VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VALJEVO

SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE

POSLOVNA INFORMATIKA

PREDMET:
POSLOVNA ANALIZA I IZVEŠTAVANJE

PROJEKAT
ANALIZA POSLOVANJA „AD MLEKARA SUBOTICA“

Mentori: Student:
Mr Vesna Marković Miloš Tufegdžić 4032/14
Marina Janković

Valjevo, decembar 2014. godine.

 Sadržaj

1.UVOD...............................................................................................................................1
2.PODACI O PREDUZEĆU...............................................................................................2
3. BILANS STANJA I BILANS USPEHA.........................................................................5
4.RACIA LIKVIDNOSTI....................................................................................................7
4.1. Opšti racio likvidnosti........................................................................................7
4.2. Racio reducirane likvidnosti...............................................................................8
4.3. Racio novčane likvidnosti..................................................................................8
4.4. Neto obrtni fond..................................................................................................9
5. RACIA SIGURNOSTI ILI SOLVENTNOSTI...............................................................9
5.1. Racio strukture kapitala....................................................................................10
5.2. Racio doprinosa pozajmljenog kapitala pokriću aktive....................................11
5.3. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate.....................................................11
5.4. Koeficijent pokrića ukupnog duga...................................................................11
6. RACIA UPRAVLJANJA ILI POKAZATELJI AKTIVNOSTI....................................11
6.1. Koeficijent obrta zaliha....................................................................................12
6.2. Koeficijent obrta kupca....................................................................................13
6.3. Koeficijent obrta dobavljača.............................................................................13
7.RACIA RENTABILITETA............................................................................................14
7.1.Stopa poslovnog dobitka...................................................................................15
7.2. Stopa neto dobitka............................................................................................15
7.3. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva.....................................................15
7.4. Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.................................................15
8.RACIA TRŽIŠNE VREDNOSTI...................................................................................15
8.1. Neto dobitak po akciji.......................................................................................17
8.2. P/E racio...........................................................................................................17
8.3. Racio plaćanja dividende..................................................................................17
8.4. Dividendna stopa..............................................................................................17
8.5. Knjigovodstvena vrednost po akciji.................................................................18
8.6. M/B racio..........................................................................................................18
9.ZAKLJUČAK.................................................................................................................18
10. LITERATURA............................................................................................................20
 1.UVOD

Racio analiza se bavi istraživanjem i kvanitificiranjem odnosa koji postoje između bilansnih
pozicija jednog preduzeća, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja i
aktivnosti preduzeća. Ona predstavlja alat koji analitičari koriste kako bi došli do brojčanog prikaza
stanja u kojem se određeno preduzeće nalazi, kao i da tu informaciju uporede sa prethodnim periodom,
drugim preduzećem, privrednom granom ili pak privredom u celini. Iznos jedne bilansne pozicije prema
drugoj, izražen u prostoj matematičkoj formuli, naziva se racio. Pored nesporne koristi u analizi
finansijskih izveštaja, racio analiza ima i određena ograničenja. Ova analiza povoljna je za mala i
srednja preduzeća, a nepovoljna za analizu multinacionalnih kompanija. Ne može se „udenuti“ uticaj
inflacije ili dezinflacije, usled primene principa istorijskog troška. Teško je generalizovati da li je neki
racio „dobar“ ili „loš“, s obzirom da to zavisi i od vrste firme i od oblasti u kojoj firma posluje. Racio
analiza zasniva se na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Upravo odnos između bilansnih
pozicija izražen u matematičkoj formuli naziva se racio.
Značaj racio brojeva leži u činjenici da apsolutni brojevi najčešće sami za sebe ne govore puno,
kao i da je međusobno teško ili nemoguće upoređivati dva subjekta ukoliko ne postoji međusobno
uporediva veličina. Stoga, racio brojevi predstavljaju brojčani odnos dve ekonomske kategorije ili
relacije karakterističnih veličina stanja i uspeha od značaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti i
upravljanja preduzećem. Racio brojevi su korisno sredstvo za analizu finansijskih izveštaja, ali se oni
moraju pravilno interpretirati i to od strane pojedinaca koji potpuno razumeju karakteristike firme koju
analiziraju i poslovno okruženje u kome ta firma posluje. Postoji niz racio brojeva koji se mogu
izračunavati iz bilansnih pokazatelja, a odnose se na performanse, aktivnost, finansije ili likvidnost
preduzeća. Najčešće se racio brojevi dele u nekoliko grupa prema tome kakve bilansne pozicije obrađuju
i kakve informacije pružaju.
Vrste racio pokazatelja:
1. Racia likvidnosti,
2. Racia sigurnosti ili solventnosti,
3. Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti
4. Racia rentabiliteta i
5. Racia tržišne vrednosti.

Cilj ovog rada jeste da se izvrši kompletna racio analiza bilansa stanja i uspeha preduzeća „AD
MLEKARA SUBOTICA” za 2011. , 2012. i 2013.godinu. Dobijeni rezultati se u posebnom poglavlju
komentarišu. Radi ilustracije podataka u radu su izloženi grafički prikazi dobijenih rezultata.

1
 2.PODACI O PREDUZEĆU

Naziv: MLEKARA
Poslovno ime: AKCIONARSKO DRUŠTVO MLEKARA SUBOTICA 
Status: Aktivno privredno društvo 
Matični broj: 08057036
Pravna forma: Akcionarsko društvo
Sedište: Opština: Subotica | Mesto: Subotica | Ulica i broj: Tolminska 10 
Datum osnivanja: 05.03.1955 
PIB: 100846291
Delatnost: 1051- Prerada mleka i proizvodnja sireva

Prva decenija, 1955. - 1965.

