VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA BLACE

Projektni rad
Soko tark d.o.o

Profesor: Studenti:

Goran Peri Jovana Popovi 46/14f

Jovana Nikoli

Blace, 2016
SADRAJ

Istorijat........................................................................................................................................4
Profil........................................................................................................................................5
Misija i vizija...........................................................................................................................6
Proizvodni program.................................................................................................................7
Kvalifikaciona struktura..........................................................................................................8
Organizaciona struktura..............................................................................................................9
SWOT analiza...........................................................................................................................11
Konkurencija.............................................................................................................................12
Marketing strategija..................................................................................................................12
Strategija proizvoda...............................................................................................................13
Stategija cene.........................................................................................................................13
Strategija distribucije.............................................................................................................14
Strategija promocije..............................................................................................................14
Drutveno odgovorno poslovanje.............................................................................................15
Finansijska analiza....................................................................................................................15
Pojam finansijske analize......................................................................................................16
Analiza finansijskih izvetaja Soko tark d.o.o....................................................................17
Pokazatelji rentabilnosti........................................................................................................19
Pokazatelji likvidnosti...........................................................................................................21
ZAKLJUAK...........................................................................................................................24
LITERATURA..........................................................................................................................25
Lina karta Soko tark d.o.o. Beograd

Naziv: Soko tark

Poslovno ime: Soko tark d.o.o. Beograd

Status: Aktivno privredno drutvo

Matini broj: 07026447

Pravna forma: Drutvo sa ogranienom odgovornou

Sedite: Optina Beograd-Vodovac; Ulica i broj: Kumodraka 249

Datum osnivanja: 03.01.1952

PIB: 100002799

ifra delatnosti: 1072 proizvodnja dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolaa

4
 1. Istorijat

Koreni

1922. godine, Danijel S. Pesmau (Danijel S. Pechmajoue), francuski oficir, povratnik sa

Solunskog fronta, osnovao firmu za uvoz i izvoz Louit S.A. u Zemunu, koja se bavila
uvozom okoladnih proizvoda. Sredinom dvadesetih godina prolog veka Pesmau je
napravio prvu okoladu: Roda, koja je pretea dananje okolade za jelo i kuvanje
Mena.

1931. godine, Jevrejsko akcionarsko drutvo osnovalo je pekaru Soko. Predsednik Drutva
bio je Holender, ije ime na alost nije zabeleeno, kao ni ime direktora Fiera, takoe
Jevrejina. Glavni majstor bio je iz poznate beke pekare Anker brot peckerei. U tada prvoj
parnoj pekari bilo je zaposleno stotinak radnika.1

1 http://www.stark.rs/lifestyle/-pristup 10.12.2016.

5
1.1 Profil

Vreme je za ljubav je slogan Soko tarka, proiziao iz 85 godina tradicije i poverenja, ali i
pozitivne energije u poslovanju koju su pretoili u svoje proizvode i nastup na tritu.

Izvor: Internet prezentacija Soko tark

Soko tark je deo Atlantic Grupe, multinacionalne kompanije koja u svom poslovanju
objedinjuje proizvodnju, razvoj, prodaju i distribuciju robe iroke potronje, uz prisutnost na
tritu vie od 30 zemalja irom sveta. Ova sinergija unutar velikog poslovnog sistema
omoguila je otvaranje novih trita, jau distribuciju, bolju pozicionarnost i plasman to je
osnov daljeg razvoja tarka i Grupe u celini. Kroz poslove permanentnog tehnolokog
unapreenja i marketing aktivnosti, radi se na stalnom inoviranju asortimana, praenju i
primeni savremenih trendova u oblasti tehnologije i odnosa prema tritu i potroaima. Iz
fabrike svake godine, kao rezultat praenja svetskih trendova i kontinuiranog ulaganja u
kvalitet i razvoj, izlaze proizvodi ija je posebna odlika receptura tako sastavljena i
tehnoloki proces proizvodnje tako voen da su sauvana hranljiva svojstva prirodnih
sirovina.

1.2 Misija i vizija

Misija Soko Stark-a je da ostane regionalni lider konditorske industrije sinonim za slatko
u svakoj porodici. Misija Soko tark d.o.o. je zadovoljiti potrebe potroaa, privrede i
drutva, a da se pritom ostvari dobit na dui rok i to bolji od konkurencije. Marketing
organizacija kompanije obavlja marketing aktivnosti za celokupnu kompaniju. Radi uspene
realizacije planiranja kompanija donsi odluke kao skup princip kojih se treba pridravati
prilikom donoenja odluka o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima.

6
Izvor: Internet prezentacija Soko tark

Vizija Soko tark je zadovoljiti potrebe potroaa, zaposlenih i drutva u celini, tako to e
proirivati asortiman proizvoda koristei savremenu tehnologiju i znanje. Odnosi sa
partnerima se zasnivaju na uzajamnom poverenju i potovanju. Sa zaposlenima se stvara
prijateljski i otvoren odnos, uzimajui u obzir potrebe i oekivanja. Na taj nain osigurava
njihovo zadovoljstvo i identifikaciju sa kompanijom.

