduzeća je stvorilo dodatu vre‐
dnost veću od milion dinara, 329 je stvorilo dodatu vrednost
manju od milion dinara, dok dodatu vrednost nije stvorilo 121
preduzeće. Od 1.153 preduzeća, koliko ih je u 2006. poslovalo
u građevinskom sektoru, 673 je stvorilo dodatu vrednost veću
od milion dinara, 311 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost
manju od milion dinara, dok 169 preduzeća nije stvorilo doda‐
tu vrednost. U 2007. godini u ovom sektoru je poslovalo 1.223
preduzeća, od čega je 782 stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, 319 je stvorilo dodatu vrednost manju od mili‐
on dinara, dok 122 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost. U
2008. u građevinskom sektoru je poslovalo 1.626 preduzeća,
od čega je 916 stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara,
456 je stvorilo dodatu vrednost manju od milion dinara, dok
254 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost. Od 1.725 predu‐
zeća, koliko ih je u 2009. godini poslovalo u ovom sektoru, 918
je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, 511 predu‐
zeća je stvorilo dodatu vrednost manju od milion dinara, dok
296 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost.
Tabela 28. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost
građevinskog sektora privrede AP Vojvodine
Dodata % Ukupni % Neto %

Godina
vrednost promena prihod promena dobit promena
2005 10.072.993 44.010.586 2.267.439
2006 13.647.179 35,48% 55.003.971 24,98% 3.668.184 61,78%
2007 15.689.537 14,97% 67.615.606 22,93% 4.956.463 35,12%
2008 17.638.155 12,42% 83.941.410 24,15% 5.003.506 0,95%
2009 16.851.564 -4,46% 73.878.067 -11,99% 4.994.952 -0,17%
95

Ukupan prihod u ovom sektoru beleži kontinuiran rast
sve do 2009. godine, kada je u odnosu na prethodnu godinu
zabeležen pad od 12%. Ukupna neto dobit ovog sektora tako‐
đe do 2009. godine beleži kontinuiran rast, kada u odnosu na
prethodnu godinu dolazi do blagog pada od 0,17%. Budući da
je građevinski sektor jedan od sektora koji je u svetskim okvi‐
rima najviše bio pogođen svetskom ekonomskom krizom, ovaj
pad dobiti u 2009. godini i nije tako radikalan kao što je to bio
slučaj kod ovog sektora u nekim drugim zemljama.
vrednosti građevinskog sektora privrede AP Vojvodine
90.000.000
80.000.000
70.000.000
60.000.000
50.000.000
Ukupni prihod
Neto dobit
40.000.000
VA
30.000.000
20.000.000
10.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Investicije u resurse intelektualnog kapitala u toku pos‐
matranog petogodišnjeg perioda pokazuju kontinuiran rast
sve do 2009. godine, kada je došlo do njihovog pada, u slučaju
ljudskog kapitala za 4,56%, a u slučaju strukturnog kapitala za
4,26%. Investicije u fizički kapital su 2006. i 2007. pokazivale
trend opadanja, da bi se od 2008. situacija preokrenula, tako
da je u 2008. zabeležen njihov rast od 22%, a u 2009. za 30%.
Tako se nivo investicija u 2009. praktično izjednačio sa onim u
2005. godini, odnosno iznosio je nešto više od 18 milijardi.
96

Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 10.072.993 7.025.398 3.047.595 18.041.519

2006 13.647.179 35,48% 8.712.795 24,02% 4.934.384 61,91% 11.608.782 -35,66%
2007 15.689.537 14,97% 9.866.927 13,25% 5.822.610 18,00% 11.390.698 -1,88%
2008 17.638.155 12,42% 11.549.025 17,05% 6.089.130 4,58% 13.886.164 21,91%
2009 16.851.564 -4,46% 11.021.830 -4,56% 5.829.734 -4,26% 18.060.953 30,06%
fizički kapital građevinskog sektora privrede AP Vojvodine
20.000.000
18.000.000
16.000.000
14.000.000
12.000.000
10.000.000
VA
8.000.000 HC
SC
6.000.000
CE
4.000.000
2.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 10.072.993 13.647.179 15.689.537 17.638.155 16.851.564
HC 7.025.398 8.712.795 9.866.927 11.549.025 11.021.830
SC 3.047.595 4.934.384 5.822.610 6.089.130 5.829.734
CE 18.041.519 11.608.782 11.390.698

13.886.164 18.060.953
sektora se u toku posmatranog petogodišnjeg perioda sve
vreme nalaze iznad proseka za celu privredu Vojvodine. Godi‐
šnje vrednost VAIC pokazatelja za ovaj sektor pokazuju trend
rasta sve do 2008, kada je počeo njihov blagi pad. Međutim,
97

pored toga građevinski sektor je u 2009. godini zadržao visok
stepen efikasnosti, odnosno vrednost agregatnog pokazatelja
VAIC je iznosila 2,90, što govori da je na svaki dinar uložen u
strateške resurse ovaj sektor u tom periodu stvarao skoro 2
dinara dodate vrednosti. Po rangu ukupne efikasnosti uprav‐
ljanja strateškim resursima građevinski sektor se od 2005,
kada je po visini VAIC pokazatelja zauzeo šesto mesto (VAIC =
2,295), 2006. i 2007. popeo na drugo mesto sa vrednošću VAIC
pokazatelja od 3,10% i 3,34% respektivno. U 2008. i 2009.
godini sektor građevine je po stepenu ukupne efikasnosti
upravljanja strateškim resursima zauzeo prvo mesto. Ovo je
rezultat pre svega natprosečne efikasnosti u upravljanju fizič‐
kim kapitalom, po kojoj ovaj sektor od 2006. do 2009. sve
vreme zauzima prvo mesto (vidi prilog 11). Na slici 25 se jasno
može videti da je upravo efikasnost fizičkog kapitala dominan‐
tni činilac koji određuje pravac krive agregatnog koeficijenta
VAIC. Natprosečna efikasnost u upravljanju ovim resursom je
posebno izražena u 2007, 2008. i 2009. godini, kada je ona za
skoro 100% bila viša u odnosu na godišnje proseke ovog
pokazatelja za celu privredu Vojvodine. Vrednosti pokazatelja
efikasnosti upravljanja ljudskim kapitalom (HCE) i struktural‐
nim kapitalom (SCE) se u ovom sektoru, tokom posmatranog
petogodišnjeg perioda, sve vreme nalaze nešto malo iznad
proseka na nivou privrede Vojvodine.
98

4,000
3,500
3,000
2,500
2,000
PROSEK HCE
1,500 PROSEK SCE

PROSEK CEE
1,000 PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,434 1,566 1,590 1,527 1,529
PROSEK SCE 0,303 0,362 0,371 0,345 0,346
PROSEK CEE 0,558 1,176 1,377 1,270 0,933
PROSEK VAIC 2,295 3,103 3,339 3,143 2,808

poslovanja građevinskog sektora privrede AP Vojvodine
% % % %
Godina HCE promena SCE promena CEE promena VAIC promena
2005 1,434 0,303 0,558 2,295
2006 1,566 9,24% 0,362 19,51% 1,176 110,56% 3,103 35,25%
2007 1,590 1,52% 0,371 2,64% 1,377 17,17% 3,339 7,58%
2008 1,527 -3,95% 0,345 -6,98% 1,270 -7,78% 3,143 -5,87%
2009 1,529 0,11% 0,346 0,21% 0,933 -26,54% 2,808 -10,65%
U ovom sektoru sve do 2009. godine nije poslovalo ni
jedno preduzeće koje je stvorilo dodatu vrednost preko mili‐
jardu dinara. U 2009. godini, prvi put od 2005. godine, predu‐
zeće „Rodić M&B Invest“ je stvorilo dodatu vrednost veću od
milijardu dinara, odnosno 1.534.811 hiljada dinara.
5. 9. Aktivnosti u vezi s nekretninama

U toku posmatranog petogodišnjeg perioda ovaj sektor je
kontinuirano povećavao svoj udeo u ukupno stvorenoj dodatoj
vrednosti privrede AP Vojvodine. Tako se sa osmog mesta, na
99

kom se po veličini udela (4, 55%) nalazio u 2005. godini, u 2009.
godini našao na četvrtom mestu sa udelom od 8,26%. Najveći rast
dodate vrednosti u ovom sektoru zabeležen je 2006. godine, kada
je proizvedeno skoro pet milijardi više dodate vrednosti u odnosu
na prethodnu godinu, odnosno njen rast je bio 66%. U 2005.
godini u okviru ovog sektora je poslovalo 46 preduzeća. Od tog
broja 16 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost veću od milion
dinara, 22 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od milion
dinara, dok dodatu vrednost nije stvorilo 9 preduzeća. Od 80
preduzeća, koliko ih je u 2006. poslovalo u sektoru nekretnina, 22
preduzeća je stvorilo dodatu vrednost veću od milion dinara, 33
preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od milion dinara,
dok 25 preduzeća nije stvorilo dodatu vrednost. U 2007. godini u
ovom sektoru je poslovalo 106 preduzeća, od čega je 54 stvorilo
dodatu vrednost veću od milion dinara, 34 je stvorilo dodatu
vrednost manju od milion dinara, dok 18 preduzeća nije stvorilo
dodatu vrednost. U 2008. godini u sektoru nekretnina poslovalo
je 241 preduzeće, od čega je 72 preduzeća stvorilo dodatu
vrednost veću od milion dinara, 65 je stvorilo dodatu vrednost
manju od milion dinara, dok dodatu vrednost nije stvorilo 104
preduzeća. Od 237 preduzeća koliko ih je u 2009. godini
poslovalo u ovom sektoru, 73 je stvorilo dodatu vrednost veću od
milion dinara, 83 preduzeća je stvorilo dodatu vrednost manju od
milion dinara, dok 81 preduzeće nije stvorilo dodatu vrednost.
Tabela 31. Prihod, profit i dodata vrednost u sektoru nekretnina
Dodata % Ukupni % %
Godina Neto dobit
2005 7.228.296 25.926.895 1.741.441
2006 11.999.375 66,01% 37.170.016 43,36% 4.770.702 173,95%
2007 14.594.902 21,63% 43.125.342 16,02% 5.860.571 22,85%
2008 15.207.266 4,20% 52.563.776 21,89% 6.008.546 2,52%
2009 17.051.331 12,13% 53.841.231 2,43% 7.493.872 24,72%
Što se tiče trenda kretanja ukupno stvorenog prihoda,

ovaj sektor beleži kontinuiran rast koji je bio najizraženiji u
2006. godini, kada je ukupan prihod u odnosu na prethodnu
100

godinu porastao za 43%. Takođe, i neto dobit ovog sektora je
kontinuirano rasla, gde se 2006. godina izdvaja kao period u
kome je zabeležen najveći rast neto dobiti i to za 174% u
odnosu na prethodnu godinu.
vrednosti sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
60.000.000
50.000.000
40.000.000
Ukupni prihod
30.000.000
Neto dobit
VA
20.000.000
10.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009

Investicije u resurse intelektualnog kapitala u toku pos‐
matranog petogodišnjeg perioda pokazuju kontinuiran rast.
Rast investicija u strukturalni kapital (SC) bio je najviši u
2006. godini, kada je u odnosu na prethodnu godinu iznosio
192%. U istom periodu, odnosno 2006. godine, zabeležen je i
najviši rast investicija u ljudski kapital, koje su u odnosu na
prethodnu godinu porasle za 22%. Što se tiče investicija u fizi‐
čki kapital (CE), 2006. godina je za sektor nekretnina takođe
predstavljala godinu najintenzivnijeg investiranja, kada su
investicije u fizička sredstva u odnosu na prethodnu godinu
porasle za 228 %. Međutim, u 2009. trend rasta investicija u
fizički kapital je zaustavljen, kada je u odnosu na prethodnu
godinu zabeležen njihov pad za 19 %.
101

sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
Dodata % % % %
Godina HC SC CE
2005 7.228.296 5.360.184 1.868.112 10.064.638
2006 11.999.375 66,01% 6.540.162 22,01% 5.459.213 192,23% 33.022.392 228,10%
2007 14.594.902 21,63% 7.904.845 20,87% 6.690.057 22,55% 36.773.141 11,36%
2008 15.207.266 4,20% 9.294.329 17,58% 5.912.937 -11,62% 43.513.924 18,33%
2009 17.051.331 12,13% 9.856.682 6,05% 7.194.649 21,68% 35.376.051 -18,70%
102

fizički kapital sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
50.000.000
45.000.000
40.000.000
35.000.000
30.000.000
25.000.000
VA
20.000.000 HC
SC
15.000.000
CE
10.000.000
5.000.000
0
2005 2006 2007 2008 2009
VA 7.228.296 11.999.375 14.594.902 15.207.266 17.051.331
HC 5.360.184 6.540.162 7.904.845 9.294.329 9.856.682
SC 1.868.112 5.459.213 6.690.057 5.912.937 7.194.649
CE 10.064.638 33.022.392 36.773.141 43.513.924 35.376.051

sektora su se u toku posmatranog petogodišnjeg perioda sve
vreme nalazile iznad godišnjih proseka za celu privredu Voj‐
vodine. Vrednosti pokazatelja efikasnosti ljudskog, struktural‐
nog i fizičkog kapitala su kod ovog sektora beležile kontinui‐
ran rast sve do 2008. godine, kada je došlo do smanjenja efika‐
snosti upravljanja kod sva tri resursa, što se odrazilo i na pad
vrednosti pokazatelja ukupne efikasnosti VAIC za 12%. Na
smanjenje ukupne efikasnosti najviše je uticao pad efikasnosti
resursa intelektualnog kapitala, pri čemu je efikasnost ljud‐
skog kapitala smanjenja za 11%, a efikasnost strukturalnog
kapitala za 15%. Međutim, u poređenju sa drugim sektorima,
sektor nekretnina se po visini efikasnosti intelektualnog kapi‐
tala sa četvrtog mesta, koje je zauzimao u 2005. godini, u 2009.
103

godini popeo na prvo mesto, kada je vrednost pokazatelja ICE
iznosila 2,15. Budući da je u 2009. godini po stepenu efikasno‐
sti upravljanja fizičkim sredstvima (CEE) zauzeo četvrto mes‐
to, on je na rang‐lestvici po ukupnoj efikasnosti (VAIC) došao
na treće mesto. Može se zaključiti da su visoke vrednosti agre‐
gatnog koeficijenta VAIC (iznad 2,00) u sektoru nekretnina pre
svega su rezultat natprosečne efikasnosti u upravljanju resur‐
sima intelektualnog kapitala.
104

