Dušan Jarić Ĉedomir Avakumović

Radmila Ćurĉić Jelena Avakumović

EKONOMIKA PREDUZE]A

Beograd, 2015.

1
 Prof.dr. Dušan Jarić Prof.dr. Ĉedomir Avakumović
Doc.dr. Radmila Ćurĉić Mr. Jelena Avakumović

EKONOMIKA PREDUZEĆA

Izdavaĉ:

Fakultet za poslovno industrijski menadţment,

ICIM plus - Izdavaĉki centar za industrijski menadţment plus,
Mladenovac, Ive Andrića 2,
tel/fax +381 11 823-24-27

Za izdavaĉa:
Prof.dr. Milija Bogavac

Recenzenti:
Prof.dr. Slobodan Blagojević
Prof.dr. Viktor Radun

Tiraţ:
100

Štampa:
Planeta print Beograd

Dizajn korica:
Marko Manĉić

Odlukom Nastavnog veća Fakulteta

za poslovno industrijski menadţment
broj N-043/03 od 15.01.2013. odobrena je upotreba knjige
EKONOMIKA PREDUZEĆA
kao udţbenika za predmet: Ekonomika preduze}a

2
 PREDGOVOR

Knjiga koju smo pripremili predstavlja osnovnu nastavnu graĎu za

izučavanje naučne discipline Ekonomika preduzeća i namenjena je studentima
Fakulteta za poslovno industrijski menadžment Univerziteta “UNION” u
Beogradu.
Namera nam je bila da studentima omogućimo, ne samo potpunije
razumevanje problema koje im proučavanje iz tog predmeta donosi, nego i
zaokruživanje njihovog teorijskog znanja izvesnom merom praktičnih umeća.
Zbog toga su zadaci u ovoj knjizi kvantifikovani u tom smislu, što su veličine i
odnosi ponešto uprošćeni odrazi konkretne stvarnosti. To znači da će studenti,
pored teorijskih izučavanja, uz rešavanje zadataka razvijati sposobnost da
ekonomski misle, što će bar delom nadoknaditi mogućnosti prirodnih i tehničkih
nauka.
Čitaocima unapred zahvaljujemo na primedbama, savetima i kritici, kako
bi u sledećem izdanju ova knjiga bila još bolja.

Autori

3
 SADRŢAJ

1. UVOD U EKONOMIKU PREDUZEĆA ............................................ 6

1.1. Ekonomika preduzeća kao nauka .................................................. 9
1.2. Razvoj ekonomike preduzeća ...................................................... 10
1.3. Povezanost i razgraniĉenja ekonomike preduzeća sa drugim
naukama ....................................................................................... 11
1.4. Reprodukcija ................................................................................ 12
1.5. Elementi i oblici ulaganja u reprodukciju .................................... 15

2. UTROŠCI............................................................................................. 18
2.1. Utrošci materijala ......................................................................... 18
2.2. Utrošci sredstava za rad ............................................................... 24
2.3. Utrošci tekućeg - ţivog rada ........................................................ 30

3. TEORIJA TROŠKOVA ..................................................................... 36

3.1. Pojam troškova ............................................................................ 36
3.2. Troškovi i izdaci .......................................................................... 37
3.3. Znaĉaj troškova ............................................................................ 38
3.4. Faktori formiranja troškova ......................................................... 38
3.5. Prirodne vrste troškova ................................................................ 46
3.6. Promene strukture prirodnih vrsta troškova................................. 50
3.7. Dinamika troškova ....................................................................... 57
3.8. Kalkulacije troškova .................................................................... 83
3.9. Zakoni proizvodnosti i troškovi ................................................... 91
3.10. Funkcije troškova ....................................................................... 105

4. ANGAŢOVANJE SREDSTAVA ..................................................... 124

4.1. Pojam i metamorfoze angaţovanih sredstava ............................ 124
4.2. Faze angaţovanja sredstava ....................................................... 126
4.3. Elementi angaţovanja sredstava ................................................ 128
4.4. Proseĉne sume angaţovanih sredstava ...................................... 129
4.5. Koeficijent angaţovanja ............................................................ 139
4.6. Zadaci iz angaţovanja ................................................................ 142

5. PRODUKTIVNOST RADA ............................................................. 156

5.1. Obim proizvodnje u izrazu produktivnosti ................................ 157
5.2. Utrošci radne snage u izrazu produktivnosti.............................. 167
5.3. Mogućnosti povećanja produktivnosti rada ............................... 181

6. EKONOMIĈNOST ........................................................................... 186

4
 6.1. Dinamiĉka analiza ekonomiĉnosti ............................................. 187
6.2. Statistiĉka analiza ekonomiĉnosti .............................................. 193
6.3. Ekonomiĉnost konkretnog i proseĉnog proizvoĊaĉa ................. 201
6.4. Mogućnosti povećanja ekonomiĉnosti....................................... 206

7. RENTABILNOST ............................................................................. 210

8. GRANICE DOHOTKA I DOBITKA .............................................. 212

8.1. Granice dohotka ......................................................................... 212
8.2. Granice dobitka .......................................................................... 214

9. OPTIMALIZACIJA POSLOVANJA ............................................. 217

9.1. Pojam i znaĉaj optimalizacije .................................................... 217
9.2. Optimalizacija procesa proizvodnje........................................... 218

10. KOMPLEKSNI SISTEM NAGRAĐIVANJA................................ 252

11. ISPITNI ZADACI SA REŠENJIMA............................................... 257

12. POSLOVNI BIZNIS PLAN.............................................................. 293

12.1. Uloga i znaĉaj biznis plana ........................................................ 293
12.2. Donošenje i sadrţaj biznis plana ................................................ 295
12.3. Metodološki pristup sadrţaju biznis plana preduzeća ............... 297
12.4. Uputstvo za izradu biznis plana ................................................. 305

LITERATURA ............................................................................................ 310

5
 1. UVOD U EKONOMIKU PREDUZEĆA

Postoji mnoštvo nauĉnih i nastavnih disciplina koje imaju za predmet

izuĉavanja preduzeće, a ekonomika preduzeća se razlikuje po svom sadrţaju,
metodu, razvoju i drugim karakteristikama. Radi lakšeg razumevanja ekonomike
preduzeća kao nauke i nastavne discipline, kao i aktivnosti koje se u svakom
malom i velikom preduzeću sprovode, razmotrićemo neke najznaĉajnije elemente,
i to:

1. Ekonomika preduzeća kao nauka,

2. Razvoj ekonomike preduzeća,
3. Povezanost i razgraniĉenja ekonomike preduzeća sa drugim naukama

1.1. Ekonomika preduzeća kao nauka

Kako u našoj zemlji tako i u svetu ekonomika preduzeća se sreće pod
razliĉitim nazivima. Tako se u engleskom jeziĉkom podruĉju u SAD, Velikoj
Britaniji i drugim zemljama koristi termin economics, microeconomics i business
economics. U većini evropskih zemalja preovlaĊuje naziv ekonomika preduzeća,
kao što je naziv economic de l'entreprise u francuskom jeziĉkom podruĉju,
Betriebsvsirtschaftslehre u nemaĉkom jeziĉkom podruĉju, ekonomika
predprijatija u SSSR, l'economia aziendale u Italiji, ekonomika przedsiebiorstwa
u Poljskoj.1
U našoj zemlji do 1974. godine najĉešće se koristio naziv ekonomika
preduzeća, a od tada se zbog nastalih ustavnih i zakonskih promena promenio
naziv u ekonomika organizacija udruženog rada, ekonomika privrednih
organizacija, ekonomika radnih organizacija i sliĉne nazive koji su bili u skladu
sa uvedenom novom terminologijom. Sadašnja novonastala ustavna i zakonska
regulativa ekonomskog ţivota opet je ovoj nauci vratila stari naziv ekonomika
preduzeća, kao što se koristi i u drugim zemljama.

1
A.I.Abaturov i drugi autori; "Ekonomika torgovli", "Ekonomika", Moskva, 1975, str.6.
Š.Babić: "Uvod u ekonomiku preduzeća", "Školska knjiga", Zagreb, 1967., str. 23.
S.Kukoleĉa: "Ekonomika preduzeća", "Savremena administracija", Beograd, 1971., I knjiga, str.
50.
A.M.Omarov: "Ekonomika promišlennogo predprijatija", "Ekonomika", Moskva, 1974., str. 4.
P.Ravlić i drugi autori. "Ekonomika privrednih organizacija", Fakultet za vanjsku trgovinu,
Zagreb, 1978., str. 1.
P. A. Samuelson: "Ekonomska ĉitanka", "Matica hrvatska", Zagreb. 1975., str. 11.
P.A. Samuelson: "Ekonomija - uvodna analiza", "Savremena administracija", Beograd. 1969.,
str. 19 i 20.
6
 Ekonomika preduzeća se istovremeno pojavljuje i kao nauĉna i kao
nastavna disciplina o ekonomskim saznanjima koja vladaju u obavljanju
delatnosti svakog preduzeća. Kao naučna disciplina u nauĉno-istraţivaĉkim
institutima izuĉava kritiĉkim metodama ekonomske zakonitosti procesa rada, a
kao nastavna disciplina svojim didaktiĉkim metodama emituje nastala saznanja
budućim ekonomistima. U odreĊivanju predmeta izuĉavanja ekonomike
preduzeća posluţićemo se uporednom analizom nekoliko poznatih domaćih i
stranih autora u ovoj oblasti.2
Autor: Predmet ekonomike preduzeća:
Babić Š. ...proces društvene reprodukcije...
Kukoleĉa S. ...ekonomija preduzeća kao konkretna ekonomska
stvarnost...
Maršal A. ...motivi koji najsnaţnije i najpostojanije utiĉu na ĉo-
vekovo ponašanje u poslovnom delu njegovog ţivota...
Samuelson P. ...što, kako i za koga proizvoditi ili obavljati usluge...
Omarov A. ...prouĉavanje pojavnih formi ekonomskih zakona
socijalizma u preduzeću...
Abaturov A. ...najveća efektivnost odraţavanja konomskih za-
kona socijalizma...

Većina domaćih i stranih autora ekonomike preduzeća za svoj predmet

izuĉavanja obuhvataju uglavnom sledeće oblasti:
 elementi rezultata poslovanja,
 elementi ulaganja,
 odnos izmeĊu rezultata i ulaganja,
 faktori koji odreĊuju promenu kvaliteta ekonomije,
 optimalizacija poslovanja preduzeća,
 strategija razvoja preduzeća.
U svom izuĉavanju ekonomika preduzeća koristi se nauĉnim metodama,
kao što je to sluĉaj i kod drugih društvenih i ekonomskih nauka. Pre svega, polazi
se od opštih ekonomskih saznanja o genezi i oblicima delovanja zakona vrednosti
koji se manifestuju u poslovanju preduzeća. Dijalektiĉko posmatranje pojava kroz
njihovu meĊuzavisnost, promenljivost i protivureĉnost zastupljeno je kao metoda
u izuĉavanju ekonomike preduzeća. Prisutna je isto tako istorijsko materijalistiĉka
metoda kroz obuhvatanje promena privredne strukture društva, proizvodnih snaga
i odnosa, kao i trţišta na sva zbivanja u poslovanju preduzeća. Delatnost
preduzeća je odreĊena dejstvom i neekonomskih faktora, kao što su meĊunarodna

2
P. Ravlić i drugi autori: "Ekonomika privrednih organizacija", Fakultet za vanjsku trgovinu,
Zagreb, 1978., str. 4.
7
zbivanja, geografske karakteristike, demografske promene, psihološka ponašanja
uĉesnika i drugi faktori.
Da bi se došlo do saznanja u ekonomici se koristi metod prikupljanja
istraţivaĉke graĊe primenom instrumentarija, kao što su: sistematsko posmatranje
pojava i zbivanja; intervju, anketa kod uĉesnika; statistika kao najkorišćeniji
izvor; raĉunovodstvena evidencija; istraţivaĉki projekti; struĉne analize i drugi
znaĉajni izvori saznanja.
S obzirom na sloţenost ekonomskog ţivota u preduzeću, saznanja se
oblikuju metodama analize kroz rašĉlanjavanje sloţenih celina na njene sastavne
elemente, sintezom kroz sjedinjavanje jednostavnog u sloţeno. Zatim primenom
metoda logiĉkog zakljuĉivanja indukcijom izuĉavajući pojedine ĉinjenice i
njihovim uopštavanjem, dedukcijom u obrnutom pravcu, kao i komparacijom
pojava u prostornoj i vremenskoj dimenziji.
U ţelji da se ĉitaocima i slušaocima ekonomska saznanja što lakše
razumljivo objasne, ekonomika preduzeća kao nastavna disciplina koristi metode
definisanja, klasifikacije, deskripcije i eksplikacije. Ne moţe se ovde zaobići
jedna od poteškoća s kojom se sreću sve društvene nauke u primeni eksperimenta,
kao najpouzdanijeg metoda prenošenja saznanja kroz misao i ĉulno doţivljavanje
pojava. U vezi sa tim poznati ameriĉki profesor ekonomije Paul A. Samuelson
zakljuĉuje: "Zbog sloţenosti ljudskog društvenog ponašanja, ne moţe se nadati da
ćemo dostići preciznost onog malog broja fiziĉkih nauka. Nismo u stanju da
obavljamo kontrolisane eksperimente hemiĉara i biologa. Sliĉno astronomu,
moramo se zadovoljiti da uglavnom "posmatramo". MeĊutim, ekonomska
zbivanja i posmatrani statistiĉki podaci se, avaj, ne ponašaju tako lepo i uredno
kao putanje nebeskih satelita. Srećom, ni naši odgovori ne moraju biti taĉni do u
više decimala. Naprotiv, ako bude bilo moguće utvrditi taĉni opšti pravac kretanje
uzroka i posledica, mi smo time već ostvarili ogroman korak napred."3
O tome u kom je stepenu ekonomika preduzeća nauka, a u kom je praksa,
navodimo tumaĉenje jugoslovenskog autora Simuna Babića: "U vezi sa objektom
i zadacima ekonomike preduzeća potrebno je posebno naglasiti i ĉinjenicu da ona
nije nauka o vještini privreĊivanja i zaraĊivanja. Ekonomika preduzeća je
teoretska nauka pa, kao takva, ne moţe davati neposredna praktiĉka uputstva
kako treba postupati u ovom ili onom konkretnom sluĉaju da bi se ostvarila što
veća pozitivna razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Ona istraţuje opće ekonomske
zakonitosti koje se javljaju u vezi s ulaganjem snaga i sredstava u radne procese i
s ostvarivanjem ekonomskih rezultata, obuhvatajući pri tom kako radne procese

3
Samuelson, A.P.: "Ekonomija - uvodna analiza", "Savremena administracija", Beograd, 1969.,
str. 9.
8
koji se u celosti odvijaju u unutrašnjosti preduzeća, tako i zbivanja koja su u vezi
sa saobraćanjem preduzeća s trţištem i s drugim ekonomskim jedinicama.
Iz toga ne proizilazi da se ekonomika preduzeća kao nauka i ekonomika
preduzeća kao praksa mogu razvijati uz odvajanje jedne od druge. Naprotiv,
uspjeh jedne i druge zavisi u velikoj mjeri od njihove meĊusobne povezanosti.
Nauka treba da polazi od iskustva prakse i da sluţi praksi. I njezini zakljuĉci
mogu se smatrati samo onda istinitim kada praksa i iskustvo potvrde njihovu
pravilnost. S druge strane i praksa će biti loša ako se ne koristi saznanjem do
kojih je došla nauka".4
Predmet izuĉavanja ekonomike preduzeća mogu da budu opšta ekonomska
saznanja koja vaţe za sva preduzeća, a nastaju i posebne ekonomike preduzeća
razgranate prema vrsti, delatnosti ili prema funkciji koja se u preduzeću obavlja.
Tako se razlikuju specijalizovane ekonomike preduzeća:
a) prema privrednim delatnostima:
 ekonomika industrijskih preduzeća,
 ekonomika poljoprivrednih preduzeća,
 ekonomika trgovinskih preduzeća,
 ekonomika ugostiteljskih preduzeća,
 ekonomika spoljnotrgovinskih preduzeća,
 ekonomika turistiĉkih preduzeća,
 ekonomika bankarskih preduzeća,
 ekonomika transportnih preduzeća.
b) prema poslovnim funkcijama:
 ekonomika nabavke,
 ekonomika proizvodnje,
 ekonomika prodaje,
 ekonomika transporta,
 ekonomika osiguranja.

Postoje ekonomike sa još većim stepenom specijalistiĉkih predmeta izuĉavanja,

kao što je ekonomika nabavke u industriji, ekonomika nabavke u trgovini,
ekonomika prevoza ţeleznicom itd.

1.2. Razvoj ekonomike preduzeća

Nauke nemaju ni roĊendana niti osnivaĉa. Njihov nastanak i razvoj je
rezultat doprinosa generacija autora, pa je tako teško reći kada je nastala
4
Š. Babić: "Uvod u ekonomiku preduzeća", "Školska knjiga", Zagreb, 1967., str. 26.
9
ekonomika preduzeća, kao što je isto tako teško reći i za opštu ekonomiju.
Posluţićemo se reĉima P. Samuelsona: "Pre pola veka, kada je bila osnovana
Škola za privredno poslovanje pri Harvadskom univerzitetu, tadašnji rektor
Univerziteta, A. Lawrence Lowell5 je privredno poslovanje opisao kao "najstariju
od veština, a najnovije od intelektualnih zanimanja".6
Ekonomija ili politiĉka ekonomija kao nauĉna disciplina postoji tek dva
veka. Za nastajanje ekonomike preduzeća kao nauke autori najĉešće govore da je
to prelaz iz devetnaestog u dvadeseti vek. U razvoju ove nauke P. Ravlić razlikuje
ĉetiri razdoblja:7
1. Zaĉeci. Njihov znaĉaj proizilazi iz najduţeg trajanja, a ponekad sasvim
skromnih rezultata. Prvi tragovi zapisa o pravilima poslovanja nalaze se još u
Hamurabijevom zakoniku i Starom zavetu o kamati i osudi lihvarstva. U
poslednjim vekovima stare ere nailazi se fragmentno na misli o poslovanju kod
većeg broja autora:

Solon (636-559) ...ukida hipotekarne dugove i razvrstava graĊane u

Platon (427-347)
Aristotel (384-322)
Ksenofon (425-352)
klase prema visini prihoda iz poljoprivrede...
...izlaţe u "Republici" elemente prve teorije novca...
...razlikuje u "Politici" upotrebnu od prometne vred-
nosti...
...uvodi specijalizaciju rada...

U poslednjem veku stare ere nastaje Katonov (Marko Porcije Uticki, 95-
46) "Priruĉnik o gazdovanju", u kojem se daju oblici i pravila gazdovanja u
vremenu agrarnih reformi antiĉkog Rima. U Šumpeterovoj istoriji ekonomske
misli 8 nailazimo na nekoliko imena od znaĉaja ekonomike preduzeća. Toma
Akvinski (1225-1274) kritikuje trgovinsku delatnost, uz izvesno pravdanje
postojanja trgovinske dobiti. U XIV veku su nastali prikazi o trgovini i
knjigovodstvu sa imenima Firentinca F. Pegolotti i Nirnberţanina L. Meder, u XV
veku Dubrovĉanin Benko Kotrulić i Talijan Luka Paĉoli sa zajedniĉkim
doprinosom za nastanak i prikaz pravog sistema dvojnog knjigovodstva.
2. Sistematska ekonomska nauka. Za poĉetak sistematskog izuĉavanja
ekonomskih problema uzima se pojava dela "Savršeni trgovac" 1675. godine
francuskog autora Ţaka Savarija (Jacques Savary, 1622-1690). Nakon toga nastaje
politiĉka ekonomija, a potom i ekonomika preduzeća, mada se politiĉkoj
ekonomiji daje primat sve do kraja XDC veka. Utemeljeni su osnovni principi i

5
Abbolt Lawrence Lowell (1856-1943), ameriĉki nauĉnik i pedagog, rektor Harvardskog
univerziteta (1909-1933).
6
P. Samuelson: "Ekonomija - uvodna analiza", "Savremena administracija", Beograd, 1969., str. 3.
7
P. Ravlić i drugi autori: Ibiden, str. 13.
8
J.A.Schumpeter: "Povjest ekonomske misli", "Informator", Zagreb, 1975.
10
teorija o ekonomiji u delima klasika Adama Smita, Davida Rikarda, Karla Marksa
i Fridriha Engelsa. U svim radovima ovih klasika ekonomske misli sadrţana su
znaĉajna saznanja iz poslovanja preduzeća kao što je teorija o najamnini, upotreba
i trošenje za proizvodnju, troškovi proizvodnje, upravljanje proizvodnjom itd.
3. Osamostaljivanje ekonomike preduzeća. Krajem prošlog i poĉetkom
ovog veka ekonomika preduzeća dobija svoj status nauke, a u isto vreme osnivaju
se prve visoke poslovne škole (visoka trgovaĉka škola u Lajpcigu i Eksportna
akademija u Beĉu (1889)), prvi poslovni ĉasopisi, Maršalova sinteza opšte
ekonomike i ekonomike preduzeća ("Naĉela ekonomike", 1890.), nauĉna
organizacija rada (Tejlor, Ford, Fajol).
4. Noviji doprinosi. Za razvoj ekonomike preduzeća pomenućemo neka
od najznaĉajnijih imena autora istoĉnih i zapadnih zemalja, kao i jugoslovenskih
imena. U Sovjetskom Savezu tridesetih godina najveću paţnju plene knjige i
radovi profesora Jermenskog o kritiĉnoj analizi primene Tejlorovog sistema. Za
nemaĉku literaturu najveći doprinos ima Eugen Schmalenbach sa poznatom
teorijom troškova. U SAD najveći znaĉaj ima Leontief sa primenom input-output
metode u ekonomskoj analizi. Pored velikog broja poznatih ameriĉkih
ekonomista, radovi nobelovca Paula Samuelsona imaju poseban znaĉaj primenom
matematskih metoda u rešavanju savremenih ekonomskih problema društva i
preduzeća. Za razvoj jugoslovenske ekonomike preduzeća u posleratnom periodu
najveći doprinos su dali profesori dr Šimun Babić - Zagreb, dr Franjo Krajĉević -
Zagreb, prof. Stjepan Han - Beograd, dr Kosta Vasiljević - Beograd, dr Dimitrije
Perović - Sarajevo, dr Tomislav Bandin - Subotica, dr Stevan Kukoleĉa -
Beograd, dr Ţeljko Majcen - Zagreb, dr Pavle Ravlić - Zagreb i veći broj imena
koja će se nadalje u knjizi navoditi.

1.3. Povezanost i razgraniĉenja ekonomike preduzeća sa drugim

naukama
O preduzeću kao predmetu svog izuĉavanja javlja se mnoštvo nauka koje
izuĉavaju razne aspekte rada i poslovanja, kao što su tehnologija, tehnika,
organizacija, ekonomika preduzeća, privredno pravo, politiĉka ekonomija,
ekonomika narodne privrede, ekonomika granske privrede, poslovna statistika,
raĉunovodstvo, medicina rada, psihologija rada. Svaka od ovih nauka sa još
mnoštvom drugih koje nisu pomenute, specifiĉnim metodama i rezultatima svog
istraţivanja rasvetljavaju zbivanja u preduzeću. MeĊu njima postoje sliĉnosti i
razgraniĉenja. Tako ćemo uporediti ekonomiku preduzeća sa nekim od nauka.
Saznanja o ekonomici svetske privrede, ekonomici jedne zemlje, granskim
ekonomikama ili o opštoj ekonomskoj teoriji od znaĉaja su za sprovoĊenje

11
ekonomike preduzeća, kao što su i saznanja o poslovanju u preduzeću polazišta za
izuĉavanja pojava u makroekonomskim naukama.
Posebnu grupu ĉine raĉunovodstvo, organizacija i analiza na ekonomiku
preduzeća. MeĊu ovim naukama postoji ĉvrsta veza koja je uslovljena genezom
ovih nauka, kao i predmetom izuĉavanja i ciljevima koji se ostvaruju.
Bez raspolaganja podacima o ekonomskim dogaĊajima u preduzeću ne bi
se mogle razvijati ni ekonomika preduzeća, a niti bilo koja ekonomska nauka o
preduzeću. Raspoloţive podatke ekonomika preduzeća svojim analitiĉkim
instrumentarijumom pretvara u dijagnostiĉke i terapijske preporuke, da bi se
odreĊenim merama poslovne politike poboljšao kvalitet poslovanja.
Teško je precizno povući granicu izmeĊu ekonomskih nauka koje uzimaju
preduzeće kao predmet svog izuĉavanja. Neke teme se izuĉavaju u više nauka,
kao što je sluĉaj o tematici troškova, ali svaka nauka koristi saznanja iz drugih
disciplina u kontekstu ostvarivanja ciljeva istraţivanja. Ekonomika preduzeća
koristi se drugim naukama koje se nadovezuju na saznanja ove nauke. Tako se
razvijaju nauke specijalistiĉkog izuĉavanja kao što su marketing, analiza
poslovanja, poslovne finansije, nauka o radu i druge nauke koje detaljnije
izuĉavaju pojedine ekonomske segmente privrednog ţivota.
U ekonomici preduzeća primenu nalaze razni matematiĉki i statistiĉki
instrumentarijumi na kojima ova nauka bazira svoju analizu i formira pouzdanu
metodološku graĊu za donošenje pouzdanih predloga u donošenju zakljuĉaka i
odluka. Postupnost u izuĉavanju matematike i statistike u izvesnoj meri
ograniĉava mogućnost primene sloţenijih matematiĉkih metoda, ali ipak će se u
ovoj disciplini primeniti bar najjednostavniji matematiĉki izrazi, grafikoni sa
funkcijama i tumaĉenja jednostavnom matematiĉkom logikom.

1.4. Reprodukcija
Ekonomika preduzeća kao nauka izuĉava osnovne ekonomske zakonitosti
koje vladaju u procesu reprodukcije, kao trajnom procesu stvaranja materijalnih
dobara i obavljanja raznih usluţnih delatnosti. Naša paţnja će biti posvećena
izuĉavanju ekonomske strane reprodukcije u preduzeću, tako da ćemo poći prvo
od jednostavnijeg prikaza šeme reprodukcije. Kasnije će se preći na dublje
analitiĉko izuĉavanje svih tokova koji se u ekonomiji preduzeća javljaju, s tim da
se ne preĊe dozvoljeni obim ovog predmeta.
U velikim i malim preduzećima bilo da su ona industrijska ili neke druge
delatnosti proces rada se moţe predstaviti na sledeći naĉin:

S→B→U→Q→C
12
 gde je:
S = angaţovana novĉana sredstva; B = blokirana sredstva u poĉetnom
robnom obliku; U = utrošci elemenata proizvodnje (poluproizvodi); Q = gotov
proizvod; C = ukupan prihod (novac).
Prikaz procesa rada ilustrujemo primerom konfekcije. Da bi otpoĉeo
proces rada u konfekcijskoj fabrici potrebna su novĉana sredstva koja se angaţuju
za obezbeĊenje faktora procesa rada što je oznaĉeno simbolom S. Kupovinom i
izgradnjom osnovnih i obrtnih sredstava novĉana sredstva (S) prelaze u robni
oblik (B), odnosno dolazi do blokiranja novĉanih sredstava u materijalni tj. manje
raspoloţiv oblik. ObezbeĊena sredstva za rad, predmeti rada i radna snaga
tehnološkim postupkom prelaze u utroške (U) ili poluproizvode, a to se u
konfekciji odvija u proizvodnoj hali operacijama seĉenja materijala, šivenjem
delova, peglanjem i pakovanjem. Završetkom poslednje tehnološke operacije, kao
što je na primer pakovanje u kartonske kutije, nastaje gotov proizvod (Q) koji se
prenosi u magacin gotove robe. Produkcija se završava tek realizacijom gotovog
proizvoda (Q) i ostvarenjem (C) prihoda koji je u suštini novac po odgovarajućoj
ceni dobijen naplatom prodatih gotovih proizvoda.
U celokupnom procesu rada javlja se nekoliko metamorfoza vrednosti. U
poĉetnom koraku vrednost prelazi iz novĉanog u robni oblik (S-B). Druga
metamorfoza je prelaz vrednosti iz jednog robnog u drugi robni oblik (B-U),
odnosno proizvodnom operacijom krojenja u konfekciji ţenskih kaputa štof se
seĉe pomoću šablona, te nastaju poluproizvodi. Nazvani utroškom, ovi
poluproizvodi postaju još manje raspoloţiv oblik vrednosti dok ne postanu gotovi
proizvodi (U-Q). Gotov proizvod lakše pronalazi svog kupca nego poluproizvod
(U), pa je zato njihova rasploloţivost mnogo veća. Na kraju se odvija poslednja
metamorfoza vrednosti prelaskom vrednosti iz robnog u novĉani oblik (Q-C). U
obliku prihoda odnosno novĉanom obliku vrednost postaje potpuno raspoloţiva.
Time je prva reprodukcija završena, a ponovnim angaţovanjem novĉanih
sredstava (C) u naredni ciklus produkcije (S) otpoĉinje nova produkcija, što se
naziva procesom reprodukcije. Prema tome, reprodukcija predstavlja proces
stalnog - permanentnog obnavljanja produkcije i uslova za odvijanje tog procesa.
Ova gruba skica reprodukcije gledajući jaĉim okularnim sredstvima mogla
bi se prikazati detaljnije, ali sada u kruţnom obliku.

13
 Slika 1.

gde je: S = angaţovana novĉana sredstva; Sl = angaţovana novĉana sredstva za

isplate liĉnih dohodaka; Si = angaţovana novĉana sredstva za nabavku sredstava
za rad (instrumenata); Sm = angaţovana novĉana sredstva za nabavku materijala;
Bm = blokirana sredstva u materijalu: Bi = blokirana sredstva u sredstvima za rad
(instrumentima); R = utrošci radne snage; I = utrošci sredstava za rad; M = utrošci
materijala; τ (Tau) = tehnološki proces - receptura; Q = obim proizvodnje; C =
prihod (cena); Tm = troškovi materijala; Ti = troškovi sredstava za rad
(amortizacija); D = dohodak; D δ (delta) = deo dohotka za podmirenje društvene
potrošnje; Dl = deo dohotka namenjen za liĉnu potrošnju; Da = deo dohotka
namenjen za akumulaciju, ΣTi = sabiranje sredstava amortizacije; ΣDa = sabiranje
sredstava akumulacije.
Kruţna šema reprodukcije ima isto tumaĉenje o metamorfozama oblika
vrednosti kao što je dato prethodno za horizontalni tok. Kod ove šeme tokovi su
razuĊeni po elementima procesa rada (radna snaga, sredstva za rad i materijal),
tako da se mogu dati još dodatna objašnjenja:
 isplata liĉnih dohodaka nastaje tokom cele godine;
 radna snaga deluje na instrumente, a pomoću njih menja karakteristike
materijala uz poštovanje recepture tehnološkog procesa;
 završnom operacijom tehnološkog procesa L materijala nastaje gotov
proizvod (Q), koji sadrţi utroške M + I + R;
 realizovani prihod (C) kao novac je rasporeĊen na pokrivanje troškova
materijala (Tm), amortizacije (Ti) i dohodak (D);
 dohodak je rasporeĊen jednim delom za opštu i zajedniĉku potrošnju
(Dδ), za isplatu liĉnih dohodaka (DI) i za akumulaciju (Da);
14
  gonje linije koje idu sa desna na levo oznaĉavaju ponovno angaţovanje
ostvarenih novĉanih sredstava, da bi otpoĉeo novi ciklus produkcije, odnosno
proces reprodukcije;
 novĉana sredstva amortizacije (Ti) se kumuliraju, tako da se istrošena
sredstva za rad obnavljaju istekom njihovog veka trajanja;
 novĉana sredstva akumulacije se kumuliraju pa se onda ulaţu za
proširenje sredstava za rad tj. za proširenje reprodukcije.
Ulaganjem akumulacije za povećanje kapaciteta sredstava za rad, ova slika
prikazuje šemu proširene reprodukcije.

1.5. Elementi i oblici ulaganja u reprodukciju

Polazeći od uobiĉajenog shvatanja reprodukcije kao svrsishodne ljudske
delatnosti, proces reprodukcije odreĊuju njegova tri osnovna elementa:
 radna snaga,
 predmeti rada i
 sredstva za rad.

Radna snaga obuhvata kolektiv preduzeća sa njegovom kvalifikacionom

strukturom, kojim se obezbeĊuje odvijanje svih tehnoloških i netehnoloških
radnih operacija. Uĉešće radne snage u reprodukciji ima svoje tehnološko i
ekonomsko znaĉenje. Naša analiza će obuhvatiti samo ekonomske elemente
uĉešća radne snage kroz kvalitativne i kvantitativne elemente trošenja ljudskog
rada, a isto tako i ulaganja sredstava kroz oblik angaţovanja sredstava, i to od
isplate zarada do momenta deblokiranja ovih sredstava momentom realizacije
gotovih proizvoda.
Predmeti rada su od posebnog znaĉaja za ekonomiju preduzeća. Oni
saĉinjavaju supstancu gotovog proizvoda a kod preraĊivaĉke industrije ĉine
glavninu troškova proizvodnje. Tako na primer, u izradi obuće uĉestvuju koţa,
platno, lepilo, boje i drugi materijali. Racionalnost njihovog trošenja ĉini suštinu
ekonomije poslovanja. Ekonomija njihovog trošenja proizilazi iz koliĉinskog
normiranja i nabavke ovih materijala po što niţim cenama.
Sredstva za rad obuhvataju sve instrumente, alate, sudove i graĊevine
kojima se ĉovek sluţi u menjanju oblika predmeta rada radi stvaranja novih
svrsishodnih produkata kojima će se zadovoljiti neka od ljudskih potreba, bilo da
one potiĉu iz stomaka ili fantazije. Dugoroĉno trajanje sredstava za rad ima
poseban znaĉaj za ekonomiju njihovog korišćenja. Velika sredstva uloţena u
njihovo obezbeĊenje - angaţovanje zadaju svakom preduzeću poteškoću od

15
poĉetka njihovog osnivanja, pa i tokom njihovog odrţavanja i zamene već
dotrajalih ili prevremenog iskljuĉivanja dotrajalih novim sredstvima za rad.
U ekonomiji razlikujemo dva osnovna oblika ulaganja sredstava:
 ulaganja u obliku trošenja i
 ulaganja u obliku angaţovanja.

Trošenje sredstava podrazumeva menjanje materijalnih oblika sva tri

elementa procesa rada: radne snage, predmeta rada i sredstava za rad. Nastanak
novog proizvoda zahteva metamorfozu svih elemenata proizvodnje, prolazeći
kroz tehnološke recepture koje se sastoje u seĉenju, topljenju, kuvanju, biološkom
vrenju, biološkom rašćenju ili bilo kom drugom tehnološkom oblikovanju novog
proizvoda. Ekonomija poslovanja obuhvata svako trošenje elemenata
proizvodnje, jer svaka komponenta procesa rada ima svoju društveno-priznatu
vrednost, osim elemenata kao dara prirode (sunĉeva svetlost, toplota, genetika i
drugo).
Angaţovanje sredstava izuĉava se kao poseban oblik ulaganja, a u suštini
predstavlja ulaganje kapitala - novĉanih sredstava u obezbeĊenje potrebnih
elemenata procesa rada. Sredstava za rad zahtevaju ulaganje velikog kapitala koje
će se postepeno trošiti u svom dugom veku trajanja. Angaţovanje kapitala nije ni
malo jednostavno, jer je raspoloţivost kapitala ograniĉena, a pored toga, njegovo
angaţovanje ima i svoju cenu izraţenu u kamati koja opterećuje troškove
poslovanja. Momenat angaţovanja otpoĉinje momentom prelaska novĉanih
sredstava u robni oblik, a završava se prelaskom vrednosti iz robnog u novĉani
oblik, odnosno

S → B --- Q → C

Razlike izmeĊu trošenja i angaţovanja javljaju se u momentu nastajanja.

Angaţovanje sredstava u materijalu nastaje momentom isplate nabavljenog
materijala, a nabavljeni materijal izvesno vreme provodi u magacinu, pa se tek
posle izvesnog vremena troši u tehnološkom procesu. Sredstva su angaţovana u
materijalu dok su u magacinu, zatim dok traje proces proizvodnje, a i na zalihama
gotovih proizvoda dok gotov proizvod ne preĊe u novĉani oblik. Drugim reĉima,
angaţovanje traje od momenta blokiranja do momenta deblokiranja sredstava.
Prema tome, angaţovanje sredstava ima svoju vrednosnu i vremensku dimenziju.
Za trošenje sredstava je bitna samo kvantitativna - vrednosna, a zanemaruje se
vremenska dimenzija. Pored toga što razlika postoji u momentu nastajanja izmeĊu
angaţovanja i trošenja, razlika nastaje i u iznosu angaţovanih i utrošenih
sredstava. U osnovna sredstva se angaţuju daleko veća sredstva nego što ona
trošenjem prenose na novi proizvod. Utrošeni deo mašine je samo alikvotni deo
uloţenih-angaţovanih sredstava. Kod materijala i radne snage godišnji iznos
16
troškova je nekoliko puta veći nego što iznosi angaţovani kapital u zavisnosti od
broja obrta proizvodnje u toku jedne godine. Kod obrtnih sredstava utrošena su po
pravilu veća od sume angaţovanih sredstava.

17
 2. UTROŠCI

Pod utrošcima se podrazumeva poseban vid trošenja, tj. naturalni vid

trošenja elemenata proizvodnje - materijala, sredstava za rad i tekućeg rada.
Mnoţenjem utrošaka elemenata proizvodnje i cena, odnosno zarade po jedinici
utroška dolazi se do cenovnog - finansijskog izraza trošenja, odnosno troškova.
Prema tome, suština formiranja troškova proizilazi iz formiranja utrošaka i cena
utrošaka, odnosno zarade, ako su u pitanju utrošci tekućeg rada.

2.1. Utrošci materijala

Pod utroškom materijala podrazumevaju se naturalno-fiziĉki izraţene
koliĉine materijala utrošenog u procesu proizvodnje (kao što su metri štofa kod
izrade odela, tone metala u metalnoj industriji, hektolitri goriva, kilovat-ĉasovi
elektriĉne energije itd.). U širem smislu utrošci materijala predstavljaju trošenje
predmeta rada koje ĉovek svrsishodnom delatnošću menja uz pomoć sredstava za
rad. Predmeti rada trpe izvesne fiziĉke, hemijske ili biološke promene da bi se
promenom oblika ili sastava predmeta rada došlo do odreĊene upotrebne
vrednosti, kojom će se zadovoljiti odreĊena ljudska potreba.
Pod predmetom rada se podrazumevaju predmeti odnosno stvari koje
ĉovek ekstraktivnim radom odvaja od zemlje kao što je sluĉaj sa drvetom, vodom,
rudom, i sl., a isto tako podrazumevajući i ona dobra za ĉije je stvaranje već
utrošen ljudski rad (sirovine), koji će pretrpeti dalje faze obrade. Razliku izmeĊu
predmeta rada i sirovine Marks definiše u "Kapitalu" sledećim reĉima: "Zemlja
(ekonomski se tu raĉuna i voda) snabdeva ĉoveka prvim provijantom, gotovim
ţivotnim namirnicama, bez svoje saradnje nju ĉovek nalazi kao opšti predmet
svoga rada. Sve stvari koje rad samo odvaja od njihove neposredne spojenosti sa
celinom zemlje jesu predmeti za rad zateĉeni u prirodi. Tako je s ribom, koju
hvatamo i rastavljamo od vode, njenog ţivotnog elementa, tako je sa drvetom koje
obaramo u prašumi, sa rudom koju odlamamo od njene ţile. Naprotiv, ako je
predmet rada preĊašnjim radom već tako reći proĉišćen, onda ga zovemo
sirovinom, npr. odlomljenu rudu koju ćemo ispirati. Svaka je sirovina predmet
rada, ali svaki predmet rada nije sirovina.
Predmet rada je samo onda sirovina, ako je već pretrpeo kakvu izmenu
putem rada."9

9
Karl Marks: “Kapital I”, Kultura, 1958., str. 135.
18
 Prema tome, pod utrošcima materijala podrazumevamo utrošak: predmeta
rada, sirovina. poluproizvoda, energije i dr. stvari posmatrano u fiziĉkim, odnosno
materijalnim jedinicama.
S obzirom na karakteristike trošenja materijala, utrošci materijala se dele
na:10
1. Utroške materijala za izradu;
2. Utroške pomoćnog materijala;
3. Utroške energije;
4. Utroške reţijskog materijala proporcionalnog karaktera;
5. Utroške reţijskog materijala relativno fiksnog karaktera i
6. Utroške reţijskog materijala fiksnog karaktera.

2.1.1. Utrošci materijala za izradu

Pod utrošcima materijala za izradu podrazumeva se trošenje osnovnog
materijala koji ĉini supstancu novog proizvoda. Novi proizvod nastaje
tehnološkom promenom materijala za izradu.
Tako, recimo, tehnologijom tkanja predivo ĉini supstancu tkanine, a
tkanina predstavlja sasvim novu upotrebnu vrednost u odnosu na predivo kao
materijal iz kog je nastala. Kvantitativno posmatrano, utrošci materijala za izradu
u ukupnoj masi imaju direktnu srazmeru u odnosu na promenu obima
proizvodnje. Po jedinici proizvoda utrošci materijala za izradu su fiksni,
pretpostavljajući postojanu tehnologiju proizvodnje, karakteristike proizvoda,
sredstava za rad i samog materijala. Svako odstupanje ovih faktora usloviće i
promenu utrošaka materijala za izradu po jedinici proizvoda.
P r i m e r:
Za izradu jednog odela troše se 3 m Štofa. Izradom 2, 3 ili 4 odela utrošci
će iznositi 6, 9 ili 12 m štofa.

10
Dr Stevan Kukoleĉa: "Ekonomika preduzeća", Informator, Zagreb, 1965., str. 79.
19
 M M1
18
15
12
9
6
3 Mq1
Q
1 2 3 4 5 6

Slika br. 2

Q = obim proizvodnje
M1 = utrošak materijala za izradu
Mq1 = utrošak materijala za izradu po jedinici proizvoda

2.1.2. Utrošci pomoćnog materijala

Pomoćni materijal obuhvata materijal koji se troši u tehnološkom procesu,
potpomaţe odvijanje tehnološkog procesa.
Utrošak pomoćnog materijala moţe a ne mora ĉiniti supstancu novog
proizvoda, kao što su: boje, lakovi, lepilo, voda i dr. materije koje pomaţu
odvijanje tehnološkog postupka, menjaju se i povećavaju upotrebnu vrednost
gotovog proizvoda. Kao i utrošci materijala za izradu, utrošci pomoćnog
materijala menjaju se u masi u direktnoj proporciji sa promenom obima
proizvodnje, a po jedinici proizvoda su fiksni uz odreĊene karakteristike tehniĉkih
faktora. Promenom tehniĉkih faktora, odnosno karakteristika proizvoda,
tehnološkog postupka, sredstava za rad, materijala i uslova rada, dolazi i do
promene utroška pomoćnog materijala po jedinici proizvoda, pa i u masi.
Dinamika utrošaka pomoćnog materijala imala bi sledeći dijagram:

20
 M M2

Mq2

Q
Slika br. 3

Q = obim proizvodnje
M2 = utrošak pomoćnog materijala
Mq2 = utrošak pomoćnog materijala po jedinici proizvoda.

2.1.3. Utrošci energije

Utrošci energije predstavljaju trošenje energije u procesu proizvodnje bilo
da se dobija iz prirodnih ili tehniĉkih izvora.
S obzirom na namenu, energija se moţe posmatrati kao:
 pogonska energija i
 tehnološka energija.
Utrošak pogonske energije predstavlja trošenje najĉešće goriva ili
elektriĉne energije za pogon (pokretanje) sredstava za rad, a pod tehnološkom
energijom se podrazumeva trošenje direktne tehnološke energije (koks kod
dobijanja ĉelika i sl.), i trošenje indirektne tehnološke energije u cilju stvaranja
uslova rada (zagrevanje, osvetljenje prostorija i sl.).
U odnosu na promenu obima proizvodnje, utrošci pogonske i direktne
tehnološke energije imaju uglavnom proporcionalan karakter, a utrošci indirektne
tehnološke energije, kao što je trošenje energije za zagrevanje i osvetljenje
prostorija, imaju fiksan karakter. Veliĉina utroška energije zavisi od karakteristika
tehniĉkih faktora, i to:
 karakteristika proizvoda,
 karakteristika tehnološkog procesa,
 karakteristika sredstava za rad,
 karakteristika materijala i
21
  uslova rada.
Dijagram dinamike utroška energije ima sledeći izgled:

M M3(π)

M3(υ)

Q
Slika br. 4

Q = obim proizvodnje
M3(π) = utrošak energije proporcionalnog karaktera (pogonske)
M3(υ) = utrošak energije fiksnog karaktera (osvetljenje, grejanje)

2.1.4. Utrošci reţijskog materijala proporcionalnog karaktera

Koliĉina izvesnih materijala koji se troše na reţijskim radnim mestima
imaju direktnu proporciju u odnosu na promenu obimu proizvodnje. Tu spadaju
utrošci materijala u završnoj fazi, utrošci ambalaţe, utrošci za pakovanje i
otpremu proizvoda i dr. Karakteristike proizvoda odreĊuju vrstu i veliĉinu ovih
utrošaka materijala za pakovanje.

2.1.5. Utrošci reţijskog materijala relativno fiksnog karaktera

Ovi utrošci materijala nastaju izvan tehnološke faze, u pripremnoj i
završnoj fazi i na organizacionim radnim mestima u tehnološkoj fazi. Odrţavanje
opreme i higijenskih uslova u pogonu zahteva utrošak odreĊene koliĉine
materijala, koji je za taj pogon fiksnog karaktera, a povećanjem broja pogona doći
će i do povećanja utrošaka ovog materijala, odnosno ovaj materijal dobija
varijabilan karakter, pošto su ovi utrošci reţijskog materijala fiksni u jednom
pogonu, a promenljivi promenom broja pogona.

22
 2.1.6. Utrošci reţijskog materijala fiksnog karaktera

Svaka proizvodnja zahteva izvesnu pripremu i razradu tehnološkog

postupka, evidenciju, kontrolu, transport, gde nastaju utrošci reţijskog materijala.
Koliĉina utrošaka ovih materijala je fiksna u odnosu na promenu obima
proizvodnje, uz odgovarajuće karakteristike tehnoloških faktora. Promenom
tehnoloških faktora menja se i koliĉina ovih utrošaka. Kako se tehniĉki faktori
menjaju u duţim vremenskim intervalima, ova vrsta utrošaka reţijskog materijala
ima fiksan karakter. MeĊutim, utrošci ovog materijala po jedinici proizvoda imaju
obrnuto proporcionalnu dinamiku u odnosu na dinamiku obima proizvodnje:
ukoliko je obim proizvodnje veći, utoliko su manji utrošci ovog materijala po
jedinici proizvoda, i obrnuto.
Dinamika reţijskih utrošaka materijala imala bi sledeći grafikon:

M
M4(ρ)
M4(π)

M4(υ)

Slika br. 5.
Q = obim proizvodnje,
M4(π) = utrošci reţijskog materijala proporcionalnog karaktera,
M4(ρ) = utrošci reţijskog materijala relativno fiksnog karaktera,
M4(υ) = utrošci reţijskog materijala fiksnog karaktera.

Pored uticaja tehniĉkih faktora, koje smo već pominjali, na veliĉinu

utrošaka materijala deluju i organizacioni (subjektivni) faktori. Prema faktorima
utrošci materijala se mogu podeliti na objektivne i organizaciono uslovljene
veliĉine utrošaka materijala.
Pod objektivno uslovljenim ili potrebnim utroškom materijala
podrazumevamo tehniĉki utvrĊeni normativ materijala koji mora nastati da bi se
došlo do odreĊenog proizvoda sa odreĊenim karakteristikama. To je praktiĉno
minimalni utrošak materijala, jer svako smanjenje utrošaka materijala ispod
objektivnog imaće za posledicu ili izostanak proizvoda ili dobijanje "defektnog"
23
proizvoda. Recimo, izrada odela odreĊene veliĉine zahteva utrošak materijala za
izradu u veliĉini od 3 duţna metra tkanine (štofa). Moţe se utrošiti materijala
manje od 3 metra, ali kao rezultat će se dobiti odelo manjih dimenzija. U praksi se
objektivni utrošak materijala naziva normativom materijala.
Organizaciono uslovljeni utrošci materijala predstavljaju suvišno trošenje
materijala nastalo zbog raznih organizacionih faktora, odnosno organizacionih ili
subjektivnih slabosti konkretnog proizvoĊaĉa. Ovi utrošci materijala nisu uslov da
bi se došlo do odreĊenog proizvoda. Teţnja je svakog proizvoĊaĉa da ih eliminiše
ili svede na minimum. To su povećani otpaci materijala iznad potrebnih, rastur
materijala zbog neadekvatnog rukovanja i transporta, škart poluproizvoda, gotovih
proizvoda nastao zbog raznih grešaka i drugi oblici gubitka materijala.
Zbir objektivnih i organizacionih utrošaka materijala predstavlja stvarni
utrošak materijala, odnosno

M = M + m,
gde je:
M = stvarni utrošak materijala,
M = objektivno-uslovljeni utrošak materijala,
m = organizaciono uslovljeni utrošak materijala.
Utrošci materijala se evidentiraju u proizvodnji kroz raznu dokumentaciju,
kao što su trebovanje i potrošnja materijala, koji sadrţe podatke o organizacionoj
jedinici u kojoj nastaje trošenje, vrsti materijala, koliĉini i druge podatke.

2.2. Utrošci sredstava za rad

Pod utroškom sredstava za rad, podrazumeva se fiziĉko-naturalno izraţeno
trošenje sredstava za rad. Specifiĉnost trošenja sredstava za rad je u tome što je
njihov vek trajanja višestruko duţi od trajanja ciklusa izrade proizvoda koji
nastaju upotrebom ovih sredstava. Odnosno, sredstva za rad se u jednom procesu
proizvodnje troše samo delimiĉno. Zbog toga se pojavljuje specifiĉnost trošenja
sredstava za rad u odnosu na trošenje materijala, koji se troši u celosti u procesu
proizvodnje.
Osnovni oblici trošenja sredstava za rad su:
 fiziĉko trošenje,
 fiziĉko starenje, i
 kvar i lom sredstava za rad.

2.2.1. Fiziĉko trošenje sredstava za rad

24
 Fiziĉko trošenje sredstava za rad ili habanje sredstava za rad je
pretpostavljeno trošenje koje nastaje upotrebom sredstava za rad, jer se ne vide
nikakve promene prilikom njihove upotrebe. No ipak, sredstva imaju ograniĉen
vek upotrebe, utoliko kraći ukoliko se duţe i intenzivnije koriste. Njihov vek
trajanja zavisi, pored toga, i od tehniĉkih svojstava samih sredstava za rad.

2.2.2. Fiziĉko starenje sredstava za rad

Sredstva za rad se troše ne samo dok se koriste, odnosno u intervalima
rada. Troše se i u intervalima nerada, odnosno van upotrebe sredstava za rad, zbog
dotrajavanja koje nastaje usled dejstva prirodnih sila. Dokazano je da sredstva van
upotrebe stare brţe od sredstava u upotrebi, zbog neadekvatnog odrţavanja
sredstava van upotrebe.

2.2.3. Kvar i lom sredstava za rad

Pod kvarom se podrazumeva kratkotrajno onesposobljavanje sredstava za
rad nastalo lakšim oštećenjem. Lom sredstava za rad predstavlja veće oštećenje
sredstava za rad usled ĉega to sredstvo moţe postati duţe vreme ili trajno
onesposobljeno za dalju upotrebu. Uzroci kvara i loma su uglavnom organizacioni
faktori, bilo da proizlaze iz neadekvatnog rukovanja, odrţavanja ili prenaprezanja
sredstava za rad.
Iako su lako razumljivi ovi oblici trošenja sredstava za rad, meĊutim,
nastaje problem kvantitativnog odreĊivanja (merenja) njihovog trošenja u fiziĉkim
odnosno naturalnim jedinicama. Taj problem nismo imali kod kvantificiranja
utrošaka materijala, jer se materijal troši u celosti u jednom procesu proizvodnje.
Mora se izvesti konstatacija da je utrošak sredstava za rad posmatran naturalno,
kvantitativno neodrediv. Trošenje sredstava za rad moţe se izraziti jedino
vrednosno, ali ne kao realna nego pretpostavljena veliĉina koja se u ekonomiji
naziva amortizacijom. Amortizacija sredstava za rad predstavlja prenetu ili
utrošenu vrednost sredstava za rad. Izraĉunava se na osnovu:
 veka trajanja sredstava za rad i
 radnog veka ili radnog uĉinka sredstava za rad.

2.2.4. Amortizacija sredstava za rad

2.2.4.1.Vremenska amortizacija

Vremenska amortizacija predstavlja metod obraĉuna prenete vrednosti

sredstava za rad koji se bazira na pretpostavci o veku trajanja sredstava za rad.
Zbog toga je i amortizacija jedna pretpostavljena, odnosno obraĉunska -
25
kalkulativna veliĉina, koja zavisi od realnosti utvrĊivanja veka trajanja dotiĉnih
sredstava. Kod obraĉuna vremenske amortizacije pretpostavlja se ravnomerno
trošenje sredstava za rad u toku njegovog veka trajanja.
Obraĉunata amortizacija, kao alikvotni deo vrednosti u odnosu na
celokupnu vrednost sredstava stoji u istoj srazmeri u kojoj stoji vremenska
jedinica za koju se amortizacija utvrĊuje prema ukupnom veku trajanja, odnosno:

Ti : Si = H : ΣH,
gde je:
Ti = amortizacija u din.
Si = vrednost sredstava u din.
H = vremenska jedinica (godina)
ΣH = ukupan vek trajanja (u godinama).

Vremenska amortizacija, kao obraĉunski postupak utvrĊivanja prenete

vrednosti sredstava za rad za pojedine vremenske jedinice, moţe se bazirati na
ravnomernom i neravnomernom trošenju sredstava. Tako razlikujemo tri
obraĉunska postupka utvrĊivanja vremenske amortizacije, i to:
 ravnomerna vremenska amortizacija,
 progresivna vremenska amortizacija,
 degresivna vremenska amortizacija.

Kod ravnomerne vremenske amortizacije pretpostavlja se ravnomerno

trošenje sredstava za rad u ĉitavom veku trajanja. Iznos amortizacije za godinu
dana utvrĊuje se koliĉinom vrednosti sredstava i veka trajanja tog sredstva
izraţenog godinama:

Si Si ∙ rti
Ti = odnosno Ti =
ΣH 100
100%
rti =
ΣH

gde je:

Ti = godišnja amortizacija,
Si = vrednost sredstava,
ΣH = vek trajanja sredstava u godinama i
rti = godišnja amortizaciona stopa.

P r i m e r:
VREDNOST SREDSTAVA = 20.000.000 DIN.
26
 VEK TRAJANJA = 5 GODINA
Tabela 1.
God.
Vrednost Godišnja Otpisana Sadašnja
God. amort.
sredstava amortizacija vrednost vrednost
stopa
1. 20.000.000 20% 4.000.000 4.000.000 16.000.000
2. 20.000.000 20% 4.000.000 8.000.000 12.000.000
3. 20.000.000 20% 4.000.000 12.000.000 8.000.000
4. 20.000.000 20% 4.000.000 16.000.000 4.000.000
5. 20.000.000 20% 4.000.000 20.000.000 -

Kod progresivne vremenske amortizacije pretpostavlja se progresivno

trošenje sredstava za rad, odnosno sredstva ostvaruju veći uĉinak u svakoj
narednoj godini svog veka trajanja. Srazmerno njihovoj povećanoj
funkcionalnosti u svakoj narednoj godini utvrĊuje se i amortizacija, koja je
najmanja u poĉetnoj godini a najveća u poslednjoj godini veka trajanja. Pored
prirode trošenja i njihove funkcionalne sposobnosti, progresivna vremenska
amortizacija moţe posluţiti kao mera poslovne politike kod uvoĊenja novih
proizvoda na trţište i osvajanja novih potrošaĉa kroz sniţenje prodajnih cena,
odnosno troškova amortizacije u prvim godinama proizvodnje. Amortizaciona
stopa je najmanja u poĉetnoj, a najveća u poslednjoj godini veka trajanja.

P r i m e r:
VREDNOST SREDSTAVA = 20.000.000 DIN.
VEK TRAJANJA = 4 GODINE
Tabela 2.
God.
Vrednost Godišnja Otpisana Sadašnja
God. amort.
sredstava amortizacija vrednost vrednost
stopa
1. 20.000.000 10% 2.000.000 2.000.000 18.000.000
2. 20.000.000 20% 4.000.000 6.000.000 14.000.000
3. 20.000.000 30% 6.000.000 12.000.000 8.000.000
4. 20.000.000 40% 8.000.000 20.000.000 -

Kod degresivne amortizacije pretpostavlja se degresivno trošenje sredstava za rad,

odnosno trošenje sredstava je najveće u prvoj a najmanje u poslednjoj godini veka
trajanja. Primenjuje se kod sredstava koja su najfunkcionalnija u prvoj, a najmanje
funkcionalna u poslednjoj godini veka trajanja. Amortizaciona stopa je u prvoj
godini najveća, a u poslednjoj najmanja.

27
 P r i m e r:
VREDNOST SREDSTAVA = 20.000.000 DIN.
VEK TRAJANJA = 5 GODINA
Tabela 3.
God.
Vrednost Godišnja Otpisana Sadašnja
God. amort.
sredstava amortizacija vrednost vrednost
stopa
1. 20.000.000 30% 6.000.000 6.000.000 14.000.000
2. 20.000.000 25% 5.000.000 11.000.000 9.000.000
3. 20.000.000 20% 4.000.000 15.000.000 5.000.000
4. 20.000.000 15% 3.000.000 18.000.000 2.000.000
5. 20.000.000 10% 2.000.000 20.000.000 -

2.2.4.2.Funkcionalna amortizacija
Funkcionalna amortizacija se bazira na pretpostavci o radnom veku ili
radnom uĉinku sredstava za rad. Veliĉina amortizacije se utvrĊuje u direktnoj
srazmeri sa ostvarenim obimom proizvodnje. Pretpostavlja se ukupni radni uĉinak
(broj komada proizvoda) te se utvrĊuje vrednost sredstava po jedinici mogućeg
uĉinka (Tiq). Amortizacija za ostvareni obim utvrĊuje se proizvodom ostvarenog
uĉinka i vrednosti sredstava po jedinici mogućeg uĉinka:

Ti = Q ∙ Tiq
Si
Tiq =
ΣQ

gde je:
Ti = amortizacija za ostvareni uĉinak,
Tiq = vrednost sredstava po jedinici mogućeg uĉinka,
Q = ostvareni uĉinak,
ΣQ = mogući uĉinak
Si = vrednost sredstava.

Pr i me r:
Vrednost sredstava = 5.000.000 din.
Moguć uĉinak = 10.000 kom.
Ostvareni uĉinak = 3.000 kom.

Ti = QTiq = 3.000 x 500 = 1.500.000

28
 𝑆𝑖 5.000.000
𝑇𝑖 = = = 500 𝑑𝑖𝑛/kom.
𝛴𝑄 10.000

Amortizacija za ostvarenu proizvodnju iznosi 1.500.000 din. Funkcionalna

amortizacija se najĉešće primenjuje kod transportnih sredstava.

2.2.4.3.Sistemi obraĉuna amortizacije u našoj zemlji

Od završetka drugog svetskog rata do danas u našoj zemlji primenjivani su

razliĉiti sistemi obraĉuna amortizacije:
U 1946. i 1947. godini amortizacija se obraĉunavala primenom propisanih
stopa za vrednost sredstava.
Od 1947. do 1951. godine primenjivale su se stope amortizacije, koje su se
primenjivale ne na vrednost sredstava nego na troškove proizvodnje izraĊenih
proizvoda, a u nekim sluĉajevima se odreĊivao iznos amortizacije za jedinicu
proizvoda.
Tokom 1952. i 1953. godine primenjivao se sistem amortizacionih kvota,
koje su utvrĊivane za svako preduzeće srazmerno broju sredstava i stepenu
njihovog trošenja. Od 1954. godine primenjuje se sistem obraĉuna amortizacije po
propisanim amortizacionim stopama na procenjenu nabavnu cenu sredstava za
rad. Stope amortizacije su bile propisane na bazi proseĉnog veka trajanja za
pojedine grupe osnovnih sredstava za rad, i to:11
1. GraĊevinski objekti;
2. Sredstva transporta;
3. Strojevi, ureĊaji i instalacije;
4. Krupan alat, instrumenti, laboratorijska oprema i inventar;
5. Dugogodišnji zasadi;
6. Osnovno stado i
7. Patenti, licence i druga prava.
Zbog prenisko procenjenih vrednosti osnovnih sredstava tokom 1953.
godine, zatim kasnije zbog obezvreĊivanja novca i porasta cena izdvojena
sredstva kroz amortizaciju nisu mogla obezbediti realnu zamenu dotrajalih
sredstava za rad. Zbog toga su bile propisane revalorizacije osnovnih sredstava,
odnosno usklaĊivanje knjigovodstvene vrednosti sa stvarnom vrednosti sredstava.
Tako je kod nas revalorizacija vršena tokom 1953. godine, 1958. godine, 1962.
godine, 1966. godine i 1971. godine, a od 1976. godine revalorizacija se
primenjuje obavezno ukoliko doĊe do porasta trţišnih cena. Osnovna mera se
mora primenjivati da bi se obezbedilo realno reprodukovanje osnovnih sredstava,
odnosno oĉuvanje realne supstance društvenih sredstava. Svaka organizacija je
11
Š. Babić: „Uvod u ekonomiku preduzeća“, Školska knjiga, Zagreb, 1971., str. 139.
29
obavezna da primenjuje revalorizaciju kod onih sredstava ĉija cena na trţištu
poraste više od deset procenata u odnosu na knjigovodstvenu vrednost.
Zakonskim propisima iz 1962. godine omogućava se primena
funkcionalne amortizacije za odreĊena sredstva u pojedinim privrednim granama,
a posebno se omogućava povećanje amortizacione stope za ona sredstva koja se
koriste u tri smene. U cilju realnog obraĉuna amortizacije, brţeg reprodukovanja
osnovnih sredstava i brţe primene svih tehniĉkih i tehnoloških rešenja, zakonima
o amortizaciji iz 1964. godine, a posebno iz 1967. godine, daje se pravo i obaveza
radnim organizacijama da primenjuju stope amortizacije i veće od minimalnih -
propisanih. Sistem obraĉuna amortizacije dalje se izgraĊuje primenom zakona o
amortizaciji iz 1974. i 1976. godine, kojim se omogućava da radne organizacije
samostalno odluĉuju o stopama amortizacije, iznad minimalnih, kvotama i
metodama vremenske (ravnomerne; progresivne, degresivne) ili funkcionalne
amortizacije. Zakonom se radne organizacije obavezuju da primenjuju sistem
ubrzane amortizacije kod onih sredstava koja se intenzivnije koriste (rad u više
smena).