Izvor: Internet prezentacija Soko tark

1.3 Proizvodni program

Paleta Soko tarkovih proizvoda sadri vie od 100 artikala okoladnog i branastog
asortimana za iju proizvodnju se koriste briljivo odabrane i strogo kontrolisane sirovine.
Osnovna orjentacija od koje Soko tark ne odstupa je kvalitet iznad svega. Savrenim
spojem tradicije i savremenih tehnikih dostignua tark je uspeo u onom to je san svake
kompanije na svetu da stvori love marks, proizvode koje jednostavno volite, bez obzira na
sve.

7
okolade, barsi i deserti

tarkov okoladni asortiman deo je dugogodinje tradicije koja datira jo s poetka 20. veka,
kada je sredinom dvadesetih godina proizvedena Roda, prva okolada na ovim prostorima,
koja je pretea danjanje okolade za jelo i kuvanje Menad.

Keksi, ajna peciva i vafl

tarkov keks, ajna peciva i vafli, izraeni su od najboljih prirodnih sastojaka - itarica,
maslaca i jaja prema tradicionalnim receptima domae kuhinje.

Snacks

Ako grickate, grickajte sa stilom i bez grie savesti, jer tarkove grickalice pretvaraju svaki
va trenutak u akciju zdrave energije. Proizvedene od najkvalitetnijih prirodnih sirovina,
predstavljaju visokonutritivne namirnice za svaku priliku.

1.4 Kvalifikaciona struktura

Uspeh Soko tark-a poiva na radu, strunosti i motivisanosti njegovih zaposlenih. Znanja,
vetine i sposobnosti zaposlenih prestino su bogatstvo, pa su zato izuzetno vani za
ostvarenje vrhunskih ciljeva. Zaposleni u Soko tark-u imaju mogunosti razvoja i
ostvarenja profesionalnih i linih ambicija. Usavravanje znanja i sticanje vetina, obaveza je

8
svakog zaposlenog, a kreativan pristup u radu, otvorenost za nova iskustva, predloge kao i
nove ideje uvek su bile predmet posebne panje.

Soko tark zapoljava 1045 radnika. Doprinosei ostvarivanju ciljeva preduzea zaposleni
su nagraeni i stimulisani na razne naine, ali je novana zarada jedna od najvanijih.

Zarada odgovara uloenom radu zaposlenog u obavljanju poslova za koje je zaposleni

zasnovao radni odnos. Zarada se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom (koletivni
ugovor kod poslodavca, odnosno pravilnik o radu) i ugovorom o radu.

Zakon nalae da se isto vrednuju poslovi za koji se trai isti stepen strune spreme, radna
sposobnost, odgovornost i isti fiziki ili intelektualni rad. Zakon o radu propisuje da se zarada
zaposlenog sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po
osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrada, bonus i sl.) i drugih
primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, pod
zaradom se smatra zarada koja sadri poreze i doprinose koji se plaaju iz zarade. Ovako
definisanu zaradu smatramo bruto zaradom zaposlenog. Zaposleni ima pravo i na naknadu
trokova za ishranu u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoi se iz osnovne zarade, dela zarade za
radni uinak i uveane zarade. Osnovna zarada odreuje se na osnovu uslova utvrenih
pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i
vremenu provedenog na radu, radni uinak odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenih
poslova, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.2

2 Organizaciona struktura

Soko tark posluje u okviru Atlantic grupe. Trini uslovi i privreivanja uslovili su dalje
usavravanje podele rada, kako izmeu privrednih sektora tako i unutar organizacione
strukture preduzea.

2 Zakon o radu, (Sl.glasnik RS, br.24/2005, 61/2005, 54/2009,32/2013 i 75/2014)

9
Izvor: Internet prezentacija Soko tark

Konkurencija koja vlada na tritu nametnula je potrebu to vee uspenosti u izboru ciljeva
preduzea i to efikasnije organizacije poslovanja. To je dovelo do uspostavljanja
specijalizovanih nosioca aktivnosti odluivanja i koordinacije, iz ega se razvila posebna
funkcija administrativna. Ona je obuhvatilia poslove koji se, u savremenom organizovanom
preduzeu, sadre u funkcijama upravljanja i rukovoenja, odnosno menadmenta.3

Prvobitni nosioci administrativne funkcije bili su vlasnici preduzea.

Organizovanje jednog privrednog drutva predstavlja proces u kome se ciljevi pretvaraju u

konkretne aktivnosti koje treba izvriti da bi se oni realizovali. 4U okviru ovog procesa se
najpre definiu poslovi koje treba uraditi, vri podela rada, vri se grupisanje u odgovarajue
strukture i koordiniraju aktivnosti svih lanova organizacije i to sve u cilju ostvarenja
postavljenih ciljeva.

Osnovne aktivnosti u procesu organizovanja koje treba obaviti da bi se omoguilo efikasno

ostvarivanje ciljeva poslovanja su sledee:

utvrivanje posebnih poslova koje treba obavljati;

povezivanje poslova u zadatke i rasporeivanje na zaposlene;
grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica;
meusobno usklaivanje i objedinjavanje grupisanih poslova u jedinstven sistem;
decentralizovanje poslova i ovlaenja.

3 Babi M., Stavri B.,:Oraganizacija preduzea, KIZ CENTAR, Beograd, 2003.,str.267

4 Definicija preuzeta iz skripte iz Osnovi menadmenta, dr. Kristina Cvetkovi

10
 3. SWOT analiza

SWOT analiza jedne kompanije predstavlja njenu celokupnu snagu, njene slabosti, anse i
pretnje. SWOT analizu predstaviemo na slecei nain5:

Grafikon: Primer SWOT analize preduzea

Na osnovu navedene teorije, predstaviemo na praktinom primeru Soko tarkd.o.o.

