,,SOKO S TARK

Istorija
1922. godine, Danijel S. Pesmau (Danijel S. Pechmajoue),
francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta, osnovao firmu
za uvoz i izvoz Louit S.A. u Zemunu, koja se bavila uvozom
okoladnih proizvoda. Sredinom dvadesetih godina prolog
veka Pesmau je napravio prvu okoladu: Roda, koja je
pretea dananje okolade za jelo i kuvanje Mena.
1931. godine, Jevrejsko akcionarsko drutvo osnovalo je
pekaru Soko. Predsednik Drutva bio je Holender, ije ime na
alost nije zabeleeno, kao ni ime direktora Fiera, takoe
Jevrejina
 Profil
Soko tark je deo Atlantic Grupe, multinacionalne kompanije
koja u svom poslovanju objedinjuje proizvodnju, razvoj,
prodaju i distribuciju robe iroke potronje, uz prisutnost na
tritu vie od 30 zemalja irom sveta. Ova sinergija unutar
velikog poslovnog sistema omoguila je otvaranje novih
trita, jau distribuciju, bolju pozicionarnost i plasman to je
osnov daljeg razvoja tarka i Grupe u celini.
 Misija i vizija
Misija Soko Stark-a je da ostane regionalni lider konditorske
industrije sinonim za slatko u svakoj porodici. Misija Soko
tark d.o.o. je zadovoljiti potrebe potroaa, privrede i
drutva, a da se pritom ostvari dobit na dui rok i to bolji od
konkurencije.
Vizija Soko tark je zadovoljiti potrebe potroaa, zaposlenih
i drutva u celini, tako to e proirivati asortiman proizvoda
koristei savremenu tehnologiju i znanje. Odnosi sa
partnerima se zasnivaju na uzajamnom poverenju i
potovanju.
 Proizvodni program
Paleta Soko tarkovih proizvoda sadri vie od 100 artikala
okoladnog i branastog asortimana za iju proizvodnju se koriste
briljivo odabrane i strogo kontrolisane sirovine. Osnovna
orjentacija od koje Soko tark ne odstupa je kvalitet iznad
svega. Savrenim spojem tradicije i savremenih tehnikih
dostignua tark je uspeo u onom to je san svake kompanije
na svetu da stvori love marks, proizvode koje jednostavno
volite, bez obzira na sve.
 okolade, barsi i deserti
tarkov okoladni asortiman deo je dugogodinje tradicije koja
datira jo s poetka 20. veka, kada je sredinom dvadesetih
godina proizvedena Roda, prva okolada na ovim
prostorima, koja je pretea danjanje okolade za jelo i
kuvanje Menad.
 Keksi, ajna peciva i vaf
tarkov keks, ajna peciva i vafi, izraeni su od najboljih
prirodnih sastojaka - itarica, maslaca i jaja prema
tradicionalnim receptima domae kuhinje.
 Snacks
Ako grickate, grickajte sa stilom i bez grie savesti, jer tarkove
grickalice pretvaraju svaki va trenutak u akciju zdrave
energije. Proizvedene od najkvalitetnijih prirodnih sirovina,
predstavljaju visokonutritivne namirnice za svaku priliku.
 Kvalifikaciona struktura
Uspeh Soko tark-a poiva na radu, strunosti i motivisanosti
njegovih zaposlenih. Znanja, vetine i sposobnosti zaposlenih
prestino su bogatstvo, pa su zato izuzetno vani za ostvarenje
vrhunskih ciljeva. Zaposleni u Soko tark-u imaju mogunosti
razvoja i ostvarenja profesionalnih i linih ambicija.
Soko tark zapoljava 1045 radnika. Doprinosei ostvarivanju
ciljeva preduzea zaposleni su nagraeni i stimulisani na razne
naine, ali je novana zarada jedna od najvanijih.
 Organizaciona struktura