2.3. Utrošci tekućeg – ţivog rada

2.3.1. Pojam tekućeg rada i utrošaka tekućeg rada

Tekući rad (kolektiv-ĉovek) predstavlja prvi osnovni i pokretaĉki elemenat
procesa rada, bez kojeg se danas, a pogotovo ranije, ne moţe zamisliti odvijanje
procesa proizvodnje. Pod pojmom tekućeg rada podrazumevamo skup pojedinaca
izvršilaca poslova i radnih zadataka, odnosno skup znanja i umenja ĉoveka za
obavljanje odreĊenih poslova radi ostvarivanja unapred odreĊenih ciljeva.
Utrošak tekućeg rada predstavlja naturalno izraţeno trošenje rada, odnosno
utrošak ljudske bioenergije koja se troši u procesu rada, bez obzira na koliĉinu
potencionalne bioenergije kojom ĉovek raspolaţe za obavijanje ne samo radne,
nego i ostalih aktivnosti. Iako se energija u fizici meri u energetskim jedinicama
(din, kalorija).12 Stvarna ljudska bioenergija koja se troši u procesu rada ipak se ne
moţe meriti u ovim fizikalnim jedinicama.

2.3.2. Razliĉitost utrošaka tekućeg rada

Rad je neodvojiv od ĉoveka. On nema svoju supstancu, pa zbog toga za
razliku od sredstava za proizvodnju, proizlazi još i mnoštvo metodoloških i

12
Din je fiziĉka jedinica za energiju, kao sila potrebna da masu od jednog grama u jednoj sekundi
pomeri za jedan santimetar. Jedna kalorija odgovara od 427 kilograma-metara.
30
praktiĉnih problema oko izraţavanja i merenja rada i utrošaka tekućeg rada.
Osnovni problem predstavlja izraţavanje utrošaka tekućeg rada u realnim
ekvivalentnim jedinicama. U ekonomiji se trošenje tekućeg rada naturalno
izraţava u vremenskim jedinicama trajanja procesa rada. Ukoliko bi to trošenje
bilo uslovljeno dejstvom objektivnih faktora, tada bi vremenske jedinice bile
realan pokazatelj utrošaka tekućeg rada. MeĊutim, i objektivni faktori se menjaju,
pa se razlikuju koliĉine bioenergije u pojedinim jedinicama, vremenskim
jedinicama, kako kod jednog proizvoĊaĉa tako i kod razliĉitih pojedinaca. Te
razlike proizlaze zbog razlika u:13
 kvalifikovanosti,
 intenzitetu rada,
 organizaciji rada,
 uslovima rada, i
 prekidima kontinuiteta rada.
Kvalifikovanost predstavlja skup sposobnosti, odnosno znanja i umenja
koja su potrebna proizvoĊaĉima da bi mogli obavljati poslove odreĊene
sloţenosti. Iste i razliĉite poslove mogu da obavljaju proizvoĊaĉi razliĉitih stepena
kvalifikovanosti. Kvalifikovaniji - sloţeniji radovi predstavljaju se kao
multiplikovani (pomnoţeni) ili potencirani prosti radovi, odnosno jedna jedinica
sloţenog rada predstavlja više od jedne jedinice prostog rada.14
Da bi se radovi razliĉiti po vrsti i stepenu kvalifikovanosti mogli
uporeĊivati i izraţavati, potrebno ih je svesti na uslovne jedinice da bi došlo do
ekvivalentnih jedinica razliĉitih proizvoĊaĉa.
Razliĉiti stepeni sloţenih radova (kvalifikovanosti) nisu rezultat prirode,
nego rezultat izgradnje pojedinih vrsta i stepena sloţenosti (školovanja)
pojedinaca. Svaki viši stepen kvalifikovanosti zahteva dodatno ulaganje rada
pojedinca i društva da bi se osposobio za obavljanje sloţenih poslova. Najmanji
kvalifikovani rad naziva se uslovni ili prost rad, rad pod kojim Marks
podrazumeva "...utrošak prostog ţivog rada, koji u svom telesnom organizmu ima
svaki obiĉan ĉovek bez naroĉitog razvijanja."15 Izgradnja pojedinih vrsta stepena
kvalifikovanosti zahteva dodatna ulaganja, koja su utoliko veća što je viši nivo
kvalifikovanosti. Ovo ulaganje rada u izgradnju kvalifikovanosti se moţe izraziti
troškovima izgradnje pojedinih vrsta i stepena kvalifikovanosti. Prema tome,
razlike radova po sloţenosti se mogu izraziti razlikama u troškovima izgradnje tih

13
Dr Stevan Kukoleĉa: “Ekonomika preduzeća”, Informator, Zagreb, 1965., str. 121.
14
K. Marks: “Kapital”, Kultura, Beograd, 1958., str. 48.
15
K. Marks: “Kapital”, Kultura, Beograd, 1958., str. 48.
31
radova. Postoje i druge srazmere, kao što je na primer broj priznatih školskih
godina za pojedine kvalifikacije.16
Realno je pretpostaviti da će sloţeniji - kvalifikovaniji radovi imati za
rezultat i veći uĉinak u procesu rada. Ako se posmatra ista vrsta kvalifikovanosti,
razliĉiti stepeni kvalifikovanosti imaće razliĉite uĉinke, viši stepen
kvalifikovanosti - veći uĉinak, i obrnuto. Prema tome, postoji isti pravac kretanja
stepena kvalifikovanosti, troškova izgradnje kvalifikovanosti, radnog uĉinka.
MeĊutim, ove veliĉine se ne menjaju i u istoj srazmeri. U poĉetku uĉinak radnika
raste progresivno sa porastom troškova izgradnje, odnosno stepena
kvalifikovanosti, a posle izvesnog stepena kvalifikovanosti radni uĉinak poĉinje
rasti degresivno u odnosu na porast kvalifikovanosti.17
Preraĉunavanjem troškova izgradnje kvalifikovanosti po jedinici radnog
uĉinka dolazi se do zakljuĉka da na poĉetku porastom kvalifikovanosti ovi
troškovi po jedinici uĉinka opadaju, a posle izvesnog daljeg povećanja
kvalifikovanosti poĉinju da rastu. Proizišao bi zakljuĉak da je optimalan ili
standardni stepen kvalifikovanosti ona kvalifikovanost koja obezbeĊuje
minimalne troškove izgradnje kvalifikovanosti po jedinici uĉinka, odnosno
proizvoda.
Intenzitet rada predstavlja stepen naprezanja proizvoĊaĉa u jedinici
vremena. Intenzitet rada se razlikuje u razliĉitim jedinicama vremena ne samo kod
razliĉitih proizvoĊaĉa nego i kod jednog istog proizvoĊaĉa. Dokazano je da
intenzitet rada i koliĉina trošenja ljudske bioenergije rastu i opadaju u istom
pravcu i u istoj srazmeri. Kretanje intenziteta rada ide od donje do gornje granice.
Donja granica naprezanja radnika nije ravna nuli. To je onaj stepen naprezanja
radnika ispod kojeg bi došlo do dezorganizacije procesa rada. Gornja granica
intenziteta rada je onaj stepen naprezanja u radu posle kojeg bi došlo do gubljenja
radne sposobnosti proizvoĊaĉa. Polazeći od donje granice intenziteta uĉinak se
povećava progresivno, a pribliţavanjem gornjoj granici intenziteta uĉinak se
povećava, ali degresivno - sve sporije. Uzimajući u obzir teţnju minimuma
ulaganja rada, odnosno u ovom sluĉaju ljudske bio-energije, teţilo bi se onom
intenzitetu rada koji će obezbediti minimalni utrošak ljudske bioenergije po
jedinici uĉinka. Taj intenzitet nazivamo optimalni ili standardni intenzitet rada,
koji obezbeĊuje minimalno trošenje tekućeg rada i ekvivalentnost utrošaka rada
izraţenih u vremenskim merilima razliĉitih proizvoĊaĉa.
Organizacija rada predstavlja skup metoda organizovanja proizvodnje
polazeći razvojno od pojedinaĉne, serijske, masovne do automatizovane
organizacije procesa rada. S druge strane, obavljanje nekog posla se moţe odvijati
16
Milorad Esapović: “Koncepcije i program razvoja SR Srbije – Projekcija dugoroĉnih potreba u
kadrovima SR Srbije u period do 1986. god., Redakcija NIP “Export-Press”, Beograd, 1972.
godina, str. 61-65.
17
Dr Stevan Kukoleĉa: “Ekonomika preduzeća”, Informator, Zagreb, 1965., str. 125.
32
kroz kombinaciju raznih radnih operacija i razliĉito vreme trajanja tog procesa
rada. Potrebno je odabrati optimalnu ili standardnu organizaciju rada koja će
obezbediti najkraće vreme obavljanja procesa rada, a ujedno minimalne utroške
tekućeg rada po jedinici proizvoda.
Uslovi rada predstavljaju prirodne i tehniĉke razlike pod kojima rade
razliĉiti proizvoĊaĉi. Polazeći od utvrĊenih standardnih kvalifikovanosti,
intenziteta i organizacije rada, radovi dvaju proizvoĊaĉa se razlikuju i, zbog
razliĉitih uslova radne sredine i dr., usloviće razliĉite utroške ljudske bioenergije.
Da bi se postigla ekvivalentnost utroška rada u jedinici vremena razliĉitih
proizvoĊaĉa potrebno je odrediti standard prirodnih i tehniĉkih uslova rada.

2.3.2.1. Veliĉina utroška tekućeg rada

SvoĊenjem radova na standardnu kvalifikovanost, standardni intenzitet
rada, standardnu organizaciju rada i standardne uslove rada i uz kontinuitet
procesa rada, dolazi se do ekvivalentnih minimalnih objektivno uslovljenih ili
potrebnih utrošaka tekućeg rada izraţenih u ĉasovima rada za odreĊenu
proizvodnju. Veliĉina ovih utrošaka rada se ne moţe smanjiti. Njihova promena
moţe nastati jedino zbog promene tehniĉkih faktora u dotiĉnoj proizvodnji.
Svako odstupanje kvalifikovanosti radova od standardne kvalifiko-vanosti,
intenziteta rada od standardnog, organizacije rada od standardne, uslova rada od
standardnih i uz prisustvo prekida u radu nastaće povećano trošenje tekućeg rada
iznad minimalnog (optimalnog) potrebnog trošenja rada. Nastaće:
 objektivno uslovljeni utrošci tekućeg rada ili potrebnog rada (R) i
 organizaciono uslovljeni utrošci tekućeg rada (r).
Objektivno uslovljeni utrošci ili potreban rad predstavljaju utroške tekućeg
rada koji su uslov da bi se došio do odreĊene proizvodnje. Kako je već reĉeno, ovi
utrošci nastaju uz standardnu kvalifikovanost, intenzitet rada, organizaciju rada,
uslove rada i uz kontinuitet trajanja procesa rada. To su ujedno i minimalni utrošci
tekućeg rada za odreĊenu proizvodnju. Menjaju se promenom tehniĉkih uslova
proizvodnje.
Organizaciono uslovljeni utrošci tekućeg rada nastaju zbog dejstva raznih
subjektivnih slabosti konkretnog proizvoĊaĉa kao organizatora procesa rada. Ovi
utrošci predstavljaju gubitak u trošenju tekućeg rada, odnosno povećano trošenje
tekućeg rada. Organizaciono uslovljeno trošenje rada nastaje u procesu rada,
procesu nerada (zastoji, ĉekanja) i zbog angaţovanja a neiskorišćenja tekućeg
rada. Tako razlikujemo sledeće organizaciono uslovljene utroške tekućeg rada:
 organizaciono uslovljeni utrošak tekućeg rada nastao u intervalima
rada zbog odstupanja od standardne kvalifikovanosti i standardnog
intenziteta rada (r1),
 organizaciono uslovljeni utrošak tekućeg rada nastao u intervalima
33
 nerada zbog slabe organizacije rada r2),
 organizaciono uslovljeni utrošak tekućeg rada nastao zbog
angaţovanja a neiskorišćenja radne snage (izostanci) (r3).
 organizaciono uslovljeni utrošak tekućeg rada nastao zbog dejstva svih
ostalih
 nedefinisanih faktora (nepotpuno korišćenje kapaciteta, kvalitet
materijala i dr.) (r4).
Stvarni utrošak tekućeg rada predstavlja zbir objektivno uslovljenih i
organizaciono uslovljenih utrošaka, odnosno
R = R + r1 + r2 + r3 + r4.
Teţnja je svakog proizvoĊaĉa da stvarne utroške rada svede na veliĉinu
objektivno uslovljenih, uz eliminisanje organizaciono uslovljenih utrošaka
tekućeg rada. Objektivno uslovljeni utrošci se ne mogu menjati u kraćim
vremenskim intervalima. Njihova promena zavisi od promene tehniĉkih faktora
što se odvija u duţim vremenskim intervalima.

2.3.3. Dinamika utrošaka tekućeg rada

Dinamika utrošaka tekućeg rada predstavlja promenu utrošaka tekućeg
rada u odnosu na promenu obima proizvodnje. S obzirom na reagovanje utrošaka
tekućeg rada sa promenom obima proizvodnje', razlikujemo sledeće utroške
tekućeg rada:
 proporcionalni utrošci tekućeg rada,
 relativno fiksni utrošci tekućeg rada i
 fiksni utrošci tekućeg rada.
Proporcionalni utrošci tekućeg rada su oni utrošci tekućeg rada koji se
menjaju u istom pravcu i u istoj srazmeri sa promenom obima proizvodnje, a po
jedinici proizvoda su konstantni. To bi bili utrošci tekućeg rada koji nastaju kod
izvršilaca poslova koji rade na tehnološkoj izradi proizvoda, većinom rada radnika
za mašinom za obradu materijala ili za pakovanje itd.
Relativno fiksni utrošci tekućeg rada su oni utrošci koji su fiksni u
jednoj zoni obima ili pogona, a menjaju se promenom broja zona ili pogona.
Prelaskom iz niţe zone u višu zonu raste ukupna masa ovih utrošaka, i obrnuto, a
po jedinici proizvoda su obrnuto proporcionalni promeni obima proizvodnje. To
bi bili utrošci koji nastaju na organizacionim poslovima, kao što je posao
rukovodilaca pogona, kontrolora, normiraca i sl.
Fiksni utrošci tekućeg rada su stalni utrošci koji se ne menjaju bez obzira
na promenu obima proizvodnje. Po jedinici proizvoda se menjaju obrnuto
proporcionalno promeni obima proizvodnje. Ovi utrošci predstavljaju rad
34
izvršilaca koji obavljaju poslove uglavnom u pripremnoj i završnoj robnoj fazi. To
bi bili radovi konstruisanja proizvoda, rukovodilaca, evidencije i sl.
Grafiĉki prikaz utrošaka tekućeg rada u ukupnoj masi i po jedinici
proizvoda imao bi sledeći izgled:

R Rπ Rq
Rρ

Rρq

Rυq
Rυ Rπq

Q Q
Slika br. 6. Slika br. 7.
gde je:
Q = obim proizvodnje
R = utrošak tekućeg rada
Rπ = proporcionalni utrošak tekućeg rada
Rρ = relativno fiksni utrošak tekućeg rada
Rυ = fiksni utrošak tekućeg rada
Rq = utrošak tekućeg rada po jedinici proizvoda
Rπq = proporcionalni utrošak tekućeg rada po jedinici proizvoda
Rρq = relativno fiksni utrošci radnih snaga po jedinici proizvoda
Rυq = fiksni utrošci radne snage po jedinici proizvoda.

35
 3. TEORIJA TROŠKOVA

3.1. Pojam troškova

U ekonomskoj literaturi uglavnom postoje dva pristupa u izuĉavanju

pojma troškova, i to uţi i širi pristup. U uţem pristupu pod troškom se
podrazumeva cenovni ili novĉani izraz utrošaka elemenata proizvodnje, odnosno
materijala, sredstva za rad i tekućeg ţivog rada. U kvantitativnom smislu trošak se
izraţava proizvodom - umnoškom utroška i cene po jedinici utroška:
T = U · Cu
Tm = M · Cm
Ti = I · Ci
Tr = R · Cr
gde je:

T = trošak,
U = utrošak,
Cu = cena po jedinici utroška,
Tm = trošak materijala
M = utrošak materijala
Cm = cena po jedinici utroška materijala,
Ti = trošak sredstava za rad,
I = utrošak sredstva za rad,
Ci = cena sredstava za rad,
Tr = trošak rada,
R = utrošak rada,
Cr = zarada po jedinici rada.

Prema ovom uţem konceptu troškovi obuhvataju prenetu vrednost

sredstava za proizvodnju i deo novostvorene vrednosti koji se naziva ukalkulisani
liĉni dohodak.
Širi pojam troškova obuhvata i izdatke koji nastaju izmirenjem obaveza
prema društvenoj zajednici, a u suštini predstavljaju deo novostvorene vrednosti.

36
Tako se pod izdacima podrazumevaju obaveze prema privrednim i društvenim
organizacijama, kao što su doprinosi, kamate, premije, porezi itd. Kriterijumi su
ponekad toliko široki da se pod troškovima ponekad obuhvata skoro ceo dohodak.
Iako izdaci u suštini nisu troškovi, jer predstavljaju elemenat dohotka odnosno
rezultata, ali pošto nastaju vremenski i funkcionalno kada nastaju trošenja
(materijala ili rada), a zbog toga što imaju isti karakter i dejstvo na kvalitet
ekonomije kao i trošenja, zbog svega toga izdaci se u širem smislu podrazumevaju
kao troškovi.18

3.2. Troškovi i izdaci

Troškove smo definisali kao cenovni izraz utrošaka elemenata
proizvodnje. Izdaci su sva plaćanja koja nastaju radi odvijanja procesa
reprodukcije. Izdatak je plaćanje materijala koji je (ili će biti) isporuĉen, plaćanje
ugovornih i zakonskih obaveza, kamata, premija osiguranja, isplate liĉnih
dohodaka i druge vrste plaćanja.
Izdaci i troškovi se razlikuju po kvalitetu i po vremenu nastajanja.
Kupovinom materijala izdaci nastaju prilikom isplate. Isplata i trošenje materijala
mogu nastajati istovremeno, isplata moţe nastati pre ili posle trošenja. Bez obzira
da li je materijal isplaćen pre ili kasnije njegova svrha je trošenje. Prema tome,
bilo da je izdatak nastao pre ili kasnije u ovom sluĉaju će uvek postati trošak.
Ima izdataka koji nikad neće postati trošak. To je sluĉaj sa isplatama
doprinosa ili poreza, koji se ne troše u procesu proizvodnje, pa zbog toga neće
nikad postati trošak u uţem smislu te reĉi. U vremenskom smislu izdatak neće
postati trošak ako se, recimo, kupljeni materijal ne utroši nego se preproda.
Posmatrajući ovu vremensku podudarnost i nepodudarnost nastajanja
troškova i izdataka proizilazi zakljuĉak da svaki trošak pre ili kasnije postaje
izdatak, mada svaki izdatak ne mora postati trošak.

3.3. Znaĉaj troškova

Govoriti o znaĉaju troškova kao obliku ulaganja ne treba mnogo. Dovoljno
je reći da su troškovi prisutni u svim i privrednim i neprivrednim organizacijama.
U poreĊenju troškova kao ulaganja i prihoda kao rezultata dolazimo do
finansijskog rezultata, koji predstavlja jedan od pokazatelja uspešnosti poslovanja,
odnosno kvaliteta ekonomije. Bolji poslovni uspeh zahteva ostvarenje što niţih
troškova, te iz tog proizlazi znaĉaj teţnje proizvoĊaĉa pojedinca ili kolektiva da

18
Dr Stevan Kukoleča: „Ekonomika preduzeda“, Informator, Zagreb, 1965., str. 247.
37
odreĊene rezultate svoje aktivnosti ostvari uz što niţe troškove. Zbog toga je
problem troškova postao predmet nauĉnih istraţivanja ekonomske stvarnosti.
Prve nauĉne radove iz oblasti troškova objavio je Eugen Schmalenbach
poĉetkom ovog veka, a detaljnija istraţivanja troškova poĉinju posle prvog
svetskog rata na univerzitetima i u ĉasopisima Zapadne Evrope.19 Ta istraţivanja
su dobila poseban znaĉaj izmeĊu dva svetska rata u vreme privredne krize, kada je
došlo do poremećaja u ekonomijama, ne samo preduzeća ili grana, nego i u
svetskim razmerama.
Posle tridesetih godina ovog veka javlja se veliki broj nauĉnih radova o
troškovima, a sva ta saznanja predstavljaju teoriju o troškovima.20 Ova izuĉavanja
imaju za cilj iznalaţenje parametara koji će posluţiti donosiocima odluka u
voĊenju uspešne poslovne politike. U našem daljem izuĉavanju troškova paţnju
ćemo zadrţati na nekim kategorijama troškova kao što su faktori koji utiĉu na
veliĉinu troškova, podele troškova po prirodnim vrstama, dinamici, metodu
obraĉuna itd. Poseban znaĉaj ima izuĉavanje graniĉnih troškovima i njihova
primena u poslovnoj politici.

3.4. Faktori formiranja troškova

Polazeći od uţeg koncepta poimanja troška kao cenovnog izraza utroška
elemenata proizvodnje, odnosno troška kao proizvoda utroška i cene po jedinici
utroška, troškovi zavise od veliĉine utrošaka i cena po jedinici utroška. Kako na
veliĉinu utrošaka i cenu utiĉe mnoštvo faktora objektivne i organizacione prirode,
analogno tome i na troškove utiĉu objektivno i organizaciono uslovljeni faktori.
Faktori objektivne prirode usloviće veliĉinu objektivnih troškova, koji
nastaju zbog dejstva društvenih i tehniĉkih faktora na koje proizvoĊaĉ ne moţe
uticati merama svoje poslovne politike. Na tehniĉke faktore moţe uticati ali u
duţem vremenskom intervalu.

3.4.1. Društveni faktori formiranja troškova

Društveni faktori obuhvataju dejstvo trţišta, mere društvene zajednice,
društvenog plana i samoupravnog dogovaranja ĉije se dejstvo uglavnom
ispoljavanja kroz uticaj promene visina trţišnih cena sredstava za proizvodnju,
odnosno visinu zarade po jedinici rada. Poći ćemo od pretpostavke da su utrošci

19
Dr Dimitrije Perovid: „Teorija troškova“, Svjetlost, Sarajevo, 1964., str. 9
20
Širu literaturu o teoriji troškova nailazimo u delima domadih autora: Perovid dr Dimitrija, Babid
dr Šimuna, Kukoleča dr Stevana i dr.
38
elemenata proizvodnje objektivno uslovljene veliĉine i pretpostavke da je na
trţištu sredstava za proizvodnju ponuda jednaka traţnji, uz odsustvo dejstva svih
ostalih faktora. Formiraće se trţišne cene sredstava za proizvodnju koje su ravne
njihovoj vrednosti, odnosno pretpostavljamo da je društveno priznata zarada ravna
reprodukcionoj vrednosti utrošaka tekućeg rada.21
Odakle će biti:
Cm = Vm Ci = Vi Cr = Vr
odnosno,
Tv = U · Vu

T = U · Cu = U · Vu = Tv
a troškovi rašĉlanjeni po elementima proizvodnje biće:
Tmv = M · Vm, Tm = M · Cm => Tm = Tmv
Tiv = I · Vi, Ti = I · Ci => Ti = Tiv
Trv = R · Vr, Tr = R · Cr => Tr = Trv
Tv = Tmv + Tiv + Trv = M · Vm + I · Vi + R · Vr
T = Tm + Ti + Tr = M · Cm + I · Ci + R · Cr,

gde je:

Cm = trţišna cena materijala,

Vm = vrednost materijala,
Ci = trţišna cena sredstava za rad,
Vi = vrednost sredstava za rad,
Cr = zarada po jedinici izvršenog rada,
Vr = reprodukciona vrednost tekućeg rada,
Tv = utrošena vrednost,
T = objektivno uslovljeni utrošak,
Vu = vrednost po jedinici utroška
T = objektivno uslovljeni trošak,
Tmv = preneta vrednost materijala,
Tm = objektivno uslovljeni trošak materijala,
Tiv = preneta vrednost sredstava za rad,
Ti = objektivno uslovljeni troškovi sredstava za rad,
21
Zarada kao vrednosni izraz utrošaka tekudeg rada (Cr) po jedinici rada.
39
Trv = reprodukciona vrednost tekućeg rada,
Tr = objektivno uslovljeni troškovi tekućeg rada.

Pretpostavimo, nadalje, da trţišne cene sredstava za proizvodnju odstupaju

od njihove vrednosti, odnosno društveno priznata zarada odstupa od
reprodukcione vrednosti zbog dejstva društvenih faktora. Tada će doći do
odstupanja objektivno uslovljenih troškova (T) od utrošenih vrednosti (Tv). Ovo
odstupanje izrazićemo na sledeći naĉin:
>
Cm <∙ Vm
Cm = Vm ± Cmδ
Tm = M · Cm = M · (Vm ± Cmδ) = Tmv ± Tmδ,
>
Ci <∙ Vi
Ci = Vi ± Ciδ
Ti = I · Ci = I · (Vi ± Ciδ) = Tiv ± Tiδ
>
Cr <∙ Vr
Cr = Vr ± Crδ
Tr = R · Cr = R · (Vr ± Crδ) = Trv ± Trδ

gde je:
Cmδ = odstupanje trţišnih cena od vrednosti materijala nastalo usled
dejstva društvenih faktora,
Tmδ = objektivno uslovljeni troškovi materijala nastali usled dejstva
društvenih faktora,
Ciδ = odstupanje trţišnih cena sredstava za rad od vrednosti nastalih
usled dejstva društvenih faktora,
Tiδ = objektivno uslovljeni troškovi sredstava za rad nastali usled
dejstva društvenih faktora,
Crδ = odstupanje društveno priznate zarade od reprodukcione
vrednosti nastalo usled dejstva društvenih faktora i
Trδ = objektivno uslovljeni troškovi tekućeg rada nastali usled dejstva
društvenih faktora.

3.4.2. Tehniĉki faktori formiranja troškova

U svakoj privrednoj grani proizvoĊaĉi se razlikuje po nivou tehniĉke
opremljenosti. Razliĉita tehniĉka opremljenost usloviće i razlike u utrošcima
meĊu proizvoĊaĉima. U daljoj analizi dejstva ovog faktora poći ćemo od
pretpostavljenog proizvoĊaĉa koji ima proseĉne tehniĉke uslove proizvodnje u
dotiĉnoj grani. Dalje ćemo uporediti nivoe tehniĉke opremljenosti konkretnog u
odnosu na proseĉnog proizvoĊaĉa. Razlika u tehniĉkoj opremljenosti usloviće i

40
razlike utrošaka elemenata proizvodnje ovih proizvoĊaĉa za isti obim
proizvodnje:
>
U <𝑜 Uo odnosno U = Uo ± Uτ
gde je:
U = utrošak konkretnog proizvoĊaĉa,
Uo = utrošak proseĉnog proizvoĊaĉa za obim proizvodnje
konkretnog proizvoĊaĉa,
Uτ = utrošak nastao zbog razlike u tehniĉkoj opremljenosti
konkretnog u odnosu na proseĉnog proizvoĊaĉa (τ = tau).

Razlike u utrošcima usloviće i razlike u troškovima konkretnog

proizvoĊaĉa u odnosu na proseĉnog proizvoĊaĉa za isti obim proizvodnje:
T = U · Cu = (Uo ± Uτ) · Cu = To ± Tτ
gde je:
T = objektivno uslovljeni troškovi konkretnog proizvoĊaĉa,
To = objektivno uslovljeni troškovi proseĉnog proizvoĊaĉa, za obim
proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa,
Tτ = objektivno uslovljeni troškovi nastali zbog razlike u nivou
tehniĉke opremljenosti konkretnog u odnosu na proseĉnog
proizvoĊaĉa.

Prema tome, veliĉinu troškova uslovljava bolja ili slabija tehniĉka

opremljenost dotiĉnog proizvoĊaĉa u odnosu na dotiĉnu proizvodnu granu. Svako
zaostajanje u nivou tehniĉke opremljenosti imaće negativan uticaj na poslovni
uspeh zbog povećanja troškova, i obrnuto.

3.4.3. Organizacioni faktori i formiranje troškova

Uticaj organizacionih faktora na formiranje troškova predstavlja uticaj
organizatorske sposobnosti ili nesposobnosti konkretnog proizvoĊaĉa kao
organizatora procesa rada, kako u procesu proizvodnje, tako i u procesu razmene.
Kratkoroĉno posmatrano, proizvoĊaĉ moţe uvek preduzimati mere poslovne
politike u cilju smanjenja negativnog dejstva ovih faktora na formiranje troškova
u teţnji da ih u potpunosti eliminiše.
Organizaciono uslovljeni troškovi nastaju u procesu proizvodnje i u
procesu razmene. Nastaju zbog dejstva tri osnovna faktora, a to su:

41
 a) suvišno trošenje elemenata proizvodnje,
b) nepotpuno iskorišćenje kapaciteta i
c) odstupanje konkretnih nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava
za proizvodnju.

a) organizaciono uslovljeni troškovi nastali zbog suvišnog trošenja

proizlaze iz povećanih utrošaka elemenata proizvodnje iznad objektivno
uslovljenih odnosno tehniĉki utvrĊenih normativa materijala, sredstava za rad i
tekućeg rada. Ovo suvišno trošenje moţe samo povećati troškove.
Pretpostavimo da su sada utrošci stvarna veliĉina, a cena po jedinici
utroška na nivou trţišnih cena, formiraće se stvarna veliĉina troškova, i to:
T = U · Cu = (U + u) · Cu = T + tu,
gde je:
T = stvarni trošak,
U = stvarni utrošak,
U = objektivno uslovljeni utrošak,
u = organizaciono uslovljeni utrošak,
Cu = objektivno uslovljena cena, odnosno zarada po jedinici utroška,
T = objektivno uslovljeni trošak i
tu = organizaciono uslovljeni trošak nastao suvišnim trošenjem
elemenata proizvodnje.

Detaljniji uticaj suvišnog trošenja se moţe posmatrati po elementima

proizvodnje, i to zbog suvišnog trošenja materijala, sredstava za rad i tekućeg
rada. Organizaciono uslovljeni faktori pojedinih elemenata proizvodnje nastali
suvišnim trošenjem biće:
tmu = m · Cm
tiu = i · Ci
tru = r · Cr,
odnosno:
T = M · Cm + I · Ci + R · Cr =
= (M + m) · Cm + (I + i) · Ci + (R + r) · Cr =
= Tm + tmu + Ti + tiu + Tr + Tru,

42
gde je:
tmu = organizaciono uslovljeni trošak materijala nastao suvišnim

trošenjem,

tiu = organizaciono uslovljeni trošak sredstava za rad nastao

suvišnim trošenjem,

tru = organizaciono uslovljeni trošak tekućeg rada nastao suvišnim

trošenjem.

b) Promena troškova u masi u odnosu na promenu obima proizvodnje

moţe biti razliĉita. Jedni troškovi se menjaju sa promenom obima proizvodnje,
dok drugi troškovi ostaju isti (fiksni) bez obzira na promenu obima proizvodnje.
Polazeći od punog kapaciteta kao objektivno uslovljenog (mogućeg) obima
proizvodnje (Q) svako smanjenje iskorišćenja kapaciteta usloviće porast troškova
po jedinici proizvoda. Prema tome, troškovi po jedinici proizvoda su najniţi pri
potpunom iskorišćenju, a najveći su pri minimalnom iskorišćenju kapaciteta.
Zbog ovog nepotpunog iskorišćenja kapaciteta nastaće izvesni organizaciono
uslovljeni troškovi koji nastaju kod fiksnih i relativno fiksnih troškova, odnosno:
tq = tυ + tρ

gde je:
tq = organizaciono uslovljeni trošak nastao zbog nepotpunog

iskorišćenja kapaciteta,

tυ = organizaciono uslovljeni fiksni trošak nastao nepotpunim

iskorišćenjem kapaciteta i

tρ = organizaciono uslovljeni relativno fiksni trošak nastao

nepotpunim iskorišćenjem kapaciteta.

Ukoliko je ostvareni obim proizvodnje manji od mogućeg smanjiće se

proporcionalni troškovi. Relativno fiksni i fiksni troškovi ostaju iste veliĉine kao
što iznose i pri potpunom korišćenju kapaciteta, ali se razlaţu na objektivno
uslovljenu i organizaciono uslovljenu veliĉinu. Srazmerno smanjenju ostvarenog

43
obima smanjuje se komponenta ovih objektivno uslovljenih a povećava
komponenta organizaciono uslovljenih troškova.22
c) Organizatorska sposobnost proizvoĊaĉa, kao organizatora procesa
reprodukcije ispoljava se ne samo u procesu proizvodnje nego i u procesu
razmene, i to prilikom prodaje proizvoda i nabavke sredstava za proizvodnju.
Svaka nabavka zahteva komercijalnu sposobnost proizvoĊaĉa da nabavi sredstva
za proizvodnju po odgovarajućim uslovima nabavke. Jedan od tih uslova je i
visina konkretnih nabavnih cena u odnosu na trţišne cene. Svaka skuplja nabavka
usloviće porast troškova, i obrnuto.
Polazeći od objektivnih utrošaka sredstava za proizvodnju, povećanje ili
smanjenje konkretnih nabavnih u odnosu na proseĉne trţišne cene sredstava za
proizvodnju usloviće porast ili smanjenje troškova, odnosno:
± tc = ± tmc ± tic = M · (Cm - Cm) + I · (Ci - Ci),
gde je:
tc = organizaciono uslovljeni trošak nastao odstupanjem konkretnih

nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za proizvodnju,

tmc = organizaciono uslovljeni troškovi materijala nastali

odstupanjem konkretnih nabavnih od proseĉnih trţišnih cena,

tic = organizaciono uslovljeni troškovi sredstava za rad nastali

odstupanjem konkretnih nabavnih od proseĉnih trţišnih cena,

Cm = konkretna nabavna cena materijala,

Ci = konkretna nabavna cena sredstava za rad,

Cm = trţišna cena materijala,

Ci = trţišna cena sredstava za rad.

U prethodnom delu knjige detaljnije su pojedinaĉno razmotreni utrošci i

cene, odnosno zarada. Veliĉina troškova je u direktnoj zavisnosti utrošaka, cena
odnosno zarade, i faktora koji na njih utiĉu. Dejstvo društvenih, tehniĉkih i
organizacionih faktora koji utiĉu na troškove razmotreni su pojedinaĉno. Nadalje
bismo prikazali dejstvo svih faktora na veliĉinu stvarnih troškova. Tako ćemo

22
Metodologija utvrđivanja ovih troškova detaljnije de biti kasnije razmotrena kod izučavanja dinamike
troškova.
44
imati strukturu stvarnih troškova rašĉlanjenih po elementima, po faktorima, zatim
po elementima i po faktorima ili po faktorima i po elementima:
T = U · Cu
T = M · Cm + I · Ci + R · Cr
T = (M+m) · (Cm ± cm) + (I + i) · (Ci ± ci) + (R + r) · Cr
Tm = M · Cm ± M · cm + m · Cm ± m · cm = Tm ± tmc + tmu ± tmuc
Ti = I · Ci ± I · ci + i · Ci ± i · ci = Ti ± tic + tiu ± tiuc
Tr = R · Cr + r · Cr = Tr + tru,
gde je:
tmuc = organizaciono uslovljeni troškovi materijala nastali zbog

suvišnog trošenja i zbog odstupanja konkretnih nabavnih od

proseĉnih trţišnih cena,

tiuc = organizaciono uslovljeni troškovi sredstava za rad nastali zbog

suvišnog trošenja i zbog odstupanja konkretnih nabavnih od

proseĉnih trţišnih cena.

Struktura stvarnih troškova imala bi sledeći izgled:

T = Tmv ± Tmδ ± Tmτ + tmu ± tmc ± tmuc ± tmq + Tiv ± Tiδ ± Tiτ + tiu ± tic ±
tiuc ± tiq + Trv ± Trδ ± Trτ + tru + trq,
odnosno,
T = Tmv + Tiv + Trv ± Tmδ ± Tiδ ± Trδ ± Tmτ ± Tiτ ± Trτ + tmu + tiu + tru ± tmc
± tic ± tmuc ± tiuc ± tmq ± tiq ± trq.
Znaĉenje ovih simbola je dato u prethodnim razmatranjima.

3.5. Prirodne vrste troškova

Troškove po prirodnim vrstama ili po elementima procesa proizvodnje
saĉinjavaju:
45
  troškovi materijala,
 troškovi sredstava za rad i
 troškovi rada.

3.5.1. Troškovi materijala

Pod troškovima materijala podrazumevaju se cenovni izrazi utrošaka
materijala i troškovi tuĊih usluga. Analogno strukturi utrošaka materijala,
troškove materijala saĉinjavaju:

 troškovi materijala za izradu,

 troškovi pomoćnog materijala,
 troškovi energije,
 troškovi reţijskog materijala i
 troškovi tuĊih usluga.

Troškovi materijala za izradu obuhvataju trošenje materijala koji ĉine

supstancu novog proizvoda. Nastaju u tehnološkoj fazi procesa proizvodnje. U
odnosu na promenu obima proizvodnje ovi troškovi se kreću u direktnoj srazmeri.
Uĉešće ovih troškova je u zavisnosti od osvojenosti tehnološkog procesa
proizvodnje. Manji stepen osvojenosti procesa proizvodnje, odnosno veće uĉešće
poluproizvoda usloviće povećanje uĉešća ovih troškova. I obrnuto, što je veća
osvojenost tehnološkog procesa smanjuje se njihovo uĉešće, jer izrada proizvoda
otpoĉinje od utroška sirovina.
Troškovi pomoćnog materijala obuhvataju trošenje materijala u izradi
proizvoda koji potpomaţu odvijanje procesa proizvodnje, mada svojom
supstancom mogu i ne moraju ĉiniti supstancu novog proizvoda (boje, lakovi,
lepak i sl.).
Troškovi tuĊih usluga predstavljaju posebnu kategoriju troškova koji
dobijaju sve veći znaĉaj razvojem nauĉno-tehniĉke revolucije i njene tehnološke
primenljivosti, kao i razvojem podele rada i kooperacije. Specifiĉnost ovih
troškova se ogleda u tome što oni nisu ĉisto materijalne prirode jer sadrţe u sebi i
materijal i sredstva za rad i ljudski rad.
Ako je reĉ o tehnološkim uslugama (kao što je izvesna dorada pojedinih
delova), njihovi troškovi sadrţe u svojoj strukturi ne samo troškove materijala
nego i troškove sredstava za rad i ljudskog rada. Kako proizvoĊaĉ kupuje ove
usluge kao što kupuje i materijal, a vezani su za obradu predmeta rada korisnika
usluga, onda je najadekvatnije ove troškove svrstati u troškove materijala.

46
 Posebna vrsta troškova usluga su troškovi zakupnina za korišćenje
prostorija. Ovi troškovi proizlaze iz upotrebe sredstava za rad i imaju po suštini
sliĉnost sa amortizacijom. "MeĊutim, u pogledu karaktera ovih troškova postoji
dosta nejasan stav kako u ekonomskoj praksi tako i u teoriji. Praksa troškove
zakupnine poslovnih prostorija najĉešće stavlja u troškove materijala, odnosno
tretira ih kao materijalne usluge. Periodika plaćanja ovih izdataka (obiĉno
meseĉno plaćanje) i ĉinjenica da ti izdaci nemaju mnogo sliĉnosti sa
amortizacijom, razlog su zašto se te isplate zakupnine ne tretiraju kao troškovi
sredstava za rad, već kao troškovi materijala. A u stvari, po svojoj ekonomskoj
suštini oni su troškovi sredstava za rad. Da preduzeće podigne sopstvene poslovne
prostorije, ono ne bi plaćalo tu zakupninu, ali bi, umesto nje, plaćalo amortizaciju
na zgrade u amortizacioni fond".23
Korišćenje intelektualnih usluga drugih organizacija, za kupca tih usluga
ovi troškovi svrstavaju se u troškove materijala. Ukoliko bi te iste usluge, odnosno
poslove obavljali ĉlanovi radnog kolektiva ovi troškovi bi bili troškovi rada.
Prema tome, troškovi tuĊih usluga se svrstavaju u troškove materijala?
mada po svojoj suštini njih saĉinjavaju ne samo troškovi materijala, već i troškovi
sredstava za rad i troškovi rada.
Troškovi energije predstavljaju troškove pogonske i tehnološke energije,
odnosno energije koja se troši za pogon sredstava za rad i obezbeĊenje uslova
tehnološkog procesa. Visina ovih troškova je u direktnoj zavisnosti od nivoa
tehniĉke opremljenosti proizvoĊaĉa, bilo da se posmatra kod razliĉitih
proizvoĊaĉa u odreĊenoj privrednoj grani ili kod istog proizvoĊaĉa u razliĉitim
vremenskim intervalima.

3.5.2. Troškovi sredstava za rad

Troškovi sredstava za rad predstavljaju trošenje koje nastaje upotrebom
sredstava za rad i to:24

 troškovi amortizacije,
 troškovi ekonomskog zastarevanja i
 troškovi produţavanja veka i reţijski troškovi sredstava za rad.
Troškovi amortizacije predstavljaju troškove koji nastaju fiziĉkim
trošenjem sredstava za rad bilo da au sredstva u upotrebi ili van upotrebe.

23
Dr Stevan Kukoleča: Ibidem, str. 154.
24
Dr Tomislav Bandin i mr Dušan Terzid: „Ekonomika organizacija udruženog rada“, Savremena
administracija, Beograd, 1978., str. 68.
47
Amortizacija je detaljno razmatrana u prethodnom tekstu kod utroška sredstava za
rad.
Troškovi ekonomskog zastarevanja predstavljaju troškove koji nastaju
zbog prevremene zamene još funkcionalnih sredstava za rad novim sredstvima.
Ovi troškovi praktiĉno predstavljaju neamortizovanu vrednost sredstava koja se
iskljuĉuju iz upotrebe.
Ekonomsko zastarevanje sredstava za rad proizlazi iz:

 pojave novih - savršenijih i produktivnijih sredstava za rad,

 promene tehnološkog postupka i
 nemogućnosti realizacije proizvoda.
Pojava ovih troškova je povremena pa se zato mora unapred predvideti
mogućnost ekonomskog zastarevanja odreĊenih sredstava, odnosno potrebno je da
se amortizacija obraĉunava ne prema fiziĉkom veku nego po ekonomskom veku
trajanja tog sredstva. Nepredvidivost pojave zastarevanja stvara probleme
obraĉuna ovih troškova zastarevanja, jer ovi troškovi nemaju svog nosioca. Svi
proizvodi koji su ovim sredstvom proizvedeni već su realizovani i ne mogu se
naknadno opteretiti ovim troškovima. Problem obraĉuna ovih troškova se moţe
otkloniti ili ubrzanom amortizacijom postojećih sredstava ili opterećenjem nove
proizvodnje i ovim troškovima. Ni jedno ni drugo rešenje nije jednostavno
sprovodljivo.
Troškovi produţavanja veka trajanja i reţijski troškovi sredstava za
rad obuhvataju troškove povremenog i stalnog odrţavanja u cilju produţetka
njihovog funkcionisanja. Svako sredstvo za rad je po pravilu saĉinjeno od
mnoštva delova koji imaju razliĉiti vek trajanja. Neki delovi dotrajavaju pre isteka
veka trajanja ĉitavog sredstva pa je potrebno te dotrajale delove zameniti novima.
Ova zamena delova obuhvata troškove samih rezervnih delova, zatim troškove
rada i materijala koji nastaju oko demontiranja starih i ugraĊivanja novih delova.
Prema tome, ovi troškovi produţavanja veka trajanja po svojoj strukturi
obuhvataju ne samo vrednosti sredstava (delova), nego i troškove rada i
materijala. Da ne bi došlo do zastoja u radu usled zamene dotrajalih delova,
proizvoĊaĉ unapred planira vreme odvijanja redovnog odrţavanja sredstava za
rad, odnosno remonta, koji se obavlja obiĉno jednom godišnje. Pored ovog
godišnjeg odrţavanja, preduzimaju se i stalne mere odrţavanja sredstva, kao što je
ĉišćenje, podmazivanje, mere protiv korozije i drugo, što zavisi od intenziteta
upotrebe i starosti sredstava za rad.

48
 3.5.3. Troškovi rada
Troškovi rada teorijski predstavljaju reprodukcionu vrednost utrošaka
tekućeg rada, odnosno proizvod utrošaka i zarade po jedinici utrošaka. Praktiĉno
posmatrano, to su obraĉunati (ukalkulisani) liĉni dohoci, koji se utvrĊuju na
osnovu pravilnika o raspodeli liĉnog dohotka.
Pored troškova materijala i sredstava za rad, ukupne troškove (cenu
koštanja) saĉinjavaju i troškovi rada kao obraĉunati liĉni dohodak u bruto-iznosu,
odnosno neto liĉni dohodak uvećan za iznos propisanih doprinosa.
Visina ovih troškova uslovljena je dejstvom društvenih, tehniĉkih i
organizacionih faktora. Dejstvo ovih faktora prouĉavaćemo u poglavlju o
rasporeĊivanju dohotka, a posebno o politici raspodele liĉnih dohodaka.
Kod utrošaka i cena, odnosno zarade po jedinici utroška razlikovali smo
stvarne, objektivne i organizacione veliĉine, tako se i kod troškova razlikuju
veliĉine stvarnih, objektivnih i organizacionih troškova materijala, sredstava za
rad i rada, i to:
Tm = Tm ± tm
Ti = Ti ± ti
i
Tr = Tr ± tr

3.6. Promena strukture prirodnih vrsta troškova

Razvoj sredstava za proizvodnju i njihova primena odvija se stalnim
procesom promena strukture troškova elemenata proizvodnje. Primena novih
mašina u proizvodnji ili u poĉetnoj i završnoj robnoj fazi smanjuje trošenje
ljudskog rada. Taj proces smanjenja koliĉine ljudskog rada u suštini predstavlja
supstituciju ţivog rada minulim radom. Promena trošenja minulog i ţivog rada
dovodi do promene strukture troškova. Po pravilu rastu (apsolutno i relativno)
troškovi sredstava za rad a smanjuje se uĉešće troškova rada.
Dolazi i do promene strukture pojedinih elemenata proizvodnje. Tako se
kod troškova rada povećavaju troškovi na reţijskim radnim mestima, a smanjuju
na radnim mestima izrade.

49
 Povećanjem tehniĉke opremljenosti i organizacionih oblika proizvodnje dr
Stevan Kukoleĉa navodi sledeće istorijske tendencije u promenama karakteristika
troškova:25
1. Troškovi materijala za izradu zadrţavaju svoj karakter proporcionalnosti
kod svih vidova proizvodnje - kod pojedinaĉne, serijske, lanĉane, masovne i
automatske proizvodnje.
2. Troškovi rada izrade zadrţavaju karakter proporcionalnih troškova samo
u pojedinaĉnoj i serijskoj proizvodnji. U masovnoj, lanĉanoj i automatskoj
proizvodnji fiksiran je odnos izmeĊu potrebne radne snage izrade i kapaciteta,
tako da su troškovi po jedinici proizvoda konstantni, kao i kod svih drugih
proporcionalnih troškova. Ali, ako se kapacitet delimiĉno koristi, onda se ovi
troškovi po jedinici Cesto povećavaju kao kad su u pitanju fiksni troškovi.
3. Troškovi potrošnog (reţijskog) materijala u pojedinaĉnoj proizvodnji
bliţi su proporcionalnim, dok su kod svih ostalih vidova proizvodnje relativno
fiksni (troškovi materijala na organizacionim radnim mestima svih faza), ili fiksni
(troškovi materijala na radnim mestima pripreme proizvoda) ili proporcionalni
(troškovi materijala u završnoj fazi proizvoda).
4. Troškovi rada na organizacionim radnim mestima tehnološke i
netehnoloških faza kod pojedinaĉne proizvodnje bliţe se proporcionalnim, kod
serijske proizvodnje postaju relativno fiksni, a kod automatske proizvodnje je
fiksiran odnos izmeĊu ovih troškova rada i kapaciteta proizvodnje. Pri punom
korišćenju kapaciteta - što kod ovih vidova proizvodnje treba da je normalna
pojava - troškovi rada ove vrste po jedinici su konstantni, kao da su u pitanju
proporcionalni troškovi. Ali, ako se proizvodi s delimiĉnim korišćenjem
kapaciteta - što je reĊi sluĉaj - ovi troškovi rastu po jedinici proizvoda kao da su
fiksni.
5. Troškovi rada na radnim mestima pripreme proizvoda bliţe se
proporcionalnim troškovima pri pojedinaĉnoj proizvodnji. Pri serijskoj, masovnoj,
lanĉanoj i automatskoj proizvodnji ovi troškovi postaju fiksni.
6. Troškovi sredstava za rad su fiksni kod svih vidova organizacije za
najveći deo sredstava. Izuzetno za ona sredstva kod kojih fiziĉko trošenje
dominira nad ekonomskim zastarevanjem ovi troškovi su proporcionalni. S
obzirom na to da zastarevanje igra sve veću ulogu u odnosu na fiziĉko trošenje
mašina i ureĊaja, odnos izmeĊu fiksnih i proporcionalnih troškova sredstava za
rad sve više se pomera u korist fiksnih.
Do promene strukture troškova dolazi ne samo zbog razvoja tehniĉkih
faktora i metoda organizacije rada, nego i zbog promena cena odnosno zarade po
jedinici rada. Promena cena dovodi do supstitucije troškova pojedinih elemenata
ili pojedinih kategorija troškova jednog elementa.

25
Dr Stevan Kukoleča: Op. cit., str. 286.
50
 Princip supstitucije troškova sprovodi se samo uz postizanje minimuma
ukupnih troškova sva tri elementa proizvodnje, bilo da supstitucija proizlazi zbog
promene utroška i/ili cena elemenata proizvodnje. Prema tome, krajnji cilj
supstitucije elemenata proizvodnje je ostvarenje što jeftinijeg proizvoda.

3.7. Dinamika troškova

3.7.1. MeĊuzavisnost troškova i korišćenja kapaciteta

Promena korišćenja kapaciteta proizvodnje ima razliĉiti uticaj na promenu
troškova. Jedni troškovi se menjaju pa ih nazivamo promenljivim ili varijabilnim,
a drugi troškovi se ne menjaju pa ih nazivamo konstantnim ili fiksnim troškovima.
Varijabilni troškovi se, kao što smo rekli, menjaju promenom obima
proizvodnje. Promena ili reagovanje ovih troškova je razliĉito kod pojedinih
kategorija. Jedni troškovi se menjaju pri svakoj promeni obima proizvodnje koji
se nazivaju proporcionalnim. Druga kategorija varijabilnih troškova se menja
samo ha odreĊenim dijapazonima ili zonama obima proizvodnje, i to prelaskom
niţe u višu ili više u niţu zonu obima. Unutar jedne zone obima ovi varijabilni
troškovi ostaju fiksni pa se nazivaju relativno fiksni troškovi.
Prema tome, troškove po dinamici delimo na:
1. proporcionalne troškove,
2. relativno fiksne troškove i
3. fiksne troškove.
UporeĊivanjem stepena promene troškova sa stepenom promene obima
proizvodnje dolazi se do stepena ili koeficijenta reagibilnosti troškova:26
∆T
kt
Kr = = T πr 2
kq ∆Q
Q
gde je:
kr = koeficijent reagibilnosti (elastiĉnosti) troškova,

kt = koeficijent promene troškova,

kq = koeficijent promene obima proizvodnje,

26
Dr Dimitrije Perovid: Op. cit, str. 86.
51
ΔT = razlika troškova,

T = troškovi poĉetnog obima,

ΔQ = razlika obima proizvodnje,

Q = poĉetni obim proizvodnje.

Fiksni troškovi se ne menjaju pa je koeficijent reagibilnosti fiksnih

troškova (krυ) ravan nuli:
kt𝜑 0
krυ = = =0
kq kq
Proporcionalni troškovi rastu ili opadaju u istoj srazmeri sa obimom
proizvodnje, pa je koeficijent reagibilnosti ovih troškova (krπ) ravan jedinici,
odnosno
ktπ = kq,
krπ = ktπ / kq = 1
Relativno fiksni troškovi mogu imati isti, veći ili manji koeficijent
promene (ktρ) u odnosu naj koeficijent promene, obima proizvodnje (kq).
Koeficijent reagibilnosti relativno fiksnih troškova (krρ) moţe biti ravan, veći ili
manji od jedinice, to jest

˃
ktρ = kq
˂
˃
krρ = ktρ/kq
=
˂

3.7.2. Proporcionalni troškovi

Proporcionalni troškovi su oni troškovi ĉija se veliĉina menja u istom

pravcu i u toj srazmeri sa promenom obima proizvodnje. To su, pored ostalih,
troškovi materijala, pomoćnog materijala, troškovi rada izrade, troškovi materijala
za pakovanje.

52
 Proporcionalni troškovi po jedinici proizvoda su konstantni bez obzira na
promenu obima proizvodnje. Vremenski posmatrano, ovi troškovi nisu apsolutno
konstantni po jedinici proizvoda. Menjaju se promenom tehnike, tehnologije i
organizacije procesa proizvodnje.
Dinamika proporcionalnih troškova u masi i po jedinici proizvoda
prikazana je u narednoj tabeli 4. i slikama 8. i 9.

Tabela 4.
Proporcionalni troškovi Koeficijent
Obim U masi Po jedinici Promene Promene Reagibilnosti
proizvodnje (Tπ) (Tπq) obima troškova troškova
u t(Q) (kq) (ktπ) (krtπ)
2.000 2.000.000 1.000 1 1 1
4.000 4.000.000 1.000 2 2 1
6.000 6.000.000 1.000 3 3 1
8.000 8.000.000 1.000 4 4 1
10.000 10.000.000 1.000 5 5 1

Tπ Tπ
10.000.000

8.000.000

6.000.000

4.000.000
2.000 4.000 6.000 8.000 10.000

Slika 8.
2.000.000 53
 Tπq
2.000

Tπq

1.000

2.000 4.000 6.000 8.000 10.000

Slika 9.

gde je:
Q = obim proizvodnje,

Tπ = proporcionalni troškovi (ukupni – u masi),

Tπq = proporcionalni troškovi po jedinici proizvoda.

U tabeli je izraĉunat koeficijent reagibilnosti proporcionalnih troškova

koliĉnikom izmeĊu koeficijenta promene troškova i koeficijenta promene obima
proizvodnje. Vrednost koeficijenta reagibilnosti proporcionalnih troškova (Krtπ)
iznosi 1.

3.7.3. Relafivno fiksni troškovi

Relativno fiksni troškovi su oni troškovi koji su i stalni - fiksni i
promenljivi u odnosu na promenu obima proizvodnje. Fiksni su u pojedinim
zonama obima (pogonima), a menjaju se prelaskom obima proizvodnje iz jedne u
drugu zonu (pogon). To bi bili:

 troškovi rada i materijala za odrţavanje pogona, radionica, odeljenja,

 troškovi rada rukovodioca pogona, radionica, odeljenja,
 troškovi rada i materijala tehniĉke kontrole i dr.
Promenom obima proizvodnje od zone do zone, promena relativno fiksnih
troškova moţe, biti ravnomerna, progresivana i degresivana. Isto tako se mogu
pretpostaviti i naizmeniĉne promene, kao što su progresija a zatim degresija i
54
sliĉno. Nadalje ćemo izuĉiti pojedinaĉno svaku od ovih karakteristika relativno
fiksnih troškova, i to:

 ravnomernost relativno fiksnih troškova,

 progresija relativno fiksnih troškova,
 degresija relativno fiksnih troškova.

3.7.3.1. Ravnomernost relativno fiksnih troškova

Pod ravnomernošću relativno fiksnih troškova podrazumeva se
ravnomerno kretanje ovih troškova u odnosu na promenu zona obima
proizvodnje. Povećanjem obima proizvodnje za 20% i troškovi se povećavaju za
20%, i obrnuto. Relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda unutar zone
menjaju se obrnuto proporcionalno promeni obima zone (pogona). Povećanjem
obima troškovi po jedinici opadaju, i obratno.
U narednoj tabeli 5. i slikama 10. i 11. prikazana je dinamika ravnomernih
relativno fiksnih troškova u masi i po jedinici proizvoda, polazeći uvek od
podataka koji su dati samo za gornju granicu zona obima.

Tabela 5.
Relativno fiksni troškovi Koeficijent
Obim zona Ukupni Po jedinici Promene Promene Reagibilnosti
(Q) (Tρ) (Tρq) obima troškova troškova
(Kq) (ktρ) (Krtπ)
2.000 2.000.000 1.000 1 1 1
4.000 4.000.000 1.000 2 2 1
6.000 6.000.000 1.000 3 3 1
8.000 8.000.000 1.000 4 4 1
10.000 10.000.000 1.000 5 5 1

55
 Tρ

10.000.000

8.000.000

6.000.000

Q1 2.000 Q2 4.000 Q3 6.000 Q4 8.000 Q5 10.000

Tρ5 Tρ
Q
4.000.000

Tρ4

2.000.000

Tρ3

Tρ2

Slika 10.

56
 Tρq

2.000

Tρq

1.000 Q1 2.000 Q2 4.000 Q3 6.000 Q4 8.000 Q5 10.000

Q
Slika 11.

Kao što se iz tabele 6. i slike 12. moţe videti, ravnomerni relativno fiksni
troškovi rastu stepenasto iz jedne u drugu zonu. U okviru jedne zone po jedinici
proizvoda su obrnuto srazmerni promeni obima zone. Najniţi su pri potpunom
iskorišćenju kapaciteta zone, a najviši pri minimalnom iskorišćenju. Uzećemo za
primer relativno fiksne troškove jedne zone obima i njihovo ponašanje po jedinici
proizvoda u zavisnosti od stepena korišćenja kapaciteta.

Tabela 6.

Obim proizvodnje Relativno fiksni Relativno fiksni

(Q) troškovi (Tρ) troškovi po jedinici
(Tρq)
100 2.000.000 20.000
200 2.000.000 10.000
300 2.000.000 6.667
- - -
- - -
- - -
1.800 2.000.000 1.111
1.900 2.000.000 1.053
2.000 2.000.000 1.000

57
 Slika 12.

3.7.3.2. Progresija relativno fiksnih troškova

Progresija relativno fiksnih troškova predstavlja brţi porast odnosno
smanjenje troškova u odnosu na porast obima proizvodnje. Pretpostavimo da se
obim zone proizvodnje povećava za 20% tada se troškovi povećavaju za više od
20%. I obrnuto, obim se smanjuje za 20%, troškovi se smanjuju za više od 20.
Progresija troškova pri porastu obima proizvodnje usloviće porast troškova po
jedinici proizvoda što nije pozitivno za kvalitet ekonomije. Obrnuto, progresija će
pri smanjenju proizvodnje usloviti smanjenje troškova po jedinici proizvoda, što
poboljšava kvalitet ekonomije. (Tabela7.).(Slika 13)

Tabela 7.
Relativno fiksni troškovi

Koeficijent Koeficijent Koeficijent

Obim zona Ukupni Po
(Q) jedinici promene promene reagibilnosti
(Tp)
(Tρq) obima
(Kq) relativno
(Ktp) relativno
(Krtp)
(1) (2) (3) (4) fiksnih
(5) fiksnih
(6)
2.000 2.000.000 1.000 1 1 troškova 1,00
troškova
4.000 5.000.000 1.250 2 2,5 1,25
6.000 9.000.000 1.500 3 4,5 1,50
8.000 14.000.000 1.750 4 7 1,75
10.000 20.000.000 2.000 5 10 2,00

58
 Tρq

Tρq5 Tρ
20.000.000

Tρ4

15.000.000
Tρ3

Tρ2
8.000.000
Tρ1 Q

Q1 2.000 Q2 4.000 Q3 6.000 Q4 8.000 Q5

10.000
5.000.000
Slika 13.

Koeficijent reagibilnosti je veći od 1 te funkcija troškova prelaskom iz

niţe u višu zonu obima ima sve brţi porast.
Isprekidanim linijama je prikazana dinamika relativno fiksnih troškova pri
razliĉitom stepenu iskorišćenja kapaciteta obima u pojedinim zonama. Rastuća
puna linija pokazuje tendenciju porasta ovih troškova po jedinici proizvoda, uz
potpuno iskorišćenje kapaciteta svake zone (pogona). (Slika 14).