SNAGE SLABOSTI
(Strenghts) (Weaknesses)

Jaki, stabilni i pozdani Visoki trokovi proizvodnje

Duga tradicija na domaem tritu Nadostatak koordinacije izmeu
Dobar dizajn proizvoda prodaje i proizvodnje
Dobra relacija izmeu kvaliteta i cene
proizvoda
Jako dobra distributivna mrea
Jak marketing tim
Lokacija distributivnog centra
Razvijen kanal distribucije
ANSE PRETNJE
(Opportunities) (Threats)

Ekonomski meudravni sporazumi Niska kupovna mo domaeg

Promovisanje novih proizvoda i stanovnitva
proizvoaa Nestabilno politiko ekonomska
situacija

5 Stojmirovi Lj.,Stojmirovi S.,(2009), Marketing, str.145

11
 Konkurencija

4. Konkurencija

Jedan od najveih opasnosti po Soko tark kao i sva domaa preduzea je ulazak inostranih
preduzea na nae trite zbog izuzetnog geografskog poloaja nae zemlje. Kapacitet ovih
kompanija mahom su smeteni oko podruja Beograda. U Srbiji su takoe dole i strane firme
za proizvodnju konditorskih proizvoda kao to su Nestle, Milka, Kinder, Kra...
Glavni konkurenti su Swisslion Takovo, Bambi Poarevac, BaniniKikinda, Pionir
Subotica...

Konkurencija u sluaju Soko tarka deluje podsticajno. Tako su se u poslenje vreme

razdvojili pojedini brendovi koji su znaajno doprineli prodaji i uveanju prodaje.
Menadment kompanije je uvideo da je konkurencija vrlo jaka i da se mora poraditi na
poboljanju kvaliteta pojedinih brendova. Snaga Soko tark-aje u kvalitetu i iskustvu.

Problem na tritu je da konkurencija koristi sline strategije radi dobijanja veeg udela na
tritu: poznate linosti, identifikacija potroaa sa brendom, kvalitetni materijal i sponzorski
ugovori.

5. Marketing strategija

U dananjoj borbi za poverenje korisnika, kvalitet proizvoda, njihova bezbednost i odnos

prema korisnicima predstavljaju osnov da Soko tark i dalje bude domai lider.

Sistem kvaliteta i ostvarenje ciljeva kvaliteta u kojima uestvuju svi zaposleni podrazumeva
primenu svih neophodnih mera za prepoznatljivu reputaciju preduzea. Poverenje u Soko
tarkovu proizvodnu i poslovnu praksu jeste siguran nain za zadovoljenje naviih zahteva,
sigurnost zaposlenih i dugoroni opstanak preduzea.

Marketing strategija u buduem periodu se odnosi na jaanje svih brendova, tako to e se

ulagati u njih kao i da e se lansirati neki novi brendovi i novi ukusi. Takoe e se inovirati
nova ambalaa kao i unapreenje novih tehnologija. U skladu sa tim najavljeno je ulaganje od
8 milijardi eura koje se odnosi na revitalizaciju pogona za proizvodnju ajnih peciva, novi
pogon filova i dalji razvoj okoladnih proizvoda. 6Marketing menadment je takoe uloio
dosta napora u probijanju trita u regionu.

6 Poslovi infostud.com

12
Cilj je da brendovi Soko tarka imaju jednu od tri prve pozicije u marketing kategoriji.
Trenutno na tritu regiona Soko tark plasira oko 30% svoje proizvodnje. Takoe se
planira i irenje asortimana. Marketing sektor nastoji da prati svetske trendove, u smislu
zdrave hrane i integralnih, prirodnih sastojaka.

5.1 Strategija proizvoda

Sve vea orijentacija trgovakih lanaca na prodaju proizvoda pod sopstvenom robnom
markom postavila je razliite dileme pred proizvoae brendova. Neki od njih se opiru trendu
da proizvode i robne marke za trgovinske lance dok drugi, uprkos dobroj izgraenoj poziciji
na tritu, sopstvene proizvodne kapacitete stavljaju u slubu trgovaca.7

Izvor: http://www.stark.rs/brendovi/

Gotovo svi brendovi u okviru tarkovog programa imaju viedecenijsku tradiciju. Neki od
tarkovih brendova su i vie od toga, postali su love mark, kao to su Smoki i Bananica.

5.2 Stategija cene

Za potroae je danas najvaniji odnos cene i kvaliteta. Upravo zbog toga Soko tark je
stavio fokus na razvoj i jaanje svojih brendova. U skladu sa tim poslovna strategija Soko
tarka je ulagati u kvalitet i dalji razvoj brendova, ali ne menjati cene. Ako je cena previsoka
potroai e izbegavati proizvod, jer e misliti da je preskup. Takoe, ako je proizvod suvie
jeftin potroa e misliti da neto nije u redu sa proizvod.

Cena oznaava novani izraz vrednosti robe i usluga na tritu. Posredstvom cene kompanija
ostvaruje prihod, meri trino uee i svoju profitabilnost. Broj realizovanih usluga i
proizvoda koji se moe prodati na odreenom tritu u odreeno vreme zavisi od veliine

7 http://marketnetwork.rs/fmcg/analiza/735-pl-proizvoditi-da-ili-ne, pristup 10.12.2016.