Soko tark posluje u okviru Atlantic grupe. Trini uslovi i

privreivanja uslovili su dalje usavravanje podele rada, kako
izmeu privrednih sektora tako i unutar organizacione strukture
preduzea.
Osnovne aktivnosti u procesu organizovanja koje treba obaviti da
bi se omoguilo efikasno ostvarivanje ciljeva poslovanja su sledee:
-utvrivanje posebnih poslova koje treba obavljati;
-povezivanje poslova u zadatke i rasporeivanje na zaposlene;
-grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica;
-meusobno usklaivanje i objedinjavanje grupisanih poslova u
jedinstven sistem;
-decentralizovanje poslova i ovlaenja.
SWOT analiza
 Konkurencija
Jedan od najveih opasnosti po Soko tark kao i sva domaa
preduzea je ulazak inostranih preduzea na nae trite zbog
izuzetnog geografskog poloaja nae zemlje. Kapacitet ovih
kompanija mahom su smeteni oko podruja Beograda. U
Srbiji su takoe dole i strane firme za proizvodnju
konditorskih proizvoda kao to su Nestle, Milka, Kinder,
Kra... Glavni konkurenti su Swisslion Takovo, Bambi
Poarevac, BaniniKikinda, Pionir Subotica...
Problem na tritu je da konkurencija koristi sline strategije
radi dobijanja veeg udela na tritu: poznate linosti,
identifikacija potroaa sa brendom, kvalitetni materijal i
sponzorski ugovori.
 Marketing strategija
U dananjoj borbi za poverenje korisnika, kvalitet proizvoda,
njihova bezbednost i odnos prema korisnicima predstavljaju
osnov da Soko tark i dalje bude domai lider.
Cilj je da brendovi Soko tarka imaju jednu od tri prve
pozicije u marketing kategoriji. Trenutno na tritu regiona
Soko tark plasira oko 30% svoje proizvodnje
Takoe se planira i irenje asortimana. Marketing sektor
nastoji da prati svetske trendove, u smislu zdrave hrane i
integralnih, prirodnih sastojaka.
Strategija proizvoda
Sve vea orijentacija trgovakih lanaca na prodaju proizvoda
pod sopstvenom robnom markom postavila je razliite dileme
pred proizvoae brendova. Neki od njih se opiru trendu da
proizvode i robne marke za trgovinske lance dok drugi, uprkos
dobroj izgraenoj poziciji na tritu, sopstvene proizvodne
kapacitete stavljaju u slubu trgovaca
Gotovo svi brendovi u okviru tarkovog programa imaju
viedecenijsku tradiciju. Neki od tarkovih brendova su i vie
od toga, postali su love mark, kao to su Smoki i Bananica.
 Strategija cene
Za potroae je danas najvaniji odnos cene i kvaliteta. Upravo
zbog toga Soko tark je stavio fokus na razvoj i jaanje svojih
brendova. U skladu sa tim poslovna strategija Soko tarka je
ulagati u kvalitet i dalji razvoj brendova, ali ne menjati cene. Ako
je cena previsoka potroai e izbegavati proizvod, jer e misliti
da je preskup. Takoe, ako je proizvod suvie jeftin potroa e
misliti da neto nije u redu sa proizvod.
Broj realizovanih usluga i proizvoda koji se moe prodati na
odreenom tritu u odreeno vreme zavisi od veliine
prodajne cene koju preduzee odreuje. Svaka promena cene
utue na prihod, obim prodaje i trokove poslovanja, a preko
njih i na dobit, da bi se ostvarila relativno trajna dobit, cena
mora da postane integralni deo strategije ne samo marketinga
nego i preduzea.
 Strategija distribucije