59
 Slika 14.

3.7.3.3. Degresija relativno fiksnih troškova

Degresija relativno fiksnih troškova predstavlja sporiji porast (opadanje)
ovih troškova u odnosu na porast (opadanje) obima proizvodnje. Pretpostavimo da
se obim proizvodnje povećava za 20%, relativno fiksni troškovi rastu ali sporije
od obima, odnosno u procentu manjem od 20%. Obrnuto, ako se obim
proizvodnje smanjuje za 20%, tada će se i troškovi smanjiti za manje od 20%.
Svako povećanje obima proizvodnje je pozitivna pojava za kvalitet ekonomije, jer
se smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, i obrnuto. (Tabela 8. i Slika 15).

Tabela 8.
Relativno fiksni troškovi
Obim zona Ukupni Pojedinici Koeficijent Koeficijent Koeficijent

(Q) (Tρ) (Tρq) promene promene reagibilnosti

obima troškova troškova

(Kq) (Ktρ) (Krtρ)

(1) (2) (3) (4) (5) (6)
2.000 2.000.000 1.000 1 1 1,0
4.000 3.600.000 900 2 1,8 0,9
6.000 4.800.000 800 3 2,4 0,8
8.000 5.600.000 700 4 2,8 0,7
10.000 6.000.000 600 5 3 0,6

60
 Slika 15

Koeficijent reagibilnosti degresivnih relativno fiksnih troškova je po

pravilu manji od jedan. Zbog toga funkcija ukupnih troškova raste usporeno.
I u ovom primeru se pretpostavlja potpuno iskorišćenje kapaciteta svake
zone obima, pa su zato relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda u svakoj
zoni minimalni. Prelaskom iz niţe u višu zonu obima ovi progresivni troškovi po
jedinici opadaju. Isprekidane linije oznaĉavaju dinamiku ovih troškova po jedinici
pri nepotpunom iskorišćenju kapaciteta u svakoj zoni obima (pogona) (Slika 16)

Slika 16.

Matematiĉki posmatrano, funkcija ravnomernih relativno fiksnih troškova

po jedinici proizvoda u našem primeru je uvek linearna. Progresivni i degresivni
61
troškovi po jedinici mogu imati razliĉite oblike funkcija, i to mogu imati oblik
linearne funkcije, konkavne i konveksne parabole, hiperbole ili neki drugi oblik.
Moţe se pretpostaviti i dvojako kretanje ovih troškova: u poĉetku degresivno a
dalje progresivno, ili obrnuto.

3.7.3.4. Uticaj nepotpunog iskorišćenja kapaciteta

Kako je već konstatovano, pri nepotpunom iskorišćenju kapaciteta zona
obima dolazi do porasta relativno fiksnih troškova po jedinici proizvoda. Troškovi
po jedinici su najmanji pri potpunom, a najveći su pri minimalnom korišćenju
kapaciteta.
Pri nepotpunom korišćenju kapaciteta ukupni relativno fiksni troškovi u
zoni ostaju nepromenjeni - fiksni, ali dolazi do njihovog razlaganja na objektivno
uslovljenu i organizaciono uslovljenu veliĉinu troškova.
Kao što se u slici 17. vidi, ukupni relativno fiksni troškovi su u celoj zoni
iste visine. Dijagonala ovog pravougaonika pokazuje razlaganje ovih troškova na
objektivnu i organizacionu veliĉinu, koja spaja levi donji i desni gornji ugao
pravougaonika.

Slika 17.

Visina troškova ispod dijagonale oznaĉava objektivno uslovljene (Tρ) a

iznad dijagonale organizaciono uslovljene troškove (tρ). Kako se povećava stepen
iskorišćenja kapaciteta, povećava se komponenta objektivnih troškova. Pri
62
potpunom korišćenju kapaciteta ukupni ili stvarni relativno fiksni troškovi postaju
objektivno uslovljeni, a pri nultom iskorišćenju kapaciteta svi ukupni ili relativno
fiksni troškovi postaju organizaciono uslovljeni.
Pošto su organizaciono uslovljeni troškovi (tρ) u direktnoj srazmeri sa
kretanjem nepotpunog iskorišćenja, izraĉunavaju se proizvodom iznosa ukupnih
ili stvarnih relativno fiksnih troškova (7p) i koeficijenta neiskorišćenosti
kapaciteta (kq)
tρ = Tρ · kq
Koeficijent neiskorišćenosti kapaciteta zone predstavlja relativni broj ĉija
se vrednost kreće od 0 do 1. Izraţava se veliĉinama 0,0; 0,2...0,9 i 1, ili u
procentima: 0%...90%, 100%.

3.7.4. Fiksni troškovi

Fiksni troškovi su oni troškovi koji se ne menjaju u masi bez obzira na
promenu obima proizvodnje. To su recimo: troškovi amortizacije, troškovi
upravno-prometne reţije i dr. Mora se naglasiti da ovi troškovi nisu apsolutno
fiksni. Oni su stalni u jednom vremenskom periodu pa se zato zovu i vremenski
troškovi. U duţem vremenskom intervalu menjaju se i ovi troškovi, kao što se
recimo i amortizacija menja promenom tehniĉke opremljenosti.
U narednoj tabeli 9. i slici 18. prikazana je dinamika fiksnih troškova.

Tabela 9.
Fiksni troškovi
Obim Koeficijent Koeficijent Koeficijent

(Q) Ukupni Po jedinici promene promene reagibilnosti

(Tυ) (Tυq) obima fiksnih fiksnih troš.

(Kq) troš. (Ktρ) (Krtρ)

2.000 3.000.000 1.500 1 0 0
4.000 3.000.000 750 2 0 0
6.000 3.000.000 500 3 0 0
8.000 3.000.000 375 4 0 0
10.000 3.000.000 300 5 0 0

63
 Slika 18.

Slika 19.

Iz dijagrama se vidi da je funkcija fiksnih troškova konstantna, odnosno

koeficijent pravca (reagbilnosti) je ravan nuli. Fiksni troškovi po jedinici
proizvoda su obrnuto proporcionalni promeni obima proizvodnje. Njihova
funkcija je opadajuća kriva koja se asimptotiĉno pribliţava apscisnoj osi. (Slika
19). Usled degresije fiksnih troškova po jedinici proizvoda, za kvalitet ekonomije
je pozitivno svako povećanje obima.

64
 Slika 20.

Pri nepotpunom iskorišćenju kapaciteta ukupni fiksni troškovi se razlaţu na

objektivno uslovljene (Tυ) i organizaciono uslovljene fiksne troškove (tυ), kao što
je bio sluĉaj i kod relativno fiksnih troškova. U dijagramu se vidi da pri smanjenju
iskorišćenja kapaciteta dolazi do povećanja komponente organizacionih i
smanjenja objektivnih troškova.
Visina organizaciono uslovljenih fiksnih troškova (iznad dijagonale) je u
direktnoj srazmeri sa promenom koeficijenta neiskorišćenosti kapaciteta. Prema
tome

tυ = kq · Tυ

a vrednost ovog koeficijenta se kreće od 0 do 1, ili u procentima izraţeno od 0%

do 100%.
Razmatranje fiksnih troškova dobija sve veći znaĉaj, jer porastom tehniĉke
opremljenosti amortizacija i ostali troškovi sredstava za rad postaju sve veća
stavka u strukturi ukupnih troškova. Uticaj nepotpunog iskorišćenja kapaciteta od
posebnog je znaĉaja za one radne organizacije koje imaju visoki stepen
tehnizovanosti procesa rada, zbog pojave organizaciono uslovljenih troškova.

3.7.5. Ukupni i proseĉni troškovi

Na kraju analize dinamike troškova prikazaćemo dinamiku ukupnih
troškova kao zbira proporcionalnih, relativno fiksnih i fiksnih troškova (Tabela
10.). Funkcija ukupnih troškova je po pravilu rastuća funkcija, jer su sadrţani
65
pored fiksnih i varijabilni troškovi. Usled pojave ravnomernosti, progresije i
degresije relativno fiksnih troškova, funkcija ukupnih troškova moţe biti linearna
i nelinearna. Pretpostavino da se troškovi u poĉetnim zonama obima kreću
degresivno, a kasnije progresivno, tada će ovoj disperziji podataka ukupnih
troškova najbolje odgovarati matematiĉki oblik hiperbole, odnosno funkcija
trećeg stepena.

Tabela 10.

Obim Proporcion. Relativno Fiksni Ukupni Troškovi po

(Q) troškovi fiksni troškovi troškovi jedinici

(Tπ) troš. (Tρ) (Tυ) (T) (Tq)

2.000 2.000.000 2.000.000 3.000.000 7.000.000 3.500
4.000 4.000.000 3.000.000 3.000.000 10.000.00 2.500
6.000 6.000.000 6.000.000 3.000.000 15.000.00
0 2.500
8.000 8.000.000 13.000.000 3.000.000 24.000.00
0 3.000
10.000 10.000.000 25.000.000 3.000.000 0
38.000.00 3.800
0

Tρ

Slika 21.

Iz dijagrama ukupnih troškova se vidi da funkcija raste u poĉetku sporije

(degresivno), a pri daljem povećanju obima raste sve brţe (progresivno).
Degresija troškova uslovljava sniţenje proseĉnih troškova ili troškova po jedinici,
a progresija porast proseĉnih troškova. Tako da ova funkcija proseĉnih troškova u
poĉetku opada a kasnije raste. Ovakvoj disperziji taĉaka najviše bi odgovarala
66
kvadratna funkcija, odnosno parabola. MeĊutim, to zahteva poseban
matematiĉko-statistiĉki postupak da bi se na osnovu podataka došlo do pravilnih
funkcija troškova bilo kog oblika. Najĉešće se primenjuje takozvani "metod
najamnih kvadrata".

Slika 22.

3.7.6. Graniĉni troškovi

3.7.6.1. Pojam graniĉnih troškova

Pod graniĉnim (marginalnim, diferencijalnim, dodatnim) troškovima
podrazumevaju se troškovi koji nastaju za svaku novoproizvedenu ili dodatnu
jedinicu proizvoda. Raĉunski posmatrano, to je razlika izmeĊu troškova većeg i
troškova manjeg obima proizvodnje.
Pretpostavimo da je
Q2 > Q1
T2 > T1
tada ćemo razliku većeg i manjeg obima nazvati graniĉinim obimom proizvodnje
(ΔQ), to jest
ΔQ = Q2 – Q1

67
 Razlikom troškova većeg i manjeg obima proizvodnje dolazi se do
graniĉnih troškova (ΔT), i to
ΔT = T2 – T1

Kako ukupne troškove saĉinjava zbir proporcionalnih, relativno fiksnih i

fiksnih troškova i kod većeg i kod manjeg obima proizvodnje

T1 = Tπ1 + Tρ1 + Tυ1

T2 = Tπ2 + Tπ2 + Tυ2
tada ćemo doći do graniĉnih troškova rašĉlanjenih na troškove po dinamici, i to:
ΔT = (Tπ2 – Tπ1) + (Tρ2 – Tρ1) + (Tυ2 – Tυ1)
Pošto su fiksni troškovi stalni (bez obzira na promenu obima proizvodnje)
dolazi se do zakljuĉka da graniĉne troškove saĉinjavaju samo varijabilni troškovi
(proporcionalni i relativno fiksni troškovi):

Tυ2 = Tυ1
ΔT = (Tπ2 – Tπ1) + (Tρ2 – Tρ1) = ΔTπ + ΔTρ
Graniĉni troškovi po jedinici proizvoda dobiće se koliĉnikom ukupnih
graniĉnih troškova i graniĉnog obima proizvodnje, to jest:

∆T ∆Tπ + ∆Tρ
∆Tq = = = ∆Tπq + ∆Tρq
∆Q ∆Q

Matematiĉki posmatrano, troškovi su zavisno promenljiva ili funkcija, a

obim proizvodnje je nezavisno promenljiva ili argument, odnosno
T = f(Q)

Pošto kod graniĉnih troškova po jedinici proizvoda delimo priraštaj

funkcije sa priraštajem argumenta, uz pretpostavku da priraštaj

68
 ∆T
∆T =
∆Q
argumenta teţi ka nuli (Q = lim → 0), onda ovaj koliĉnik u matematiĉkom smisla
predstavlja prvi izvod funkcije ukupnih troškova.
Prilikom izraĉunavanja dinamike troškova konstatovano je da su
proporcionalni troškovi po jedinici stalni (konstantni) bez obzira na promenu
obima proizvodnje, a relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda mogu biti po
zonama konstantni, opadati ili rasti u zavisnosti da li su u pitanju ravnomernost,
degresija ili progresija ovih troškova (zanemarujući njihovu degresiju unutar
jedne zone). Prema tome, graniĉni troškovi po jedinici proizvoda će se menjati u
zavisnosti od degresije ili progresije relativno fiksnih troškova, što se moţe
zakljuĉiti iz naredne tabele 11.
Ukupni graniĉni troškovi u tabeli su dobijeni oduzimanjem troškova većeg
i manjeg obima, a graniĉni troškovi po jedinici proizvoda deljenjem ukupnih
graniĉnih troškova sa graniĉnim obimom (2.000).
Iz slika 23. i 24. se vidi da funkcije ukupnih graniĉnih troškova (ΔT) i
graniĉnih troškova po jedinici proizvoda (ΔTq) imaju potpuno isti oblik i kreću se
bezmalo istim intenzitetom. Funkcije u poĉetku opadaju (zbog degresije relativno
fiksnih troškova), a kasnije rastu (zbog progresije relativno fiksnih troškova).
Ovakvom rasporedu podataka najviše bi odgovarala funkcija kvadratnog oblika -
parabola

Tabela 11.
Graniĉni troš.
po jedinici
Obim (Q) Ukupni Graniĉni Graniĉni obim proizvoda
troškovi (T) troškovi (ΔT) proizvodnje (ΔTq)
(ΔQ)
0 3.000.00 - - -
2.000 0
7.000.00 4.000.000 2.000 2.000
4.000 0
10.000.000 3.000.000 2.000 1.500
6.000 15.000.000 5.000.000 2.000 2.500
8.000 24.000.000 9.000.000 2.000 4.500
10.000 38.000.000 14.000.000 2.000 7.000

69
 Slika 23.

Ovi podaci pokazuju da svaka nova - dodatna - graniĉna jedinica

proizvoda u poĉetku obima proizvodnje košta sve manje (zbog degresije), a pri
daljem povećanju obima košta sve više (zbog progresije).

Slika 24.

3.7.6.2. Graniĉni troškovi, proseĉni troškovi i prodajna cena

70
 U daljoj analizi uporedićemo graniĉne troškove po jedinici proizvoda,
proseĉne troškove i prodajnu cenu, i to tabelarno i grafiĉki.

Tabela 12.

Graniĉni troškovi Proseĉni troškovi (Tq) Prodajna cena

Obim (Q)
(ΔTq) (Cq)
0 - - -
2.000 2.000 3.500 3.000
4.000 1.500 2.500 3.000
6.000 2.500 2.500 3.000
8.000 4.000 3.000 3.000
10.000 7.000 3.800 3.000

U tabeli 12. su prikazani podaci iz ranijeg primera. Prodajna cena je

konstantna za svaki obim proizvodnje (3.000 din.). Cq

Slika 25.

71
 Iz slike 25. se vidi da su graniĉni troškovi (ΔTq) kod poĉetnog obima niţi
od proseĉnih troškova (Tq), jer graniĉni troškovi ne sadrţe fiksne troškove. ,Kod
proseĉnih troškova deluje degresija fiksnih troškova i degresija i progresija
relativno fiksnih troškova. Na dinamiku graniĉnih troškova deluju samo degresija
i progresija relativno fiksnih troškova, pa zato graniĉni troškovi poĉinju rasti na
manjem obimu proizvodnje u odnosu na proseĉne troškove. Brţim rastom
graniĉni troškovi se izjednaĉuju (presecaju) sa proseĉnim a dalje rastu iznad
proseĉnih troškova. Graniĉni i proseĉni troškovi se izjednaĉuju (presecaju) na
obimu proizvodnje gde su proseĉni troškovi minimalni (Q = 6.0001).
Tq(min) = ΔTq
Prodajna cena je konstantna (Cq = 3.000 din/t). U poĉetku je prodajna
cena niţa od proseĉnih troškova, zatim su proseĉni troškovi niţi od prodajne cene,
a posle proizvodnje od 8.0001. proseĉni troškovi rastu iznad prodajne cene. U
zonama obima gde su proseĉni troškovi veći pd prodajne cene po jedinici
proizvoda ostvaruje se gubitak (Gq) (do 3.000 t i od 8.000 t), a u intervalu obima
gde su proseĉni troškovi niţi od prodajne cene po jedinici proizvoda se ostvaruje
finansijski rezultat (Frq) od (3.000 t do 8.000 t). Finansijski rezultat po jedinici
proizvoda je najveći pri obimu proizvodnje gde su proseĉni troškovi minimalni.
Prema tome moţe se izvesti zakljuĉak da svako povećanje obima proizvodnje (pri
ovakvoj dinamici troškova) ne znaĉi i povećanje finansijskog rezultata po jedinici
proizvoda. Zato se u ovom sluĉaju moţe govoriti o maksimalnom obimu
proizvodnje u cilju ostvarenja maksimalnog finansijskog rezultata po jedinici
proizvoda. Matematiĉki se moţe izvesti sledeći zakljuĉak: optimalni obim
proizvodnje, koji obezbeĊuje finansijski rezultat najveći po jedinici proizvoda,
utvrĊuje se presekom - izjednaĉenjem funkcija proseĉnih i graniĉnih troškova,
odnosno:
ΔTq – Tq = 0 Frq(max) => Q1(opt)
Pretpostavimo da se na trţištu moţe realizovati proizvodnja i veća od
6.000 t, koju smo odredili kao optimalnu. Postavlja se pitanje da li je ekonomski
isplativo dalje povećanje proizvodnje, ako se zna da svaka nova (dodatna -
graniĉna) jedinica proizvoda ima sve veće troškove i donosi sve manji iznos
finansijskog rezultata. Koliko su graniĉni troškovi po jedinici viši od prodajne
cene, tada svaka nova jedinica (tona) proizvoda donosi gubitak, te se smanjuje
ukupan finansijski rezultat ili finansijski rezultat u masi. Prema tome, ako se teţi
maksimiranju finansijskog rezultata u masi, optimalna proizvodnja će se
matematiĉki utvrditi presekom (izjednaĉenjem) funkcija graniĉnih troškova i
prodajne cene.
Cq – ΔTq = 0 Fr(max) => Q2(opt)
72
 Iz dijagrama se vidi da taj optimalni obim u ovom sluĉaju iznosi 6.500
tona proizvoda.
Da bismo raĉunski izveli dokaz ove tvrdnje trebalo bi primeniti
matematiĉko-statistiĉke metode najmanjih kvadrata da bismo došli do parametara
kvadratne funkcije na osnovu kojih bismo izraĉunali graniĉne troškove za bilo
koji obim proizvodnje. Radi pojednostavljenja, raĉunski ćemo utvrditi graniĉne
troškove po jedinici proizvoda za svaku stotinu tona proizvoda u intervalu
proizvodnje od 6.000 do 6.5001. (Tabela 13).
Tabela 13.
Q ΔTq Cq Frq Fr
6.000 2.500 3.000 500 3.000.000
6.100 2.600 3.000 400 3.040.000
6.200 2.700 3.000 300 3.070.000
6.300 2.800 3.000 200 3.090.000
6.400 2.900 3.000 100 3.100.000
6.500 3.000 3.000 - 3.100.000

Izraĉunaćemo koliko iznosi finansijski rezultat u masi ako bismo povećali

proizvodnju za svakih 100 t polazeći od 6.000 t do 6.500 t. Finansijski rezultat u
masi dobiće se mnoţenjem obima sa razlikom cene i graniĉnih troškova za svaki
dodatni obim proizvodnje, i to:

6.000 · 500 = 3.000.000 din.

6.000 · 500 + 100 · 400 = 3.040.000 din.

6.000 · 500 + 100 · 400 + 100 · 300 = 3.070.000 din.

6.000 · 500 + 100 · 400 + 100 · 300 + 100 · 200 = 3.090.000 din.

6.000 · 500 + 100 · 400 + 100 · 300 + 100 · 200 + 100 · 100 = 3.100.000 din.

6.000 · 500 + 100 · 400 + 100 · 300 + 100 · 200 + 100 · 100 + 100 · 0 = 3.100.000 din.

Ako bi se proizvodnja i dalje povećavala preko 6.500 t svaka nova -

dodatna tona bi koštala više od 3.000 din. (koliko iznosi prodajna cena) i donosila
bi gubitak, a to bi umanjilo ukupan iznos finansijskog rezultata.
Ovim raĉunskim postupkom se vidi da se finansijski rezultat najveći u masi
(3.100.000) ostvaruje proizvodnjom od 6,5001, gde je razlika izmeĊu prodajne
cene (3.000) i graniĉnih troškova (3.000) ravna nuli.
73
 3.7.6.3. Graniĉni troškovi kao instrument poslovne politike

Primena graniĉnih troškova u voĊenju poslovne politike dobija sve veći

znaĉaj, kako u teoriji tako i u praksi.
"Povod za izgradnju teorije graniĉnih troškova bilo je pitanje uz koju
prodajnu cenu se isplati povećati proizvodnju, primiti novu narudţbu kad
proizvodni kapacitet poduzeća nije dovoljno iskorišćen a trţišne cijene ne ĉine se
najpovoljnije. Bilo je rašireno mišljenje da se pri smanjenju stupnja zaposlenosti
cene koštanja moraju ustanovljavati zaraĉunavanjem većeg dohotka opštih
troškova da bi se tako pokrili svi troškovi. Teorija graniĉnih troškova nastoji
dokazati da takva kalkulacija moţe biti i pogrešna. Ako prodajna cena ne pokriva
ukupne troškove, kaţe ona, bolje je preuzeti posao koji pokriva varijabilne
troškove i nešto pridonosi pokriću fiksnih nego izgubiti tu narudţbu".27
U prethodnom dijagramu utvrĊeno je da su obimom od 6.000 t pokriveni
svi troškovi i da je ostvaren najveći dobitak po jedinici proizvoda. Kapacitet nije u
potpunosti iskorišćen pa se trebala doneti odluka o daljem povećanju proizvodnje.
Pretpostavljamo i dalje da graniĉni troškovi rastu i da na trţištu vlada jaka
konkurencija. Proizvodnja je, recimo maloserijska ili proizvodnja po
porudţbinama. Svaka nova porudţbina ima sve veće dodatne - graniĉne troškove.
U teţnji veće zaposlenosti kapaciteta, prodajna cena se za svaku novu proizvodnju
moţe sniziti do visine graniĉnih troškova jer su fiksni troškovi pokriveni ranijim
porudţbinama. To, opet, zavisi od elastiĉnosti traţnje, odnosno promena traţnje za
nekim proizvodima u odnosu na promenu - sniţenje cena proizvoda. Prema tome,
voĊenje politike cene na bazi graniĉnih troškova ima svoju ograniĉenu primenu.
Na bazi graniĉnih troškova u kapitalistiĉkoj privredi utvrĊuju se
diferencijalne cene za razliĉite potrošaĉe. Na ovom principu baziraju se i
damping-cene (dumping = najniţe cene robe koje se prodaju na stranom trţištu).
Da bi nadjaĉali konkurenciju na stranom trţištu kapitalistiĉka preduzeća su
sniţavala cene izvoznih artikala do visine graniĉnih troškova.
"Svaka prodajna cena koja bi bila veća od graniĉnih troškova povećavala
je njihove profite. Ukoliko im prodajnom cenom na domaćem trţištu eventualno i
nisu bili pokriveni svi fiksni troškovi, razlika izmeĊu damping cena i graniĉnih
troškova uĉestvovala je kod pokrića fiksnih troškova, pa je tako i u vreme

27
Dr Šimon Babid: „Uvod u ekonomiku preduzeda“, „Školska knjiga“, Zagreb, 1971., str. 347.
74
privrednih kriza uticala na smanjenje gubitka, ili je moguće gubitke pretvarala u
dobitke".28

3.7.7. Dinamika prihoda i troškova

Do sada smo konstatovali da se troškovi menjaju u razliĉitoj dinamici u
odnosu na promenu obima proizvodnje. Isto tako i prihodi zavise od promene
obima proizvodnje, kao i od promene prodajne cene. Zasad ćemo zanemariti uticaj
promene kako nabavnih tako i prodajnih cena u kraćem vremenskom intervalu.
PoreĊenjem odnosno razlikom prihoda i troškova na odreĊenom obimu
proizvodnje dobija se finansijski rezultat, kao jedan od jednostavnih izraza
poslovnog uspeha. Njegovo maksimiranje proizlazi iz maksimiranja troškova kao
ulaganja.
U analizi dinamike prihoda i troškova poći ćemo od pretpostavke da se i
prihodi i troškovi kreću linearno u odnosu na promenu obima proizvodnje.
Linearne funkcije prihoda i troškova grafiĉki prikazane mogu se kretati razliĉito, i
to:
a) paralelnost troškova i prihoda,
b) troškovi rastu brţe od prihoda,
c) prihodi rastu brţe od troškova.

a) Troškovi paralelni sa prihodom

Paralelnost funkcija prihoda i troškova moţe biti u dva sluĉaja, i to kada su
troškovi veći od prihoda i troškovi manji od prihoda. Razmotrićemo prvi sluĉaj
kada su troškovi veći od prihoda što daje negativan finansijski rezultat ili gubitak,
odnosno
T – C = G.

28
Dr Šimon Babid: „Uvod u ekonomiku preduzeda“, „Školska knjiga“, Zagreb, 1971., str. 361.
75
 Tabela 14.
Obim Prihodi Troškovi Gubitak
Q C T G
- - 5.000.000 -5.000.000
2.000 5.000.000 10.000.000 -5.000.000
4.000 10.000.000 15.000.000 -5.000.000
6.000 15.000.000 20.000.000 -5.000.000
8.000 20.000.000 25.000.000 -5.000.000
10.000 25.000.000 30.000.000 -5.000.000

Slika 26.

Iz tabele 14. i slike 26. proizlazi zakljuĉak da je razlika izmeĊu troškova i

prihoda odnosno gubitak na svakom obimu proizvodnje konstantna veliĉina od
5.000.000 dinara. Gubitak je u stvari ravan iznosu fiksnih troškova, jer se
prihodom mogu pokriti samo varijabilni troškovi.

b) Troškovi rastu brţe od prihoda

Brţi rast troškova od prihoda pri porastu obima proizvodnje usloviće sve
veću razliku odnosno gubitak. (Tabela 15).
U tabeli 15. i slici 27. vidimo da se troškovi sve više udaljavaju od prihoda
pa se prostor gubitka proširuje povećanjem obima proizvodnje. Pri smanjenju
obima gubitak se smanjuje.

76
 Tabela 15.
Obim Prihodi Troškovi Gubitak
Q C T G
- - 5.000.000 -5.000.000
2.000 5.000.000 12.000.000 -7.000.000
4.000 10.000.000 19.000.000 -9.000.000
6.000 15.000.000 26.000.000 -11.000.000
8.000 20.000.000 33.000.000 -13.000.000
10.000 25.000.000 40.000.000 -15.000.000

Slika 27.

c) Prihodi rastu brţe od troškova

Zbog prisustva fiksnih troškova pri nultom obimu proizvodnje, gde su
prihodi ravni nuli, ostvaruje se gubitak. Porastom obima proizvodnje rastu i
troškovi i prihodi, s tim što prihodi rastu brţe. Prihodi poĉinju od nule a troškovi
iznad nule. Brţim rastom prihodi će se poĉeti pribliţavati veliĉini troškova.
(Tabela 16).

77
 Tabela 16.
Obim Prihodi Troškovi Gubitak
Q C T Finansijski
rezultat
G-Fr
0 0 5.000.000 -5.000.000
2.000 6.000.000 8.500.000 -2.500.000
4.000 12.000.000 12.000.000 0
6.000 18.000.000 15.000.000 +2.500.000
8.000 24.000.000 19.000.000 +5.000.000
10.000 30.000.000 22.500.000 +7.500.000

Slika 28.

Slika 28. pokazuje da se pri poĉetnom obimu proizvodnje ostvaruje

gubitak dok su troškovi veći od prihoda. Na obimu od 4.000 jedinica troškovi i
prihodi se izjednaĉuju gde je i gubitak ravan nuli. Presek ili ekvilibrijum troškova
i prihoda oznaĉili smo simbolom E. Povećanjem proizvodnje preko 4.000 jedinica
ostvaruju se prihodi veći od troškova, odnosno finansijski rezultat (Fr). Kako se
obim povećava finansijski rezultat je sve veći. U ovom sluĉaju bi se teţilo
maksimalnom iskorišćenju kapaciteta.
U daljoj analizi troškova i prihoda pretpostavićemo nelinearnu dinamiku
troškova. Nelinearnost dinamike troškova, kao što smo već konstatovali, proizlazi
iz degresije ili progresije relativno fiksnih troškova. Troškovi se mogu kretati
samo degresivno, samo progresivno ili degresivno i progresivno, progresivno i
degresivno itd. Razmatraćemo sluĉaj da porastom obima proizvodnje troškovi

78
rastu u poĉetku sa slabijom a onda jaĉom progresijom. Uz pretpostavku da je
prodajna cena stalna, prihodi će se kretati linearno.

Tabela 17.
Obim Prihodi Troškovi Gubitak
Q C T Finansijski
rezultat
G-Fr
0 0 5.000.000 -5.000.000
2.000 6.000.000 6.000.000 0
4.000 12.000.000 10.000.000 +2.000.000
6.000 18.000.000 15.000.000 +3.000.000
8.000 24.000.000 24.000.000 0
10.000 30.000.000 38.000.000 -8.000.000

Slika 29.

U tabeli 17. i slici 29. se uoĉava da se funkcije prihoda i troškova seku

(izjednaĉuju) u dvema taĉkama koje smo oznaĉili sa E1 i E2 (ekvilibrijum). Na

79
svim ovim taĉkama preseka funkcija i gubitak i finansijski rezultat su ravni nuli,
odnosno
C–T=0 G=0 Fr = 0
Prva taĉka E1 ostvaruje se na proizvodnji od 2.000, a druga taĉka E2 na
proizvodnji od 8.000 jedinica. IzmeĊu taĉaka E1 i E2 odnosno izmeĊu proizvodnje
od 2.000 do 8.000 jedinica ostvaruje se finansijski rezultat, a ulevo od taĉke E1 ili
do 2.000 jedinica i udesno od taĉke E2 ili preko 8.000 jedinica ostvaruje se
gubitak. Tako razlikujemo dve zone gubitka a izmeĊu - zonu finansijskog
rezultata.
U rasponu izmeĊu taĉaka E1 i E2 veliĉina finansijskog rezultata raste od
taĉke Ej zatim se smanjuje kako se bliţi taĉki E2. Najveći finansijski rezultat se
ostvaruje na proizvodnji od oko 6.500 jedinica. Taj obim proizvodnje nazivamo
optimalnim pošto obezbeĊuje finansijski rezultat najveći u masi. (OdreĊivanje tog
optimalnog obima proizvodnje razmatrali smo u oblasti graniĉnih troškova).
Granica finansijskog rezultata u literaturi se naziva i pragom ili granicom
rentabiliteta poslovanja. Pod ovim pojmom se podrazumeva presecište prihoda i
troškova gde je finansijski rezultat ravan nuli. U prethodnom tekstu smo
presecište ili izjednaĉenje oznaĉili simbolom E (ekvilibrijum). Kod linearnih
funkcija troškova postoji samo jedna, i to donja granica finansijskog rezultata.
Kod nelinearne funkcije troškova dobili smo dve granice finansijskog rezultata -
donju E1 i gornju E2.
UtvrĊivanje obima proizvodnje kojim se ostvaruje donja odnosno gornja
granica finansijskog rezultata zahteva primenu odreĊenog matematiĉkog
instrumentarija. U sluĉaju kada su funkcije prihoda i troškova linearne postupak
se sastoji u iznalaţenju obima proizvodnje (kao nepoznate) pri kojem su obe
funkcije jednake, odnosno gde se presecaju. Postupak utvrĊivanja presecišta
(ekvilibrijuma) linearne funkcije prihoda i nelinearne funkcije troškova je nešto
sloţeniji, te ćemo odustati od dalje analize. Paţnju ćemo zadrţati na analizi
preseka linearnih funkcija prihoda i troškova.
Polazna ĉinjenica je ta da su i prihodi i troškovi funkcije obima
proizvodnje, to jest
C = f(Q) T = f(Q)

Funkcija prihoda se moţe izraziti jednostavno proizvodom obima (Q) i

prodajne cene (Cq)
80
 C = Q · Cq
Funkcija troškova sadrţi fiksne (Tυ) i varijabilne, odnosno proporcionalne
i relativno fiksne troškove (Tπρ):
T = Tυ + Tπρ
Kod linearne dinamike varijabilni troškovi predstavljaju proizvod obima
proizvodnje i varijabilnih troškova po jedinici obima (Tπρq), odnosno
Tπρ = Q · Tπρq
Funkcija troškova se moţe prikazati ovako
T = Tυ + Q · Tπρq
Izjednaĉenjem funkcija prihoda i troškova dobijamo
C=T
Q – Cq = Tυ + Q · Tπρq
Rešavanjem ove jednaĉine po nepoznanici Q doćićemo do izraza:
Q · Cq – Q · Tπρq = Tυ
Q · (Cq – Tπρq) = Tυ
Tφ
Q=
Cq − Tπρq
Prema tome, obim proizvodnje koji obezbeĊuje granicu finansijskog
rezultata izraĉunava se koliĉnikom fiksnih troškova i razlike. prodajne cene i
proseĉnih varijabilnih troškova.

3.8. Kalkulacije troškova

Kalkulacija troškova predstavlja obraĉunski postupak utvrĊivanja troškova
po nosiocima ili proizvodima i po jedinici proizvoda. Osnovni cilj kalkulacije je u
tome da se nosioci, tj. proizvodi opterete upravo onim troškovima koji su zbog
njihove izrade i nastali.
UtvrĊivanje troškova za svaku jedinicu proizvoda obiĉno nije lak
postupak, jer se javlja mnoštvo problema koji proizlaze ne samo iz postupka
evidencije, nego i iz sloţenosti asortimana postoje troškovi koji se odnose na oba
81
asortimana. Poteškoće u obraĉunu proizlaze baš iz nemogućnosti alociranja ovih
zajedniĉkih troškova (ili indirektnih troškova). Oni se po proizvodnjama ili
asortimanima utvrĊuju raĉunski po odreĊenoj srazmeri ili kljuĉu za obraĉun.
U praksi se koristi mnoštvo kljuĉeva. U proizvodnim radnim
organizacijama najĉešće se primenjuju ĉetiri vrste kalkulacija, i to:
1. diviziona kalkulacija,
2. kalkulacija ekvivalentnih brojeva,
3. kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda i
4. dodatna kalkulacija.

3.8.1. Diviziona kalkulacija

Diviziona kalkulacija je dobila naziv od strane reĉi latinskog porekla –
divizion – što znaĉi deljenje, a u ekonomskom smislu znaĉi postupak obraĉuna
troškova po jedinici proizvoda. Naĉin obraĉuna troškova kod divizione kalkulacije
sastoji se u deljenju ukupnih troškova sa ukupnim obimom proizvodnje.
Postupak obraĉuna divizione kalkulacije je vrlo jednostavan. Ukupni
troškovi odreĊenog vremenskog perioda mogu se utvrditi sabiranjem svih
troškova proizvodnje. MeĊutim, ukupan obim proizvodnje moţe se dobiti
sabiranjem samo homogenih proizvoda. Pošto su retke takve proizvodnje, gde su
proizvodi potpuno homogeni, primena ove kalkulacije je sasvim ograniĉena
(proizvodnja cementa, elektriĉne energije i sliĉno).

3.8.2. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva

Kalkulacija ekvivalentnih brojeva ili ekvivalenata primenjuje se kod onih
proizvodnji gde se proizvode proizvodi razliĉitog asortimana ili popuno razliĉiti
proizvodi. Pretpostavimo da je reĉ o proizvodnji stolova razliĉitih dimenzija i
kvaliteta. IzraĊuju se od istog materijala, istim sredstvima za rad i istim tekućim
radom. Uzimamo u detaljnije razmatranje troškove rada izrade, sa teţnjom da se
utvrde troškovi rada za svaki komad stola. Najtaĉnije bi se ovi troškovi odredili
umnoškom utrošaka sa zaradom po jedinici utrošaka rada. Da bi se došlo do
taĉnih podataka utroška radne snage za izradu svakog stola bilo bi potrebno
izmeriti utrošak rada za svaki komad stola. Prema dinamici porudţbina periodiĉno
se izraĊuju stolovi jedne pa onda druge vrste. Zato bi trebalo zaposliti još i ljude
koji bi štopericom merili vreme izrade svakog stola ili bi izvršioci poslova morali
proizvoditi i meriti vreme izrade svakog komada stola. To je moţda tehniĉki
izvodljivo, ali je sigurno ekonomski neisplativo. Nije nam potrebna tolika taĉnost
troškova izrade svakog stola. Dovoljno je da se u pravoj srazmeri utvrde troškovi
za svaku vrstu odnosno asortiman stolova, pa će se deljenjem ovih troškova
82
svakog asortimana sa obimom proizvodnje izraĉunati proseĉna veliĉina troškova
po jedinici proizvoda.
U daljoj analizi poći ćemo od proseĉnih utrošaka tekućeg rada po jedinici
proizvoda ili normativa rada po jedinici svakog asortimana stolova.
Zanemarićemo potpunu taĉnost utrošaka tekućeg rada za svaki komad stola. Pošto
se obraĉun rada i isplata liĉnih dohodaka uobiĉajeno odvija meseĉno tada se
dolazi do podataka o troškovima rada izrade celokupne proizvodnje razliĉitih
asortimana. Ove troškove rada izrade treba obraĉunati za svaki asortiman
srazmerno proseĉnim utrošcima rada ili normativima rada (norma ĉasovima), a ne
srazmerno stvarnim utrošcima rada. Onaj asortiman koji zahteva u izradi veću
koliĉinu rada - norma ĉasova treba da se optereti i većim iznosom troškova izrade,
i obrnuto.

Z a d a t a k:
Izraĉunati troškove rada izrade po jedinici asortimana pri sledećim
podacima:

Tabela l8.
Asortiman Obim (Q) Norma ĉasovi (NĈ)
A 3.000 10
B 1.000 6
C 5.000 8
D 6.000 4

Zajedniĉki troškovi rada izrade = 20.000.000 din. Postupak obraĉuna

troškova sastoji se u sledećem:
1. Izraĉunati ukupan broj norma ĉasova za svaki asortiman mnoţeći
koliĉinu proizvoda sa norma ĉasovima.
2. Srazmerno ukupnom broju norma ĉasova obraĉunati troškove za svaki
asortiman. Norma ĉasovi su ekvivalenti za obraĉun ovih troškova.
3. Troškove svakog asortimana podeliti odgovarajućim obimom da bi se
došlo do troškova rada izrade po jedinici asortimana.
U rešavanju ovog zadatka moţe se primeniti jedan od naredna tri raĉunska
postupka (koji slede). Primenom ovih triju postupaka dobijena su potpuno ista
rešenja zadatka. Postupci se razlikuju samo u varijanti primene raĉuna deobe.
Ovim raĉunskim postupcima mogu se obraĉunavati i troškovi materijala i
sredstava za rad. Moraju se takoĊe znati njihovi normativi utrošaka da bi se došlo

83
do ekvivalenata i srazmere njihove deobe po pojedinim proizvodnjama, odnosno
asortimanima.

P o s t u p a k I:
Tabela 19.
Troškovi
Troškovi Troškovi
Obim Ukupan rada po
Asortima NĈ rada po rada po
(Q) broj NĈ jedinici
n NĈ asortiman
asortimana
u
A 3.000 10 30.000 200 6.000.000 2.000
B 1.000 6 6.000 200 1.200.000 1.200
C 5.000 8 40.000 200 8.000.000 1.600
D 6.000 4 24.000 200 4.800.000 800
100.000 20.000.00
0

Troškovi rada po NĈ = 20.000.000 / 100.000 = 200 din/NĈ

P o s t u p a k II:
Tabela 20.
Troškovi
Troškovi
Ekviva Uslovni Troškovi rada po
Asorti Obi rada po
NĈ -lentni obim rada po jedinici
-man m jednom
broj (ekvival.) asortiman asorti-
(Q) ekvivalent
u mana
u
A 3.00 10 2,5 7.500 800 6.000.000 2.000
0
B 1.00 6 1,5 1.500 800 1.200.000 1.200
0
C 5.00 8 2 10.000 800 8.000.000 1.600
0
D 6.00 4 1 6.000 800 4.800.000 800
0
25.000 20.000.00
0

Napomena: Uslovni obim izraziti u asortimanu D.

84
 Troškovi rada po jednom ekvivalentu = 20.000.000 / 25.000 = 800
din./EKV.

P o s t u p a k III:
Tabela 21.
Troškovi
Ukupan % Troškovi rada po
Asortiman Obim
NĈ broj rada po jedinici
(Q)
NĈ asortimanu asortimana
A 3.000 10 30.000 30 6.000.000 2.000
B 1.000 6 6.000 6 1.200.000 1.200
C 5.000 8 40.000 40 8.000.000 1.600
D 6.000 4 24.000 24 4.800.000 800
100.000 100 20.000.000

3.8.3. Kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda

Postoje proizvodnje kojima se dobija glavni proizvod kao što je recimo

šećer, ulje itd. Ovi proizvodi mogu biti i potpuno homogeni, da bi se došlo do
troškova po jedinici proizvoda mogla bi se primeniti diviziona kalkulacija. Kod
ovih proizvodnji pojavljuju se i sporedni - vezani - kuplovani proizvodi koji imaju
izvesnu upotrebnu vrednost, kao što je melasa, repini rezanci u proizvodnji šećera
i mogu se realizovati na trţištu. Iako je cilj proizvodnje šećer kao glavni proizvod,
potrebno je odrediti koliko košta proizvodnja jednog kilograma šećera, a sa druge
strane koliko košta jedna jedinica sporednog proizvoda. I glavni i sporedni
proizvodi nastaju iz istog tehnološkog postupka i iz istih utrošenih elemenata
proizvodnje. Tehniĉki je neizvodljivo odrediti i izmeriti u kojoj se srazmeri recimo
šećerna repa kao sirovina ili energija troši posebno za šećer a posebno za melasu.
Zbog toga postoje i ekonomski problem: kako doći do pouzdanih podataka o
troškovima glavnog proizvoda?
Pošto je kod ovih proizvodnji, kako smo već naglasili, glavni proizvod
praktiĉno cilj proizvodnje, sporedni ili kuplovani (vezani proizvodi mogu i ne
moraju nastajati, a isto tako ne moraju imati neku posebnu upotrebnu vrednost i
trţišnu cenu. Zato se problem obraĉuna troškova rešava na taj naĉin što se ukupni
troškovi proizvodnje, koji se odnose na glavne i na sporedne, umanjuju za
realizovanu vrednost sporednih proizvoda i dobijaju se troškovi glavnog
proizvoda. Deljenjem ovih troškova sa ostvarenim obimom proizvodnje dobija se
trošak po jedinici glavnog proizvoda.

85
 Z a d a t a k:
Utvrditi troškove po jedinici glavnog proizvoda pri sledećim ekonomskim
podacima:

 ukupni troškovi proizvodnje 50.000.000 din.

 realizovana vrednost sporednih proizvoda 10.000.000 din.
 ostvarena proizvodnja glavnog proizvoda. 40.000 kg

50.000.000 − 10.000.000 40.000.000

Tq = = = 1.000 din./kg
40.000 40.000

Troškovi proizvodnje po kilogramu glavnog proizvoda iznose 1.000

dinara.

3.8.4. Dodatna kalkulacija

Dodatna kalkulacija se primenjuje kod onih proizvodnji kod kojih se ne
moţe primeniti nijedna od prethodnih vrsta kalkulacija. Problem obraĉuna su
indirektni ili reţijski (opšti) troškovi koji se odnose na više proizvodnji ili
asortimana. Potrebno je odrediti kljuĉ ili srazmeru za obraĉun ovih troškova da bi
se svaka proizvodnja opteretila odgovarajućim iznosom ovih troškova. Direktni
troškovi se mogu utvrditi za svaku proizvodnju za odreĊeni vremenski period, a
mogu se utvrditi i unapred za odreĊeni obim proizvodnje. A indirektni troškovi se
obraĉunavaju u istoj srazmeri u kojoj stoje direktni troškovi pojedinih proizvodnji.
Tako se dodavanjem obraĉunskih indirektnih troškova direktnim dolazi do
ukupnih troškova. Zato je ovaj obraĉunski postupak troškova i nazvan dodatna
kalkulacija. Ova kalkulacija se u praksi najšire primenjuje.

Z a d a t a k:
Izraĉunati troškove po proizvodnjama i jedinici proizvoda pri sledećim
podacima:

86
 Tabela 22.

Proizvodnja Obim (Q) Direktni troškovi

A 20.000 80.000.000

B 10.000 20.000.000

C 40.000 100.000.000

Indirektni ili reţijski troškovi = 100.000.000 din.

U rešavanju ovog zadatka mogu se primeniti dva raĉunska postupka:

P o s t u p a k I:
Tabela 23.
Troškovi
%
Obim Direktni Indirektni Ukupni rada po
Proiz- uĉešća
(Q) troškovi troškovi troškovi jedinici
vodnja troškova
proizvo-
da
A 20.000 80.000.000 40 40.000.000 120.000.000 6.000
B 10.000 20.000.000 10 10.000.000 30.000.000 3.000
C 40.000 100.000.000 50 50.000.000 150.000.000 3.750
200.000.000 100 100.000.000 300.000.000

80.000.000
% učešća troškova = ∙ 100 = 40%
200.000.000

20.000.000
= ∙ 100 = 10%
200.000.000

100.000.000
= ∙ 100 = 50%
200.000.000
87
 P o s t u p a k II:
Tabela 24.

Troškovi
Reţijska
Obim Direktni Indirektni Ukupni rada po
Proiz- stopa u
(Q) troškovi troškovi troškovi jedinici
vodnja %
proizvoda
A 20.000 80.000.000 50 40.000.000 120.000.000 6.000
B 10.000 20.000.000 50 10.000.000 30.000.000 3.000
C 40.000 100.000.000 50 50.000.000 150.000.000 3.750
200.000.000 50 100.000.000 300.000.000
100.000.000
Režijska stopa = ∙ 100 = 50%
200.000.000
Kod prvog raĉunskog postupka indirektni troškovi su obraĉunati tako što
se najpre za svaku proizvodnju izraĉunao procenat uĉešća direktnih troškova u
odnosu na zbir direktnih troškova. Procenat je primenjen na iznos ukupnih
indirektnih troškova i dobijen je iznos indirektnih troškova za svaku proizvodnju.
Ukupni troškovi su dobijeni sabiranjem direktnih i indirektnih troškova, a na kraju
su izraĉunati troškovi po jedinici proizvoda deljenjem ukupnih troškova sa
obimom proizvodnje.
Drugi raĉunski postupak se razlikuje po tome što je prvo dobijen procenat
indirektnih ili reţijskih troškova odnosom izmeĊu zbira indirektnih i direktnih
troškova (50%). Reţijska stopa je primenjena na direktne troškove i došlo se do
iznosa indirektnih troškova svake proizvodnje. Dalji postupak je identiĉan
prethodnom.
Svaka radna organizacija, a posebno one organizacije koje se bave
maloserijskim ili pojedinaĉnim proizvodnjama i uslugama, sastavlja kalkulacije
troškova i kalkulacije prodajne cene za svaku seriju proizvoda ili porudţbinu.
Kalkulacija u svojoj strukturi sadrţi sve troškove koje terete pojedini proizvod i
pruţa uvid u anatomiju troškova. "Ona nas snabdeva ĉinjeniĉnim materijalom koji
sluţi za analizu i analitiĉke zakljuĉke, a u vezi sa problemima ekonomiĉnosti i
rentabilnosti poslovanja privrednih organizacija. Na taj naĉin kalkulacija postaje
instrumenat u rukama organa upravljanja i struĉnih sluţbi".29

29
Dr Dragutin Radunovid: „Ekonomika preduzeda“, V izdanje, Ekonomski biro, Beograd, 1968., str.
185.
88
 3.9. Zakoni proizvodnosti i troškovi

Razvojem ekonomske prakse i teorije, a pogotovo razvojem i primenom

statistiĉko-matematiĉkih instrumentarija i raĉunovodstvenih metoda, došlo se do
većeg broja ekonomskih zakonitosti o proizvodnosti elemenata proizvodnje.
Izuĉićemo neke od zakonitosti i njihov uticaj na troškove poslovanja. To
su:
1. Zakon masovne proizvodnje.
2. Zakon rastućih i opadajućih prinosa.
3. Zakon supstitucije elemenata proizvodnje.
4. Zak.on transportnih troškova i lokaci.ja proizvodnje.

3.9.1. Zakon masovne proizvodnje

Ovaj zakon je definisao nemaĉki ekonomista K. Bücher, a sastoji se u

tome da se troškovi po jedinici proizvoda smanjuju porastom obima proizvodnje.
Troškovi varijabilnog karaktera su po jedinici proizvoda stalni (Tπρq), dok se
troškovi fiksnog karaktera (Tυq) smanjuju svakim porastom obima proizvodnje.
Povećanjem obima proizvodnje proseĉni troškovi proizvodnje (Tq) imaju
tendenciju pribliţavanja varijabilnim troškovima. Pošto varijabilni troškovi nisu
uvek stalni, u zavisnosti od degresije i progresije relativno fiksnih troškova, onda
se ova zakonitost ne moţe uzeti kao apsolutno pouzdana.

3.9.2. Zakon rastućih i opadajućih prinosa ili zakon opadajućih i

rastućih troškova

Ovaj zakon je formulisan poĉetkom prošlog veka ĉiji je tvorac

francuski ekonomista Jasques Turgot. Zakon je usvojen kao empirijski zakon
koji je proizišao iz saznanja o poljoprivrednoj proizvodnji. Suština ovog
zakona se sastoji u tome što sa povećanjem ulaganja u poljoprivredi prinosi
rastu ali srazmerno sporije. Sporijim rastom prinosa, odnosno progresivnim
rastom troškova dolazi do rasta troškova po jedinici proizvoda.
Posluţićemo se tabelarnim i grafiĉkim metodom ilustracije ovog zakona
kroz prikaz dinamike prinosa i troškova.
89
 Tabela 25.

Jedinica ulaganja Jedinica prinosa Proseĉni prinos Graniĉni prinos

1 2
2 8
3 15
4 24
5 35
6 48
7 56
8 60
9 63
10 60
2 2
4 6
5 7
6 9
7 11
8 13
8 8
7,5 4
7 3
6 -3

Kao što se u tabeli 25. moţe videti, ulaganje faktora proizvodnje se

povećava za jedinicu, a ukupni prinosi se povećavaju u poĉetku brţe, a kasnije
sporije. Zbog toga proseĉni i graniĉni prinosi rastu i opadaju, s tim što
graniĉni prinosi brţe rastu i brţe opadaju u odnosu na proseĉne prinose.

Slika 30.

90
 Isti ovaj primer je prikazan i grafiĉki, gde je okularno lakše zapaziti
dinamiku ukupnih, a isto tako i graniĉnih proseĉnih prinosa po jedinici uloţenog
faktora.
U tabeli 25. i slici 31. zapaţamo da ukupni prinosi sa povećanjem ulaganja
rastu u poĉetku brţe, zatim sporije i na kraju opadaju. To su tri faze dinamike
ukupnih prinosa, koje imaju uticaja i na dinamiku proseĉnih i graniĉnih prinosa. U
prvoj fazi rastu i proseĉni i graniĉni prinosi, s tim da graniĉni prinosi rastu brţe od
proseĉnih. U drugoj fazi kada ukupni prinosi rastu sporije, graniĉni prinosi
opadaju a proseĉni prinosi još rastu i kasnije poĉinju da opadaju. Proseĉni i
graniĉni prinosi se izjednaĉuju – seku na ekstremu – maksimumu funkcije
proseĉnih prinosa. U trećoj fazi opadaju i proseĉni i graniĉni prinosi, s tim što
graniĉni prinosi postaju negativne veliĉine. Najracionalnija faza proizvodnje je
druga faza, a manje racionalna su prva i treća faza.
Nadalje ćemo posmatrati obrnuto. Ulaganja izraţena u troškovima
posmatraćemo u zavisnosti od promene obima prinosa. Dinamiku troškova
(ukupnih, proseĉnih i graniĉnih) prikazaćemo tabelarno i grafiĉki. Na kraju ćemo
izvesti odreĊene konstatacije.

Tabela 26.

Obim prinosa Ukupni troškovi Proseĉni troškovi Graniĉni troškovi

1 2,2 2,2 2,2
2 3,4 1,7 1,2
3 4,4 1,4 1,0
4 5,3 1,3 0,9
5 6,1 1,2 0,8
6 7,5 1,3 1,6
7 9,5 1,4 2,0
8 12,5 1,5 2,4
9 16,0 1,7 3,5
10 20,0 2,0 4,0

91
 Podaci iz tabele 26. prikazani su grafiĉki u narednoj slici 32. Funkcija
ukupnih troškova raste u poĉetku sporije a pri većem obimu sve brţe. Proseĉni
troškovi i graniĉni troškovi opadaju i rastu, s tim što su graniĉni troškovi u prvoj
polovini obima niţi od proseĉnih troškova, a u drugoj polovini obima rastu iznad
proseĉnih troškova. Izjednaĉuju se na minimumu proseĉnih troškova.
PoreĊenjem ovih dvaju dijagrama vidimo da su dinamike prinosa i
troškova suprotnog karaktera. Ukupni prinosi rastu brţe pa sporije, a ukupni
troškovi rastu sporije zatim brţe. Proseĉni prinosi rastu pa opadaju, a proseĉni
troškovi opadaju pa rastu. To je sluĉaj i sa graniĉnim prinosima i graniĉnim
troškovima. Optimalni obim proizvodnje se odreĊuje presekom proseĉnih i
graniĉnih troškova, o ĉemu je već bilo reĉi u razmatranju graniĉnih troškova.

Slika 31.

U ekonomskoj literaturi nailazimo na polemiku o tome da li zakon

opadajućih prinosa deluje samo u poljoprivredi ili i u ostalim delatnostima. Došlo
se do saznanja da i u industriji, saobraćaju, trgovini itd. dolazi do promene
ulaganja pojedinih elemenata proizvodnje, što ima uticaja na dinamiku prinosa pa
se delovanje ovog zakona moţe prihvatiti i u ovim delatnostima. Promenom
tehnologije, organizacije i ljudskih saznanja ne dozvoljava se opadanje prinosa, a
ako delovanje zakona shvatimo kao posledicu disproporcija elemenata
proizvodnje, onda je ovaj zakon prisutan ne samo u poljoprivredi, nego i u ţivotu
uopšte.30

30
Dr Šimun Babid: “Uvod u ekonomiku poduzeda”, Školska knjiga, Zagreb, 1971, str. 229.
92
 3.9.3. Zakoni supstitucije

Pod zakonom supstitucije podrazumeva se donošenje odluke o izboru

proizvoda koji će se i u kojoj koliĉini proizvoditi, a s druge strane, donošenje
odluke o tome kako će se proizvoditi. Takve odluke su sve znaĉajnije s obzirom
na ograniĉenost raspoloţivih proizvodnih snaga i poštovanje principa
racionalnosti poslovanja. Ovaj zakon je prisutan ne samo u poslovnom, nego i u
svakodnevnom ţivotu.
Najznaĉanija su dva zakona supstitucije, i to:
1. Zakon supstitucije proizvoda i
2. Zakon supstitucije elemenata proizvodnje.

3.9.3.1. Zakon supstitucije proizvoda

Ĉesto se dogaĊa da treba doneti odluku o tome koji će se proizvodi
izraĊivati i u kojoj koliĉini. Poći ćemo od jednostavnog primera da se
raspoloţivim kapacitetom mogu izraĊivati dva proizvoda: P1 i P2 i to pojedinaĉno
ili oba u odreĊenim kombinacijama.

Tabela 27.

Kombinacija A B C D E F
P1 5 4 3 2 1 0
P2 0 1 2 3 4 5

Ova kombinacija je jednostavna (tabela 27). Raspoloţivim kapacitetom se

moţe proizvesti 5 jedinica P1 ili 5 jedinica P2 proizvoda. Smanjenjem koliĉine
jednog proizvoda srazmerno se povećava koliĉina drugog proizvoda.
Podaci se mogu prikazati i grafiĉki (slika 32). Na apscisnoj osi je prikazan
proizvod P1 na ordinati proizvod P2.

93
 Slika 32.

Iz ovog primera vidimo da je supstitucija priliĉno jednostavna. Proizvod

P1 se supstituiše proizvodom P2 uvek u istoj srazmeri, pa su i troškovi proizvoda
P2 isti kao i kod P1.

Situacija, meĊutim moţe biti mnogo sloţenija ako supstitucija proizvoda

P1 obezbeĊuje sve manju graniĉnu proizvodnju P2, što dovodi do poskupljenja
nove proizvodnje.
Pretpostavimo sledeću kombinaciju supstitucije istih proizvoda (tabela 28)

Tabela 28.

Kombinacija A B C D E F

P1 5 4 3 2 1 0
P2 0 1,5 2,8 4 4,5 5

Podaci na slici 33. imaju oblik parabole, izboĉene udesno.

94
 Slika 33.

Iz ove kombinacije proizlazi zakljuĉak da ukoliko P1 supstituišemo sa P2,

onda se smanjenjem svake nove jedinice P1 dobija sve manja koliĉina P2. To će
usloviti povećanje troškova proizvodnje svake nove jedinice, što nije sluĉaj sa
linearnom kombinacijom u prethodnom primeru. Ukoliko bi imali situaciju da se
supstitucijom svake jedinice P1 izraĊuje sve veća koliĉina proizvoda P2, tada bi
došlo do smanjenja troškova proizvodnje. U tom sluĉaju bi funkcija na dijagramu
bila izboĉena ulevo.
Odgovor na pitanje zbog ĉega troškovi svake nove jedinice proizvoda
rastu ili opadaju prilikom supstitucije dr Šimun Babić u citiranoj knjizi nalazi u
ĉinjenici da svi ĉlanovi kolektiva nisu jednako upućeni u novi posao. Bolje
upućeni će preći ranije na novi posao i imaće veću proizvodnost, dok će oni koji
su upućeni u proizvodnji P1 imati manju proizvodnost u proizvodnji P2.31

Koliĉinom graniĉnih veliĉina proizvoda P1 i P2 koji se supstituišu dolazi se

do graniĉne stope supstitucije.32

31
Dr Šimun Babid, Op.cit., str. 231. Otuda de troškovi nove jedinice P2 rasti i obrnuto.
32
Dr Željko Mancen: “Ekonomika OUR”, Informator, Zagreb, 1974, str. 140. Kod linearne
kombinacije supstitucije ovaj količnik je konstantan. U našem primeru je to -1, a u drugom
primeru gde je funkcija krivolinijska vrednost ovog količnika varira u svakoj tački kombinacije.
95
 3.9.3.2. Zakon supstitucije elemenata proizvodnje

Kao što je već poznato, u svakoj proizvodnji uĉestvuju tri elementa

procesa rada: materijal (predmeti rada), sredstava za rad i ljudski rad. Njihovom
kombinacijom dolazi se do rezultata proizvodnje, uz pretpostavku da taj rezultat -
proizvod što manje košta, kao i da se postigne što veća produktivnost.
Poći ćemo od jednostavnog primera da se proizvod izraĊuje trošenjem
dveju vrsta materijala, s tim što se moţe koristiti jedan ili drugi materijal a isto
tako i kombinacijom i jednog i drugog materijala u razliĉitim koliĉinama. Veća
koliĉina jednog uslovljava manju koliĉinu drugog materijala sa razliĉitim cenama
imaće za posledicu i promenu troškova proizvodnje. U kombinacijama pojedinih.
koliĉina materijala troškovi se mogu kretati linearno ili nelinearno.33
Problematika je jednostavnija kod linearnog kretanja troškova. Primenom
relativno skupljeg i jeftinijeg materijala u stalnoj koliĉinskoj·srazmeri opredeliće
primenu onog materijala kojim se ostvaruju niţi troškovi proizvodnje.
Pretpostavimo da se jedinica proizvoda izraĊuje kombinacijom dvaju
materijala M1 i M2 pod uslovom da se umesto jedinice materijala M1 troše dve
jedinice materijala M2.
Nabavna cena materijala iznosi 2.000 i 3.000 dinara po jedinici.
Mnoţenjem koliĉina i nabavnih cena dobiće se troškovi pojedinih kombinacija
(Tabela 29).

Tabela 29.

KOMBINACIJA
I II III IV V
Materijal
Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak
M1 20 40.000 15 30.000 10 20.000 5 10.000 0 0
M2 0 0 10 30.000 20 60.000 30 90.000 40 120.000
Ukupno 40.000 60.000 80.000 100.000 120.000

Iz ovog jednostavnog sluĉaja vidimo da se ukupni troškovi proizvodnje

poveć avaju sa sve većom supstitucijom materijala M1.Troškovi ovde rastu iz dva
razloga, i to zbog toga što je materijal M2 skuplji, kao i zbog toga što se jedna
33
Dr Šimun Babid: Op.cit., str. 231.
96
jedinica materijala M1 supstituiše za dve jedinice skupljeg materijala M2.
Dinamika troškova ove supstitucije je grafiĉki prikazana na slici 34.

Slika 34.