13
prodajne cene koju preduzee odreuje. Svaka promena cene utue na prihod, obim prodaje i
trokove poslovanja, a preko njih i na dobit, da bi se ostvarila relativno trajna dobit, cena
mora da postane integralni deo strategije ne samo marketinga nego i preduzea.

5.3 Strategija distribucije

Strategija distribucije Soko-tark-a je da budu zastupljeni na policama svih

prodavnica, to predstavlja jako dobru strategiju jer ak i u odsustvu jake promocije, sami
proizvodi e privlaiti panju pogotovo, ako ih potroai viaju svaki dan na istom mestu. Na
svim tritima na kojima posluje Soko-tark u potpunosti su pokriveni svi prodajni kanali i
objekti. Prodavci su opremljeni najsavremenijim runim raunarima u kojima imaju
definisane dnevne planove obilazaka, potpuni uvid u raspoloivost robe i informacije o
kupcima. Uz pomo ovih ureaja, kreiraju porudbine na terenu i putem 3G+ mree alju
podatke na obradu prateim slubama, kako bi se nakon zaokruivanja celog procesa, roba na
najbri mogui nain nala na policama kupaca. Svi zaposleni u sekotoru prodaje, poev od
aranera i promotera, preko prodavaca, do menadera, obueni su prema standardima i nainu
poslovanja naih inostranih partnera.

5.4 Strategija promocije

Cilj trine komunikacije je da podstakne potroaa na akciju kupovine proizvoda,

odnosno da kupcu da informacije u vezi proizvoda, koje e ga motivisati na kupovinu. Jedan
od oblika komunikacije sa potroaima je promocija koja se moe realizovati reklamom
putem medija, linom prodajom, tampanje propagandnog materijala sa informacijama o
proizvodu, isticanje reklama na javnim mestima, promotivna prodaja (gratis proizvodi na
kupljenu robu). Nain promocije doprinosi izgradnju imida preduzea u javnosti.

6. Drutveno odgovorno poslovanje

14
 Drutvena odgovornost kompanije predstavlja koncept u kome se firme svesno i
dobrovoljno posveuju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uveanja
profita i pozitivno utiu na svoje radno, drutveno i prirodno okruenje. Drutveno odgovorno
poslovanje je u sutini svest o novom poloaju i znaaju koja kompanije imaju u savremenom,
globalnom drutvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa drutvenog odgovornog
poslovanja odnosi se na celekupno delovanje jednog preduzea: ta proizvodi, kako kupuje i
prodaje, da li potuje zakone, kako se odnosi prema zaposlenima, da li ulae u lokalnu
zajednicu i na koji nain doprinosi ouvanju ivotne sredine.

Soko tark je zaposlio ene iz sigurne kue i time doprineo uvaavanje socijalnih
zahteva i okruenja. Odgovornost u poslovanju je imperatim kompanije Soko tark. Ogleda
se kako u odnosu prema zaposlenima, tako i u odnosu prema kupcima i poslovnim
partnerima. Briga o drutvu i pojedincima Soko tark godinama izdvaja u grupu drutveno
odgovornih kompanija, na ta je Soko tark izuzetno ponosan.

Donacije organizacijama mladih, ekolokim drutvima i talentima samo su neki od

primera kojima Soko tark moe da se pohvali u segmentu drutvene odgovornosti. Pored
pomenutnog Soko tark je poznat i po svom ueu u projektima humanitarnog karaktera,
koji se ponavljaju iz godine u godinu. Doprinos poboljanju kvaliteta ivota zaposlenih u
kompaniji i cele lokalne zajednice, bio je i ostae jedan od najvanijih ciljeva i smernica u
donoenju poslovnih odluka.

7. Finansijska analiza

Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i

rezultata poslovanja nekog preduzea. Obavlja se na osnovu finansijskih izvetaja tog
preduzea: bilansa stanja, bilanasa uspeha, izvetaja o novanim tokovima, izvetajima o
promenama na kapitalu, zakljunim listovima, izvodima i slino.

Na osnovu finansijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzea.

Finansijska analiza, izmeu ostalog, treba da prui odgovore i na sledea pitanja:

koja je struktura imovine preduzea i njegovih izvora fininasiranja

kakva je njegova likvidnost i solventnost
koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obtnih sredstava
gde se preduzee nalazi u pogledu uspenosti poslovanja
kakva je zaduenost i finansijska stabilnost i slino.

Informacije dobije iz finansijske analize preduzea predstavljaju polaznu osnovu za

preduzimanje mera i akcija za popravljanje boniteta i trendova u poslovanju i razvoju
preduzea.

15
 7.1 Pojam finansijske analize

Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja, nalazi se u shvatanju da analiza

treba da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju onih procesa koji su se
desili u preduzeu i koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u okrviru finansijskih
izvetaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje kvatificiranje, deskripciju i
ocenu finansijskog statusa i uspesnosti poslovanja preduzea.8

Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvatificijanjem i analitikim interpretiranjem

funkcionalih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha),
sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzea.
Na ovaj nain definisana finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i njihovih
izvora finansiranja i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim poreenjem
poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u odreenom vremenskom periodu.

Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izvetaji o stanju i uspehu

preduzea- bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.

