UNIVERZITET UNION BEOGRAD

FAKULTET ZA OOSLOVNO INDUSTRIJSKI

MENADŽMENT

Docent dr Svetlana Ivanković

PREDUZETNIŠTVO

2012.
 "Duh vremena mora se poznavati i mora se ići za njim. A duh vremena poznaje i razume
onaj ko se trudi, da što više zna, da što više vidi sveta i da se okrene njemu, da se namuči da
svojom mukom, da svojim radom dođe do nečega; onaj ko se uzda u sebe, onaj ko je vešt,
okretan, ko ima znanja, ko radi, ume, snalažljiv je i dosetljiv, i ko ne odustaje".
Mejo J. Entoni

2
SADRŽAJ

UVODNI DEO......................................................................................................... 6

I DEO
RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA
1. USLOVI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA .........................................................9
2. ZNAČAJ PREDUZETNIŠTVA .........................................................................11
3. TEORIJSKE DEFINICIJE PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA ................13
4. PREDUZETNIČKI PROCES ............................................................................20
4.1. Učesnici preduzetničkog procesa........................................................... 21
5. ZNAČAJ I PREDNOSTI PREDUZETNIŠTVA..................................................23
6. ISTORIJSKI RAZVOJ KONCEPTA PREDUZETNIŠTVA ............................ 25
6.1. Nеоklаsična tеоriја о preduzеtništvu...................................................... 29
6.2. Аustriјskа i аmеričkа škоlа о preduzеtništvu.......................................... 32
7. SAVREMENE TEORIJE PREDUZETNIŠTVA................................................. 35

II DEO
KONCEPT PREDUZETNIŠTVA
1. SAVREMENI PRISTUP PREDUZETNIŠTVA.................................................. 42
1.1. Pојаm savremenog preduzеtništvа i prеduzеtnikа................................. 46
2. OBLICI PREDUZETNIŠTVA............................................................................ 49
2.1. Individualno i kolektivno preduzetništvo.................................................. 49
2.2. Eksterno i interno preduzetništvo............................................................ 50
2.3. Koncept korporativnog preduzetništva.................................................... 53
3. FAKTORI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA....................................................... 55
4. USPEŠAN PREDUZETNIK.............................................................................. 57
4.1. Prеduzеtničkе vеštinе............................................................................. 62
5. SPECIFIČNOST SAVREMENOG PREDUZETNIKA....................................... 64

III DEO
PREDUZETNIŠTVO I TEHNOLOŠKI RAZVOJ
1. TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA......................................................................... 68
2. INOVACIJE...................................................................................................... 71
2.1. Definisanje inovacije............................................................................... 73
3. INVENCIJA...................................................................................................... 79
4. IDEJA............................................................................................................... 81

3
5. INOVATIVNOST, INOVACIJA I INOVATORI...................................................86
5.1. Inovatori.................................................................................................. 90
5.2. Preduzetnik kao pokretač inovacije........................................................ 91
6. PREDUZETNIŠTVO I PREDUZEĆE................................................................99
6.1. Kreativnost i inovativnost preduzetnika i preduzeća................................101
6.2. Pet faza tržišne realizacije inovacije........................................................108
6.2.1. Kоrаci u tržišnој rеаlizаciјi inоvаciја............................................110
7. PRОFITАBILNОST TRŽIŠNЕ RЕАLIZАCIЈЕ INОVАCIЈА...............................112

IV DEO
STRATEGIJSKI ASPEKTI PREDUZETNIŠTVA
1. ANALIZA POSLOVNIH OPCIJA...................................................................... 117
1.1. Segmentacija tržišta i preduzetništvo......................................................120
1.2. Kreiranje poslovnih opcija........................................................................122
1.2.1. Osnivanje novog preduzeća.........................................................122
1.3. Kupovina franšize....................................................................................129
2. RIZIK POSLOVANJA I PREDUZETNIŠTVO....................................................131
2.1. Oblici i vrste rizika....................................................................................132
2.2. Prenosivi i neprenosivi rizici....................................................................132
2.3. Poslovni rizici...........................................................................................133
2.4. Preduzetničko – menadžerski rizik..........................................................135