3,000
2,500
2,000
1,500
PROSEK HCE
PROSEK SCE
1,000
PROSEK CEE
PROSEK VAIC
0,500
0,000
2005 2006 2007 2008 2009
PROSEK HCE 1,349 1,835 1,846 1,636 1,730
PROSEK SCE 0,258 0,455 0,458 0,389 0,422
PROSEK CEE 0,718 0,363 0,397 0,349 0,482
PROSEK VAIC 2,325 2,653 2,702 2,374 2,634

poslovanja sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
% % % %
2005 1,349 0,258 0,718 2,325
2006 1,835 36,05% 0,455 76,04% 0,363 -49,40% 2,653 14,10%
2007 1,846 0,63% 0,458 0,75% 0,397 9,22% 2,702 1,83%
2008 1,636 -11,38% 0,389 -15,18% 0,349 -11,95% 2,374 -12,11%
2009 1,730 5,73% 0,422 8,52% 0,482 37,92% 2,634 10,92%
U ovom sektoru nije poslovalo ni jedno preduzeće koje je
u toku posmatranog perioda stvaralo dodatu vrednost veću od
milijardu dinara.
105

6. RANG LISTA STO NAJVEĆIH VOJVOĐANSKIH
PREDUZEĆA NA OSNOVU PERFORMANSI EFI-
KASNOSTI KORIŠĆENJA INTELEKTUALNOG
KAPITALA U STVARANJU DODATE VREDNOSTI
Na osnovu dobijenih rezultata urađena je i rang‐lista sto
najvećih vojvođanskih preduzeća na osnovu efikasnosti uprav‐
ljanja intelektualnim kapitalom. Veličina preduzeća je određe‐
na na osnovu zvaničnih parametara klasifikacije preduzeća na
mala, srednja i velika, gde se za velika preduzeća smatraju ona
koja imaju prihod veći od deset miliona evra i aktivu veću od
pet miliona evra.
Tabela 34. Rang‐lista sto najvećih vojvođanskih preduzeća na
osnovu efikasnosti intelektualnog kapitala
UKUPNA
DOBIT
IZDVAJA- DODATA
UKUPAN PRE NETO AMORTI-
SEKTOR IME PREDUZEĆA AKTIVA NJA ZA VRED- ICE ROA
RANG
2009.
RIHOD OPOREZI- DOBIT ZACIJA

ZAPOSLE- NOST
VANJA
NE
Proizvodnja tepiha i
„SINTELON“ DOO,
1. prekrivača za 3.115.738 10.314.316 2.917.663 2.917.663 101.908 12.877 3.032.448 30,72 0,283
BAČKA PALANKA
podove
„RODIĆ M&B
Grubi građevinski i
2. INVEST“ DOO, 2.395.768 6.432.899 1.445.783 1.110.561 54.128 34.900 1.534.811 29,32 0,225
spec. radovi
NOVI SAD
Aktivnost drugih
DOO „ĆIRIĆ I SIN“,
3. posrednika u 2.131.067 820.021 89.928 85.734 4.282 26.547 120.757 29,17 0,110
SAKULE
saobraćaju
Trg. na vel. zrnev‐
DOO „AGROTRA-
4. ljem, semenjem i 3.817.819 695.183 170.342 156.431 11.358 288 181.988 16,96 0,245
DING“, NOVI SAD
hranom
Ost. građevinski i
DOO „PROMIST“,
5. specijalizovani 5.777.540 5.382.889 265.598 279.493 25.375 13.960 304.933 12,93 0,049
NOVI SAD
radovi
106

Proizv. veštačkih
„FERTIL“ DOO,
6. đubriva i azotnih 8.052.454 8.243.270 517.225 490.449 60.031 93.044 670.300 12,08 0,063
BAČKA PALANKA
jed.
Gajenje žita i drugih DOO „ALMEX“,

7. 4.022.045 4.152.412 233.683 233.683 31.357 28.892 293.932 10,27 0,056
useva i zasada PANČEVO
Proizv. gotove
„GEBI“ DOO,
8. hrane za uzgoj 3.389.491 2.078.470 386.012 367.511 52.989 50.320 489.321 10,13 0,186
ČANTAVIR
životinja
Trgovina na veliko „NAFTACHEM“
9. 5.493.338 990.685 243.919 236.179 31.707 7.005 282.631 9,80 0,246
gorivima DOO, NOVI SAD
„ULJARICE-
Gajenje žita i drugih
10. BAČKA“ DOO, 2.841.026 729.429 121.669 122.189 24.499 15.620 161.788 7,45 0,167
useva i zasada
NOVI SAD
Gajenje žita i drugih DOO „ERAKOVIĆ“,

11. 2.636.391 1.080.935 30.203 30.203 6.084 1.716 38.003 7,09 0,028
useva i zasada KULA
„SUNOKO“ DOO,
12. Holding poslovi 11.207.667 14.971.068 645.006 578.924 145.233 99.663 889.902 6,96 0,043
NOVI SAD
Proizvodnja „LAFARGE BFC“

13. 8.287.332 10.165.428 2.920.627 2.630.821 746.253 494.757 4.161.637 6,40 0,287
cementa DOO, BEOČIN
Trgovina na veliko
„UNIHEMKOM“
14. hemijskim proizvo‐ 10.409.554 9.735.959 190.826 170.882 65.944 48.320 305.090 5,41 0,020
DOO, NOVI SAD
dima
Ostale poljoprivre‐ „SAVACOOP“ DOO,

15. 1.884.444 586.475 149.136 148.652 47.104 12.069 208.309 5,20 0,254
dne usluge NOVI SAD
Proizv. ost. proiz‐ „ENERGO-PET“
16. 1.840.660 1.795.025 117.948 104.745 64.934 99.127 282.009 5,11 0,066
voda od plast. masa DOO, BEOGRAD
107

„MALTINEX“ DOO,
17. Proizvodnja slada 2.183.049 1.912.440 133.239 106.653 58.857 55.077 247.173 4,96 0,070
BAČKA PALANKA
„APA“ DOO,
18. Proizvodnja piva 15.466.819 14.863.642 4.373.199 3.956.429 1.759.058 1.074.578 7.206.835 4,85 0,294
APATIN
Proizv. predmeta za „TARKETT“ DOO,

19. 9.778.659 19.340.034 2.098.517 2.078.727 865.350 552.015 3.515.882 4,82 0,109
građevinarstvo BAČKA PALANKA
Proizv. veštačkih
„AZOTARA“ DOO,
20. đubriva i azotnih 5.286.065 4.394.881 7.933 868 49.296 142.957 200.186 4,81 0,002
SUBOTICA
jed.
Proizv. gotove DOO „FARM

21. hrane za uzgoj COMMERC“, 1.757.958 790.714 140.249 128.281 50.230 10.092 200.571 4,74 0,177
životinja ČANTAVIR
Proizvodnja i
IM „MATIJEVIĆ“
22. obrada životinjskog 10.442.897 7.599.377 1.477.131 1.419.724 584.145 228.098 2.289.374 4,66 0,194
DOO, NOVI SAD
mesa
„MK COMMERCE“
23. ljem, semenjem i 10.814.997 5.487.493 205.347 196.115 73.308 6.854 285.509 4,64 0,037
DOO, NOVI SAD
hranom
Cevovodni tran‐ JP „SRBIJAGAS“,
24. 67.929.633 54.283.972 1.250.719 946.791 1.239.188 2.081.154 4.571.061 4,42 0,023
sport NOVI SAD
Trgovina na veliko DOO „EURO GAS“,

25. 3.133.650 1.782.014 104.182 102.066 54.675 26.331 185.188 4,09 0,058
gorivima SUBOTICA
Proizvodnja „MLINOSTEP“
26. 2.794.072 1.084.772 50.920 48.598 28.900 17.225 97.045 4,06 0,047
mlinskih proizvoda DOO, NOVI SAD
„BEOHEMIJA-
Proizvodnja sapuna
27. INHEM“ DOO, 5.370.523 3.802.920 333.590 334.682 154.101 22.425 510.116 4,01 0,088
i sl. preparata
ZRENJANIN
108

Proizvodnja sokova „NECTAR“ DOO,
28. 5.893.364 8.643.361 731.329 715.765 480.401 287.943 1.499.673 3,80 0,085
od voća i povrća BAČKA PALANKA
Proizvodnja sirovih „VICTORIAOIL“
29. 10.824.369 11.142.921 68.375 95.254 140.844 195.133 404.352 3,52 0,006
ulja i masti AD, ŠID
Proizvodnja sirovih „SOJAPROTEIN“
30. 17.084.232 20.372.696 525.810 488.229 371.812 149.578 1.047.200 3,46 0,026
ulja i masti AD, BEČEJ
Proizv. gotove
DOO „KONZUL“
31. hrane za uzgoj 1.897.202 829.596 49.615 46.563 34.479 5.580 89.674 3,22 0,060
NOVI SAD
životinja
Trgovina na veliko
„VELETABAK“
32. duvanskim proiz‐ 16.918.745 2.899.501 575.292 577.948 382.295 30.247 987.834 3,20 0,198
DOO, NOVI SAD
vodima
„TS STORK
Nespecijaliz. trg. na
33. GROUP“ DOO, 4.341.813 1.706.738 238.417 237.277 157.095 4.400 399.912 3,15 0,140
veliko hranom
KULA
ZZ „MILENIJUM“,
34. BANATSKO NOVO 2.212.244 1.229.938 21.056 25.141 16.816 4.178 42.050 3,10 0,017
useva i zasada
SELO
„AGROGLOBE“
35. ljem, semenjem i 7.177.128 6.125.505 53.969 50.006 51.191 21.952 127.112 3,08 0,009
DOO, NOVI SAD
hranom
Proizv. računskih i „PIN COMPUTERS“

36. 2.366.723 897.342 67.526 64.235 53.491 6.792 127.809 2,97 0,075
računarskih mašina DOO, NOVI SAD
„ROTOGRAFIKA“
37. Štampanje 1.990.979 2.437.011 35.595 34.034 181.189 213.476 430.260 2,95 0,015
DOO, SUBOTICA
Proizvodnja
„HEMOFARM“ AD,
38. farmaceutskih 23.374.357 39.052.004 3.739.842 3.504.632 3.397.494 821.220 7.958.556 2,92 0,096
VRŠAC
preparata
109

„FRESENIUS
Proizvodnja
MEDICAL CARE
39. farmaceutskih 3.791.184 2.821.534 579.687 533.830 524.056 115.105 1.218.848 2,90 0,205
SRBIJA“ DOO,
preparata
VRŠAC
ŠEĆERANA
40. Proizvodnja šećera „CRVENKA“ AD, 7.133.613 6.086.117 598.082 548.159 586.235 178.645 1.362.962 2,89 0,098
CRVENKA
Proizv. i snabdeva‐
„NOVOSADSKA
41. nje parom i toplom 5.156.405 7.031.910 168.230 169.219 388.110 313.748 870.088 2,80 0,024
TOPLANA“
vodom
„CARLSBERG
42. Proizvodnja piva SRBIJA“ DOO, 7.212.352 7.081.827 161.097 46.229 838.642 869.038 1.868.777 2,78 0,023
ČELAREVO
Proizvodnja ostalih „VICTORIA
43. hemijskih proizvo‐ LOGISTIC“ DOO, 23.576.803 14.703.552 161.438 153.386 152.908 26.301 340.647 2,78 0,011
da NOVI SAD
„KONCERN
FARMAKOM MB
Proizv. akumulato‐ ŠABAC – FABRIKA
44. 3.758.056 5.514.939 286.189 417.103 353.620 130.932 770.741 2,72 0,052
ra, ćelija i baterija AKUMULATORA
SOMBOR“ AD,
SOMBOR
Trgovina na veliko DOO „TARKETT

45. hemijskim proizvo‐ TRADE“ BAČKA 3.808.735 1.415.132 175.625 157.153 170.569 11.621 357.815 2,62 0,124
dima PALANKA
Proizv. veštačkih
„AZOHEM“ DOO,
46. đubriva i azotnih 2.673.305 3.025.953 3.168 789 43.987 44.404 91.559 2,60 0,001
SUBOTICA
jed.
Proizv. gotove
„VETZAVOD“ AD,
47. hrane za uzgoj 2.441.884 3.667.879 201.714 189.878 263.938 83.637 549.289 2,60 0,055
SUBOTICA
životinja
Proizvodnja
AD „VITAL“,
48. rafiniranih ulja i 4.569.732 6.767.029 54.032 30.520 200.410 152.055 406.497 2,54 0,008
VRBAS
masti
Proizvodnja
„DIJAMANT“ AD,
49. rafiniranih ulja i 10.417.821 15.504.068 490.241 458.610 740.306 244.067 1.474.614 2,49 0,032
ZRENJANIN
masti
110

AD „MLEKARA
Proizvodnja
50. SUBOTICA“, 3.474.594 3.760.446 263.711 260.840 420.483 148.712 832.906 2,48 0,070
mlečnih proizvoda
SUBOTICA
Trg. na veliko „SWISSLION
51. šećerom, čokola‐ GROUP“ DOO, 10.202.066 4.767.407 212.036 195.857 229.915 12.741 454.692 2,47 0,044
dom i sl. NOVI SAD
Proizvodnja guma „RUMAGUMA“
52. 2.236.759 1.803.940 125.680 118.086 281.730 138.320 545.730 2,42 0,070
za vozila DOO, RUMA
Proizv. kolača i dr. „JAFFA“ AD,

53. 2.379.559 3.618.213 115.808 106.698 325.631 182.492 623.931 2,39 0,032
nekonzerv. proiz. CRVENKA
Nespecijaliz. trg., „MERCATOR-S“
54. 45.221.187 40.801.196 1.061.011 1.157.538 2.380.001 1.026.403 4.467.415 2,34 0,026
pretežno s hranom DOO, NOVI SAD
DOO „EURO
Trgovina na malo
55. PETROL“, SUBO- 2.879.821 857.636 44.931 45.188 85.310 27.142 157.383 2,30 0,052
motornim gorivima
TICA
Trg. na veliko „UNIHEMKOM
56. farmaceutskim PHARMA“ DOO, 4.915.482 1.692.424 23.897 21.487 30.651 510 55.058 2,24 0,014
proizvodima NOVI SAD
Proizvodnja „PANONSKE TE-