AD"Mlekara" je osnovana 4. marta 1955. godine pod imenom samostalna privredna organizacija
"Zadružna mlekara". Kolektiv od dvadesetak ljudi, sa svega par mlekarskih kanti i jednom konjskom
zapregom, imao je ambiciozan zadatak da snabdeva grad Suboticu mlekom i mlečnim proizvodima.
AD"Mlekara" je tada raspolagala samo sa jednim parnim kotlom i jednim postrojenjem za led.
Tokom 1957. godine kupuju se prvi polovni kamioni, bubnjasti paster sa rebrastim hladionikom i
separator pasterizator, iako je još uvek bio zastupljen ručni rad pakovanja pasterizovanog mleka,
kiselo-mlečnih napitaka i proizvodnje sira - kačkavalja. Iz tog vremena datira i prvo hemijsko
ispitivanje kvaliteta mleka, odnosno, analiza kiselosti i procenta mlečne masti. Maja 1959. godine,
"Zadružna mlekara" postaje "Mlekara" Subotica.
1963. godina je prva značajnija prekretnica u postojanju i poslovanju AD"Mlekare". Umesto kanti
uvodi staklene ambalaže za mleko i jogurt. Sklapaju se ozbiljni poslovi sa Gradskim mlekarstvom iz
Beograda i Sarajevskom mlekarom. Saradnju sa Sarajevskom mlekarom karakteriše porast
proizvodnje sa 10.000 litara mleka na 30.000 litara mleka dnevno.
Druga decenija, 1966. - 1975.
1968. "Mlekara" dobija Jugoslovenski Oskar za ambalažu i to za model plastične čaše za kiselu
pavlaku. Nabavljaju nove sirarske tzv. holandske kade za pripremu kačkavalja. 23. marta 1972.
"Mlekara" preseljena. Stvoreni su kvalitetniji uslovi rada, povećava se broj radnika i poboljšava
kvalifikaciona struktura zaposlenih. Period od 1966. godine je period modernizacije. "Mlekara" se
oprema postrojenjem za sušenje mleka po sistemu valjka. Obnavlja se vozni park, nabavlja se parni
kotao na mazut i veći broj rashladnih uređaja za mleko. 1975. godine u pogon se pušta nova sprej
sušara, kapaciteta 100.000 litara prerade mleka na dan.Tadašnji proizvodni program radne
2
organizacije "Mlekara" Subotica čini: pasterizovano mleko "Sonja", kiselo-mlečni napici, sirevi,
maslac i mleko u prahu.
Treća decenija, 1976. - 1985.
1978. "Mlekara" nabavlja kombinovano postrojenje i još jednu sprej sušaru za preradu mleka, voća i
povrća, "Mlekara" time obezbeđuje sigurnost u snabdevanju finalnih potrošača mlečnim
proizvodima, ali i njenih kupaca - prerađivača iz konditorske i pekarske industrije, te industrije
stočne hrane.
Završava se izgradnja nove praškare. Nabavljen je još jedan valjak za sušenje mleka u prahu i
dvostepena uparna stanica, zgusnjavanje potom nova linija "ledene" vode, potpuno novi vozni park i
još niz manjih investicija. 1985. godine "Mlekara" Subotica obeležava tri decenije uspešnog i
kontinuiranog razvoja poslovanja. Prerađuje preko 56 miliona litara raznih mlečnih sirovina i broji
265 zaposlenih radnika. Na mlečnom putu razvoja "Mlekara" Subotica prerasta u jednu od najvećih u
Vojvodini, istovremeno zauzevši značajni tržišni udeo u prerađivačkoj grupaciji na nivou SFR
Jugoslavije.
Četvrta decenija, 1986. - 1995.
Period od 1986. do 1995. godine obeležava izgradnja sirare za proizvodnju mladog kvark sira, belog
sira. "Mlekara" Subotica osvaja tehnologiju proizvodnje krem namaznih sireva. 1989. godine
instantizacija praškastih proizvoda. "Mlekara" Subotica je pronašala tržišnu nišu osvajajući Beograd!
"Mlekara" Subotica otvara predstvaništvo i prodavnicu u Beogradu i ostvaruje saradnju sa "C
marketom"
Kapitalne investicije u nove mašine "tetra rex" i "elopak", obezbeđuju pakovanje tečnih kratkotrajnih
proizvoda u ekološku papirnu ambalažu. Investicija u sterilnu liniju "Aseptic A3" je oko 2 miliona
švajcarskih franaka, čime je obezbeđeno tetra-pak pakovanje sterilnog mleka, čokoladnog mleka i
sokova, što je omogućilo ozbiljniji nastup u većim centrima bivše Jugoslavije, jer proizvodi duže
traju.
Značajna sredstva ulagana su u primarnu proizvodnju. U ovom periodu nabavljeno je oko 1.800
visokosteonih junica, 400 muznih uređaja i oko 100 rashladnih uređaja.
Godine 1995. "Mlekara" četvrtu deceniju poslovanja dočekuje potpuno razdužena, likvidna i sa
ulaganjima koja su finansirana isključivo sopstvenim sredstvima. U doba velike ekonomske krize
srpske privrede, devedesetih, "Mlekara" je u svakom trenutku uspešno udovoljavala zahtevima
tržišta.
Peta decenija, 1996. - 2005.
"Mlekaru" karakteriše tendencija rasta na sirovinskom, tehničko-tehnološkom i marketinškom polju.
Uspeli su da od jednostavne zadružne mlekare stvore fabriku koja se danas meri evropskim
standardima.
"Mlekara" Subotica preradila je više od 1,3 milijarde litara mleka. Od osnivanja do danas se
otkupljuju i preradjuju sto puta veće količine! 
Tokom 2003. završena je investicija za potpuno automatizovanu proizvodnju kiselo-mlečnih
proizvoda koja se sastoji od nove opreme za standardizaciju mleka, pasterizaciju i homogenizaciju
mleka i pavlake, proizvodnju kiselo-mlečnih proizvoda (jogurta, kiselog mleka, kisele pavlake, novih
probiotskih i niskokaloričnih napitaka). 
Zajedno sa Investicionim fondom "Salford", koji je od novembra 2003. većinski vlasnik "Mlekare"
nastavlja se investiranje u nove tehnologije. U istoj godini planiran je otkup oko 60 miliona litara
mleka, zbog čega je akcenat stavljen na razvoj porodičnih farmi. U ovom trenutku, u "Mlekarinom"
vlasništvu su 72 porodične farme, a do kraja godine planiran je razvoj još tridesetak farmi koje će se
po svom načinu proizvodnje meriti evropskim standardima. Ovom aktivnošću obezbeđuje se ekstra
kvalitet mleka. Nedavno je počela sa radom laboratorija sa najsavremenijom opremom za