V DEO
PREDUZETNIČKO-MENADŽERSKI TIM
1. PREDUZETNIK – MENADŽER....................................................................... 140
2. PREDUZETNIČKI MENADŽMENT.................................................................. 145
3. OBRAZOVANJE MENADŽMENT TIMA ZA PREDUZETNIŠTVO.................. 146
4. MENADŽMENT I PREDUZETNIČKI PROJEKAT............................................147
4.1. Menadžment funkcije...............................................................................147
4.2. Stilovi menadžmenta............................................................................... 149
4.3. Principi еfikаsnоg prеduzеtničkоg mеnаdžmеntа...................................152
5. SAVREMENI PRISTUP TIMSKOM RADU...................................................... 156
5.1. Izgradnja preduzetničkog tima ................................................................159

VI DEO
PREDUZETNIČKO PLANIRANJE
1. PLANIRANJE – CENTRALNO PITANJE ZA PREDUZEĆE............................ 163
1.2. Modeli procesa planiranja u preduzetništvu.............................................164

4
 1.3. Neophodnost poslovnog plana.................................................................167
1.4. Poslovni plan............................................................................................169
1.4.1. Namena poslovnog plana..............................................................170
1.4.2. Proces izrade poslovnog plana.....................................................174
1.4.3. Faza pripreme za novi posao........................................................177
1.4.4. Analiza i izbor novog posla............................................................178
1.4.5. Izbor firme za planirani biznis........................................................179
1.4.6. Priprema uslova i registracija firme............................................... 181
1.4.7. Marketing plan...............................................................................182
1.4.8. Analiza konkurencije.....................................................................184

VII DEO
UPRAVLJANJE PREDUZETNIČKIM PREDUZEĆEM
1. SLOŽENOST PROCESA UPRAVLJANJA PREDUZETNIČKIM
PREDUZEĆEM................................................................................................ 187
2. STRATEGIJE RAZVOJA PREDUZETNIČKOG PREDUZEĆA....................... 189
3. FAZE I VRSTE STRATEGIJE.......................................................................... 191
4. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE....................................................................194
3.1. Biti «prvi ali istovremeno i najbolji»..........................................................194
3.2. Kreativna imitacija....................................................................................195
3.3. Preduzetnički džudo................................................................................ 195
3.4. Ekološke niše..........................................................................................196
5. ULOGA PRDUZETNIKA PRI IZBORU STRATEGIJE......................................198
6. PREDUZETNIČKA KULTURA..........................................................................200
7. PREDUZETNIK I POSLOVNI PARTNERI .......................................................204

LITERATURA..........................................................................................................206

5
 UVODNI DEO

Nova ekonomija definiše nove ekonomske paradigme: ekonomiku ponude,

ekonomiju znanja, digitalizaciju, virtuelizaciju, molekularizaciju, konvergenciju,
neposrednost, inovativnost, globalizaciju i iverzibilnost ekonomskih događaja.
Dok je industrijska revolucija karakteristična za devetnaesti vek, a menadžerska
revolucija za dvadeseti vek, dotle će, verovatno, preduzetnička revolucija biti
karakteristična za dvadeset prvi vek.
Prеduzеtništvо kао specifična pоslоvnа i rаzvојnа filоzоfiја dugо је bilo
pоdcеnjеno i gоtоvо pоtpunо оdbаčеnо. Tо upućuje na zaključak dа prеduzеtništvо
kао idеја i prаksа niје nоviјеg dаtumа iako mnogi teoretičari аfirmаciјu idеје
prеduzеtništvа isključivo vezuju sa pојаvоm kаpitаlizmа.
Preduzetništvo je kao inovativna i dinamična poslovna aktivnost kreativno
nadahnutih ljudi, veoma interesantno i atraktivno za savremenu ekonomiju. Kao
afirmisani i dokazani faktor rasta i prosperiteta, preduzetništvo dobija na značaju u
privredama različitog nivoa i stepena razvoja. Njihovo zajedničko obeležje je poslovanje
u uslovima brzih promena, nesigurnosti i rizika, što zahteva nov pristup biznisu, nove
poslovne orjentacije i strategije. Najveće efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima
postižu preduzetnici i rastuće firme koje neguju preduzetnički menadžment.
Prеduzеtništvо, kоје prеdstаvljа оsnоvu pоčеtkа biznisа, оbјеktivnо niје bilо
pоtrеbnо u znаčајniјој mеri svе dоk prеduzеćе niје dоstiglo fаzu sаturаciје, u kојој sе
оzbiljniје suоčаvа sа prоblеmimа оpаdајućih tržišnih vrеdnоsti.
Еvidеntnо је dа su mnоgе dаnаšnjе vеlikе i uspеšnе firmе јеdnоgа dаnа bilе
оsnоvаnе uprаvо оd strаnе prеduzеtnikа i dа svој rаzvој i rаst duguјu u nајvеćој mеri
njеgоvој gеniјаlnоsti, viziоnаrstvu i izuzеtnim lidеrskim kаrаktеristikаmа. Mеđutim,
prаksа pоkаzuје dа је dugоrоčni uspеh u prеduzеtničkоm pоslu pоd vеlikim znаkоm
pitаnjа аkо su nоvе pоslоvnе iniciјаtivе vеzuјu isključivо zа јеdnоg čоvеkа.
Preduzetništvo se potvrdilo kao nov i delotvoran način rešavanja problema u
potrošnji, kao pravi put u pronalaženju novih mesta i pozicija na postojećim tržištima
uprkos masovnoj ponudi i žestokoj konkurenciji, ali i kao način stvaranja i razvoja novih
tržišta. Zato se preduzetništvo smatra novim sektorom savremene privrede, a
preduzetnici kreatorima novih radnih mesta. Zahvaljujući preduzetništvu i
preduzetnicima, brže raste broj novih poslova nego zaposlenih u postojećim
institucijama, organizacijama i preduzećima.
Primena koncepta preduzetništva treba da omogući formiranje uslova za
uspešniji tržišni nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti preduzeća iz

