1.

Pojam mobilnog bankarstva

Mobilno bankarstvo omoguava transakcije putem prenosnih raunara (laptop), digitalnih linih
organizatora (PDA) i mobilnih telefona, koji su opremljeni specijalnim softverom za mobilni pristup
Internetu, pa se mogu koristiti za obavljanje svih vrsta usluga i transakcija. Mobilna plaanja putem
mobilnih telefona (Mobile payments/M-payments) spadaju u grupu plaanja na malo. Mobilni telefoni
mogu biti ureaji kojima se obavlja plaanje u sadejstvu sa drugim ureajima (na primer, kao to je
sluaj kod plaanja mobilnim telefonom na POS terminalima35) ili se plaanje moe obaviti samo
upotrebom mobilnog telefona. Uesnici u mobilnim plaanjima su mobilni operateri, banke i druge
finansijske institucije, trgovci i potroai. Broj ljudi koji koriste mobilni telefon za obavljanje plaanja
se brzo poveava.
U poetku su se mobilna plaanja obavljala razmenjivanjem SMS poruka izmenu klijenata i banke.
Razvojem WAP standarda koji je omoguio pristup Internetu sa mobilnog telefona bilo je mogue
koristiti sve prednosti on-line bankarstva. To znai da je klijentima banke omogueno da uz pomo
mobilnog telefona, a putem Interneta pristupe svom raunu u banci. Konekcija sa bankom se ostvaruje
putem mobilnog telefona koji u sebi ima ugranen WAP ureaj. Da bi mogla da se koristi WAP usluga
bilo koje banke, korisnik mora da ima WAP prilagoneni urenaj (mobilni telefon). Pri svemu tome
korisnik jedino plaa utroene impulse operatoru mobilne telefonije.
Faktori koji utiu na dinamian razvoj mobilnog poslovanja su:
relativno mala ulaganja,
jednosavni ureaji i laki za upotrebu,
omoguavaju vei komfor u korienju.
Faktori koji utiu na usporavanje dinamikog razvoja su40:
nesigurnost potroaa da alju podatke preko mobilne mree,
nepostojanje jedinstvenih standarda u ovoj oblasti i sl.
Korienje mobilnog bankarstva putem mobilnog telefona je posve jednostavan proces. M-banking
predstavlja uslugu Internet bankarstva na mobilnom telefonu. Nakon obavljene registracije, korisnik
putem SMS-a dobija potvrdu registracije usluge, svoj PIN i uputstvo za korienje. Ovakav sistem
mobilnog plaanja izuzetno je jednostavan i siguran budui da transakciju korisnik autorizuje svojim
linim PINom. Korisnik se putem mobilnog telefona konektuje na Internet i ulazi u aplikaciju. U
aplikaciji, korisniku je omogueno da vri odabir odreene usluge banke (na primer, pregled stanja

rauna, vrenje plaanja, pregled uplata i isplata po svim raunima, oroavanje sredstava, poruivanje
ekova, kursna lista, kalkulator valuta, i sl.).
1.2 Mobilni finansijski servisi
Broj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne platforme na kojoj e se
izvravati. Danas imamo razliite vrste finansijskih servisa i moemo ih podeliti na:

bankarske,

brokerske,

servise investicionog bankarstva

Bankarski servisi
Skoro sve vee banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok je veina
starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, veina dananjih
aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omoguava mobilnim
ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe.
Raniji servisi bili su tipino informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ureaja
proveravaju stanje na raunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne
finansijske informacije. U novijem vremenu banke su poele da objedinjuju mogunosti transakcija u
svojim servisima. Od ovih servisa najee se koriste plaanje rauna, prenos sredstava ili aplikacije
kreditiranja.
Brokeri
Brokerske kue su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena
i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one korisnike koji esto trguju.
Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima da hitro reaguju na promene u
uslovima trita. Inicijalno brokerske kue nisu u mogunosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se
zato fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao to su praenje vesti, pregled vrednosti akcija u
realnom vremenu i proveru rauna.
Investiciono Bankarstvo
Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za poveanje
produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i privatne klijente.
2

Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima Just in case mobilne
aplikacije koje e u svako doba biti povezane sa tritem. Vane vesti, promene cena, razliite analize
mogu biti isporuene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji
nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog poslovanja
obezbeuju komplentnu finansijsku pomo. Iz oblasti konsaltinga one omoguuju alate za podrku u
odluivanju pomou kojih donosioci odluka mogu da dele svoje miljenje sa klijentima.
Drugi finansijski servisi
Dok su banke i brokerske kue bile prve koje su svoje servise ponudile u beinom svetu,
druge finansijske ustanove, kao to su osiguravajue kompanije, zajmodavci i hipotekarske ustanove,
savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove bi trebalo da u to skorije vreme razviju aplikacije
mobilnog poslovanja. Na primer putnik na aerodromu moe da primi poruku koja ga obavetava o
paketima osiguranja koje moe da dobije. Expert za pozajmice moe takoe preko mobinog ureaja da
prikae razliite opcije pozajmica svojim klijentima.
1.3. Mobilno plaanje
Servisi mobilnih plaanja su jo uvek u fazi razvoja. Za sada jo uvek nema najboljeg reenja koje bi
zadovoljilo kritinu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tritu. Razvoj mobilnog
plaanja e se nastaviti sve dok se ne iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao
standard na tritu. Za sada imamo nekoliko obeavajuih eksperimenta u ovoj oblasti.
Kartiarstvo
Prvi pokuaji mobilnog plaanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne kartice
u integraciji sa mobilnim telefonom. Postupak plaanja bio je sledei. Korisnici su pomou telefona ili
Interneta naruivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su SMS poruku o uspenoj
narudbini a zatim su kompletirali transakciju tako to su ubacivali karticu u ita i unosili ifru.
Ovakva vrsta plaanja nas dovodi do uverenja da su ovi ureaji korisniji od obinih mobilnih telefona.
Meutim kompanije bi morale da ponude integrisano reenje mobilnih ureaja i itaa kartica.
Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom sluaju izuzetno visok i vezan za itaa kartica.
Reenja koja ne koriste kartice
Kompanije takoe nude usluge mobilnog plaanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica.
Korisnici obavljaju transakcije tako to unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili
bilo kojeg drugog pruaoca usluga. Operater mobilne telefonije u ovom sluaju igra ulogu klirinke
kue, on kreditira korisnikov unapred odreeni raun. Ovakvo reenje je veoma dobro za mikro
3

plaanja kao to je plaanje razliitim trgovcima. Ovakve aplikacije plaanja bez upotrebe kreditnih
kartica su veoma privlane za korisnike poto omoguavaju klijentima i trgovcima da obavljaju
transakcije upotrebom postojee infrastrukture. Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne
ureaje ili da kompanije ulau dodatne investicije u svoju opremu. Najvaniji nedostatak ovakvog
oblika plaanja je sigurnost. Postojee reenje se oslanja na sigurnost GSM mree koja sama po sebi
nije dovoljna da sprei zloupotrebe prilikom transakcija.
Bluetooth reenje plaanja
Bluetooth tehnologija koja omoguava ureajima da na malim razdaljinama komunicira
pomou brzih radio signala takoe moe da odigra vanu ulogu u sistemima mobilnog plaanja.
Pomou bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliite vrste mikro plaanja tako to e
svoj mobilni telefon prineti ureaju za plaanje i tako obaviti transakciju.
Mobilni ke
Mobilni ke predstavlja nain punjenja mobilnih telefona keom najee pomou smart
kartica. Koncept je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i jo uvek nema jedinstvenog procesa koji bi se
nametnuo kao standard u ovoj oblasti.
1.4. Principi poslovanja m-bankarstva
Da bi u potpunosti iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje
razumeti kljune strategije i tehnologije mobilnog trita. Sledee principe finansijske institucije
moraju stalno imati na umu ukoliko ele da posluju u mobilnom okruenju.
Vodei principi za mobilne finansijske servise

Lojalnost korisnika je vanija od povratka investicija Mobilni Internet omoguava

korisnicima da pristupe finansijskim institucijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Iz tog
razloga, kompanije koje se bave pruanjem finansijskih usluga treba da na mobilne servise
gledaju kao na dar, a ne da brinu o tome kako e im se povratiti uloene investicije.
Prihvatajui ovakav nain rada finansijske institucije utiu na poveanje lojalnosti svojih
korisnika tako to im se prua mogunost za praenje ivotnog stila korisnika i slino.