3
mikrobiološku i hemijsku kontrolu, kao i kontrolu zdravstvene bezbednosti krava. To je još jedan
dodatni prsten unutrašnje kontrole kvaliteta.
2005. godine, "Mlekara" je dobila sertifikat ISO 9001: 2000. Uveden je i HACCP sistema za
obezbeđenje kontrolisane proizvodnje, čime će se omogućiti izvoz u zemlje Evropske unije i u zemlje
regiona.
Šesta decenija, 2006. -
Postupak implementacije standarda kvaliteta inicirao je pokretanje nekoliko strateški važnih
tehničko-tehnoloških i građevinskih investicija, među kojima su najbitnije:
- Prijem i skladištenje sirovog mleka
- Pasterizacija i skladištenje pasterizovanog mleka
- Kompletna linija za proizvodnju kiselomlečnih proizvoda
- Ultraclean mašine za punjenje i pakovanje pasterizovanog mleka i kiselomlečnih proizvoda
- Aseptic oprema za punjenje i pakovanje sterilizovanih proizvoda
- Tehnološka linija za ultrafiltraciju i punjenje feta sira
- Sistemi za automatsko pranje tehnološke opreme, CIP-ovi
- Prostorije za presvlačenje i ishranu radnika proizvodnje
- Saobraćajnice unutar dvorišta fabrike
- Ograda i video nadzor celog kruga fabrike
- Poslovni informacioni sistem
- Tehnološka linija za punjenje i pakovanje konzumnih proizvoda u PET ambalažu
- Tretman sirove bunarske vode
- Kamioni za dovoz sirovg mleka sa termoizolovanim cisternama i sistemom za automatsko uzimanje
uzoraka
- Kamioni za razvoz gotovih proizvoda sa termoizolovanim komorama i uređajima za održavanje
temperature ispod +8 C
- izgrađeno je i pušteno u rad postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (industrijske, sanitarne, ..)

U 2008. godini, oblast primene standarda BRC je proširen na ceo proizvodni program, dok je 2009.
implementiran HALAL standard za sve proizvode, kojim su definisani uslovi za proizvođače
prehrambenih proizvoda namenjenih za izvoz u zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom.
Intenzivnim zajedničkim radom sa Upravom za veterinu, do pozitivne ocene od strane Evropske
komisije došlo je u septembru 2010. godine, da bi se AD "Mlekara" našla na listi 11. novembra 2010.
godine. Ova odluka komisije predstavlja potvrdu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda, a
rezultat je investicija od 30 miliona evra Danube Foods Group u sve aspekte poslovanja od kada je
2003. godine postao većinski vlasnik.
2010. godine ostvaren je cilj da AD "Mlekara" prilagodi i unapredi svoj način rada prema
savremenim konceptima zaštite životne sredine i uvela sistem upravljanja zaštitom životne sredine
ISO 14001:2004. Imperativ više da je sistem proizvodnje i celokupnog poslovanja doveden na
zahtevani nivo kada je bila najavljena kontrola komisije EU u prvom kvartalu 2010. godine, čime se
potvrdilo rešenje Veterinarske inspekcije Republike Srbije kojim se AD "Mlekara" odobrio izvoz u
zemlje EU gde se takođe može videti na
sajtu https://webgate.ec.europa.eu/sanco/traces/output/MMP_RS_en.pdf
2011.godina donela je u AD "Mlekara" još jedan standard, IFS V5 kojim treba da bude poboljšana
bezbednost hrane i kvalitet proizvoda, povećana zaštita i poverenje potrošača kao i poboljšana
troškovna efikasnost u lancu proizvodnje hrane.

4
 3. BILANS STANJA I BILANS USPEHA

BILANS STANJA
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
STALNA IMOVINA 2,583,277,000 2,539,912,000 2,466,240,000
NEMATERIJALNA ULAGANJA 6,927,000 4,475,000 2,024,000
NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOSKA
SREDSTVA 2,188,305,000 2,189,231,000 2,225,697,000
1.Nekretnine, postrojenja i oprema 2,188,305,000 2,189,231,000 2,225,697,000
DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI 388,045,000 346,206,000 238,519,000
1.Ucesca u kapitalu 31,791,000 31,214,000 206,000
2.Ostali dugorocni finansijski plasmani 356,254,000 314,992,000 238,313,000
OBRTNA IMOVINA 1,222,301,000 1,535,337,000 1,714,636,000
ZALIHE 317,783,000 345,351,000 561,522,000
KRATKOROCNA POTRAZIVANJA, PLASMANI I
GOTOVINA 904,518,000 1,189,986,000 1,153,114,000
1.Potrazivanja 794,035,000 1,033,962,000 1,039,301,000
2.Potrazivanja za vise placen porez na dobitak 0 560,000 0
3.Kratkorocni finansijski plasmani 6,663,000 65,629,000 43,572,000
4.Gotovinski ekvivalenti i gotovina 82,799,000 31,305,000 29,454,000
5.Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska
razgranicenja 21,021,000 58,530,000 40,787,000
ODLOZENA PORESKA SREDSTVA 45,583,000 49,519,000 55,602,000
POSLOVNA IMOVINA 3,851,161,000 4,124,768,000 4,236,478,000
UKUPNA AKTIVA 3,851,161,000 4,124,768,000 4,236,478,000
VANBILANSNA AKTIVA 60,645,000 73,531,000

KAPITAL 2,808,220,000 2,800,799,000 2,734,784,000

OSNOVNI KAPITAL 1,155,224,000 1,145,224,000 1,145,224,000
REZERVE 200,400,000 198,215,000 198,215,000
REVALORIZACIONE REZERVE 137,000 0 0
NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD
VREDNOSTI 1,173,000 1,613,000 1,757,000
NERASPOREDJENI DOBITAK 1,463,632,000 1,460,794,000 1,394,923,000
OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 10,000,000 1,821,000 1,821,000
DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 1,042,941,000 1,323,969,000 1,501,694,000
DUGOROČNE OBAVEZE 110,167,000 21,408,000 19,046,000
1.Dugoročni krediti 78,046,000 0 0
2.Ostale dugoročne obaveze 32,121,000 21,408,000 19,046,000
KRATKOROČNE OBAVEZE 932,774,000 1,302,561,000 1,482,648,000
1.Kratkoročne finansijske obaveze 456,308,000 533,935,000 598,908,000
2.Obaveze iz poslovanja 389,540,000 672,246,000 737,950,000
3.Ostale kratkorocne obaveze 34,437,000 45,167,000 52,315,000
4.Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih 45,969,000 50,220,000 88,979,000
javnih prihoda i pasivna vremenska razgranicenja