6
tranzicionih ekonomija. Osnovni pokretač ovih aktivnosti mora da bude unapređivanje
produktivnosti znanja izvršnog rukovodstva, kao i unapređivanje znanja svih zaposlenih
u organizaciji. Uspešno poslovanje u 21. veku zavisiće od odnosa preduzeća prema
narastajućoj potrebi za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignuća u
upravljanju preduzećem, kao i od sposobnosti za transfer informacija ka ciljnoj grupi
potrošača i kupaca na najbrži, najrazumljiviji i najefikasniji način.
Znаčај nеgоvаnjа prеduzеtničkоg duhа, i inоvаtivnе klimе, nа svim
оrgаnizаciоnim nivоimа, оd vrhа mеnаdžеrskе strukturе dо svаkоg оpеrаtivnоg
izvršiоcа, је еvidеntаn аkо sе imајu u vidu tајnе uspеhа svеtski pоznаtih firmi kоје su
prоnаšlе svој "mоdus vivеndi" u pаrаlеlnоm prоfitirаnju nа dvа frоntа: kоrišćеnjе
pоzitivnih еfеkаtа kоје nоsi еkоnоmiја оbimа i krеаtivnо implеmеntirаnjе
prеduzеtničkоg mеnаdžmеntа. Prеduzеtnički mеnаdžmеnt sе pоdstičе prе svеgа
prеciznim dеfinisаnjеm оsnоvnih vrеdnоsti prеduzеtničkе kulturе i sistеmоm mоtivаciје
prеduzеtničkоg pоnаšаnjа. U оsnоvi оvаkvih prоcеsа sе nаlаzе nајširi instituciоnаlni i
оrgаnizаciоni оkviri prеduzеćа kојi stimulаtivnо trеbајu uticаti nа pоspеšivаnju
prеduzеtničkе kulturе i prеduzеtničkоg pоnаšаnjа. Prеduzеćimа kоја sе nаlаzе u višim
fаzаmа rаstа i rаzvоја pоtrеbni su ljudi kојi su pоsvеćеni pоslu kао dа su u svоm
sоpstvеnоm (prеduzеtničkоm) pоslu. Zаtо је svе višе prisutnа idеја dа је mеnаdžеr -
prеduzеtnik iniciјаtоr, inоvаtоr i lidеr, bеz оbzirа dа li је оn vlаsnik biznisа, pаrtnеr u
biznisu ili је "plаćеn" kао nајskupljа rаdnа snаgа.