Izuzetno je znaajna priprema finasijskih izvetaja u smislu saimanja pojedinih bilansnih

pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu pozicije u bilansu
stanja se najee u aktivi grupiu prema pricipu opadajue likvidnosti, a u pasivi prema
principu rastue dospelosti. Imajui u vidu da finansijski izvetaji sadre veliki broj podataka,
ovi podaci grupiu se radi finansijke analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u
finansijsko stanja i da bi se mogli koristiti za izraunavanje racia ili pokazatelja poslovanja.

Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda i rashoda, dobit i informacije iz bilansa stanja o
vrednosti imovine, obavezama i neto vrednosti imovine za odreeni period, osnova su za
izraunavanje finansijskih racia koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika
u poslovanju.9

Finansijska analiza u osnovi racio analiza izraena u prostoj matematikoj formuli kroz odnos
jedne bilansne pozicije prema drugoj.

8. Analiza finansijskih izvetaja Soko tark d.o.o.

8 R.Tepi, I.Turk i M.Petrovi: Renik raunovodstva i finansije, Zagreb 1984, str.54

9 Raunovodstvo, Ekonomska encikolopedija II, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.519.

16
Tabela br.1: Obim i struktura bilansa stanja izraena u 000 dinara

Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2014.godine

Naziv pozicije Iznosi u

AOP 000 dinara
Tekua Prethodna
godina godina
A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 001 2.918.516 2.985.755
II. GOODWILL 003 107.851 88.565
III.NEMATERIJALNA ULAGANJA 004 4.876 940
IV.NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I 005 2.761.297 2.640.754
BIOLOKA SREDSTVA(006+007+008)
1.Nekretnine, postrojenja i oprema 006 2.761.297 2.640.754
V.DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI(010+011) 009 44.492 255.496
1.Uee u kapitalu 010 6.864 213.980
2.Ostali dugoroni finansijski plasmani 011 37.628 41.516
B.OBRTNA IMOVINA(013+014+015) 012 5.990.687 5.179.388
I.ZALIHE 013 653.372 522.302
III.KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I 015 5.337.315 4.657.086
GOTOVINA(016+017+018+019+020)
1.Potraivanja 016 4.907.092 4.037.363
2.Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 017 25.054 38.662
3.Kratkoroni finansijski plansmani 018 6.913 16.690
4.Gotovinski ekvivalenti i gotovina 019 372.281 546.237
5.Porez na dodatnu vrednosti i aktivna vremenska 020 25.975 18.134
razgranienja
V.ODLOENA PORESKA SREDSTVA 021 184.018 300.428
G.POSLOVNA IMOVINA(001+012+021) 022 9.093.221 8.465.571
Dj.UKUPNA AKTIVA(022+023) 024 9.093.221 8.465.571
E.VANBILANSNA AKTIVA 025 16.613 161.319
A.KAPITAL(102+103+104+105+106-107+108-109-110) 101 938.414 602.855
I.OSNOVNI KAPITAL 102 1.961.296 1.961.296
III.REZERVE 104 131.354 131.354
V.NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV 106 22.166 0
VI.NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV 107 4.404 0
VIII.GUBITAK 109 1.171.998 1.489.795
B.DUGORONA REZERVISANJA I 111 8.102.528 7.719.853
OBAVEZE(112+113+116)
I.DUGORNA REZERVISANJA 112 445.468 432.489
II.DUGORONE OBAVEZE(114+115) 113 471.791 564.126
1.Dugoroni krediti 114 471.791 564.126
III.KRATKORONE 116 7.185.269 6.795.238
OBAVEZE(117+118+119+120+121+122)
1.Kratkorone finansijske obaveze 117 3.409.670 3.361.836
3.Obaveze iz poslovanja 119 3.376.866 3.039.795
4.Ostale kratkorone obaveze 120 144.485 184.493
5.Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih 121 254.248 209.114
javnih prihoda i pasivna vremenska razgranienja

17
V.ODLOENE PORESKE OBAVEZE 123 52.279 70.863
G.UKUPNA PASIVA(101+111+123) 124 9.093.221 8.465.571
D.VANBILANSNA PASIVA 125 16.613 161.319
Izvor:Redovni godinji finansijski izvetaj-APR

Na osnovu formalnog bilansa stanja se vidi da je Soko tark d.o.o. poslovalo sa gubitkom iz
razloga to je u 2014.dolo do spajanja sa pravnim licem Palanaki kiseljak i pri tom je
preuzet njegov gubitak iz ranijih godina. Soko tark d.o.o. je prikazalo gubitak u iznosu od
1.171.998 na dan 31.12.2014.godine.