5.Obaveze po osnovu poreza na dobitak 6,520,000 993,000 4,496,000

ODLOZENE PORESKE OBAVEZE 0 0 0
UKUPNA PASIVA 3,851,161,000 4,124,768,000 4,236,478,000
VANBILANSNA PASIVA 60,645,000 73,531,000
Tabela 1: Bilans stanja

5
 BILANS USPEHA
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
POSLOVNI PRIHODI 3,648,427,000 4,265,997,000 4,861,438,000
1. Prihodi od prodaje 3,561,494,000 4,244,857,000 4,652,557,000
2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 16,199,000 8,532,000 2,900,000
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 68,593,000 10,178,000 198,647,000
4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 0 0 0
5. Ostali poslovni prihodi 2,141,000 2,430,000 7,334,000
POSLOVNI RASHODI 3,340,811,000 4,102,983,000 4,500,887,000
1. Nabavna vrednost prodate robe 34,718,000 69,554,000 40,432,000
2. Troškovi materijala 2,388,945,000 2,998,880,000 3,277,006,000
3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 423,121,000 443,871,000 433,563,000
4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 174,420,000 199,626,000 205,112,000
5. Ostali poslovni rashodi 319,607,000 391,052,000 544,774,000
POSLOVNI DOBITAK 307,616,000 163,014,000 360,551,000
FINANSIJSKI PRIHODI 101,616,000 52,139,000 34,279,000
FINANSIJSKI RASHODI 119,724,000 121,566,000 61,339,000
OSTALI PRIHODI 54,560,000 200,369,000 210,864,000
OSTALI RASHODI 85,533,000 167,350,000 347,301,000
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA 258,535,000 126,606,000 197,054,000
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 258,535,000 126,606,000 197,054,000
1. Poreski rashod perioda 11,915,000 11,354,000 25,312,000
2. Odloženi poreski rashodi perioda 2,001,000 0 0
3. Odloženi poreski prihodi perioda 0 3,936,000 6,083,000
NETO DOBITAK 244,619,000 119,188,000 177,825,000
1. Osnovna zarada po akciji 106,000 52,000 78,000
2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 106,000 52,000 78,000
Tabela 2: Bilans uspeha

6
 4.RACIA LIKVIDNOSTI

Osnovni cilj pokazatelja likvidnosti je da ukažu na sposobnost preduzeća da plaća svoje obaveze
u roku dospelosti uz očuvanje dobrog kreditnog boniteta i održavanja odgovarajućeg obima i strukture
obrtnih sredstava. Dobijaju se iz bilansa stanja i služe za ocenu finansijskog položaja preduzeća na
kratak rok. Kao osnovni pokazatelji likvidnosti koriste se:

 Opšti racio likvidnosti = obrtna sredstva/kratkoročne obaveze

 Racio reducirane likvidnosti = likvidna sredstva/kratkoročne obaveze
 Racio novčane likvidnosti = gotovina/dospele obaveze
 Neto obrtni fond = kapital+dugoročne obaveze-stalna imovina

RACIA LIKVIDNOSTI
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
Opšti racio likvidnosti 1.31 1.18 1.16
Racio reducirane likvidnosti 0.97 0.91 0.78
Racio novčane likvidnosti 0.09 0.02 0.02
Neto obrtni fond 335,110,000 282,295,000 287,590,000
Tabela 3: Racia likvidnosti

Grafik 1: Racia likvidnosti

4.1. Opšti racio likvidnosti

Opšti racio likvidnosti ukazuje na stepen pokrivenosti kratkoročnih obaveza obrtnim sredstvima i
predstavlja prvi indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca. Ovaj racio
predstavlja odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza i pokazuje sa koliko se obrtnih sredstava
pokrivaju kratkoročne obaveze, odnosno, koliko na 1 dinar kratkoročnih obaveza dolazi dinara obrtnih

7
sredstava (svaki dinar kratkoročnih obaveza preduzeća pokriven je sa x dinara obrtnih sredstava).
ORL<1 – nezadovoljavajuća likvidnost;
ORL=1 – donja granica (“1:1”);
ORL=2 – standardna realizacija (“1:2”).
U slučaju našeg preduzeća, opšti racio likvidnosti za predhodne tri godine je iznad donje granice. Opšti
racio likvidnosti u 2011.godini je iznosio 1.31, u 2012. godini 1.18 i u 2013. godini 1.16. Iz ovoga
zaključujemo da je preduzeće bilo najlikvidnije u 2011. godini kada je 1 dinar kratkoročnih obaveza bio
pokriven sa 1.31 dinara obrtnih sredstava.

4.2. Racio reducirane likvidnosti

Racio tekuće (reducirane) likvidnosti predstavlja rigorozniji zahtev u pogledu ocene likvidnosti
preduzeća i predstavlja odnos obrtnih sredstava bez zaliha i kratkoročnih obaveza, tj. odnos likvidnih
sredstava (potraživanja od kupaca i gotovina) i kratkoročnih obaveza.. Referentna vrednost ovog
pokazatelja iznosi 1. Ovaj racio pokazuje sa koliko je likvidnih obrtnih sredstava pokriven svaki dinar
kratkoročnih obaveza.
RRL>1 – povoljna i često poželjna finansijska struktura preduzeća.
U slučaju našeg preduzeća, vrednosti racia reducione likvidnosti se smanjuje iz godine u godinu. Racio
reducirane likvidnosti u 2011.godini je iznosio 0.97, u 2012. godini 0.91 i u 2013. godini 0.78. Iz ovoga
zaključujemo da je preduzeće bilo najlikvidnije u 2011. godini kada je 1 dinar kratkoročnih obaveza
pokriven sa 0.97 dinara likvidnih sredstava. Pošto su sve vrednosti ispod 1, i iz godine u godinu su sve
manje što upućuje na nezadovoljavajući stepen likvidnosti.