Izbei slinost sa ostalima i u startu ponuditi razliite servise Razvijajui neke drugaije i
naprednije servise, koji se ne mogu nai bilo gde na tritu, privlae se korisnici i poveava
njihova lojalnost. Na taj nain moe postati lider na tritu.Obezbediti inovativne servise je
4

znaajna ansa za finansijske institucije. Oni treba da budu razliiti od opte ponude mobilnih
finansijskih servisa.

Personalizacija je klju za lojalnost korisnika- Maksimiziranje koristi od jedan-na-jedan

prirode mobilnih ureaja je klju za uspeh institucija koje ele da uspostave jake veze sa
korisnicima koji ne zavise od odreene lokacije.

M commerc mora biti integrisan sa drugim korisnikim servisima- Dobra m-commerc

strategija ne znai da ona treba da bude izolovana od drugih korisnikih kanala u organizaciji.
Kompanije koje ne integriu svoje tradicionalne Web strategije i

Brick and Mortal modele

poslovanja samo zbunjuju i udaljuju svoje korisnike. M-commerc mora biti inkorporiran u
strategiju organizacije tako da dopunjuje, i da bude dopunjavan od drugih servisa.

Da li su aplikacije prilagoene prethodnim korisnicima- Aplikacija u mobilnom okruenju

mora biti bar priblino korisniki orjentisana u toj meri u kojoj je korisnik navikao koristei
razliite ranije usluge kompanije.

Strategija putanja u rad aplikacije "Rollout" Pre nego to pusti svoj sistem u rad kompanija
bi prvo trebala da ga isproba na nekoj lokaciji u kojoj e se on koristiti u manjoj meri. Tek
posle rada na nekom probnom tritu aplikacija bi trebalo da se "roluje" odnosno pusti u rad na
kljuno podruje.

M-Commerc nije samo za klijente Veina finansijskih institucija fokusira svoju mobilnu
strategiju eksluzivno na zadovoljenje potreba svojih klijenata. Ovaj aspekt je naravno veoma
vaan za mobilnu strategiju ali nije neophodno da bude i jedini. Zaposleni takoe mogu imati
koristi od mobilnih servisa to dovodi do poveanja produktivnosti i efikasnosti. Na primer,
kada investiciona banka vri istraivanja ona moe imati dodatne koristi ako najnovije
informacije distribuira do svojih zaposlenih u trenutku njihovog nastajanja.

1.5. Strategije m-bankarstva

Oigledno je da nove tehnologije stvaraju nove virtuelne kanale za prodaju i isporuku
finansijskih servisa. Mobilni virtuelni kanali ak vie poboljavaju tradicionalne bankarske usluge od
Internet kanala. Artur D Little identifikovao je tri mogua scenarija za izlazak na mobilno trite. To su
Super Operater scenario, Intimate Seller i Brand Bureau scenario.

U Super Operater scenariju mobilni operater uveava svoje kapacitete (mree, infrastrukturu, broj
korisnika) i proiruje svoje usluge na ulogu agenta za plaanje. Banka maksimalnu vrednost izvlai iz
toga to se postavlja kao strateki partner ovom dominatnom operateru.
U Intimate Seller scenariju podrazumeva se da postoji veliko heterogeno traite gde kupci
pokuavaju da pronau eljene proizvode. Kupci u ovom sluaju ele da se obrate na adresu gde mogu
nai specijalistu za pomo pri obavljanju transakcije. Banka u Intimate Seller scenariju moe nai
mogunost za uspostavljanje m-commerc kanala.
U Brand Bureau scenariju banka se postavlja kao instituicija koja e izvriti agregaciju razliitih
ponuda i napraviti homogeno trite za svoje korisnike. Banke najvie koristi mogu imati upravo u
ovom scenariju poto mobilni operater tada gubi prednosti koje je imao u Super Operater scenariju gde
se postavljao kao dominantan.
Kada identifikuje najpovoljniji scenario banka mora da izvue maksimum koristi iz njega tako to e
razviti potrebnu tehnologiju i ispitati potrebe trita. Banka mora da

Identifikuje znaajne partnere koje imaju sline ciljeve sa ciljevima banke i uspostavi saradnju
sa njima.