Analiza obima i strukture i bilansa uspeha Soko tark

Tabela br.2:Obim i struktura bilansa uspeha izraeni u 000 dinara

Bilans uspeha u periodu od 01.01.2014. do 31.12.2014.godine

AOP Iznosi u 000 Struktura

dinara
Naziv pozicije Tekua Prethodna 2014 2013 Indeks
godina godina 2013.
2014.
I.POSLOVNI PRIHODI 201 8.395.832 8.164.999 100 100 102,8
(202+203+204-205+206) 3
1.Prihodi od prodaje 202 8.323.077 8.101.159 99,13 99,21 102,7
4
2.Prihodi od aktiviranja 203 35.439 29.084 0,42 0,36 121,8
uinaka i robe 5
3.Poveanje vrednosti 204 27.528 25.297 0,33 0,31 108,8
zaliha uinaka 2
4.Smanjenje vrednosti 205 0 396 - 0,004 -
zaliha uinaka
5.Ostali poslovni prihodi 206 9.788 9.855 - - 99,32
II.POSLOVNI RASHODI 207 7.363.174 7.186.277 100 100 102,4
(208 do 212) 6
1.Nabavna vrednost 208 16.676 30.464 0,22 0,42 54,74
prodate robe
2.Trokovi materijala 209 4.616.808 4.490.007 62,70 62,48 102,8
2
3.Trokovi zarada, 210 1.158.866 1.119.721 15,73 15,58 103,4
naknada zarada i ostali 9
lini rashodi
4.Trokovi amortizacije i 211 321.119 358.096 4,36 4,96 89,67
rezervisanja
5.Ostali poslovni rashodi 212 1.249.705 1.187.989 16,97 16,53 105,1
9
III.POSLOVNI 213 1.032.658 978.722 - - 105,5
DOBITAK (201-207) 1
V.FINANSIJSKI 215 357.539 635.118 - - 56,29
PRIHODI

18
VI.FINANSIJSKI 216 485.604 485.606 - - 99,99
RASHODI
VII.OSTALI PRIHODI 217 34.781 53.018 - - 65,60
VIII.OSTALI RASHODI 218 29.692 20.251 - - 146,6
2
IX.DOBITAK IZ 219 909.682 1.161.001 - - 78,35
REDOVNOG
POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA(213-
214+215-216+217-218)
B.DOBITAK PRE 223 909.682 1.161.001 - - 78,35
OPOREZIVANJA(219-
220+221-222)
1.Poreski rashod perioda 225 23.585 0 - - -
2.Odloeni poreski 226 106.354 0 - - -
rashodi perioda
3.Odloeni poreski 227 0 141.701 - - -
prihodi perioda
Dj.NETO 229 779.743 1.302.702 - - 59,86
DOBITAK(223-224-225-
226+227-228)

Komentari:

Na osnovu formalnog prikaza bilansa uspeha i analize obima strukture i indeksa moemo
zakljuiti da su se prihodi poveali u 2014.godini u odnosu na 2013.godinu. Drutvo je
zabeleilo neto dobitak u iznosu 779.743 koji je neto manji u 2014. u odnosu na 2013.
godinu jer je u 2013. neto dobitak iznosio 1.302.702.

Na osnovu ukupnih rashoda i prihoda moemo zakljuiti da je dolo do poveanja rashoda i

prihoda u 2014. god u odnosu na 2013. god., ali je preduzee ipak bolje poslovalo u 2013.
god.

8.1 Pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji rentabilnosti se odnose na stopu poslovnog i neto dobitka, stopu prinosa na

ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Jednostavnije reeno, rentabilnost nam govori da li preduzee ostvaruje neophodan profit.

Pokazatelji rentabilnosti se dobijaju na sledei nain:

stopa poslovnog dobitka za god.=poslovni dobitak/prihodi od prodaje*100

stopa poslovnog dobitka za 2013.god.=978.722/8.101.159*100=12,8

19
stopa poslovnog dobitka za 2014.god.=1.032.658/8.323.077*100=12,41

stopa neto dobitka za god.=neto dobitak/prihodi od prodaje*100

stopa neto dobitka za 2013.god.=1.302.702/8.101.159*100=16,08

stopa neto dobitka za 2014.god.=779.743/8.323.077*100=9,37

stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za god.=poslovni dobitak/poslovna

sredstva*100

stopa prinosa na uk.posl.sredstva za 2013.god.=978.722/8.456.571*100=11,56

stopa prinosa na uk.posl.sredstva za 2014.god.=1.032.658/9.093.221*100=11,36

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje da je preduzee na svakih 100 dinara
proseno uloenih sredstava ostvarilo dobitak. Ova stopa ima smisla ako se vri komparacija
sa stopama iz drugih vremenskih perioda jednog preduzea, ili ako se vri poreenje sa
stopama drugih preduzea iz druge grane.

Stopa prinosa sops.posl.sred.za 2012.god.=neto dobitak/sopstvena sredstva*100

stopa prinosa na sops.posl.sred.za 2013.god.=1.302.702/602.855*100=219,09

stopa prinosa na sops.posl.sred.za 2014.god.=779.743/938.414*100=83,09

Racio analiza predstvalja vrstu analize koja se pri ispitivanju finansijskog poloaja i
rentabilnosti preduzea slui racio brojeva kao instrument (ili metodom) analitinog
ispitivanja. Analiza finansijske situacije preduzea se moe izvriti pomou racio analize.
Racio predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos izmeu dve vrednosti u godinjim raunima.
Racia se obino iskazuje u obliku kolinika, procenata ili razlomaka. Postoje tri glavne vrste
uporeivanja koje se koriste za procenu fin.racio brojeva: vremenska poreenja, reperi,
unakrsna uporeenja.

Racio rentabilnost za god.=poslovni prihod/poslovni rashodi

racio rentabilnost za 2013.god.=8.164.999/7.186.277=1,14

racio rentabilnost za 2014.god.=8.395.832/7.363.174=1,14

Kada je vrednost manja od 1 onda preduzee donosi gubitke. Ovi pokazatelji pokazuju da je
preduzee na svaki dinar poslovnih rashoda ostvarilo 1,14 poslovih prihoda po godinama.