4.3. Racio novčane likvidnosti

Racio novčane (trenutne) likvidnosti pokazuje trenutnu ili tekuću likvidnost preduzeća, jer u
odnos sa kratkoročnim obavezama stavlja trenutno raspoloživu gotovinu ili gotovinske ekvivalente, koji
se mogu najbrže upotrebiti ako je neophodno plaćanje obaveza.
RNL=1 – preduzeće je likvidno
U slučaju našeg preduzeća, vrednosti racia novčane likvidnosti je jako nizak za sve 3 godine.
Racio novčane likvidnosti u 2011.godini je iznosio 0.09, u 2012. godini 0.02 i u 2013. godini 0.02.
Ovako mala vrednosti pokazuju da preduzeće nema dovoljno gotovine da pokrije kratkoročne obaveze,
preduzeće nije likvidno i neophodno je ući u dublju analizu koja mora obuhvatiti sigurnost i vremensku
usklađenost naplate potraživanja i dospeća obaveza. Ukoliko je prisutna velika sigurnost u naplati
potraživanja i ukoliko njihova ročnost naplate korespondira sa ročnošću dospeća kratkoročnih obaveza ,
likvidnost preduzeća se može pozitivno oceniti.

8
 4.4. Neto obrtni fond

Neto obrtni fond pokazuje iznos dugoročnog kapitala koji je iskorišćen za finansiranje obrtnih
sredstava.
Neto obrtni fond u 2011.godini je iznosio 335,110,000 dinara , u 2012. godini 282,295,000 dinara i u
2013. godini 287,590,000 dinara.

Grafik 2: Neto obrtni fond

5. RACIA SIGURNOSTI ILI SOLVENTNOSTI

U stručnoj literaturi postoje različite interpretacije pojma “solventnosti”. Međutim, solventnost se

najčešće definiše kao sposobnost preduzeća da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod
pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. Dakle, solventnost podrazumeva situaciju u
kojoj su ukupna sredstva preduzeća jednaka ili veća od ukupnih izvora sredstava, posmatrano u
određenom vremenskom intervalu. U savremenoj privrednoj praksi, nesolventnost preduzeća je najčešće
posledica njegove velike prezaduženosti. Zbog toga, da ne bi zapalo u stanje nesolventnosti
(insolventnosti) preduzeće mora u kraćim vremenskim intervalima da vrši analizu svoje zaduženosti.
Zaduženost preduzeća meri se odnosom sopstvenih i tuđih izvora sredstava. Pri tome, opšte je
prihvaćeno pravilo da odnos između sopstvenih i tuđih izvora sredstava treba da bude 1 : 1.
Analiza solventnosti preduzeća ili dugoročne finansijske sigurnosti, vrši se pomoću racio brojeva
koji se nazivaju “racia solventnosti”. Ovi racio brojevi u literaturi se susreću i pod nazivom “racia
finansijske strukture”. Pri tome, pod finansijskom strukturom preduzeća označava se odnos između
pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja. Koeficijenti (racia) solventnosti dobijaju se na osnovu
podataka iz bilansa stanja i služe za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća
na dugi rok, vezano za njegovu sposobnost da izmiri svoje dugoročne obaveze.

9
 Razlikujemo sledeće racie sigurnosti ili solventnosti:

 Racio strukture kapitala = sopstveni kapital/pozajmljeni kapital

 Racio doprinosa pozajmljenog kapitala pokriću aktive = (pozajmljeni kapital/ukupna
poslovna sredstva)*100
 Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate = poslovni dobitak/rashodi na ime kamate
 Koeficijent pokrića ukupnog duga = poslovni dobitak/kamata+otplata glavnice*1/(1-p)

RACIA SIGURNOSTI ILI SOLVENTNOSTI

NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
Racio strukture kapitala 2.69 2.12 1.82
Racio doprinosa pozajmljenog
kapitala pokriću aktive
27.08% 32.10% 35.45%
Koeficijent pokrića rashoda na
ime kamate 15.18 6.16 13.22
Koeficijent pokrića ukupnog
duga 1.23 0.44 1.39
Tabela 4: Racia sigurnosti ili solventnosti

Grafik 3: Racia sigurnosti ili solventnosti

5.1. Racio strukture kapitala

Racio strukture kapitala < 1 - nedovoljna sigurnost, Racio strukture kapitala > 1- sigurnost koja je iznad
neke norme. Koeficijent koji stavlja u odnos sopstvena i pozajmljena sredstva preduzeća, pokazuje udeo
jednih i drugih u ukupnim sredstvima.
U slučaju našeg preduzeća, vrednosti racia structure kapitala su veće od 1 za sve tri godine, što znači da
posluju sa sigurnošću iznad neke norme.
Racio strukture kapitala u 2011.godini je iznosio 2.69, u 2012. godini 2.12 i u 2013. godini 1.82.
Iz ovoga zaključujemo da je preduzeće najveću sigurnost imalo 2011. godine kada je na 1 dinar
sredstava angažovanih iz pozajmljenih izvora angažovano 2.69 dinara sopstvenog kapitala.

10
 5.2. Racio doprinosa pozajmljenog kapitala pokriću aktive

Pokazuje da je svaki dinar ulaganja u poslovnu imovinu pribavljen putem kratkoročnih i

dugoročnih kredita, dok je ostatak finansiran iz sopstvenih izvora.
Racio doprinosa pozajmljenog kapitala pokriću aktive u 2011.godini je iznosio 27.08%, u 2012. godini
32.10% i u 2013. godini 35.45%.
Ovo pokazuje da svaki dinar ulaganja u poslovna sredstva analiziranog preduzeća finansiran sa 27.08%,
pozajmljenog i 72.92% sopstvenog kapitala za 2011. godinu, 32.10%, pozajmljenog i 67.90%
sopstvenog kapitala za 2012. godinu i 35.45%, pozajmljenog i 64.55% sopstvenog kapitala za 2013.
godinu.