Kreira razliite portfolie usluga za razliite segmente trita. Ponuditi pravi set usluga na
pravom tritu moe znatno uticati na poveenje kljunih kompentencija banke. Na svakom
segmentu trita treba ispitati koji su pravi a koji potencijalni korisnici i koje su njihove
potrebe.

Svim zaposlenima omogui lak pristup informacijama o korisnicima. Informacije o klijentima

banke uglavnom su razbacane na vie mesta i nalaze se u vie razliitih sistema. Data mining
tehnikama omoguiti da svi zaposleni mogu lako da dobiju potrebne informacije o klijentima.

Paljivo planira investiranje u skladu sa optom strategijom banke. Uspeno lansiranje

mobilnog poslovanja banke mora biti u skladu sa optom strategijom banke. Prelazak banke na
novu tehnologiju mora biti jasno definisan i usaglaen sa dotadanjom informacionom
infrastrukturom banke.

1.6. Tehnika infrastruktura m-bankarstva

1. Mobilni ureaji
6

Svaki od mobilnih ureaja zahteva odreeni nain komunikacije, oni zahtevaju sopstveni gateway za
komunikaciju sa aplikativnim serverom. Svaki ima razliitu veliinu ekrana prilagoenu razliitim
vrstama prikaza podataka. Razliite tastature generiu i razliite sisteme navigacije sa aplikacijom.
Izazov za aplikativni server je da razvrstava ove ureaje i da svakom alje podatke u formatu koji e
biti u skladu sa njihovim dizajnom.
2. Povezivanje, Gateway
Polazei od krajnjeg korisnika, mobilni ureaj moe biti bilo koji ureaj kojim on prustupa lokalnom
cell centru. Cell centar odgovara za pokrivenost odreenog geografskog regiona. Kada primi podatke
on ih alje baznoj stanici. Mobilna mrea snima i identifikuje sve potrebne informacije u lokalnom
registru, ukoliko je korisnik na lokalnoj geografskoj pokrivenosti. Ako nije tada stanica prati poziv,
tada se odreuje roaming poziva.

3. Beini srednji sloj (aplikativni sloj)

Aplikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. To je mesto gde se tok podataka kontrolie,
postavljaju pravila, i izvravaju fajlovi. Aplikativni softver bi trebalo da bude otvoren sistem koji lako
moe da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima. Jedan od najeih metoda komunikacije sa
back-end sistemima je XML-API alat za rad sa podacima.
1.7. Sigurnost
Sigurnost je jedan od najvanijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvaniji. Istraivanja
pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva korisnici imaju malo poverenja u
bezbednost aplikacija. Efikasan, za sada standardni nain zatite podataka na internetu je primena
tehnike javnih kljueva (Public Key Criptography) PKI, u osnovi obuhvata privatni i javni klu koji
izmeu sebe dele uesnici u komunikaciji. Trei element, digitalni sertifikat, je potpisan od tree strane
koja je autorizovana za izdavanje sertifikata.
Prikazan je postupak rada sa transakcijama baziranim na PKI tehnologiji :

Poiljalac kriptuje svoje poverljive podatke pomou javnog kljua primalaca, bitna napomena
je da se tajni klju nikad ne prenosi putem Interneta za vreme transakcije.

Primalac poruke koristi svoj tajni klju koji mu omoguuje da proita kriptovanu poruku.
Poruka moe sadrati finansijska uputstva ili druge poverljive informacije.
7

Ukoliko neko presretne poruku on nee moi da je proita poto se ona moe dekriptovati samo
pomou tajnog kljua koji se nalazi kod primalaca.

Da bi se osigurali da poruka nee biti menjana u toku prenosa ona moe da se digitalno potpie.
Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa poto je on vezan za podatke
i svaka promena na njima bi se otkrila.