57. termoelektrične TO“ DOO, NOVI 4.034.425 6.183.195 191.474 191.474 641.629 302.718 1.135.821 2,21 0,031
energije SAD
Proizvodnja
58. termoelektrične „TE-TO“ 6.154.263 5.367.627 8.152 3.714 275.210 191.220 474.582 2,14 0,002
energije
Gazdovanje „VODE VOJVODI-

59. 4.405.434 36.787.768 23.266 37.200 525.541 349.255 898.062 2,12 0,001
vodenim resursima NE“
Proizvodnja
„SUNCE“ AD,
60. rafiniranih ulja i 3.049.582 4.761.567 39.638 34.397 248.010 129.609 417.257 2,09 0,008
SOMBOR
masti
111

Proizv. delova i „LIVNICA KIKINDA
61. 4.092.861 10.139.602 141.483 141.483 502.429 199.099 843.011 2,08 0,014
pribora za vozila AI“ DOO, KIKINDA
Nespecijaliz. trg. na „UNIVEREXPORT“
62. 10.427.896 3.850.528 343.194 359.006 608.711 66.608 1.018.513 2,08 0,089
veliko hranom DOO, NOVI SAD
AD „BANINI“,
63. Proizvodnja keksa 1.967.200 4.651.838 51.541 49.797 263.713 125.713 440.967 2,07 0,011
KIKINDA
Proizvodnja FABRIKA ULJA

64. rafiniranih ulja i „BANAT“ AD, 2.257.308 2.768.438 1.078 2.273 118.592 74.831 194.501 2,03 0,000
masti NOVA CRNJA
Proizvodnja „SOMBOLED“ DOO,

65. 3.525.870 2.719.752 56.706 51.345 374.134 176.938 607.778 2,01 0,021
mlečnih proizvoda SOMBOR
JP „VOJVODINA-
Uzgoj i iskorišćava‐
66. ŠUME“, PETROVA- 2.908.543 9.349.742 20.492 18.707 1.282.620 760.280 2.063.392 1,99 0,002
nje šuma
RADIN
AD FABRIKA
67. Proizvodnja šećera ŠEĆERA „ŠAJKAŠ- 3.382.984 3.505.766 137.457 130.406 358.485 79.897 575.839 1,98 0,039
KA“, ŽABALJ
Gajenje žita i drugih AD „NAPREDAK“,
68. 1.933.100 4.770.715 3.857 3.857 190.900 91.008 285.765 1,83 0,001
useva i zasada STARA PAZOVA
Nespecijaliz. trg., AD „TRGOPRO-
69. 3.013.469 1.030.132 90.099 80.801 235.445 17.392 342.936 1,77 0,087
pretežno s hranom MET“, SUBOTICA
Nespecijaliz. trg., „LUKI-KOMERC
70. 1.946.307 742.862 51,895 49.286 154.130 14.444 220.469 1,73 0,070
pretežno s hranom DOO, PEĆINCI
Trgovina na veliko
DOO „VULIN-
71. hemijskim proizvo‐ 2.150.877 3.167.788 4,808 2.686 63.841 19.674 88.323 1,66 0,002
COMERC“, RUMA
dima
112

Izgradnja saobra‐ AD „VOJVODINA-
72. 2.170.420 2.374.264 55,000 48.218 294.601 55.621 405.222 1,65 0,023
ćajnica, pista i sl. PUT“, ZRENJANIN
Proizv. gotove „VICTORIA
73. hrane za uzgoj GROUP“ AD, NOVI 7.615.324 12.665.629 16,599 17.365 129.618 31.609 177.826 1,64 0,001
životinja SAD
Proizvodnja opeke, „TOZA MARKO-

74. 1.681.918 3.305.701 18,735 15.381 299.575 68.325 386.635 1,52 0,006
crepa i sl., od gline VIĆ“ AD, KIKINDA
„AGROCOOP
75. EXPORT-IMPORT“, 2.004.462 5.253.605 8,501 11.696 166.967 39.690 215.158 1,51 0,002
useva i zasada
NOVI SAD
Nespecijaliz. trg. na „BANINI TRADE“

76. 1.883.182 2.447.102 13,852 11.702 145.115 27.890 186.857 1,51 0,006
veliko hranom DOO, KIKINDA
DP „NOVI SAD –
77. Distribucija gasa 3.228.541 2.551.899 15,812 15.713 242.056 50.768 308.636 1,49 0,006
GAS“, NOVI SAD
Proizvodnja i
„CARNEX“ AD,
78. obrada životinjskog 5.558.866 6.098.049 195,313 176.970 1.492.453 164.025 1.851.791 1,43 0,032
VRBAS
mesa
„VOJVODINAPUT –
Izgradnja saobra‐
79. BAČKAPUT“ AD, 2.600.926 3.460.980 16,078 11.009 429.263 84.884 530.225 1,43 0,005
ćajnica, pista i sl.
NOVI SAD
Proizvodnja i
AD „NEOPLANTA“,
80. obrada životinjskog 3.301.280 4.101.005 5,039 1.896 528.568 117.448 651.055 1,42 0,001
NOVI SAD
mesa
Grubi građevinski i „BUDUĆNOST“AD,
81. 1.774.451 2.059.767 24,453 29.928 274.299 36.429 335.181 1,40 0,012
spec. radovi NOVI SAD
Ostala trg. na malo AD „PODUNAV-
82. u prod. mešovite LJE“, BAČKA 1.755.419 879.430 6,494 6.494 123.190 17.189 146.873 1,35 0,007
robe PALANKA
113

Nespecijaliz. trg. na DOO„ GOMEX“,
83. 2.176.238 665.912 7,557 6.517 199.210 26.807 233.574 1,32 0,011
veliko hranom ZRENJANIN
Proizvodnja
„NOVKABEL“ AD,
84. izolovane žice i 3.168.813 6.551.743 18,232 18.232 470.609 52.465 541.306 1,28 0,003
NOVI SAD
kablova
Aktivnost drugih „VIATOR &

85. posrednika u VEKTOR“ DOO, 5.203.317 1.681.796 3,564 2.005 229.337 23.141 256.042 1,22 0,002
saobraćaju NOVI SAD
Vađenje sirove „NIS“ AD,

86. 135.254.969 144.051.312 0 0 19.834.024 12.698.952 0 0,00 0
nafte NOVI SAD
„ELEKTROVOJVO-
Distribucija
87. DINA“ DOO, NOVI 37.989.946 55.874.612 0 0 2.852.163 3.514.501 0 0,00 0
električne energije
SAD
„HIP-
Proizv. plastičnih PETROHEMIJA“
88. masa, primarni AD, PANČEVO – 14.328.129 25.032.304 0 0 3.643.483 1.292.637 0 0,00 0
oblici U RESTRUKTURI-
RANJU
„HIP-AZOTARA“
Proizv. veštačkih
DOO, PANČEVO – U
89. đubriva, azotnih 5.241.391 18.024.538 0 0 797.032 403.515 0 0,00 0
RESTRUKTURI-
jed.
RANJU
Gajenje žita i drugih „PIK-BEČEJ“ AD,

90. 4.316.548 9.747.835 0 0 862.044 254.822 0 0,00 0
useva i zasada BEČEJ
Proizvodnja
„UTVA SILOSI“ AD,
91. metalnih konstruk‐ 3.504.265 3.147.600 0 0 196.330 51.563 0 0,00 0
KOVIN
cija, delova
KOMPANIJA
92. Uzgoj živine „AGROŽIV“ AD, 2.985.929 12.039.375 0 0 554.071 182.336 0 0,00 0
PANČEVO
Proizv. električnih „ATB SEVER“,

93. 2.905.212 8.949.675 0 0 722.449 310.617 0 0,00 0
motora, generatora SUBOTICA
114

Nespecijaliz. trg., „KTC“ DOO,
94. 2.784.653 2.262.217 0 0 138.561 70.335 0 0,00 0
pretežno s hranom SUBOTICA
Proizvodnja sokova „FRESH & CO.“

95. 2.493.156 2.855.172 0 0 251.374 175.871 0 0,00 0
od voća i povrća DOO, SUBOTICA
Proizvodnja opeke, „POTISJE KANJI-

96. 2.371.782 2.478.356 0 0 693.354 276.282 0 0,00 0
crepa i sl., od gline ŽA“ AD, KANJIŽA
Prevoz putnika u
97. gradskom saobra‐ JGSP„NOVI SAD“ 2.294.623 2.253.529 0 0 1.314.318 190.154 0 0,00 0
ćaju
„TOPIKO“ AD,
98. Uzgoj živine 2.281.821 1.832.957 0 0 256.624 44.357 0 0,00 0
BAČKA TOPOLA
„UJEDINJENE
SRPSKE PIVARE
99. Proizvodnja piva 2.154.461 6.113.615 0 0 284.048 431.627 0 0,00 0
EUC“ DOO, NOVI
SAD
„LBK LIVNICA“
100. Livenje lakih metala 1.892.615 1.490.570 0 0 296.322 133.066 0 0,00 0
DOO, KIKINDA
Učešće prvih sto najvećih preduzeća u privredi AP Vojvodine
(0,39% od ukupnog broja preduzeća u 2009. godini) u ukupno
stvorenoj dodatoj vrednosti je skoro 40%, odnosno iznosi
77.663.780 milijardi. Više je nego jasno da poslovni rezultati ovih
preduzeća u velikoj meri određuju rezultate cele privrede
Vojvodine. Od sto obrađenih preduzeća, 80 radi sa efikasnošću iznad
proseka vojvođanske privrede. 5 preduzeća radi sa efikasnošću
ispod proseka za celu privredu Vojvodine, dok 15 nije uopšte
stvorilo dodatu vrednost. Međutim, budući da je u 2009. godini
prosek efikasnosti upravljanja intelektualnim kapitalom na nivou
privrede AP Vojvodine izuzetno nizak (ICE = 1,420), realna situacija
je drugačija. Od ukupnog broja posmatranih preduzeća, 65
preduzeća radi sa efikasnošću jednakom ili većom od 2,00, što
predstavlja minimum za uspešno poslovanje, odnosno to je znak da
115

se stvara dovoljno vrednosti da se podmire zaposleni,
amortizacija, kamate bankama, porez državi i dividenda
vlasnicima. Od tih 65 preduzeća, 48 pokazuje sposobnost visoke
efikasnost upravljanja intelektualnim kapitalom, odnosno
vrednosti njihovih ICE pokazatelja se nalaze iznad 2,5. Od
preostalih 20 preduzeća, 4 preduzeća imaju vrednosti ICE
pokazatelja iznad 1,75 a ispod 2,00, što ukazuje da je njihovo
poslovanje u relativno dobrom stanju, ali da ne garantuje
dugoročnu sigurnost. Vrednost ICE pokazatelja iznad 1,25 a
manju od 1,75 ima 16 preduzeća, što govori da se poslovanje ovih
preduzeća nalazi u zabrinjavajućem stanju i da njihov
intelektualni kapital ne stvara dovoljno vrednosti koja bi
obezbedila dugoročni razvoj. Preostalih petnaest preduzeća, kako
je napomenuto, nije stvorilo dodatu vrednost. Među ovim
preduzećima se većim delom nalaze ona koja su od posebnog
državnog interesa. Tu su: „NIS“ AD, „Elektrovojvodina“ DOO, „HIP‐
Petrohemija“ AD Pančevo, „HIP‐Azotara“ Pančevo, JGSP „Novi
Sad“, a tu su i preduzeća poput: PIK „Bečej“, „Fresh & Co.“,
„Ujedinjene srpske pivare EUC“ itd. Rezultati preduzeća koja nisu
stvorila dodatu vrednost, posebno državnih, kao i onih sa niskim
stepenom efikasnosti IK, ukazuju na hitnost intervencije u
podizanju sposobnosti ovih preduzeća da stvore dodatu vrednost,
jer ona predstavljaju potencijalno bogat izvor sredstava za
državnu blagajnu.
116

7. RANG-LISTA STO NAJVEĆIH VOJVOĐANSKIH
PREDUZEĆA NA OSNOVU DOBITI PRE OPORE-
ZIVANJA
Ukoliko pogledamo rang‐listu sto najvećih vojvođanskih
preduzeća na osnovu dobiti pre oporezivanja uočićemo da
postoji izvesna korelacija između visine ostvarene dobiti pre
oporezivanja i efikasnosti intelektualnog kapitala, budući da
više od 90% rangiranih preduzeća imaju i visoke koeficijente
efikasnosti intelektualnog kapitala (iznad 2,5). Međutim, kore‐
lacija između efikasnosti intelektualnog kapitala i finansijskih
performansi ROA i efikasnosti prodaje nije jasna, te je za uoča‐
vanje veze između ovih varijabli potrebno sprovesti detaljnije
kvantitativno istraživanje.

osnovu dobiti pre oporezivanja

EBIT/Priho
RANG
Sektor 2009. PREDUZEĆE PRIHOD AKTIVA EBIT ROA VA ICE

d
Proizvodnja „APA“ DOO,

1. 15.466.819 14.863.642 4.373.199 29% 28% 7.206.835 4,85
piva APATIN
Proizvodnja
farmaceut‐ „HEMOFARM“ AD,
2. 23.374.357 39.052.004 3.739.842 10% 16% 7.958.556 2,92
skih prepara‐ VRŠAC
ta
Proizvodnja „LAFARGE BFC“

3. 8.287.332 10.165.428 2.920.627 29% 35% 4.161.637 6,40
cementa DOO, BEOČIN
117

Proizvodnja
tepiha i „SINTELON“ DOO,
4. 3.115.738 10.314.316 2.917.663 28% 94% 3.032.448 30,72
prekrivača za BAČKA PALANKA
podove
Proizv.
predmeta za „TARKETT“ DOO,
5. 9.778.659 19.340.034 2.098.517 11% 21% 3.515.882 4,82
građevinars‐ BAČKA PALANKA
tvo
Proizvodnja i
obrada IM „MATIJEVIĆ“
6. 10.442.897 7.599.377 1.477.131 19% 14% 2.289.374 4,66
životinjskog DOO, NOVI SAD
mesa
Grubi građe‐ „RODIĆ M&B