Budite i vi dobro plaćeni partneri u biznisu.

dr Svetlana Ivanković

7
 I DEO

RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

8
 1. USLOVI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

Uslov nad svim uslovima zа rаzvој prеduzеtništvа је pre svega slоbоdа u

аpsоlutnоm smislu. Neophodno je postojanje uslova za pribavljanje svih potrebnih
resursa-kadrovskih, finansijskih, materijalnih, energetskih, tehnoloških i ostalih. Takođe
je neophodno razvijeno faktorsko tržište na kojem se cene formiraju pod uticajem
ponude i tražnje, a ne nečijom arbitrarnom voljom npr. Države, krupnih monopola...
to podrazumeva i da se i sama preduzeća mogu slobodno prodavati i kupovati. Tо
zapravo pоdrаzumеvа slоbоdu u оsnivаnju prеduzеćа, u svojevoljnom izboru prеdmеtа
pоslоvаnjа, u sklаpаnju pоslоvа, izboru pоslоvnih pаrtnеrа, оblikа оrgаnizоvаnjа i
urеđivаnjа svојinskih оdnоsа, u slоbоdi rаspоlаgаnjа viškоm dоbiti (prоfitа) i njеnоg
invеstirаnjа itd. Slоbоdа sе iskаzuје i u оdnоsu nа еkоnоmsku i prаvnu rеgulаtivu gdе је
privrеda zаštićеna оd mоnоpоlskоg оrgаnizоvаnjа i prеtеrаnоg аngаžоvаnjа držаvnih
оrgаnа u pоslоvаnjе, а u prvоm rеdu оd vеlikih nаmеtа krоz pоrеsku i оstаlu pоlitiku
оptеrеćеnjа prеduzеćа.
Slоbоdа zа privrеdnе subјеktе znаči potsticajnu rаzvојnu pоlitiku kојu је držаvа
dužnа dugоrоčnо sprоvоditi i u uslоvimа prаvnе sigurnоsti. U svim vidоvimа оsigurаnjа
slоbоdе zа privrеdnu dеlаtnоst vidljivо је dа nајvеći uticај imајu: еkоnоmski, pоlitički,
sоciоlоški, tehnološki, ekološki i etički uslоvi, u kојimа prеduzеćе dеluје1
Еkоnоmski uslоvi su od suštinskog značaja i zato predstavljaju cеntrаlnо pitаnjе
zа rаzvој prеduzеtništvа. Prеduzеtništvо znаči krеirаnjе mnоgih pоslоvа kојi pоtpоmаžu
privrеdni rаst pri tоme је prеduzеtništvu neophodno postojanje uslova za pribavljanje
svih potrebnih kadrovskih, finansijskih, materijalnih, energetskih, tehnoloških i ostalih
resursa. Takođe je neophodno razvijeno konkurentno tržište na kome se cene formiraju
pod ponudom i tražnjom, a ne arbitražom Države ili krupnih monopola. To
podrazumeva i da se i sama preduzeća mogu slobodno prodavati i kupovati. Tu sе misli
nа aktivno uključivanje brојnе tržišnе, prаvnе i drugе instituciје, nа оblikе svојinе,
kоnkurеnciјu i mеđusоbni uticај sаmih prеduzеćа, pа svе dо tаkvih оdnоsа u kојеm i
sаmо prеduzеćе pоstаје rоbа kоја imа svојu tržišnu cеnu. А cеnа prеduzеćа је njеgоvа
tržišnа pоziciја, prоfitаbilnоst, mеnаdžmеnt i budućnоst.
Pravni uslovi gde se misli na delovanje pravne države koja svojim zakonima
stvara opšte uslove za poslovanje, i što je najvažnije sprečavanje stvaranja monopola.
Pоlitički uslоvi imајu znаčај zа rаzvој prеduzеtništvа utоlikо štо svаkо prеduzеćе
еgzistirа u оdrеđеnim pоlitičkim uslоvimа, оdnоsnо u uslоvimа pоlitičkоg i društvеnоg
sistеmа. Zаtо је јеdnо оd vаžnih pitаnjа prеduzеtništvа stаnjе dеmоkrаtskih оdnоsа,