Koliĉnikom graniĉnih koliĉina materijala M1 i M2 dolazi se do stope

tehniĉke supstitucije,34 odnosno
∆M1 5 1
Στδ = = = = 0,5.
∆M2 10 2
UporeĊivanjem graniĉnih troškova materijala M1 i M2 dolazimo do
zakljuĉka da li se isplati supstituisati. Graniĉni trošak za M1 iznosi
∆Tm1 = ∆M1 ∙ Cm1 = 5 ∙ 2.000 = 10.000 din.

a za M2 iznosi
∆Tm2 = ∆M2 ∙ Cm2 = 10 ∙ 3.000 = 30.000 din.

Pošto je materijal M1 i apsolutno i relativno jeftiniji od materijala M2

opravdano je samo ulaganje u materijal M1.
Uĉinićemo korak dalje u ovoj analizi i pretpostavimo da koliĉinski odnos
supstitucije faktora ostaje. nepromenjen, a da cene materijala iznose Cm 1=2.000 i
Cm2=1.000 dinara. Uz iste kombinacije materijala doći će do promene dinamike
ukupnih troškova (tabela 30.).

34
Dr Željko Majcen: Op.cit., str. 141. (Sts)
97
 Tabela 30.

KOMBINACIJA
Materijal I II III IV V
Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak
M1 20 40.000 15 30.000 10 20.000 5 10.000 0 0
M2 0 0 10 10.000 20 20.000 30 30.000 40 40.000
Ukupno 40.000 40.000 40.000 40.000 40.000

U ovom primeru su ukupni troškovi iste veliĉine pri svakoj kombinaciji

materijala. Materijal M1 se supstituiše sa 2 jedinice materijala M2, ali cena
materijala M2 je dvostruko niţa. Zbog toga su ukupni troškovi konstantni.

Graniĉni troškovi supstitucije iznose:

∆Tm1 = ∆M1 ∙ Cm1 = 5 ∙ 2.000 = 10.000 din.

∆Tm2 = ∆M2 ∙ Cm2 = 10 ∙ 1.000 = 10.000 din.

U ovom sluĉaju su graniĉni troškovi jednaki, odnosno koliko se jedni

troškovi smanjuju toliko se drugi troškovi povećavaju. U ovom sluĉaju se radi o
alternativnoj supstituciji.

Prema tome, supstitucija materijala je isplativa samo onda kada su

graniĉni troškovi materijala koji se uvodi niţi od troškova materijala koji se
zamenjuje.
∆Tm1 ∆M1 ∙ Cm1 >
= 1
∆Tm2 ∆M2 ∙ Cm2 <
U prvom sluĉaju smo materijal M1 zamenili materijalom M2, a odnos
graniĉnih troškova je iznosio
10.000 1
= < 1,
30.000 3

98
te ova supstitucija nije ekonomski opravdana. Obrnuto, zamena materijala M2
materijalom M1, bila bi opravdana, a odnos graniĉnih troškova bi bio
∆Tm2 30.000
= = 3 > 1.
∆Tm1 10.000
Prema tome, ako se radi o konstantnom koliĉinskom odnosu supstitucije i
konstantnom odnosu cena materijala, supstitucija je opravdana u sledećim
sluĉajevima:
a) ako materijal koji se troši u manjoj koliĉini ima i niţu cenu, i
b) ako su graniĉni troškovi jednog materijala niţi od drugog, to jest

∆M1 ∙ Cm1 < ∆M2 ∙ Cm2

U daljoj analizi ćemo pretpostaviti konstantni odnos koliĉina uz stalni

porast cena oba materijala, što će usloviti promenu troškova, i to ukupnih i
graniĉnih.
Nabavne cene materijala rastu zbog porasta obima traţnje. Zbir troškova
opada do treće kombinacije, gde je najniţi a dalje raste. Raĉunski se došlo do
simetriĉne dinamike troškova, inaĉe u praksi je ova dinamika obiĉno asimetriĉna
(Tabela 31.).

Tabela 31.

KOMBINACIJA

Materijal I II III IV V
Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak Kol. Trošak
cena cena cena cena cena
M1 20 15 10 5 0
40.000 27.000 16.000 7.000 0
2.000 1.800 1.600 1.400 1.200
0 10 20 30 40
M2 0 7.000 16.000 27.000 40.000
600 700 800 900 1.000
Ukupno 40.000 43.000 32.000 34.000 40.000

99
 Uporedo ćemo grafiĉki predstaviti podatke o troškovima pri razliĉitim
kombinacijama materijala (slika 35.).

Slika 35.

Na slici se vidi da su ukupni troškovi materijala najniţi kod treće

kombinacije. Sa tom kombinacijom se troškovi materijala (Tm1 i Tm2)
izjednaĉuju. Prema tome, tabela i slika pokazuju da je treba kombinacija
najpovoljnija. Ostvaruju se najniţi troškovi materijala od 32.000 dinara trošenjem
10 jedinica materijala M1 i 20 jedinica materijala M2
Razlikom troškova pojedinih kombinacija, materijala M1 i M2
izraĉunavaju se graniĉni troškovi, koje ćemo prikazati u tabeli 32. i slici 37.

Tabela 32.

Graniĉni troškovi
I II III IV V
Materijal
M1 13.000 11.000 9.000 7.000 0
M2 0 7.000 9.000 11.000 13.000

100
 Slika 36.

Vidimo da se graniĉni troškovi oba materijala izjednaĉuju u III

kombinaciji, koju moţemo smatrati najpovoljnijom, odnosno najjeftinijom.

3.9.4. Zakon transportnih troškova i lokacija proizvodnje

U literaturi a sve više i u praksi, transportni troškovi dobijaju sve veći

znaĉaj. To su troškovi transport materijala do fabrike i transport gotovih
proizvoda do potrošaĉa. Zato se sa velikom opreznošću donosi odluka o lokaciji
fabrike. U naĉelu bi rekli da se izborom lokacije ţeli otkloniti negativan uticaj
transportnih troškova. Prema tome, suština ovog ekonomskog zakona se svodi na
teţnju da se ostvare minimalni troškovi transporta.35
Posmatrajući lokaciju fabrike u širem geografskom smislu, mogu
postojati više kombinacija izbora, a po pravilu se to mesto, odreĊuje na rastojanju
izmeĊu mesta izrade materijala i mesta potrošnje gotovih proizvoda. Najmanje
ima sluĉajeva da se izrada materijala i potrošnja gotovih proizvoda nalaze u istom
mestu.
Mora se napomenuti, bez ulaţenja u šira razmatranja, da na izbor lokacije
fabrike utiĉu i drugi faktori kako ekonomske, kadrovske, socijalne ili neke druge
prirode.

35
Dr Šimun Babid: Op.cit., str. 235.
101
 Masa transportnih troškova zavisi pored ostalog, od teţine materijala i
gotovih proizvoda. Ukoliko se preradom ne gubi mnogo u teţini, onda se odluka
donosi prema tome šta je lakše transportovati - materijal ili gotov proizvod. A ako
materijal preradom gubi mnogo u teţini onda je opravdano fabriku locirati bliţe
izvoru materijala. To je sluĉaj kod proizvodnje šećera. Šećerane se lociraju u
regionu gde se proizvodi šećerna repa, jer je lakše transportovati šećer.
Ovim nije iscrpljena problematika transporta. IzmeĊu ostalog,
pomenućemo samo da postoje više vrsta, razliĉite cene i brzine transporta.
Najpovoljnija je ona varijanta koja obezbeĊuje najjeftiniji transport. U izboru
optimalne varijante transporta danas su u sve široj primeni ekonomsko-
matematiĉki instrumentariji i njihovo rešavanje uz pomoć kompjuterske tehnike.

3.10. Funkcije troškova

Primena matematike u ekonomskoj analizi dobija sve veći znaĉaj, pa se
slobodno moţe reći da se sloţeni ekonomski problemi danas ne mogu pouzdano
rešavati bez primene odreĊenog matematiĉko-statistiĉkog instrumentarija.
U ovom poglavlju ćemo prikazati primenu funkcija u ekonomskoj analizi
kroz postupno razjašnjenje pojedinih kategorija graniĉnih i proseĉnih troškova,
kao i interpretiranje pojedinih funkcija dobijenih na osnovu empirijskih podataka i
primene statistiĉkih metoda. Na kraju se izvode zakljuĉci na osnovu analize
odnosa pojedinih funkcija.

A. POJAM GRANIĈNIHI PROSEĈNIH TROŠKOVA

Graniĉni troškovi su oni troškovi, kako smo već rekli, koji nastaju
proizvodnjom nove-dodatne (graniĉne) jedinice proizvoda. proizvodnjom Q1
jedinica proizvoda ukupni troškovi iznose T1 dinara, povećanjem obima
proizvodnje na Q2 jedinica ukupni troškovi se povećavaju na T2 dinara.

Graniĉni obim proizvodnje (ΔQ) predstavlja diferenciju izmeĊu većeg i

manjeg obima proizvodnje, odnosno

Ukupni graniĉni troškovi (ΔT) predstavljaju diferenciju izmeĊu troškova

većeg obima proizvodnje (T2) i, troškova manjeg obima proizvodnje (T1),
odnosno
102
 Graniĉni troškovi po jedinici proizvoda (ΔTq) dobijaju se koliĉnikom
izmeĊu ukupnih graniĉnih troškova (ΔT) i graniĉnog obima proizvodnje (ΔQ),

Kako je

razvijeni obrazac za utvrĊivanje ukupnih graniĉnih troškova biće πρυ

Pošto fiksni troškovi ostaju nepromenjeni bez obzira na promenu obima

proizvodnje vaţiće relacija

odnosno

Tφ2 − Tφ1 = 0

Iz ove relacije proizlazi ĉinjenica da graniĉni troškovi mogu biti samo

varijabilni troškovi (proporcionalni i relativno fiksni), odnosno

103
 Krajnji izraz graniĉnih troškova po jedinici proizvoda (ΔTq) će biti

Tπ2 − Tπ1 + Tρ2 − Tρ1 ∆Tπ + ∆Tρ

∆Tq = =
Q 2 − Q1 ∆Q

Matematiĉki posmatrani troškovi su funkcija obima proizvodnje, odnosno

T = f(q)
recimo
T = a +bq + cq2

Grafiĉki prikaz funkcije troškova u odnosu na obim proizvodnje bio bi

sledeći:

Slika 37.

Iz grafiĉkog prikaza dinamike troškova u odnosu na obim proizvodnje vidi

se da su troškovi u matematiĉkom pogledu zavisna promenljiva ili funkcija, a
obim proizvodnje nezavisna promenljiva ili argument. Pošto izraz graniĉnih
troškova po jedinici proizvoda

104
 ∆T
∆Tq =
∆Q

predstavlja koliĉnik diferencije funkcije (priraštaja funkcije - ΔT) i diferencije

argumenta (priraštaja argumenta -ΔQ), funkcija graniĉnih troškova po jedinici
proizvoda (ΔTq) u matematiĉkom pogledu predstavlja prvi izvod funkcije
ukupnih troškova (T'). Ako je

∆T
T = f q i T′ = f ′ q =
∆Q
onda
∆T
∆Tq = = f ′ q = T′
∆Q
Proseĉni troškovi predstavljaju troškove po jedinici proizvoda (Tq).
Izraĉunavaju se koliĉnikom ukupnih troškova i obima proizvodnje

T1 Tπ1 + Tρ1 + Tφ1

Tq1 = = = Tπq1 + Tρq1 + Tφq1
Q1 Q1

Prema tome, proseĉni troškovi sadrţe proporcionalne, relativno fiksne i

fiksne troškove, a graniĉni troškovi sadrţe samo varijabilne, odnosno
proporcionalne i relativno fiksne troškove.

B. IZRAĈUNAVANJE PROSEĈNIH I GRANIĈNIH TROŠKOVA

Zadatak:
Izraĉunati ukupne, proseĉne, ukupne graniĉne i graniĉne troškove po
jedinici proizvoda pri sledećim podacima:

105
 Tabela 33.
Obim Proporcionalni Relativno fiksni Fiksni
Q troškovi troškovi Troškovi
Tπ Tρ Tυ
1 2 3 4
1.000 20.000 200.000 100.000
2.000 40.000 240.000 100.000
3.000 60.000 260.000 100.000
4.000 80.000 270.000 100.000
5.000 100.000 300.000 100.000
6.000 120.000 350.000 100.000
7.000 140.000 450.000 100.000
8.000 160.000 600.000 100.000
9.000 180.000 900.000 100.000

I z r a d a:
Tabela 34.
Proporc. Relativ. Fiksni Ukupni Pros. Graniĉ. Graniĉ. Graniĉ.
Q trošk. fiksni troškovi troškovi troš. trošk. obim troš. po
Tπ troš. Tυ T Tq ΔT ΔQ jedin.
Tρ ΔTq
1 2 3 4 5 6 7 8 9
100.000 100.000 - - - -
1.000 20.000 200.000 100.000 320.000 320 220.000 1.000 220
2.000 40.000 240.000 100.000 380.000 190 60.000 1.000 60
3.000 60.000 260.000 100.000 420.000 140 40.000 1.000 40
4.000 80.000 270.000 100.000 450.000 113 30.000 1.000 30
5.000 100.000 300.000 100.000 500.000 100 50.000 1.000 50
6.000 120.000 350.000 100.000 570.000 95 70.000 1.000 70
7.000 140.000 450.000 100.000 690.000 99 120.000 1.000 120
8.000 160.000 600.000 100.000 860.000 108 170.000 1.000 170
9.000 180.000 900.000 100.000 1.180.000 131 320.000 1.000 320

O b j a š nj e nj e:
Ukupni troškovi (T) (kolona 5) se izraĉunavaju zbirom proporcionalnih
(Tπ), relativno fiksnih (Tρ) i fiksnih troškova (Tυ), odnosno sabiranjem kolone
(2), kolone (3) i kolone (4). (20.000 + 200.000 + 100.000 = 320.000..., 180.000 +
900.000 + 100.000 = 1.180.000).
106
 Proseĉni troškovi (Tq) (kolona 6), izraĉunavaju se deljenjem ukupnih
troškova (T) sa obimom (Q), odnosno deljenjem kolone (5) sa kolonom (1),
(320.000 : 1.000 = 320..., 1.180.000 : 9.000 = 131).
Graniĉni troškovi (ukupni) (ΔT) (kolona 7) izraĉunavaju se razlikom
ukupnih troškova (T) većeg obima proizvodnje i ukupnih troškova niţeg obima
proizvodnje u koloni (5). (320.000 - 100.000 = 220.000, 380.000 - 320.000 =
60.000..., 1.180.000 - 860.000 = 320.000).
Graniĉni obim proizvodnje (Q) (kolona 8) izraĉunava se razlikom izmeĊu
većeg i manjeg obima u koloni (1). (1.000 - 0 = 1.000, 2.000 - 1.000 = 1.000...,
9.000 - 8.000 = 1.000).
Graniĉni troškovi po jedinici obima (ΔTq) (kolona 9) izraĉunavaju se
deljenjem graniĉnih troškova (ukupnih) (ΔT) (kolona 7) sa graniĉnim obimom
(ΔQ) (kolona 8), odnosno deljenjem kolone (7) sa kolonom (8). (220.000 : 1.000
= 220, 60.000 : 1.000 = 60..., 320.000 : 1.000 = 320).

C. FUNKCIJA UKUPNIH TROŠKOVA (T)

Rešenjem zadataka u prethodnoj taĉki (b) dobijeni su sledeći empirijski
podaci o kretanju obima proizvodnje i kretanju ukupnih troškova:

Tabela 35.
Obim Ukupni troškovi
Q T
1 2
0 100.000
1.000 320.000
2.000 380.000
3.000 420.000
4.000 450.000
5.000 500.000
6.000 570.000
7.000 690.000
8.000 860.000
9.000 1.180.000

107
 Grafiĉkim prikazivanjem ukupnih troškova i obima proizvodnje dinamika
ukupnih troškova bila bi sledeća: (Dijagram kretanja ukupnih troškova, slika 38).

DIJAGRAM KRETANJA UKUPNIH TROŠKOVA

Slika 38.

Ovakvoj dinamici ukupnih troškova najviše bi odgovarala funkcija trećeg

stepena oblika:

y = a + b + cx2+dx3
Primenom metoda “najmanjih kvadrata” dobijene su ĉetiri jednaĉine sa
ĉetiri nepoznate:

5.470 = 10a + 45b + 285c + 1.025d

32.390 = 45a + 285b + 2.025c + 15.333d
108
 230.270 = 285a + 2.025b + 15.333c + 120.825d
1.766.330 = 2.025a + 15.333b + 120.825c + 978.405d

(Radi lakšeg raĉunanja empirijski podaci su skraćeni sa 1.000).

Rešavanjem sistema jednaĉina sa ĉetiri nepoznate dobijena su sledeća
rešenja:
a = 117
b = 214
c = - 49
d=4
Funkcija ukupnih troškova

T = f(q) = a + bq + cq2 + dq3

biće

gde je
T = funkcija ukupnih troškova
q = obim proizvodnje - argument.

Ako se u funkciji ukupnih troškova (T) zamene vrednosti argumenta (q),

odnosno obima proizvodnje, dobiće se sledeće izraĉunate vrednosti ukupnih
troškova (T) zamene vrednosti argumenta (q), odnosno obima proizvodnje, dobiće
se sledeće izraĉunate vrednosti ukupnih troškova u poreĊenju sa empirijskim
vrednostima:

109
 Tabela 36.

Obim Empirijski ukupni trošak Izraĉunati ukupni

Q T troškovi T=f(q)
1 2 3
0 100.000 117.000
1.000 320.000 286.000
2.000 380.000 381.000
3.000 420.000 426.000
4.000 450.000 445.000
5.000 500.000 462.000
6.000 570.000 501.000
7.000 690.000 586.000
8.000 860.000 741.000
9.000 1.180.000 990.000

Iz prethodne tabele se moţe zakljuĉiti da funkcija

T = f(q) = 117 + 214q -49q2 + 4q3

uz mala odstupanja realno izraţava empirijske podatke ukupnih troškova (T).

Dinamika funkcije ukupnih troškova (T) vidi se na slici 39.

DIJAGRAM FUNKCIJE UKUPNIH TROŠKOVA

110
 Slika 39.

D. FUNKCIJA PROSEĈNIH TROŠKOVA (Tq)

Funkcija proseĉnih troškova (Tq) dobija se deljenjem funkcije ukupnih

troškova (T) obimom proizvodnje (Q), odnosno

f(q) a + bq + cq2 + dq3

Tq = = = 117 + 214q − 49q + 4q2
q q

Zamenom "q" sa empirijskim podacima obima proizvodnje (0,1000...,

10.000) u gornjem izrazu dobiće se izraĉunate - aproksimativne vrednosti
proseĉnih troškova. U narednoj tabeli su prikazane vrednosti proseĉnih troškova
za svaki obim proizvodnje u poreĊenju emipirijskim podacima proseĉnih
troškova.
U udţbenicima matematike funkcija proseĉnih troškova (Tq) oznaĉava se
f(x) f(x)
sa T = x ili C = x , gde je x argument - obim proizvodnje.

111
 Tabela 37.

Obim Proseĉni troškovi Izraĉunati ukupni

(izraĉunati) troškovi T=f(q)
1 2 3
0 - -
1.000 286 320
2.000 191 190
3.000 142 140
4.000 111 113
5.000 92 100
6.000 84 95
7.000 84 99
8.000 83 108
9.000 110 131
10.000 136 -

DIJAGRAM FUNKCIJE PROSEĈNIH TROŠKOVA

Slika 40.

112
 UporeĊivanjem podataka izraĉunatih na osnovu funkcije proseĉnih
f(q) T f q
troškova (Tq = = ) i empirijskih podataka proseĉnih troškova (Tq = =
q q q
𝑇
), odnosno uporeĊivanjem kolone (2) i kolone (3), moţe se zakljuĉiti da funkcija
𝑞
117
proseĉnih troškova (Tq = + 214 − 49𝑞 + 4𝑞 2 ) verno izraţava empirijske
𝑞
podatke proseĉnih troškova.
Dijagram funkcije proseĉnih troškova (Tq) prikazan je na slici 40. Iz
dijagrama se vidi da funkcija proseĉnih troškova (Tq) u poĉetku ubrzano opada,
zatim opada usporeno do obima proizvodnje 6.000-7.000, a dalje se penje.
Opadanje funkcije proseĉnih troškova uslovljava degresija fiksnih troškova, a
porast funkcije uslovljava progresija relativno fiksnih troškova.

E. FUNKCIJA GRANIĈNIH TROŠKDVA (ΔTq)

Funkcija graniĉnih troškova (ΔTq), kako je ranije reĉeno, predstavlja prvi
izvod funkcije ukupnih troškova (T),odnosno

∆𝑇
∆𝑇q = = 𝑓 ′ q = 𝑇′
∆𝑄
Recimo da je funkcija ukupnih troškova oblika

onda će funkcija graniĉnih troškova biti

ΔTq = T’ = b + 2cq + 3dq2.
Na osnovu empirijskih podataka dobijena je funkcija ukupnih troškova
T = 117 + 214q - 49q2 + 4q3
Diferenciranjem funkcije ukupnih troškova (T’) funkcija graniĉnih
troškova (ΔTq) će biti

113
 Zamenom "q" sa podacima obima proizvodnje u funkciji graniĉnih
troškova dobijaju se izraĉunate vrednosti graniĉnih troškova za svaki obim
proizvodnje.
U narednoj tabeli su prikazani graniĉni troškovi izraĉunati pomoću
funkcije (ΔTq) i graniĉni troškovi izraĉunati na osnovu empirijskih podataka za
svaki obim proizvodnje.

Tabela 38.

Obim Graniĉni troškovi Graniĉni troškovi

Q (izraĉunati) (empirijski)
ΔTq
1 2 3
0 - -
1.000 128 220
2.000 66 60
3.000 28 40
4.000 14 30
5.000 24 50
6.000 58 70
7.000 116 120
8.000 198 170
9.000 304 320

Graniĉni troškovi izraĉunati na osnovu funkcije graniĉnih troškova (ΔTq)

(uz mala odstupanja) pribliţno realno izraţavaju empirijske vrednosti graniĉnih
troškova. Dijagram funkcije graniĉnih troškova vidi se na slici 41.

DIJAGRAM FUNKCIJE GRANIĈNIH TROŠKOVA

114
 Slika 41.

F. PRESEK FUNKCIJA PROSEĈNIH I GRANIĈNIH TROŠKOVA

(Tqmin = ΔTq)

Minimalni proseĉni troškovi jednaki su graniĉnim troškovima, odnosno

funkcija graniĉnih troškova seĉe funkciju proseĉnih troškova na onoj taĉki obima
proizvodnje gde su proseĉni troškovi minimalni.

ΔTqmin = ΔTq.

Ovu tvrdnju ćemo dokazati grafiĉkim prikazom funkcije proseĉnih i

graniĉnih troškova na istom dijagramu.

115
 DIJAGRAM FUNKCIJE PROSEĈNIH I GRANIĈNIH TROŠKOVA

Slika 42.

Na slici 42. je dokazana tvrdnja da su minimalni proseĉni troškovi jednaki

graniĉnim troškovima na obimu proizvodnje izmeĊu 6.000 i 7.000 jedinica.
Da bi se odredio obim proizvodnje na kojem se izjednaĉuju (presecaju)
funkcije graniĉnih i proseĉnih troškova, poći ćemo od izraza

ΔTq=Tq.
Na osnovu već izraĉunatih parametara funkcija dobijamo da je presek ovih
dveju funkcija odreĊen

117
214 − 98q + 12q2 = + 214 − 49q + 4q2
q
116
 SreĊivanjem ove jednaĉine dobijamo:

117
8q2 − 49q − =0 ∙q
q

8q3 − 49q2 − 117 = 0

U rešavanju ove kubne funkcije koristićemo Njutnov „metod tangente“ uz

pomoć prvog izvoda ove funkcije i pretpostavljenog nekog broja kao rešenja. Prvi
izvod funkcije će biti:

f(q) = 8q3 - 49q2 - 117

f(q) = 24q2 - 98q.
Pretpostavljamo da će varijabla "q" imati pribliţnu vrednost q0=6 (u 000
jedinica). Dalji postupak se sastoji u iteracijama kojima se pribliţavamo sve
taĉnijem rešenju. Da bi se dobila taĉnija vrednost za obim (q1) u odnosu na (q0),
koristimo sledeći metod:

Svakom narednom iteracijom dobija se sve veća taĉnost rešenja funkcije.

Ako pretpostavimo da je q0=6, onda ćemo zamenom u funkcijama f(q0) i
f’(q0) dobiti:

f(q0) = 8·63 - 49·62 - 117 = -153

f’(q0) = 24·62 - 98·6 = 276

117
 Primenom ovih vrednosti u "metodu tangente" dobija se poboljšano -
taĉnije rešenje q1.

−153
q1 = 6 − = 6 + 0,5543 = 6.6643.
276

Drugom iteracijom dobija se još taĉnije rešenje q2, odnosno:

f(q1) = 8·6,55433 - 49·6,55432 - 117 = 30,5401

f’(q1) = 24·6,55432 - 98·6,5543 = 388,6898 .

30,5401
q 2 = q1 − = 6,5543 − 0,0786 = 6,4757,
388,6898

a trećom iteracijom dobija se sledeće rešenje:

f(q2) = 8·6,47573 - 49·6,47572 - 117 = 0,6519

f’(q2) = 24·6,47572 - 98·6,4757 = 371,8139 .

0,6519
q 3 = 6,4757 − = 6,4757 − 0,0018 = 6,4739
371,8193

Moglo se nastaviti i dalje sa iteracijama da bi se dobilo još taĉnije rešenje,

ali nama u ovom sluĉaju nije potrebna tolika taĉnost. Na kraju, zakljuĉujemo da se
funkcije graniĉnih i proseĉnih troškova seku na obimu proizvodnje od 6.473,9
jedinica proizvoda.
Treba da se dokaţe i tvrdnja, da se funkcije graniĉnih i proseĉnih troškova
izjednaĉuju (presecaju) na onom obimu proizvodnje, gde su proseĉni troškovi
118
minimalni. Da bi to dokazali, odredićemo minimum (ekstrem) proseĉnih troškova,
odnosno dobiti rešenje za obim proizvodnje na kojem su proseĉni troškovi
minimalni.
Minimum (ekstrem) funkcije proseĉnih troškova dobija se pomoću prvog i
drugog izvoda ove funkcije:

117
Tq = + 214 − 49q + 4q2
q
−117
Tq′ = − 49 + 8q = 0 ∙ q2
q2

8q3 − 49q2 − 117 = 0

117
Tq′′ = + 8 > 0 => 𝑚𝑖𝑛.
q2
U rešavanju ove kubne funkcije primenili bismo Njutnov „metod
tangente“, kao što smo ga primenjivali i kod preseka funkcija graniĉnih i
proseĉnih troškova. Vidimo da su ove dve kubne funkcije identiĉne te će se dobiti
isto rešenje q=6,4739, odnosno proseĉni troškovi su minimalni pri obimu
proizvodnje od 6,4739 jedinica proizvoda. Time dokazujemo tvrdnju da su
graniĉni troškovi ravni minimalnim proseĉnim, odnosno funkcija graniĉnih
troškova preseca se sa funkcijom proseĉnih troškova na onom obimu proizvodnje
gde su proseĉni troškovi minimalni.

G. PRESEK FUNKCIJA PROSEĈNIH TROŠKOVA,

GRANIĈNIH TROŠKOVA I PRODAJNE CENE

Analizu ćemo dalje nastaviti uzimanjem u razmatranje istovremeno

funkcija graniĉnih i proseĉnih troškova i prodajne cene. Pretpostavićemo da je
prodajna cena konstantna (Cq = 150 dinara) po jedinici proizvoda. (Vidi sliku 43).

DIJAGRAM FUNKCIJA GRANIĈNIH I PROSEĈNIH TROŠKOVA

I PRODAJNE CENE
119
 Slika 43.

Iz ovog dijagrama analiziraćemo pojedinaĉno presek funkcije proseĉnih

troškova sa prodajnom cenom i presek graniĉnih troškova sa prodajnom cenom.
Zapaţamo da se funkcija proseĉnih troškova paraboliĉnog oblika (Tq)
presecasa linearnom funkcijom prodajne cene (Cq) u dvema taĉkama P1 i P2. Levo
i desno od ovih preseĉnih taĉaka proseĉni troškovi su iznad prodajne cene, a
izmeĊu ovih taĉaka proseĉni troškovi su niţi od prodajne cene. Pošto su proseĉni
troškovi veći od prodajne cene, onda se levo od taĉke P1 i desno od taĉke P2
ostvaruje gubitak, a izmeĊu taĉaka P1 i P2 se ostvaruje dobitak po jedinici
proizvoda (Vdq). Najveći dobitak je na onom obimu proizvodnje, gde su proseĉni
troškovi (Tq) minimalni, odnosno gde se seku funkcije graniĉnih (ΔTq) i
proseĉnih troškova (Tq) u taĉki T, kojoj smo apscisu ranije dobili na proizvodnji
od q = 6.473,9 jedinica proizvoda. To je, u stvari, optimalni obim proizvodnje koji
obezbeĊuje dobitak najveći po jedinici proizvoda (Vdq max).
Apscise taĉaka P1 i P2 dobijamo izjednaĉenjem funkcija

odnosno

120
 SreĊivanjem ove jednaĉine dobija se kubna jednaĉina:

a rešenja ćemo dobiti Njutnovim "metodom tangente".

U dijagramu vidimo da se taĉke P1 i P2 nalaze iznad proizvodnje oko 3.000

i 10.000 jedinica proizvoda. Zato ćemo kao polazne vrednosti uzeti za q10 = 3, a
q20 = 10. Primenom postupka interacija za jednu i drugu apscisu dobijamo sledeće
taĉnije vrednosti:

Proizlazi zakljuĉak da se funkcije proseĉnih troškova i prodajne cene

presecaju na proizvodnji od 2.798,7 i 10.451,9 jedinica proizvoda.

121
 Funkcije graniĉnih troškova (Tq) i prodajne cene (Cq) imaju dve preseĉne
(zajedniĉke) taĉke G1 i G2. Apscise ovih taĉaka odreĊuju se jednakošću:

Rešenja jednaĉine q1=0,72 i q2=7,45 predstavljaju apscise preseĉnih taĉaka

G1 i G2, odnosno funkcije graniĉnih troškova i prodajne cene presecaju se na
obimu proizvodnje od 720 i 7450 jedinica proizvoda. Od
posebnog ekonomskog znaĉaja je·obim proizvodnje (Q2 opt.) na kojem se
presecaju funkcije graniĉnih troškova i prodajne cene. To je optimalni obim
proizvodnje koji obezbeĊuje dobitak (dohodak) najveći u masi.
Funkcija dobitka (Vd) utvrĊuje se razlikom funkcija prihoda (C) i funkcije
ukupnih troškova (T), tj.

122
 Pošto se traţi ekstrem ove funkcije - maksimum, koristićemo prvi izvod
ove funkcije:

T ′ = 4q3 − 49q2 + 214q + 117 ′ = 12q2 − 98q + 214 = Tq

Vd’ = Cq – Tq = 0
Prvi izvod funkcije dobitka izjednaĉuje se sa nulom da bi se dobila
veliĉina obima proizvodnje pri kojem je dobitak najveći u masi. Ova funkcija (Cq
- Tq = 0) u stvari predstavlja presek funkcija prodajne cene i graniĉnih troškova
što smo izraĉunavali u prethodnom postupku, gde smo dobili rešenje (q=7,45) da
je to obim od 7.450 jedinica.
Time smo dokazali tvrdnju da se optimalni obim proizvodnje, koji
obezbeĊuje dobitak najveći u masi, utvrĊuje presekom funkcija graniĉnih troškova
i prodajne cene.

123
 4. ANGAŢOVANJE SREDSTAVA

4.1. Pojam i metamorfoze angaţovanih sredstava

Angaţovanje sredstava predstavlja poseban oblik ulaganja sredstava u

cilju obezbeĊenja odvijanja kontinuiteta procesa proizvodnje i procesa razmene.
Svaki proces reprodukcije zahteva odreĊenu sumu raspoloţivih sredstava, koja se
ulaţu u elemente procesa rada i ostaju uloţena do momenta osloboĊenja ovih
sredstava, odnosno do momenta realizacije proizvoda ili usluge. Ukoliko se ne bi
obezbedila dovoljna sredstva za odvijanje procesa proizvodnje ili razmene došlo
bi do prekida procesa reprodukcije.
Angaţovanje sredstava u reprodukciji odreĊuju dva najznaĉajnija
pokazatelja, i to:
1. suma angaţovanih sredstava i
2. vreme angaţovanih sredstava.
l. Visina sume angaţovanih sredstava bilo u proizvodnji ili razmeni ima
znaĉajan uticaj na kvalitet ekonomije. Radne organizacije raspolaţu uglavnom
ograniĉenom sumom sredstava, a svako uzimanje sredstava uslovljava pojavu
dodatnih troškova kamata i smanjenje ostvarenog dohotka. Zato je teţnja svake
radne organizacije da se reprodukcija odvija uz što manju sumu angaţovanih
sredstava u osnovna i obrtna sredstva.
2. Pod vremenom angaţovanja podrazumeva se vreme koje uloţena
sredstva provode u reprodukciji od momenta blokiranja do momenta deblokiranja
sredstava. Momenat blokiranja predstavlja momenat kupovine sredstava za
proizvodnju, odnosno momenat prelaska sredstava iz novĉano u naturalni oblik.
Deblokiranje ili oslobaĊanje sredstava nastaje momentom realizacije gotovih
proizvoda,·odnosno prelaskom sredstava iz robnog u novĉani oblik. Angaţovana
sredstava u jedan ciklus reprodukcije ponovo se vraćaju u novĉani oblik, i ponovo
ulaţu u naredni ciklus reprodukcije. Zbog toga je vreme trajanja angaţovanja
sredstava znaĉajan faktor kvaliteta ekonomije. Svako skraćenje vremena
angaţovanja doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije.
Kako je to već poznato, svaki proces reprodukcije otpoĉinje i završava se
novĉanim sredstvima. U tom procesu sredstva prolaze kroz metamorfozu stanja u
kojima se nalaze u reprodukciji. To se moţe prikazati sledećom šemom:
124
 S – B – U – Q – C – S...

gde je:
S = poĉetni novĉani oblik sredstava,

B = poĉetni robni oblik sredstava,

U = prelazni tehnološki oblik sredstava (utrošci),

Q = završni robni oblik sredstava (proizvod),

C = završni novĉani oblik sredstava (prihod).

U poĉetnom i završnom novĉanom obliku sredstva su potpuno raspoloţiva

pa i nisu u funkciji procesa reprodukcije. Namenski su vezana. za reprodukciju,
ali se mogu upotrebiti za bilo koju svrhu i u svakom momentu napustiti proces
reprodukcije.
Prelaskom sredstava iz novĉanog u poĉetni robni oblik, sredstva gube
svoju univerzalnu raspoloţivost. Ali ne i potpuno, već delimiĉno dok ne preĊu u
završni novĉani oblik. Tako, recimo, sredstva uloţena u nabavku materijala nisu
više potpuno raspoloţiva kao dok su bila u novĉanom obliku, odnosno·sredstva u
materijalu postaju blokirana. Materijal na zalihama zadrţava i dalje svoju
upotrebnu vrednost za druge proizvoĊaĉe pa se uvek moţe prodati, a uloţena
sredstva preći u završni novĉani oblik, odnosno deblokirati.
Prelazni tehnološki oblik sredstava predstavlja uloţena sredstva u
predmete rada i sredstva za rad koja se troše u procesu rada. Trošenjem ona
postaju još manje raspoloţiva u odnosu na materijal i sredstva za rad u poĉetnom
robnom obliku dok su bila na zalihama. Ova sredstva moţe kupiti samo onaj
preraĊivaĉ koji njihovom upotrebom moţe ostvariti svoj cilj proizvodnje.
Završetkom poslednje tehnološke operacije nastaje gotov proizvod, a sva
sredstva koja su uloţena prelaze u novi oblik angaţovanja - završni robni oblik
sredstava. U ovom obliku, kao i u poĉetnom robnom obliku, sredstva imaju
ograniĉenu raspoloţivost. Da bi prešli u novĉani oblik, gotove proizvode treba
realizovati na trţištu.
Realizacijom proizvoda sredstva iz završnog robnog oblika prelaze u
završni novĉani oblik. Kao i u poĉetnom novĉanom obliku, ova sredstva postaju
potpuno raspoloţiva i proizvoĊaĉ ih moţe upotrebiti u bilo koju svrhu.

125
 4.2. Faze angaţovanja sredstava
Vreme angaţovanja, kako je već reĉeno, predstavlja vreme koje sredstva
jednog izvatka proizvoda provedu u reprodukciji od momenta blokiranja do
momenta deblokiranja iz robnog u novĉani oblik. U ovom vremenskom rasponu
sredstva menjaju svoja materijalna stanja (poĉetni robni oblik, prelazni tehnološki
oblik i završni robni oblik). Tako se prema ovim materijalnim stanjima, vreme
angaţovanja hronološki deli na faze angaţovanja, i to:

 poĉetna robna faza (H2),

 prelazna tehnološka faza (H3),
 faza prekrivanja sukcesivnih tehnoloških ciklusa (H4) i
 završna robna faza (H5).
Poĉetna robna faza (H2) predstavlja vreme angaţovanja koje otpoĉinje sa
prvom nabavkom (isplatom) sredstava za proizvodnju, a završava se unošenjem
poslednje koliĉine nabavljenih sredstava u proizvodnju. To su, u stvari, zalihe
sredstava za proizvodnju, koje mogu biti veće ili manje, a vremenski traju duţe ili
kraće, u zavisnosti od dinamike nabavki i situacije na trţištu sredstava za
proizvodnju.
Prelazna tehnološka faza (H3) otpoĉinje sa prvom a završava se sa
poslednjom tehnološkom operacijom u izradi jednog izvatka proizvodnje. U ovoj
fazi ulaţu se sredstva u materijalu i sredstvima za rad i tekućem radu. Sredstva se
unose u pojedinim ulošcima, koji izvesno vreme provode u tehnološkoj fazi do
završetka procesa proizvodnje.
Izradom prvog izvatka ili serije proizvoda nastaće ulaganja sredstava, ali
se neće ĉekati potpuni završetak prvog da bi poĉela izrada drugog izvatka. U
istom vremenskom intervalu kako odmiĉu tehnološke operacije na prvom izvatku,
otpoĉinje izrada drugog izvatka, koji prolazi kroz iste operacije kao i prethodni uz
izvesno kašnjenje. PoĊe li se od kvantificiranja ulaganja za svaki izvadak
proizvoda, onda se ulaganje u naredne izvatke posle prvog, u stvari, moţe smatrati
posebnom fazom ulaganja - fazom prekrivanja sukcesivnih tehnoloških ciklusa
(izvadaka) (H4). Ovo vremensko prekrivanje ulaganja u tehnološkoj fazi dvaju
izvadaka proizvoda prikazanje grafiĉki.36

36
Dr Stevan Kukoleĉa: „Ekonomika preduzeća“, Informator, Zagreb, 1965., str. 355.
126
 Slika 44.

Vremensko prekrivanje ulaganja sredstava za dva ili više izvadaka mogu

nastati kod poĉetne robne i završne robne faze. Ova prekrivanja uglavnom su
odreĊena dejstvom trţišnih faktora i nabavke i plasmana.
Završna robna faza (H5) predstavlja vreme angaţovanja sredstava
sadrţanih u gotovim proizvodima na zalihama. Ova faza otpoĉinje sa završetkom
poslednje tehnološke operacije, a završava se momentom realizacije proizvoda
jednog izvatka. Veliĉina angaţovanih sredstava u gotovim proizvodima i vreme
koje će ova sredstva provesti u ovoj fazi zavise od dinamike isporuke robe
kupcima.
Tehnološki posmatrano angaţovanje ima svoj odreĊeni redosled odvijanja
pojedinih faza. Poĉetna robna faza prethodi tehnološkoj fazi i fazi prekrivanja, a
tehnološka faza i faza prekrivanja prethode završnoj robnoj fazi. Po završetku
završne robne faze sredstva se oslobaĊaju i ponovo ulaţu u naredni ciklus
angaţovanja. MeĊutim, vremenski posmatrano angaţovanje, uz pretpostavku da
se istovremeno odvija nekoliko tehnoloških ciklusa, usloviće prekrivanje
pojedinih faza angaţovanja razliĉitih tehnoloških ciklusa.

Slika 45.

127
 4.3. Elementi angaţovanja sredstava

Pod elementima angaţovanja sredstava podrazumeva se ulaganje sredstava

u pojedine elemente procesa rada, i to:

 angaţovanje sredstava u osnovnim sredstvima,

 angaţovanje sredstava u materijalu, i
 angaţovanje sredstava u zaradama (akontiranim liĉnim dohocima).
Angaţovanje sredstava u osnovnim sredstvima nastaje momentom
kupovine ovih sredstava (alati, mašine, postrojenja i dr.). Prema tome, sredstva
angaţovana u osnovnim sredstvima prelaze iz poĉetnog novĉanog u poĉetni robni
oblik (bilo da je reĉ o izgradnji osnovnih sredstava ili osnovnim sredstvima na
zalihama). Zatim, iz poĉetnog robnog oblika prelaze u tehnološki oblik (prilikom
trošenja - upotrebe), a iz tehnološkog oblika prelaze. u završni robni oblik.
Deblokiraju se momentom realizacije gotovih proizvoda i prelaze ponovo u
završni novĉani oblik.
Sredstva koja su uloţena u osnovna sredstva imaju izvesnu specifiĉnost
angaţovanja u pojedinim fazama, a posebno u tehnološkoj fazi. Ta specifiĉnost se
ogleda u tome što se sredstva za rad unose u tehnološki proces sa celokupnom
vrednošću, a ne utroše se odjednom prilikom njihove upotrebe. Troše se
postepeno u više ciklusa proizvodnje, a na proizvod prenose samo srazmerni deo
svoje vrednosti (amortizacija). Realizacijom gotovih proizvoda reprodukuje se
samo srazmerni utrošeni deo sredstava u iznosu amortizacije, tako da se iznos
angaţovanih sredstava u narednom ciklusu reprodukcije smanjuje za iznos
deblokirane amortizacije iz prethodnog ciklusa. MeĊutim, dotrajavanje pojedinih
delova sredstava za rad i njihova zamena zahteva dodatno angaţovanje sredstava.
Angaţovanje sredstava u materijalu otpoĉinje momentom nabavke
(isplate) materijala, odnosno, prelaskom sredstava iz poĉetnog novĉanog u poĉetni
robni oblik materijala (zalihe materijala). Dinamika ulaganja sredstava u zalihe
materijala zavisi od dinamike potrošnje materijala u tehnološkoj fazi i od uslova
nabavke materijala. U tehnološkoj fazi materijal se troši u odreĊenoj dinamici bilo
da se posmatra po vrstama materijala ili koliĉinama odreĊenog materijala.
Završetkom poslednje tehnološke operacije angaţovana sredstva u materijalu, koji
je utrošen u izradi proizvoda, prelaze u završni robni oblik. Realizacijom gotovih
proizvoda sredstava uloţena u materijal se oslobaĊaju - deblokiraju, prelaze u
novĉani oblik i postaju potpuno raspoloţiva.
Sredstva se angaţuju i za isplatu zarada, ali samo kod onih proizvodnji gde
proces proizvodnje traje duţe od vremenskog raspona izmeĊu dveju isplata,
128
odnosno duţe od mesec dana. Pošto se zarade isplaćuju meseĉno unazad,
onda:angaţovanje sredstava u isplate zarada otpoĉinje u tehnološkoj fazi, za
razliku od materijala i sredstava za rad. Visina uloţenih sredstava zavisi od isplata
i duţine trajanja procesa rada. Završetkom tehnološkog procesa angaţovanja
sredstva prelaze u završni robni oblik, a realizacijom se deblokiraju, kao što je bio
sluĉaj i sa sredstvima angaţovanim u osnovnim sredstvima i materijalu.

4.4. UtvrĊivanje proseĉnih suma angaţovanih sredstava

Angaţovanje sredstava razmatrali smo po fazama, zatim po elementima, a

moţe se razmatrati još detaljnije, i to po elementima i po fazama i obrnuto, po
fazama i po elementima. Pojedine sume angaţovanih sredstava se prikazuju u
tabeli 34.

Tabela 34.

Elementi F A Z E
H2 H3 H4 H5 Σ
M Smh2 Smh3 Sm4 Sm5 Sm
I Sih2 Sih3 Sih5 Si
L Slh3 Slh4 Slh5 Sl
Σ Sh2 Sh3 Sh4 Sh5 S

Pošto se sredstva svakog elementa i u svakoj fazi blokiraju i deblokiraju

postepeno, nadalje ćemo prikazati utvrĊivanje proseĉnih suma angaţovanih
sredstava parcijalno po elementima i po fazama. Proseĉna suma angaţovanih
sredstava predstavlja proseĉan iznos uloţenih sredstava preraĉunatih na svaki dan
tehnološke faze.

4.4.1. Proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu

Angaţovana sredstva u materijalu pojavljuju se u svim fazama
angaţovanja, i to u poĉetnoj robnoj fazi, prelaznoj tehnološkoj, fazi prikrivanja i
završnoj robnoj fazi:
Sm = Smh2 + Smh3 + Smh4 + Smh5.

129
 U poĉetnoj robnoj fazi, kako je već o tome bilo reći, sredstva se ulaţu u
pojedine nabavke materijala, koje izvesno vreme provode na zalihama materijala.
Veliĉina zaliha zavisi od dinamike trošenja materijala u proizvodnji i od dinamike
nabavki, odnosno u zavisnosti od prilika na trţištu materijala. Ako bi se
pretpostavilo da se nabavlja odjednom sav materijal na poĉetku procesa
proizvodnje, tada će suma angaţovanih sredstava u materijalu na zalihama biti ista
u svakoj vremenskoj jedinici tehnološke faze. Pošto se materijali nabavljaju u
odreĊenoj dinamici, sume angaţovanih sredstava će biti razliĉite. Proseĉna suma
angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj robnoj fazi izraĉunavaće se
koliĉnikom izmeĊu vrednosti pojedinih nabavki materijala pomnoţenih
(ponderisanih) vremenom provedenim na zalihama i duţine trajanja tehnološke
faze, odnosno

gde je:
Smh2 = proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj robnoj fazi,

Bm21 …Bm2n = vrednost nabavki materijala,

Hm21 …Bm2n = vreme koje nabavke materijala provode na zalihama,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

Grafiĉki prikaz utvrĊivanja ove proseĉne sume angaţovanih sredstava

imao bi sledeći izgled:

Bm25 Hm25
Bm24 Hm24
Bm23 Hm23
Smh2 Bm22 Hm22
Bm21 Hm21
H3

Slika 46.

130
 U toku procesa proizvodnje materijal: se troši postepeno u odreĊenoj
dinamici. Ukoliko bi pretpostavili da se sav materijal unosi u tehnološku fazu na
samom poĉetku, a proizvodi se završavaju po završetku poslednje tehnološke
operacije, tada bi proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u tehnološkoj
fazi bila ista, odnosno bila bi ravna zbiru troškova materijala. Pošto u stvarnosti
materijali razliĉito vreme prevode u proizvodnji od momenta unošenja do
završetka proizvoda, tada će proseĉna suma angaţovanim sredstava biti ravna:

Tm31 ∙ Hm31 + Tm32 ∙ Hm32 + ⋯ + Tm3n ∙ Hm3n

Smh3 =
H3

gde je:

Smh3 = proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u tehnološkoj fazi,

Tm31 … = vrednost pojedinaĉnih uloţaka materijala,

Hm31 … = vreme koje pojedinaĉni ulošci materijala provode u tehnološkoj fazi i

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

Tm35 Hm35

Tm34 Hm34
Tm33 Hm33
Smh3 Tm32 Hm32
Tm31 Hm31
H3

Slika 47.

Kako je već reĉeno, materijal se troši i u fazi prekrivanja. Poĉetak izrade

naredne serije proizvoda odvija se istovremeno dok se izraĊuje prva serija.

131
Tehnologija izrade je ista kao i kod prve serije, pa se i proseĉna suma
angaţovanih sredstava utvrĊuje na isti naĉin kao i kod tehnološke faze, i to:

Tm45 Hm45
Tm44 Hm44
Tm43 Hm43
Smh4 Tm42 Hm42
Tm41 Hm41
H3

Smh4 = proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u fazi prekrivanja,

Tm41 ...Tm4n = vreme koje pojedinaĉni ulošci materijala provode u fazi prekrivanja,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

Završetkom poslednje tehnološke operacije nastaju gotovi proizvodi koji

obiĉno izvesno vreme do realizacije provode na zalihama. Ako pretpostavimo da
se sva proizvodnja završava istovremeno, tada bi proseĉna suma angaţovanih
sredstava u materijalu u završenom robnom obliku bila ista u svim vremenskim
jedinicama, odnosno bila bi ravna zbiru troškova materijala. Kako se proizvodi
završavaju u pojedinim koliĉinama (izvatcima) i razliĉito vreme provode na
zalihama, tada će se proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u završnoj
robnoj fazi (Smh5) utvrditi na sledeći naĉin

Tm51 ∙ Hm51 + Tm52 ∙ Hm52 + ⋯ + Tm5n ∙ Hm5n

Smh5 =
H3

132
 Tm54 Hm54
Tm53 Hm53
Tm52
Tm51 Hm51 Smh5
H3

Slika 49.

gde je:
Tm51…Tm5n = vrednost materijala sadrţanih u pojedinim koliĉinama gotovih proizvoda,

Hm51…Hm5n = vreme koje pojedine koliĉine gotovih proizvoda provode na zalihama,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

4.4.2. Proseĉna suma angaţovanih sredstava u osnovnim

sredstvima

Osnovna sredstva su angaţovana u poĉetnoj robnoj fazi (Sih2), tehnološkoj

fazi (Sih3) i završnoj robnoj fazi (Sih5).

Angaţovanje sredstava u osnovna sredstva u poĉetnoj robnoj fazi

predstavlja ulaganje sredstava u izgradnju osnovnih sredstava i obezbeĊenje
odreĊene zalihe osnovnih sredstava:

Izgradnja osnovnih sredstava odvija se kroz pojedina ulaganja sredstava

koji ostaju angaţovana do završetka izgradnje. Pošto osnovna sredstva traju duţe
od jedne tehnološke faze, proseĉna suma angaţovanih sredstava u osnovnim
sredstvima u izgradnji (Si1h2) izraĉunaće se na sledeći naĉin:

133
 Si23 Hi23
Si22 Hi22
Si21 H21 Si2h2
H3 H3
βi-2

Slika 50.

gde je:
Si21 …Si5n = vrednost pojedinaĉnih ulaganja sredstava u osnovna sredstva u izgradnji,

Hi21 …Hi22 = vreme koje pojedinaĉna uloţena sredstva provode do završetka izgradnje
osnovnih sredstava,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze,

βi = vek trajanja osnovnog sredstva izraţen brojem tehnoloških ciklusa.

Zaliha osnovnih sredstava (delovi, alat i sl.) ima za cilj skraćenje vremena
zastoja proizvodnje do kojih dolazi usled dotrajavanja pojedinih delova osnovnih
sredstava. Zalihe se obezbeĊuju za jedan tehnološki ciklus. Suma angaţovanih
sredstava je razliĉita tokom jedne proizvodnje, jer priliv i odliv sredstava u
zalihama zavisi od dinamike trošenja ovih osnovnih sredstava i uslova nabavke.
Proseĉna suma angaţovanih sredstava u osnovnim sredstvima u poĉetnoj robnoj
fazi na zalihama (Si2h2) kvantificira se koliĉnikom izmeĊu zbira vrednosti nabavki
osnovnih sredstava za zamenu (Ba21 … Ba2n) ponderisanih sa vremenom koje ova
sredstva provode na zalihama (Ha21 … Ha2n) i vremena trajanja tehnološke faze
(H3), odnosno

Slika 51.

134
 U tehnološkoj fazi nastaju dve vrste angaţovanih sredstava u osnovnim
sredstvima, i to u poĉetnim i naknadno uloţenim osnovnim sredstvima. Tako će
proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi
(Sih3) saĉinjavati:

- proseĉna suma angaţovanih sredstava u poĉetnim osnovnim sredstvima u

tehnološkoj fazi (Si1h3), i
- proseĉna suma angaţovanih sredstava u naknadno uloţenim sredstvima u
tehnološkoj fazi (Si2h3).
Poĉetna osnovna sredstva (zgrade, mašine i dr.), u prvoj tehnološkoj fazi
uĉestvuju sa celokupnom vrednošću, a u svakoj narednoj tehnološkoj fazi suma
angaţovanih sredstava se smanjuje za iznos reprodukcionih sredstava kroz
amortizaciju iz prethodnog ciklusa proizvodnje. Proseĉna suma angaţovanih
sredstava u poĉetnim osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi (Si1h3) izraĉunava
se za celi vek trajanja tih osnovnih sredstava. Ova proseĉna suma dobija se
sledećim izrazom:

βi ∙ Ti + βi − 1 ∙ Ti + βi − 2 ∙ Ti + ⋯ + (βi − βi − 1 ) ∙ Ti
Si1 h3 =
βi

βiTi
(βi-1)Ti
(βi-2)Ti
(βi-3)Ti
(βi-4)Ti Si1h3
H3 H3 H3 H3 H3
βi=5

Slika 52.

gde je:
βi = vek trajanja poĉetnog osnovnog sredstva izraţen brojem tehnoloških ciklusa i

135
Ti = amortizacija za jedan tehnološki ciklus.

Naknadno unošenje dodatnih osnovnih sredstava povećava sumu

angaţovanih sredstava u poĉetnim osnovnim sredstvima. Proseĉna suma
angaţovanih sredstava u naknadno unesenim osnovnim sredstvima u tehnološkoj
fazi (Si2h3) utvrĊuje se za ĉitav vek trajanja poĉetnog osnovnog sredstva. To su u
stvari povremeni i generalni remonti osnovnih sredstava.

n3 Au3

n2 Au2

Si2h3
n1 Au1
H3 H3 H3 H3 H3 H3
βi=6

Slika 53.

gde je:
βi = vek trajanja poĉetnog osnovnog sredstva izraţen brojem tehnoloških ciklusa,

n1…nn = vremenski raspon izmeĊu poĉetka amortizacije poĉetnog osnovnog sredstva i

momenta naknadnog unošenja osnovnog sredstva (zamena dotrajalih delova) u
tehnološkoj fazi izraţen brojem tehnoloških ciklusa,

Au1...Aun =vrednost naknadno unesenih osnovnih sredstava (delova).

Završetkom gotovih proizvoda uloţena sredstva za njihovu izradu ostaju i

dalje angaţovana do momenta realizacije. Tako i utrošena sredstva za rad izraţena
amortizacijom svakog izvatka gotovih proizvoda reprodukuju se momentom
realizacije. Suma angaţovanih sredstava u osnovnim sredstvima u završnoj robnoj
fazi zavisi od iznosa amortizacije u pojedinim izvatcima gotovih proizvoda i
136
vremena koje gotovi proizvodi provode na zalihama, što zavisi od vrste proizvoda
i dinamike realizacije. Proseĉna suma angaţovanih sredstava u osnovnim
sredstvima u završnoj robnoj fazi (Sih5) biće ravna:

Ti53 Hi53
Ti52 Hi52
Sih5
Ti51 Hi51
H3

Slika 54.

Ti51…Ti5n = amortizacija sadrţana u pojedinaĉnim koliĉinama prodatih gotovih

proizvoda,
Hi51…Hi5n = vreme koje pojedine koliĉine prodatih gotovih proizvoda provode na
zalihama,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

4.4.3. Proseĉna suma angaţovanih sredstava u isplatama zarada

Za isplatu liĉnih dohodaka u proizvodnji neke serije proizvoda angaţovaće

se sredstva samo pod uslovom da tehnološka faza traje duţe od vremenskog
razmaka izmeĊu dveju isplata. Tako će nastati proseĉne sume angaţovanih
sredstava u isplatama zarada u tehnološkoj fazi, fazi prekrivanja i u završnoj
robnoj fazi, odnosno

Sl = Slh3 + Slh4 + Slh5

137
 Pojedinaĉne isplate zarada koje nastaju u proizvodnji prve serije proizvoda
provode odreĊeno vreme u tehnološkoj fazi do momenta završetka proizvodnje.
Kada se pojedinaĉne isplate zarada (Tl31…Tl3n) pomnoţe sa vremenima
angaţovanja tih isplata (Hl51…Hl3n) i projecira na duţinu trajanja tehnološke faze
(H3) dolazi se do proseĉne sume angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
tehnološkoj fazi (Slh3):

Tl31 ∙ Hl31 + Tl32 ∙ Hl32 + ⋯ Tl3n ∙ Hl3n

Slh3 =
H3

Tl35 Hl35
Tl34 Hl34
Tl33 Hl33
Tl32 Hl32 Slh3
Tl31 Hl31
H3

Slika 55.

U izradi sukcesivnih narednih serija, odnosno u fazi prekrivanja proseĉna

suma angaţovanih sredstava u isplatama zarada (Sll4) dobija se kao i kod
tehnološke faze:

Tl41 ∙ Hl41 + Tl42 ∙ Hl42 + ⋯ + Tl4n ∙ Hl4n

Slh4 =
H3

Tl45 Hl45
Tl44 Hl44
Tl43 Hl43
Slh4 Tl42 Hl42
Tl41 Hl41
H3

Slika 56.

Tl41 ...Tl4n = vrednost pojedinaĉnih isplata zarada u fazi prekrivanja,

138
H141···Hl4n = vreme angaţovanja sredstava u isplatama zarada u fazi prekrivanja,

H3 = vreme trajanja tehnološke faze.

Nastajanjem gotovih proizvoda i njihovim zadrţavanjem na zalihama,

sredstva uloţena u isplate zarada ostaju i dalje blokirana do momenta realizacije
proizvoda. Suma angaţovanih sredstava je u zavisnosti od dinamike završavanja i
dinamike realizacije proizvoda. Proseĉna suma angaţovanih sredstava u isplatama
zarada u završnoj robnoj fazi (Slh5) dobija se koliĉnikom izmeĊu vrednosti isplata
zarada u pojedinaĉnim koliĉinama gotovih proizvoda (Tl51...Tl5n) ponderisanih sa
vremenom angaţovanja sredstava u zalihama gotovih proizvoda (Hl51...Hl5n) i
vremena trajanja tehnološke faze (H3), odnosno

Tl53 Hl53
Tl52 Hl52
Slh5
Tl51 Hl51
H3

Slika 57.

4.5. Koeficijent angaţovanja

Trošenje i angaţovanje su dva osnovna oblika ulaganja koje smo detaljno

razmatrali. Trošenje je funkcija reprodukovanja, odnosno trošenje nastaje da bi se
došlo do nove upotrebne vrednosti, koju treba realizovati da bi su trošena sredstva
reprodukovala. Angaţovanjem se ulaţu sredstva da bi se obezbedio kontinuitet
procesa proizvodnje, odnosno procesa trošenja. Prema tome, angaţovanje je
funkcija trošenja. PoreĊenjem sume angaţovanih sredstava (S) i sume utrošenih
sredstava (T) dolazi se do koeficijenta angaţovanja (β) odnosno
𝑆
β=
𝑇
Koeficijent angaţovanja ovako izraţen, pokazuje koliko je sredstava
potrebno angaţovati za jednu jedinicu utrošenih sredstava odreĊene proizvodnje,
uslovljene dejstvom objektivnih faktora. Za kvalitet ekonomije je povoljnije da se

139
jedinica troškova ostvari uz što manji iznos angaţovanih sredstava. Otuda
proizilazi teţnja da se ostvari što manja vrednost koeficijenta angaţovanja.
Prema faktorima koji utiĉu na formiranje koeficijenta angaţovanja,
razlikuju se njegove tri veliĉine:

 stvarni (α),
 objektivno uslovljeni (β) i
 organizaciono uslovljeni (γ),

odnosno,

α= β+γ
Objektivno uslovljeni koeficijent angaţovanja (β) predstavlja koliĉnik
izmeĊu objektivno uslovljene sume angaţovanih sredstava (S) i objektivno
uslovljenih troškova (T), tj.
S
β=
T

Ovaj koeficijent se moţe posmatrati i parcijalno, i to po elementima, po

fazama, zatim parcijalno po elementima i po fazama procesa angaţovanja, kako je
prikazano u narednoj tabeli 35.

Tabela 35.

F A Z E
Elementi
H2 H3 H4 H5 Σ
M βm2 βm3 βm4 βm5 βm
I βi2 βm3 βi5 βi
L
Σ β2 β3 β4 β5 β

Kvantificiranje ovih parcijalnih koeficijenata angaţovanja moţe se

prikazati na sledeći naĉin:

140
 Simboli koji su prikazani u tabeli i analitiĉkim izrazima imaju sledeće
znaĉenje:
βm = objektivno uslovljeni koeficijent angaţovanja sredstava u materijalu,

β2 = objektivno uslovljeni koeficijent angaţovanja sredstava u poĉetnoj robnoj fazi,

βm2 = objektivno uslovljen koeficijent angaţovanja sredstava u materijalu u poĉetnoj

robnoj fazi itd.

Na veliĉinu angaţovanja sredstava utiĉu i organizaciono uslovljeni faktori

od kojih su najznaĉajniji organizaciono uslovljeno trošenje i produţenje vremena
angaţovanja preko potrebnog. Tako će nastati organizaciono uslovljena suma
angaţovanih sredstava (s), odnosno
s = st + sh
gde je
st = organizaciono uslovljena angaţovana sredstva nastala usled organizaciono
uslovljenih troškova,

sh = organizaciono uslovljena angaţovana sredstva nastala usled produţenja vremena

angaţovanja preko potrebnog.