7. vinski i spec. INVEST“ DOO, 2.395.768 6.432.899 1.445.783 22% 60% 1.534.811 29,32
radovi NOVI SAD
Cevovodni JP „SRBIJAGAS“,
8. 67.929.633 54.283.972 1.250.719 2% 2% 4.571.061 4,42
transport NOVI SAD
Nespecijaliz.
„MERCATOR-S“
9. trg., pretežno 45.221.187 40.801.196 1.061.011 3% 2% 4.467.415 2,34
DOO, NOVI SAD
s hranom
Proizvodnja
„NECTAR“ DOO,
10. sokova od 5.893.364 8.643.361 731.329 8% 12% 1.499.673 3,80
BAČKA PALANKA
voća i povrća
Holding „SUNOKO“ DOO,

11. 11.207.667 14.971.068 645.006 4% 6% 889.902 6,96
poslovi NOVI SAD
ŠEĆERANA
Proizvodnja
12. „CRVENKA“ AD, 7.133.613 6.086.117 598.082 10% 8% 1.362.962 2,89
šećera
CRVENKA
Proizvodnja „FRESENIUS
farmaceut‐ MEDICAL CARE
13. 3.791.184 2.821.534 579.687 21% 15% 1.218.848 2,90
skih prepara‐ SRBIJA“ DOO,
ta VRŠAC
118

Trgovina na
veliko „VELETABAK“
14. 16.918.745 2.899.501 575.292 20% 3% 987.834 3,20
duvanskim DOO, NOVI SAD
proizvodima
Proizvodnja
„SOJAPROTEIN“
15. sirovih ulja i 17.084.232 20.372.696 525.810 3% 3% 1.047.200 3,46
AD, BEČEJ
masti
Proizv.
veštačkih „FERTIL“ DOO,
16. 8.052.454 8.243.270 517.225 6% 6% 670.300 12,08
đubriva i BAČKA PALANKA
azotnih jed.
Proizvodnja
„DIJAMANT“ AD,
17. rafiniranih 10.417.821 15.504.068 490.241 3% 5% 1.474.614 2,49
ZRENJANIN
ulja i masti
Proizv.
gotove hrane „GEBI“ DOO,
18. 3.389.491 2.078.470 386.012 19% 11% 489.321 10,13
za uzgoj ČANTAVIR
životinja
Nespecijaliz.
„UNIVEREXPORT“
19. trg. na veliko 10.427.896 3.850.528 343.194 9% 3% 1.018.513 2,08
DOO, NOVI SAD
hranom
Proizvodnja „BEOHEMIJA-
20. sapuna i sl. INHEM“ DOO, 5.370.523 3.802.920 333.590 9% 6% 510.116 4,01
preparata ZRENJANIN
Prevoz robe „BOROVICA-
21. u drumskom TRANSPORT“ 1.091.796 1.669.617 325.352 19% 30% 420.078 8,70
saobraćaju DOO, RUMA
Proizvodnja
„RADUN INŽENJE-
metalnih
22. RING“ DOO, 1.111.367 759.990 304.653 40% 27% 395.099 5,77
konstrukcija i
BAČKA PALANKA
delova
Proizv.
KONCERN „FAR-
akumulatora,
23. MAKOM MB“, 3.758.056 5.514.939 286.189 5% 8% 770.741 2,72
ćelija i
ŠABAC
baterija
119

Proizvodnja AD „BB
24. mineralne MINAQUA“, NOVI 1.481.312 1.599.969 271.012 17% 18% 576.936 3,91
vode SAD
Ost. građe‐
vinski i DOO „PROMIST“,
25. 5.777.540 5.382.889 265.598 5% 5% 304.933 12,93
specijalizo‐ NOVI SAD
vani radovi
Proizvodnja AD „MLEKARA
26. mlečnih SUBOTICA“, 3.474.594 3.760.446 263.711 7% 8% 832.906 2,48
proizvoda SUBOTICA
Trgovina na
„NAFTACHEM“
27. veliko 5.493.338 990.685 243.919 25% 4% 282.631 9,80
DOO, NOVI SAD
gorivima
Nespecijaliz.
„TS STORK GRO-
28. trg. na veliko 4.341.813 1.706.738 238.417 14% 5% 399.912 3,15
UP“ DOO, KULA
hranom
Gajenje žita i
DOO „ALMEX“,
29. drugih useva 4.022.045 4.152.412 233.683 6% 6% 293.932 10,27
PANČEVO
i zasada
Gajenje žita i
AD „AGROUNIJA“,
30. drugih useva 900.127 2.992.595 229.468 8% 25% 353.434 5,76
INĐIJA
i zasada
Proizvodnja „TRS SWISS

ostalih PRODUCTION“
31. 1.443.169 472.412 217.671 46% 15% 432.200 2,65
raznovrsnih DOO, PETROVA-
proizvoda RADIN
„VIŠNJA PRO-
Mešovito
32. DUKT“ DOO, NOVI 1.435.105 1.368.548 213.948 16% 15% 244.623 9,95
farmerstvo
SAD
Trg. na veliko
„SWISSLION
šećerom,
33. GROUP“ DOO, 10.202.066 4.767.407 212.036 4% 2% 454.692 2,47
čokoladom i
NOVI SAD
sl.
120

Holding „MK COMMERCE“
34. 10.814.997 5.487.493 205.347 4% 2% 285.509 4,64
poslovi DOO, NOVI SAD
Proizv.
ostalih DOO „FORNETTI“,
35. 944.421 1.939.085 205.132 11% 22% 376.384 3,71
konzervisa‐ SUBOTICA
nih proizoda
Proizv.
gotove hrane „VETZAVOD“ AD,
36. 2.441.884 3.667.879 201.714 5% 8% 549.289 2,60
za uzgoj SUBOTICA
životinja
Proizvodnja i
obrada „CARNEX“ AD,
37. 5.558.866 6.098.049 195.313 3% 4% 1.851.791 1,43
životinjskog VRBAS
mesa
Proizvodnja „PANONSKE TE-

38. termoelektri‐ TO“ DOO, NOVI 4.034.425 6.183.195 191.474 3% 5% 1.135.821 2,21
čne energije SAD
Trgovina na
veliko „UNIHEMKOM“
39. 10.409.554 9.735.959 190.826 2% 2% 305.090 5,41
hemijskim DOO, NOVI SAD
proizvodima
Gajenje žita i
DOO „DINAMIKA“,
40. drugih useva 897.100 1.117.566 188.286 17% 21% 247.882 8,73
NOVI SAD
i zasada
Rušenje
„KARIN KOMERC
objekata i
41. MD“ DOO, 1.241.321 1.293.299 182.098 14% 15% 377.420 5,05
zemljani
VETERNIK
radovi
Trgovina na
DOO „TARKETT
veliko
42. TRADE“, BAČKA 3.808.735 1.415.132 175.625 12% 5% 357.815 2,62
hemijskim
PALANKA
proizvodima
Prerada i
konzervira‐ AD „ALEVA“, NOVI
43. 1.409.458 1.207.347 174.520 14% 12% 443.483 2,39
nje ost. voća i KNEŽEVAC
povrća
121

DOO „DIJAGONA-
44. Inženjering 1.444.394 965.247 173.115 18% 12% 374.246 9,30
LA“, NOVI SAD
Trg. na vel.
zrnevljem, DOO „AGROTRA-
45. 3.817.819 695.183 170.342 25% 4% 181.988 16,96
semenjem i DING“, NOVI SAD
hranom
Proizv. i
snabdevanje
„NOVOSADSKA
46. parom i 5.156.405 7.031.910 168.230 2% 3% 870.088 2,80
TOPLANA“
toplom
vodom
Gajenje žita i
„RAVNICA“ AD,
47. drugih useva 893.630 1.502.957 165.176 11% 18% 286.576 4,35
BAJMOK
i zasada
Ostali završni „GAT“ DOO, NOVI

48. 1.211.848 598.977 162.376 27% 13% 204.614 13,95
radovi SAD
Proizvodnja
„VICTORIA LOGI-
ostalih
49. STIC“ DOO, NOVI 23.576.803 14.703.552 161.438 1% 1% 340.647 2,78
hemijskih
SAD
proizvoda
„CARLSBERG
Proizvodnja
50. SRBIJA“ DOO, 7.212.352 7.081.827 161.097 2% 2% 1.868.777 2,78
piva
ČELAREVO
Proizvodnja AD „MEDELA“,
51. 776.558 1.378.315 152.186 11% 20% 330.843 2,95
keksa VRBAS
Ostale
„SAVACOOP“ DOO,
52. poljoprivre‐ 1.884.444 586.475 149.136 25% 8% 208.309 5,20
NOVI SAD
dne usluge
Gajenje žita i
DOO „TITEL
53. drugih useva 809.737 2.054.532 141.865 7% 18% 335.656 2,94
AGRO“, TITEL
i zasada
122

Proizv.
„LIVNICA KIKIN-
delova i
54. DA AI“ DOO, 4.092.861 10.139.602 141.483 1% 3% 843.011 2,08
pribora za
KIKINDA
vozila
Proizvodnja
„AL PACK“ DOO,
55. ambalaže od 1.000.877 1.139.872 141.031 12% 14% 244.688 5,47
SUBOTICA
lakih metala
Proizv.
DOO „FARM
gotove hrane
56. COMMERC“, 1.757.958 790.714 140.249 18% 8% 200.571 4,74
za uzgoj
ČANTAVIR
životinja
AD FABRIKA
Proizvodnja
57. ŠEĆERA „ŠAJKAŠ- 3.382.984 3.505.766 137.457 4% 4% 575.839 1,98
šećera
KA“, ŽABALJ
Proizvodnja „MALTINEX“ DOO,

58. 2.183.049 1.912.440 133.239 7% 6% 247.173 4,96
slada BAČKA PALANKA
Ost. građe‐
DOO „SMB-
vinski i
59. GRADNJA“, SUBO- 1.165.528 847.262 131.644 16% 11% 224.813 5,72
specijalizo‐
TICA
vani radovi
Proizvodnja
„RUMAGUMA“
60. guma za 2.236.759 1.803.940 125.680 7% 6% 545.730 2,42
DOO, RUMA
vozila
Gajenje žita i „ULJARICE-
61. drugih useva BAČKA“ DOO, 2.841.026 729.429 121.669 17% 4% 161.788 7,45
i zasada NOVI SAD
Trg. na veliko
mašinama za „WOBY HAUS“
62. 760.525 815.253 119.578 15% 16% 178.631 5,06
obradu DOO, NOVI SAD
metala
Proizv. ost.
„ENERGO-PET“
63. proizvoda od 1.840.660 1.795.025 117.948 7% 6% 282.009 5,11
DOO, BEOGRAD
plast. masa
123

Gajenje žita i
DOO „POLO“,
64. drugih useva 820.792 542.747 117.179 22% 14% 128.199 16,33
VRŠAC
i zasada
Proizv.
kolača i dr. „JAFFA“ AD,
65. 2.379.559 3.618.213 115.808 3% 5% 623.931 2,39
nekonzerv. CRVENKA
proiz.
Trg. na veliko
poljoprivre‐ DOO „RACA“,
66. 1.306.377 695.835 109.455 16% 8% 146.536 13,97
dnim maši‐ ZRENJANIN
nama
Izgradnja i „SHIPYARD
67. opravka BOMEX 4M“ DOO, 1.063.626 1.447.444 108.867 8% 10% 241.056 2,45
brodova ZRENJANIN
Konsalting i DOO „AGROSEME

68. menadžment INVEST“, SREM- 837.722 1.123.879 106.314 9% 13% 115.727 14,23
poslovi SKA MITROVICA
Trg. na veliko
„PRESS INTERNA-
ost. proizvo‐
69. TIONAL“ DOO, 1.805.630 695.792 105.383 15% 6% 190.852 3,55
dima za
NOVI SAD
domać.
Trgovina na
veliko „JOVANOVIĆ“
70. 1.271.807 641.831 104.826 16% 8% 121.708 9,79
drvetom i DOO, ZRENJANIN
građ. mat.
Trgovina na
DOO „EURO GAS“,
71. veliko 3.133.650 1.782.014 104.182 6% 3% 185.188 4,09
SUBOTICA
gorivima
Gajenje žita i
„SAVA KOVAČE-
72. drugih useva 1.253.344 3.035.363 100.798 3% 8% 431.360 2,46
VIĆ“ AD, VRBAS
i zasada
Trgovina na
veliko „OFFICE-SHOES“
73. 987.925 578.042 92.030 16% 9% 175.224 2,81
odećom i DOO, SUBOTICA
obućom
124

Proizv. „SANO SAVREME-
gotove hrane NA ISHRANA
74. 740.902 457.688 90.592 20% 12% 166.576 4,22
za uzgoj ŽIVOTINJA“ DOO,
životinja NOVI SAD
Nespecijaliz.
AD „TRGOPRO-
75. trg., pretežno 3.013.469 1.030.132 90.099 9% 3% 342.936 1,77
MET“, SUBOTICA
s hranom
Aktivnost
drugih DOO „ĆIRIĆ I SIN“,
76. 2.131.067 820.021 89.928 11% 4% 120.757 29,17
posrednika u SAKULE
saobraćaju
Trgovina na
„DARKOM“ DOO,
77. veliko voćem 1.621.600 394.818 84.156 21% 5% 145.965 3,51
NOVI SAD
i povrćem
Proizvodnja
„ALBUS“ AD, NOVI
78. sapuna i sl. 1.063.334 2.011.542 80.978 4% 8% 240.759 2,37
SAD
preparata
Proizv.
„HRANA PRO-
gotove hrane
79. DUKT“ DOO, 882.321 557.757 79.122 14% 9% 133.499 3,43
za uzgoj
SALAŠ NOĆAJSKI
životinja
Proizvodnja
„ALUMIL YU
metalnih
80. INDUSTRY“ AD, 1.058.273 1.692.428 78.763 5% 7% 234.554 4,85
konstrukcija i
NOVA PAZOVA
delova
Ostala
„DELMAX“, STARA
81. trgovina na 1.652.605 697.493 77.745 11% 5% 161.762 2,84
PAZOVA
veliko
Proizvodnja i
obrada IM „TOPOLA“ AD,
82. 1.846.450 1.377.834 71.414 5% 4% 400.274 1,62
životinjskog BAČKA TOPOLA
mesa
Proizv.
veštačkih „ŽITO-MEDIA“
83. 1.742.998 1.078.621 70.818 7% 4% 129.303 3,76
đubriva i DOO, KULA
azotnih jed.
125