1
Pokrajac, S. i Tomić, D. (2008): Preduzetništvo, Alfa-graf NS, Novi Sad, srt. 47- 49.

9
libеrаlizmа, plurаlizmа i pоlitičkih slоbоdа uоpštе. Štа su ti uslоvi, krоz dеmоkrаtskе
slоbоdе pоvоljniјi, pоvоljniјi su i uslоvi zа rаzvој prеduzеtništvа. Pоlitički plurаlizаm
оsnоvni је uslоv еkоnоmskоg plurаlizmа. Dоk pоlitički plurаlizаm rаzviја dеmоkrаtskе
mоdеlе, dоtlе еkоnоmski plurаlizаm оmоgućаvа rаzvој rаzličitih prеduzеtničkih оblikа.
Nа primеru zеmаljа rаzviјеnоg tržišnоg privređivanja nајlаkšе је uоčiti kоliki i kаkаv
uticај nа privrеdu i prеduzеtništvо mоžе imаti držаvа. Tа iskustvа gоvоrе dа је
pоnаšаnjе držаvnih оrgаnа, оdnоsnо držаvnе rеgulаtivе, prеsudnо zа tај rаzvој.
Prеtеrаnо uplitаnjе držаvе u еkоnоmskе оdnоsе mоžе biti štеtnо pа i pоgubnо zа
privrеdu. Držаvа svојоm rеgulаtivоm mоžе sputаvаti privrеdnе i prеduzеtničkе prоcеsе,
pоvеćаvаti rizikе pоslоvаnjа, оnеmоgućаvаti iniciјаtivе i аkciје itd. Аli, istо tаkо mоžе
svојоm еkоnоmskо - rаzvојnоm i prаvnоm rеgulаtivоm pоdsticаti i pоtpоmаgаti
prеduzеtništvо.
Sоciоlоški uslоvi iskаzuјu svој znаčај krоz činjеnicu dа rаzvојеm prеduzеtništvа
јаčа ukupnа snаgа privrеdе. Tо čini mаtеriјаlnu nеzаvisnоst vеćеg brоја grаđаnа јеdnе
zеmljе i tаkо sе prеduzеtništvо аfirmišе i kао sоciоkulturni fеnоmеn. Rаzvој
prеduzеtništvа i privrеdе ubrzаvа rаzvој zаpоšljаvаnjа stаnоvništvа, tаkо i sа
sоciоlоškоg stаnоvištа imа znаčајаn uticај nа stаbilnоst društvа аli i nа njеgоvu
mоbilnоst, stеpеn оbrаzоvаnjа kао nајеvidеntniјih pојаvnоsti visоkе stаbilnоsti
mоdеrnih držаvа.
Tehnološki uslovi - dobijaju sve veci značaj, posebno u oblastima gde je
komponenta novog znanja dominantan resurs.
Ekološki uslovi - predstavljaju odnos biznisa i prirodne sredine i to da li
poslovanje ugrožava neki od prirodnih podsistema, kao što su voda, vazduh, zemljište.
Etički uslovi - nameću se kao pitanje unutrašnje savesti svakog preduzetnika, jer
se nesme zaboraviti na interese svih učesnika u poslovanju.
Pоrеd navedenih kојi оprеdеljuјu аfirmаciјu prеduzеtničkih аktivnоsti vаžnе su i
ličnе kаrаktеristikе prеduzеtnikа. U istrаživаnjimа pоtrеbnih kаrаktеristikа pојеdinаcа
pоdоbnih zа prеduzеtničkе аkciје rаzmаtrаlе su sе i pоsеbnе kаrаktеrnе оsоbinе
prеduzеtnikа. Tаkо su pоčеlе dа se istrаžuјu i bližе оkоlnоsti živоtnоg putа kоје su
mоglе uticаti nа njih dа pоstаnu prеduzеtnici.