Kako je od ranije poznato, organizaciono uslovljeni troškovi nastaju zbog

uticaja triju organizacionih faktora, i to:

 suvišnog trošenja elemenata proizvodnje (tu),

 odstupanja konkretnih nabavnih od proseĉnih·trţišnih cena sredstava
141
 za proizvodnju (tc) i
 nepotpunog korišćenja kapaciteta (tq).

Tako se i organizaciono uslovljena angaţovana sredstva mogu razloţiti

prema ovim faktorima na sledeće komponente:
st = stu ± stc + stq

Organizaciono uslovljeni koeficijent angaţovanja (γ) predstavlja odnos

izmeĊu organizaciono uslovljene sume angaţovanih sredstava (σ) i objektivno
uslovljenih troškova (T), odnosno

s stu ± stc + stq + sh

γ= = = 𝛾tu ± 𝛾tc + 𝛾tq + 𝛾h,
T T

gde je:
𝛾tu = organizaciono uslovljeni koeficijent angaţovanja nastao usled suvišnog trošenja
elemenata proizvodnje,

𝛾tc = organizaciono uslovljeni koeficijent angaţovanja nastao usled odstupanja

konkretnih nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za proizvodnju,

𝛾tq = organizaciono uslovljeni koeficijent angaţovanja nastao usled nepotpunog

korišćenja kapaciteta,

𝛾h = organizaciono uslovljeni koeficijent angaţovanja nastao usled produţenja

vremena angaţovanja preko potrebnog.

4.6. Zadaci iz angaţovanja

Zadatak I
Na osnovu ulaznih i izlaznih dokumenata u magacinu materijala dobijeni
su podaci o vrednosti pojedinih nabavki i vremenu koje provode na zalihama:

142
 Tabela 36.

Vrednost skladištenja u
Nabavka Vrednost nabavke u din.
danima
1. 800.000 40
2. 400.000 50
3. 500.000 30

Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj

robnoj fazi (Smh2).

Bm21 ∙ Hm21 + Bm22 ∙ Hm22 + ⋯ + Bm2n ∙ Hm2n

Smh2 =
H3

gde je:
Bm21…Bm2n = vrednost pojedinih nabavki materijala,
Hm21…Hm2n = vreme koje nabavke provode na zalihama.

8.000.000 ∙ 40 + 400.000 ∙ 50 + 500.000 ∙ 30

Smh2 = = 1,340.000 din.
50

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj robnoj fazi

iznosi 1,340.000 dinara.

Zadatak II
U pogonu "B" evidentirani su podaci o trošenju materijala u
procesu proizvodnje, i to:

143
 Tabela 37.

Vreme provedeno u
Utrošci materijala Vrednost materijala
proizvodnji
M1 1.000.000 50
M2 400.000 30
M3 800.000 40

Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u tehnološkoj fazi (Smh3).

Tm31 ∙ Hm31 + Tm32 ∙ Hm32 + Tm33 ∙ Hm33 … + Tm3n ∙ Hm3n

Smh3 =
H3

gde je:
Tm31…Tm3n = vrednost pojedinih utrošaka materijala,
Hm31…Hm3n = vreme koje pojedini utrošci materijala provode u procesu
proizvodnje.

1.000.000 ∙ 50 + 400.000 ∙ 30 + 800.000 ∙ 40 94.000

Smh3 = = = 1,880.000 din.
50 50

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u tehnološkoj fazi iznosi 1,880.000

dinara.

Zadatak III
Tokom izrade prvog izvatka proizvoda, nastaje ulaganje materijala za
izradu narednih izvadaka, i to:

144
 Tabela 38.
Vrednost materijala u Vreme angaţovanja u
Utrošak materijala
dinarima danima
M1 400.000 30
M2 200.000 20
M3 300.000 10

Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u fazi

prekrivanja (Smh4).
Tm41 ∙ Hm41 + Tm42 ∙ Hm42 + Tm43 ∙ Hm43 … + Tm4n ∙ Hm4n
Smh4 =
H3
gde je:
Tm41…Tm4n = vrednost pojedinih uloţaka - utrošaka materijala,
Hm41…Hm4n = vreme koje pojedini utrošci materijala provode u fazi prekrivanja.

400.000 ∙ 30 + 200.000 ∙ 30 + 300.000 ∙ 10 19.000.000

Smh4 = = = 380.000 din.
50 50

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u fazi prekrivanja

iznosi 380.000 dinara.

Zadatak IV
Pregledom evidencije u magacinu gotovih proizvoda dobijeni su podaci o
dinamici zaliha, i to:

Tabela 39.

145
 Vrednost Vreme provedeno
Izvadak proizvoda materijala u izvatku na zalihama
u din. u dinarima
Q1 250.000 20
Q2 400.000 15
Q3 300.000 25

Tehnološka faza (H3) traje 50 dana.

Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u završnoj

robnoj fazi (Smh5).

Tm51 ∙ Hm51 + Tm52 ∙ Hm52 + Tm53 ∙ Hm53 … + Tm5n ∙ Hm5n

Smh5 =
H3

gde je:
Tm51…Tm5n = vrednost materijala u izvatku gotovog proizvoda,
Hm51…Hm5n = vreme koje izvadak gotovog proizvoda provodi na zalihama.

250.000 ∙ 20 + 400.000 ∙ 15 + 300.000 ∙ 25 18.500.000

Smh5 = = = 370.000 din.
50 50

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u materijalu u završnoj robnoj fazi

iznosi 370.000 dinara.

Zadatak V
Izgradnjom investicionog objekta nastala su ulaganja sredstava sa
sledećom dinamikom:
Tabela 40.

146
 Vrednost uloţenih Vreme provedeno
Faze izrade sredstava na zalihama
u dinarima u dinarima
I 800.000 450
II 400.000 200
III 600.000 150

Vek trajanja ovog objekta (β1) = 200 tehnoloških ciklusa. Vreme trajanja
tehnološkog ciklusa (H3) = 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u

izgradnji (Si1h2).
Si21 ∙ Hi21 + Si22 ∙ Hi22 + Si23 ∙ Hi23 … + Si2n ∙ Hi2n
Si1 h2 =
H3
gde je:
Si21…Si2n = vrednost uloţenih sredstava u osnovna sredstva u izgradnji,
Hi21…Hi2n = vreme angaţovanja sredstava uloţenih u osnovna sredstva u
izgradnji.
800.000 ∙ 450 + 400.000 ∙ 200 + 600.000 ∙ 150
Si1 h2 = = 51.000 din.
200 ∙ 50
Proseĉna suma angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u izgradnji
iznosi 51.000 dinara.

Zadatak VI
Tokom proizvodnje nabavljeni su rezervni delovi sredstava za rad koji su
odreĊeno vreme proveli na zalihama, i to:

Tabela 41.

Nabavke Vrednost Vreme

1. 400.000 din. 40 dana
2. 200.000 din. 30 dana
3. 300.000 din. 50 dana

147
 Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u

poĉetnoj robnoj fazi na zalihama (Si2h2).

Bi21 ∙ Hi21 + Bi22 ∙ Hi22 + Bi23 ∙ Hi23 … + Bi2n ∙ Hi2n

Si2 h2 =
H3
gde je:
Si21…Bi2n = vrednost pojedinih nabavki rezervnih delova osnovnih sredstava,
Hi21…Hi2n = vreme koje rezervni delovi provode na zalihama.

400.000 ∙ 40 + 200.000 ∙ 30 + 300.000 ∙ 50

Si2 h2 = = 740.000 din.
50
Proseĉna suma angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u poĉetnoj
robnoj fazi na zalihama iznosi 740.000 dinara.

Zadatak VII
Nabavljena su postrojenja u vrednosti od 80.000.000 dinara ĉiji je vek
trajanja (βi) 10 tehnoloških ciklusa.
Uz pretpostavku ravnomernog trošenja ovih sredstava, utvrditi proseĉnu
sumu angaţovanih sredstava u ovim postrojenjima u tehnološkoj fazi (Si1h3).
βi ∙ Ti + βi − 1 ∙ Ti + ⋯ + (βi − βi − 1 ) ∙ Ti
Si1 h3 =
βi
gde je:
Ti = amortizacija za jedan tehnološki ciklus.

Kao što je poznato, sredstva za rad uĉestvuju u proizvodnji sa celokupnom

vrednošću, a na proizvod prenose samo srazmerni deo svoje vrednosti. U našem
sluĉaju u postrojenja je uloţeno sredstava u iznosu od 80.000.000 dinara. U
148
prvom tehnološkom ciklusu sva sredstva ostaju blokirana, a na kraju se
obraĉunava amortizacija. Nadoknadom amortizacije iz prihoda, jedan deo
vrednosti osnovnog sredstva se oslobaĊa (deblokira). U našem primeru to iznosi
8.000.000 dinara (Ti = Si : βi= 80.000.000 : 10 = 8.000.000). Posle otpisa i naplate
amortizovane vrednosti u postrojenju je angaţovano manje sredstava za iznos
jedne amortizacije (80.000.000 - 8.000.000 = 72.000.000). U trećem proizvodnom
ciklusu angaţovana sredstva se umanjuju za dve amortizacije (80.000.000 –
2·8.000.000 = 64.000.000), i tako redom. Angaţovana sredstva u poslednjem
tehnološkom ciklusu umanjuju se za iznos svih prethodnih amortizacija osim
poslednje [βi - (βi - 1)]. Ti, odnosno angaţovana sredstva su ravna poslednjoj
amortizaciji (Ti) (80.000.000 - 9·8.000.000 = 8.000.000).

Si 800.000
Ti = = = 8.000.000 din.
βi 10

10 ∙ 8.000.000 + 9 ∙ 8.000.000 + 8 ∙ 8.000.000

Si1 h3 = +
10
7 ∙ 8.000.000 + 6 ∙ 8.000.000 + 5 ∙ 8.000.000
+ +
10
4 ∙ 8.000.000 + 3 ∙ 8.000.000 + 2 ∙ 8.000.000 8.000.000
+ + =
10 10
80.000.000 + 72.000.000 + 64.000.000
= +
10
56.000.000 + 48.000.000 + 40.000.000 + 32.000.000
+ +
10
24.000.000 + 16.000.000 + 8.000.000 440.000.000
+ = =
10 10

= 44.000.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u poĉetnim osnovnim

sredstvima u tehnološkoj fazi iznosi 44.000.000 dinara.

149
 Zadatak VIII
Završetkom svakog tehnološkog ciklusa obavlja se remont postrojenja.
Daju se podaci o remontima koji su izvedeni tokom veka trajanja datog
postrojenja (βi) od 5 tehnoloških ciklusa.
Tabela 42.

Tehnološki ciklus Vrednost remonta

1. 2.000.000
2. 3.000.000
3. 4.000.000
4. 5.000.000

Izraĉunati proseĉnu vrednost angaţovanih sredstava u naknadno unešenim

osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi (Si2h3).

gde je:
βi = vek trajanja poĉetnog osnovnog sredstva izraţen brojem tehnoloških ciklusa,

n1…nn = vremenski raspon od momenta upotrebe poĉetnog osnovnog sredstva do

momenta naknadnog unošenja osnovnih sredstava (remonta) izraţen brojem
tehnoloških ciklusa,

Au1...Aun = vrednost naknadno unešenih osnovnih sredstava.

Zbog dotrajavanja pojedinih delova u postrojenju, prvim remontom je

naknadno uloţeno 2.000.000 dinara. Ova sredstva ostaju angaţovana do kraja
veka trajanja postrojenja, odnosno 4 tehnološka ciklusa (βi-n1 = 5-1=4).
Remontovanjem postrojenja posle drugog tehnološkog ciklusa dodatno je
angaţovano 3.000.000 dinara. Ova sredstva ostaju angaţovana još 3 tehnološka
150
ciklusa (βi-n2=5-2=3). Poslednja suma uloţenih sredstava u remont ostaju
angaţovana najkraće vreme, odnosno samo jedan tehnološki ciklus. Projeciranjem
pojedinih naknadnih ulaganja u osnovna sredstva (remonte) na ĉitav vek trajanja
poĉetnog osnovnog sredstva, dolazi se do proseĉne sume angaţovanih sredstava u
naknadno unešenim osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi u iznosu od
6.400.000 dinara.

5 − 1 ∙ 2.000.000 + (5 − 2) ∙ 3.000.000
Si2 h3 = +
5

5 − 3 ∙ 4.000.000 + 5 − 4 ∙ 5.000.000 8.000.000

+ = +
5 5

9.000.000 + 8.000.000 + 5.000.000 32.000.000

= =
5 5
= 6.400.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u naknadno unešenim osnovnim

sredstvima u tehnološkoj fazi iznosi 6.400.000 dinara.

Zadatak IX
U fabrici "Standard" u toku jednog tehnološkog ciklusa proizvodnje
završena su tri izvatka gotovih proizvoda. Svaki izvadak gotovih proizvoda u sebi
sadrţi odreĊeni iznos amortizacije i provodi izvesno vreme na skladištu do
momenta realizacije.

Tabela 43.
Amortizacija Vreme skladištenja u
Izvadak
u din. danima
1. 400.000 din. 40 dana
2. 200.000 din. 30 dana
3. 300.000 din. 50 dana
Tehnološka faza (H3) traje 50 dana.
151
 Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u
završnoj robnoj fazi (Sih5).

Ti51 ∙ Hi51 + Ti52 ∙ Hi52 + ⋯ + Ti5n ∙ Hi5n

Sih5 =
H3

gde je:
Ti51…Ti5n = troškovi amortizacije sadrţani u pojedinim koliĉinama gotovih
proizvoda (izvacima),
Hi51…Hi5n = vreme koje pojedini izvadak provodi na zalihama.

4.000.000 ∙ 30 + 5.000.000 ∙ 40 + 8.000.000 ∙ 20 480.000.000

Sih5 = = =
50 50

= 9.600.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u završnoj

robnoj fazi na zalihama iznosi 9.600.000 dinara.

Zadatak X
Tokom procesa proizvodnje od 100 dana (H3) nastale su meseĉne isplate
zarada od 3.000.000, 3.500.000 i 4.000.000 dinara. Sredstva angaţovana u
isplaćenim zaradama provela su 70, 50 i 10 respektivno.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
tehnološkoj fazi (Slh3).

Tl31 ∙ Hl31 + Tl32 ∙ Hl32 + ⋯ + Tl3n ∙ Hl3n

Slh3 =
H3
152
gde je:
Tl31…Tl3n = vrednost pojedinih isplata zarada,
Hl31…Hl3n = vreme angaţovanja pojedinih isplata u tehnološkoj fazi.

3.000.000 ∙ 70 + 3.500.000 ∙ 50 + 4.000.000 ∙ 10 425.000.000

Slh3 = = =
100 100

= 4.250.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u isplatama u tehnološkoj fazi

iznosi 4.250.000 dinara.

Zadatak XI
Tokom proizvodnje prve serije, poĉela je izrada narednih serija.
Evidentirane su isptate zarada koje se odnose na naredne serije od 1.000.000,
1.500.000 i 1.800.000 dinara. Pojedine isplate su provele odreĊeno vreme do
završetka procesa proizvodnje, i to 65, 30 i 5 dana respektivno.
Tehnološki proces (H3) traje 100 dana.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u fazi
prikrivanja (Slh4).

Tl41 ∙ Hl41 + Tl42 ∙ Hl42 + ⋯ + Tl4n ∙ Hl4n

Slh4 =
H3

gde je:

153
Tl41…Tl4n = pojedinaĉne isplate zarada u fazi prekrivanja,
Hl41…Hl4n = vreme angaţovanja isplata zarada.

1.000.000 ∙ 65 + 1.500.000 ∙ 30 + 1.800.000 ∙ 5 119.000.000

Slh4 = = =
100 100

= 1.190.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u isplatama u fazi prekrivanja iznosi

1.190.000 dinara.

Zadatak XII
U pogonu "Sloga" završene su tri serije gotovih proizvoda koje izvesno
vreme provode na zalihama. Na osnovu evidencije dobijeni su podaci o isplatama
zarada i vremenu angaţovanja isplata u pojedinim serijama proizvoda na
zalihama.

Tabela 44.

Isplate zarada Vreme angaţovanja

Serija proizvoda
u din. (dani)
1. 800.000 din. 50 dana
2. 2.000.000 din. 40 dana
3. 1.500.000 din. 20 dana

Tehnološki proces (H3) traje 100 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u

završnoj robnoj fazi (Sih5).

154
 Tl51 ∙ Hl51 + Tl52 ∙ Hl52 + ⋯ + Tl5n ∙ Hl5n
Slh5 =
H3

gde je:
Tl51…Tl5n = isplate zarada sadrţane u pojedinim koliĉinama gotovih proizvoda,
Hl51…Hl5n = vreme angaţovanja sredstava u isplatama zaradama u zalihama
gotovih proizvoda.

800.000 ∙ 50 + 2.000.000 ∙ 40 + 1.500.000 ∙ 20 150.000.000

Slh5 = = =
100 100

= 1.500.000 din.

Proseĉna suma angaţovanih sredstava u isplatama zarada u završnoj

robnoj fazi na zalihama iznosi 1.500.000 dinara.

Na kraju dajemo tabelarni prikaz ukupne i parcijalnih suma angaţovanih

sredstava:

Tabela 45.

Faze
H2 H3 H4 H5 Σ
Elementi
Materijal 1.340.000 1.880.000 380.000 3.100.00 6.700.000
Sredstva za rad 1.901.000 50.400.000 9.600.000 61.901.000
Isplata zarada 4.250.000 1.190.000 1.500.000 6.940.000
Σ 3.241.000 56.530.000 1.570.000 14.200.000 75.541.000

155
 5. PRODUKTIVNOST RADA

Produktivnost je kompleksan pojam pa postoji mnogo shvatanja o tome šta

ona zapravo jeste. Uglavnom su to monistiĉka shvatanja pa su rasprave o "pravoj"
suštini produktivnosti obiĉno veoma duge, a ponekad beskorisne.
Obiĉno se produktivnost (P) definiše kao odnos izmeĊu obima proizvodnje
i/ili usluga (Q), i koliĉine utrošene snage (R), to jest kao:
Q
P=
R
Ovako jednostavni prikaz produktivnosti, meĊutim, ne znaĉi da je i
merenje produktivnosti jednostavno. Jedna vrsta poteškoća proizlazi iz ĉinjenice
da privredne organizacije ne proizvode jedan artikal (kao što je sluĉaj u
proizvodnji cementa). Po pravilu se proizvodi više asortimana, kao npr. u fabrici
nameštaja, gde se proizvode spavaće sobe, dnevne. sobe, kuhinjski nameštaj itd.
Postavlja se pitanje kako izraĉunati produktivnost takve fabrike za godinu dana,
za mesec dana ili za jedan dan.
Dalji problemi proizlaze iz pitanja da li treba uzeti u obzir koliĉinu
proizvoda koja je u datom periodu proizvedena, ili koliĉinu proizvoda koja je
realizovana. Još više problema se pojavljuje ako, se u razmatranje ukljuĉuju i
razni pokazatelji utrošaka radne snage.
Znaĉaj produktivnosti rada je u tome, što se bez njenog rasta ne moţe ni
zamisliti porast individualnog i društvenog razvoja i progresa uopšte.
"Povećanje produktivnosti rada je, prema tome, prioritetni zadatak naše
ekonomske politike. Jasno je da će tokom idućih godina stanovnici naše zemlje
jedino onda trošiti više hrane, više obuće, knjiga i tekstila, odnosno koristiti više
kulturnih priredbi i svega ostalog što u suštini ĉini ţivotni standard neke
zajednice, ako proizvoĊaĉi budu proizvodili više upotrebnih vrednosti, odnosno
ako budu ĉinili više društveno korisnih usluga, nego ranije".37

37
Prof. Stjepan Han: "Suština, značaj i faktori produktivnosti rada“. Savetovanje o
produktivnosti rada i korišdenju kapaciteta. Novi Sad, 1977., str. 6.

156
 5.1. Obim proizvodnje u izrazu produktivnosti (Q)
Obim proizvodnje (Q) obuhvata skup upotrebnih vrednosti - roba koje
zadovoljavaju neku od mnogobrojnih ljudskih potreba. Posmatrajući ukupno
bogatstvo jedne nacije kao zbir upotrebnih vrednosti, pojavljuje se problem
izraţavanja ukupnog zbira svih upotrebnih vrednosti zbog njihove raznolikosti.
Isti problem se pojavljuje i kod izraţavanja obima proizvodnje preduzeća kao zbir
upotrebnih vrednosti, izuzev kod homogenog asortimana proizvodnje.
Upravo zbog teškoće u izraţavanju fiziĉkog obima proizvodnje pri
heterogenom asortimanu, kao i zanemarivanja njegove kvalitativne strane, nastoji
se fiziĉki obim supstituisati u izradu produktivnosti odreĊenim elementima, koji
na direktan ili indirektan naĉin odraţavaju promene obima proizvodnje.
Kao pokazatelj obima proizvodnje u kompleksu produktivnosti koriste se
sledeći elementi:38
1. obim proizvodnje izraţen fiziĉkim jedinicama,
2. obim proizvodnje izraţen trţišnom cenom,
3. obim proizvodnje izraţen objektivno uslovljenom cenom koštanja,
4. obim proizvodnje izraţen norma ĉasovima,
5. obim proizvodnje izraţen objektivno uslovljenim troškovima rada.

5.1.1. Obim proizvodnje izraţen fiziĉkim jedinicama mere

Fiziĉke jedinice mere najrealnije izraţavaju produktivnost pod uslovom da
se proizvodi jedan proizvod i uz stalni kvalitet. MeĊutim, fiziĉke jedinice nerealno
izraţavaju obim proizvodnje odnosno produktivnost u uslovima proizvodnje više
proizvoda ili jednog proizvoda razliĉitog asortimana u vremenskim periodima.
U narednoj tabeli se prikazuju podaci o proizvodnji jednog proizvoda
razliĉitog asortimana u dva perioda. U prvom periodu se proizvodi 20, 14 i 6
jedinica proizvoda asortimana A, B, C sa utrošcima norma ĉasova po jedinici
proizvoda 8,10 i 5. U drugom periodu je došlo do promene asortimana
proizvodnje. Umesto asortimana A, B, i C, proizvodi se asortiman B, C, D u
koliĉini 14, 6 i 20 jedinica sa utrošenim norma ĉasovima po jedinici 10, 5 i 16.
Broj zaposlenih u prvom i drugom periodu je 10.

38
Dr Stevan Kukoleča: „Ekonomika preduzeda“, Informator, Zagreb, 1965., str. 466.
157
 Tabela 45.

Period I P e r i o d II
Norma Norma
Asortiman Q R Asortiman Q R
ĉasovi ĉasovi
A 20 8 - - - -
B 14 10 B 14 10
C 6 15 C 6 5
- - - - D 20 16
40 10 40 10

Produktivnost izraţena fiziĉkim jedinicama proizvoda (Q) i brojem

zaposlenih (R) u T i II periodu bila bi:

PI = QI / RI = 40 / 10 = 4 PII = QII / RII = 40 / 10 = 4.

Proizlazi zakljuĉak da je produktivnost I perioda jednaka sa

produktivnošću II perioda, odnosno
PI = PII
U drugom periodu je došlo do promene asortimana, umesto asortimana A
uveden je asortiman D. Za jedinicu asortimana A potrebno je utrošiti 8 ĉasova, a
za jedinicu asortimana D 16 ĉasova rada. Iako su jednake koliĉine proizvoda to ne
znaĉi da su to proizvodi sa istim upotrebnim vrednostima. Ako se za asortiman D
troši više rada za izradu jedne jedinice nego za proizvodnju jedinice asortimana A,
onda to znaĉi da asortiman D ima bolji kvalitet od asortimana A, odnosno
zadovoljava odreĊenu društvenu potrebu na višem stepenu. (Na primer: umesto
gumenih ĉizama proizvode se ĉizme od antilop-koţe).
Navedenim primerom se jasno uoĉava nedostatak fiziĉkih jedinica u
izraţavanju obima proizvodnje, a time i produktivnosti. Izraţavanjem obima
proizvodnje fiziĉkim jedinicama mere zanemaruje se kvalitativna strana
proizvoda.
Ako se obim proizvodnje izrazi norma ĉasovima (objektivno uslovljenim
utrošcima radne snage), ĉija promena izraţava promenu kvaliteta proizvoda, onda
će produktivnost biti:

158
 20 ∙ 8 + 14 ∙ 10 + 6 ∙ 5 330
PI = = = 33
10 10

14 ∙ 10 + 6 ∙ 5 + 20 ∙ 16 490
PII = = = 49
10 10
odnosno indeks produktivnosti (Ip)

PII 49
Ip = ∙ 100 = ∙ 100 = 148%
PI 33

Indeks produktivnosti (Ip = 148%) pokazuje da je produktivnost II perioda

veća od produktivnosti I perioda, a to nije izraţeno izrazom

P=Q/R

5.1.2. Obim proizvodnje izraţen trţišnom cenom (C)

Trţišnom cenom, odnosno društveno priznatom vrednošću proizvoda na
trţištu rešava se problem izraţavanja obima proizvodnje razliĉitih proizvoda ili
jednog proizvoda razliĉitog asortimana, koji je postojao kod izraţavanja obima
proizvodnje fiziĉkim jedinicama mere.
Produktivnost izraţena trţišnom cenom će biti:
Σ(Q ∙ Cq ) ΣC
P= =
R R
gde je:
Q = obim proizvodnje pojedinih proizvoda;
Cq = trţišna cena po jedinici proizvoda;
R = stvarni utrošci radne snage ili broj zaposlenih;

159
C = bruto prihod pojedinih proizvoda.

MeĊutim, fluktuacija trţišnih cena (zbog promene ponude i traţnje na

trţištu) nerealno će izraziti stvarni obimi proizvodnje. Promenom trţišne cene ili
ukupnog prihoda ne znaĉi da je nastala promena i obima proizvodnje, jer se
trţišna cena ili ukupan prihod moţe menjati a da se obim proizvodnje smanji ili
ostane nepromenjen.

P r i m e r:

Tabela 46.

Period I Period II
Proizvod
Q Cq C Q Cq C
A 100 10 1.000 100 10 1.000
B 200 15 3.000 200 20 4.000
C 300 20 6.000 300 30 9.000
10.000 14.000

RI = 2.000 RII = 2.000

Produktivnost izraţena odnosom trţišne cene (C) i utrošcima radne snage
(R) biće:

Σ(Q ∙ Cq) ΣC 10.000

PI = = = =5
RI RI 2.000

Σ(Q ∙ Cq) ΣC 14.000

PII = = = =7
R II R II 2.000
odnosno

PII > PI

160
 Indeks produktivnosti:

𝑃𝐼𝐼 7
𝐼𝑝 = ∙ 100 = ∙ 100 = 140%
𝑃𝐼 5

To znaĉi da je produktivnost tekućeg perioda porasla za 20 indeksnih

poena u odnosu na produktivnost baznog perioda.
UporeĊivanjem produktivnosti I i II perioda izraţenom trţišnom cenom
vidi se da je produktivnost II perioda veća. Analizom podataka u tabeli uoĉava se
da je obim proizvodnje ostao nepromenjen u oba perioda, a da je došlo jedino do
promene jediniĉne trţišne cene i bruto prihoda. Do promene trţišne cene, odnosno
bruto prihoda je došlo bez promene obima proizvodnje. Promena trţišne cene u
ovom primeru nerealno izraţava obim proizvodnje zbog fluktuacije trţišnih cena
pa prema tome nerealno izraţava i produktivnost. Drugim reĉima, nominalna
produktivnost je porasla dok je realna produktivnost ostala ista.

Zadatak:
U jednoj fabrici metalne industrije tokom 1988. godine ostvaren je bruto
prihod od 4.000.000 dinara.
U 2009. godini fabrika je proizvela:

Tabela 47.

Asortiman Obim Q (tone) Jediniĉna trţišna Ukupan prihod C

cena Cq
A 3.000 500 1.500.000
B 2.000 1.000 2.000.000
C 1.000 2.000 2.000.000
Broj zaposlenih u 2008. godini bio je 800, a 2009. godine 1.000 radnika.
a) Izraĉunati produktivnost u obe posmatrane godine, izraţavajući
proizvodnju trţišnom cenom.

161
 b) Izraĉunati indeks produktivnosti u 2009. godini u odnosu na 2008.
godinu.

Izrada:

Q 08 ∙ Cq 08 C 4.000.000
a) P08 = = R08 = = 5.000
R 08 08 800

Q 09 ∙ Cq 09 C 5.500.000
P09 = = R09 = = 5.500
R 09 09 1.000

Produktivnost u 2009. godini je veća od produktivnosti u 2008. godini.

P 09 5.500
b) Ip = ∙ 100 = 5.000 ∙ 100 = 110%
P 08

Indeks produktivnosti (Ip = 110%) pokazuje da je produktivnost u 2009.

godini veća od produktivnosti u 2008. godini za 10 indeksnih poena.

5.1.3. Obim proizvodnje izraţen objektivno uslovljenom cenom

koštanja (T)
Objektivno uslovljena cena koštanja predstavlja zbir troškova svih
elemenata proizvodnje nastalih dejstvom objektivno uslovljenih faktora, odnosno

T = Ti + Tm + Tr = Ti υ ± Ti δ ± Ti τ + Tm υ ± Tm δ ± Tm τ

+ Tr υ ± Tr δ ± Tr τ = Tυ ± Tδ ± Tτ

Uzimajući u obzir da postoji direktna zavisnost obima proizvodnje i mase

objektivno uslovljenih utrošaka elemenata proizvodnje, onda objektivno
162
uslovljena cena koštanja (kao proizvod utrošaka i cena utrošaka) predstavlja
realan pokazatelj obima proizvodnje uz pretpostavku standardnih cena sredstava
za proizvodnju i zarada po jedinici rada.
Produktivnost izraţena objektivno uslovljenom cenom koštanja (T) bila bi

T Ti + Tm + Tr
P= =
R R

Promenom asortimana proizvodnje ukupna objektivno uslovljena cena

koštanja moţe ostati nepromenjena, iako moţe doći do promene strukture cene
koštanja. Promena strukture objektivno uslovljene cene koštanja imaće za
posledicu nerealno izraţavanje obima proizvodnje.

Zadatak:
U jednoj fabrici u 2008. godini ostvarena je proizvodnja sa objektivno
uslovljenom cenom koštanja od 16.000.000 din.
U 2009. godini objektivno uslovljena cena koštanja povećana je na
22.000.000 din.
Broj zaposlenih u 2008. godini iznosio je 500, a u 2009. godini 550.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje
objektivno uslovljenom cenom koštanja.

I z r a d a:

𝑇08 16.000.000
𝑃08 = = = 32.000
𝑅08 500

𝑇09 22.000.000
𝑃09 = = = 40.000
9 550
163
 𝑃09 40.000
𝐼𝑝 = ∙ 100 = ∙ 100 = 125%
𝑃08 32.000

Produktivnost u 2009. godini je veća od produktivnosti u 2008. godini za

25 indeksnih poena.

5.1.4. Obim proizvodnje izraţen norma ĉasovima (R)

Norma ĉas predstavlja tehniĉki potreban utrošak radne snage po jedinici
proizvoda. Proizvede li se više proizvoda biće potrebno utrošiti veću masu norma
ĉasova i obrnuto. Ukupna masa norma ĉasova adekvatno izraţava koliĉinu
upotrebnih vrednosti.
Upravo zbog toga norma ĉasovi mogu predstavljati supstitut fiziĉkog
obima u izrazu produktivnosti.

Zadatak:
U jednoj fabrici proizveden je u I i II polugodištu sledeći asortiman:

Tabela 48.

I polugodište II polugodište
Asortiman Obim Q NĈ Asortiman Obim Q NĈ
A 100 10 B 200 15
B 200 15 C 300 20
C 300 20 D 200 30

Utrošak radne snage u I polugodištu bio je 40, a u II polugodištu 50

radnika.
a) Izraĉunati produktivnost u I i II polugodištu izraţavajući proizvodnju
norma ĉasovima.
b) Izraĉunati indeks produktivnosti drugog u odnosu na prvo polugodište.

Izrada:
164
 R ΣQ ∙ R q 100 ∙ 10 + 200 ∙ 15 + 300 ∙ 20
a) PI = = = =
R R 40

1.000 + 3.000 + 6.000 10.000

= = = 250
40 40

R (ΣQ ∙ R q ) 200 ∙ 15 + 300 ∙ 20 + 200 ∙ 30

PII = = = =
R R 50

3.000 + 6.000 + 6.000 15.000

= = = 300
50 50

Produktivnost I polugodišta iznosi 250, a II polugodišta 300, odnosno

produktivnost II polugodišta je veća od produktivnosti I polugodišta (P II ˃ PI).

PII 300
b) Ip = ∙ 100 = ∙ 100 = 120%
PI 250

Indeks produktivnosti (Ip=120%) pokazuje da je produktivnost II

polugodišta veća od produktivnosti I polugodišta za 20 indeksnih poena.

5.1.5. Obim proizvodnje izraţen objektivno uslovljenim

troškovima raĊa (Tr)
Troškovi rada (Tr) (kvantitativno) predstavljaju umnoţak koliĉine
utrošaka rada (R) i zarade po jedinici rada (Cr), odnosno

Tr = R · Cr
Iz gore navedenog proizlazi zakljuĉak da troškovi rada adekvatno
izraţavaju i kvantitativnu stranu obima proizvodnje, kvantitativnu stranu preko
165
komponente R, a kvalitativnu preko komponente Cr. Zbog toga se moţe reći da su
objektivno uslovljeni troškovi rada najpotpuniji izraz obima proizvodnje u
kompleksu produktivnosti.

Zadatak:
U preduzeću "Zvezda" za ukupni obim proizvodnje u 2008. godini
utvrĊeni su objektivno uslovljeni troškovi rada od 800.000.000 dinara sa 400
zaposlenih.
U 2009. godini usled porasta obima proizvodnje povećali su se i
objektivno uslovljeni troškovi rada na 1.200.000.000 dinara sa 500 zaposlenih.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje
objektivno uslovljenim troškovima rada.

I z r a d a:

Tr88 800.000.000
P68 = = = 2.000.000
Rq83 400

Tr89 1.200.000.000
P69 = = = 2.400.000
Rq88 500

Pq89 2.400.000
Ip = = ∙ 100 = 120%
Pq88 2.000.000

Indeks produktivnosti pokazuje da je produktivnost u 2009. godini veća od

produktivnosti u 2008. godini za 20 indeksnih poena.

166
 5.2. Utrošci radne snage u izrazu produktivnosti (R)
Stvarni utrošci radne snage (R) predstavljaju zbir objektivno uslovljenih
(R) i organizaciono uslovljenih (r) utrošaka radne snage, odnosno R=R+r.

5.2.1. Objektivno uslovljeni utrošci radne snage (R)

Objektivno uslovljeni utrošci radne snage formiraju se pod dejstvom
objektivnih faktora, i to tehniĉkih. Zbog razlika u stepenu tehniĉke opremljenosti
pojedinih proizvoĊaĉa u grani, razlikuju se i objektivno uslovljeni utrošci radne
snage konkretnog proizvoĊaĉa (R) od objektivno uslovljenih utrošaka radne snage
proizvoĊaĉa proseĉne tehniĉke opremljenosti u toj grani proizvodnje (Ro),
odnosno
>
𝑅 < R𝑜

𝑅 = R 𝑜 ± 𝑅𝜏

Objektivno uslovljeni utrošak radne snage proseĉnog proizvoĊaĉa za obim

proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa (RO) izraĉunava se proizvodom obima
proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa (Q) i objektivno uslovljenog utroška radne
snage po jedinici proizvoda proseĉnog proizvoĊaĉa (Rqo), odnosno
Ro = Q · Rqo
Drugim reĉima, objektivno uslovljeni utrošak radne snage proseĉnog
proizvoĊaĉa za obim proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa znaĉi koliko bi radne
snage utrošio proizvoĊaĉ proseĉne tehniĉke opremljenosti u grani kada bi
proizvodio koliĉinu proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa.
Objektivno uslovljeni utrošak radne snage po jedinici proizvoda proseĉnog
proizvoĊaĉa (Rq0) predstavlja koliĉnik izmeĊu zbira objektivno uslovljenih
utrošaka radne snage svih proizvoĊaĉa u grani (ΣR) i zbira koliĉina proizvoda
svih proizvoĊaĉa u grani (ΣQ), odnosno
Rqo = ΣR / ΣQ
Objektivno uslovljena produktivnost proseĉnog proizvoĊaĉa (P0) izraţena
objektivno uslovljenim utrošcima radne snage (Ro) imala bi sledeći izraz:
P o = Ro / R o = 1

167
 Objektivno uslovljena produktivnost konkretnog proizvoĊaĉa (P)
predstavlja koliĉnik izmeĊu objektivno uslovljenih utrošaka proseĉnog
proizvoĊaĉa (Ro) i objektivno uslovljenih utrošaka radne snage konkretnog
proizvoĊaĉa (R), odnosno
Ro Ro >
P= = 1
R R o ± Rτ <
Razlikom u stepenu tehniĉke opremljenosti konkretnog i proseĉnog
proizvoĊaĉa nastaće razlika i u objektivno uslovljenim utrošcima radne snage ovih
proizvoĊaĉa u proizvodnji iste koliĉine proizvoda, što će prouzrokovati
odstupanje i u produktivnosti ovih proizvoĊaĉa. Ako je konkretni proizvoĊaĉ na
većem stepenu tehniĉke opremljenosti u odnosu na proseĉnog proizvoĊaĉa,
konkretni proizvoĊaĉ će imati manje objektivno uslovljene utroške radne snage
nego da tu istu koliĉinu proizvoda proizvede proseĉni proizvoĊaĉ. Produktivnost
konkretnog proizvoĊaĉa će biti iznad produktivnosti proseĉnog proizvoĊaĉa.

R < Ro

R = Ro − Rτ
Ro
P= > | Po < 𝑃
Ro − Rτ
I obrnuto, odnosno

R < Ro

R = Ro + Rτ
Ro
P= < | → Po < 𝑃
Ro + Rτ

Zadatak:
U našoj zemlji proizvedeno je 1.400.000 komada lustera sa objektivno
uslovljenim utrošcima radne snage od 56.000.000 ĉasova.
ProizvoĊaĉ "Borac" proizveo je 100.000 komada lustera sa ukupnim
objektivno uslovljenim utrošcima radne snage od 5.000.000 ĉasova.

168
 Izraĉunati komponentu „Ro“ i „Rτ“ za radnu organizaciju "Borac" kao i
utvrditi za koliko je indeksnih poena njena produktivnost više ili niţa od radne
organizacije proseĉne tehniĉke opremljenosti?

Izrada:
ΣR = 56.000.000 R = 5.000.000
ΣQ= 1.400.000 Q= 100.000
Rqo= ΣR / ΣQ = 56.000.000 /1.400.000 = 40
Ro = Q · Rqo = 100.000 · 40 = 4.000.000
Ro < R(4.000.000 < 5.000.000)
±Rτ = R – RO
Rτ = R = Ro = 5.000.000 - 4.000.000 = 1.000.000
+ Rτ = 1.000.000
Po = Ro / Ro = 4.000.000 / 4.000.000 = 1

Ro Ro 4.000.000
P= = = = 0,80
R o ± Rτ R o + Rτ 4.000.000 + 1.000.000

P < Po (0,80 ≪ 1)

P 0,80
Ip = · 100 = ∙ 100 = 80%
Po 1

Indeks produktivnosti (Ip=80%) pokazuje da je produktivnost konkretnog

proizvoĊaĉa (P) niţa od produktivnosti proseĉnog proizvoĊaĉa (Po) za 20
indeksnih poena.

169
 5.2.2. Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage (r)
Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage (r) predstavljaju utroške
radne snage nastale pod dejstvom organizacionih faktora u procesu reprodukcije.
Stvarni utrošci radne snage (R) obuhvataju objektivno (R) i organizaciono
(r) uslovljene utroške radne snage
R=R+r
Koliĉnikom objektivnih (R) i stvarnih (R) utrošaka radne snage dolazi se
do izraza stvarne produktivnosti (P), odnosno P = R/R.
Znaĉi, objektivno uslovljena produktivnost je
P=R/R=1

gde je i u brojitelju i imenitelju masa objektivno uslovljenih utrošaka radne snage,

dok je stvarna produktivnost manja od objektivno uslovljene zbog prisustva
organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage.
Masu organizaciono uslovljenih utrošaka (r) saĉinjavaju sledeće
komponente:
r = r1 + r2+r3 + r4
gde je:
r = masa organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage,
r1 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao pri efektivnom radu
zbog odstupanja od standardne kvalifikovanosti i standardnog intenziteta
rada,
r2 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao u intervalima nerada
zbog odstupanja od standardne organizacije rada (ĉekanje, zastoji, itd.),
r3 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao angaţovanjem
(praćenjem) a neiskorišćavanjem (odsustvovanja),
r4 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao dejstvom ostalih
nedefinisanih faktora (jedan od njih je nepotpuno iskorišćavanje kapaciteta).

Stvarna produktivnost će biti:

R R
P= = <1
R + r R + r1 + r2 +r3 + r4
170
 R
Ako se koliĉnik na desnoj strani izraza stvarne produktivnosti (R+r) skrati
sa R dobiće se ista vrednost produktivnosti, odnosno
R
R 1
P= = R = <1
R R+ r 1 + rr
R R
a razvijeni izraz će biti:
R
R 1
P= = <1
R r1 r2 r3 r4 1 + rr1 + rr2 + rr3 + rr4
+ + + +
R R R R R

gde je:
rr1 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao pri efektivnom radu po
jedinici potrebnog rada r1 / R
rr2 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao u periodima nerada po
jedinici potrebnog rada r2 / R
rr3 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao neiskorišćenjem
angaţovane (plaćene) radne snage po jedinici potrebnog rada r3 / R
rr4 = organizaciono uslovljeni utrošak radne snage nastao dejstvom ostalih
nedefmisanih faktora po jedinici potrebnog rada r4 / R.

Parcijalnim izrazima stvarne produktivnosti izraĉunava se uticaj svakog od

faktora na produktivnost:

R 1
Pr1 = = <1
R + r1 1 + rr1

R 1
Pr2 = = <1
R + r2 1 + rr2
R 1
Pr3 = = <1
R + r3 1 + rr3

171
 R 1
Pr4 = = <1
R + r4 1 + rr4

Z a d a t a k:
Stvarni utrošci radne snage za prošlogodišnju proizvodnju od 10.000 tona
nekog proizvoda iznosili su 4.500.000 ĉasova, a organizaciono uslovljeni utrošci
radne snage 500.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivnu produktivnost.
b) Izraĉunati organizaciono uslovljenu produktivnost.

I z r a d a:
a) Objektivno uslovljena produktivnost

P = R / R=4.000.000 / 4.000.000= 1.

Objektivno uslovljeni utrošci radne snage (R) izraĉunavaju se tako što se

od stvarnih utrošaka (R) oduzimaju organizaciono uslovljeni utrošci radne snage
(r), odnosno

R = R – r = 4.500.000 - 500.000 = 4.000.000

Stvarna produktivnost (P):

R 4.000.000
P= = = 0,89
R + r 4.000.000 + 500.000
ili
R R 1
P= = = = 0,89
R + r R + rr 1 + 0,125
gde je:
172
 r 500.000
rr = = = 0,125
R 4.000.000

Stvarna produktivnost (P=0,89) je manja od objektivne produktivnosti

(P=l) zbog pojave organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage.
b) Organizaciona produktivnost (p) predstavlja razliku izmeĊu objektivne
(P) i stvarne (P) produktivnosti, odnosno

p = P – P = l – 0,89 = 0,11
To znaĉi da je stvarna produktivnost manja od objektivno uslovljene za
0,11 poena usled prisustva organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage
nastalih pri efektivnom radu.

Z a d a t a k:
Za ostvarenu proizvodnju od 2.000.000 komada proizvoda "X" objektivno
uslovljeni utrošci radne snage iznose 1.600.000 ĉasova. Organizaciono uslovljeni
utrošci radne snage utvrĊeni su u visini od 400.000 ĉasova, koji su nastali zbog
nedovoljne kvalifikovanosti i intenziteta rada.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivno uslovljenu produktivnost.
b) Izraĉunati komponentu "rr1" i njen uticaj na kompleks produktivnosti.

I z r a d a:
Objektivna produktivnost (P)

P=R/R=1

Stvarna produktivnost (P)

R R 1 1
P= = = = = 0,80
R R + r1 1 + rr1 1 + 0,125
173
 P ˂ P; 0,8 ˂ 1

Stvarna produktivnost (P=0,80) je manja od objektivne produktivnosti

(P=l) zbog pojave organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage (r1) nastalih
zbog nedovoljne kvalifikovanosti i intenziteta rada.
b) Komponenta "rr1" se dobija koliĉnikom

rr1 = r1 / R = 400.000 / 1.600.000 = 0,25.

Komponenta rr1 = organizaciono uslovljeni utrošci radne snage nastali

zbog nedovoljne kvalifikovanosti i intenziteta rada po jedinici potrebnog rada (r1 /
R).
Komponenta "rr1" utiĉe na smanjenje stvarne produktivnosti (P=0,80) u
odnosu na objektivnu produktivnost (P=l).

Z a d a t a k:
Tokom 2009. godine u preduzeća "X" evidentirano je objektivno
uslovljenih utrošaka radne snage u visini od 400.000 ĉasova.
Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage nastali u proizvodnji zbog
nedostatka materijala iznosili su 40.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivno uslovljenu produktivnost.
b) Kvantificirati komponentu "rr2" i njen uticaj na smanjenje
produktivnosti.

I z r a d a:
Objektivni utrošci radne snage R = 400.000
organizacioni utrošci radne snage r2 = 40.000
stvarni utrošci radne snage R = 440.000
174
 a) Objektivna produktivnost (P)

P=R/R=1

Stvarna produktivnost (P)

R R 1 1
P= = = = = 0,90
R R + r2 1 + rr2 1 + 0,10

P < P; 0,90 < 1.

Stvarna produktivnost (P=0,90) je manja u odnosu na objektivnu

produktivnost (P=l) zbog pojave organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage
(r2) nastalih u periodima nerada (nedostatak materijala).
b) Komponenta "rr2" predstavlja koliĉnik

rr2=r2 / R=40.000 / 400.000 = 0,10.

Komponenta rr2 = organizaciono uslovljeni utrošci radne snage nastali u

periodu nerada (nedostatak materijala) po jedinici objektivno uslovljenog utroška
radne snage, odnosno po jedinici potrebnog rada.
Komponenta "rr2" utiĉe na smanjenje stvarne produktivnosti (Pr2) u
odnosu na objektivnu - moguću produktivnost (P).

Z a d a t a k:
U fabrici "X" za ostvarenu obim proizvodnje od 5.000 tona nekog
proizvoda evidentirano je objektivno uslovljenih utrošaka radne snage u visini od

175
4.500.000 ĉasova, a organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage, zbog
angaţovane a neiskorišćene radne snage - 500.000 ĉasova.
Izraĉunati komponentu "rr3“ i putem iste prikazati stvarnu u odnosu na
objektivno uslovljenu produktivnost.

I z r a d a:
Objektivni utrošci radne snage R= 4.500.000
Organizacioni utrošci radne snage r3 = 500.000
Stvarni utrošci radne snage R= 5.000.000

rr3=r3 / R = 500.000 / 4.500.000 = 0,11

rr1 = organizaciono uslovljeni utrošci radne snage, nastali angaţovanjem a

neiskorišćenjem radne snage po jedinici potrebnog rada (objektivno uslovljenog utroška).

Objektivna produktivnost (P)

P=R/R=1

Stvarna produktivnost (P)

R R 1 1
P= = = = = 0,90
R R + r3 1 + rr3 1 + 0,11

P < P; 0,90 < 1

176
 Stvarna produktivnost (P =0,90) je manja od objektivne produktivnosti
(P=l) zbog pojave organizaciono uslovljenih utrošaka nastalih angaţovanjem a
neiskorišćenjem radne snage (r3) za 0,10 poena.

Z a d a t a k:
U pogonu "B" planirana proizvodnja iznosila je 200.000 komada
proizvoda, a ostvarenoje svega 150.000 komada.
Ukupni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera u tom vremenskom
periodu od godinu dana bili su 100.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
b) Kvantificirati objektivno uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
c) Utvrditi smanjenje produktivnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih utrošaka radne snage.

I z r a d a:
Stvarni - relativno fiksni utrošci radne snage Rρ = 100.000
Planirani - mogući kapacitet Q = 200.000
Ostvareni kapacitet Q' = 150.000
a) Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage relativno fiksnog
karaktera (rρ) nastali zbog neiskorišćenosti kapaciteta izraĉunavaju se izrazom

rρ = kqz · Rρ,

gde je:
kqz = koeficijent neiskorišćenosti obima proizvodnje pogona (zone)

177
 Qz − Q′z Q′z 150.000
kqz = =1− =1− = 1 − 0,75 = 0,25
Qz Qz 200.000

rρ = 0,25 ∙ 100.000 = 25.000

Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera

(rρ) iznose 25.000 ĉasova.
b) Objektivno uslovljeni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera
(Rp) dobijaju se razlikom izmeĊu stvarnih (Rp) i organizacionih (rρ) utrošaka
radne snage relativno fiksnog karaktera, odnosno

Rρ = Rρ – rρ = 100.000 – 25.000 = 75.000

Objektivno uslovljeni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera (Rρ)

u pogonu "B" (zoni "B") pri nepotpunom iskorišćenju kapaciteta iznose 75.000
ĉasova.
c) Moguća produktivnost (Pρ) merena relativno fiksnim utrošcima radne
snage utvrĊuje se izrazom:

𝑄𝑧 200.000
P𝜌1 = = = 2,00
𝑅𝜌𝑧 100.000

gde je:
Qz = mogući (planirani) kapacitet (obim) zone,

Rρz = stvarni (ukupni) utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera,

ili
𝑄𝑧 (1−𝑘𝑞𝑧 ) 15.000
P𝜌1 = = 75.000 = 2,00 39
𝑅𝜌𝑧

39
Oz (1- kqz) = Qz
178
 Stvarna produktivnost (Ppu) merena koliĉnikom izmeĊu ostvarenog obima
proizvodnje (Qz) i utrošaka radne snage relativno fiksnog karaktera (Rpz) iznosi:

𝑄𝑧 (1 − 𝑘𝑞𝑧) 150.000
P𝜌𝐼𝐼 = = = 1,5
𝑅𝜌𝑧 100.000

P𝜌1 > P𝜌𝐼𝐼

P𝜌1 − P𝜌𝐼𝐼 = 0,50

Stvarna produktivnost pogona "B" je za 0,50 poena manja od moguće

produktivnosti zbog pojave organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage
relativno fiksnog karaktera (rρz) koji su nastali nepotpunim iskorišćenjem
kapaciteta pogona "B".

Z a d a t a k:
U radnoj organizaciji "Meteor" planirana proizvodnja iznosila je 8.000
tona, dok je ostvareno 4.800 tona. Fiksni utrošci radne snage u tom periodu iznose
200.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene fiksne utroške radne snage.
b) Kvantificirati objektivno uslovljene fiksne utroške radne snage za
ostvarenu proizvodnju.
c) Utvrditi smanjenje produktivnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih fiksnih utrošaka radne snage.

I z r a d a:
Planirani - mogući kapacitet Q = 8.000
Ostvareni - stvarni kapacitet Q' = 4.800
Stvarni - ukupni fiksni utrošci Rφ = 200.000

179
 a) Masa organizaciono uslovljenih fiksnih utrošaka radne snage (rφ)
izraĉunava se sledećim izrazom:

rφ = kq · Rφ
gde je:
Kq = koeficijent neiskorišćenosti kapaciteta izraţen relativnim brojevima (0,1;
0,2...; 0,9 i 1,0).

Koeficijent neiskorišćenosti kapaciteta (kq) izraĉunava se na sledeći naĉin:

Q − Q′ Q′ 4.800
kq = =1− = 1− = 1 − 0,6 = 0,4
Q Q 8.000

rφ = 0,4 ∙ 200.000 = 80.000

Organizaciono uslovljeni fiksni utrošci radne snage (rφ) iznose 80.000

ĉasova.
b) Objektivno uslovljeni fiksni utrošci radne snage (R) za dati obim
proizvodnje dobijaju se razlikom izmeĊu stvarnih (R) i organizaciono uslovljenih
(rφ) fiksnih utrošaka radne snage, odnosno

Rφ = Rυ – rυ = 200.000 – 80.000 = 120.000

Objektivno uslovljeni fiksni utrošci radne snage (Rυ) za obim proizvodnje

od 4.800 tona iznose 120.000 ĉasova.

c) Moguća produktivnost (Pυ1) izraţena fiksnim utrošcima radne snage je

180
 Pυ1 = Q / Rυ = 8.000 / 200.000 = 0,040
ili
Q(1 − kq) 4.800
Pφ1 = = = 0,040
Rφ 120.000

Stvarna produktivnost (Pυ) izraţena koliĉnikom izmeĊu stvarnog obima

proizvodnje (Q) i stvarnih fiksnih utrošaka radne snage (Rυ) iznosi:

PυII = Q’ / Rυ = 4.800 / 200.000 = 0,024

PυI > PυII

0,040 > 0,024

PυI – PυII = 0,016

Stvarna produktivnost je manja od moguće produktivnosti zbog pojave

organizaciono uslovljenih fiksnih utrošaka radne snage nastalih nepotpunim
iskorišćenjem kapaciteta za 0,016 poena.

5.3. Mogućnosti povećanja produktivnosti rada

Produktivnost rada izraţena odnosom obima proizvodnje i utrošenog ţivog
rada predstavlja "ex post" kategoriju, pošto se ona moţe utvrditi tek po završetku
procesa proizvodnje. Proizvodna snaga rada, nasuprot tome, predstavlja "ex ante"
kategoriju, i znaĉi mogućnost ili moć da se proizvodi odreĊena koliĉina proizvoda
uz odreĊenu koliĉinu rada.
Prema tome, produktivnost rada i proizvodna snaga rada su meĊusobno
povezane kategorije, odnosno produktivnost rada predstavlja "spoj" proizvodnih
snaga i odreĊene koliĉine rada.

181
 Proizvodne snage rada Marks u "Kapitalu" dekomponuje na pet osnovnih
elemenata40, i to:

 proseĉni stupanj umešnosti radnika,

 stupanj razvitka nauke i njene tehnološke primenljivosti,
 društvena organizacija procesa proizvodnje,
 obim i delotvornost sredstava za proizvodnju,
 prirodne okolnosti.
U izabranim delima Marksa i Engelsa, koja su izdata u našoj zemlji, od
posebnog je znaĉaja delo "Nadnica, cena i profit". I ovde su sadrţani faktori
proizvodnih snaga rada, koji se mogu sistematizovati na sliĉan naĉin. 41

 razlika u prirodnoj energiji i u steĉenoj radnoj spretnosti raznih naroda;

 poboljšanje metoda, iz primene hemijskih i drugih pronalazaka
pomoću kojih nauka primorava prirodne snage da sluţe radu;
 razvoj društvenog ili kooperativnog karaktera rada u proizvodnji u
velikim razmerama, koncentracija kapitala i kombinacija rada, dalja
podela rada;
 promena strojeva, smanjivanje vremena i prostora pomoću sredstava
za vezu i saobraćaj;
 prirodni uslovi rada, kao što su plodnost zemlje, bogatstvo rudnika, itd.

"Izgleda nam mogućno da proizvodne snage rada dekomponujemo i na

drugi naĉin, koji je moţda lakše shvatljiv, a sem toga eksplicitno vodi raĉuna o
psihosociološkim ĉiniocima proizvodnih snaga, koji su u Marksovom opusu
implicitno sadrţani. Predlaţemo podelu faktora proizvodnih snaga na tri grupe:

 sposobnost za rad,
 volja za rad i
 uslovi rada.42

MeĊusobna povezanost ovih triju podela elemenata proizvodnih snaga

rada sa produktivnošću rada prikazana je na slici 58.
Polazeći od ĉinjenice da na produktivnost rada deluje mnoštvo faktora,
potrebno je prvenstveno upoznati njihovo dejstvo, kako bi ĉovek mogao da

40
Karl Marks: „Kapital I“, Kultura, Beograd, 1947., str. 8.
41
Prof. dr Stjepan Han: Isto, str. 26.
42
Prof. dr Stjepan Han: Isto,str. 27.
182
preduzme mere radi njenog povećanja. Naĉelno moţemo predloţiti dve grupe
mera43, i to:

 povećanje produktivnosti rada otklanjanjem dejstva organizacionih

faktora i
 povećanje produktivnosti uvoĊenjem novih tehniĉko-tehnoloških
faktora.

Organizacioni ili subjektivni faktori koji utiĉu na produktivnost

predstavljaju organizacione slabosti proizvoĊaĉa u svim fazama procesa
proizvodnje. Predloţićemo neke od mera kojima se moţe produktivnost povećati,
i to:

 poboljšanje kvalifikacione strukture zaposlenih,

 porast intenziteta rada,
 poboljšanje organizacije rada,
 nabavka kvalitetnijeg materijala,
 smanjenje neopravdanih izostanaka,
 potpunije korišćenje kapaciteta,
 primena stimulativnijeg sistema nagraĊivanja itd.

Ukoliko posle otklanjanja negativnog dejstva organizacionih faktora,

produktivnost konkretnog proizvoĊaĉa i dalje zaostaje za produktivnošću
proseĉnog proizvoĊaĉa, tada se produktivnost moţe povećati jedino, uvoĊenjem
novih tehniĉko-tehnoloških faktora, odnosno povećanjem proizvodne snage rada.

43
Dr Stevan Kukoleča: Isto, str. 483.
183
 „NADNICA,
CENA, PROFIT“
„KAPITAL I“
SPOSOBNOST
...prosečni ZA RAD
stupanj ...razlika u
umešnosti prirodnoj
radnika energiji i u
stečenoj radnoj
spretnosti PROIZ- KVANTI-
raznih naroda. VODNE TET RADA
SNAGE
VOLJA ZA RAD
...i poboljšanih PRODUK-
metoda iz TIVNOST
primene
hemijskih i
drugih
pronalazaka
...stupanj pomodu kojih
razvitka nauke nauka
i njezine primorava
tehnološke prirodne snage
primenljivosti da služe radu...

...i na osnovu
kojih se razvija
društveni ili
kooperativni
karakter rada...
(koje proističu)
iz proizvodnje u USLOVI ZA RAD
velikim
razmerama, iz
koncentracije
kapitala i
kombinacije
rada, iz daljih
podela rada...
...društvena
kombinacija
procesa
proizvodnje ...iz primene
Slika 58.
strojeva... iz
smanjivanja
vremena i
prostora
pomodu
sredstava za
vezu i
184
saobradaj...

...od prirodnih
 UvoĊenje novih tehniĉko-tehnoloških mera po pravilu predstavlja
dugoroĉnu meru za koju su potrebna veća investiciona ulaganja. UvoĊenjem nove
tehnike, tehnologije ili savremene organizacije rada sigurno je da će doći do
smanjenja trošenja ţivog rada. Isti obim proizvodnje moţe se ostvariti sa manjom
koliĉinom ĉasova rada u odnosu na koliĉinu rada koja se trošila sa prethodnom
tehniĉkom opremljenošću. Svaka ušteda u ţivom radu usloviće porast
produktivnosti rada. MeĊutim, ne sme se zanemariti ĉinjenica da se ponekad
smatra da je investiranje u nove tehniĉke faktore jedini izvor povećanja
produktivnosti. Zanemaruju se ĉesto mogućnosti povećanja produktivnosti
racionalnijim iskorišće-njem već raspoloţivih sredstava.
Sa stanovišta principa produktivnosti opravdano je svako investiranje koje
dovodi do smanjenja ţivog rada po jedinici proizvoda, odnosno ako se sa
jedinicom utrošenog ţivog rada ostvaruje veća koliĉina proizvoda. MeĊutim, sa
ekonomskog stanovišta mora se uzeti u razmatranje i ĉinjenica da se uvoĊenjem
nove tehnike istovremeno ţivi rad smanjuje, a minuli rad povećava. Zato je
potrebno šire uporedo analizirati uštede u ţivom radu, sa povećanjem minulog
rada.
Produktivnost rada pre uvoĊenja novih tehniĉkih faktora iznosila je
R
PI = =1
R
UvoĊenje novih tehniĉkih faktora dovodi do promene troškova rada i
promene troškova sredstava za proizvodnju. Ako se ove promene izraze u
ekvivalentima ţivog rada, dobiće se sledeći korigovan izraz produktivnosti rada u
II periodu:
R
PII =
R ± Rτ ± Rtτ

∆Tmi
Rtτ =
Crr
Produktivnost rada povećaće se samo onda ako je izraz PI >1.44

44
Primer kvantificiranja videti kod „povedanja ekonomičnosti uvođenjem novih tehničkih
faktora“.
185
 6. EKONOMIČNOST

Ekonomiĉnost kao kompleks predstavlja odnos izmeĊu ostvarenih

vrednosti i utrošenih vrednosti u proizvodnji, odnosno

V
E=
Tv
gde je:
E = ekonomiĉnost
V = ostvarena vrednost proizvodnje
Tv = utrošene vrednosti elemenata proizvodnje.
Pošto proizvoĊaĉu nije poznata vrednost proizvodnje i utrošene vrednosti,
nego trţišna cena i troškovi, ekonomiĉnost će imati sledeći izraz:

Q · Cq C
E= =
T T
gde je:
E = stvarna ekonomiĉnost
Q = obim proizvodnje
Cq = trţišna cena po jedinici
T = stvarni troškovi
C = bruto prihod.

Z a d a t a k:
Tokom 2008. godine U fabrici "X" ostvarena je proizvodnja u vrednosti od
10.000.000 dinara sa ukupnim troškovima od 8.000.000 dinara. U 2009. godini

186
vrednost realizacije proizvodnje porasla je na 15.000.000 dinara sa ukupnim
troškovima od 10.000.000 dinara.
Izraĉunati stepen ekonomiĉnosti i dinamiku ekonomiĉnosti za fabriku "X"
u posmatranom periodu.