8.2 Pokazatelji likvidnosti

Ova grupa pokazatelja ukazuje na sposobnost preduzea da plaa dospele novane obaveze,
uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog

20
boniteta. Najvaniji u ovoj grupi pokazatelja su opta likvidnost, trenutna likvidnost, neto
obrtna sredstva (neto obrtni fond).

Opta likvidnost

Opti racio likvidnost je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u uem smislu koje
zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a
obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja. Drugim reima opti
racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih
obaveza. Uvruje se na sledei nain:

opti racio likvidnosti za god.=obrtna sredstva/kratkorone obaveze

opti racio likvidnosti za 2013.god.=5.179.388/6.795.238=0,76

opti racio likvidnosti za 2014.god.=5.990.687/7.185.269=0,83

Vidimo da je opti racio likvidnosti bio povoljniji 2014.godine. Ovaj koeficijent moe biti i
previsok i prenizak, a u mnogim industrijskim granama je prenizak kada je blizu 1. Na tom
nivou, firme su jedva sposobne da gotovinom koja pristie pokriju obaveze koje e dospeti.

Rigorozni racio likvidnosti

rigorozni racio likvidnosti za god.=likvidna sredstva(obrtna sredstva-

zalihe)/kratkorone obaveze

rigorozni racio likvidnosti za 2013.god.=4.657.086/6.795.238=0,68

rigorozni racio likvidnosti za 2014.god.=5.337.315/7.185.269=0,74

Najpovoljniji rigorozni racio likvidnost je bio u 2014.godini.

Racio novane likvidnosti

Racio novane likvidnosti predstavlja jo stoi test likvidnosti preduzea. Utvruje se na

sledei nain:

racio novane likvidnosti za god.=gotovina/kratkorone ili dospele obaveze

racio novane likvidnost za 2013.god.=4.657.086/6.795.238=0,68

racio novane likvidinosti za 2014.god.=5.337.315/7.185.269=0,74

21
Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 0,68 i 0,74 dinara
gotovine u periodu 2013.-2014.g..

Neto obrtni fond

Neto obrtni fond, odnoso neto obrtna sedstva predstavljaju apsloutnu razliku izmeu obrtnih
sredstava i kratkoronih obaveza odnosno dugorone izvore finansiranja obrtnih sredstva.
Neto obrtna sredstva ukazuju na sposobnost zaduivanja na kratak rok.

neto obrtna sredstava za god.=obrtna sredstva-kratkorone obaveze

neto obrtna sredstva za 2013.god.=5.179.388-6.795.238=-1.615.850

neto obrtna sredstva za 2014.god.=5.990.687-7.185.269=-1.194.582

RACIO DUGORONE FINANSIJSKE RAVNOTEE

U bilansno raunovodstvenom smislu finansijska ravnotea na dui rok je obezbeena

kada se dugorono angaovana sredstva na izvrenju zadatka preduzea pokrivena,
finansirana dugoronim izvorima10, to je u skladu sa zlatinim bilansnim pravilom u irem
smislu.

racio dugoronog finansijskog ekvilibrijuma=dugoroni izvori(sopstveni i

tui)/dugorono vezana sredstva

2013:1.166.981/4.475.550=0,26

2014:1.410.205/4.090.514=0,34

Na osnovu racia dugoronog finansijskog ekvilibrijuma moemo zakljuiti da je za 2013.god.

sa 0,26 dinara dugoronih izvora finansiran svaki dinar dugorono vezanih sredstava, a za
2014.god. sa 0,34din.

RACIO STRUKTURE IMOVINE

Racia strukture imovine izraavaju strukturu ulaganja kapitala iskazanih u aktivi bilansa
stanja. Izraunavaju se kroz odnos delova aktive i ukupne aktive i iskazuju u procnetima. U
okviru ove grupe racia, razlikujemo (1) racia globalne strukture aktive i (2) racia razuene
strukture aktive.

(1) Prva grupa pokazatelja vezana je za podelu imovine preduzea na stalnu i obrtnu koja
je zasnovana na vremenskom kriterijumu vezanosti pojedinih delova aktive za
poslovanje preduzea.
(2) Racia razuene strukture aktive dobijaju se stavljanjem u odnos pojedinih delova
aktive (stalne i obrtne imovine) sa ukupnom aktivom.