Proizv. „KNOTT-
84. karoserija, AUTOFLEX YUG“ 1.033.033 661.098 68.889 10% 7% 154.359 2,60
prikolica i sl. DOO, BEČEJ
Proizvodnja
„VICTORIAOIL“
85. sirovih ulja i 10.824.369 11.142.921 68.375 1% 1% 404.352 3,52
AD, ŠID
masti
Proizv.
računskih i „PIN COMPUTERS“
86. 2.366.723 897.342 67.526 8% 3% 127.809 2,97
računarskih DOO, NOVI SAD
mašina
Trg. na veliko
poljoprivre‐ DOO „RES TRA-
87. 1.714.074 2.823.237 67.262 2% 4% 205.405 3,06
dnim maši‐ DE“, NOVI SAD
nama
Proizv.
AD „RADIJATOR“,
88. kotlova i 984.212 2.058.894 66.974 3% 7% 383.658 1,60
ZRENJANIN
radijatora
Grubi građe‐
„SREMPUT“,
89. vinski i spec. 1.361.029 1.827.663 63.455 3% 5% 478.173 1,74
RUMA
radovi
Ostala „LOMAX
90. trgovina na COMPANY“ DOO, 739.662 533.555 62.317 12% 8% 114.750 3,38
veliko SUBOTICA
Trgovina na
„RADUN AVIA“
91. malo motor‐ 1.362.181 225.963 61.948 27% 5% 116.924 2,82
DOO, NOVI SAD
nim gorivima
Proizv.
gotove hrane „FSH JABUKA“, AD
92. 1.605.523 723.323 60.735 8% 4% 238.198 1,93
za uzgoj PANČEVO
životinja
Proizvodnja
„ŽITOPROMET-
93. mlinskih 1.151.062 962.285 60.425 6% 5% 160.989 2,97
MLIN“ AD, SENTA
proizvoda
126

Gajenje žita i OZZ „AGRONOM“,
94. drugih useva DESPOTOVO- 761.418 276.181 58.968 21% 8% 70.406 11,73
i zasada PIVNICE
Postavljanje
DOO „ENERGY
95. cevnih 1.097.592 781.341 58.361 7% 5% 121.786 3,02
NET“, KAĆ
instalacija
Trgovina na
veliko „MM 99“ DOO,
96. 1.378.441 1.591.603 57.205 4% 4% 76.678 6,02
odećom i STARA PAZOVA
obućom
Proizvodnja i
obrada „AGRO-PAPUK“
97. 963.247 388.761 57.102 15% 6% 94.254 6,02
životinjskog DOO, KUKUJEVCI
mesa
Izgradnja KOMPANIJA
98. saobraćajni‐ „VOJPUT“ AD, 1.362.513 2.570.705 56.902 2% 4% 401.425 1,95
ca, pista i sl. SUBOTICA
Proizvodnja
„SOMBOLED“
99. mlečnih 3.525.870 2.719.752 56.706 2% 2% 607.778 2,01
DOO, SOMBOR
proizvoda
Ost. građe‐
GP „GRADITELJ
100 vinski i
NS“ DOO, NOVI 1.427.119 1.053.063 56.643 5% 4% 495.625 3,65
. specijalizo‐
SAD
vani radovi
127

8. ZAKLJUČAK I SMERNICE
Posmatrano na nivou cele privrede Vojvodine, rezultati
ove studije ukazuju da je u 2008. i 2009. godini došlo do pada
dodate vrednosti u odnosu na prethodne godine, i to u 2008.
za 2,11%, a u 2009. za 16,36%. Ukoliko uzmemo u obzir i infla‐
torna kretanja u 2008. i 2009. godini, stvorena dodata vred‐
nost u ove dve godine, korigovana po godišnjoj stopi inflacije,
realno je još manja. Najveći iznos investicija odlazi na fizički
kapital, pri čemu one pokazuju trend kontinuiranog rasta.
Takođe i investicije u ljudski kapital beleže kontinuiran rast,
dok je jedino u slučaju strukturalnog kapitala zabeležen pad
investiranja i to u 2008. i 2009. godini.
Uzrok pada ukupne efikasnosti privrede AP Vojvodine se
pre svega nalazi u padu efikasnosti upravljanja intelektualnim
kapitalom koji se desio 2008. i 2009. godine. Investicije u ljud‐
ski kapital su u 2008. i 2009. godini nastavile da rastu, dok se
dodata vrednost smanjivala. Što se tiče fizičkog kapitala, inves‐
ticije u ovaj resurs su do 2009. godine kontinuirano rasle, i u
poređenju sa druga dva resursa predstavljaju najveće investi‐
cije. Vrednosti pokazatelja efikasnosti upravljanja fizičkim
kapitalom (CEE) u toku posmatranog perioda pokazuju naiz‐
meničan umeren rast i pad. Budući da kod ovog resursa ne
postoji duži period u kome je zabeležen pad efikasnosti,
moguće je da su jednogodišnji periodi pada vrednosti pokaza‐
telja CEE opravdani i da predstavljaju posledicu odloženih efe‐
kata ulaganja u ovaj resurs.
Tokom posmatranog perioda, a u skladu sa opisom
nivoa efikasnosti u kontekstu VAIC metode, vrednosti koefici‐
jenta ukupne efikasnosti korišćenja svih strateških resursa
(VAIC) u toku posmatranog perioda gravitiraju oko vrednosti
128

od 2,00, što predstavlja minimalan nivo efikasnosti potreban
za obezbeđenje uspešnog poslovanja (stvara se dovoljno vre‐
dnosti da se podmire zaposleni, amortizacija, kamate banka‐
ma, porez državi i dividenda vlasnicima). Ove vrednosti agre‐
gatnog koeficijenta VAIC pre svega su rezultat kontinuirano
visoke efikasnosti u korišćenju fizičkog kapitala koja se odra‐
žava u vrednosti indikatora CEE, dok se to u slučaju vrednosti
pokazatelja efikasnosti intelektualnog kapitala (HCE i SCE) ne
može zaključiti, jer se one nalaze ispod nivoa koji obezbeđuje
normalan razvoj. Na primer, prosečne vrednosti pokazatelja
efikasnosti u upravljanju ljudskim kapitalom se u toku posma‐
tranog perioda kreću u rasponu od 1,20 do 1,60, što konkretno
znači da je privreda AP Vojvodine od svakog dinara uloženog u
ljudski kapital uspela da povrati svega 20 ili 60 para, odnosno
20 ili 60 procenata uloženog kapitala. Takođe, prosečne godiš‐
nje vrednosti ICE pokazatelja za privredu AP Vojvodine su
znatno ispod proseka Evropske unije. Na primer, u 2009.
godini prosek efikasnosti upravljanja ljudskim kapitalom u
zemljama Evropske unije je iznosila ICE = 2,34. Dobri rezultati
pokazatelja profitabilnosti uposlenog fizičkog kapitala, preko
indikatora ROA i ROE koji se prirodno nalaze u korelaciji sa
pokazateljem efikasnosti fizičkog kapitala, potvrđuju da je priv‐
reda AP Vojvodine pre svega usredsređena na podizanje efikas‐
nosti upravljanja fizičkim kapitalom. Stoga se generalno može
zaključiti da je upravljanje intelektualnim kapitalom u znatnoj
meri zapostavljeno i da je stoga neophodno što hitnije pronaći
adekvatna rešenja za podsticanje i unapređenje efikasnosti
upravljanja ovim resursom i ta rešenja pretvoriti u sistemske
mere.
Ukoliko situaciju posmatramo na osnovu sektorske ana‐
lize, tačno se mogu uočiti sektori koji su zaslužni za stvaranje i
derodiranje vrednosti (vidi prilog 11). Najproblematičniji su
129

sektori poljoprivrede, vađenja rude i kamena i prerađivačka
industrija.
Sektor vađenja rude i kamena je sa prvog mesta, koje je u
2005. godini zauzimao po efikasnosti upravljanja svim strate‐
škim sredstvima, u 2009. godini došao na poslednje mesto kao
sektor koji nije stvorio dodatu vrednost. Ovaj sektor je od
2005. do 2007. godine poslovao sa visokom efikasnošću,
odnosno sa vrednostima VAIC pokazatelja iznad 2,50, što je
iznad godišnjih proseka za celu privredu Vojvodine. U 2008. i
2009. godini ukupna efikasnost ovog sektora je drastično
smanjena. Vrednost VAIC pokazatelja je u 2008. godini bila
znatno ispod godišnjeg proseka (2,044), odnosno iznosila je
1,522, da bi 2009. ovo bio jedini sektor koji nije proizveo
dodatu vrednost. Međutim, uzimajući u obzir situaciju sa pre‐
duzećem „NIS“ AD na koje otpada preko 95% ukupno stvorene
dodate vrednosti u ovom sektoru, jasno je da je poslovanje
ovog preduzeća sa gubicima u 2008. i 2009. godini drastično
uticalo na performanse čitavog sektora.
Od svih sektora, sektor poljoprivrede i prerađivački sek‐
tor su se u toku posmatranog petogodišnjeg perioda pokazali
kao najneefikasniji. Ukupna efikasnost upravljanja strateškim
resursima ova dva sektora se sve vreme tokom posmatranog
petogodišnjeg perioda nalazi ispod proseka za celu privredu
Vojvodine. Sektor poljoprivrede ima problem sa efikasnošću
korišćenja i fizičkog i intelektualnog kapitala, odnosno godiš‐
nje prosečne vrednosti pokazatelja ukupne efikasnosti
korišćenja ovih resursa (ICE i CEE) ukazuju da ovaj sektor ne
stvara dovoljno vrednosti da podmiri svoja osnovna ulaganja.
Što se tiče prerađivačkog sektora, on najveći problem ima sa
efikasnošću korišćenja intelektualnog kapitala, po kojoj među
drugim sektorima u posmatranom petogodišnjem periodu
130

kontinuirano zauzima jedno od poslednja tri mesta. Godišnje
prosečne vrednosti ICE pokazatelja ovog sektora se sve vreme
nalaze znatno ispod godišnjih proseka za celu privredu Vojvo‐
dine. Situacija sa efikasnošću fizičkog kapitala u ovom sektoru
je znatno bolja, jer se godišnje vrednosti pokazatelja efikasno‐
sti korišćenja ovog resursa tokom posmatranog perioda sve
vreme nalaze na solidnom nivou. Dakle, akcenat kod prerađi‐
vačkog sektora treba staviti na podizanje efikasnost resursa
intelektualnog kapitala. Budući da ovaj sektor ima i najveće
učešće u ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti, podizanje efika‐
snosti intelektualnog kapitala u prerađivačkoj industriji je od
primarnog značaja. Takođe, treba obratiti pažnju i na sektor
trgovine, koji je do 2007. godine bio najefikasniji sektor, da bi
u 2008. godini zabeležio pad ukupne efikasnosti za 18%, a u
2009. za 19%, kada je dospeo na četvrto mesto. Ovaj sektor
ima najveći problem sa efikasnošću intelektualnog kapitala,
koja se 2008. i 2009. godine smanjivala svake godine za više
od 20%. Podizanje efikasnosti upravljanja ljudskim kapitalom
sektora trgovine je takođe od primarnog značaja, budući da
ovaj sektor učestvuje u ukupno stvorenoj dodatoj vrednosti
privrede AP Vojvodine sa preko 16%.
U toku posmatranog petogodišnjeg perioda, građevinski
sektor pokazuje najviši nivo ukupne efikasnosti upravljanja
strateškim resursima. Ovaj sektor se sa šestog mesta, koje je
po stepenu ukupne efikasnosti zauzimao u 2005. godini, u
2006. našao na drugom mestu i 2007. godine, da bi 2008. zau‐
zeo prvu poziciju na kojoj je ostao i 2009. godine. Ovaj sektor
poseduje najveću umešnost u upravljanju fizičkim kapitalom,
zahvaljujući čemu se od 2006. do 2009. godine našao na
prvom mestu. Što se tiče efikasnosti upravljanja intelektual‐
nim kapitalom, ona nije natprosečna, tako da je jasno da gra‐
đevinski sektor stavlja najveći akcenat na upravljanje fizičkim
131

kapitalom, zahvaljujući čemu postiže i najbolje ukupne rezul‐
tate.
Nova teorija rasta je rezultat pomaka od ekonomije bazi‐
rane na sirovinama ka ekonomiji baziranoj na znanju. Bitno je
razumeti da u savremenom poslovnom okruženju poslovni
procesi koji pretvaraju znanje u tržišnu vrednost postaju pre‐
sudni za rast preduzeća i nacija. Zato privreda AP Vojvodine
treba da napusti strategiju konkurentnosti isključivo zasnova‐
nu na niskim troškovima poslovanja i usmeri se na strategiju
konkurentnosti zasnovanu na povećanju sposobnosti inovira‐
nja, a samim tim i stvaranja dodate vrednosti. Time će posledi‐
čno i troškovi biti dovedeni na optimalan nivo.
Budući da se vrednost stvara na mikroekonomskom
nivou, odnosno u preduzećima, izazov za preduzeća je da se
menadžeri moraju preorijentisati na poslovnu strategiju
usmerenu pre svega ka stvaranju proizvoda i usluga sa višim
stepenom dodate vrednosti. Za ovakav pristup poslovanju pot‐
rebna je i promena u poimanju i analizi uspešnosti poslovanja,
što podrazumeva uvođenje novih mera poslovnih performan‐
si.
Drugi veliki izazov je neophodnost brze edukacije mena‐
džmenta (u privredi i politici) o principima i zakonitostima na
kojima počiva ekonomija zasnovana na znanju, što je predus‐
lov za stvaranje potencijala privrede da proizvodi veću dodatu
vrednost. Kod podizanja efikasnosti strateških resursa u stva‐
ranju dodate vrednosti, a posebno resursa intelektualnog
kapitala, ključna je usmerenost i umešnost u upravljanju pro‐
cesima, budući da se znanje u radnim procesima ili stvara ili
razara. To konkretno znači da preduzeća treba da budu sposo‐
bna da prepoznaju i ocene one procese koje je potrebno doda‐
tno uvesti i koji se mogu unaprediti i poboljšati. Fokus i unap‐
132