I z r a d a:
QI ∙ Cq I 𝐶𝑞𝐼 100.000.000
EI = = = = 1,25
TI 𝑇𝐼 8.000.000

𝑄𝐼𝐼 ∙ 𝐶𝑞𝐼𝐼 𝐶𝑞𝐼𝐼 15.000.000

𝐸𝐼𝐼 = = = = 1,50
𝑇𝐼𝐼 𝑇𝐼𝐼 10.000.000

Indeks ekonomiĉnosti (IE):

EII 1,50
IE = ∙ 100 = = 120
EI 1,25

Ekonomiĉnost u 2009. godini veća je od ekonomiĉnosti u 2008. godini za

20 indeksnih poena.

6.1. Dinamiĉka analiza ekonomiĉnosti

Dinamiĉka analiza ekonomiĉnosti obuhvata analizu ekonomiĉnosti u više,
vremenskih perioda pod dejstvom odreĊenih organizaciono uslovljenih faktora.

6.1.1. Primer iz kvantiflciranja uticaja prodajnih cena na

dinamiku ekonomiĉnosti (Ec)

Z a d a t a k:

187
 Tokom 2008. i 2009. godine u radnoj organizaciji "X" ostvarena je
proizvodnja od 5.000 komada proizvoda.
Prodajna cena porasla je od 25 dinara u 2008. godini na 30 dinara u 2009.
god. Ukupni troškovi u obe godine iznose 100.000 dinara.
Na bazi dinamiĉke analize ekonomiĉnosti kvantificirati uticaj promene
prodajnih cena na ekonomiĉnost u 2009. godini.

I z r a d a:

𝑄𝑜 ∙ 𝑐𝑞 5.000 ∙ 5
𝐸𝑐 = = = 0,2545
𝑇𝐼 100.000

Porast prodajnih cena u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu uslovio je

porast ekonomiĉnosti za 0,25 poena.

6.1.2. Primer kvantificiranja uticaja obima proizvodnje na

dinamiku eknomiĉnosti (Eq)

Z a d a t a k:
Za preduzeće "Rotor" daju se sledeći ekonomski podaci:

Tabela 49.

45
cq= Cq1 – Cqo= 30 – 25 = 5
188
 2008. 2009
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 10.000 8.000
b) Prodajna cena (Cq) 300 400
c) Ukupni troškovi (T) 2.500.000 2.000.000
d) Fiksni troškovi (Tυ) 500.000 500.000
e) Relativno fiksni troškovi (Tρ) 200.000 200.000

Na bazi dinamiĉke analize ekonomiĉnosti izraĉunati uticaj smanjenja

stepena iskorišćenja kapaciteta na ekonomiĉnost u 2009. godini u odnosu na 2008.
godinu.

I z r a d a:
Stvarna ekonomiĉnost u 1989. godini iznosi 1,246, odnosno

𝑄𝐼 ∙ 𝐶𝑞𝑜 8.000 ∙ 300 2.400.000

𝐸𝐼 = = = = 1,20
𝑇𝐼 2.000.000 2.000.000

Uticaj smanjenja stepena iskorišćenja kapaciteta na ekonomiĉnost 1969.

godine izraĉunava se sledećim izrazom:

(𝑄𝑜 − 𝑞) ∙ 𝐶𝑞𝑜
𝐸𝑞𝐼 =
𝑇𝐼 − ∆𝑡𝜑 − ∆𝑡𝜌

Qo = 10.000

q = Qo − QI = 10.000 − 8.000 = 2.000

46
Zanemaruje se dejstvo tržišnih cena na ekonomičnost te se u izrazu Eq 1 uzima prodajna cena iz
2008. godine.
189
 Cq o = 300

∆tυ = kq ∙ Tυ = 0,2 ∙ 500.000 = 100.000

𝑄𝑜 ∙ 𝑄𝐼 10.000 − 8.000
𝑘𝑞 = = = 0,20
𝑄 10.000

∆tρ = kq ∙ TρI = 0,2 ∙ 200.000 = 40.000

𝑄𝑧𝑜 − 𝑄𝑧𝐼 10.000 − 8.000

𝑘𝑞𝑧 = = = 0,2
𝑄𝑧𝑜 10.000

Na osnovu izraĉunatih elemenata ekonomiĉnost koja se mogla ostvariti u

2009. godini iznosi:

(10.000 − 2.000) ∙ 300 2.400.000

𝐸𝑞𝐼 = = = 1,29
2.000.000 − 100.000 − 40.000 860.000

Da nije bilo nepotpunog iskorišćenja, ekonomiĉnost bi iznosila 1,29.

Stvarna ekonomiĉnost u 2009. godini iznosi 1,20. Zbog nepotpunog iskorišćenja
kapaciteta u 2009. godini u odnosu na kapacitet u 2008. godini došlo je do
smanjenja stvarne ekonomiĉnosti u 2009. godini u odnosu na moguću
ekonomiĉnost (EqI=l,29) za 0,09 poena.

6.1.3. Primer iz kvantificiranja uticaja troškova materijala na

dinamiku ekonomiĉnosti (Etm)

Za fabriku „X“ daju se sledeći ekonomski podaci:

Tabela 50.

190
 2008. 2009
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 5.000 8.000
b) Prodajna cena (Cq) 200 400
c) Ukupni troškovi (T) 800.000 2.000.000
d) Fiksni troškovi (Tm) 200.000 500.000

Kvantificirati uticaj povećanog trošenja materijala u 2009. godini u odnosu

na 2008. godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

I z r a d a:
Stvarna ekonomiĉnost u 2009. godini na koju ne deluju prodajne cene
iznosi 1,10, odnosno
𝑄𝐼 ∙ 𝐶𝑞𝑜 5.500 ∙ 200
𝐸𝐼 = = = 1,10
𝑇𝐼 1.000.000

Ekonomiĉnost u 2009. godini koju bi ostvarili da nije bilo promene

trošenja materijala u odnosu na bazni period iznosila bi:

(𝑄𝑜 ± 𝑞) ∙ 𝐶𝑞𝑜 (5.000 + 500) ∙ 200 1.100.000

𝐸𝑡𝑚 = = = 1,20
𝑇𝐼 ± ∆𝑇𝑡𝑚 1.000.000 − 80.000 920.000

gde je:
𝑇𝑚𝑜 200.000
∆𝑡𝑚 = 𝑇𝑚I − ∙ 𝑄𝐼 = 300.000 − ∙ 5.500
𝑄𝑜 5.000

= 300.000 − 220.000 = 80.000

191
 U izrazu Etm zanemaruje se uticaj prodajnih cena, jer se ţeli istaći uticaj
trošenja materijala u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu na ekonomiĉnost.
Ekonomiĉnost koja se mogla ostvariti u 2009. godini u odnosu na 2008. iznosi
1,20.
Da su troškovi materijala u 2009. godini rasli srazmerno povećanju obima
proizvodnje u odnosu na 2008. godinu ekonomiĉnost bi iznosila 1,20. MeĊutim, u
2009. godini su troškovi materijala povećani u većem stepenu nego obim
proizvodnje pa je to povećanje troškova materijala prouzrokovalo smanjenje
stvarne ekonomiĉnosti u 2009. godini na 1,10. Razlika izmeĊu moguće i stvarne
ekonomiĉnosti u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu (1,20-1,10=0,10)
predstavlja kvantificirani uticaj povećanog trošenja materijala na ekonomiĉnost.

6.1.4. Primer iz kvantificiranja uticaja troškova rada na dinamiku

ekonomiĉnosti (Etr)

Z a d a t a k:
Za pogon "C" daju se sledeći ekonomski podaci:

Tabela 51.

2008. 2009
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 1.000 1.200
b) Prodajna cena (Cq) 500 600
c) Ukupni troškovi (T) 400.000 500.000
d) Troškovi (Tr) 100.000 150.000
Kvantificirati uticaj povećanih troškova rada u 2009. u odnosu na 1988.
godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

I z r a d a:
Stvarna ekonomiĉnost 2009. godine bez uticaja prodajnih cena iznosi:

192
 𝑄𝐼 ∙ 𝐶𝑞𝑜 1.200 ∙ 500 600.000
𝐸𝐼 = = = = 1,20
𝑇𝐼 500.000 500.000

Moguća ekonomiĉnost 2009. godine u odnosu na 2008. godinu iznosila bi:

(𝑄𝑜 + 𝑞) ∙ 𝐶𝑞𝑜 (1.000 + 200) ∙ 500 600.000

𝐸𝑡𝑟 = = = = 1,28
𝑇𝐼 − ∆𝑡𝑟 500.000 − 30.000 470.000

odakle je
𝑇𝑟𝑜 100.000
∆𝑡𝑟 = 𝑇𝑟𝐼 − ∙ Q I = 1.500.000 − ∙ 1.200 = 150.000 − 120.000 = 30.000
𝑄𝑜 1.000

Moguća ekonomiĉnost 2009. godine, odnosno da su troškovi rada

povećani srazmerno porastu obima proizvodnje u 2009. u odnosu na 2008. godinu
ekonomiĉnost bi iznosila 1,28. Pošto su troškovi rada u 2009. godini porasli u
većoj meri od povećanja obima proizvodnje stvarna ekonomiĉnost u 2009. godini
iznosi 1,20. Razlika izmeĊu moguće i stvarne ekonomiĉnosti u 2009. godini,
odnosno 1,28-1,20=0,08, predstavlja kvantificirani uticaj povećanih troškova rada
na ekonomiĉnost u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.

6.2. Statiĉka analiza ekonomiĉnosti

Statiĉka analiza ekonomiĉnosti obuhvata uporeĊivanje stvarne u odnosu na
objektivno-uslovljenu ekonomiĉnost u jednom vremenskom periodu. Razlika
izmeĊu objektivno uslovljene i stvarne ekonomiĉnosti predstavlja kvantificirani
uticaj svih ili pojedinih faktora na ekonomiĉnost.
Objektivno uslovljena ekonomiĉnost je

T
E= =1
T

193
gde je:
T = objektivno uslovljeni troškovi.

Stvarna ekonomiĉnost, odnosno ekonomiĉnost na koju deluju pored

objektivnih i organizacioni faktori kvantificira se sledećim izrazom:

T 1 >
E= = 1
T ± t 1 ± tt <
odnosno
T 1 >
E= = 1
T + t ± tc ± tq 1 + ttu ± ttc + ttq <

Zadatak:
Za ostvarenu proizvodnju od 40.000 pari cipela ukupni troškovi iznosili su
220.000.000 dinara. Pri tome su utvrĊeni organizaciono uslovljeni troškovi
materijala u visini od 20.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttr" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

a) Objektivno uslovljena cena koštanja dobija se razlikom izmeĊu ukupnih

(stvarnih) troškova i organizaciono uslovljenih troškova, odnosno

T = T – tm = 220.000.000 – 20.000.000 = 200.000.000

b) ttm = organizaciono uslovljeni troškovi materijala po jedinici

objektivno uslovljene cene koštanja,

ttm = tm / T = 20.000.000 / 200.000.000 = 0,10.

194
 Stvarna ekonomiĉnost na koju deluje organizaciono uslovljeni trošak
materijala izraĉunava se sledećim parcijalnim izrazom:

T 1 1
𝑒𝑡𝑚 = = = = 0,90
T + tm 1 + ttm 1 + 0,10

Zbog pojave organizaciono uslovljenih troškova materijala (tm) došlo je

do smanjenja stvarne ekonomiĉnosti (etm=0,9) u odnosu na objektivnu
ekonomiĉnost koja je ravna 1 (E = T / T = 1) .

Z a d a t a k:
Za ostvarenu proizvodnju od 15.000 pari odela ukupni troškovi iznose
18.000.000 dinara.
UtvrĊeni su organizaciono uslovljeni troškovi rada od 3.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttr" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.
I z r a d a:
a) Objektivno uslovljena cena koštanja dobija se kada se od ukupnih
(stvarnih) troškova oduzmu organizaciono uslovljeni troškovi, odnosno

T = T – tr = 18.000.000 – 3.000.000 = 15.000.000

b) Komponenta "ttr" izraĉunava se na sledeći naĉin:

ttr = tr / T = 3.000.000 / 15.000.000 = 0,20

195
ttr = organizaciono uslovljeni trošak rada po jedinici objektivno uslovljene cene
koštanja.

Objektivno uslovljena ekonomiĉnost je ravna 1, odnosno

E=T/T=1

Stvarna ekonomiĉnost će biti manja od 1 zbog pojave organizaciono

uslovljenih troškova rada, odnosno

T 1 1
𝑒𝑡𝑟 = = = = 0,83 < 1
T + tr 1 + ttr 1 + 0,20

Za 0,17 poena je stvarna ekonomiĉnost manja od objektivne zbog pojave

organizaciono uslovljenih troškova rada.

Z a d a t a k:
Kod ostvarene proizvodnje od 10.000 tona sa ukupnim troškovima od
550.000 dinara evidentirani su organizaciono uslovljeni troškovi zbog negativnog
odstupanja nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za proizvodnju u visini
od 50.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttc" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

I z r a d a:
a) Objektivno uslovljena cena koštanja dobija se kada se od ukupnih
(stvarnih) troškova oduzmu organizaciono uslovljeni troškovi, odnosno

196
 T = T – tc = 550.000 – 50.000 = 500.000 dinara.

b) Komponenta "ttc" predstavlja organizaciono uslovljeni trošak po

jedinici objektivno uslovljene cene koštanja nastao odstupanjem konkretnih
nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za proizvodnju, a izraĉunava se na
sledeći naĉin:

ttc = tc / T = 50.000 / 500.000 = 0,10

Objektivno uslovljena ekonomiĉnost je ravna 1, odnosno

E=T/T=1

Stvarna ekonomiĉnost je manja od 1, odnosno

T 1 1
𝑒𝑡𝑐 = = = = 0,90 < 1
T + tc 1 + ttc 1 + 0,10

Za 0,10 poena je stvarna ekonomiĉnost manja od objektivne zbog pojave

organizaciono uslovljenih troškova nastalih negativnim odstupanjem konkretnih
nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za proizvodnju.

Z a d a t a k:
Kapacitet fabrike "X" za godinu dana iznosi 400.000 t, a proizvedeno je
280.000 sa ukupnim troškovima od 600.000.000 dinara. Ukupni fiksni troškovi za
taj period bili su 400.000 000 dinara.

I z r a ĉ u n a t i:
197
 a) Veliĉine objektivno i organizaciono uslovljenih fiksnih troškova za
ostvaren obim proizvodnje.
b) Smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave organizaciono uslovljenih
fiksnih troškova.

I z r a d a:
a) Veliĉina organizaciono uslovljenih fiksnih troškova (tυ) izraĉunava se
sledećim izrazom:
rυ = kq · Tυ = 0,30 · 400.000.000 = 120.000.000 din.

Koeficijent neiskorišćenosti kapaciteta (kq) izraĉunava se izrazom:

kq = (Q - Q) / Q = 1 – (Q / Q) = 1 – (280.000 / 400.000) = 0,30

gde je:
Q = mogući obim (kapacitet),

Q = stvarni obim.

Veliĉina objektivno uslovljene cene koštanja dobija se kada se od ukupnih

oduzmu organizaciono uslovljeni troškovi, odnosno

T = T – tυ = 600.000.000 – 120.000.000 = 480.000.000 dinara.

b) Objektivno uslovljena ekonomiĉnost je ravna jedinici, odnosno

E=T/T=l

198
 Stvarna ekonomiĉnost je manja od objektivno uslovljene zbog pojave
organizaciono uslovljenih fiksnih troškova, odnosno

T 1 1
𝑒𝑡𝜑 = = = = 0,80 < 1
T + tυ 1 + ttυ 1 + 0,25

ttφ = tφ / T = 120.000.000 / 480.000.000 = 0,25

Stvarna ekonomiĉnost je manja za 0,20 poena od objektivne (moguće)

zbog pojave organizaciono uslovljenih fiksnih troškova nastalih nepotpunim
iskorišćenjem kapaciteta.

Z a d a t a k:
U pogonu "C" planirana proizvodnja iznosila je 400.000 t dok je ostvareno
svega 360.000 tona.
Ukupni relativno fiksni troškovi evidentirani su u iznosu od 6.000.000
dinara.
a) Kvantificirati organizaciono i objektivno uslovljene relativno fiksne
troškove za ostvareni obim proizvodnje.
b) Izraĉunati smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih troškova, ako stvarni troškovi iznose
20.600.000.

I z r a d a:
a) Veliĉina organizaciono uslovljenih relativno fiksnih troškova izraĉunava
se sledećim izrazom:

tρ = kq · Tρ =
199
 = 0,10 · 6.000.000 = 600.000 din.

kqz = (Qz – Qz) / Qz = 1 – (Qz / Qz) = 1 – (360.000 / 400.000) = 0,10

Veliĉina objektivno uslovljene cene koštanja dobija se oduzimanjem od

stvarnih - ukupnih troškova veliĉinu organizaciono uslovljenih troškova, odnosno

T = T – tρ = 20.600.000 – 600.000 = 20.000.000 dinara.

b) Objektivno uslovljena ekonomiĉnost iznosi 1, odnosno

E=T/T=1

Stvarna ekonomiĉnost je manja od 1, odnosno

T 1 1
𝑒𝑡𝜌 = = = = 0,97
T + tρ 1 + ttρ 1 + 0,03

(ttρ = tρ / T = 600.000 / 20.000.000 = 0,03)

Za 0,03 poena je stvarna ekonomiĉnost manja od objektivne zbog pojave

organizaciono uslovljenih relativno fiksnih troškova nastalih nepotpunim
iskorišćenjem kapaciteta.

200
 6.3. Ekonomiĉnost konkretnog i proseĉnog
proizvoĊaĉa
Razlika u stepenu tehniĉke opremljenosti konkretnog proizvoĊaĉa u
odnosu na proseĉnog uslovljava odstupanja objektivno uslovljene ekonomiĉnosti
konkretnog od proseĉnog proizvoĊaĉa.
Objektivno uslovljena ekonomiĉnost proseĉnog proizvoĊaĉa za obim
proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa izraĉunava se sledećim izrazom:
Eo = To / To = l

odakle je
To=Q · Tqo

odnosno
ΣT
Tqo =
ΣQ

gde je:
To = objektivno uslovljena cena koštanja proseĉnog proizvoĊaĉa za obim
proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa,
Q= obim proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa,
Tqo = objektivno uslovljena cena koštanja po jedinici proizvoda proseĉnog
proizvoĊaĉa (ili u celoj dotiĉnoj grani),
ΣT = ukupna objektivno uslovljena cena koštanja dotiĉne grane,
ΣQ = ukupan obim proizvodnje dotiĉne grane.

Objektivno uslovljena ekonomiĉnost konkretnog proizvoĊaĉa u poreĊenju

sa proseĉnim proizvoĊaĉem meri se sledećim izrazom:

201
 To To >
E= = =1
To + Tτ T
<

gde je:
Tτ = objektivno uslovljeni troškovi nastali odstupanjem stepena
tehniĉke opremljenosti konkretnog od proseĉnog proizvoĊaĉa,
T= objektivno uslovljena cena koštanja konkretnog proizvoĊaĉa.

Ovaj izraz će biti veći, jednak ili manji od 1 u zavisnosti od stepena

tehniĉke opremljenosti što uslovljava da je

>
To = T
<

a razlika izmeĊu To i T daje komponentu Tτ, odnosno

± Tτ = T – To

Ako je To > T, onda će biti

To
E= >1
To + Tτ

odnosno
E > Eo

202
 Ekonomiĉnost konkretnog proizvoĊaĉa je veća od ekonomiĉnosti
proseĉnog proizvoĊaĉa zbog višeg stepena tehniĉke opremljenosti konkretnog
proizvoĊaĉa u odnosu na proseĉnog.
Ako je To=T, onda će biti

E = To / To = 1

odnosno
E = Eo
U ovom sluĉaju je ekonomiĉnost konkretnog proizvoĊaĉa ravna
ekonomiĉnosti proseĉnog proizvoĊaĉa, jer su oba proizvoĊaĉa na istom stepenu
tehniĉke opremljenosti.
Ako je To < T, onda će biti

To To
E= = >1
T To + Tτ
odnosno
E ˂ Eo

Ekonomiĉnost konkretnog proizvoĊaĉa je niţa od proseĉnog zbog niţeg

stepena tehniĉke opremljenosti konkretnog proizvoĊaĉa u odnosu na proseĉnog.

Z a d a t a k:
U zemlji je proizvedeno 20.000.000 tona uglja sa ukupnim objektivno
uslovljenim troškovima od 800.000.000 dinara.
ProizvoĊaĉ "Dunav" proizveo je u istom vremenskom periodu 5.000.000
tona sa 220.000.000 dinara objektivno uslovljenih troškova.
a) Izraĉunati komponente "To" i " Tτ" za proizvoĊaĉa "X".
203
 b) Utvrditi za koliko je indeksnih poena ekonomifinost proizvoĊaĉa
"Dunav" viša ili niţa od proizvoĊaĉa proseĉne tehniĉke opremljenosti.

I z r a d a:
a) Komponenta "To" izraĉunava se na sledeći naĉin:

To = Q · Tqo = 5.000.000 · 40 = 200.000.000

odakle je
ΣT 800.000.000
Tqo = = = 40
ΣQ 20.000.000

gde je:
To = objektivno uslovljena cena koštanja proseĉnog proizvoĊaĉa za obim
proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa,
Tqo = objektivno uslovljena cena koštanja po jedinici proizvoda proseĉnog
proizvoĊaĉa,
Q= obim proizvodnje konkretnog proizvoĊaĉa,
ΣT = ukupna objektivno uslovljena cena koštanja dotiĉne grane,
ΣQ = ukupan obim proizvodnje dotiĉne grane.

Komponenta " Tτ" dobija se razlikom

± Tτ = T – To = 220.000.000 – 200.000.000

+ Tτ = 20.000.000

204
koja predstavlja objektivno uslovljene troškove nastale zbog odstupanja stepena
tehniĉke opremljenosti konkretnog u odnosu na proseĉnog proizvoĊaĉa.
b) Ekonomiĉnost rudnika proseĉne tehniĉke opremljenosti ravna je l,
odnosno:
Eo=To / To = l

Ekonomiĉnost konkretnog rudnika izraĉunava se sledećim izrazom:

To To 200.000.000 200.000.000
E= = = = = 0,91
To ± Tτ To + Tτ 200.000.000 + 20.000.000 220.000.000

odnosno
Eo = 1, E = 0,91

Eo ˃ E

Indeks ekonomiĉnosti

E 0,91
IE = ∙ 100 = = 91%
EO 1

pokazuje da je ekonomiĉnost konkretnog proizvoĊaĉa za 9 indeksnih poena niţa

od ekonomiĉnosti proseĉnog proizvoĊaĉa, zbog bolje tehniĉke opremljenosti
proseĉnog proizvoĊaĉa.

205
 6.4. Mogućnost povećanja ekonomiĉnosti
Ekonomiĉnost kao parcijalni ekonomski princip, predstavljen odnosom
izmeĊu proizvedene vrednosti i utrošenih vrednosti, spada meĊu najznaĉajnije
pokazatelje ekonomske uspešnosti poslovanja.
Polazeći od toga, u interesu je svakoj firmi da razmotri mogućnost
povećanja ekonomiĉnosti. Postoje u osnovi dve mogućnosti da se to postigne.
Prva mogućnost za povećanje ekonomiĉnosti leţi u zahtevu za smanjenjem
organizaciono uslovljenih troškova svih elemenata proizvodnje. Ovo se postiţe
podizanjem nivoa organizacije rada konkretne firme.
Druga mogućnost uslovljena je unošenjem novih tehniĉkih faktora, to jest
investiranjem. MeĊutim, svaka promena tehniĉkih faktora mora biti i ekonomiĉna,
da bi se mogla smatrati i ekonomski opravdanom.
UvoĊenje novih tehniĉkih faktora uslovljava promenu većine troškova
elemenata proizvodnje. Tako će jedni troškovi po pravilu rasti, dok će drugi imati
tendenciju opadanja. Ovo divergentno kretanje troškova moţe imati sledeće
relacije:

1. + ΔTi = – (ΔTr + ΔTm)

2. + ΔTi ˂ – (ΔTr + ΔTm)
3. + ΔTi ˃ – (ΔTr + ΔTm)

U prvom sluĉaju porast troškova sredstava za rad jednak je smanjenju

troškova rada i materijala. Znaĉi ulaganje novih tehniĉkih faktora nije
prouzrokovalo promenu postojeće ekonomiĉnosti ni u pozitivnom ni u
negativnom smislu.
U drugom sluĉaju porast troškova sredstava za rad je manji od smanjenja
troškova rada i materijala. U ovom sluĉaju imaćemo viši nivo ekonomiĉnosti od
nivoa ekonomiĉnosti pre investiranja, što ukazuje pozitivno dejstvo unošenih
novih tehniĉkih faktora.
To je ujedno i jedna alternativa gde je investiranje ekonomski opravdano.
U trećem sluĉaju veći je porast troškova sredstava za rad od smanjenja
troškova rada i materijala, tako da je ekonomiĉnost posle unošenja novih
tehniĉkih faktora ĉak manja od prethodne.

206
 Izraz koji omogućuje kvantificiranje promena ekonomiĉnosti pri unošenju
novih tehniĉkih faktora polazi od objektivno uslovljene produktivnosti, kao
odnosa izmeĊu objektivno uslovljenih utrošaka radne snage i u brojitelju i
imenitelju. U ovako izraţenu objektivno uslovljenu produktivnost koja je ravna
jedinici unose se promene utrošaka radne snage kao i promene troškova izraţene u
ekvivalentima ţivog rada uslovljene unošenjem novih tehniĉkih faktora, to jest

R >
Ptτ = 1
R ± Rτ ± Rtτ <

gde je:
ΔTmi
Rtτ =
Trr

pri ĉemu je:

R= objektivno uslovljeni utrošak radne snage
Rτ = promena objektivno uslovljenih utrošaka radne snage nastala uvoĊenjem
novih tehniĉkih faktora,
Rtτ = promena troškova sredstava za proizvodnju prouzrokovana uvoĊenjem
novih tehniĉkih faktora izraţena u ekvivalentima ţivog rada,
ΣTmi= promena troškova sredstava za proizvodnju nastala uvoĊenjem novih
tehniĉkih faktora,
Trr = proseĉni troškovi rada po jedinici rada.

Opravdano je unošenje novih tehniĉkih faktora sa stanovišta

ekonomiĉnosti samo u sluĉaju kada je pomenuti izraz veći od 1.
Naĉin kvantificiranja uticaja i utvrĊivanja opravdanosti unošenja novih
tehniĉkih faktora u preduzeću moţemo videti iz sledećih primera:

207
 1. Z a d a t a k:
U fabrici "X" nakon unošenja novih tehniĉkih faktora smanjeni su
objektivno uslovljeni utrošci radne snage sa 750.000 h na 716.000 h. S druge
strane porasli su troškovi materijalne reprodukcije za 360.000 dinara.
Proseĉni troškovi rada po jedinici rada iznose 8 dinara.
Utvrditi da li je unošenje novih tehniĉkih faktora sa stanovišta
ekonomiĉnosti opravdano.

R 750.000
Ptτ = =
R ± Rτ ± Rtτ 750.000 − 34.000 + 45.000

750.000 750.000
= = = 0,98 < 1
750.000 + 11.000 761.000

Rτ = 750.000 – 716.000 = 34.000

Rtτ =ΔTmi / Trr = 360.000 / 8 = 45.000

Izraz je manji od jedan što znaĉi da ne postoji ekonomska opravdanost

unošenja novih tehniĉkih faktora, jer je sadašnji nivo ekonomiĉnosti manji za 0,02
poena od ekonomiĉnosti pre investiranja.

2. Z a d a t a k:
Investiranjem u pogon "B" smanjeni su objektivno uslovljeni utrošci radne
snage za 18.000 h uz istovremeno povećanje troškova materijalne reprodukcije u
iznosu od 120.000 dinara.
Objektivno uslovljeni utrošci radne snage pre uvoĊenja novih tehniĉkih
faktora bili su 200.000 h.

208
 Ako su proseĉni troškovi rada po jedinici rada u preduzeću iznosili 7,5
dinara utvrditi da li postoji ekonomska opravdanost investiranja.

R 200.000
Ptτ = =
R ± Rτ ± Rtτ 200.000 − 18.000 + 16.000

200.000
= = 1,01 ˃ 1
198.000

Rtτ =ΔTmi / Trr = 120.000 / 7,5 = 16.000 h

UvoĊenje novih tehniĉkih faktora ima svoju ekonomsku opravdanost jer je

izraz veći od 1. Znaĉi da je smanjenje ţivog rada intenzivnije od povećanja
opredmećenog rada što je uslovilo da se ekonomiĉnost posle investiranja poveća u
pogonu "B" za 0,01 poen u odnosu na stanje pre investiranja.
3. Zadatak:
U pogonu "X" uvoĊenjem novih tehniĉkih faktora povećali su se troškovi
materijalne reprodukcije za 59.950 dinara, dok su istovremeno smanjeni
objektivno uslovljeni utrošci radne snage sa 115.000 h na 104.100 h.
Ako su proseĉni troškovi rada po jedinici rada 5,5 dinara, utvrditi
ekonomsku opravdanost investiranja.

R 115.000
Ptτ = = =1
R ± Rτ ± Rtτ 115.000 − 10.900 + 10.900

Rtτ =ΔTmi / Trr = 59.950 / 5,5 = 10.900

Kako je navedeni izraz ravan jedinici, to znaĉi da uvoĊenje novih tehniĉkih

faktora nije uslovilo nikakvu promenu u ekonomiji i da je samim tim nivo
objektivno uslovljene ekonomiĉnosti izraţene produktivnošću ostao nepromenjen.
209
 7. RENTABILNOST

Rentabilnost: (R') kao korapleks predstavlja odnos izmeĊu dohotka (D) i

angaţovanih sredstava (S), odnosno

D
R′ =
S
Z a d a t a k:
Utvrditi stopu i dinamiku rentabilnosti pri sledećim podacima:

Tabela 52

2008. 2009.
a) Obim proizvodnje (Q) 50.000 60.000
b) Prodajna cena (Cq) 20 20
c) Troškovi materijala (Tm) 400.000 500.000
d) Troškovi sredstava za rad (Ti) 200.000 200.000
e) Troškovi rada (Tr) 200.000 200.000
d) Angaţovana sredstva (S) 2.000.000 2.000.000

I z r a d a:

Rentabilnost se izraĉunava odnosom dobitka i angaţovanih sredstava:

Dobitak predstavlja razliku:

D = C – Tmi = Q · Cq – (Tm + Ti).

Dobitak u 2009. godini iznosi:

210
 DI = CI – TmI = QI · CqI – (TmiI + TiI)=

= 50.000 · 20 – (400.000 + 200.000) = 400.000 din.

Dobitak u 2009. godini iznosi:

DII = CII – TmII = QII · CqII – (TmII – TII) =

= 60.000 · 20 – (500.000 + 200.000) = 500.000 din.

Stopa rehtebilnosti u 2008. godini biće:

R'I = DI / SI = 400.000 / 2.000.000 = 0,20

RII = DII / SII = 500.000 / 2.000.000 = 0,25

RI < RII
Dinamika rentabilnosti utvrĊuje se indeksom rentabilnosti:

R II 0,25
IR = ∙ 100 = = 125%
RI 0,20

odnosno indeks rentabilnosti pokazuje da je za 25 indeksnih poena rentabilnost u

2009. godini veća od rentabilnosti u 2008. godini.

211
 8. GRANICE DOHOTKA I DOBITKA

8.1. Granica dohotka

Granica dohotka (prag rentabilnosti) obezbeĊuje bruto prihod ravan

troškovima materijalne reprodukcije, to jest

C = Tmi,
gde je dohodak ravan nuli.
Granicu dohotka moţemo izraziti sledećim ekonomskim kategorijama:
a) obimom proizvodnje (Q)
b) bruto prihodom (C)
c) stepenom iskorišćenosti kapaciteta (%).

a) UtvrĊivanje granice dohotka koliĉinom obima proizvodnje:

𝑇𝑚𝑖𝜑
𝑥𝑑𝑞 =
𝐶𝑞 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌𝑞

b) UtvrĊivanje granice dohotka veliĉinom bruto prihoda:

𝐶 ∙ 𝑇𝑚𝑖𝜑
𝑥𝑑𝑐 =
𝐶 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌
c) UtvrĊivanje granice dohotka stepenom iskorišćenja kapaciteta:
212
 𝑇𝑚𝑖𝜑 ∙ 100
𝑥𝑑% =
𝐶 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌

Primer:
Za proizvoĊaĉa „X“ daju se sledeći podaci za 1989. godinu:
Bruto prihod (C) = 1.200.000
Prodajna cena po jedinici (Cq) = 40
Ostvareni obim proizvodnje (Q) = 30.000.
Troškovi materijala i sredstava za rad fiksnog karaktera (Tmiφ) = 400.000
Troškovi mat. i sredst. za rad prop. i real fiks. kar. (Tmiπρ) = 600.000.

Zadatak:

1) Utvrditi granicu dohotka obimom proizvodnje pri datim podacima.

𝑇𝑚𝑖𝜑 400.000
𝑥𝑑𝑞 = = = 20.000
𝐶𝑞 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌𝑞 20

T𝑚𝑖𝜋𝜌 600.000
T𝑚𝜋𝜌𝑞 = = = 20
𝑄 30.000

2) Utvrditi granicu dohotka koliĉinom bruto prihoda pri datim podacima.

𝐶 ∙ 𝑇𝑚𝑖𝜑 1.200.000 ∙ 400.000 1.200.000 ∙ 400.000

𝑥𝑑𝑐 = = = = 800.000
𝐶 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌 1.200.000 − 600.000 600.000

213
3) Utvrditi granicu dohotka stepenom iskorišćenja kapaciteta pri istim podacima.

𝑇𝑚𝑖𝜑 ∙ 100 400.000 ∙ 100 40.000.000

𝑥𝑑% = = = = 66%
𝐶 − 𝑇𝑚𝑖𝜋𝜌 1.200.000 − 600.000 600.000

8.2. Granica dobitka

Granica dobitka obezbeĊuje bruto prihod ravan ukupnim troškovima, što

znaĉi da je pri tome dobitak ravan nuli

C=T
Vd = 0.

Granicu dobitka moţemo takoĊe izraziti sledećim ekonomskim

kategorijama:
a) obimom proizvodnje
b) bruto prihodom
c) stepenom iskorišćenja kapaciteta, i to koliĉinom obima proizvodnje:

𝑇𝜑
𝑥𝑣𝑑𝑞 =
𝐶𝑞 − 𝑇𝜋𝜌𝑞

elementom bruto prihoda:

𝐶 ∙ 𝑇𝜑
𝑥𝑣𝑑𝑐 =
𝐶 − 𝑇𝜋𝜌

214
 putem stepena iskorišćenja kapaciteta:

𝑇𝜑 ∙ 100
𝑥𝑣𝑑% =
𝐶 − 𝑇𝜋𝜌

Primer:
Za fabriku "X" daju se sledeći podaci za 1989. godinu:

Bruto prihod (C) 1.200.000.-

Prodajna cena (Cq) 40.-
Ostvareni obim proizvodnje (Q) 30.000.-
Troškovi fiksni (Tυ) 450.000.-
Troškovi relativno fiksni i prop. (Tπρ) 670.000.-

1) Utvrditi granicu dobitka veliĉinom obima proizvodnje:

𝑇𝜑 450.000
𝑥𝑣𝑑𝑞 = = = 25.423
𝐶𝑞 − 𝑇𝜋𝜌𝑞 40 − 22,3

𝑇𝜋𝜌 670.000
𝑇𝜋𝜌𝑞 = = = 22,3
𝑄 30.000

2) Utvrditi granicu dobitka elementom bruto prihoda:

𝐶 ∙ 𝑇𝜑 1.200.000 ∙ 450.000
𝑥𝑣𝑑𝑐 = = = 1,018.800.
𝐶 − 𝑇𝜋𝜌 1.200.000 − 670.000

215
3) Utvrditi granicu dobitka stepenom iskorišćenja kapaciteta:

𝑇𝜑 ∙ 100 450.000 ∙ 100

𝑥𝑣𝑑% = = = 84,9%.
𝐶 − 𝑇𝜋𝜌 1.200.000 − 670.000

216
 9. OPTIMALIZACIJA POSLOVANJA

9.1. Pojam i znaĉaj optimalizacije

Opšte je poznata ĉinjenica da ne postoji izobilje dobara za podmirenje

ljudskih potreba, jer ne postoji ni izobilje resursa potrebnih za odvijanje procesa
proizvodnje. Zbog ove ĉinjenice o ograniĉenoj raspoloţivosti ljudskih i
materijalnih resursa, oduvek je ljudsko društvo nastojalo da se ovi resursi što
racionalnije iskoriste, odnosno da se uz raspoloţive resurse ostvare maksimalni
rezultati.
Ĉovek se ma i nesvesno bavio optimalizacijom poslovanja od poĉetka
procesa proizvodnje. Kako se proizvodnja ukrupnjavala, posebno u savremenim
uslovima, optimalizacija poslovanja dobija sve veći znaĉaj. Pomisliti da se pod
optimalizacijom podrazumeva aktivnost jednog ĉoveka i umešnost organizovanja
pojedinih funkcija u procesu proizvodnje. Optimalizacija procesa proizvodnje
zahteva primenu i nauĉnih saznanja koja predstavljaju interdisciplinarnu i
multidisciplinarnu nauĉnu oblast.
U razvoju optimalizacije poseban znaĉaj ima razvoj matematike, statistike
i ekonometrijskih metoda i modela u oblasti procesa proizvodnje i prometa, ĉija
primena otpoĉinje tokom tridesetih godina ovog veka. Primenom raĉunara sve
većih kapaciteta olakšano je rešavanje sloţenih matematiĉkih algoritama, koji se
"pešaĉkom" tehnikom moţda ne bi mogli rešiti, ili bi se dugo i naporno rešavali.
Zbog toga je primena raĉunara omogućila brţi razvoj i sve širu primenu
optimalizacije.
Optimalizacija poslovanja obuhvata sve faze procesa proizvodnje i procesa
razmene. Danas su u svetu, a sve više i kod nas u primeni metodi optimalizacije
svih poslovnih funkcija. Tako razlikujemo sledeće optimalizacije:

 Optimalizacija nabavke,
 Optimalizacija proizvodnje,
 Optimalizacija prodaje,
 Optimalizacija transporta,
 Optimalizacija evidencije,
 Optimalizacija rukovodno-upravljaĉke funkcije,
 Optimalizacija odrţavanja itd.
217
 Dosadašnjim razvojem optimalizacija je obogaćena velikim obimom
saznanja koja se ne mogu prikazati u jednom poglavlju, što nam i nije cilj u ovom
radu. Zato ćemo pokušati da ukratko upoznamo studente sa nekim
najjednostavnijim metodama optimalizacije poslovanja u oblasti procesa
proizvodnje.

9.2. Optimalizacija procesa proizvodnje

Prelaskom od pojedinaĉne na serijsku proizvodnju, postaje sve teţe da se

optimalni program proizvodnje odreĊuje intuicijom pojedinca. Mnoštvo vrsta i
asortimana proizvoda sa razliĉitim ulaganjima i rezultatima zahteva rešavanje
problema uz pomoć, ne samo struĉnog znanja i iskustva organizatora procesa
proizvodnje, nego i primenom odreĊenih ekonometrijskih metoda i modela.
Navešćemo neke od tih problema.
a) PoĊimo od najjednostavnijeg sluĉaja da se proizvodi jedan artikal uz
korišćenje jednog ili više resursa. Znajući tehnološki postupak i utrošak svakog
resursa (materijala, mašina, rada) po jedinici proizvoda nije teško odrediti koliko
se moţe proizvesti proizvoda. Taj mogući obim proizvodnje je ujedno i optimalni
obim.

Primer: U proizvodnji odela koriste se sledeći elementi proizvodnje sa

podacima o utrošku po jedinici proizvoda i raspoloţivim kapacitetima pojedinih
elemenata:

Tabela 52.
Elementi Utrošak po Kapacitet
odelu
Materijal 5 m. 20.000 m. 20.000 : 5 = 4.000
Mašina 10 ĉ. 50.000 ĉ. 50.000 : 10 = 5.000
Rad 3 ĉ. 90.000 ĉ. 90.000 : 3 = 3.000

Lako se iz ovog primera moţe zakljuĉiti da se u ovoj proizvodnji, kao

ograniĉavajući faktor obima proizvodnje, pojavljuje rad. Raspoloţiva koliĉina
218
ĉasova rada omogućava proizvodnjo 3.000 pari odela, mada kapacitet materijala i
mašina nije u potpunosti iskorišćen.
b) Situacija postaje sloţenija ako se pretpostavi da se proizvode dva ili
više proizvoda uz veći broj pojedinaĉnih elemenata kao ograniĉavajućih faktora
proizvodnje. Isto tako treba dodati ovom problemu i rezultate koji se iskazuju u
koliĉini proizvoda, prihodom ili dohotkom. Postavlja se pitanje koliko treba
proizvesti od pojedinih proizvoda da bi se moglo ostvariti racionalno iskorišćenje
pojedinih kapaciteta, a s druge strane ostvarenje maksimalnog rezultata.
Iznalaţenje optimalnog programa proizvodnje postaje sve sloţeniji
postupak sa porastom broja faktora proizvodnje i broja proizvoda. Rešenje se sve
teţe moţe dobiti jednostavnim "pešaĉkim" raĉunanjem. Zato ćemo upoznati neke
od matematiĉkih metoda koji se koriste u rešavanju ovog problema. To su:
1. Grafiĉki metod i
2. Simpleks metod.

9.2.1. Grafiĉki metod

Pod grafiĉkim metodom se podrazumeva prikazivanje ekonomskih

problema u koordinatnom - dvodimenzionalnom sistemu. Pošto se u
dvodimenzionalnom sistemu mogu prikazati vrednosti·samo dveju promenljivih,
ovim metodom se mogu traţiti. Rešenja samo za probleme koji imaju dve
varijable, odnosno proizvodnja koja ima dva proizvoda. Svaki proizvod
predstavlja varijablu pa je zbog toga ograniĉena primena ovog metoda, jer se
višedimenzionalni sistem ne moţe lako okularno razumeti.
U opštem matematiĉkom obliku izbora optimalnog programa proizvodnje
prikazuje se na sledeći naĉin:

x, y ≥ 0

219
gde je:
x, y = koliĉina proizvoda,
a1 i a2 = normativ utroška po jedinici proizvoda,
b= raspoloţiva koliĉina resursa,
d1 i d2 = dohodak po jedinici proizvoda,
D= dohodak.

(1) Prva nejednaĉina prikazuje uslov o nenegativnosti varijabli x i y, tj.

uslov da varijable x i y mogu imati vrednost veću od nule ili ravnu nuli. Pošto
varijable x i y predstavljaju koliĉinu jednog ili drugog proizvoda, onda je sasvim
logiĉno da koliĉina proizvoda ne moţe biti vrednost manja od nule.
(2) U drugoj nejednaĉini su prikazani ograniĉavajući uslovi proizvodnje,
kao što su elementi i faktori: rad, materijal, sredstva za rad, trţište, ekonomska
politika itd. Koeficijenti a1 i a2 predstavljaju tehniĉke normative. Ako je reĉ o
materijalu, onda a1 i a2 predstavljaju tehniĉki utvrĊene utroške materijala po
jedinici proizvoda x, odnosno y. Prema tome, leva strana izraza oznaĉava utrošenu
koliĉinu materijala ili nekog drugog elementa.
Simbol b na desnoj strani predstavlja kapacitet, odnosno raspoloţivu
koliĉinu materijala. IzmeĊu leve i desne strane izraza stoji znak jednakosti i
nejednakosti. Jednakost oznaĉava situaciju kada se kapaciteti moraju u potpunosti
iskoristiti. Znak „<“ (manje) koristi se u situaciji kada se odreĊuje uslov da se svi
kapaciteti ne moraju u celosti iskoristiti, što je realnija pretpostavka u odnosu na
znak jednakosti. Ako bi se stavio znak „>“ veće, znaĉilo bi daje utrošena koliĉina
veća od raspoloţive koliĉine materijala, što se ne moţe nikako pretpostaviti. Zato
se koriste znaci „jednako“ i „manje“. Znak „veće“ koristi se samo ponekad kod
situacije koju odreĊuje, na primer, trţište da koliĉina nekog proizvoda mora biti
veća od odreĊene. (U daljem tekstu ćemo dati konkretna objašnjenja pojedinih
sluĉajeva kroz primere.).
(3) Treća jednaĉina (d1x+d2=D) se naziva funkcija kriterija. Parametri d1 i
d2 predstavljaju dohodak po jedinici proizvoda, a pomnoţeni sa koliĉinama
proizvoda daju ostvarenu masu dohotka. Zbir dohotka oba proizvoda izraţen
simbolom D, predstavlja ukupan dohodak koji se ostvaruje odreĊenim programom
220
proizvodnje. Optimalni je onaj program koji daje za rezultat maksimalnu vrednost
funkcije kriterija.

Zadatak I
U fabrici „Polet“ proizvode se proizvodi P1 i P2 na mašinama M1 i M2 sa
sledećim normativima utrošaka ĉasova:

P1 P2
M1 2 4
M2 2 2

Kapacitet mašine M1 iznosi 200, a mašine M2 400 ĉasova. Dohodak po

jedinici proizvoda P1 iznosi 20 dinara, a proizvoda P2 30 dinara.

Utvrditi optimalni obim proizvodnje da bi se ostvario maksimalni

dohodak.
Ovaj zadatak se moţe prikazati u sledećem matematiĉkom obliku:

xiy≥0

2x + 2y ≤ 400

20x + 30y = D → max.

221
 U prvom koraku ćemo ograniĉavajuće uslove prikazati kao jednaĉine:

2x + 4y = 200

2x + 2y = 400

Iz ovih jednaĉina naći ćemo koordinate preseĉenih taĉaka funkcije sa

osama koordinatnog sistema da bismo ih mogli grafiĉki prikazati. Ako se traţi
preseĉna taĉka prve funkcije sa apscisom, onda stavljamo vrednost varijable y=0,
a ako se traţi presek sa ordinatom, onda varijabla x ima vrednost jednaku 0. Tako
ćemo dobiti dve preseĉne taĉke sa koordinatama:

2x + 4y = 200,

y = 0; x = 100, A1 (100; 0)

x = 0; y = 50, A2 (0; 50)

Na isti naĉin kod druge funkcije nalazimo koordinate preseĉenih taĉaka A 3

i A4 :

2x+ 2y = 400,

y2 = 0; x = 200, A3 (200; 0)

x = 0; y =200, A4 (0; 200)

222
 Grafiĉki prikaz ovih funkcija dat je na slici 59.

Slika 59.
Kapaciteti mašina su ograniĉavajuće veliĉine, što znaĉi da nemamo posla
sa jednaĉinama nego sa nejednaĉinama, te se sva moguća rešenja

223
funkcija nalaze ispod nacrtanih linija. To je oznaĉeno strelicom. Skup mogućih
rešenja koja zadovoljavaju obe funkcije nalaze se u prostoru M koji odreĊuju
taĉke A1 A2 i A3. Iz skupa taĉaka mogućih rešenja odreĊuje se taĉka koja
predstavlja optimalno rešenje, odnosno optimalni program proizvodnje.
Optimalno rešenje se nalazi na jednoj od ekstremnih taĉaka skupa M: A1, A2 sa
koordinatama:
A1 (100; 0) x = 100; y=0
A2 (0; 50) x = 0; y = 50
Optimalni program proizvodnje se dalje odreĊuje na osnovu funkcije
kriterija:

20x + 30y = D → max.

Zamenom vrednosti koordinata taĉaka u funkciji kriterija dobija se

vrednost D koja, kako smo već rekli, predstavlja vrednost ostvarenog dohotka
pojedinih rešenja programa proizvodnje. Tako dobijamo:

A1 (100; 0) → 20 ·100 + 30 · 0 = 2.000

A2 (0; 50) → 20 · 0 + 30 · 50 = 1.500

Najveći dohodak se ostvaruje programom proizvodnje na ekstremnoj taĉki

A1, gde je D = 2.000 din: pa dolazimo do zakljuĉka da je to optimalni program
proizvodnje.

Zaključak: Optimalni program proizvodnje je koliĉina od 100 komada

proizvoda P1.

Zadatak II
U fabrici „Sava“ proizvode se artikli A i B uz sledeće uslove proizvodnje:
224
 Proizvod Kapacitet
A B
Mašina I 2 ĉ. 1 ĉ. 6.000 ĉ.
Mašina II 1 ĉ. 4 ĉ. 8.000 ĉ.
Materijal 10 m. 20 m. 100.000 m.
Dohodak po jedinici (din/kom) 100 200

Utvrditi optimalni program proizvodnje koji obezbeĊuje maksimalnu

veliĉinu ostvarenog dohotka.

Rešenje:
x, y ≥ 0
2x + y ≤ 6.000 (a)
x + 4y ≤ 8.000 (b)
10x + 20y ≤ 100.000 (c)
100x + 200y = D => max.

Koordinate preseĉnih taĉaka sa osama x i y za pojedine funkcije:

2x + y = 6.000
y = 0 x = 3.000 A1 (3.000; 0)
x = 0 y = 6.000 A2 (0; 6.000)

x + 4y = 8.000
y = 0 x = 8.000 A3 (8.000; 0)

225
 x = 0 y = 2.000 A4 (0; 2.000)

10x + 20y = 100.000

y = 0 x = 10.000 A5 (10.000; 0)
x = 0 y = 5.000 A6 (0; 5.000)

U ovom sluĉaju odreĊeno je šest preseĉnih taĉaka, jer se svaka funkcija

seĉe sa jednom i drugom osom što se moţe videti na slici 60.
U grafikonu su prikazane funkcije (a), (b) i (c), gde se skup mogućih
rešenja nalazi u šrafiranom delu grafikona oznaĉenog skupom M. Ovaj skup je
odreĊen taĉkama A1 (3.000; 0), A4 (0; 2.000), A7 (0; 0) i A8 kojoj treba odrediti
vrednosti koordinata na bazi preseka funkcija (a) i (b).
Koordinate preseĉne taĉke A8 mogu se odrediti jednim od metoda
rešavanja sistema jednaĉina sa dve nepoznate, i to metodom zamene, jednakih
koeficijenata, pomoću determinanti i matrica. Koristićemo metod jednakih
koeficijenata sa sledećim postupkom:

2x + y = 6.000 · (-4)

x + 4y = 8.000.

Prva jednaĉina je pomnoţena brojem (-4) da bi se dobila jednaka vrednost

koeficijenata ispred varijable y sa suprotnim predznakom:

-8x - 4y = -24.000
x + 4y = 8.000
-7x = -16.000

Zbirom ove dve jednaĉine dobija se:

226
 -7x = -6.000

odakle se dobija vrednost za varijablu x

x = 16.000 / 7 = 2.285

Zamenom ove vrednosti varijable x u jednoj od poĉetnih jednaĉina (a) ili

(b) dobija se vrednost za varijablu y.

2 · 2.285 + y = 6.000

y = 6.000 – 2 · 2.285 = 6.000 - 4.570 = 1.430.

Prema tome, vrednosti koordinata taĉke A su:

x= 2.285; y = 1.430 A8 (2.257; 1.430)47

što se moţe videti i na grafikonu pribliţnom vizuelnom procenom.

47
Vrednost varijable x je ceo broj bez decimala.
227
 Y

10000

8000

Slika 60.
Pošto su poznate koordinate svih ekstremnih taĉaka skupa mogućih
rešenja M, optimalni program proizvodnje se odreĊuje zamenom vrednosti
koordinata ovih taĉaka u funkciji kriterija D => max.

A1 (3.000; 0) 10 · 3.000 + 200 · 0= 300.000

A8 (2.285; 1.430) 10 · 2.285 + 200 · 1.430 = 514.500

228
 A4 (0; 2.000) 100 · 0 + 200 · 2.000 = 400.000
A7 (0; 0) 100 · 0 + 200 · 0 = 0

Iz ove zamene se vidi da se najveći dohodak ostvaruje ekstremnom

taĉkom A8, ĉije koordinate predstavljaju optimalni program proizvodnje:

x = 2.285 i y = 1.430.

Zak1jučak: Optimalni program proizvodnje je koliĉina od 2.285 komada

proizvoda P1 i 1.430 komada proizvoda P2, koji obezbeĊuje maksimalni dohodak
od 514.500 din.

Zadatak III
U fabrici „Napredak“ poznati su sledeći uslovi proizvodnje:

Proizvod Kapacitet
A B
Mašina I 30 ĉ./kom. 9 ĉ./kom. 90.000 ĉ.
Mašina II 10 ĉ./kom. 5 ĉ./kom. 40.000 ĉ.
Sirovina I 60 kg/kom. 50 kg/kom. 300.000 ĉ.
Sirovina II 100 kg/kom. 160 kg/kom. 800.000 ĉ.
Dohodak po jedinici (din/kom) 2.000 4.000

Na trţištu se moţe prodati najviše 3.000 komada proizvoda B.

Utvrditi optimalni program proizvodnje koji fabrici obezbeĊuje
maksimalni ukupni dohodak.

Rešenje:
x, y ≥ 0

229
 30x + 9y ≤ 90.000 (a)
10x + 5y ≤ 40.000 (b)
60x + 50y ≤ 300.000 (c)
100x + 160y ≤ 800.000 (d)
y ≤ 3.000 (e)
2.000x + 4.000y = D => max.

Koordinate preseĉnih taĉaka funkcija sa osama:

30x + 9y ≤ 90.000
y = 0 x = 3.000 → A1 (3.000; 0)
x = 0 y = 10.000 → A2 (0; 10.000)

l0x + 5y ≤ 40.000
y = 0 x = 4.000 A3 → (4.000; 0)
x = 0 y = 8.000 A4 → (0; 8.000)

60x + 50y = 300.000

y = 0 x = 5.000 A5 → (5.000; 0)
x = 0 y = 6.000 A6 → (0; 6.000)

100x + 160y = 80.000

y = 0 x = 8.000 → A7 (8.000; 0)
x = 0 y = 5.000 → A8 (0; 5.000)

230
 y = 3.000
x= 0 y = 3.000 → A9 (0; 3.000)

Dobijeno je devet preseĉnih taĉaka na osnovu kojih se funkcije prikazuju

grafiĉki na slici 61.
U grafikonu su prikazane funkcije (a), (b), (c), (d) i (e), a skup mogućih
rešenja M (šrafirani deo grafikona) odreĊen je funkcijama (a) i (e) u preseku sa
koordinatnim osama. Optimalno rešenje se nalazi u nekoj od ekstremnih taĉaka A1
(3.000; 0); A10 (...;...); (0; 3.000); A11 (0; 0). pošto su taĉkama A1, A9 i A11
koordinate poznate, potrebno je da se odrede koordinate taĉaka A10. Ova taĉka se
dobila pomoću funkcija (a) i (e) na bazi preseka ili izjednaĉenja ovih funkcija
pomoću već korišćenog metoda jednakih koeficijenata. U ovom sluĉaju je
jednostavnije primeniti metod zamene.

30x + 9y = 90.000 (a)

y = 3.000 (e)
30x + 9 ·3.000 = 90.000
30x = 90.000 – 27.000 = 63.000

x = 63.000 / 30 = 2.100

Koordinate preseĉne taĉke A10 su:

x = 2.100 y = 3.000 → A10 (2.100; 3.000).

231
 X

(b)

Slika 61.

Optimalni program proizvodnje je jedna od ekstremnih taĉaka, a odreĊuje

se na osnovu vrednosti funkcije kriterija odnosno vrednosti dohotka. Vrednosti
koordinata ekstremnih taĉaka zamenićemo u funkciji kriterija, dobija se:
2.000x + 4.000y = D → max.

A1 (3.000; 0) 2.000 · 3.000 + 4.000 · 0 = 6.000.000

A10 (2.100; 3.000) 2.000 · 2.100 + 4.000 · 3.000 = 16.200.000
A9 (0; 3.000) 2.000 · 0 + 4.000 · 3.000 + 12.000.000
A11 (0; 0) 2.000 · 0 + 4.000 · 0 = 0

Najveća vrednost funkcije kriterija D=16.200.000 ostvaruje se

ekstremnom taĉkam A10 (2.100; 3.000), odnosno optimalni program proizvodnje

232
je koliĉina od 2.100 komada proizvoda A i 3.000 komada proizvoda B sa
maksimalnim dohotkom u vrednosti od 16.200.000 dinara.

Zadatak IV
U fabrici „7. Juli“ proces proizvodnje se odvija uz sledeće uslove:

Proizvod Kapacitet
P1 P2
Mašina I (ĉ./kom.) 8 6 12.000 ĉ.
Mašina II (ĉ./kom.) 4 1 4.000 ĉ.
Dohodak po jedinici (din./kom.) 2.000 3.000

UtvrĊeno je da se na trţištu ne moţe prodati više od 1.000 komada

proizvoda P2.
Odrediti optimalni program proizvodnje koji obezbeĊuje ostvarenje
maksimalnog ukupnog prihoda.

Rešenje:
Iz datih uslova problem se moţe prikazati na sledeći naĉin:

x, y ≥ 0

8x + 6y ≤ 12.000 (a)
4x + y ≤ 4.000 (b)
y ≤ 1.000 (c)

2.000x + 3.000y = D → max.

Preseĉne taĉke funkcija sa osama:

233
 (a) 8y + 6y = 12.000
x = 0 y = 2.000 → T1 (0; 2.000)
y = 0 x = 1.500 → T2 (1.500; 0)

(b) 4x + y = 4.000
x = 0 y = 4.000 → T3 (0; 4.000)
y = 0 x = 1.000 → T4 (1.000; 0)

(c) y = 1.000 → T5 (0; 1.000)

Presek funkcija (b) i (c) odreĊuje taĉku T6 koja se metodom zamene
utvrĊuje na sledeći naĉin:

4x + y ≤ 4.000
y ≤ 1.000
4x + 1.000 ≤ 4.000
4x ≤ 3.000
x ≤ 750
x ≤ 750 y = 1.000 → T6 (750; 1.000)

234
 2.000 X

Slika 62.

Skup mogucih rešenja (M) na slici 62. odreĊuju taĉke T4, T5, T6 i T7.
Optimalni program se dobija izborom jedne od ovih taĉaka koje su sadrţane u
skupu mogućih rešenja. To će biti jedna ili više ekstremnih taĉaka ovog skupa,
odnosno taĉke koje ograniĉavaju ovaj skup M. Pošto se kao kriterijum
optimalizacije uzima dohodak, onda ćemo za optimalni program uzeti onu taĉku
koja obezbeĊuje maksimalni dohodak.

2.000 x = 3.000 y = D → max.

T4 (1.000; 0) → 2.000 · 1.000 + 3.000 · 0 = 2.000.000
T5 (750; 1.000) → 2.000 · 750 + 3.000 · 1.000 = 4.500.000
T6 (0; 1.000) → 2.000 · 0 + 3.000 · 1.000 = 3.000.000
T7 (0; 0) → 2.000 · 0 + 3.000 · 0 = 0
Iz ove zamene se vidi da je taĉka T5 optimalni program proizvodnje,
odnosno maksimalni prihod od 4.500.000 dinara, ostvaruje se proizvodnjom 750
komada proizvoda P1 i 1.000 komada proizvoda P2.

235
 Zadatak V
U fabrici „8. Mart“ proizvodni program saĉinjavaju proizvodi P1 i P2 uz
sledeće uslove proizvodnje:

Proizvod Kapacitet
P1 P2
Sirovina (kg/kom.) 4 6 180.000 kg
Mašina I (ĉ./kom.) 1 4 60.000 ĉ.
Mašina II (ĉ./kom.) 1 2 80.000 ĉ.
Dohodak po jedinici (din./kom.) 5.000 20.000

Rešenje:

x, y ≥ 0

4x + 6y ≤ 180.000 (a)
x + 4y ≤ 60.000 (b)
x + 2y ≤ 80.000 (c)
5.000x + 20.000y = D → max.

Preseĉne taĉke funkcija sa osama:

(a) 4y + 6y = 180.000
x = 0 y = 30.000 T1 (0; 30.000)
y = 0 x = 45.000 T2 (45.000; 0)
(b) x + 4y = 60.000
x = 0 y = 15.000 T3 (0; 15.000)
y = 0 x = 60.000 T4 (60.000; 0)

236
 (c) x + 2y = 80.000
x = 0 y = 40.000 T5 (0; 40.000)
y = 0 x = 80.000 T6 (80.000; 0)

Grafiĉki prikaz funkcije:

T4(80.000; 0)

Slika 63.

Koordinate ekstremne taĉke T7 odreĊuju se, kao i u ranijim primerima,

presekom funkcija (a) i (b) primenom metoda jednakih koeficijenata.

4x + 6y = 180.000 (a)
x + 4y = 60.000 (b)/·(-4)
4x + 6y = 180.000
-4x - 16y = -240.000
- 10y = -60.000

−60.000
y= = 6.000
−10

237
 Zamenom vrednosti za y u jednoj od poĉetnih funkcija (a) ili (b) dobiće se
vrednost za x, odnosno:

4x + 6 · 6.000 = 180.000

180.000 − 36.000 144.000

x= =
4 4

x = 36.000.

Prema tome, taĉka T7 ima koordinate:

x = 36.000 y = 6.000 T7 (36.000; 6.000).