Strategija distribucije Soko-tark-a je da budu zastupljeni na

policama svih prodavnica, to predstavlja jako dobru strategiju
jer ak i u odsustvu jake promocije, sami proizvodi e privlaiti
panju pogotovo, ako ih potroai viaju svaki dan na istom
mestu. Na svim tritima na kojima posluje Soko-tark u
potpunosti su pokriveni svi prodajni kanali i objekti.
Svi zaposleni u sekotoru prodaje, poev od aranera i
promotera, preko prodavaca, do menadera, obueni su
prema standardima i nainu poslovanja naih inostranih
partnera.
 Strategija promocije
Cilj trine komunikacije je da podstakne potroaa na akciju
kupovine proizvoda, odnosno da kupcu da informacije u vezi
proizvoda, koje e ga motivisati na kupovinu. Jedan od oblika
komunikacije sa potroaima je promocija koja se moe
realizovati reklamom putem medija, linom prodajom,
tampanje propagandnog materijala sa informacijama o
proizvodu, isticanje reklama na javnim mestima, promotivna
prodaja (gratis proizvodi na kupljenu robu
 Drus tveno odgovorno
poslovanje
Drutvena odgovornost kompanije predstavlja koncept u kome se firme
svesno i dobrovoljno posveuju aktivnostima koje izlaze iz njihove
primarne delatnosti uveanja profita i pozitivno utiu na svoje radno,
drutveno i prirodno okruenje.
Soko tark je zaposlio ene iz sigurne kue i time doprineo uvaavanje
socijalnih zahteva i okruenja. Odgovornost u poslovanju je imperatim
kompanije Soko tark. Ogleda se kako u odnosu prema zaposlenima,
tako i u odnosu prema kupcima i poslovnim partnerima. Briga o drutvu
i pojedincima Soko tark godinama izdvaja u grupu drutveno
odgovornih kompanija, na ta je Soko tark izuzetno ponosan.
Donacije organizacijama mladih, ekolokim drutvima i talentima samo
su neki od primera kojima Soko tark moe da se pohvali u segmentu
drutvene odgovornosti. Pored pomenutnog Soko tark je poznat i po
svom ueu u projektima humanitarnog karaktera, koji se ponavljaju iz
godine u godinu
 Finansijska analiza
Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i
ekonomskog stanja i rezultata poslovanja nekog preduzea.
Finansijska analiza, izmeu ostalog, treba da prui odgovore i
na sledea pitanja:
-koja je struktura imovine preduzea i njegovih izvora
fininasiranja
-kakva je njegova likvidnost i solventnost
-koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava
-gde se preduzee nalazi u pogledu uspenosti poslovanja
-kakva je zaduenost i finansijska stabilnost i slino.
 Pojam finansijske analize
Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja, nalazi
se u shvatanju da analiza treba da se podvrgne posmatranju,
ispitivanju, oceni i formulisanju onih procesa koji su se desili u
preduzeu i koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u
okrviru finansijskih izvetaja. Finansijska analiza predstavlja
iscrpno istraivanje kvatificiranje, deskripciju i ocenu
finansijskog statusa i uspesnosti poslovanja preduzea.
Izuzetno je znaajna priprema finasijskih izvetaja u smislu
saimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog
grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu pozicije u bilansu
stanja se najee u aktivi grupiu prema pricipu opadajue
likvidnosti, a u pasivi prema principu rastue dospelosti.
Bilans stanja sa stanjem na dan
31.12.2014.godine
 Bilans uspeha u periodu od 01.01.2014. do
31.12.2014.godine

Naziv pozicije AOP Iznosi u 000 dinara Struktura

Indeks
Tekua godina 2014. Prethodna godina 2013. 2014 2013
I.POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206) 201 8.395.832 8.164.999 100 100 102,83
1.Prihodi od prodaje 202 8.323.077 8.101.159 99,13 99,21 102,74
2.Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 203 35.439 29.084 0,42 0,36 121,85
3.Poveanje vrednosti zaliha uinaka204 27.528 25.297 0,33 0,31 108,82
4.Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 205 0 396 - 0,004 -
5.Ostali poslovni prihodi206 9.788 9.855 - - 99,32
II.POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 207 7.363.174 7.186.277 100 100 102,46
1.Nabavna vrednost prodate robe 208 16.676 30.464 0,22 0,42 54,74
2.Trokovi materijala 209 4.616.808 4.490.007 62,70 62,48 102,82
3.Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 210 1.158.866 1.119.721 15,73 15,58 103,49
4.Trokovi amortizacije i rezervisanja 211 321.119 358.096 4,36 4,96 89,67
5.Ostali poslovni rashodi 212 1.249.705 1.187.989 16,97 16,53 105,19
III.POSLOVNI DOBITAK (201-207) 213 1.032.658 978.722 - - 105,51
V.FINANSIJSKI PRIHODI 215 357.539 635.118 - - 56,29
VI.FINANSIJSKI RASHODI 216 485.604 485.606 - - 99,99
VII.OSTALI PRIHODI 217 34.781 53.018 - - 65,60
VIII.OSTALI RASHODI 218 29.692 20.251 - - 146,62
IX.DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA(213-214+215-216+217-218) 219 909.682 1.161.001 - - 78,35
B.DOBITAK PRE OPOREZIVANJA(219-220+221-222) 223 909.682 1.161.001 - - 78,35
1.Poreski rashod perioda 225 23.585 0 - - -
2.Odloeni poreski rashodi perioda 226 106.354 0 - - -
3.Odloeni poreski prihodi perioda 227 0 141.701 - - -
Dj.NETO DOBITAK(223-224-225-226+227-228) 229 779.743 1.302.702 - - 59,86
 Na osnovu formalnog prikaza bilansa uspeha i analize obima
strukture i indeksa moemo zakljuiti da su se prihodi poveali
u 2014.godini u odnosu na 2013.godinu. Drutvo je zabeleilo
neto dobitak u iznosu 779.743 koji je neto manji u 2014. u
odnosu na 2013. godinu jer je u 2013. neto dobitak iznosio
1.302.702.
Na osnovu ukupnih rashoda i prihoda moemo zakljuiti da je
dolo do poveanja rashoda i prihoda u 2014. god u odnosu na
2013. god., ali je preduzee ipak bolje poslovalo u 2013. god.