ređenje treba da se dešava na polju procesa a ne proizvoda, jer
će, posledično, proizvod iza koga stoje efikasniji procesi biti
konkurentniji. Najvažniji efekat primene koncepta intelektual‐
nog kapitala treba da bude pomak od funkcijskog ka proces‐
nom načinu poslovanja, a do toga može doći isključivo prime‐
nom sistemskih mera. Pre svega je potrebno razviti svest da je
za uspešno upravljanje potrebno efikasno upravljati procesi‐
ma, od ulaska sirovina i materijala u fabrički krug, pa sve do
otpremanja proizvoda u prodaju. Pri tome procese je potrebno
stalno pratiti i preispitivati iz perspektive novostečenog zna‐
nja i novih tehnologija.
Takođe, od presudnog značaja je merenje efikasnosti
resursa u stvaranju dodate vrednosti, posebno efikasnosti
intelektualnog kapitala. Ključni izazov za vojvođanska predu‐
zeća je izgradnja sposobnosti stvaranja što veće dodate vred‐
nosti i povećanja efikasnosti kojom se ta vrednost stvara.
Isto tako, neophodno je hitno raditi na podizanju svesti o
nužnosti orijentacije privrede AP Vojvodine ka stvaranju što
veće dodate vrednosti i značaju intelektualnog kapitala kao
ključnog faktora povećanja efikasnosti, a samim tim i konku‐
rentnosti. Vlada AP Vojvodine to može učiniti pokretanjem
aktivnosti na ovu temu kojima bi se pridao javni značaj. To bi
ukazalo na orijentaciju Vlade AP Vojvodine ka usklađivanju sa
ciljevima Lisabonske deklaracije, koja predstavlja temelj za
transformaciju ekonomije zemalja EU u ekonomije zasnovane
na znanju.
S obzirom na to da rezultati ove studije ukazuju na mesta,
odnosno sektore privrede AP Vojvodine u kojima dolazi do
razaranja vrednosti, Vlada AP Vojvodine ih može iskoristiti da,
putem adekvatnih ekonomskih mera ili aktivnosti, zaustavi ili
ublaži ove negativne trendove.
133

Budući da je ova analiza prva ove vrste u AP Vojvodini i
Republici Srbiji, ona daje prvi skup sektorskih koeficijenata na
osnovu kojih se mogu meriti promene koje će nastati u buduć‐
nosti. Takođe, ova analiza daje i prvi skup benčmark koeficije‐
nata pomoću kojih preduzeća mogu da se porede sa liderima u
svojoj industriji i tako steknu realnu sliku sopstvene pozicije u
odnosu na najjače konkurente. Isto tako, ova analiza daje
pojedinačne rezultate sto najvećih preduzeća na teritoriji AP
Vojvodine, odnosno njihovu rang‐listu na osnovu pokazatelja
efikasnosti intelektualnog kapitala. Navedeno predstavlja dob‐
ru osnovu za izradu budućih analiza performansi privrede AP
Vojvodine zasnovanih na istoj metodi.
134

9. LITERATURA

1. Bornemann, M., Knapp, A., Schneider, U. and Sixl, K.I. (1999),
„Holistic Measurement of Intellectual Capital'', International
Symposium Measuring and Reporting Intellectual Capital:
Experiences, Issues and Prospects, June, Amsterdam.
2. Chan, K.H. (2009), „Impact of Intellectual Capital on
Organisational Performance: An Empirical Study of
Companies in the Hang Seng Index” The Learning
Organization, 16 (1): 22‐39.
3. Chen, M.C., Cheng, S.J. & Hwang, Y. (2005), “An Empirical
Investigation of the Relationship between Intellectual Capital
and Firms’ Market Value and Financial Performance”, Journal
of Intellectual Capital, 6 (2) : 159‐76.
4. Danish Trade and Industry Development Council, (1997),
Intellectual Capital Accounts: Reporting and Managing
Intellectual Capital, Danish Trade and Development Council,
Copenhagen.
5. Firer, S., Williams, S.M. (2003), “Intellectual Capital and
Traditional Measures of Corporate Performance”, Journal of
Intellectual Capital, 4 (3) : 348‐60
6. Jelčić, K., (2004) Priručnik za upravljanje intelektualnim
kapitalom, Gospodarska komora Hrvatske, Zagreb.
7. Johanson, U. (1999), „Mobilising Change: Characteristics of
Intangibles Proposed by 11 Swedish Firms'', International
Symposium Measuring and Reporting Intellectual Capital:
Experiences, Issues and Prospects, June, Amsterdam.
8. Komnenić, B., Tomić, D. (2006) „Tranzicija ka ekonomiji
znanja ‐ vrednovanje neopipljivih sredstava kao preduslov
postizanja održive konkurentnosti i integracije u EU“,
Ekonomist, No 1, jun, 2006, str. 282 ‐297.
135

9. Komnenić, B. (2007), “Intellectual Capital of Nations and
Economic Development” Zbornik radova: Economic policy and
the developemnt of Serbia. Ekonomski fakultet, Beograd,
oktobar 2007.
10. Komnenić, B., Mikić, H. (2008), “Managing and Measuring
Intangibles as Key Resources for Development Sustainable
Competitiveness of the Republic of Serbia” : Zbornik radova
4‐te međunarodne konferencije Ekonomskih fakulteta
ASECU: Development: Cooperation and Competitiveness,
Akademija ekonomskih studija, Bukurešt, Rumunija, 22‐24
maj, 2008.
11. Komnenić, B., Tomić, D., Tomić, G. (2010) „Agrifood Industry
Intensively Based on Knowledge Case Study of Vojvodina“,
Tematski zbornik 113‐te konferencije Evropske Asocijacije
Agroekonomista: The Role of Knowledge, Innovation and
Human Capital in Multifunctional Agriculture and Territorial
Rural Development, str: 385‐395
12. Komnenić,B., Tomić, D. (2010) „Measuring Efficiency of
Intellectual Capital in Agriculture Sector of Vojvodina“
APSTRACT - Applied Studies In Agribusiness And Commerce,
4(1‐2):25‐32.
13. Komnenić, B., Pokrajčić, D., Tomić, R. (2011), „Intellectual
Capital as a Valuable Driver of Corporate Performance:
Empirical Research on the Banking Sector in Serbia“
International Journal of Arts and Sciences, 4(9):283‐297
14. Komnenić, B., Pokrajčić, D. (2012), „Intellectual Capital and
Corporate Performance of MNCs in Serbia“, Journal of Intel-
lectual Capital, 13(1): 106‐119.
15. Kujansivu, P. and Lo¨nnqvist, A. (2005), “How do Investments
in Intellectual Capital create Profits?”, Frontiers of E-business
Research., pp. 304‐18.
136

16. Mavridis, D.G. (2005), Intellectual Capital Performance and
Globalization Status of Greek Listed Firms“, Journal of
intellectual capital, 6 (1) : 127‐140.
17. Mitchell Van der Zahn; Williams,S.M; Tower, G; & Neilson, J.
(2004), Intellectual Capital and the Efficiency of Value Added:
Trends in Singapore Capital Market 2000 – 2002, Performance
Reporting and Measurement Research Unit.
18. OECD, (1993) Frascati Manual: Proposed Standard Practice for
Surveys of Research and Experimental Development, OECD, Paris.
19. OECD, (1993) Science and Technology Indicators, No 2: R&D,
Innovation and Competitiveness, str. 58–61, OECD, Paris
20. OECD, (1997) Internationalization of Industrial R&D: Patterns
and Trends, Group of National Experts on Science and
Technology Indicators, OECD, Paris.
21. Preppard, J., Rylander, A. (2001), „Leveraging Intellectual
Capital at ApiON“, Journal of Intellectual Capital, 2 (3): 225‐
235.
22. Pulic, A. (2002c), “Value Creation Efficiency Analysis of
Croatian Banks, 1996‐2000”, www.vaic‐on.net
23. Pulić, A., (2003) Value Creation Efficiency in the New Economy,
“Global Business & Economics Review”, 5 (1):111–128.
24. Pulić, A., (2004) Do we know if we create or Destroy Value?,
“International Journal of Entrepreneurship and Innovation
Management”, 4 (4): 349–359.
25. Pulić. A., (2007) The Principles of Intellectual Capital Efficiency
– A Brief Description, www.vaic‐on.net.
26. Shiu, H.‐J. (2006a), “Application of the VAIC Method to
Measures of Corporate Performance: a Quantile Regression
Approach”, Journal of American Academy of Business,
Cambridge, 8 (2): 156‐60
27. Stewart, T. A., (1997) Intellectual Capital, Nicholas Bradley,
London.
137

28. Tomić, D., Komnenić, B. (2007) “Intelektualni kapital i održiva
konkurentnost agroprivrede Republike Srbije“ Ekonomika
poljoprivrede, No 1, januar‐mart. 2007
29. Tomić, D. (1985), “Društveno ekonomski značaj
informatizacije poljoprivrede“, Zbornik radova: Primena
informatike u poljoprivredi, CEKOS, str: 7‐13
30. Tomić, D. (1986), „Naučni rad – proizvodni rad ili ne“,
Savremenost, br. 7‐8,str. 80‐85.
31. Tseng, C., Goo, J. (2005), “Intellectual Capital and Corporate
Value in an Emerging Economy: Empirical Study of
Taiwanese Manufacturers”, R&D Management, 35( 2): 187‐
201.
32. US Patent and Trademark Office, (1997) Patenting Trends
1997, US Patent and Trademark Office, Washington.
138

SPISAK TABELA
Tabela 1. Uspešnost intelektualnog potencijala
Tabela 2. Uspešnost fizičkog kapitala
Tabela 3. Uspešnost fizičkog kapitala i intelektualnog potencijala
Tabela 4. Primena VAIC pokazatelja
Tabela 5. Ukupno stvorena dodata vrednost u privredi AP Vojvo‐
dine
Tabela 6. Ukupan prihod privrede AP Vojvodine
Tabela 7. Ukupna neto dobit privrede AP Vojvodine
Tabela 9. Vrednosti koeficijenata efikasnosti korišćenja ljudskog,
strukturalnog i fizičkog kapitala za period 2005–2009.
godine
Tabela 10. Prihod, profit i dodata vrednost sektora poljoprivrede,
šumarstva, lova i ribarstva privrede AP Vojvodine
Tabela 11. Investicije u ljudski, strukturalni i fizički kapital sekto‐
ra poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva AP Vojvo‐
dine
Tabela 12. Prosečne vrednosti VAIC pokazatelja efikasnosti pos‐
lovanja sektora poljoprivrede, šumarstva, lova i ribars‐
tva AP Vojvodine
Tabela 13. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost u sektoru
vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
ra vađenja rude i kamena privrede AP Vojvodine
139

lovanja sektora vađenja rude i kamena privrede AP
Vojvodine
Tabela 16. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost u prerađiva‐
čkoj industriji privrede AP Vojvodine
Tabela 17. Investicije u ljudski, strukturalni i fizički kapital prera‐
đivačkog sektora privrede AP Vojvodine
lovanja prerađivačkog sektora privrede AP Vojvodine
Tabela 19. Prihod, profit i dodata vrednost sektora trgovine priv‐
rede AP Vojvodine
ra trgovine privrede AP Vojvodine
lovanja sektora trgovine privrede AP Vojvodine
Tabela 22. Prihod, profit i dodata vrednost sektora saobraćaja,
skladištenja i veza privrede AP Vojvodine
ra saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP Vojvodi‐
ne
lovanja sektora saobraćaja, skladištenja i veza privre‐
de AP Vojvodine
Tabela 25. Prihod, profit i dodata vrednost u sektoru snabdevanja
energentima i vodom privrede AP Vojvodine
ra snabdevanja energentima i vodom privrede AP Voj‐
vodine
140

lovanja sektora saobraćaja, skladištenja i veza privre‐
de AP Vojvodine
Tabela 28. Ostvareni prihod, profit i dodata vrednost građevin‐
skog sektora privrede AP Vojvodine
Tabela 29. Investicije u ljudski, strukturalni i fizički kapital građe‐
vinskog sektora privrede AP Vojvodine
lovanja građevinskog sektora privrede AP Vojvodine
Tabela 31. Prihod, profit i dodata vrednost u sektoru nekretnina
ra nekretnina privrede AP Vojvodine
lovanja sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
osnovu efikasnosti intelektualnog kapitala
osnovu rezultata prinosa po aktivi, efikasnosti prodaje
i dobiti pre oporezivanja
141

SPISAK SLIKA
Slika 1. Kretanje ukupno stvorenog prihoda, dobiti i dodate vred‐
nosti u privredi AP Vojvodine
kapital privrede AP Vojvodine
Slika 3. Kretanje prosečnih vrednosti pokazatelja efikasnosti
upravljanja ljudskim strukturalnim i fizičkim kapitalom
Slika 4. Kretanje pokazatelja ROA i ROE
vrednosti sektora poljoprivrede, šumarstva, lova i
ribarstva privrede AP Vojvodine
kapital u sektoru poljoprivrede, šumarstva, lova i
ribarstva
Slika 7. Kretanje prosečnih vrednosti svih pokazatelja VAIC sekto‐
ra poljoprivrede, šumarstva, lova i ribarstva
Slika 8. Kretanje ukupno stvorenog prihoda, dobiti i dodate vred‐
nosti (u 000 din.) sektora vađenja rude i kamena privre‐
de AP Vojvodine
kapital sektora vađenja rude i kamena
Slika 10. Kretanje prosečnih vrednosti svih pokazatelja VAIC sek‐
tora vađenja rude i kamena
Slika 11. Kretanje ukupnog prihoda, dobiti i dodate vrednosti
fizički kapital prerađivačkog sektora privrede AP
Vojvodine
142