Ovakav metod zatite drastino smanjuje mogunosti za hakerske upade i povredu sigurnosti
transakcije. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu izmeu bezbednosti i brzine izvravanja
transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog ureaja, uobiajeno je da se vri sa 32-bitnim
procesorima.
1.8. Primer m-banking aplikacije
U skladu sa osnovnim principima m-bankarstva kompanija SITO napravila je m-banking
aplikaciju. Aplikacija je jednostavna za korienje a korisnikov rad sa tastaturom sveden na najmanju
moguu meru. Interfejs aplikacije je uraen pomou jezika wml i xml a pri njegovoj izradi vodilo se
rauna o malim grafikim mogunostima mobilnih ureaja. Podaci su smeteni na srednjem sloju
odnosno odvojeni su od aplikativne logike i ine deo bussines logike aplikacije. Na ovaj nain reena
je nezavisnost aplikacije od ureaja kojim se pristupa. Aplikacija omoguuje da korisnici imaju pun
uvid u svoje finansijsko stanje, a takoe su ispunjeni ciljevi koje je kompanija sebi postavila

Robusnost - Sistem moe da podrava veinu transakcija 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Scalabilnost Servis je spreman da prihvati sve vei broj potencijalnih korisnika bez dodatnog
rada na razvoju aplikacije.

Distributivnost Omogueno je da se proces veoma brzo izvrava i da korisnik u najkrae

vreme dolazi do podataka uprkos veem broju slojeva kroz koje oni prolaze.

Fleksibilnost razdvojeni su podaci, poslovna logika i prezentacioni sloj tako da se lako mogu
dodavati nova reenja u sistem bez potrebe za ispravkama ili redudansom.

Aplikacija omoguava korisniku da preko svog mobilnog ureaja pogleda najnoviju kursnu listu, izvri
konverziju eljene valute ili pogleda stanje na svom iro raunu. Ovakva aplikacije moe biti od velike
koristi ako se recimo nalazite na odmoru a istovremno oekujete da vam stigne neka uplata. Ukoliko
eli da pogleda stanje na svom iro raunu korisnik prvo mora da izvri identifikaciju tako to unosi
svoj identifikacioni broj i password.

Ukoliko je identifikacija uspena korisnik dobija spisak svojih iro rauna. Na ovaj nain aplikacija
je pojednostavljena jer korisnik ne mora da unosi broj rauna preko tastature, takoe je eliminisana
mogunost greke koja bi nastala usled pogreno ukucanog broja. Nakon selektovanja iro rauna
korisnik na ekranu mobilnog ureaja dobija uvid u stanje na tom iro raunu.

2. Upotrebljene tehnologije
U ovom delu rada emo dati kratak pregled upotrebljenih tehnologija, a najvie panje emo
posvetiti tehnologijama koje se brinu o sigurnosti aplikacije.

J2ME (Java 2 Micro Edition)

J2ME je SUN-ova platforma za kreiranje aplikacija za mobilne uredjaje sa ograni_enim
mogunostima. Sastoji se od virtuelne maine i skupa API-ja odabranih i prilagoenih upotrebi na
ovakvim ureajima. U osnovi J2ME platforme se nalaze tri osnovna koncepta: konfiguracije, profili i
opcioni paketi kojima se definiu mogunosti korienja Jave.

Konfigurcije
Konfiguracija predstavlja kompletno Java izvrno okruenje. J2ME platforma definie dve
konfiguracije, CLDC (Connected Limited Device Configuration) i CDC (Connected Device
Configuration). CLDC je za ureaje sa vrlo ogranienim resursima, odnosno ureaje sa veoma malom
koliinom memorije i sporim procesorom. Za razliku
od CLDC-a, koji koristi VM sa osiromaenim kupom klasa, CDC koristi kompletnu Java VM sa
neuporedivo veim brojem osnovnih klasa, a samim tim zahteva vie memorije I bre procesore.

Profili
Profil predstavlja proirenje konfiguracije. Njime se uvode nove klase, odnosno funkcionalnosti koje
nisu ponuene samom konfiguracijom. Profil koji se koristi na mobilnim telefonima je Mobile
Information Device Profile (MIDP), baziran na CLDC konfiguraciji. MIDP specifikacija definie
hardverske, softverske, mrene zahteve, kao i nain upravljanja aplikacijama. Namenjen je upotrebi na
mobilnim ureajima koji imaju ograniene resurse, kao to su procesor, memorija, tastatura i ekran.
Ovom specifikacijom podran je i HTTP protokol. Postoje dve verzije MIDP specifikacije, MIDP 1.0
poznatiji kao JSR-37 (Java Specification Request) je objavljen septembra 2000 i MIDP 2.0 (JSR-118)
koja je revizija prethodne verzije i donosi novine kao to su: poboljani korisniki interfejs, podrka za
multimediju i igre, bolje umreavanje, itd.
Opcioni paketi
Opcioni paketi predstavljaju skup API-ja koji podravaju neke dodatne funkcionalnosti, koje zapravo
ne postoje u nekoj specifinoj konfiguraciji ili profilu. Kao primer moe se navesti Bluetooth.
K Virtualna masina (KVM)
K Virtualna Maina predstavlja kljunu komponentu J2ME arhitekture. To je vrlo portabilna Java
virtualna maina dizajnirana namenski za ureaje sa ogranienim resursima koji su stalno povezani na
mreu, kao to su mobilni telefoni, pejderi i PDA (Personal Digital Assistants). KVM se moe
10