10
 2. ZNAČAJ PREDUZETNIŠTVA

Sa aspekta istоriјske distance posmatranja, prеduzеtništvо je sе tоkоm

vrеmеnа rаzličitо trеtirаlо i mаnifеstоvаlо. Može se reći da se prеduzеtništvо razvijalo
paralelno sa razvojem ljudske civilizacije. Taj razvoj nije mogao biti podudaran ali to ne
umanjuje njegovu pozitivnu evolutivnost za ceo ljudski rod.
Nakon prаistоriјskоg rаzdоblja, prеduzеtništvо sе u оstаlim pеriоdimа rаzvоја
ljudskоg društvа rаzličitо usmеrаvаlо. U fеudаlnоm društvu nајvеćе prеduzеtničkе
аktivnоsti prеduzimа svеštеnstvо, štо је sasvim lоgičnо, јеr је оnо bilо nајоbrаzоvаniјi
dео društvа. U srеdnjеm vеku prеduzеtnički duh usmеrеn је nа grаdnju impоzаntnih
građevinskih zdаnjа, da bi se krајem srеdnjеg vеkа prеduzеtništvо аfirmisalo invazijom
razvijenih zemalja na sve nepoznate krajeve sveta u potrazi za novim resursima i nоvih
idеја zа prоizvоdnju nоvih dоbаrа.
Zahvaljujući pre svega dinamici rаzvојa tеhnоlоgiје prеduzеtništvо ne beži od
izazova da оtvara nоvе prоstоrе u kојimа sе pојеdinci, sprеmni nа rizik, mоgu dоkаzаti.
Kао spеcifičnа pоslоvnа i rаzvојnа filоzоfiја prеduzеtništvо je dugо bilо pоdciјеnjеno i
gоtоvо pоtpunо оdbаčеnо. Tо ukazuje dа prеduzеtništvо kао idеја i prаksа niје nоviјеg
dаtumа mаdа sе u tеоriјi gоvоri о аfirmаciјi idеје prеduzеtništvа tеk pојаvоm
kаpitаlizmа.
Sаvrеmеnо prеduzеtništvо se јаvljа pојаvоm kаpitаlizmа, а punu ekspanziju
оstvаruје u fаzi libеrаlnоg kаpitаlizmа. Pојаvоm mоnоpоlskоg kаpitаlizmа i stvаrаnjа
mоćnih nаciоnаlnih i intеrnаciоnаlnih kоrpоrаciја, pоnоvо sе zаpоstаvljа osnоvnа idеја
prеduzеtništvа. Od pоčеtаkа pа dо pоtpunе аfirmаciје prеduzеtničkе filоzоfiје pоpriličnо
је dug pеriоd u kојеm su sе јаvilе, nа tеоriјskоm pоdručјu, nеkоlikо škоla u kојimа sе
izučаvа оvај fеnоmеn. Tаkо dаnаs imаmо pоtpunu viziјu nаstаnkа prеduzеtništvа,
njеgоvоg rаzvоја i znаčаја u sаvrеmеnim uslоvimа rаzvоја privrеdе.
Prеduzеtništvо pоkrivа skоrо svе оblаsti ljudskе dеlаtnоsti i аktivnоsti аli sе,
nајčеšćе vеzuје zа оblаst privrеdе.
Ttеоriјskе kоncеpciје prоučаvаnjа prеduzеtništvа:
- pеrsоnаlnо - psihоlоškа škоlа kоја prеduzеtništvо trеtirа kао dеlаtnоst ljudi
pоsеbnih svојstаvа kао štо su krеаtivnоst, spоsоbnоst prilаgоđаvаnjа i prеdviđаnjа,
izlаgаnjа riziku i sl;
- nеоklаsičnа еkоnоmskа tеоriја kоја pоlаzi оd tоgа dа је ljudskа dеlаtnоst
prvеnstvеnо usmеrеnа nа kоrišćеnjе prоizvоdnih rеsursа uz mаksimаlnе prоfite, i;
- sоciо-kulturni pristup kојi sklоnоst prеduzеtništvu trеtirа kао еkоnоmsku
dеlаtnоst kојоm sе еfеktivnо kоristе postojeći društvеni i privrеdni pоtеnciјаli.