Slika 13. Kretanje prosečnih vrednosti svih pokazatelja VAIC pre‐
rađivačkog sektora privrede AP Vojvodine
vrednosti sektora trgovine privrede AP Vojvodine
Slika 15. Kretanje ukupnih investicija u ljudski, strukturalni i fizi‐
čki kapital sektora trgovine privrede AP Vojvodine
sektora trgovine privrede
vrednosti sektora saobraćaja, skladištenja i veza
fizički kapital sektora saobraćaja, skladištenja i veza
sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP Voj‐
vodine
vrednosti sektora snabdevanja energentima i vodom
fizički kapital sektora snabdevanja energentima i vodom
sektora saobraćaja, skladištenja i veza privrede AP Voj‐
vodine
143

Slika 23. Kretanje ukupno stvorenog prihoda, dobiti i dodate vre‐
dnosti (u 000 din.) građevinskog sektora privrede AP
Vojvodine
Slika 24. Kretanje ukupnih investicija (u 000 din.) u ljudski, struk‐
turalni i fizički kapital građevinskog sektora privrede AP
Vojvodine
vrednosti sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
Slika 27. Kretanje ukupnih investicija u ljudski, strukturalni i fizi‐
čki kapital sektora nekretnina privrede AP Vojvodine
144

PRILOZI
145

146

SEKTORI UKUPNI
2005 NETO DOBIT VA HC SC CE HCE SCE ICE CEE VAIC ROA ROE
(Podaci u hiljad. RSD) PRIHODI
Poljoprivreda,šumarstvo,lov,
1
ribarstvo 95.590.747 3.295.340 17.920.133 14.700.621 3.219.512 89.976.610 1,2190 0,17966 1,3987 0,199164349 1,5978 0,01740939 0,03662441
2 Vađenje ruda i kamena 281.807.673 6.291.228 22.945.797 11.367.919 11.577.878 24.113.462 2,018 0,505 2,523 0,952 3,475 0,028 0,261
3 Prerađivačka industrija 347.285.364 16.941.411 52.639.923 46.620.988 6.018.935 162.606.253 1,129 0,114 1,243 0,324 1,567 0,039 0,104
Proizvodnja i snadbevanje
4 elektricnom energijom, gasom i
vodom 53.268.415 2.001.655 10.644.169 5.600.095 5.044.074 77.950.813 1,901 0,474 2,375 0,137 2,511 0,024 0,026
5 Građevinarstvo 44.010.586 2.267.439 10.072.993 7.025.398 3.047.595 18.041.519 1,434 0,303 1,736 0,558 2,295 0,046 0,126
Trgovina na veliko i na malo;
6
opravka motornih vozila, 242.128.749 7.383.392 19.497.302 12.419.638 7.077.664 27.241.898 1,570 0,363 1,933 0,716 2,649 0,049 0,271
147
7 Hoteli i restorani 4.207.554 129.842 911.403 841.392 70.011 4.751.669 1,083 0,077 1,160 0,192 1,352 0,018 0,027
8 Saobraćaj, skladištenje, veze 54.617.429 4.745.213 12.254.653 5.838.298 6.416.355 18.391.445 2,099 0,524 2,623 0,666 3,289 0,080 0,258
9 Finansijsko posredovanje 299.893 57.958 -74.573 24.250 -98.823 72.630 -3,075 1,325 -1,750 -1,027 -2,777 0,026 0,798
Aktivnosti u vezi se
10 nekretninama, iznajmljivanje i
poslovne aktivnosti 25.926.895 1.741.441 7.228.296 5.360.184 1.868.112 10.064.638 1,349 0,258 1,607 0,718 2,325 0,051 0,173
Državna uprava i odbrana i
11
socijalno osiguranje 14.460 458 7.374 6.871 503 231 1,073 0,068 1,141 31,922 33,063 0,113 1,983
12 Obrazovanje 750.125 65.893 299.370 220.879 78.491 148.313 1,355 0,262 1,618 2,019 3,636 0,126 0,444
13 Zdravstveni i socijalni rad 958.343 26.566 423.969 394.289 29.680 307.255 1,075 0,070 1,145 1,380 2,525 0,037 0,086
Ostale komunalne, društvene i
14
lične uslužne aktivnosti 9.133.821 329.670 4.040.516 3.463.291 577.225 8.736.839 1,167 0,143 1,310 0,462 1,772 0,026 0,038
Prilog 1. Proseci i ukupne vrednosti za sve sektore za 2005.
2005 UKUPNO 1.160.000.054 45.277.506 158.811.325 113.884.113 44.927.212 442.403.575 1,0998 0,333 1,433 2,801 4,234 0,049 0,331

SEKTORI UKUPNI
2006 NETO DOBIT VA HC SC CE HCE SCE ICE CEE VAIC
1
ribarstvo 127.395.665 7.423.677 24.011.816 16.757.097 7.254.719 92.810.972 1,433 0,302 1,735 0,259 1,994
2 Vađenje ruda i kamena 283.189.896 7.025.929 26.434.435 12.714.601 13.719.834 88.592.586 2,079 0,519 2,598 0,298 2,896
3 Prerađivačka industrija 437.458.852 25.054.715 81.034.311 55.572.134 25.462.177 181.607.075 1,458 0,314 1,772 0,446 2,219
vodom 53.534.617 2.364.684 11.580.361 6.245.557 5.334.804 78.216.919 1,854 0,461 2,315 0,148 2,463
6 Građevinarstvo 55.003.971 3.668.184 13.647.179 8.712.795 4.934.384 11.608.782 1,566 0,362 1,928 1,176 3,103
7 opravka motornih vozila,
motocikla i predmeta za licnu 327.361.415 14.433.551 30.355.278 15.470.471 14.884.807 43.296.829 1,962 0,490 2,452 0,701 3,154
8 Hoteli i restorani 5.128.097 213.256 1.095.175 983.849 111.326 4.688.411 1,113 0,102 1,215 0,234 1,448
148
9 Saobraćaj, skladištenje, veze 85.942.864 2.054.977 12.496.917 7.863.720 4.633.197 20.283.198 1,589 0,371 1,960 0,616 2,576
10 Finansijsko posredovanje 1.840.541 997.504 1.342.764 270.670 1.072.094 281.548 4,961 0,798 5,759 4,769 10,529
poslovne aktivnosti 37.170.016 4.770.702 11.999.375 6.540.162 5.459.213 33.022.392 1,835 0,455 2,290 0,363 2,653
12 Državna uprava i odbrana i

socijalno osiguranje 33.575 206 9.693 9.386 307 231 1,033 0,032 1,064 41,961 43,025
13 Obrazovanje 864.543 32.495 272.697 257.588 15.109 183.994 1,059 0,055 1,114 1,482 2,596
14 Zdravstveni i socijalni rad 1.054.147 40.794 470.766 420.448 50.318 258.230 1,120 0,107 1,227 1,823 3,050
15 Ostale komunalne, društvene i

lične uslužne aktivnosti 11.444.577 416.847 4.785.139 3.956.030 829.109 8.998.333 1,210 0,173 1,383 0,532 1,915
UKUPNO 1.427.422.776 68.497.521 219.535.906 135.774.508 83.761.398 563.849.500 1,734 0,324 2,058 3,915 5,973

SEKTORI UKUPNI
1 Poljoprivreda,šumarstvo,lov,
ribarstvo 151.544.728 8.896.884 26.075.713 16.693.267 9.382.446 91.885.849 1,562 0,360 1,922 0,284 2,206 0,032 0,097
2 Vađenje ruda i kamena 270.380.010 8.168.576 29.142.736 14.858.680 14.284.056 88.939.247 1,961 0,490 2,451 0,328 2,779 0,049 0,092
3
Prerađivačka industrija 500.907.511 33.833.166 84.101.788 61.295.307 22.806.481 195.980.863 1,372 0,271 1,643 0,429 2,072 0,056 0,173
vodom 59.214.265 486.062 5.672.499 6.880.659 -1.208.160 78.263.187 0,824 -0,213 0,611 0,072 0,684 0,005 0,006
5 Građevinarstvo 67.615.606 4.956.463 15.689.537 9.866.927 5.822.610 11.390.698 1,590 0,371 1,961 1,377 3,339 0,069 0,435
149
opravka motornih vozila,
6
motocikla i predmeta za licnu
upotrebu i domaćinstvo 424.000.252 20.365.119 41.529.562 19.674.532 21.855.030 49.016.413 2,111 0,526 2,637 0,847 3,484 0,070 0,415
7 Hoteli i restorani 4.248.064 325.624 1.221.010 1.060.960 160.050 4.653.187 1,151 0,131 1,282 0,262 1,544 0,033 0,070
9 Finansijsko posredovanje 4.141.017 1.155.375 1.667.568 585.784 1.081.784 4.669.180 2,847 0,649 3,495 0,357 3,853 0,096 0,247
11
socijalno osiguranje 1.072.714 77.423 328.792 275.637 53.155 154.262 1,193 0,162 1,355 2,131 3,486 0,109 0,502
12 Obrazovanje 1.525.429 95.162 658.349 546.698 111.651 230.327 1,204 0,170 1,374 2,858 4,232 0,098 0,413
13 Zdravstveni i socijalni rad 5.663.779 286.231 2.971.428 2.363.720 607.708 2.771.486 1,257 0,205 1,462 1,072 2,534 0,044 0,103
14
UKUPNO 1.638.096.408 87.698.105 244.235.203 153.437.258 90.797.945 597.816.967 1,576 0,302 1,878 0,819 2,697 0,058 0,205

Нето
добитак
SEKTORI Укупни
2008 (након VA HC SC CE HCE SCE ICE CEE VAIC ROA ROE
(Podaci u hiljad. RSD) приходи
опоре-
зивања)
1
ribarstvo 173.200.721 6.184.781 20.838.546 18.385.633 2.452.913 96.656.308 1,133 0,118 1,251 0,216 1,467 0,020 0,064
2 Vađenje ruda i kamena 323.119.227 54.881 17.349.769 14.548.304 2.801.465 103.139.199 1,193 0,161 1,354 0,168 1,522 0,000 0,001
vodom 65.833.490 324.877 12.456.928 7.849.717 4.607.211 78.226.717 1,587 0,370 1,957 0,159 2,116 0,003 0,004
5 Građevinarstvo 83.941.410 5.003.506 17.638.155 11.549.025 6.089.130 13.886.164 1,527 0,345 1,872 1,270 3,143 0,054 0,360
150
6
motocikla i predmeta za licnu
7 Hoteli i restorani 5.442.307 228.951 1.225.576 1.329.188 -103.612 5.525.654 0,922 -0,085 0,838 0,222 1,059 0,019 0,041
9 Finansijsko posredovanje 8.080.357 1.396.141 2.051.366 643.546 1.407.820 6.319.552 3,188 0,686 3,874 0,325 4,198 0,070 0,221
11
socijalno osiguranje 927.254 46.581 376.660 331.382 45.278 150.509 1,137 0,120 1,257 2,503 3,759 0,076 0,309
12 Obrazovanje 2.405.761 123.507 989.959 876.483 113.476 382.728 1,129 0,115 1,244 2,587 3,831 0,074 0,323
14
UKUPNO 1,440 0,241 1,681 0,792 2,472 0,041 0,158

SEKTORI UKUPNI
1
ribarstvo 161.311.165 5.672.771 14.088.990 17.280.043 -3.191.053 106.570.224 0,815 -0,226 0,589 0,132 0,721 0,018 0,053
2 Vađenje ruda i kamena 137.737.758 21.877 0 20.230.160 -26.762.249 89.142.122 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000
vodom 66.550.168 504.784 12.594.002 8.289.452 4.304.550 85.304.908 1,519 0,342 1,861 0,148 2,009 0,004 0,006
5 Građevinarstvo 73.878.067 4.994.952 16.851.564 11.021.830 5.829.734 18.060.953 1,529 0,346 1,875 0,933 2,808 0,048 0,277
6
motocikla i predmeta za ličnu
151
7 Hoteli i restorani 5.414.580 348.979 1.293.159 1.256.349 36.810 5.813.696 1,029 0,028 1,058 0,222 1,280 0,029 0,060
9 Finansijsko posredovanje 4.192.776 973.590 1.221.352 626.256 595.096 5.881.631 1,950 0,487 2,437 0,208 2,645 0,055 0,166
11
socijalno osiguranje 920.136 43.483 399.462 352.784 46.678 222.257 1,132 0,117 1,249 1,797 3,046 0,061 0,196
12 Obrazovanje 2.856.348 82.341 944.445 930.390 14.055 369.766 1,015 0,015 1,030 2,554 3,584 0,041 0,223
14
UKUPNO 1.697.369.661 72.135.240 206.508.767 175.063.855 24.912.823 643.467.287 1,233 0,187 1,420 0,689 2,109 0,035 0,130

% učešće
UKUPNI sektora u
2005 SEKTORI (Podaci u hiljad.RSD) NETO DOBIT VA HC SC CE HCE SCE ICE CEE VAIC ROA ROE Ukupna VA
PRIHODI ukupnoj
VA
1 Prerađivačka industrija 347.285.364 16.941.411 52.639.923 46.620.988 6.018.935 162.606.253 1,129 0,114 1,243 0,324 1,567 0,039 0,104 158.811.325 33,146
2 Vađenje ruda i kamena 281.807.673 6.291.228 22.945.797 11.367.919 11.577.878 24.113.462 2,018 0,505 2,523 0,952 3,475 0,028 0,261 158.811.325 14,448
3 Trgovina 242.128.749 7.383.392 19.497.302 12.419.638 7.077.664 27.241.898 1,570 0,363 1,933 0,716 2,649 0,049 0,271 158.811.325 12,277
4 Poljoprivreda,šumarstvo,lov, ribarstvo 95.590.747 3.295.340 17.920.133 14.700.621 3.219.512 89.976.610 1,2190 0,17966 1,3987 0,199164 1,5978 0,017409 0,036624 158.811.325 11,284
5 Saobraćaj, skladištenje, veze 54.617.429 4.745.213 12.254.653 5.838.298 6.416.355 18.391.445 2,099 0,524 2,623 0,666 3,289 0,080 0,258 158.811.325 7,716
152
Proizvodnja i snadbevanje elektricnom energijom,
6 gasom i vodom 53.268.415 2.001.655 10.644.169 5.600.095 5.044.074 77.950.813 1,901 0,474 2,375 0,137 2,511 0,024 0,026 158.811.325 6,702
7 Građevinarstvo 44.010.586 2.267.439 10.072.993 7.025.398 3.047.595 18.041.519 1,434 0,303 1,736 0,558 2,295 0,046 0,126 158.811.325 6,343
8 Nekretnine 25.926.895 1.741.441 7.228.296 5.360.184 1.868.112 10.064.638 1,349 0,258 1,607 0,718 2,325 0,051 0,173 158.811.325 4,551
9 Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 9.133.821 329.670 4.040.516 3.463.291 577.225 8.736.839 1,167 0,143 1,310 0,462 1,772 0,026 0,038 158.811.325 2,544
10 Hoteli i restorani 4.207.554 129.842 911.403 841.392 70.011 4.751.669 1,083 0,077 1,160 0,192 1,352 0,018 0,027 158.811.325 0,574
11 Zdravstveni i socijalni rad 958.343 26.566 423.969 394.289 29.680 307.255 1,075 0,070 1,145 1,380 2,525 0,037 0,086 158.811.325 0,267
12 Obrazovanje 750.125 65.893 299.370 220.879 78.491 148.313 1,355 0,262 1,618 2,019 3,636 0,126 0,444 158.811.325 0,189
13 Državna uprava i odbrana i socijalno osiguranje 14.460 458 7.374 6.871 503 231 1,073 0,068 1,141 31,922 33,063 0,113 1,983 158.811.325 0,005
14 Finansijsko posredovanje 299.893 57.958 -74.573 24.250 -98.823 72.630 -3,075 1,325 -1,750 -1,027 -2,777 0,026 0,798 158.811.325 -0,047
Prilog 6. Sektori rangirani po stvorenoj dodatoj vrednosti u 2005.