jednostavno preneti na razliite ureaje sa razliitom procesorskom snagom, memorijom i

karakteristikama.
BouncyCastle
Za sigurnu komunikaciju smo koristili BouncyCastle kriptografski paket. BouncyCastle je open source
kriptografski paket koji je razvijen za Java platformu. Podrava mnotvo kriptografskih algoritama kao
I implementaciju za JCE 1.2.1. Podran je na mnotvu
platformi od J2SE do J2ME (ukljuuju_i MIDP) i jedini je paket koji kompletno radi pod MIDP-om.
Jedini problem u radu sa ovim paketom je nedostatak dokumentacije.

2.1 Opte o konceptu mobilnog poslovanja

U savremenim tendencijama modernog biznisa, naroito u poslovanju izmeu preduzea sve

izraenija je prisutnost Interneta kao kanala za elektronsko poslovanje, jer obezbeuje najnie trokove
poslovanja uz najefikasnije obavljanje poslovnih operacija. Meutim, u zadnje vreme u prvi plan
dolazi i jedan ureaj iz domena elektronskih tehnologija, koji nudi mnogo vie prednosti za razvoj
elektronskog poslovanja, posebno na poslovnoj relaciji preduzee-potroa. Re je o mobilnom
telefonu, ureaju dostupnom velikom broju potroaa, lokacijski nesputanom irem etritu, sa
znaajnim stepenom zatite i nezahtevnom po pitanju naroitih investicija, kada je u ulozi poslovnog
kanala u funkciji preuzea (potroaa). Zato se smatra da e u budunosti mobilni telefon, odnosno
mobilne tehnologije, postati dominantan biznis kanal i u e-poslovanju preuzeti primat nad
Internetom.Mobilno poslovanje predstavlja primenu mobilnih tehnologija u poslovne svrhe, za
pruanje usluga, trgovinu i vrenje plaanja, zarad to bolje poslovne efikasnosti. Efikasnost se odnosi
na nie trokove poslovanja i bolju konkurentsku poziciju na tritu. Razvitkom nove, tree generacije
mobilnih telefona omoguena je bolja propusnost raspoloivih podataka i novi spektar usluga koje su
raslojene na tri pravca, to su:

usluge mree (network services), koje obuhvataju usluge telefonije kroz odravanje mree;
11

dodatne usluge vezano za mreu, kao to su SMS poruke, glasovna pota i sl.

usluge vezane za uee tree strane, npr. proces vrenja mobilnih finansija uz uee
preduzea i banaka.

Usluge uz logistiku tree strane, datiraju od vremena kada su operateri mobilne mree dali potroaima
za mogunost da plaaju usluge mree putem mobilnih telefona. Tu sutinski, trea strana i ne postoji,
ve odnos operater-korisnik, dobija treu, finansijsku dimenziju, a to je za posledicu imalo
preputanje bankama i drugim finansijskim subjektima obavljanje ove usluge; pri tome, operater je
zadravao primarno polje davanja tehnike podrke i tek tada imamo tipinu uslugu uz uee tree
strane. One, zapravo i ine osnovu razvoja mobilnog poslovanja.Kao reprezent, moe posluiti podatak
da je 2001. god. bilo oko pola milijarde korisnika mobilnih telefona, od ega blizu 300 miliona, ili
neto preko 60%, koristilo je mobilni telefon za plaanje i kupovanje nekih dobara. Najvie mobilnih
potroaa u svetu registrovano je na DALEKOM ISTOKU.
Mobilno poslovanje je sastavni deo elektronskog poslovanja, koji se zasnivana primeni
specifinih elektronskih tehnologija-mobilnih tehnologija, koje firmama koje koriste ovaj vid
poslovanja daje komparativnu prednost koja se ogleda u mobilnosti radnika i potroaa.