Skup mogućih rešenja (M) na slici 63. odreĊen je taĉkama T2, T7, T3 i T8.
Pomoću ovih ekstremnih taĉaka i funkcije kriterija (D) odredićemo optimalni
program proizvodnje. Tako ćemo zamenom vrednosti za x i y u funkciji kriterija

D = 5.000x + 20.000y → max.

dobiti sledeće vrednosti:

T2 (45.000; 0) 5.000·45.000+20.000·0 = 225.000.000

T7 (36.000; 6.000) 5.000·36.000+20.000·6.000 = 300.000.000

238
 T3 (0; 15.000) 5.000·0+20.000·15.000 = 300.000.000

T8 (0; 0) 5.000·0+20.000·0 = 0

Ovom zamenom smo došli do zakljuĉka da se maksimalna vrednost

dohotka od 300.000.000 dinara ostvaruje na dvema ekstremnim taĉkama T7 i T3,
odnosno kombinacijom programa proizvodnje sa koliĉinama od 36.000 komada
proizvoda P1 i 6.000 komada proizvoda P2 ili proizvodnjom od 15.000 komada
proizvoda P2. Pošto taĉke T7 i T3 leţe na duţi koja ograniĉava skup mogućih
rešenja, a svaka taĉka ove duţi T7 T3 predstavlja proizvodni program, onda se
moţe zakljuĉiti da su i sve taĉke na ovoj duţi isto tako optimalna rešenja. U ovom
sluĉaju se moţe odrediti mnoštvo optimuma, onoliko koliko ima taĉaka izmeĊu
rastojanja T7 i T3. Ovakav sluĉaj, kada se optimum proizvodnje nalazi na mnoštvu
alternativnih taĉaka jedne duţi, naziva se alternativni optimum.

9.2.2. Simpleks metod

Tvorac prvog matematiĉkog metoda, poznati nauĉnik G. Dancing

(Dantzig), objavio je 1951. godine poseban metod rešavanja problema linearnog
programiranja pod nazivom "simpleks metod". Ovaj metod predstavlja jedan
tabelarni naĉin izraţavanja i rešavanja problema optimalizacije primenom
odreĊenog mnemotehniĉkog postupka iteracija. Simpleks metod predstavlja
veliko olakšanje u iznalaţenju optimuma u odnosu na primenu grafiĉkog naĉina
rešavanja problema. Pored toga, simpleks metodom se moţe rešavati problem sa
više od dve varijable i sa velikim brojem ograniĉavajućih uslova. Kako problemi
optimalizacije proizvodnje postaju sve sloţeniji, simpleks metoda dobija sve veći
znaĉaj i sve širu primenu.
U daljem tekstu daćemo prikaz i objašnjenje simpleks metoda kroz
rešavanje istih onih zadataka koji su rešavani grafiĉkim metodom da bi se moglo
lakše napraviti poreĊenje ovih dveju metoda.

Zadatak I

x, y ≥ 0
239
 2x +4y ≤ 200
2x + 2y ≤ 400
20x+30y =D → max.

Pošli smo odmah od matematiĉkog izraza ekonomskog problema kao i kod

grafiĉkog metoda, a dalji postupak se u potpunosti razlikuje.
Funkcije ograniĉavajućih uslova (nejednaĉine) i funkciju kriterija
prikazujemo tabelom što se naziva polazni program.

x y
d1 2 4 200
d2 2 2 400
20 30 0

U polaznom programu x i y predstavljaju promenljive koje se nalaze u

polaznom obliku, odnosno u bazi. Simbolima d1 i d2 predstavljamo dualne
promenljive koje pokazuju raspoloţive kapacitete. U donjem desnom uglu
izraţava se vrednost funkcije kriterija koja sada u poĉetnom programu ima
vrednost 0.
Polazni program ima poĉetno rešenje, i to:

x=0 d1 = 200 D = 20 · 0 + 30 · 0 = 0
y=0 d2 = 400

Bolja rešenja se dobijaju sledećim postupkom:

l. Na osnovu funkcije kriterija u poslednjem redu opredeljujemo se za

ishodnu kolonu y jer ima veću vrednost. U ishodnoj koloni imamo dva elementa 2
240
i 4. Pošto smo izabrali proizvod y, treba da odredimo i moguću koliĉinu proizvoda
na osnovu kapaciteta i normativa:

200 : 4 =50
400 : 2=200
Uzima se u obzir manja koliĉina od 50 .komada. Zato ćemo u ishodnoj
koloni kao ishodni ĉlan izabrati broj 4, a radi daljeg postupka treba da se uokviri
da bi se lakše uoĉavala ishodna kolona i ishodni red.
Polazna tabela se modifikuje u cilju traţenja boljih rešenja od polaznog.
Varijable y i d1 zamenjuju svoja mesta. Sada će u prvom redu biti x, a u drugoj
koloni nove tabele d1. Promenljive x i d2 ostaju na istom mestu. Svi elementi
tabele se izraĉunavaju daljim postupkom.

Tabela I

x y
d1 2 4 200 200 : 4 = 50 bira se manja
d2 2 2 400 400 : 2 = 200 vrednost
20 30 0 0 – 30 · 50 = -1.500

Tabela II

x d1 2–2·½=1
y 1/2 1/4 50 20 – 30 · ½ = 5
d2 1 -1/2 300 400 2 · 50 = 300
5 -15/2 -1.500 0 – 30 · 50 = -1.500

2. na mesto ishodnog elementa upisuje se njegova reciproĉna vrednost

114.
3. ishodni red se mnoţi reciproĉnom vrednošću ishodnog elementa

(2 · 1/4 = 1/2 : 200 · 1/4 = 50 ).

4. Ishodna kolona se mnoţi reciproĉnom vrednošću ishodnog elementa sa
promenjenim predznakom 2 · (-1/4) = -1/2.;
241
 30 · (-1/4) = -15/2.
5. Ostali elementi prve kolone u novoj tabeli dobijaju se tako što se od
vrednosti na istom mestu prethodne tabele oduzima broj koji se nalazi u preseku
istog reda i ishodne kolone prethodne tabele pomnoţen sa brojem koji je upisan u
toj koloni u novoj tabeli. (Postupak 2).

2 – 2 · 1/2 = 1; 20 – 30 · 1/2 = 5
40 – 2 · 50 = 300; 0 – 30 · 50 = -1.500
U drugoj tabeli dobijeni su sledeći rezultati: .
Varijable imaju vrednost x=0 y=50, a funkcija kriterija D=1.500
(zanemaruje se predznak "-").
Pošto u poslednjem redu nove tabele ima elemenata sa pozitivnom
vrednošću, mora se nastaviti dalje sa traţenjem boljeg rešenja. Postupak se
ponavlja sve dotle dok svi elementi poslednjeg rada ne postanu negativne
vrednosti.

Tabela III

x d1
y 1/2 1/4 50 50 : 1/2 = 100
d2 1 -1/2 300 300 : 1 = 300
5 -15/2 -1.500

Tabela IV

x a1
y 2 1/2 200 -1/2 – 1 · 1/2 = -1
d1 -2 -1 400 -15/2 – 5 ·1/2 = -10
-10 -10 -2.000 300 – 1· 100 = 200
-1.500 – 5 · 100 = -2.000

Pošto su vrednosti svih elemenata poslednjeg reda negativne, došlo se do

optimalnog programa sa sledećim rezultatom:

242
 Maksimalni dohodak od 2.000 dinara ostvaruje se proizvodnjom od 100
komada proizvoda x. Neiskorišćeni kapacitet mašine M2 iznosi 200 ĉasova.
Ista vrednost optimalnog programa dobijena je i grafiĉkim metodom.
Simpleks metodom se u ovom primeru brţe dolazi do rešenja problema. Kako
smo već rekli, primena grafiĉkog metoda je ograniĉena samo na probleme sa 2
promenljive. MeĊutim, simpleks metodom se mogu rešavati problemi sa većim
brojem promenljivih pa u praksi ima široku primenu.
U nastavku ćemo primeniti simpleks metod u rešavanju zadataka koje smo
prethodno rešavali grafiĉkom metodom.

Zadatak II
x, y ≥ 0
2x + y ≤ 6.000
x + 4y ≤ 8.000
10x + 20y ≤ 100.000
100x + 200y = D → max.

Tabela I

x y
d1 2 1 6.000
d2 1 4 8.000 6.000 : 1 = 6.000
d3 10 20 100.000 8.000 : 4 = 2.000 min.
100 200 100.000 : 20 = 5.000

Tabela II

x d2
d1 7/4 -1/2 4.000 2 – 1·1/4 = (7/4) - 1·200=4.000

y 1/4 1/4 2.000 10 – 20·1/4=5·100.000 -20·2.000=

= 60.000
d3 5 -5 60.000
100 - 200·1/4=50·0-200·2.000=
50 -50 -400.000 =-400.000

243
 4.000 : 7/4 = 16.000/7 min.
2.000 : 1/4 = 8.000
60.000 : 5 = 12.000

Tabela III
1 1 −1 8 2
− ∙ = =
d1 d2 4 4 7 28 7

4 −1 16.000 −1 30
−5 − 5 ∙ =−
x 7 7 7 7 7
−1 2 10.000 −1 300
y −50 − 50 ∙ =−
7 7 7 7 7
20 30 34.000 1 16.000 10.000
d2 − − 2.000 − ∙ =
7 7 7 4 7 7
200 300 −3.600.000 16.000 34.000
− − 60.000 − 5 ∙ =
7 7 7 7 7
16.000 −3.600.000
−400.000 − 50 ∙ =
7 7

Rešenje: optimalni program proizvodnje se ostvaruje koliĉinom proizvoda

od x=2.285,7 i y=l.428,6 komada koji obezbeĊuje maksimalni dohodak od
514.285,7 din.
U poreĊenju rezultata dobijenih grafiĉkim i simpleks metodom rešavanja
postoje mala odstupanja zbog zaokruţivanja decimala.

Zadatak III
x, y ≥ 0
30x + 9y ≤ 90.000
10x + 5y ≤ 40.000
60x + 50y ≤ 300.000
100x + 160y ≤ 800.000
y ≤ 3.000
244
 2.000x + 4.000y = D → max.

Tabela I

x y
d1 30 9 90.000 90.000 : 9 = 10.000
d2 10 5 40.000 40.000 : 5 = 8.000
d3 60 50 300.000 300.000 : 50 = 6.000
d4 100 160 800.000 800.000 : 160 = 5.000
d5 0 1 3.000 3.000 : 1 = 3.000 (min.)
2.000 4.000 0

Tabela II

x d5
d1 30 -9 63.000
d2 10 -5 25.000
d3 60 -50 150.000
d4 100 -160 320.000
y 0 1 3.000
2.000 -4.000 12.000.000

30 – 9 · 0 = 30 90.000 – 9 · 3.000 = 63.000

10 – 5 · 0 = 10 40.000 – 5 · 3.000 = 25.000
60 – 50 · 0 = 60 300.000 – 50 · 3.000 = 150.000
100 – 160 · 0 = 100 800.000 – 160 · 3.000 = 320.000
2.000 – 4.000 · 0 = 2.000 0 – 4.000 · 3.000 = 1.200.000

63.000 : 30 = 2.100 (min.)

245
 25.000 : 10 = 2.500
150.000 : 60 = 250.000
320.000 : 100 = 3.200
3.000 : 0 = ∞

Tabela III

d1 d4
1 3
x − 2.100
30 10
1
d2 − −2 4.000
3
d3 −2 −32 24.000
10
d4 − −130 110.000
3
y 0 1 3.000
200
− −3.400 −16.200.000
3

3
−5 − 10 ∙ − = −2 25.000 − 10 ∙ 2.100 = 4.000
10

3
−50 − 60 ∙ − = −32 150.000 − 60 ∙ 2.100 = 24.000
10

3
−160 − 100 ∙ − = −130 320.000 − 100 ∙ 2.100 = 110.000
10

3
1−0∙ − =1 3.000 − 0 ∙ 2.100 = 3.000
10

3
−4.000 − 2.000 ∙ − = −3.400 − 12.000.000 − 2.000 ∙ 2.100 = −16.200.000
10

246
 Rešenje: Optimalni program proizvodnje ostvaruje se koliĉinom od
x=2.100 i y=3.000 komada uz maksimalni dohodak od 16.200.000 dinara.

Zadatak IV
x, y ≥ 0
8x + 6y ≤ 12.000
4x + y ≤ 4.000
y ≤ 1.000
2.000x + 3.000y = D → max.

Tabela I

x y
d1 8 6 12.000 12.000 : 6 = 2.000
d2 4 1 4.000 4.000 : 1 = 4.000
d3 0 1 1.000 1.000 : 1 = 1.000 (min.)
2.000 3.000 0

Tabela II

x d3
d1 8 -6 6.000
d2 4 -1 3.000
y 0 -1
2.000 -3.000

8–6·0=8
4–1·0=4
2.000 – 3.000 · 0 = 2.000
247
 12.000 – 1 · 1.000 = 6.000
4.000 – 1 · 1.000 = 3.000
0 – 3.000 · 1.000 = 3.000.000
60.000 : 8 = 750 (altern.)
3.000 : 4 = 750 (min.)
1.0 : 0 = ∞
2.0

Tabela III
1
d1 d2 −6 − (− ) ∙ 8 = −4
4
1
d1 −2 −4 0 1 − (− ) ∙ 0 = 1
4
1
1 1 −3.000 − (− ) ∙ 2.000 = −2.50
x − 750 4
4 4
0 1 6.000 − 750 ∙ 8 = 0
y 1.000
−3.000.000 − 2.000 ∙ 750 = −4.500.000
−500 −2.500 −4.500.000

U krajnjoj tabeli dobijeno je optimalno rešenje koje se dobilo i grafiĉkom

metodom:
x = 750 kom. y = l.000 kom. Z = 4.500.000 din.

Zadatak V
x, y ≥ 0
4x + 6y ≤ 180.000
x + 4y ≤ 60.000
x + 2y ≤ 80.000
5.000x + 20.000y = D → max.

248
Tabela I

x y
d1 4 6 180.000 180.000 : 6 = 30.000
d2 1 4 60.000 60.000 : 4 = 15.000 (min.)
d3 1 1 80.000 80.000 : 1 = 80.000
5.000 20.000 0

1 5
4−6∙ =−
4 2

1 3
1−1∙ =
4 4

1
5.000 − 20.000 ∙ =0
4

180.000 − 6 ∙ 15.000 = 90.000

80.000 − 1 ∙ 15.000 = 65.000

0 − 20.000 ∙ 15.000 = 300.000.000

Tabela II

x d2
5 3 5
d1 − 90.000 90.000 ∶ = −36.000 (min. )
2 2 2

249
y 1 1 15.000 1
15.000 ∶ = −60.000
4 4 4
d3 3 1 65.000
− 3
4 4 65.000 ∶ = −86.666
4
0 -5.000 -300.000.000

Tabela III

d1 d2
2 3
x − 36.000
5 5
2 8
y − 6.000
20 20
6 7
d3 − 38.000
20 8
0 -5.000 -300.000.000
1 1 3 8
− ∙ (− ) =
4 4 5 20

1 3 3 7
− − ∙ (− ) =
4 4 2 8

3
−5.000 − 0 ∙ − = −5.000
4

1
15.000 − ∙ 36.000 = 6.000
4

3
65.000 − ∙ 36.000 = 38.000
4

−300.000.000 − 0 ∙ 36.000 = 300.000.000

250
 Uoĉava se da je vrednost funkcije kriterija u tabeli III D=300.000 dinara
ista kao i u tabeli II. Prema tome, došli smo do dva optimalna programa
proizvodnje:

x=0 y = 15.000 D = 300.000.000

ili
x = 36.000 y = 6.000 D = 300.000.000

U ovom zadatku, kao i kod grafiĉkog metoda, rešenje programa

predstavlja alternativni optimum proizvodnje. Optimalna rešenja se nalaze u
taĉkama duţi ĉije su koordinate:

A(0; 15.000) i B(36.000; 6.000).

Tako bi, recimo polovina duţi AB bila taĉka C sa koordinatama

0 + 36.000 36.000
x= = = 18.000
2 2

15.000 + 6.000 21.000

y= = = 10.500
2 2

koja daje istu vrednost funkcije kriterija

D = 5.000 ∙ 18.000 + 20.000 ∙ 20.000 = 300.000.000 din.

251
 10. KOMPLEKSNI SISTEM NAGRAĐIVANJA

Kod ovog sistema nagraĊivanja liĉni dohodak proizvoĊaĉa pojedinca

zavisi od:
a) individualnog uĉinka pojedinca
b) finansijskog rezultata
c) veliĉine dohotka preduzeća kao celine.
Da bi se mogao izvršiti obraĉun liĉnih dohodaka neophodno je sprovesti u
radnoj organizaciji kategorizaciju poslova, i to putem procene koja moţe biti:
sumarna i analitiĉka. Procenu je neophodno primeniti jer je ĉinjenica da ne
postoje egzaktna merila koja bi mogla u potpunosti zadovoljiti.
Sumarna procena primenjuje se najĉešće u manjim preduzećima i to na taj
naĉin što se svi poslovi rangiraju po nekom usvojenom kriterijumu, uzimajući
odjednom sve relevantne zahteve, kao što su: struĉnost, odgovornost, napor u
radu, uslovi rada itd.
Na taj naĉin se za sve poslove odreĊuje njihova vrednost odnosno teţina.
Prema vrednosti poslova odreĊuje se i visina bodova, tako će najteţi posao u radnoj
jedinici imati najveći broj bodova a sva ostala srazmerno manje.
Daleko više u primeni je analitiĉka metoda koja je zastupljena naroĉito kod
većih preduzeća. Suština ove metode je u tome da se u zavisnosti od politike
nagraĊivanja i specifiĉnih uslova delatnosti preduzeća utvrĊuje procentualno uĉešće
svakog od navedenih zahteva, a po potrebi u okviru istih i podzahteva.
Tako na primer ako je delatnost preduzeća i njegov razvoj najtešnje vezana
za struĉnost zaposlenih, u tom sluĉaju ovaj zahtev imao bi procentualno najveći
iznos, dok bi ostali zahtevi uĉestvovali sa manjim delom. U ovakvom sluĉaju
preduzeće bi ocenilo da mu je potrebno stimulisati: struĉnost sa 40%, odgovornost
19%, napor 23%, uslove rada 18%. S obzirom da u okviru preduzeća postoje
obraĉunske radne jedinice sa razliĉitom delatnošću, svaka od njih moţe ove
zahteve prilagoditi prema sopstvenim uslovima to jest odrediti procentualno
uĉešće najveće za onaj zahtev koji najviše doprinesi poslovnom uspehu.
Kategorizacija radnih mesta na bazi analitiĉke procene mnogo je realnija
od sumarne metode i radi toga je njena primena u praksi više zastupljena. U
sluĉaju da se na bazi ove metode dobiju i suviše velike razlike u bodovima
252
izmeĊu, najteţeg i najlakšeg posla, koja ne odgovara našim uslovima ovaj raspon
će se svesti u zavisnosti od nivoa organizacije, na razumnu meru. Na veliĉinu
raspona utiĉu veliĉina preduzeća ili pogona, sloţenost poslova, razvijenost
proizvodnih snaga na kojima deluje preduzeće i sl.
MeĊutim, procenu rada i konaĉni obraĉun rada treba posebno posmatrati, jer
su to dva odvojena procesa. Veliĉina ostvarenog liĉnog dohotka preduzeća ne zavisi
samo od njegovog individualnog uĉinka već i od rezultata koje postiţu u celini.

Uĉešće pojedinca u ostvarenoj masi liĉnog dohotka mora poĉivati na

njegovom doprinosu kod ostvarivanja dohotka fabrike u tom obraĉunskom
periodu. Jasno je pri tome što je veći njegov individualni uĉinak, veći mu je i
doprinos u ostvarivanju rezultata, a time i pravo na liĉni dohodak srazmerno svom
uĉešću. Individualni uĉinak zavisi od vrednosti radnog mesta kao i od koliĉine i
kvaliteta ovog uĉinka.
Izvršavanje radnog uĉinka u tesnoj je vezi sa vrstom posla koju radnik
obavlja. Tako na primer, radni uĉinak moţe biti:
a) komadi izraĊenog proizvoda
b) izvršeni norma ĉas rada
c) vreme provedeno na radu
d) ostali normirani uĉinci.
Za merenje radnog uĉinka sluţi nam radna norma koju nazivamo i etalon.
Etalon u stvari predstavlja predviĊeni radni uĉinak proseĉnog radnika za
jedinicu vremena (1 ĉas) ili 7 ĉasova ili 182 ĉasa za jedan mesec (skraćeno radno
vreme).
Radni uĉinak pretvaramo u bodove. Na primer: ako posao prema
analitiĉkoj proceni donosi 350 bodova za 182 ĉasa rada, onda jedan ĉas rada vredi
1,92 boda. Ako je u pitanju norma izrade 10 komada zajedan ĉas rada tada
proizvodnja jednog komada donosi proizvoĊaĉu 0,192 boda.
Za sva ona radna mesta gde specifiĉnost posla oteţava merenje i
izraţavanje uĉinka kao što su to na primer: poslovi administracije, pogonske i
upravno-prometne reţije rad se meri efektivno provedenim vremenom na radu.
Broj bodova po jednom ĉasu provedenom na radu za sve ove poslove dobiće se
deljenjem broja bodova sa predviĊenim brojem sati. Na primer, ako jedan posao u
raĉunovodstvu donosi 280 bodova po jednom efektivnom ĉasu biće 280:182
ĉasova, to jest 1,53 boda.
253
 Konaĉna veliĉina ostvarenih bodova, naravno, zavisiće od individualnog
uĉinka pojedinca, kao i efektivno provedenog vremena na radu za poslove ĉiji
radni uĉinak nije normiran.
Svaki radnik uĉestvuje u ostvarenoj masi liĉnih dohodaka radne jedinice
prema veliĉini ostvarenih bodova u tom obraĉunskom periodu.
Broj ostvarenih bodova pojedinca moţe biti korigovan za izvestan broj
bodova datih za kvalitet, smanjenje materijalnih troškova, disciplina na radu, itd.,
naravno, ako je takav korektiv ranije predviĊen kao merilo kod raspodele liĉnih
dohodaka u fabrici. Vrednost jednog boda dobijamo ako masu liĉnog dohotka
fabrike podelimo sa ukupno ostvarenim bodovima. Iz navedenog proizlazi da će
visina liĉnog dohotka pojedinca zavisiti od njegovog individualnog uĉinka i
ostvarene visine vrednosti jednog boda za taj obraĉunski period.
Obraĉun liĉnih dohodaka na bazi ostvarenih bodova najbolje se moţe
uoĉiti ako se posluţimo primerom: Fabrika ima poslove koji su bodovani prema
sledećem:

Kategorija poslova Broj bodova Obrt. koeficijent

I 420 2,30
II 360 1,97
III 120 0,65
IV 380 2,08
V 240 1,31
VI 210 1,15
VII 180 0,98
VIII 172 0,94
IX 154 0,84
X 140 0,76

Kao što se vidi, obraĉunski koeficijenat dobijen je deljenjem broja bodova

sa 182 (broj radnih sati u mesecu).
U obraĉunskom periodu fabrika je ostvarila

Dohodak 27,000.-
- zajedniĉke obaveze 1,700.-
ostatak dohotka za raspodelu 25,300.-
- za liĉne dohotke (bruto 68%) 17,200.-
- za fondove (32%) 8,100.-
254
 Obraĉun liĉnih dohodaka je sledeći:

Tabela 53.

Kategorija Ostvareni uĉinak Obraĉun. Ostv. Vrednost Iznos liĉ.

poslova NĈ EĈ Svega koefic. bodovi boda dohodaka
(btto)
I 182 182 2.30 418 69.6 2.909
II 182 182 1.97 358 69.6 2.491
III 190 12 202 0.65 131 69.6 912
IV 175 175 2.08 364 69.6 2.533
V 195 24 219 1.31 287 69.6 1.997
VI 200 - 200 1.15 230 69.6 1.600
VII 214 4 218 0.98 213 69.6 1.482
VIII 180 10 190 0.94 178 69.6 1.239
IX 182 182 0.84 153 69.6 1.077
X 182 182 0.76 138 69.6 960
2.470 69.6 17.200
Ovakav obraĉun liĉnih dohodaka u fabrici bazira na principu raspodele
prema radu.
Kako je visina uĉešća pojedinca u ukupno ostvarenoj masi liĉnih dohodaka
u zavisnosti od broja postignutih bodova, to je svaki ĉlan neposredno stimulisan
na što veći radni uĉinak, jer time postiţe svoj cilj -povećanje sopstvenog liĉnog
dohotka. S druge strane ovakav oblik unutrašnje raspodele pozitivno se odraţava i
na kvalitet ekonomije fabrike jer je visina vrednosti jednog hoda u neposrednoj
vezi sa ostvarenim stepenom ekonomije opredmećenog rada (sredstava za
proizvodnjo). Što su utrošene vrednosti manje - to su mogućnosti za povećanje
mase liĉnih dohodaka veće.
Primena takozvanih korektiva kod obraĉuna liĉnih dohodaka naroĉito je
stimulativan. U sluĉaju da je radnik ostvario neki od osnova sniţenja odnosno
povećanja troškova, dobija pored obraĉunatog broja bodova na osnovu
individualnog uĉinka pozitivne ili negativne bodove, s tim, da se kod ostvarenih
pozitivnih bodova ovaj iznos dodaje odnosno oduzima, ako su u pitanju negativni
bodovi.
Obraĉun liĉnog dohotka prema iznetom uzima kao osnovu ostvareni broj
bodova, a visina vrednosti jednog boda variraće u svakom obraĉunskom periodu u

255
zavisnosti od veliĉine mase liĉnog dohotka organizacije i veliĉine ukupne sume
ostvarenih bodova.
Pored svih pozitivnih karakteristika ovakav obraĉun ima i jedan
nedostatak. On se manifestuje u ĉinjenici da radnik odnosno svaki ĉlan fabrike
saznaje visinu svog ostvarenog liĉnog dohotka tek po izvršenom obraĉunu. Ovo se
donekle ublaţava davanjem odgovarajućih akontacija, mada je i to još uvek
nedovoljno, jer radnik ĉesto ţeli da zna šta je ĉak i u toku jednog dana zaradio.
MeĊutim, kako se njegov liĉni dohodak sastoji iz zarade i stimulacionog
dela koji je uslovljen ostvarenim poslovnim rezultatom u tom obraĉunskom
periodu, jasno je da konaĉna visina liĉnog dohotka moţe biti poznata tek posle
izvršnog obraĉuna.

256
 11. ISPITNI ZADACI SA REŠENJIMA

(1) U pogonu C planirana proizvodnja na bazi realnog proizvodnog

kapaciteta II zone zaposlenosti iznosi 240.000 tona a ostvarena 192.000 tona.
Ukupni relativno-fiksni troškovi ove zone iznose 6.000.000 din.
Izraĉunati organizaciono i objektivno uslovljene troškove relativno fiksnog
karaktera i na osnovu toga prikazati stvarne (ukupne) troškove relativno fiksnog
karaktera.

(Rešenje: 1.200.000; 4.800.000).

(2) U pogonu II planirana proizvodnja na bazi realnog proizvodnog

kapaciteta III zone zaposlenosti iznosi 600.000 tona, a ostvarena 510.000 tona.
Ukupni relativno-fiksni troškovi ove zone iznose 7.000.000 din.
Izraĉunati organizaciono i objektivno uslovljene troškove relativno-
fiksnog karaktera i na osnovu toga prikazati stvarne (ukupne) troškove relativno-
fiksnog karaktera.

(Rešenje: 1.050.000; 5.950.000).

(3) U jednoj fabrici planirana (moguća) proizvodnja na osnovu realnog

proizvodnog kapaciteta iznosi 80.000 tona, a ostvarena 64.000 tona.
Ukupni fiksni troškovi iznose 45.000.000 din.
Izraĉunati organizaciono i objektivno uslovljene troškove fiksnog
karaktera i na osnovu toga prikazati stvarne (ukupne) fiksne troškove.

(Rešenje: 9.000.000; 36.000.000).

(4) U jednoj radnoj organizaciji planirana (moguća) proizvodnja na

osnovu realnog proizvodnog kapaciteta iznosi 120.000 tona, a ostvarena 48.000
tona.
Ukupni fiksni troškovi iznose 85.000.000 din.

257
 Izraĉunati organizaciono i objektivno uslovljene troškove fiksnog
karaktera i na osnovu toga prikazati stvarne (ukupne) fiksne troškove.

(Rešenje: 51.000.000 i 34.000.000).

(5) Pomoću kalkulacije putem ekvivalentnih brojeva izvršiti obraĉun

troškova rada po jedinici proizvoda pri sledećim podacima:

Zajedniĉki trošak rada izrade = 80.000.000 din.

Proizvod Obim Normativ rada u ĉasovima
A 20.000 10
B 30.000 20
C 40.000 30

(Rešenje: 400; 800; 1.200).

(6) Pomoću kalkulacije putem ekvivalentnih brojeva izvršiti obraĉun

troškova rada po jedinici proizvoda pri sledećim podacima:

Zajedniĉki trošak rada izrade = 390.000.000 din.

Proizvod Obim Normativ rada u ĉasovima
A 7.000 4
B 12.000 6
C 15.000 2

(Rešenje: 12.000; 18.000; 6.000).

(7) Pomoću kalkulacije putem ekvivalentnih brojeva izvršiti obraĉun
indirektnih reţijskih troškova po jedinici proizvoda pri sledećim podacima:

Indirektni ili reţijski troškovi = 1.120.000.000 din.

Asortiman Stvarni obim (Q) u t Norma-ĉas po toni
A 14.000 10
B 18.000 30
C 22.000 20

258
 Napomena:
Uslovni obim proizvodnje izraziti u asortimanu C.

(Rešenje: 10; 30; 20).

(8) Pomoću kalkulacije putem ekvivalentnih brojeva izvršiti obraĉun

indirektnih - reţijskih troškova po jedinici proizvoda pri sledećim podacima:

Indirektni ili reţijski troškovi = 16.000.000 din.

Asortiman Stvarni obim (Q) u t Norma-ĉas po toni
A 4.000 80
B 5.000 160
C 6.000 240
Napomena:
Uslovni obim proizvodnje izraziti u asortimanu A.

(Rešenje: 500; 1.000; 1.500).

(9) Metodom kalkulacije vezanih ili kuplovanih proizvoda izvršiti

obraĉun troškova po jedinici glavnog proizvoda pri sledećim podacima:

Proizvedeno komada glavnog proizvoda ................................ 16.000

Ukupni troškovi din. .......................................................... 1.000.000
Vrednost sporednih proizvoda din. ....................................... 200.000

(Rešenje: 50).

(10) Metodom kalkulacije vezanih ili kuplovanih proizvoda izvršiti

obraĉun troškova po jedinici glavnog proizvoda pri sledećim podacima:
259
 Proizvedeno g1avnog proizvoda ............................................. 1.000 t
Ukupni troškovi ............................................................. 120.000.000
Vrednost sporednih proizvoda ......................................... 30.000.000

(Rešenje: 90.000).

(11) Pomoću dodatne kalkulacije obraĉunati ukupne troškove po

asortimanu i jedinici asortimana pri sledećim podacima:

Reţijski ili indirektni troškovi = 70.000.000 din.

Asortiman Obim (Q) Direktni troškovi
A 30.000 4.000.000
B 40.000 8.000.000
C 50.000 28.000.000

(Rešenje: 366,66; 550,00; 1.540,00).

(12) Pomoću dodatne kalkulacije obraĉunati ukupne troškove po

asortimanu i jedinici asortimana pri sledećim podacima:

Reţijski ili indirektni troškovi = 6.000.000 din.

Asortiman Obim (Q) Direktni troškovi
A 5.000 2.000.000
B 6.000 3.000.000
C 7.000 5.000.000

(Rešenje: 640,00; 800,00; 1.142,85).

(13) Za pogon "B" daju se sledeći podaci:

Proporcionalni Relativno-fiksni Fiksni troškovi

Obim (Q)
troškovi (Tπ) troškovi (Tρ) (Tυ)
260
 10.000 2.000.000 1.000.000 1.000.000
20.000 4.000.000 2.000.000 1.000.000
30.000 6.000.000 3.000.000 1.000.000
40.000 8.000.000 4.000.000 1.000.000
50.000 20.000.000 5.000.000 1.000.000

Prodajna cena = 360 dinara.

Izraĉunati i grafiĉki prikazati prodajnu cenu, proseĉne i graniĉne troškove.

(14) Za fabriku "Sava" daju se sledeći podaci:

Proporcionalni Relativno-fiksni Fiksni troškovi

Obim (Q)
troškovi (Tπ) troškovi (Tρ) (Tυ)
2.000 6.000.000 2.000.000 4.000.000
4.000 12.000.000 5.000.000 4.000.000
6.000 18.000.000 9.000.000 4.000.000
8.000 24.000.000 16.000.000 4.000.000
10.000 30.000.000 36.000.000 4.000.000

Prodajna cena = 6.000 dinara.

Izraĉunati i grafiĉki prikazati prodajnu cenu, proseĉne i graniĉne troškove.

(15) Na osnovu ulaznih i izlaznih dokumenata u magacinu materijala

dobijeni su podaci o vrednosti pojedinih nabavki i vremenu koje provode na
zalihama:

Vreme skladištenja u
Nabavka Vrednost nabavke u din.
danima
1. 1.200.000 120
2. 600.000 100
3. 900.000 40

Proces proizvodnje (H3) traje 80 dana.

261
 Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj robnoj
fazi (Smh2).

(Rešenje: 3.000.000).
(16) Na osnovu ulaznih i izlaznih dokumenata· u magacinu materijala
dobijeni su podaci o vrednosti pojedinih nabavki i vremenu koje provode na
zalihama:

Vreme skladištenja u
Nabavka Vrednost nabavke u din.
danima
1. 300.000 90
2. 500.000 120
3. 800.000 60

Proces proizvodnje (H3) traje 100 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u poĉetnoj
robnoj fazi (Smh2).

(Rešenje: 1.350.000)

(17) U pogonu "B" evidentirani su podaci o trošenju materijala u procesu

proizvodnje, i to:

Vreme skladištenja u
Nabavka Vrednost nabavke u din.
danima
M1 1.200.000 40
M2 800.000 50
M3 1.000.000 100

Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u tehnološkoj
fazi (Smh3).
262
 (Rešenje: 3.760.000).

(18) U pogonu "B" evidentirani su podaci o trošenju materijala u procesu

proizvodnje, i to:

Vreme provedeno u
Utrošci materijala Vrednost materijala
proizvodnji
M1 800.000 80
M2 1.000.000 100
M3 500.000 80

Proces proizvodnje (H3) traje 100 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u tehnološkoj
fazi (Smh3).

(Rešenje: 2.240.000)
(19) Tokom izrade prvog izvatka proizvoda, nastaje ulaganje materijala
za izradu navedenih izvadaka, i to:

Vrednost materijala u Vreme angaţovanja u

Utrošak materijala
dinarima danima
M1 600.000 50
M2 400.000 40
M3 300.000 20

Proces proizvodnje (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u fazi
prekrivanja (Smh4).

(Rešenje: 1.040.000).
263
 (20) Tokom izrade prvog izvatka proizvoda, nastaje ulaganje materijala
za izradu navedenih izvadaka, i to:

Vrednost materijala u Vreme angaţovanja u

Utrošak materijala
dinarima danima
M1 250.000 20
M2 800.000 40
M3 600.000 30

Proces proizvodnje (H3) traje 80 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u fazi
prekrivanja (Smh4).

(Rešenje: 687.500).

(21) Pregledom evidencije u magacinu gotovih proizvoda dobijeni su

podaci o dinamici zaliha, i to:

Vrednost materijala u Vreme provedeno na

Izvadak materijala
izvatku u dinarima zalihama u danima
Q1 100.000 20
Q2 400.000 15
Q3 1.000.000 25

Tehnološka faza (H3) traje 40 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u završnoj robnoj
fazi (Smh5).

(Rešenje: 825.000).
(22) Pregledom evidencije u magacinu gotovih proizvoda dobijeni su
264
podaci o dinamici zaliha, i to:

Vrednost materijala u Vreme provedeno na

Izvadak materijala
izvatku u dinarima zalihama u danima
Q1 400.000 50
Q2 500.000 40
Q3 300.000 60

Tehnološka faza (H3) traje 120 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u materijalu u završnoj
robnoj fazi (Smh5).

(Rešenje: 483.333).

(23) Izgradnjom investicionog objekta nastala su ulaganja sredstava sa

sledećom dinamikom:

Vrednost uloţenih Vreme angaţovanja u

Faza izrade
sredstava u dinarima danima
I 60.000 400
II 250.000 200
III 400.000 150

Vek trajanja ovog objekta (βi) = 80 tehnoloških ciklusa.

Vreme trajanja tehnološkog ciklusa (H2) = 50 dana.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u
izgradnji (Si1h2).

(Rešenje: 33.500).

(24) Izgradnjom investicionog objekta nastala su ulaganja sredstava sa

265
sledećom dinamikom:

Vrednost uloţenih Vreme angaţovanja u

Faza izrade
sredstava u dinarima danima
I 400.000 300
II 200.000 200
III 100.000 100

Vek trajanja ovog objekta (βi) = 100 tehnoloških ciklusa.

Vreme trajanja tehnološkog ciklusa (H3) = 40 dana.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u
izgradnji (Si1h2).

(Rešenje: 42.500).
(25) Tokom proizvodnje nabavljeni su rezervni delovi sredstava za rad
koji su odreĊeno vreme proveli na zalihama, i to:

Nabavke Vrednost Vreme

1. 400.000 40
2. 300.000 20
3. 200.000 15

Proces proizvodnje (H3) traje 40 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad na
zalihama (Si2 h2).

(Rešenje: 705.000).

(26) Tokom proizvodnje nabavljeni su rezervni delovi sredstava za rad

koji su odreĊeno vreme proveli na zalihama, i to:

266
 Nabavke Vrednost Vreme
1. 250.000 20
2. 150.000 40
3. 100.000 60

Proces proizvodnje (H3) traje 80 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad na
zalihama (Si2 h2).

(Rešenje: 212.500)

(27) Nabavljena su postrojenja u vrednosti od 50.000.000 dinara ĉiji je

vek trajanja (βi) 20 tehnoloških ciklusa.
Uz pretpostavku ravnomernog trošenja ovih sredstava, utvrditi proseĉnu
sumu angaţovanih sredstava u ovom postrojenju u tehnološkoj fazi (Si1h3).

(Rešenje: 26.250.000).

(28) Nabavljena su postrojenja u vrednosti od 12.000.000 dinara ĉiji je

vek trajanja (βi) 8 tehnoloških ciklusa.
Uz pretpostavku ravnomernog trošenja ovih sredstava, utvrditi proseĉnu
sumu angaţovanih sredstava u ovom postrojenju u tehnološkoj fazi (Si1h3).

(Rešenje: 6.750.000).
(29) Završetkom svakog tehnološkog ciklusa obavlja se remont
postrojenja. Daju se podaci o remontima koji su izvedeni tokom veka trajanja
datog postrojenja (βi) od 5 tehnoloških ciklusa.

267
 Tehnološki ciklus Vrednost remonta
1. 400.000
2. 1.000.000
3. 1.200.000
4. 1.500.000

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u naknadno unesenim

osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi (Si2h3).'

(Rešenje: 2.000.000).

(30) Završetkom svakog tehnološkog ciklusa obavlja se remont

postrojenja. Daju se podaci o remontima koji su izvedeni tokom veka trajanja
datog postrojenja (βi) od 5 tehnoloških ciklusa.

Tehnološki ciklus Vrednost remonta

1. 3.500.000
2. 4.000.000
3. 5.000.000
4. 8.000.000

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u naknadno unesenim

osnovnim sredstvima u tehnološkoj fazi (Si2h3).

(Rešenje: 8.800.000).

(31) U Fabrici „Standard“ u toku jednog tehnološkog ciklusa proizvodnje

završena su tri izvatka gotovih proizvoda. Svaki izvadak gotovih proizvoda·u sebi
sadrţi odreĊeni iznos amortizacije i provodi izvesno vreme na skladištu do
momenta realizacije.

268
 Vreme skladištenja u
Izvadak Amortizacija u din.
danima
1. 800.000 100
2. 4.000.000 50
3. 5.000.000 40

Tehnološka faza (H3) traje 50 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u
završnoj robnoj fazi (Snh5).

(Rešenje: 6.500.000).

(32) U Fabrici "Standard" u toku jednog tehnološkog ciklusa proizvodnje

završena su tri izvatka gotovih proizvoda. Svaki izvadak gotovih proizvoda u sebi
sadrţi odreĊeni iznos amortizacije i provodi izvesno vreme na skladištu do
momenta realizacije.

Vreme skladištenja u
Izvadak Amortizacija u din.
danima
1. 1.500.000 80
2. 5.000.000 60
3. 2.000.000 50

Tehnološka faza (H3) traje 80 dana.

Utvrditi proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u sredstvima za rad u
završnoj robnoj fazi (S1h5).

(Rešenje: 9.600.000).

(33) Tokom procesa proizvodnje od 100 dana (H3) nastale su meseĉne

isplate zarada od 2.000.000, 5.000.000 i 4.000.000 dinara. Sredstava angaţovana
u isplaćenim zaradama provela su 60,40 i 10 dana respektivno.

269
 Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
tehnološkoj fazi (Slh3).

(Rešenje: 3.600.000).

(34) Tokom procesa proizvodnje od 80 dana (H3) nastale su meseĉne

isplate zarada od 5.000.000, 4.000.000 i 2.000.000 dinara. Sredstava angaţovana
u isplaćenim zaradama provela su 40, 30 i 10 dana respektivno.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
tehnološkoj fazi (Slh3).

(Rešenje: 4.250.000).

(35) Tokom proizvodnje prve serije, poĉela je izrada narednih serija.

Evidentirane su isplate zarada koje se odnose na naredne serije od 4.000.000,
2.000.000 i 3.000.000 dinara. Pojedine isplate su provele odreĊeno vreme do
završetka procesa proizvodnje, i to 100, 50 i 40 dana respektivno.
Tehnološki proces (H3) traje 100 dana.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u fazi
prekrivanja (Slh4).

(Rešenje: 6.200.000).

(36) Tokom proizvodnje prve serije; poĉela je izrada narednih serija.

Evidentirane su isplate zarada koje se odnose na naredne serije od 2.000.000,
3.000.000 i 4.000.000 dinara. Pojedine isplate su provele odreĊeno vreme do
završetka procesa proizvodnje, i to 50, 40 i 60 dana respektivno.
Tehnološki proces (H3) traje 80 dana.
Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u fazi
prekrivanja (Slh4).

270
 (Rešenje: 5.750.000).

(37) U pogonu "Sloga" završene su tri serije gotovih proizvoda koje

jedno vreme provode na zalihama. Na osnovu evidencije dobijeni su podaci o
isplatama zarada i vremenu angaţovanja isplata u pojedinim serijama proizvoda
na zalihama.

Serija proizvoda Isplate zarada u din. Vreme angaţovanja (dani)

1. 1.000.000 30
2. 2.500.000 20
3. 800.000 50

Tehnološki proces (H3) traje 120 dana.

Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
završnoj robnoj fazi (Slh5).

(Rešenje: 1.000.000).

(38) U pogonu ''Sloga" završene sve tri serije gotovih proizvoda koje
izvesno vreme provode na zalihama. Na osnovu evidencije dobijeni su podaci o
isplatama zarada i vremenu angaţovanja isplata u pojedinim serijama proizvoda
na zalihama.

Serija proizvoda Isplate zarada u din. Vreme angaţovanja (dani)

1. 500.000 40
2. 400.000 60
3. 800.000 100

Tehnološki proces (H3) traje 60 dana.

Izraĉunati proseĉnu sumu angaţovanih sredstava u isplatama zarada u
završnoj robnoj fazi (Slh5).

(Rešenje: 2.066.667).

271
 (39) U jednoj fabrici metalne industrije tokom 1988. i 1989. godine
ostvareno je:

1988. 1989.
Asortiman Obim (Q) Trţišna cena Obim (Q) Trţišna cena
ut (Cq) u din. ut (Cq) u din.
A 4.000 10.000 4.000 25.000
B 2.500 40.000 2.000 50.000
C 2.000 70.000 1.500 100.000

Broj zaposlenih u 1988. god. bio je 1.000, a 1989. god. 1.200 radnika.
a) Izraĉunati nominalnu produktivnost u obe posmatran godine
izraţavajući proizvodnju trţišnom cenom.
b) Izraĉunati realnu produktivnost u 1989. god. u odnosu na 1988. god.
primenom stalnih trţišnih cena.

(Rešenje: Nominalna: Ip=104%; Realna: Ip=67%) .

(40) U fabrici metalne industrije tokom 1988. i 1989. godine ostvareno je:

1988. 1989.
Asortiman Obim (Q) Trţišna cena Obim (Q) Trţišna cena
ut (Cq) u din. ut (Cq) u din.
A 250.000 200 23.000 300
B 300.000 100 280.000 200
C 400.000 50 350.000 100

Broj zaposlenih u 1988. god. bio je 4.000, a 1989. 5.000 radnika

a) Izraĉunati nominalnu produktivnost u obe posmatrane godine
izraţavajući proizvodnju trţišnom cenom.

272
 b) Izraĉunati realnu produktivnost u 1988. u odnosu na 1989. godinu,
primenom konstantnih cena.

(Rešenje: Nominalna: Ip=122%; Realna: Ip=70%)

(41) U jednoj fabrici 1990. godine ostvarena je proizvodnja sa objektivno

uslovljenom cenom koštanja od 60.000.000 dinara.
U 1991. godini objektivno uslovljena cena koštanja smanjena je na
50,000.000 dinara.
Broj zaposlenih u 1990. godini iznosio je 300 a u 1991. 400 radnika.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje
objektivno uslovljenom cenom koštanja.

(Rešenje: Ip=62,5%).

(42) U jednoj fabrici 1988. god. Ostvarena je proizvodnja sa objektivno

uslovljenom cenom koštanja od 40.000.000 dinara.
U 1989. godini objektivno uslovljena cena koštanja povećana je na
60.000.000 dinara.
Broj zaposlenih u 1988. godini iznosio je 200, a u 1989. 250 radnika.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje
objektivno-uslovljenom cenom koštanja.

(Rešenje: Ip=120%).
(43) U jednoj fabrici proizveden je u I i II polugodištu sledeći asortiman:

I polugodište II polugodište
Asortiman Obim Q NĈ Asortiman Obim Q NĈ
A 2.000 40 B 4.000 30
B 4.000 30 C 6.000 20
C 6.000 20 D 4.000 50

273
 Utrošak radne snage u I polugodištu bio je 100 a u II polugodištu 110
radnika.
a) Izraĉunati produktivnost u I i II polugodištu izraţavajući proizvodnju
norma ĉasovima. ·
b) Izraĉunati indeks produktivnosti drugog u odnosu na prvo polugodište.

(Rešenje: Ip=125%).

(44) U jednoj fabrici proizveden je u I i II polugodištu sledeći asortiman:

I polugodište II polugodište
Asortiman Obim Q NĈ Asortiman Obim Q NĈ
A 1500 4 B 200 8
B 200 8 C 300 10
C 300 10 D 400 20

Utrošak radne snage u I polugodištu bio je 125 a u II polugodištu 100

radnika.
a) Izraĉunati produktivnost u I i II polugodištu izraţavajući proizvodnju
norma ĉasovima.
b) Izraĉunati indeks produktivnosti drugog u odnosu na prvo polugodište.

(Rešenje: Ip=302,88%).

(45) U DP "Meteor" za ukupni obim proizvodnje u 1988. godini utvrĊeni

su objektivno uslovljeni troškovi rada od 120.000.000 dinara sa 200 zaposlenih.
U 1989. godini usled porasta obima proizvodnje povećali su se i
objektivno uslovljeni troškovi rada na 200.000.000 dinara sa 250 zaposlenih.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje
objektivno uslovljenim troškovima rada.

274
 (Rešenje: Ip=133,3%).

(46) U DP "Proleter" za ukupni obim proizvodnje u 1988. godini utvrĊeni

su objektivno uslovljeni troškovi rada od 40.000.000 dinara sa 200 zaposlenih.
U 1989. godini usled smanjenja obima proizvodnje smanjili su se
objektivno uslovljeni troškovi rada na 35.000.000 dinara sa 120 zaposlenih.
Izraĉunati produktivnost i njenu dinamiku izraţavanjem proizvodnje objektivno
uslovljenim troškovima rada.

(Rešenje: lp=145,83%).

(47) U našoj zemlji proizvedeno je 2.500.000 tona uglja sa objektivno

uslovljenim utrošcima radne snage od 100.000.000 ĉasova.
Rudnik "X" proizveo je 800.000 tona uglja sa ukupnim utrošcima radne
snage od 30.000.000 ĉasova.
Izraĉunati komponente "Ro" i "Rτ" rudnik "X" kao i utvrditi za koliko je
indeksnih poena produktivnost rudnika viša ili niţa od preduzeća proseĉne
tehniĉke opremljenosti.

(Rešenje: Ip=106,66%).

(48) U našoj zemlji proizvedene je 400.000 komada usisivaĉa sa

objektivno uslovljenim utrošcima radne snage od 8.000.000 ĉasova.
ProizvoĊaĉ "Zvezda" proizveo je 120.000 komada usisivaĉa sa ukupnim
utrošcima radne snage od 3.600.000 ĉasova.
Izraĉunati komponente "Ro" i "Rτ" za proizvoĊaĉa "Zvezda", kao i utvrditi
za koliko je indeksnih poena produktivnost ovog proizvoĊaĉa viša ili niţa od
proizvoĊaĉa proseĉne tehniĉke opremljenosti.

(Rešenje: 66,6%).
275
 (49) Stvarni utrošci radne snage za prošlogodišnju proizvodnju od 60.000
tona nekog proizvoda iznosili su 2.300.000 ĉasova, a organizaciono uslovljeni
utrošci radne snage 300.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivno uslovljenu produktivnost.
b) Izraĉunati organizaciono uslovljenu produktivnost.

(Rešenje: P=0,86).

(50) Stvarni utrošci radne snage za prošlogodišnju proizvodnju od 5.000

tona nekog proizvoda iznosili su 700.000 ĉasova. a organizaciono uslovljeni
utrošci radne snage 200.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivnu produktivnost.
b) Izraĉunati organizaciono uslovljenu produktivnost.

(Rešenje: P=0,71).

(51) Za ostvarenu proizvodnju od 6.000 komada proizvoda "X"

objektivno uslovljeni utrošci radne snage iznose 5.000.000 ĉasova. Organizaciono
uslovljeni utrošci radne snage utvrĊeni su u iznosu od 500.000 ĉasova, koji su
nastali zbog nedovoljne kvalifikovanosti i intenziteta rada.

a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivno uslovljenu produktivnost.

b) Izraĉunati komponentu "rr1" i njen uticaj na kompleks produktivnosti.

(Rešenje: P=0,91).

(52) Za ostvarenu proizvodnju od 4.000 komada proizvoda "X"

objektivno uslovljeni utrošci radne snage iznosili su 400.000 ĉasova.
276
Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage iznosili su 800.000 ĉasova, koji su
nastali zbog nedovoljne kvalifikovanosti i intenziteta rada.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivnu produktivnost.
b) Izraĉunati komponentu "rr1" i njen uticaj na kompleks produktivnosti.

(Rešenje: P=0,83).

(53) Tokom 1989. godine u fabrici "Tisa" evidentirana je objektivno

uslovljenih utrošaka radne snage u visini od 500.000 ĉasova.
Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage nastali u proizvodnji zbog
nedostatka materijala iznosili su 125.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivnu produktivnost.
b) Kvantificirati komponentu "rr2" i njen uticaj na smanjenje
produktivnosti.

(Rešenje: P=0,80):

(54) Tokom 1990. godine u fabrici "Tisa" evidentirana je objektivno

uslovljenih utrošaka radne snage u visini od 1.400.000 ĉasova.
Organizaciono uslovljeni utrošci radne snage nastali u proizvodnji zbog
nedostatka materijala iznosili su 420.000 ĉasova.
a) Izraĉunati stvarnu u odnosu na objektivnu produktivnost.
b) Kvantificirati komponentu "rr2" i njen uticaj na smanjenje
produktivnosti.

(Rešenje: P=0,76).

277
 (55) U radnoj organizaciji "Begej" za ostvareni obim proizvodnje od
150.000 tona nekog proizvoda evidentirano je objektivno uslovljenih utrošaka
radne snage u visini od 6.000.000 ĉasova, a organizaciono uslovljenih utrošaka
radne snage nastali zbog angaţovane i neiskorišćene radne snage 300.000 ĉasova.
Izraĉunati komponentu "rr3" i putem iste prikazati stvarnu u odnosu na
objektivno uslovljenu produktivnost

(Rešenje: P=0,95).

(56) U fabrici "Begej" za ostvareni obim proizvodnje od 200.000 tona

nekog proizvoda evidentirana je objektivno uslovljenih utrošaka radne snage od
4.000.000 ĉasova, a organizaciono uslovljenih utrošaka radne snage nastali zbog
angaţovane a neiskorišćene radne snage 800.000 ĉasova.
Izraĉunati komponentu "rr3" i putem iste prikazati stvarnu u odnosu na
objektivno uslovljenu produktivnost.

(Rešenje: P=0,83).

(57) U pogonu "B" planirana proizvodnja iznosila je 6.000 komada, a

ostvareno je svega 1.500 komada.
Ukupni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera u tom vremenskom
periodu od godinu dana bili su 800.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
b) Kvantificirati objektivno uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
c) Utvrditi smanjenje produktivnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih utrošaka radne snage.

(Rešenje: Pρ1 =0,0075; Pρ2=0,0019).

278
 (58) U pogonu "B" planirana proizvodnja iznosila je 100.000 komada, a
ostvareno je svega 60.000 komada.
Ukupni utrošci radne snage relativno fiksnog karaktera u tom vremenskom
periodu od godinu dana iznosili su 2.000.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
b) Kvantificirati objektivno uslovljene utroške radne snage relativno
fiksnog karaktera.
c) Utvrditi smanjenje produktivnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih utrošaka radne snage.

(Rešenje: Pρ1=0,05; Pρ2=0,02).

(59) U fabrici "Meteor" planirana proizvodnja iznosila je 25.000 tona

nekog proizvoda, dok je ostvareno 20.000 tona. Fiksni utrošci radne snage u tom
periodu iznose 2.000.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene fiksne utroške radne snage.
b) Kvantificirati objektivno uslovljene fiksne utroške radne snage.

c) Utvrditi smanjenje produktivnosit zbog pojave organizaciono

uslovljenih utrošaka radne snage.

(Rešenje: Pφ1=0,0125; Pφ2=0,01).

(60) U preduzeću "Polet" planirana proizvodnja iznosila je 30.000

komada nekog proizvoda, a ostvareno je 27.000 komada. Fiksni utrošci radne
snage iznosili su 4.000.000 ĉasova.
a) Kvantificirati organizaciono uslovljene fiksne utroške radne snage
b) Kvantificirati objektivno uslovljeni fiksne utroške radne snage.
279
 c) Utvrditi smanjenje produktivnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih utrošaka radne snage.

(Rešenje:Pφ1=0,0075; Pφ2=0,00675).

(61) Tokom 1990. godine u fabrici "Sava" ostvarena je proizvodnja u

vrednosti od 40.000.000 dinara sa ukupnim troškovima od 28.000.000 dinara. U
1971. godini vrednost realizacije proizvodnje porasla je na 48.000.000 dinara sa
ukupnim troškovima od 42.000.000 dinara.
Izraĉunati stepen ekonomiĉnosti i dinamiku ekonomiĉnosti za fabriku "X"
u posmatranom periodu.

(Rešenje: E70=1,43; En=1,14).

(62) Tokom 1990. godine u fabrici "Sava" ostvarena je proizvodnja u

vrednosti od 120.000.000 dinara sa ukupnim troškovima od 100.000.000 dinara.
U 1991. godini vrednost realizacije proizvodnje porasla je na 150.000.000 dinara
sa ukupnim troškovima od 120.000.000 dinara.
Izraĉunati stepen i dinamiku ekonomiĉnosti za fabriku "X" u posmatranom
periodu.

(Rešenje: E70=1,20;· En=1,25).

(63) Tokom 1990. godine u fabrici "Tamiš" ostvarena je proizvodnja od

3.000 komada proizvoda.
Prodajna cena porasla je od 25 dinara u 1990. godini na 38 dinara u 1991.
godini.
Ukupni troškovi u obe posmatrane godine iznose 200.000 dinara. Na bazi
dinamiĉke ekonomiĉnosti kvantiftcirati uticaj promene prodajne·cene na
ekonomiĉnost u posmatranom periodu.

280
 (Rešenje: Ec=0,195).

(64) Tokom 1990. i 1991. godine u pogonu "Tamiš" ostvarena je

proizvodnja od 10.000 komada proizvoda.
Prodajna cena porasla je od 40 na 50 dinara.
Ukupni troškovi u obe posmatrane godine iznose 300.000 dinara.
Na bazi dinamiĉke ekonomiĉnosti kvantificirati uticaj promene prodajne
cene na ekonomiĉnost u posmatranom periodu.

(Rešenje: Ec=0,33).

(65) Za fabriku "Rotor" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 400 600
b) Prodajna cena (Cq) 20.000 30.000
c) Ukupni troškovi (T) 6.000.000 10.000.000
d) Fiksni troškovi (Tφ) 2.000.000 2.000.000
e) Relativno fiksni troškovi (Tρ) 2.000.000 2.000.000

Na bazi dinamiĉke analize ekonomiĉnosti izraĉunati uticaj povećanja

stepena iskorišćenja kapaciteta na ekonomiĉnost u 1991. u odnosu na 1990.
godini.

(Rešenje: E1=1,20; Eq=l,00).

281
 (66) Za fabriku "Rotor" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 40.000 30.000
b) Prodajna cena (Cq) 400 300
c) Ukupni troškovi (T) 15.000.000 14.000.000
d) Fiksni troškovi (Tφ) 4.000.000 4.000.000
e) Relativno fiksni troškovi (Tρ) 3.000.000 3.000.000
Na bazi dinamiĉke analize ekonomiĉnosti izraĉunati uticaj smanjenja
stepena iskorišćenja kapaciteta na ekonomiĉnost u 1971. u odnosu na 1991.
godinu.

(Rešenje: E1=0,857; Eq=0,979).

(67) Za radnu organizaciju "Ibar" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 20.000 25.000
b) Prodajna cena (Cq) 200 220.000
c) Ukupni troškovi (T) 3.000.000 5.000.000
d) Troškovi materijala (Tm) 2.000.000 4.000.000

Kvantificirati uticaj povećanog trošenja materijala u 1991. godini u odnosu

na 1990. godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

(Rešenje: E1=1ĉ Etm=1,42).

(68) Za preduzeće "Polet" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 8.000 6.000
b) Prodajna cena (Cq) 1.000 1.200
c) Ukupni troškovi (T) 6.000.000 5.500.000
d) Troškovi materijala (Tm) 4.000.000 3.500.000

282
 Kvanitificirati uticaj povećanog trošenja materijala u 1991. godini u
odnosu na 1990. godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

(Rešenje: E1=1,09; Etm=1,20).

(69) Za pogon "C" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 10.000 8.000
b) Prodajna cena (Cq) 20.000 22.000
c) Ukupni troškovi (T) 150.000.000 140.000.000
d) Troškovi rada (Tr) 100.000.000 90.000.000

Kvantificirati uticaj povećanih troškova rada u 1991. godini u odnosu . na

1990. godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

(Rešenje: E1=1,14; Etr=1,77).

(70) Za pogon "C" daju se sledeći ekonomski podaci:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 20.000 25.000
b) Prodajna cena (Cq) 400 300
c) Ukupni troškovi (T) 6.000.000 9.000.000
d) Troškovi rada (Tr) 4.000.000 6.000.000

Kvantificirati uticaj povećanih troškova rada u 1991. godini u odnosu na

1990. godinu na bazi obrasca za merenje dinamiĉke ekonomiĉnosti.

(Rešenje: E1=1,11; Etr=l,25).

283
 (71) Za ostvarenu proizvodnju od 1.600 komada proizvoda "X" ukupni
troškovi·iznosili su 800.000.000 dinara. Pri tome su utvrĊeni organizaciono
uslovljeni toškovi materijala u visini od 300.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttm" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etm=0,62).

(72) Za ostvarenu proizvodnju od 7.000 komada proizvoda "X" ukupni

troškovi iznosili su 720.000 dinara. Pri tome su utvrĊeni organizaciono uslovljeni
troškovi materijala u visini od 120.000 dinara.
b) Izraĉunati komponentu "ttm" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etm=0,83).

(73) Za ostvarenu proizvodnju od 200.000 pari cipela ukupni troškovi

iznose 40.000.000 dinara.
UtvrĊeni su organizaciono uslovljeni troškovi rada od 10.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja. .
b) Izraĉunati komponentu "ttr" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave
ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etr=0,75).

(74) Za ostvarenu proizvodnju od 8.000 komada tepiha ukupni troškovi

iznose 16.000.000 dinara.
UtvrĊeni su organizaciono uslovljeni troškovi rada od 4.000.000 dinara.
284
 a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttr" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave
ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etr=0,75).

(75) Kod ostvarene proizvodnje od 4.000 komada sa ukupnim troškovima

od 36.000.000 dinara evidentirani su organizaciono uslovljeni troškovi nastali
zbog negativnog odstupanja nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za
proizvodnju u visini od 4.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) izraĉunati komponentu "ttc" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etc=0 89).

(76) Kod ostvarene proizvodnje od 24.000 tona sa ukupnim troškovima
od 54.000.000 dinara evidentirani su organizaciono uslovljeni troškovi nastali
zbog negativnog odstupanja nabavnih od proseĉnih trţišnih cena sredstava za
proizvodnju u visini od 9.000.000 dinara.
a) Utvrditi objektivno uslovljenu cenu koštanja.
b) Izraĉunati komponentu "ttc" kao i smanjenje ekonomiĉnosti zbog
pojave ove organizaciono uslovljene komponente.