5.3. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate

Ovaj racio indikator se izračunava pomoću sledećeg obrasca: poslovni dobitak/rashodi na ime
kamate, i pokazuje sa koliko je dinara poslovnog dobitka pokriven svaki dinar rashoda na ime kamate.
Ukoliko je veća kamata koja se plaća na pozajmljena sredstva, utoliko je i veća opterećenost poslovnog
dobitka. Ovaj koeficijent, sam po sebi, ne može pružiti pravu sliku o pokriću rashoda na ime kamata,
već zajedno sa ostalim pokazateljima odslikava realnije poslovanje preduzeća.
Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate u 2011.godini je iznosio 15.18 dinara u 2012. godini 6.16
dinara i u 2013. godini 12.22 dinara.

5.4. Koeficijent pokrića ukupnog duga

Pokazuje sa koliko dinara poslovnog dobitka je pokriven svaki dinar periodičnog anuiteta.
Izračunava se pomoću formule: (poslovni dobitak/(kamata+otplata glavnice * 1/(1-p)). Razlika od
prethodnog je u tome što ovaj koeficijent pokrića ukupnog duga sadrži, osim rashoda na ime kamate, i
glavnicu pozajmljenog kapitala.
Koeficijent pokrića ukupnog duga u 2011.godini je iznosio 1.23 dinara u 2012. godini 0.44 dinara i u
2013. godini 1.39 dinara.

6. RACIA UPRAVLJANJA ILI POKAZATELJI AKTIVNOSTI

Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti obuhvata određene relativne odnose prihoda i
troškova, sa jedne strane, i ukupnih i pojedinačnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane, којa se
dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovi racio pokazatelji se izražavaju u formi
koeficijenta ili brojem dana zadržavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraživanja
od kupaca, obaveze prema dobavljačima). Oni upućuju na brzinu cirkulacije imovine u poslovnom
procesu.

Razlikujemo sledeće racie upravljanja ili pokazatelje aktivnosti:

11
  Koeficijent obrta zaliha = cena koštanja realizovanih proizvoda/prosečan saldo zaliha
 Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću = 365 dana/koeficijent obrta zaliha
 Koeficijent obrta kupca = prihodi od realizacije proizvoda/prosečan saldo kupca
 Prosečno vreme naplate potraživanja od kupca = 365 dana/koeficijent obrta kupca
 Koeficijent obrta dobavljača = [cena koštanja realizovanih proizvoda+ili-(+povećanje zaliha,
-smanjenje zaliha)]/prosečan saldo dobavljača
 Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima = 365 dana/koeficijent obrta
dobavljača
RACIA UPRAVLJANJA ILI POKAZATELJI AKTIVNOSTI
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
Koeficijent obrta zaliha 12.65 12.34 9.49
Prosečno vreme zadržavanja
zaliha u preduzeću 28.86 29.57 38.47
Koeficijent obrta kupaca 4.90 4.64 4.49
Prosečno vreme naplate
potraživanja od kupaca 74.52 78.59 81.33
Koeficijent obrta dobavljača 9.89 7.76 6.41

Prosečno vreme plaćanja

obaveza prema dobavljačima 36.91 47.03 56.96
Tabela 5: Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti

Grafik 4: Koeficijenti obrta

6.1. Koeficijent obrta zaliha

Ovaj racio pokazuje koliko se puta prosečne zalihe obrnu u toku jedne godine.

12
Koeficijent obrta zaliha u 2011.godini je iznosio 12.65 u 2012. godini 12.34 i u 2013. godini 9.49.
Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću predstavlja odnos između 365 dana i
koeficijenta obrta zaliha i 2011. godine iznosi približno 29 dana, što znači da od nabavke materijala za
proces proizvodnje do konačne prodaje gotovih proizvoda kupcima prosečno prođe 29 dana, u 2012.
godini vreme zadržavanja zaliha iznosi približno 30 dana i u 2013. godini vreme zadržavanja zaliha
iznosi približno 39 dana.

6.2. Koeficijent obrta kupca

Ovaj racio pokazuje koliko se puta naplati potraživanje od kupaca u toku jedne godine.
Koeficijent obrta kupaca u 2011.godini je iznosio 4.90 u 2012. godini 4.64 i u 2013. godini 4.49.
Prosečno vreme naplate potraživanja od kupca predstavlja odnos između 365 dana i
koeficijenta obrta kupaca i govori koliko puta u toku godine naplatimo naša potraživanja od kupaca. U
primeru našeg preduzeća prosečan period naplate potraživanja od kupaca 2011. godine iznosi približno
75 dana, što znači da od trenutka prodaje proizvoda kupcima do momenta naplate potraživanja od njih
prođe prosečno 75 dana, u 2012. godini prosečan period naplate potraživanja od kupaca iznosi približno
79 dana i u 2013. godini prosečan period naplate potraživanja od kupaca iznosi približno 82 dana.

6.3. Koeficijent obrta dobavljača

Ovaj racio pokazuje koliko se puta isplaćuju obaveze prema dobavljačima u toku jedne godine.
Koeficijent obrta dobavljača u 2011.godini je iznosio 9.89 u 2012. godini 7.76 i u 2013. godini 6.41.
Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima predstavlja odnos 365 dana i
koeficijenta obrta dobavljača. U primeru našeg preduzeća vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima
2011. godine iznosi približno 37 dana što znači da od trenutka nabavke od dobavljača do momenta
plaćanja obaveza prema dobavljačima prođe prosečno 37 dan, u 2012. godini vreme plaćanja obaveza
prema dobavljačima iznosi približno 48 dana i u 2013. godini vreme plaćanja obaveza prema
dobavljačima iznosi približno 57 dana.