Ovo znai da radnici nisu vezani za svoju kancelariju, niti za svoju kuu (kao u primeni Interneta u
radu na daljinu), kao i to da potroai mogu naruiti proizvod ili uslugu iz bilo kog mesta u zemlji i
svetu i istu platiti na takav nain, uz jedini preduslov, pokrivenost mreom operatera mobilne telefonije
(GSM-globalni sistem za mobilne komunikacije).
Kod mobilnog biznisa razlikuju se sledee oblasti:

mobilna poslovna komunikacija;

mobilna trgovina i

mobilna plaanja.

Prva oblast pokriva odos preduzee-komitenti i komunikaciju izmeu zaposlenih unutar samog
preduzea, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipine izmeu preduzea i potroaa, businesto-consumer-B2C. Mobilne tehnologije se u poslovne svrhe najvie koriste u oblasti poslovnih
komunikacija koja podrazumeva razmenu SMS poruka sa potroaima i Intranet mobilnu
komunikaciju sa zaposlenim, dok su mobilna plaanja na zavidnom nivou i belee dinaminu
ekspanziju. Predvia se da e u ovoj godini elektronska maloprodaja uz primenu mobilnih telefona
dostii pola milijarde dolara. Mobilni telefon, kao mali, lako prenosiv, cenom pristupaan-ureaj, ima
sve predispozicije da potisne raunar prikaen na Internet u poslovnoj trci. Moe se slobodno rei da je
za oekivanje tehnoloko integrisanje ureaja koji kombinuju osobine klasinih raunara i mobilnih
12

telefona, dok Internet treba da supstituie beini Internet, koji u komunikaciji ne koristi kablove.
Primetno izraena tendencija korienja beinog Interneta danas, to se tie sveta, je u Japanu, gde ih
je vie od 80% ukupnog broja korisnika (72% bilo ih je 2001. godine).

3. Zakljuak
Internet bankarstvo je usluga koja je kao stvorena za ovo moderno doba. Doba, kada je tempo ivota
bri nego ikada. Ako razmislimo, koliko esto nam dan proleti, a da toga nismo ni svesni i kada takav
tempo postane svakodnevnica, kako se moe priutiti gubljenje vremena na ekanje u redovima, guva
i sva birokracija? Sve to je klijentima potrebno je pristup Internetu i stvar je reena. Klijenti mogu za
nekoliko minuta proveriti svoje stanje na raunu ili obaviti plaanje. S obrirom da su provizije koje
banke zaraunavaju za svoje usluge Internet bankarstva otprlike 30% nie od onih za iste usluge koje
e obaviti u banci, jasno je da e klijent ovim putem utedeti i ivce, vreme i novac, biti zadovoljan
uslugom i ostati klijenat odreene banke.
Na ovaj nain banka podie kvalitet usluge i otvara do sada nedostupna trita. Internet bankarstvo je
profitabilna investicija. Razvoj Internet tehnologije je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do
mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. Za razliku od drugih zemalja, u Srbiji je
manje zastupljeno. Strunjaci kau da se uskoro oekuje poveanje zastupljenosti savremenih vidova
bankarstva i tehnologije, kao i poveanje edukacije korisnika.
Nadamo se da smo kroz ovaj rad obuhvatili sve segmente ovih vidova bankarskog poslovanja.

13

4. Literatura
1. http://www.infogo.biz/sta-su-virtuelni-salteri-a-sta-mobilno-bankarstvo.html
2. http://www.ef.uns.ac.rs/Download/informacioni_sistemi_u_finansijama_bankarstvu_i_osiguran
ju/2012-12-12%20-%20Skripta%203%20-%20e-Banking.pdf
3. http://www.scribd.com/doc/21047695/INOVACIJE-U-BANKARSTVU-SRBIJEUSVAJANJE-SAVREMENOG-EVROPSKOG-NA%C4%8CINA-POSLOVANJADragan20M-1-20tnk3-20008
4. http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Sta-su-virtuelni-salteri-a-sta-mobilnobankarstvo.lt.html
5. http://www.sk.rs/2007/06/skin02.html
6. http://www.scribd.com/doc/18231170/Seminarski-Rad-Internet-Bankarstvo

14