RACIO UEA STALNE IMOVINE= stalna imovina * 100/ukupna aktiva

10 M.Stojilkovi, J.Krsti: Finansijska analiza, Ekonomski faklutet, Ni, 2000, str.85

22
2013:2.985.755*100/8.465.571=35,27

2014:2.918.516*100/9.093.221=32,09

RACIO UEA OBRTNE IMOVINE=obrtna imovina*100/ukupna aktiva

2013:5.179.388*100/8.465.571=61,18

2014:5.990.687*100/9.093.221=65,88

RACIO UEA GOTOVINE=gotovina*100/ukupna aktiva

2013:546.237*100/8.465.571=6,45

2014:372.281*100/9.093.221=4,09

RACIO UEA TEKUEG POTRAIVANJA=tekua potraivanja*100/ukupna

aktiva

2013:4.907.092*100/8.465.571=57,96

2014:4.037.363*100/9.093.221=44,39

RACIO UEA ZALIHA=zalihe*100/ukupna aktiva

2013:522.302*100/8.465.571=6,17

2014:653.372*100/9.093.221=7,18

RACIO UEA NEMATERIJALNIH ULAGANJA=nematerijalna

ulaganja*100/ukupna aktiva

2013:940*100/8.465.571=0,01

2014:4.876*100/9.093.221=0,05

RACIO UEA OSNOVNIH SREDSTAVA=osnovna sredstva*100/ukupna aktiva

2013:2.985.755*100/8.456.571=35,27

2014:2.918.516*100/9.093.221=32,09

RACIO UEA DUGORONIH FIN. ULAGANJA=dugoroni

fin.ulaganja*100/ukupna aktiva

2013:255.496*100/8.465.571=3,02

2014:44.492*100/9.093.221=0,49

KOMENTAR:

Na osnovu racia uea stalne imovine u ukupnoj aktivi iznosi za 2013.godinu 35,27, a za
2014.godinu 32,09, to pokazuje da se uee u 2014.god.smanjilo za 3,18%.

23
 Na osnovu racia uea obrtne imovine u ukupnoj aktivi moemo zakljuiti da iznosi za
2013.god. 61,18%, a za 2014.god. 65,88%. to znai da se uee povealo u 2014.god.za
4,7%.

Na osnovu racia uea gotovine u ukupnoj aktivi moemo zakljuiti da njeno uee za
2013.god.iznosi 6,45%, a za 2014.god. 4,09%, to znai da se uee smanjilo u
2014.god.za 2,36%.

Na osnovu racia uea tekuih potraivanja u ukupnoj aktivi moemo zakljuiti da

uee iznosi za 2013.god. 57,96%, a za 2014.god. 44,39%, to pokazuje da se njihovo
uee smanjilo u 2014.god. za 13,57%.

Racio uea zaliha u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo uee iznosi 6,17% za
2013.god., a za 2014.god. 7,18, to znai da se njihovo uee povealo u 2014.god.za
1,01%.

Racio uea nematerijalnih ulaganja u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo uee iznosi
za 2013.god. 0,01%, a za 2014.god 0,05%.

Racio uea osnovnih sredstava u ukupnoj aktivi iznosi za 2013.god. 35,27%, a za

2014.god. 32,09%.

Racio uea dugoronih finansijskih ulaganja u ukupnoj aktivi pokazuje da njihovo

uee iznosi za 2013.god. 3,02%, a za 2014.god. 0,49%.

ZAKLJUAK
Soko tark d.o.o. je prehrambeno preduzee sa seditem u Beogradu. tark je jedno od
najstabilnijih preduzea u privredi Srbije, uspevajui da pregrmi neretku turbulentna i
politika zbivanja.

24
 Soko tark je sinonim za slatko u svakoj kui. Znaaj brenda je vrlo bitan tako da su
najznaajniji brendovi, na koje je tark najponosniji, smoki, okolada Najlepe elje,
prima tapii i krem bananice. Cilj kompanije je da budu novi i originalni.

Na tritu je velika borba protiv konkurencije. U skladu s tim tark ima svoju ideju, sledi
svoj put, ima svoj razvoj tako da konkurencija deluje podsticajno.

Soko tark d.o.o. je akcionarsko drutvo. Upravljanje Drutvom akcionari vre preko
organa drutva u skladu sa Zakonom. Organi Drutva su: skuptina akcionara, nadzorni
odbor, izvrni odbor.

Godinji i finansijski izvetaji Drutva su obavezni, ali su takoe i obavezni predmet

Revizije. Revizora Drutva bira Skuptina na predlog Nadzornog odbora, po sprovedenom
postupku Komisije za revizije Drutva. Raspodela dobiti vri se na osnovu odluke
Skuptine drutva.

Finansijski izvetaji drutva prikazuju realno i objektivno stanje drutva. Finansijski

izvetaji su sastavljeni u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji Republike Srbije,
sl. glasnik RS br. 61/2014.

Na osnovu analize finansijskih izvetaja zakljuujemo da Soko tark d.o.o. dobro

posluje. Primenom SWOT analize izvodi se zakljuak da se Drutvo ogleda u uspehu i
isticanju njenih snaga koje su visokog kvaliteta i ne mogu da ostanu neprimeene. U
koliko se budu drali svojih ciljeva i prate dosadanju misiju i viziju koju vode oni e
postati vodea kompanija konditorskih proizvoda u Srbiji, a i ire, uprkos velikoj
konkurenciji.

LITERATURA
1. Zakon o radu, (Sl.glasnik RS,br.24/2005,61/2005,54/2009,32/2013 i 75/2014)
2. Babi M., Stavri B.,: Organizacija preduzea, KIZ CENTAR, Beograd,
2003.,str.267
3. Osnovi menadmenta, dr. Kristina Cvetkovi

25
4. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, Struna sprema, lan 2
5. Statut Soko tark
6. Stojirovi, Lj., Stojmirovi S.,(2009), Marketing, str.145
7. R.Tepi, I. Turk i M. Petrovi: Renik raunovodstva i finansija, Zagreb 1984,
str.54
8. Raunovodstvo, Ekonomska enciklopecija II, Savremena administracija,
Beograd, 1984, str.519
9. Internet Soko tark
10. Posloviinfostud.com

26