Grafik 5: Prosečna vremena

13
 7.RACIA RENTABILITETA

Osnovni zadatak svakog preduzeća je ostvarenje masksimalnog poslovnog efekta uz minimum

uloženih sredstava. Objekti merenja prilikom ispitivanja rentabilnosti su kapital, tj. imovina u koju je
kapital uložen i dobitak.
Racio rentabilnosti koristi podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha sa ciljem da identifikuje
uspešnost poslovanja preduzeća u relevantnom vremenskom periodu. Adekvatno merilo uspešnosti
poslovanja preduzeća je ralevantan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava u relaciji tog
rezultata.
Osnovni cilj ove grupe pokazatelja je utvrđivanje efikasnosti poslovanja odnosno zarađivačke
sposobnosti preduzeća. U tu svrhi moguće je kvantifikovati:
 Parcijalne
 Stopa poslovnog dobitka = (poslovni dobitak/prihod od realizacije proizvoda)*100
 Stopa neto dobitka = (neto dobitak/prihodi od realizacije proizvoda)*100
 Globalne
 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = (poslovni dobitak/prosečna poslovna
sredstva)*100
 Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva = (neto dobitak/prosečna sopstvena poslovna
sredstva)*100
RACIA RENTABILITETA
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
Stopa poslovnog dobitka 8.64% 3.84% 7.75%
Stopa neto dobitka 6.87% 2.81% 3.82%
Stopa prinosa na ukupna
poslovna sredstva 8.18% 4.09% 8.62%
Stopa prinosa na sopstvena
poslovna sredstva 9.07% 4.25% 6.42%
Tabela 6: Racia rentabiliteta

Grafik 6: Racia rentabiliteta

14
 7.1.Stopa poslovnog dobitka

Stopa poslovnog dobitka pokazuje koliko je relativno učešće poslovnog dobitka u ostvarenim
prihodima u posmatranom periodu.
U prvoj godini iznosila je 8.64% sto znači da je preduzeće u posmatranom periodu 2011. god. na svakih
100 din prihoda od prodaje ostvarilo 8.64 dinara poslovnog dobitka. U 2012. godini pada na 3.84% dok
je 2013. godine 7.75%.

7.2. Stopa neto dobitka

Ova stopa pokazuje koliko je učešće neto dobitka u prihodima od prodaje.

U prvoj godini iznosila je 6.87% sto znači da je preduzeće u posmatranom periodu 2011. god. na svakih
100 din prihoda od prodaje ostvarilo 6.87 dinara neto dobitka. 2012. godine ova stopa iznosi 2.81 % dok
2013 godine iznosi 3.82 %.

7.3. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva je indikator efikasnosti korišćenja ukupnih poslovnih
sredstava i ukazuje na njihov periodični prirast.
U prvoj godini iznosila je 8.18% sto znači da je preduzeće u posmatranom periodu 2011. god. na svakih
100 din prosečno uloženih sredstava preduzeća ostvarilo prirast tih sredstava za 8.18 dinara, 2012.
godine ova stopa iznosi 4.09 % dok 2013 godine iznosi 8.62 %.

7.4. Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je pokazatelj efikasnosti upotrebe sopstvenih

poslovnih sredstava preduzeća i predstavlja u stvari periodični prirast onog dela poslovnih sredstava koji
je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja.
U prvoj godini iznosila je 9.07% sto znači da je preduzeće u posmatranom periodu 2011. god. na svakih
100 din prosečno angažovanih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća ostvarilo prirast tih sredstava
za 9.07 dinara, 2012. godine ova stopa iznosi 4.25 % dok 2013 godine iznosi 6.42 %.

8.RACIA TRŽIŠNE VREDNOSTI

Za razliku od drugih, pored informacija iz finansijskih izveštaja koristi i informacije sa finansijskog

tržišta. Ovi pokazatelji se često nazivaju i pokazatelji vlasništva i karakteristični su za akcionarska
preduzeća.
Najznačajniji su sledeći pokazatelji tržišne vrednosti:

 Neto dobitak po akciji = neto dobitak/ukupan broj izdatih običnih akcija

 P/E racio = tržišna cena po akciji/neto dobitak po akciji
 Racio plaćanja dividende = isplaćene dividende po akciji/neto dobitak po akciji
15
  Dividendna stopa = (dividenda po akciji/tržišna cena po akciji)*100
 Knjigovodstvena vrednost po akciji = ukupan sopstveni kapital/broj izdatih običnih akcija
 M/B racio = tržišna cena po akciji/knjigovodstvena vrednost po akciji
RACIA TRŽIŠNE VREDNOSTI
NAZIV POZICIJE 2011 2012 2013
Neto dobitak po akciji 105.88 52.04 77.64
P/E racio 10.39 25.94 15.46
Racio plaćanja dividende 0.001 1.02 1.29
Dividendna stopa 0.01% 3.93% 8.35%
Knjigovodstvena vrednost po
akciji 1,215.44 1,222.82 1,193.99
M/B racio 0.91 1.10 1.01
Tabela 7: Racia tržišne vrednosti

16
 Grafik 7: Racia tržišne vrednosti

8.1. Neto dobitak po akciji

Pokazuje koliko dinara godišnjeg prihoda akcionari ostvaruju u vidu dividende po akciji, pod
uslovom da se celokupni neto dobitak raspodeli.
Neto dobitak po akciji za 2011. godinu iznosi 105.88 dinara, za 2012. godinu 52.04 dinara i za 2013.
godinu 77.64 dinara.

8.2. P/E racio

Pokazuje koliko su dinara budući (potencijalni) akcionari spremni da plate da bi svake godine
ostvarili jedan dinar neto dobitka po akciji.
P/E racio za 2011. godinu iznosi 10.39 dinara, za 2012. godinu iznosi 25.94 dinara i za 2013. godinu
iznosi 15.46 dinara.

8.3. Racio plaćanja dividende

Pokazuje procenat neto dobitka koji je isplaćen običnim akcionarima i procenat akumuliranog
neto dobitka.
Racio plaćanja dividende za 2011. godinu iznosi 0.001, za 2012. godinu iznosi 1.02 i za 2013. godinu
iznosi 1.29.

8.4. Dividendna stopa

Pokazuje da akcionari ostvaruju prinos u visini od X% i u slučaju da tržište nudi alternative sa

većim prinosom uz isti rizik, postoji mogućnost prodaje akcije i ulaganje iznosa od X dinara u neku od
tih alternativa.
17
Dividendna stopa za 2011. godinu iznosi 0.01%, za 2012. godinu iznosi 3.93% i za 2013. godinu iznosi
8.35%.

8.5. Knjigovodstvena vrednost po akciji

Pokazuje da ukoliko bi došlo do likvidacije preduzeća i prodaje njegovih sredstava po

knjigovodstvenoj vrednosti, sve obaveze preduzeća (uključujući i preferencijalne akcionara) mogli bi se
nadoknaditi u ukupnoj vrednosti, a obični akcionari bi za svaku akciju koju poseduju dobili X dinara.
Knjigovodstvena vrednost po akciji za 2011. godinu iznosi 1 215.44 dinara, za 2012. godinu iznosi 1
222.82 dinara i za 2013. godinu iznosi 1 193.99 dinara.