(Rešenje: Etc=0,83).

(77) Kapacitet fabrike "X" za godinu dana iznosi 80.000 tona, a

proizvedeno je 60.000 tona sa ukupnim troškovima od 120.000.000 dinara.
Ukupni fiksni troškovi za taj period bili su 50.000.000 dinara.

285
 Izraĉunati:
a) Veliĉine objektivno i organizaciono uslovljenih fiksnih troškova za
ostvareni obim proizvodnje.
b) Smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave organizaciono uslovljenih
fiksnih troškova.

(Rešenje: Etφ=0,895).

(78) Kapacitet fabrike "X" za godinu dana iznosi 9.000 tona, a

proizvedeno je 7.200 tona sa ukupnim troškovima od 48.000.000 dinara.
Ukupni fiksni troškovi za taj period bili su 24.000.000 dinara.

Izraĉunati:
a) Veliĉine objektivno i organizaciono uslovljenih fiksnih troškova za
ostvareni obim proizvodnje.
b) Smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave organizaciono uslovljenih
fiksnih troškova.

(Rešenje: Etφ=0,90).

(79) U pogonu "C" planirana proizvodnja iznosila je 84.000 tona dok je

ostvareno svega 67.200 tona.
Ukupni relativno fiksni troškovi evidentirani su u visini od 40.000.000
dinara.
a) Kvantificirati organizaciono i objektivno uslovljene relativno fiksne
troškove za ostvareni obim proizvodnje.
b) Izraĉunati smanjenje ekomomiĉnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih troškova, ako stvarni troškovi iznose 136.000.000
dinara.

286
 (Rešenje: Etq=0,94).

(80) U pogonu "C" planirana proizvodnja iznosila je 120.000 komada

proizvoda, a ostvareno je 90.000 komada.
Ukupni relativno fiksni troškovi iznose 70.000.000 dinara.
a) Kvantificirati organizaciono i objektivno uslovljene relativno fiksne
troškove.
b) Izraĉunati smanjenje ekonomiĉnosti zbog pojave organizaciono
uslovljenih relativno fiksnih troškova, ako stvarni troškovi iznose 157.500.000
dinara.

(Rešenje: Etρ=0,88),
(81) U zemlji je proizvedeno 4.000.000 komada proizvoda "X" sa
ukupnim objektivno uslovljenim troškovima od 1.200.000.000 dinara.
ProizvoĊaĉ "Borac" proizveo je u istom periodu 16.000 komada proizvoda
sa 6.000.000 dinara objektivno uslovljenih troškova.
a) Izraĉunati komponente "To" i "Tτ" za preduzeće "Borac".
b) utvrditi za koliko je indeksnih poena ekonomiĉnost "Borca" viša ili niţa
od proizvoĊaĉa proseĉne tehniĉke opremljenosti.

(Rešenje: Ie=80%).
(82) U zemlji je proizvedeno 140.000 t proizvoda "X" sa ukupnim
objektivno uslovljenim troškovima od 700.000.000 dinara.
ProizvoĊaĉ "Borac" proizveo je u istom vremenskom periodu 38.000 tona
sa ukupnim objektivno uslov1jenim troškovima od 160.000.000 dinara.
a) Izraĉunati komponente "To" i Tτ" za preduzeće "Borac".
b) Utvrditi za koliko je indeksnih poena ekonomiĉnost proizvoĊaĉa
"Borac" više i1i niţa od proizvoĊaĉa proseĉne tehniĉke opremljenosti.

(Rešenje: Ie=118,75%).
287
 (83) U fabrici "X" nakon unošenja novih tehniĉkih faktora smanjeni su
objektivno uslovljeni utrošci radne snage sa 430.000 h na 400.000 h. S druge
strane porasli su troškovi materijalne reprodukcije za 400.000 dinara.
Proseĉni troškovi rada po jedinici rada iznose 10 dinara.
Utvrditi da li je unošenje novih tehniĉkih faktora sa stanovišta
ekonomiĉnosti. opravdano.

(Rešenje: Ptτ=0,97).

(84) U fabrici "X" nakon unošenja novih tehniĉkih faktora smanjeni su

objektivno uslovljeni utrošci radne snage sa 650.000 h na 600.000 h uz
istovremeno povećanje troškova materijalne reprodukcije za 2.000.000 dinara.
Proseĉni troškovi rada po jedinici rada iznose 50 dinara. Utvrditi
ekonomsku opravdanost investiranja.

(Rešenje: Ptτ=1,01).

(85) Utvrditi stopu i dinamiku rentabilnosti pri sledećim podacima:

1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 80.000 100.000
b) Prodajna cena (Cq) 400 400
c) Troškovi materijala (Tm) 10.000.000 12.000.000
d) Troškovi sredstava za rad (Ti) 12.000.000 14.000.000
e) Troškovi rada (Tr) 8.000.000 10.000.000
f) Angaţovana sredstva (S) 20.000.000 20.000.000

(Rešenje: Ir=l40%).

(86) Utvrditi stopu i dinamiku rentabilnosti pri sledećim podacima:

288
 1991. 1991.
a) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 4.000 3.000
b) Prodajna cena (Cq) 5.000 6.000
c) Troškovi materijala (Tm) 7.000.000 5.000.000
d) Troškovi sredstava za rad (Ti) 8.000.000 6.000.000
e) Troškovi rada (Tr) 4.000.000 4.000.000
f) Angaţovana sredstva (S) 10.000.000 10.000.000

(Rešenje: lr=140%).

(87) Za preduzeće "X" daju se sledeći ekonomski podaci:

a) Bruto prihod (C) 40.000.000

b) Prodajna cena (Cq) 4.000
c) Ostvareni obim proizvodnje (Q) 10.000
d) Troškovi materijalne reprodukcije fiksnog karaktera (Tmiφ) 8.000.000
e) Troškovi materijalne reprodukcije varijabilnog karaktera (Tmiπρ) 28.000.000

Utvrditi granicu dohotka elementom:

a) obima proizvodnje,
b) bruto prihoda i
c) stepena iskorišćenja kapaciteta.

(Rešenje: 6666,6; 26.666.666; 66)

(88) Za preduzeće "X" daju se sledeći ekonomski podaci:

a) Bruto prihod (C) 20.000.000

b) Prodajna cena (Cq) 50
c) Obim proizvodnje (Q) 400.000
d) Troškovi materijalne reprodukcije fiksnog karaktera (Tmiφ) 3.000.000
e) Troškovi materijalne reprodukcije varijabilnog karaktera (Tmiπρ) 18.000.000
289
 Utvrditi granicu dohotka elementom:
a) obima proizvodnje,
b) bruto prihoda i
c) stepena iskorišćenja kapaciteta.

(Rešenje: 6.000.000; 30.000.000; 150).

(89) Za preduzeće "X" daju se sledeći ekonomski podaci:

a) Bruto prihod (C) 24.000.000

b) Prodajna cena (Cq) 60
c) Obim proizvodnje (Q) 400.000
d) Fiksni troškovi (Tφ) 14.000.000
e) Varijabilni troškovi (Tπρ) 4.000.000

Utvrditi granicu dobitka elementom:

a) obima proizvodnje,
b) bruto prihodi i
c) stepena iskorišćenja kapaciteta.

(Rešenje: 280.000; 16.800.00; 70).

(90) Za preduzeće "X" daju se sledeći ekonomski podaci:

a) Bruto prihod (C) 8.000.000

b) Prodajna cena (Cq) 400
c) Obim proizvodnje (Q) 20.000
d) Fiksni troškovi (Tφ) 3.000.000
290
 Utvrditi granicu dobitka elementom:
a) obima proizvodnje,
b) bruto prihoda i
c) stepena iskorišćenja kapaciteta.

(Rešenje: 68.000; 27.200.000; 340)

(91) U fabrici "Soko" proizvode se proizvodi P1 i P2 na mašinama M1 i
M2 sa sledećim normativima utrošaka ĉasova:

P1 P2
M1 3 5
M2 4 2

Kapacitet mašine M1 iznosi 1.500 a mašine M2 1.200 ĉasova. Dohodak po

jedinici realizovanog proizvoda P1 iznosi 2.000 dinara, a proizvoda P2 8.000
dinara.
Utvrditi optimalni obim proizvodnje koji obezbeĊuje maksimalni dohodak.

(Rešenje:·x=0; y=300; D=2.400.000).

(92) U fabrici "Sava" proizvode se proizvodi P1 i P2 na mašinama M1 i
M2 sa sledećim normativima utrošaka ĉasova:

P1 P2
M1 1 2
M2 4 2

Kapacitet mašine M1 iznosi 400, a mašine M2 800 ĉasova. Dohodak po

jedinici realizovanog proizvoda P1 iznosi 39 dinara, a proizvoda P2 20 dinara.
Utvrditi optimalni obim proizvodnje koji obezbeĊuje maksimalni dohodak.

(Rešenje: x=133,3; y=133,3; D=6.665).

291
 (93) U fabrici "Polet" proizvode se artikli A i B uz sledeći uslove
proizvodnje:

Proizvod Kapacitet
A B
Mašina I 8 ĉ. 4 ĉ. 16.000 ĉ.
Mašina II 5 ĉ. 4 ĉ. 20.000 ĉ.
Materijal 80 m 100 m 120.000 m
Dohodak po jedinici (din./kom.) 4.000 10.000

Odrediti optimalni program proizvodnje koji obezbeĊuje maksimalnu

veliĉinu ostvarenog dohotka.

(Rešenje: x=0; y=1.200; D=12.000.000).

(94) U fabrici ''Napredak" poznati su sledeći uslovi proizvodnje:

Proizvod Kapacitet
A B
Mašina I 6 ĉ. 4 ĉ. 36.000 ĉ.
Mašina II 8 ĉ. 5 ĉ. 40.000 ĉ.
Sirovina I 100 kg/kom. 30 kg/kom. 600.000 kg
Sirovina II 15 kg/kom. 20 kg/kom. 300.000 kg
Prodajna cena (din./kom.) 25.000 50.000

Na trţištu se moţe prodati najviše 4.000 komada proizvoda B.

Utvrditi optimalni program proizvodnje koji fabrici obezbeĊuje
maksimalni ukupni prihod.

(Rešenje: x=2.500; y=4.000; D=242.500.000).

292
 12. POSLOVNI BIZNIS PLAN

12.1. Uloga i znaĉaj biznis plana

Poslovni ili biznis plan je dokument koji prati poslovanje savremenog

preduzeća. Pre zapoĉinjanja novog posla, neophodno je isplanirati i uskladiti
akcije koje će omogućiti uspeh.
Izrada biznis plana je potrebna preduzeću ili preduzetniku da bi se
razumele i prihvatile odreĊene poslovne ideje ili poduhvat.
Preduzeće ili preduzetnik pri tome moraju imati ili izraditi jasno definisane
ciljeve i strategije za realizaciju nameravanog biznisa i poslovnog poduhvata.
Biznis plan je dokument u kome se detaljno planira, opisuje, analizira
i procenjuje ekonomska, finansijska i trţišna dimenzija odreĊenog projekta
ili novog poslovnog poduhvata. Kao element realizacije odgovarajućeg projekta
ili novog poslovnog poduhvata, on treba da sagleda sve obiĉne okolnosti i
pretpostavke u funkciji izvodljivosti i profitabilnosti projekta. To će se obezbediti
analizama i procenama opravdanosti nameravanog poduhvata.
Biznis plan predstavlja sredstvo konkretizacije ideja koje ţelimo
prezentovati drugima u cilju zapoĉinjanja novog poslovnog poduhvata ili
proširivanja postojeće delatnosti.
Ciljevi izrade biznis plana preduzeća ogledaju se u sagledavanju (analizi) i
ocenama svih bitnih aspekata i uticajnih faktora sadašnjeg i budućeg poslovanja,
ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenja rizika budućih ulaganja.
Biznis plan je strateški instrument poslovne politike. U tu svrhu moţe da
posluţi kao smernica u funkciji postizanja ţeljenog uspeha u definisanoj
poslovnoj aktivnosti.
Biznis plan preduzetniku predstavlja jedan od najvaţnijih instrumenata za
uspešnu realizaciju i funkcionisanje njegovog poslovanja i preduzeća. Biznis plan
pruţa biznis ideji i preduzetniĉkoj viziji odgovarajuću formu i mehanizme za
efikasno poslovanje.
Biznis plan detaljno opisuje sve faze u poslovnom procesu. On je i jedan
od standarda i na bazi kojeg se mogu uoĉavati nepravilnosti/pravilnosti izvršenih
poslovnih aktivnosti.
293
 Putem njega se vrše kontrola poslovanja, sprovodi neophodne korektivne
akcije usklaĊivanja. Tako kontrola dobija dimenzije sistematiĉnosti i
sveobuhvatnosti, koje proizilazi iz sadrţaja biznis plana. Revizija biznis planova
sa druge strane, omogućava kontinuitet usavršavanja i poboljšanja poslovnih
procesa, ali i poboljšanja kontrole poslovanja preduzeća.
Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetniĉki
projekat i procenjuje njegovu ekonomsku, finansijsku i trţišnu dimenziju - kako
bi se razumela i obezbedila izvodljivost i profitabilnost nameravanih planiranih
poslova. Taj plan sadrţi detalje i modalitete poslovanja i budućeg poslovnog
poduhvata.
Kljuĉni zadatak u tom procesu je inovativnost, racionalnost: i optimizacija
poslovnih procesa i poslovnih poduhvata. To treba da doprinese povećanju
efikasnosti i efektivnosti poslovanja, kao osnovama stvaranja konkurentske
prednosti preduzeća.
Biznis plan omogućava da se precizno projektuju i definišu alternative i
pravci aktivnosti preduzeća i preduzetnika u realizaciji biznisa i poslovanja
kompanije.
Biznis plan sluţi da se poslovne ideje razrade i prezentiraju onima koji bi
mogli da imaju interesa da ih finansiraju i realizuju. Biznis plan sadrţi sve bitne
karakteristike i dimenzije poslovanja preduzeća.
Biznis plan omogućuje preduzetniku i menadţmentu:
• upoznavanje sa osnovnim obeleţjima preduzeća,
• uvid u prethodne i sadašnje poslovanje,
• da izvrše odgovarajuće promene na bazi izvršene analize,
• da se izvrši racionalizacija troškova i izbegnu nepotrebni troškovi,
• da se izbegnu neprofitabilni poduhvati,
• da se vrednuju realizovane aktivnosti,
• da se uspostavi komunikacija sa poslovnim okruţenjem.
Upoznavanje sa osnovnim obeleţjima preduzeća, stiĉu se osnovna
saznanja o delatnosti preduzeća, vlasniĉkoj strukturi, menadţmentu i dr. U suštini
dobijaju se opšte informacije o preduzeću. Analizom prethodnog i sadašnjeg
poslovanja preduzeća omogućava se sagledavanje jaĉine i realnog razvojnog
potencijala preduzeća. Na osnovu ocena o prethodnom poslovanju preduzeća,
moguće je izvršiti realnu postavku budućeg poslovanja preduzeća. S obzirom na
realnu pretpostavku efikasnog i efektivnog poslovanja, racionalizaciju troškova i
dr. - biznis plan potvrĊuje svoju funkcionalnu opravdanost. Izradom biznis plana

294
ostvaruje se i pismena komunikacija sa poslovnim okruţenjem preduzeća, kako
internim tako i eksternim.
Biznis plan predstavlja smernicu menadţmentu i zaposlenim u realizaciji
strateških ciljeva preduzeća. Biznis plan sluţi menadţerima i vlasnicima
preduzeća da prate realizaciju planiranih pokazatelja i planskih ciljeva.
NeusklaĊenost planiranih i realizovanih ciljeva stvara potrebu uvoĊenja
korektivnih aktivnosti ili revidiranje biznis plana, usled objektivnih promena u
okruţenju preduzeća biznis plana se javlja i kao komunikaciona spona preduzeća i
eksternih finansijera.
Budući investitori preko biznis plana procenjuju izvodljivost i ekonomsku
podobnost projekata, i testiraju sposobnost menadţerskog tima koji uvodi biznis.
Biznis plan treba da bude, kratak i da sadrţi uravnoteţenu ekonomsku i
finansijsku projekciju. Njegova svrha treba da bude i uspostavljanje poverenja
izmeĊu preduzetnika i zaposlenih preduzeća i finansijera, poslovnih partnera i sl.

12.2. Donošenje i sadrţaj biznis plana

Biznis plan se, po pravilu, donosi u situacijama:
• zapoĉinjanja novog posla,
• proširivanja postojeće delatnosti i biznisa,
• obezbeĊivanja potrebnih finansijskih sredstava,
• donošenja odreĊenih strateških odluka,
• kontrole poslovanja preduzeća.
Za otpoĉinjanje bilo kog posla potrebno je realno sagledati i po mogućstvu
kvantifikovati sve relevantne uslove:
• prednosti i nedostatke poslovne ideje,
• nivo budućeg rizika,
• obim postojeće potencijalne konkurencije,
• utvrditi ciljno trţište i marketing strategiju, i
• sagledati profitne mogućnosti.
Biznis plan je pogodan instrument u sluĉaju proširenja kapaciteta i
asortimana preduzeća, u situacijama spajanja dva ili više preduzeća, proširivanja
trţišta i sl.
On treba da definiše uslove i momenat ekspanzije posla i brzinu njegovog
rasta.

295
 Kod uvoĊenja novih proizvoda U proizvodni asortiman i na trţište
potrebno je analizirati i utvrditi realne trţišne i finansijske pokazatelje takvog
poduhvata.
Biznis plan pomaţe da se objektivizira proces donošenja bitnih odluka,
odnosno pomaţe u donošenju kvalitetnih odluka menadţmenta preduzeća.
Donosiocima odluka on pruţa ocene internog i eksternog okruţenja vezane za
planirani biznis.
Biznis plan preduzeća definiše ciljeve, ali i puteve i mehanizme njihovog
ostvarivanja.
Biznis plan predstavlja i znaĉajan instrument kontrole poslovanja
preduzeća, jer pokazuje da li se i u kojoj meri projektovani ciljevi preduzeća
ostvaruju.
UporeĊivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa definisanim
ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zakljuĉuje se da li biznis napreduje ili se
ne razvija.
Istovremeno se proverava i realnost pokazatelja i ocena datih u biznis
planu.
Ukoliko postavljena i planirana strategija ne daje ţeljene rezultate,
preduzimaju se mere i donose odluke za brze promene strategije i usmeravanje
poslova ka ţeljenom pravcu.
Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja sluţi
preduzetniku i kreditorima kao vodiĉ u realizovanju ţeljene strategije razvoja
odreĊenog biznisa i ostvarivanja njegovih ciljeva.
Postoji mnoštvo razliĉitih pristupa u izradi biznis plana. Njegov sadrţaj
nije egzaktno propisan, tako da u praksi postoje razliĉite koncepti.
U svakom sluĉaju biznis plan mora sadrţavati informacije koje
objašnjavaju ideju i ciljeve koji se ţele postići. On uvek sadrţi glavni deo, sa
logiĉno poreĊanim i razraĊenim poglavljima i priloge, koji ilustruju i
upotpunjavaju osnovni deo plana.

296
 12.3. Metodološki pristup sadrţaju biznis plana preduzeća
U osnovi postoji širi i uţi metodološki pristup sadrţaju biznis plana
preduzeća.

12.3.1. Širi pristup

Širi pristup u izradi biznis plana podrazumeva veći broj koraka i

postupaka u sastavljanju biznis plana i razradi poslovnih ideja. Ti koraci se
zasnivaju na sledećim pretpostavkama i pokazateljima:
• analiziranje sopstvenih mogućnosti i slabosti,
• izbor proizvoda i usluge (biznisa) koji se najbolje uklapa u planove ili
ţelje preduzeća (preduzetnika),
• istraţivanje trţišta za proizvod ili uslugu koji će biti u budućem
programu preduzeća,
• prognoza i predviĊanje sopstvenog udela na trţištu,
• izbor lokacije za poslovanje i obavljanje biznisa,
• postavljanje i razrada plana proizvodnje,
• plan marketing aktivnosti,
• postavljanje i razrada organizacije,
• plan pravnih radnji i aktivnosti,
• raĉunovodstveni plan,
• plan osiguranja,
• informacioni plan,
• finansijski plan,
• uklapanje svih planova u jedan objedinjeni pisani dokument.

12.3.2. Uţi pristup

Uţi pristup u izradi biznis plana polazi od osnovnih elemenata i uslova za

izradu biznis plana preduzeća, svrstavajući ih prema sledećem redosledu.

I Uvod
• Ime i adresa preduzeća,
• Ime (imena) i adresa (adrese) vlasnika preduzeća,
• Opis posla,
297
 • Inicijalni finansijski troškovi,
• Stepen poverljivosti izveštaja (plana).

II Rezime biznis plana

III Analiza grane/delatnosti

• Dosadašnja kretanja i trendovi,
• Analiza konkurencije,
• Segmentacija trţišta,
• Prognoze vezane za dalji razvoj grane/delatnosti.

IV Opis biznisa (poslovanja)

• Proizvod,
• Usluga,
• Veliĉina (obim) budućeg posla,
• Potrebna oprema i ljudski resursi.
V Proizvodni plan
• Proizvodni proces,
• Proizvodni objekti,
• Mašine i oprema,
• Sirovine i materijali i njihovi dobavljaĉi.

VI Marketing plan
• Proizvodni portfolio,
• Cene,
• Kanali distribucije,
• Promocija,
• Prognoze buduće prodaje pojedinih proizvoda,
• Kontrola.

VII Organizacioni plan

• Oblici vlasništva,
• Indetifikacija partnera i glavnih akcionara,
• Upravljaĉki (menadţerski) tim i raspoloţivi ljudski potencijali,
298
 • Uloga i odgovornost pojedinih zaposlenih.

VIII Ocena rizika

• Procena faktora eksternog okruţenja,
• Procena faktora internog okruţenja.

IX Finansijski plan
• Bilans stanja,
• Bilans uspeha,
• Projekcije toka sredstava,
• Analize prelomne taĉke rentabilnosti,
• Finansijska ocena investicionih alternativa.

X Aneks
• Pisma,
• Podaci koji su korišćeni prilikom istraţivanja trţišta,
• Razni ugovori,
• Cenovne liste dobavljaĉa.
Nezavisno od razliĉitih pristupa i metodologija (Svetske banke, UNIDO,
Evropske agencije za razvoj) i potreba pisanja biznis plana (što u izvesnoj meri
odreĊuju formu biznis plana) - postoje osnovni segmenti koji jedan biznis plan
treba da sadrţi.
Sistemsko-metodološkim pristupom mogu se definisati tri osnovna
segmenta biznis plana:
a) segment uvodnog dela
b) segment osnovnog dela
c) rezime

a) Segment uvodnog dela sadrţi:

• Formulisan naziv biznis plana
• Autori biznis plana
• Naziv preduzeća
• Sadrţaj biznis plana

299
 Formulisan naziv biznis plana - naziv biznis plana treba da odgovara
poslovnom poduhvatu ili aktivnosti koja izraţava opredeljenje preduzetnika ili
preduzeća.
Autori biznis plana - imena autora biznis plana.
Naziv preduzeća - pun naziv preduzeća, adresa, matiĉni broj, delatnost.
Sadrţaj biznis plana - treba da definiše segmente koji će se obraĊivati u
konkretnom biznis planu.

b) Segment osnovnog dela:

• Plan pozicioniranja
• Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu
• Plan tehnologije i organizacije rada
• Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja
• Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja
• Zakljuĉak
Plan pozicioniranja:

• opis dosadašnjeg rada i razvoja preduzeća - misija, vizija i istorijat

preduzeća
• lokacija preduzeća
• organizacioni i pravni oblik preduzeća - (postojeća organizaciona
struktura preduzeća, oblik svojine preduzeća)
• kretanje i dinamika proizvodnje
• kretanje i dinamika prodaje
• finansijski pokazatelji i analiza strukture preduzeća - procena
• pozicija bilansa uspeha i stanja
• SWOT analiza - analiza snage, slabosti preduzeća, šansi i pretnji iz
okruţenja
• razvojne mogućnosti u odnosu na konkurenciju
• definisanje kvalifikacione strukture u preduzeću
• opis proizvoda/usluge
• geografski obuhvat trţišta - postojeći
• najvaţniji kupci
• najvaţniji dobavljaĉi.
Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu:

• izvor i opis poslovne ideje

300
• identifikacija proizvoda ili usluge
• struktura i delovanje konkurencije
• postojeća i potrebna struktura menadţmenta
• Lokacija
• Plan nabavke
• Plan proizvodnje
• Plan prodaje
• Marketing plan
• Strategija ulaska na trţište.
Plan tehnologije i organizacije rada:

• izvor i opis tehnologije proizvodnje

• proizvodni program
• kapacitet proizvodnih jedinica
• prikaz kljuĉnih faza planirane tehnologije
• kontrola kvaliteta
• specifikacija potrebne opreme sa predraĉunom
• materijalni i energetski bilans proizvodnje - osnovni, potrošni,
pomoćni materijal, ambalaţa, elektriĉna energija
• ekološke implikacije tehnologije - vrsta otpada, skladištenje
otpada, otpadni materijal, itd.
• zaštita na radu - povrede alatima i mašinama, opasnost od poţara,
• aerizacija itd.
• model organizacije rada
• struktura zaposlenih i obuka - vrsta kvalifikacije, broj radnika, probni
rad, obuka itd.
Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja:

• dinamika realizacije investicionih aktivnosti

• voĊenje investicionih aktivnosti
Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja:

• planski bilans uspeha

301
 I II III IV V

(2007.) (2008.) (2009.) (2010.) (2011)

l. UKUPAN PRIHOD
2. UKUPAN RASHOD
2.1. Materijalni troškovi
2.2. Amortizacija
2.3. Bruto zarade
2.4. Nematerijalni troškovi
2.5. Finansijski rashodi
2.6. Vanredni rashodi
2.7. Porezi i akcize
3. BRUTO DOBIT
4. Porez na dobit
5. NETO DOBIT

FINANSIJSKI TOK ( u hilj. dinara)

I II III IV V
(2010)
(2007.) (2008.) (2009.) (2011.)

1. PRILIV
1.1. Ukupan prihod
1.2. Krediti
2. ODLIV
2.1. Investiciona ulaganja
2.2. Materijalni troškovi
2.3. Bruto zarade
2.4. Nematerijalni troškovi
2.5. Finansijski rashodi
(kamata+glavnica)
2.6. Vanredni rashodi
2.7. Porezi i akcize
3. NETO PRILIV
4. NETO PRILIV
KUMULATIVNO
302
 EKONOMSKI TOK ( u hilj. dinara)

I II III IV V

(2007.) (2008.) (2009.) (2010.) (2011.)

1. PRILIV
1.1. Ukupan prihod
2. ODLIVI
2.1. Investiciona ulaganja
2.2. Materijalni troškovi
2.3. Bruto zarade
2.4. Nematerijalni troškovi
2.6. Vanredni rashodi
2.7. Porezi i akcize
2.8. Troškovi finansiranja -
prethodni period
3. NETO PRILIV
4. NETO PRILIV
KUMULATIVNO

Planski bilans uspeha - obuhvata ostvarene prihode i rashode u

projektovanom periodu. Finansijski tok (cash flow ili tok gotovine) - pokazuje sve
prilive i odlive novĉanih sredstava-gotovine u projektovanom periodu, ukljuĉujući
i dobijena sredstava iz kreditnih izvora.
Ekonomski tok je vrlo sliĉan finansijskom toku, sa razlikom da se u
ekonomskom toku ne obuhvataju kreditni izvori, kako bi se sagledala mogućnost
ostvarivanja planiranog razvoja iz sopstvenih sredstava.

c) Rezime biznis plana

Rezime predstavlja treći deo biznis plana, a ĉesto (iz praktiĉnih razloga) se
prikazuje i kao segment uvodnog dela.
Rezime determiniše i naglašava najznaĉajnije rezultate dobijene prilikom
izrade biznis plana:
303
 • osnovne podatke o preduzeću
• ciljevi i strategija preduzeća
• saţeti opis trţišnog pozicioniranja
• osnovni ekonomski pokazatelji profitabilnosti i ekonomske
opravdanosti projekta
• finansijske pokazatelje i finansijski aranţman posla.
Rezime je po pravilu kratak i sadrţi koncizne zakljuĉke, a svrha mu je da
potencijalnog investitora, finansijera ili partnera zainteresuje (zaintrigira) i uputi
da proĉita ceo plan.
Rezime biznis plana na jednostavan, jasan i razumljiv naĉin istiĉe njegove
osnovne taĉke i zakljuĉke akcentirajući npr. vrstu posla, potrebna finansijska
sredstva,kapacitete, trţišne mogućnosti i sl. sa stanovništva svrhe izrada. Radni
rezime predstavlja i najvaţniji deo biznis plana. Kreditori dobijaju veliki broj
planova i zahteva za kreditiranjem. U ograniĉenom vremenu oni uglavnom
proĉitaju radni rezime biznis plana. Zato radni rezime treba uraditi paţljivo,
saţeto, privlaĉno i informativno, jer on treba da posluţi kao dobra i ozbiljna
prethodna ponuda.

d) Zakljuĉak
Zakljuĉak sadrţi konaĉnu ocenu ekonomske i finansijske isplativosti
projekta.
Na kraju svakog biznis plana donosi se konaĉna ocena ekonomske i
finansijske isplativosti projekta. U ovom delu se raĉuna i prelomna taĉka
rentabiliteta, kako bi se utvrdila donja granica poslovnih aktivnosti na kojoj
preduzeće ne ostvaruje niti dobit niti gubitak u poslovanju.
Tada se donosi i odluka o prihvatanju ili neprihvatanju izraĊenog biznis
plana, odnosno o zapoĉinjanju ili ne zapoĉinjanju realizacije definisane strategije.

304
 12.4. Uputstva za izradu biznis plana

DEO I

Uvod:
• Objasniti kako ste došli do poslovne ideje.
• Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh?
• Povezati vaš proizvod /uslugu sa potrebama kupca.
• Koji su vaši bitni ciljevi - poduhvati vezani za projekt
a) na kratak rok
b) na dugi rok?
• Napravite listu zadataka i plan akcije kako ga vidite u ovom trenutku.

DEO II

Opis poslovnog poduhvata:

• Naziv vašeg preduzeća i kratak opis delatnosti.
• Kakvo iskustvo i upravljaĉke sposobnosti imate vi i vaš tim i kakav je
njihov znaĉaj za realizaciju poslovnog poduhvata?
• Ko će još raditi sa vama na projektu i kakve upravljaĉke
sposobnosti/veštine posedujete?
• Nacrtati organizacionu šemu i objasniti ukratko ko je odgovoran za
koje poslovne funkcije.
• Kako ćete obezbediti da vaši kljuĉni saradnici budu motivisani i lojalni
za vreme ,,start-up" faze?
• Koje profesionalne savetnike (raĉunovoĊu, pravnika,...) ste angaţovali
ili planirate da zaposlite?
• Koje su legalne forme poslovanja vašeg preduzeća?
• Ako je vaše preduzeće već ukljuĉeno i posluje na trţištu, napišite
kratak osvrt na dosadašnje finansijske efekte poslovanja.

305
 DEO III

Opis proizvoda/usluge
• Opišite vaš proizvod/usluge (postojeći asortiman).
• Da li je trenutno prisutan na trţištu, da li se realizuje? Ako nije, šta
ćete uraditi da se on pojavi?
• Da li imate ili planirate zakonsku zaštitu (patent, npr.)? Ako planirate,
šta ste do sada na tome uradili?
• Po ĉemu se vaš proizvod/usluga razlikuje od sliĉnih na trţištu?
• Da li ćete za vaš proizvod davati garanciju, postprodajni servis i sl.?

DEO IV

Kupci/potrošaĉi
• Geografska podruĉja i obuhvat trţišta na koje nameravate da plasirate
svoj proizvod.
• Koje potrošaĉke potrebe će vaš proizvod/usluga zadovoljiti?
• Opišite (tipove) kupaca vaših proizvoda.
• Koji faktori, po vama, utiĉu na odluku o kupovini vašeg
proizvoda/usluga?
• Da li je vaš fokusirani trţišni segment: u ekspanziji ili ne? Kakvi su
• trţišni trendovi u protekle dve godine?
• Sa kakvim trţišnim uĉešćem pozicionirate svoj proizvod na
fokusiranom trţištu?

DEO V

Konkurencija
• Navedite i ukratko opišite vaše direktne konkurente za planirani
proizvod/uslugu.
• Analizirajte (ukratko) njihovu veliĉinu, profitabilnost i proizvodni
proces (ukoliko je to moguće).
• Šta su po vama, sa aspekta analize konkuretnosti, osnovni faktori
poslovnog uspeha (konkurentska, odnosno diferentna
prednost/jedinstvenost vašeg proizvoda)?

306
 DEO VI

Trţišna strategija:
Cene
• Specifikujte sve proizvodne troškove (izraĉunati cenu koštanja).
• Projektovati prodajnu cenu kroz prizmu trţišnih mogućnosti i profitnih
ciljeva.
• Sa kojim cenama ,,nastupaju" vaši konkurenti?
• Da li su neki trţišni segmenti više ili manje cenovno senzitivni?
Oglašavanje i promocija
• Projektovati vaš plan oglašavanja i promocije za naredni vremenski
period.
• Navesti medije koje ćete koristiti.
• Ako ste već do sada imali takav plan, ukaţite na postignute rezultate i
efekte.
Distribucija
• Kako ćete distribuirati vaš proizvod?
• Koji kanali distribucije se inaĉe koriste u oblasti vašeg poslovanja koje
ćete odabrati i zašto?
• Ko će upravljati, pratiti i kontrolisati vašu prodaju i na koji naĉin?

DEO VII

Proizvodni proces:
• Opisati ukratko proizvodni proces.
• Specifikovati proizvodnu opremu koju ćete koristiti (po cenama, vrsti i
dobavljaĉima).
• Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijal koji ćete koristiti (po
cenama i dobavljaĉima).
• Koliko ćete zaposliti (novih) radnika (po kvalifikacijama i
zanimanjima)?

307
 DEO VIII

• Prognoza prodaje i finansijske projekcije:

• Projektujte vaš oĉekivani ukupni plasman za naredni period (sa
dokazima i argumentima). Prognozirajte prodaju (obim, vrednost) za
svaki proizvod/grupu proizvoda.
• Projektujte bilans uspeha za naredni jednogodišnji period ili godinu
normalnog korišćenja kapaciteta.
• Projekcija „cash-flow pozicije u „start-up" fazi vašeg biznisa.
• ,,Break-even" analiza (prelomna taĉka rentabiliteta).
• Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja).

DEO IX

Poslovna kontrola
• Finansijskih pokazatelja,
• Trţišta i dinamike prodaje,
• Kretanja i dinamike proizvodnje.

Prilozi:
• Menadţment (CV),
• Imena i vaţniji detalji vezani za struĉne konsultante,
• Tehniĉki projekti,
• Detalji vezani za patent, licencu i sl.
• Razni izveštaji konsultanata,
• Razni ugovori (zakljuĉeni, predugovori...),
• Organizacione šeme i sl.

Biznis plan treba da bude predmet paţljive analize od strane

preduzetnika, upravljaĉkih organa i menadţmenta preduzeća. Prihvaćen i
usvojen biznis plan obavezuje na primenu, praćenje i kontrolu.
Osnovno obeleţje uspešnosti preduzetnika jeste njegova sposobnost da
proda svoj proizvod ili uslugu. Stoga se mora obezbediti pristup potrebnim
tržišnim i drugim informacijama.
Preduzeće mora obezbediti da aktivnosti na izradi i primeni biznis plana
budu interno i eksterno koordinirane, od strane menadţmenta ili profesionalnih
308
konsultanata. To se naroĉito odnosi na njegovu realizaciju gde nekoordinirane
akcije pojedinaca mogu izazvati nepotrebnu štetu preduzeću, usporiti ili
onemogućiti realizaciju plana.
U procesu izrade biznis plana potrebno je otkloniti predubeĎenja
menadžmenta i da odreĎena ideja, mora, po svaku cenu biti realizovana.

309
 LITERATURA

1. Adler, P.S. (1993): Time-and-Motion Regained, Harvard Business Review,

www.marshall.use.edu/emplibrary.
2. Andorka, R. (1970): Mikromodellek (Mikromodeli), Közgazdasagi és Jogi
Könyvkiadó, Budimpešta.
3. Arrow, K. J. (1986): Egyensúly és döntés (Rovnoteža i odlučivanje), Izabrane
studije, Budimpešta.
4. Asimakopulos, A.(1987): Microeconomics, Oxford University Press.
5. Atkinson, L.(1982): Ekonomics, Homewood, R. Irwing Ind., USA.
6. Avakumović Ĉ., Avakumović J. (2010): Marketing, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd.
7. Avakumović J., Avakumović Ĉ. (2008), Ekonomika biznisa, Viša tehniĉka škola,
Novi Beograd.
8. Babić, Š. (1971): Uvod u ekonomiku preduzeća, Zagreb.
9. Bajt, A. (1967): Osnovi ekonomike, Informator, Zagreb.
10. Bandin, T. (1979): Samoupravna ekonomija organizacija udruženog rada,
Beograd.
11. Barone, J. (1983): Microeconomics of Capitalism, Academic Press, London.
12. Basseler, U., Heinrich; J., Koch, W. (1991): Grundlagen und Probleme der
Volkswirtschaft. 13. izd. Köln.
13. Baumol, J.W. (1961): Economietheory and Operational analy, SIS, Englewood
cliffs, Prrentice-Hall.
14. Bazler - Madţar, M. (1990): Produktivnost i tehnološki progres, Beograd.
15. Becker, K. O. (1967): Die Wirtschaftliche Entscheidung des Haushalts. Berlin.
16. Berthold, U. (1974): Szubvencióelmélet (Teorija subvencija), K.J.K., Budimpešta.
17. Beslić, M., Petković T. (2008): MeĎunarodna ekonomija i finansije, VPŠ, Ĉaĉak.
18. Bievert, B., Held, M. (Hrsg.) (1989): Ethische Grundlagen der mikroökonomischen
Theorie. Frankfurt/M.
19. Bittel R. Lester (1997): The key to management success, prevod Trajković Đ., Clio,
Beograd.
20. Blagojević, S. (1/1999): Savremene tehnološke inovacije i izbor dinamičkih
industrijskih projekata, Ekonomski institut, Beograd.
21. Bod Péter, Á. (1987): A vállalkozó állam a mai tökés gazdaságban (Država -
preduzetnik u današnjoj kapitalističkoj privredi), Budimpešta.
22. Bogićević, M.B. (2004): Menadžment ljudskih resursa, CID: Ekonomski fakultet,
Beograd.
23. Böhm, V. (1988): Arbeitsbuch zur Mikroökonomie II. Berlin-Heidelberg-New
York.
24. Bojanović R. (1999): Psihologija meĎuljudskih odnosa, Centar za primenjenu
psihologiju društva psihologa Srbije, Beograd.
25. Bojĉić D. (2005): Kultura poslovnog ponašanja, Beograd.

310
26. Bonus, H. (1979): Öffentliche Güter: Verfuhrung und Gefangenendilemma. In:
List-Forum (1979/80), Heft 2, 69-102.

27. Borchert, M., Grossekettler, H. (1985): Preis-und Wettbewerbstheorie.

Marktprozesse als analytisches Problem und ordnungspolitische Gestaltungsaufgabe.
Stuttgart - Berlin - Köln - Mainz.
28. Bössmann, E. (1957): Probleme einer dynamischen Theorie der Konsumfunktion.
Berlin.
29. Böventer, E., v. et al. (1991): Einführung in die Mikroökonomie. 7. izd., München –
Wien.
30. Boţić, M. (2006): Ekonomska politika, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u
Nišu.
31. Bronfenbrenner, M. et al. (1984): Microeconomics, Hongton Mifflin Co, Boston,
USA.
32. Budţak G. (1999): Knjiga o lepom ponašanju, “Agencija Trivić”, Beograd.
33. Bugarin, R. i dr. (1/1997): Nova klasifikacija delatnosti i registar preduzeća,
Financing, Novi Sad.
34. Chamberlin, E. (1933): Theory of Monopolistic Competition, Cambridge, Mass,
Harvard Univ. Press.
35. Cheung, N. S. (1987): The Myth of Social Cost, The Institute of Economics Affairs,
London.
36. Coase, R. M. (1984): A társadalmi költség kérdése (The Problem of Social Cost),
Gazdasági és Jogi Tudományok, II. kötet, szerk. Harmathv A. és Sajó A., (Ekonomske i
pravne studije, Zbornik II tom u redakciji Harmathv A.), Budimpešta.
37. Cournot, A. (1987): Researches into Mathematical Principles of the Theory of
Wealth, London, Macmillan.
38. Cukić B. (2000): Ličnost u višekulturnom društvu, Filozofski fakultet - odsek za
psihologiju, Novi Sad.
39. Cvetković, S., ĐorĊević, M., Carić, S. (2008): Ekonomija, Fakultet za ekonomiju i
industrijski menadţment, Novi Sad.
40. Dašić, D. (1995): Principi meĎunarodne ekonomije, Univerzitet „Braća Karić“,
Beograd.
41. Deane, Ph. (1984): A gazdasági gondolatok fejlödése (Razvoj ekonomske misli),
Budimpešta.
42. Debreu, G. (1976): Eine axiomatische Analyse des ökonomischen
Gleichgewichts. Berlin - Heidelberg - New York.
43. Dejanović, P. (1994): Organizacija savremenog preduzeća, Clio, Beograd.
44. Deren-Antoljak, S. (5/1990): Švedski model, Naše teme, Zagreb.
45. Dešić, V. (1962): Metode naučne organizacije rada, Beograd.
46. Diekmann, J. (1982): Kontrakttheoretische Arbeitsmarktmodelle. Göttingen.
47. Dobb, M. (1959): Politička ekonomija i kapitalizam, Rad, Beograd.
48. Dobb, M. (1969): Welfare Economics and Economics of Socialism, Cambridge,
Universitv Press.
49. Dominik, S. (1989): Managerial economics, McGraw-Hill book Company, New
York.
311
50. Drašković, V. (3/1998): Suština i značaj teorije javnog izbora, Ekonomska misao,
Beograd.
51. Drucker, F. P. (1995): Postkapitalističko društvo, Grmeĉ, Beograd.
52. Drucker, F. P. (1996): Inovacije, preduzetništvo praksa i principi, Grmeĉ, Beograd.
53. Drucker, P. (267/1994): Razvoj društva znanja, Pregled, Beograd.
54. Dubonjić, R. (1995): Ekonomija i menadžment, Grifon, Beograd.
55. Đurić, Đ. (1994): Ličnost u višekulturnom društvu, Odsek za psihologiju
filozofskog fakulteta, Novi Sad.
56. Ekonomska enciklopedija I i II, Savremena administracija, Beograd, 1984.
57. Fehl, U., Oberender, P. (1990): Grundlagen der Mikroökonomie. 4. izd. München.
58. Filer, T. (1998): TQM sistemi: Osnovni modeli, uvoĎenje i ocenjivanje, Total
Quality management, N.2, Vol. 26.
59. Forester, T. (252/1990/91): Društvo visoke tehnologije, Pregled, Beograd.
60. Frank, R. (251/1990): Iznad sopstvenog interesa, Pregled, Beograd.
61. Frerichs, W. (1979): Elemente der mikroökonomischen Theorie. Neuwied.
62. Galbraith, J. (1980): Az új ipari állam (The New industrial State), Budimpešta.
63. Golubović, N. (2007): Drušveni kapital, Ekonomski fakultet, Niš.
64. Gorupić, D. (1990): Poduzeće – postanak i razvoj poduzeća i preduzetništva,
Informator, Zagreb.
65. Grupa autora u redakciji Kopányi Mihály-a (1989): Mikroekonomia
(Mikroekonomija), Izadavaĉ: Economix Kiadó, Budimpešta.
66. Han, S. (1984): Nauka o radu i njegovom organizovanju, Ekonomski fakultet
Subotica.
67. Hanić, H. (2003): Istraživanje tržišta i marketing informacioni sistemi, Ekonomski
fakultet, Beograd.
68. Hegedüs, M., Zalai, E. (1978): Egyensúly és fixpont a gazdasági modellekben
(Ravnoteža i fiksna tačka u ekonomskim modelima), Budimpešta.
69. Herberg, H. (1989): Preistheorie. Eine Einführung in die Mikroökonomik. 2. izd.,
Stuttgart - Berlin - Köln - Mainz.
70. Hilf, H. (1957): Arbeitswissenschaft, Carl Hanser Verlag, München.
71. Horvát, L. (1979): Gazdasági szabályozók (Ekonomski regulatori), K.J.K.,
Budimpešta.
72. Hoyer, W., Rettig, R. (1984): Grundlagen der mikroökonomischen Theorie. 2. izd.,
Düsseldorf.
73. Ilić, B. (2003): Informatičko društvo i nova ekonomija, SD Publik, Beograd.
74. Ilijevska, M. (2010): Menadžment ljudskih resursa, Visoka škola strukovnih studija
za menadţment u saobraćaju, Niš.
75. Jankov, S. (1978): Savremeni privredni sistemi, Deo: Razvijene kapitalističke
zemlje, Nauĉna knjiga, Beograd.
76. Jarić D., Šagi A. (2002): Mikroekonomska analiza, “Evro” Beograd.
77. Jarić, D. (2000): Ekonomika preduzeća, Evro, Beograd.
78. Jarić, D., Radun, V. (2007): Uvod u ekonomiju, autorsko izdanje, Novi Sad.
79. Josifidis, K. (1994): Makroekonomija, udţbenik, II izdanje, Novi Sad
80. Kade, G. (1962): Die Grundannahmen der Preistheorie; eine Kritik an den
Ausgangssätzen der mikroökonomischen Modellbildung. Berlin - Frankfurt/M.
312
81. Kardelj, E. (1978): Slobodni udruženi rad, Beograd.
82. Kaufer, E. (1981): Theorie der öffentlichen Regulierung. München.
83. Keynes, J. M. (1956): Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, Kultura,
Beograd.
84. Klaus, J., Maussner, A. (1986): Grundzüge der mikro - und makroökonomischen
Theorie. München.
85. Kondo, Jošio (1997): Motivacija, kreativnost i kontrola kvaliteta-japanska
perspektiva, EPCD Beograd.
86. Konstadinović, A. (2010): Opšta sociologija, visoka škola strukovnih studija za
menadţment u saobraćaju, Niš.
87. Kornai, J. (1971): Antiequilibrium (Anti-ravnoteža), Budimpešta.
88. Kornai, J. (1980): A hiány (Deficitarnost), Budimpešta.
89. Kornai, J. (1983/84): Bürokratikus és piaci koordináció (Birokratska i trţišna
koordinacija, Közgazdasági szemle (Ekonomski pregled), Budimpešta.
90. Kösters, R. (1979): Die Regulierung externer Effekte. Tübingen.
91. Krstić, B. (1996): Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Niš.
92. Kruse, J. (1985): Ökonomie der Monopolregulierung. Göttingen.
93. Kukoleĉa, S. (1966): Ekonomika preduzeća, Beograd.
94. Kukoleĉa-Kostić Ţ. (1966): Organizacija proizvodnje, Beograd.
95. Kuljak, M. (1995): Razvoj novijih teorija firme, Zbornik radova, Ekonomski
fakultet, Podgorica.
96. Kuznets, S. (1981): Struktúra és növekedés a modern gazdaságban (Valogatas)
(Struktura i rast u modernoj privredi (Izbor radova)), Budimpešta.
97. Labus, M. (1999): Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beograd.
98. Labus, M., Šoškić, D. (1992): Osnovi političke ekonomije, Nomus, Beograd.
99. Lachmann, W. (1987): Wirtschaft und Ethik. Massstäbe wirtschaftlichen Handelns.
Neuhausen - Stuttgart.
100. Lange, O. (1966): Optimális döntések (Optimalne odluke), Budimpešta.
101. Lenjin, V. J. (1956): Izabrana dela, Knjiga 10.
102. Leontief, W. W. (1984): Gazdaságelmélet, tények és gazdaságpolitika (Válogatott
tanulmányok) (Ekonomska teorija, ĉinjenice i ekonomska politika), Budimpešta.
103. Madţar, Lj. (2/1993): Edukativni ogled o vlasništvu i preduzetništvu, Ekonomist, 1-
2; Beograd.
104. Madţar, Lj. (2001): Makroekonomsko planiranje i tržišna privreda, Savezni
sekretarijat za razvoj i nauku, Beograd.
105. Madţar, Lj. (3/1998): Javni izbor i javni moral, Ekonomska misao, Beograd.
106. Majcen, Ţ. (1974): Ekonomika OUR, Zagreb.
107. Mandić T. (1995): Komunikologija, izdanje autora.
108. Mansfield, E. (1982): Principles of Microeconomics, New York.
109. Mariĉić, B. (1994): Ponašanje potrošača, Beograd.
110. Marković, B. (973/90): Demokratski socijalizam, MeĊunarodna politika, Beograd.
111. Marks, K. (1958): Kapital, Beograd.
112. Marshall, A. (1987): Principi informatike, Zagreb.
113. Martin, A. (8/1988): Obrazovanje i robotika, Cecos, Revija za nauku i tehnologiju,
Novi Sad.
313
114. Martinović, S., Nićin, N. (1995): Menadžment danas, Ulixes, Novi Sad.
115. Martinović, S., Nićin, N. (1998): Svet timova, Ulixes, Novi Sad.
116. Mátyás, A. (1973): A modern polgári közgazdaságtan története (Istorija moderne
graĊanske ekonomije), Budimpešta.
117. Mellorwicz, K. (1933): Kosten und kostenrechnung, Walter de Gruvter & Co,
Berlin.
118. Menger, C. (1871): Gesammelte Werke. Sa predgovorom F. A. Hayek. Band ,
Grundsätzeder Volkswirtschaftslehre. Tübingen 1968.
119. Mezei, I. Šuvakov, T., Šagi, A. (1987): Politička ekonomija, Matica Srpska, Novi
Sad.
120. Michaelis, E. (1989): Organization unternehmerischer Aufgaben. Trans-
aktionskosten als Beurteilungskriterium. Frankfurt/M - Bern - New York.
121. Mihajlović, D. (2002): Psihologija u organizaciji, FON, Beograd.
122. Mijatović, B. (3/1998): Javna dobra i traganje za rentom, Ekonomska misao,
Beograd.
123. Mikov, M. (1985): Medicina rada, Nauĉna knjiga , Beograd.
124. Milenović, B. (1992): Mikroekonomija, Beograd.
125. Milošević, V. (1997): Teorija troškova, Prosveta, Niš.
126. Milošević, V., Figar, N., Milojević R. (1996): Ekonomika preduzeća, Prosveta, Niš.
127. Milovanović, S., Carić, M. (2007): Finansijski menadžment, Privredna akademija,
Novi Sad.
128. Mitrović, Ţ. (1996): Kvalitet i menadžment, biro za projektovanje integralnog
kvaliteta, Beograd.
129. Mrkušić, Ţ. (1975): Ekonomika meĎunarodnog razvoja, Beograd.
130. Müller, U., Pöhlmann, H. (1977): Allgemeine Volkswirtschaftslehre. Einführung
und Mikroökonomik.
131. Nach, J. (1992): Equilibrium in N. Persons Games
132. Neumann, von J., Morgensten, O. (1994): Teorija igara i ekonomsko ponašanje,
New Yersey, Princeton Universitv Press.
133. Nikolić, R. (2001): Ekonomika preduzeća, Grafomag, Beograd.
134. Nikolić, R., RanĊelović, N. (2009): Ekonomika i organizacija poslovanja, Visoka
škola strukovnih studija za menadţment u saobraćaju, elektronsko izdanje, Niš.
135. Nuller, Z. J. (248/1989/90): Budućnost kapitalizma, Pregled.
136. Pejić, L., Jakšić, M. (1991): Principi ekonomije, Savremena administracija,
Beograd.
137. Perović, D. (1964): Teorija troškova, Sarajevo.
138. Peters, T, Waterman R. (227/84): Poslovni svet u potrazi za vrhunskim
dostignućima, Pregled, Beograd.
139. Petrović, Ĉ. (2002): Politička ekonomija, MB-Grafika, Niš.
140. Pfingsten, A. (1989): Mikroökonomik. Eine Einführung. Berlin -Heidelberg.
141. Pigou, A. C. (1934): The Economics of Welfare, Mac Millan Co. Ltd, London.
142. Pinola, R., Sher, W. (1986): Modern Microeconomics, New York
143. Pjanić, Z. (6/1981): Nova teorijska ekonomija uAmerici, Socijalizam
144. Porter, M. (254/1991): Konkurentna prednost zemalja, Pregled, Beograd
145. Prokopijević, M. (3/1998): Javni izbor, Ekonomska misao, Beograd
314
146. Prţulj, Ţ. (2002): Menadžment ljudskih resursa, Beograd.
147. Puhovski Ţ. (5/90): Realni socijalizam" i (ponovni)početak "kraja povijesti", Naše
teme, Zagreb
148. Radosavljević, Ţ. (2002): Savremeni menadžment trgovine, Beograd.
149. Radosavljević, Ţ. (2002): Teorija, praksa i veština savremenog menadžmenta,
Beograd.
150. Radosavljević, Ţ. (5/1989): Robotika i humanizacija rada, XXI vek, Beograd
151. Radunović, D. (1968): Ekonomika preduzeća, Beograd.
152. Rampersad, H.K. (2001): Total Quality Menagement, an Executive guide to
continucus improvement, Springer, London.
153. Reich, R. (246/89): Korporacija i nacija, Pregled, Izdanje ambasade SAD u
Beogradu
154. Reiss, W. (1990): Mikroökonomische Theorie: Historisch fundierte Ein-führung.
München - Wien.
155. Ristić, Ţ. (2004): Etika i novac, Eseji, Beograd.
156. Roberts, E. (263/1993): Kako osnovati firmu iz oblasti visoke tehnologije, Pregled,
Beograd.
157. Robinson, D. (2000): Poslovni bonton, PS Grmeĉ, Beograd.
158. Robinson, J. (1956): The Theory of Imperfect Competition, London.
159. Rosemary, T. (2000): People management, (prevod Zvonko Jakopović), Clio,
Beograd.
160. Rot N. (1999): Psihologija grupa, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
161. Russel, R., Wilkinson, M. (1979): Microeconomics, A Synthesis of Modern and
Neoclassical Theory, New York.
162. Samuelson, Nordhaus (1987): Közgazdaságtan I-IH. (Ekonomija I-III),
Budimpešta.
163. Samuelson, P. A. (1969): Ekonomija, Savremena administracija, Beograd.
164. Schmalenbach, E. (1927): Grundlagen Selbestoks – Tenrechnung und Preispolitik,
Gleochner, Leipcig.
165. Schnabl, H. (1979): Verhaltenswissenschaftliche Konsumtheorie. Stuttgart et al.
166. Schneider, H. (1979): Mikroökonomie. München.
167. Schotter, A. (1994): Microeconomics, a modern approach, Harper Collins College
Publishers.
168. Schudson, M. (259/1992): Prijatan materijalizam, ispitivanje potrošačke kulture,
Pregled, Beograd.
169. Schumpeter, J. (1975): Povijest ekonomske analize I i II, Informator, Zagreb
170. Schumpeter, J. A. (1980): A gazdasdgi fejlodes elmelete (Teorija privrednog rasta),
Budimpešta.
171. Seel, B. (1975): Grundlagen haushaltsökonomischer Entscheidungen. Berlin.
172. Serjević, V., Pegtrović, Ĉ. (2008): Osnovi ekonomije II, SKC, Niš.
173. Simon, H. A. (1982): Korlátozott racionalitás (válogatott tanulmányok)
(Ograničena racionalnost. Izabrane studije), Budimpešta
174. Sípos, B. (1982): Termelési függvények - vállalati prognózisok (Proizvodne
funkcije - predviĎanja u preduzeću), Budimpešta
315
175. Slivocki, A. (1995): Umeće sticanja profita, Grifon, Beograd.
176. Smith, A. (1959): A nemzetek gazdasága (Bogatstvo naroda), Budimpešta
177. Solow, R. M. (1974): The economics of resourses or the resourses of economics.
American Economic Review, Papers and Proceedings 64, 1-14.
178. Šoškić, B. (1978): Savremena ekonomska teorija i politika stabilizacije,
Savremena administracija, Beograd.
179. Stackelberg, H. V. (1934): Marktform und Gleichgewicht, Wien - Berlin.
180. Stackelberg, H. V. (1938): Probleme der unvollkommenen Konkurrenz.
Weltwirtschaftliches Archiv 48, 95-141.
181. Stackelberg, H. V. (1951): Grundlagen der theoretischen Volkswirtschaftslehre, 2.
izd., Tübingen - Bern.

182. Staudler, J. (975/90): Petrolejski internacionalizam, MeĊunarodna politika,

Beograd.
183. Stiegler, G. (1952): The Theory of Price, Mac Millan, New York.
184. Stiegler, J. (1959): Production and Distributives Theories, New York.
185. Stojanović, I. (1994): Kako ostvariti najveći profit, Beograd.
186. Stojanović, I. (1995): Mikroekonomska teorija cena, Beograd.
187. Stojanović, I. (1995): Tržiste i cene kapitala i rada, Beograd.
188. Stojanović, R. (1989): Teorija privrednog razvoja u trećoj tehnološkoj revoluciji,
Beograd.
189. Stojiljković, M., Krstić, J. (2000): Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš.
190. Streissler, E., Watrin, C. (Hrsg.) (1980): Zur Theorie marktwirtschaftlicher
Ordnungen. Tübingen.
191. Streit, M. (1978): Ökonomische Modelle für Ausbildung und Arbeitsmarkt. Wien -
New York.
192. Supek R. (1958): Psihologija u privredi, Rad Beograd.
193. Šoškić, B. (1970): Savremena post-maršalijanska mikro-ekonomska analiza,
Beograd.
194. Šuklev, B. (1987): Ekonomsko predviĎanje, Beograd.
195. Šuković, F. (1982): Istraživanje socijalnih odnosa u organizaciji društvenog rada,
Privredna štampa, Beograd.
196. Šušnjar G. (1995): Nauka o radu i organizaciji, Ekonomski fakultet Subotica.
197. Šuvakov, T. (1991): Ekonomija, tehnologija, ekonologija, Savremena razmatranja,
Beograd
198. Šuvakov, T. (1997): Odlike našeg ambijenta iz ugla razvoja preduzetništva i inovativnosti,
Anali ekonomskog fakulteta, Subotica.
199. Šuvakov, T., Šagi, A. (1993): Mikroekonomija, udţbenik, izdavaĉ: Ekonomski
fakultet, Subotica.
200. Šuvakov, T., Šagi, A. (1994): Mikroekonomija, udţbenik, II dopunjeno izdanje,
izdavaĉ: Offsetprint, Novi Sad.
201. Šuvakov, T., Šagi, A. (1995), Pozicije mikroekomskih subjekata u savremenim
uslovima, izdavaĉ: Ekonomski fakultet Subotica, 1995.
202. Šuvakov, T., Šagi, A. (1995): Mikroekonomija, udţbenik, III izdanje, izdavaĉ:
Offsetprint, Novi Sad.
316
203. Šuvakov, T., Šagi, A. (1998): Mikroekonomski ogledi, izdavaĉ: Offsetprint, Novi
Sad.
204. Šuvakov, T., Šagi, A. (1999): Mikroekonomija, IV dopunjeno i izmenjeno izdanje,
izdavaĉ: Offsetprint, Novi Sad.
205. Terzić - Jarić, D. (1978): Ekonomika OUR - veţbe i zadaci, Beograd.
206. Todorović J., Đuriĉin D., Janošević S. (2000): Strategijski menadžment, Institut za
trţišna istraţivanja, Beograd.
207. Trivić, M. (2004): Mikroekonomija, Ekonomski fakultet, Subotica.
208. Turudija M. Simo (1995): Teorija i metodologija interdisciplinarnih studija,
Velvet, Beograd.
209. Urlich, P., Fluri, E. (1978): Menagement Eine Konyentri Erteeinfuhrung, Verlag
paul haupt, Bern.
210. Varian (1987): Intermediate Microeconomics, New York.
211. Vasović, V. (5/90): Dogorevanje postsocijalizma, Naše teme.
212. Vidaković, A. (1996): Medicina rada, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu,
“Dr Dragomir Karajović”, Beograd.
213. Viktor Nekrep, F. (9-10/1988): Novo razdoblje biotehnologije, Revija za nauku i
tehnologiju, Novi Sad.
214. Vogel, D. (258/1992): Etika poslovne politike, Pregled, Beograd
215. Vukotić, V. (1994): Privatizacija, preduzetništvo i nov način razmišljanja, u knjizi
Program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka jugoslovenske privrede -
rezultati, problemi i perspektive, Beograd.
216. Weber, M. (1976): Privreda i društvo (I-II), Prosveta, Beograd
217. Weise, P. et al. (1991): Neue Mikroökonomie. 2. izd. Würzburg - Wien.
218. Weitzman M. L. (10/1989): Makroekonomski aspekti deobe profita s radnicima,
Naše teme, Zagreb.
219. Wiliamson, O. E. (1985): The Economic Institutions Ofcapitalism, Free Press, New
York.
220. Yergin, D. (24//89-90): Energetska pitanja za poslednju deceniju XX veka, Pregled,
Beograd.
221. Zdravković, D., Kitanović, D. (2004): Principi ekonomije, Ekonomski fakultet,
Niš.
222. Zimanji, V. (1998): Psihologija organizacije, Ekonomski fakultet Subotica.
223. Ţivanov, S. (975/90): Preobražaj u Istočnoj Evropi, MeĊunarodna politika, Beograd.

317
318