% učešće
UKUPNI sektora u
2006 SEKTORI (Podaci u hiljad. RSD) NETO DOBIT VA HC SC CE HCE SCE ICE CEE VAIC ROA ROE Ukupna VA
PRIHODI ukupnoj
VA
2 Trgovina 327.361.415 14.433.551 30.355.278 15.470.471 14.884.807 43.296.829 1,962 0,490 2,452 0,701 3,154 0,072 0,333 219.535.906 13,827
5 Građevinarstvo 55.003.971 3.668.184 13.647.179 8.712.795 4.934.384 11.608.782 1,566 0,362 1,928 1,176 3,103 0,069 0,316 219.535.906 6,216
153
7 Nekretnine 37.170.016 4.770.702 11.999.375 6.540.162 5.459.213 33.022.392 1,835 0,455 2,290 0,363 2,653 0,077 0,144 219.535.906 5,466
8 gasom i vodom 53.534.617 2.364.684 11.580.361 6.245.557 5.334.804 78.216.919 1,854 0,461 2,315 0,148 2,463 0,028 0,030 219.535.906 5,275
10 Finansijsko posredovanje 1.840.541 997.504 1.342.764 270.670 1.072.094 281.548 4,961 0,798 5,759 4,769 10,529 0,368 3,543 219.535.906 0,612
11 Hoteli i restorani 5.128.097 213.256 1.095.175 983.849 111.326 4.688.411 1,113 0,102 1,215 0,234 1,448 0,025 0,045 219.535.906 0,499
12 Zdravstveni i socijalni rad 1.054.147 40.794 470.766 420.448 50.318 258.230 1,120 0,107 1,227 1,823 3,050 0,057 0,158 219.535.906 0,214
13 Obrazovanje 864.543 32.495 272.697 257.588 15.109 183.994 1,059 0,055 1,114 1,482 2,596 0,066 0,177 219.535.906 0,124
14 Državna uprava i odbrana i socijalno osiguranje 33.575 206 9.693 9.386 307 231 1,033 0,032 1,064 41,961 43,025 0,045 0,892 219.535.906 0,004

% učešće
UKUPNI sektora u
PRIHODI ukupnoj
VA
2 Trgovina 424.000.252 20.365.119 41.529.562 19.674.532 21.855.030 49.016.413 2,111 0,526 2,637 0,847 3,484 0,070 0,415 244.235.203 17,004
6 Građevinarstvo 67.615.606 4.956.463 15.689.537 9.866.927 5.822.610 11.390.698 1,590 0,371 1,961 1,377 3,339 0,069 0,435 244.235.203 6,424
154
7 Nekretnine 43.125.342 5.860.571 14.594.902 7.904.845 6.690.057 36.773.141 1,846 0,458 2,305 0,397 2,702 0,082 0,159 244.235.203 5,976
8 gasom i vodom 59.214.265 486.062 5.672.499 6.880.659 -1.208.160 78.263.187 0,824 -0,213 0,611 0,072 0,684 0,005 0,006 244.235.203 2,323
9 Zdravstveni i socijalni rad 5.663.779 286.231 2.971.428 2.363.720 607.708 2.771.486 1,257 0,205 1,462 1,072 2,534 0,044 0,103 244.235.203 1,217
11 Finansijsko posredovanje 4.141.017 1.155.375 1.667.568 585.784 1.081.784 4.669.180 2,847 0,649 3,495 0,357 3,853 0,096 0,247 244.235.203 0,683
12 Hoteli i restorani 4.248.064 325.624 1.221.010 1.060.960 160.050 4.653.187 1,151 0,131 1,282 0,262 1,544 0,033 0,070 244.235.203 0,500
13 Obrazovanje 1.525.429 95.162 658.349 546.698 111.651 230.327 1,204 0,170 1,374 2,858 4,232 0,098 0,413 244.235.203 0,270
14 Državna uprava i odbrana i socijalno osiguranje 1.072.714 77.423 328.792 275.637 53.155 154.262 1,193 0,162 1,355 2,131 3,486 0,109 0,502 244.235.203 0,135

% učešće
UKUPNI sektora u
PRIHODI ukupnoj
VA
2 Trgovina 501.278.780 19.732.390 39.967.286 23.724.792 16.242.494 51.721.681 1,685 0,406 2,091 0,773 2,864 0,059 0,382 239.081.201 16,717
4 Građevinarstvo 83.941.410 5.003.506 17.638.155 11.549.025 6.089.130 13.886.164 1,527 0,345 1,872 1,270 3,143 0,054 0,360 239.081.201 7,377
5 Vađenje ruda i kamena 323.119.227 54.881 17.349.769 14.548.304 2.801.465 103.139.199 1,193 0,161 1,354 0,168 1,522 0,000 0,001 239.081.201 7,257
155
7 Nekretnine 52.563.776 6.008.546 15.207.266 9.294.329 5.912.937 43.513.924 1,636 0,389 2,025 0,349 2,374 0,068 0,138 239.081.201 6,361
8 gasom i vodom 65.833.490 324.877 12.456.928 7.849.717 4.607.211 78.226.717 1,587 0,370 1,957 0,159 2,116 0,003 0,004 239.081.201 5,210
11 Finansijsko posredovanje 8.080.357 1.396.141 2.051.366 643.546 1.407.820 6.319.552 3,188 0,686 3,874 0,325 4,198 0,070 0,221 239.081.201 0,858
12 Hoteli i restorani 5.442.307 228.951 1.225.576 1.329.188 -103.612 5.525.654 0,922 -0,085 0,838 0,222 1,059 0,019 0,041 239.081.201 0,513
13 Obrazovanje 2.405.761 123.507 989.959 876.483 113.476 382.728 1,129 0,115 1,244 2,587 3,831 0,074 0,323 239.081.201 0,414
14 Državna uprava i odbrana i socijalno osiguranje 927.254 46.581 376.660 331.382 45.278 150.509 1,137 0,120 1,257 2,503 3,759 0,076 0,309 239.081.201 0,158

% učešće
UKUPNI sektora u
PRIHODI ukupnoj
VA
2 Trgovina 495.017.475 15.413.196 34.340.660 24.255.844 10.084.816 56.612.125 1,416 0,294 1,709 0,607 2,316 0,040 0,272 206.508.767 16,629
4 Nekretnine 53.841.231 7.493.872 17.051.331 9.856.682 7.194.649 35.376.051 1,730 0,422 2,152 0,482 2,634 0,083 0,212 206.508.767 8,257
5 Građevinarstvo 73.878.067 4.994.952 16.851.564 11.021.830 5.829.734 18.060.953 1,529 0,346 1,875 0,933 2,808 0,048 0,277 206.508.767 8,160
6 Poljoprivreda,šumarstvo,lov, ribarstvo 161.311.165 5.672.771 14.088.990 17.280.043 -3.191.053 106.570.224 0,815 -0,226 0,589 0,132 0,721 0,018 0,053 206.508.767 6,822
156
7
gasom i vodom 66.550.168 504.784 12.594.002 8.289.452 4.304.550 85.304.908 1,519 0,342 1,861 0,148 2,009 0,004 0,006 206.508.767 6,099
10 Hoteli i restorani 5.414.580 348.979 1.293.159 1.256.349 36.810 5.813.696 1,029 0,028 1,058 0,222 1,280 0,029 0,060 206.508.767 0,626
11 Finansijsko posredovanje 4.192.776 973.590 1.221.352 626.256 595.096 5.881.631 1,950 0,487 2,437 0,208 2,645 0,055 0,166 206.508.767 0,591
12 Obrazovanje 2.856.348 82.341 944.445 930.390 14.055 369.766 1,015 0,015 1,030 2,554 3,584 0,041 0,223 206.508.767 0,457
13 Državna uprava i odbrana i socijalno osiguranje 920.136 43.483 399.462 352.784 46.678 222.257 1,132 0,117 1,249 1,797 3,046 0,061 0,196 206.508.767 0,193
14 Vađenje ruda i kamena 137.737.758 21.877 0 20.230.160 -26.762.249 89.142.122 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 206.508.767 0,000
Prilog 11. Matrice ranga sektora po pokazateljima VAIC, ICE i CEE

Lestvica ranga sektora po VAIC
2005 2006 2007 2008 2009
pokazatelju za period 2005-2009 god.
7 8 6 8 7 Poljoprivreda,šumarstvo,lov, ribarstvo
1 3 4 7 8 Vađenje ruda i kamena
8 7 7 6 6 Prerađivačka industrija
Proizvodnja i snadbevanje električnom
4 6 8 5 5 energijom, gasom i vodom
6 2 2 1 1 Građevinarstvo
3 1 1 2 4 Trgovina
2 5 3 3 2 Saobraćaj, skladištenje, veze
5 4 5 4 3 Nekretnine
Lestvica ranga sektora po ICE

2005 2006 2007 2008 2009
4 2 1 1 5 Trgovina
Lestvica ranga sektora po CEE

2005 2006 2007 2008 2009
3 2 2 2 3 Trgovina

157

158

CIP ‐ Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

338.43(497.11)(075.8)
338.43(4‐672EU)(075.8)

159

Monografija Efikasnost Intelektualnog Kapitala Privrede Ap Vojvodine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Monografija Efikasnost Intelektualnog Kapitala Privrede Ap Vojvodine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Biserka Komnenić

EFIKASNOST INTELEKTUALNOG KAPITALA

Projekat i publikaciju su finansirali:

de“, Zbornik radova: Primena informatike u poljoprivredi, CEKOS, str: 7‐13.

Agriculture Sector of Vojvodina“ APSTRACT - Applied Studies In Agribusiness

pristup u korišćenju ovog izraza zasniva se na OECD‐ovoj klasifikaciji

neopipljivih sredstava kao preduslov postizanja održive konkurentnosti i

Resources for Development Sustainable Competitiveness of the Republic of

3. 1. Obrazloženje izbora VAIC metode, njene

3. 3. Praktičan primer tumačenja VAIC indikatora

Preduzeće Intelektualni Dodata vrednost HCE

Preduzeće Fizički kapital Dodata vrednost CEE

Preduzeće Fizički Intelektualni Dodata CEE ICE VAIC

Kada pogledamo rezultate u korišćenju oba strateška

Preduzeće CEE ICE VAIC

Tumačenje nivoa efikasnosti VAIC indikatora

4. 1. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2005.

4. 2. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2006.

4. 3. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2007.

4. 4. Privredna kretanja u AP Vojvodini u 2008.

Godina Dodata vrednost Procentualna promena

Godina Ukupni prihod Procentualna promena

Godina Neto dobit Procentualna promena

U toku posmatranog petogodišnjeg perioda, efikasnost

Pad efikasnosti korišćenja svih strateških resursa, odno‐

0,060 PROSEK ROA

U odnosu na godišnje proseke VAIC koeficijenata na

5. 3. Vađenje rude i kamena

U odnosu na prosek VAIC koeficijenata za celu privredu

1,500 PROSEK SCE

Preduzeće sa najvećim učešćem u ukupno stvorenoj

U odnosu na prosek VAIC pokazatelja za celu privredu

Kao što je ranije napomenuto, u ovom sektoru posluje

5. 5. Trgovina na veliko i malo, opravka

1,500 PROSEK SCE

5. 6. Saobraćaj, skladištenje i veze

Što se tiče ukupnog prihoda, sektor saobraćaja, skladiš‐

5. 7. Proizvodnja i snabdevanje električnom

Dodata % Ukupni % Neto %

2005 10.072.993 7.025.398 3.047.595 18.041.519

1,500 PROSEK SCE

5. 9. Aktivnosti u vezi s nekretninama

Što se tiče trenda kretanja ukupno stvorenog prihoda,

RIHOD OPOREZI- DOBIT ZACIJA

Gajenje žita i drugih DOO „ALMEX“,

Gajenje žita i drugih DOO „ERAKOVIĆ“,

Proizvodnja „LAFARGE BFC“

Ostale poljoprivre‐ „SAVACOOP“ DOO,

Proizv. predmeta za „TARKETT“ DOO,

Proizv. gotove DOO „FARM

Trgovina na veliko DOO „EURO GAS“,

Proizv. računskih i „PIN COMPUTERS“

Trgovina na veliko DOO „TARKETT

Proizv. kolača i dr. „JAFFA“ AD,

Proizvodnja „PANONSKE TE-

Gazdovanje „VODE VOJVODI-

Proizvodnja FABRIKA ULJA

Proizvodnja „SOMBOLED“ DOO,

Proizvodnja opeke, „TOZA MARKO-

Nespecijaliz. trg. na „BANINI TRADE“

Aktivnost drugih „VIATOR &

Vađenje sirove „NIS“ AD,

Gajenje žita i drugih „PIK-BEČEJ“ AD,