8.6. M/B racio

Pokazuje da je tržišna cena za X% iznad ili ispod knjigovodstvene vrednosti po akciji. Vrednost
M/B racia veća od 1 znači da tržište više vrednuje zarađivačku sposobnost preduzeća od iznosa koji bi
bogao da se dobije njegovom likvidacijom.
M/B racio za 2011. godinu iznosi 0.91, za 2012. godinu iznosi 1.10 i za 2013. godinu iznosi 1.01.

9.ZAKLJUČAK

Posmatrajući sve parametre poslovanja preduzeća „AD MLEKARA SUBOTICA“ nastojali smo
da ocenimo njegovo poslovanje i utvrdimo perspektive razvoja. Analizu započinjemo posmatranjem
indikatora likvidnosti, da bismo utvrdili da li je preduzeće u stanju da izmiruje svoje obaveze o roku
dospeća.
Preduzeće „AD MLEKARA SUBOTICA” uspeva da pokrije svoje kratkoročne obaveze obrtnim
sredstvima jer je ORL u sve tri godine veći od 1 (smanjuje se) , ali ovaj parametar treba uzeti sa
rezervom s obzirom da je grub pokazatelj likvidnosti, jer na njega utiče veliki broj faktora. Previsok
racio ukazuje na nedovoljnu efikasnost upotrebe kapitala, dok prenizak indicira nelikvidnost preduzeća.
Ipak možemo zaključiti da je preduzeće likvidno. U slučaju našeg preduzeća, vrednosti RRL se smanjuje
iz godine u godinu. Vidimo da je u 2011. godini svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa 0.97
dinara likvidnih obrtnih sredstava (potraživanja od kupaca i gotovina), u 2012. je 0.91, dok je u 2013. ta
vrednost 0.78. Pošto su sve vrednosti ispod 1, i iz godine u godinu su sve manje što upućuje na
nezadovoljavajući stepen likvidnosti. RNL je jako nizak i smanjuje se iz godine u godinu ,ovako male
vrednosti pokazuju da preduzeće nema dovoljno gotovine da pokrije kratkoročne obaveze, preduzeće
nije likvidno.
Pokazatelj sigurnosti ukazuje da je sigurnost preduzeća zadovoljavajuća jer je za preduzeće
bitno da ovaj racio bude što veći i on implicira samostalnost i nezavisnost preduzeća,ali je bitno
napomenuti da se vrednost pokazatelja smanjuje iz godine u godinu. Kada su u pitanju investicije rizik
treba da bude pokriven sopstvenim kapitalom.

18
 Analizom aktivnosti ustanovili smo da se kod našeg preduzeća koeficijenti obrta smanjuju iz
godine u godinu, tj period od naplate do naplate potraživanja je sve duži iz godine u godinu kao i vreme
vezivanja zaliha i vreme za izmirivanje obaveza prema dobavljačima.
Svako preduzeće nastoji da poveća koeficijente obrta kupaca, zaliha,a smanji dobavljača,
odnosno da smanji prosečnu naplatu svojih potraživanja, vreme vezivanja zaliha odnosno poveća vreme
za izmirivanje obaveza prema dobavljačima. Ovo predstavlja bitan problem, jer je preduzeće u
nedostatku gotovine onemogućeno da izmiruje redovno obaveze prema dobaljačima.
Analizom rentabilnosti ustanovili smo da efikasnost poslovanja preduzeća varira, a to je naročito
izraženo 2012 god. u odnosu na 2011. godinu, sa drastičnim padom od preko 50% kod svih stopa.
Posmatrajući 2013. godinu u odnosu na 2012. godinu zarađivačka sposobnost preduzeća je u blagom
porastu.
Analizom tržišne vrednosti vidimo da pokazatelji variraju iz godine u godinu. M/B racio je u
2012. i 2013. godini u odnosu na 2011. godinu iznad 1, što je dobro, a znači da tržište više vrednuje
zarađivačku sposobnost preduzeća od iznosa koji bi mogao da se dobije njegovom likvidacijom
(knjigovodstvena vrednost po akciji).
Na osnovu svih pokazatelja zaključujemo da je preduzeće uspevalo da opstane iznad vode, ali na
duži rok njegovo poslovanje može biti ugroženo ukoliko ne preformuliše svoje poslovne odluke.

Do preformulisanja poslovnih odluka je i došlo pa je u oktobru 2013.godine kompanija Imlek

kupila većinski paket akcija (82.4%) subotičke Mlekare. Odluka da se kupe akcije Mlekare Subotica
doneta u cilju konsolidacije kompanije, boljeg pozicioniranja na tržištu i smanjenja troškova poslovanja.
Na sajtu Berze objavljeno je da je u blok trgovanju taj dan prodato 1.889.129 komada akcija Mlekare
Subotica ukupne vrednosti 2.831.804.371 dinar. Pojedinačna vrednost akcija u blok trgovanju bila je
1.499 dinara.
Na Beogradskoj berzi je dana 13.10.2014.godine objavljen ugovor u kome su navedeni svi detalji
vezani za predstojeće pripajanje subotičke Mlekare lideru na domećem tržištu kompaniji Imlek.
Naime, automatska zamena akcija će se izvršiti u odnosu 1:2,8 (1 akcija Imleka = 2,8 akcija Mlekare
Subotica) a decimalni ostaci preko celog broja akcija koji se pojave prilikom zamene biće isplaćivani u
novcu po emisionoj ceni (4.600,96 RSD).
U ugovoru je takođe navedeno da će Imlek preuzeti i 175 sadašnjih zaposlenih Mlekare Subotica.
Akcije obe mlekare, koje se nalaze u sastavu Danube Foods Group-a, su poslednjih meseci u fokusu
ulagača zbog pojačanih špekulacija vezanih za prodaju cele grupacije. Vrednost deonica Imleka je od
početka godine porasla čak 58,3 procenta dok je Mlekara Subotica u istom periodu  dobila na vrednosti
nepunih 41 odsto.

19
 10. LITERATURA

1. http://www.mlekara.rs/

2. http://www.apr.gov.rs/

3. http://www.belex.rs/

20