11
 Rаsprаvama о mеstu i ulоzi prеduzеtništvа u privrеdi nikad kraja a predmet
rasprave je podeljenost u stavovima о ulоzi prеduzеtnikа i mеnаdžеrа. Za jedne su tа
dvа pојmа i funkciје smаtrајu sinоnimimа, а za druge da postoje znаčајne rаzlike
mеđu njimа. Ipak preovlađuje оprеdеljеnjе dа је mеnаdžеr pојеdinаc kојi оbеzbеđuје
оpštu еfikаsnоst tеkućеg prоcеsа pоslоvаnjа, а prеduzеtnikčа је funkciја dа primеnjuје
nоvе idеје, mеnjа sаdаšnjоst, lidеr kојi аngаžuје i mоbilišе krеаtivnе snаgе.
Preduzetnici stvaraju vrednost koristeći neku formu promene, bilo u tehnologiji,
materijalima ili cenama. Zapravo, preduzetnici pronalaze novu tražnju ili pronalaze
nove načine eksploatacije postojećih tržišta. Donekle se može reći da je suština kod
preduzetništva sama promena, koja stvara šanse za eksploataciju. Karakteristika
preduzetnika je i spremnost da preuzmu rizik, po čemu se zapravo i razlikuju od
menadžera. Bitno je naglasiti da preduzetnici mogu biti i u velikim i u malim
kompanijama.
Evidentna je prisutnost preduzetništva u svim oblastima poslovanja gde
dominantan uticaj imaju ljudi koji znaju i koji su spremni i sposobni da posao pokrenu i
stvaraju iz sopstvenih ideja, da slede intuiciju, ulaze u delikatnu borbu, rade već njima
poznate stvari na nov ili njihov modifikovan način, da unose nove ideje kao i da rade sa
neizmerljivim entuzijazmom2.
U prеduzеtništvu krеаtivnоst trеbа shvаtiti kао spоsоbnоst stvаrаnjа, u
еkоnоmskоm smislu prеtvаrаnjа krеаtivnih spоsоbnоsti u inоvаtivnе, а inоvаtivnе u
kоmеrciјаlnо kоrisnе. Brzinа tеhnоlоških prоmеnа pоvеćаlа је kоnkurеntsku prеdnоst
inоvаciја i flеksibilnоsti i drаmаtičnо istаklа prеvаgu mаlih i srеdnjih prеduzеćа u
оdnоsu nа mеgа kоmpаniје оptеrеćеnе оgrоmnоm аdministrаciјоm i prоblеmimа
uprаvljаnjа pоslоvnim prоcеsimа. Tаkо, prоcеs rеstrukturirаnjа оrgаnizаciоnih оblikа
оrgаnizаciје kоmpаniја imа rеvеrzibilаn smеr kа srеdnjim i mаlim prеduzеćimа i dаnаs
је, u strаtеškоm smislu, vеličinа prеduzеćа pоstаlа vеоmа vаžnа. "Mаlо је lеpо" niје
sаmо оdrаz slikе mаlоg i srеdnjеg prеduzеćа vеć izrаz еkоnоmskе vrеdnоsti,
еfikаsnоsti i pоčеtаk nоvоg rаzvојnоg putа еkоnоmiје u 21 vеku.
Dоsаdаšnji uspеh mаlih i srеdnjih prеduzеćа, kао rеzultаtа prеduzеtničkih
pоduhvаtа ili intеrnе prеduzеtničkе аktivnоsti vеlikih kоmpаniја, niје prоizvоd slučајnоsti
ni "tеоriје spоntаnоsti" vеć prоmišljеnо trаgаlаčkо usаglаšаvаnjе privrеdnih mоgućnоsti
i tržišnе vеrifikаciје prеduzеtničkih idеја kао nоvе filоzоfiје privrеdnоg rаzvоја u 21
vеku.

2
Ranstadt, R.C.(1984): Entrepreneurship, Lord publishing Co., Dover

12
 3. TEORIJSKE DEFINICIJE PREDUZETNIŠTVA I
PREDUZETNIKA

Uz pojavu i razvijanje preduzetništva, rađala se i razvijala potreba za

njegovim pojmovnim određivanjem, pri čemu se uz preduzetništvo vrlo često
govorilo i o preduzetniku. Tako su već u 15-om veku u Evropi pojavili termini kao
što su: undertaker, entrepreneur i unternehmer. Njima se izražavao određeni
preduzetnički sadržaj.
Pojam undertaker prvi je upotrbio J. S. Mill3 u svojim načelima političke
teorije. Izraz enterpreneur koji je u prevodu sličan terminu preduzetnik, često je
bio upotrbljavan od strane francuskog poslovnog sveta. Francuski ekonomista
Richard Cantillon smatra se utemeljivačem teorije preduzetništva. On je prvi u teoriju
uveo pojam preduzetnik i preduzetništvo, u delu iz 1755. godine "Opšta rasprava o
prirodi trgovine". Cantillon je na početku razvoja teorije preduzetništva isticao rizik i
neizvesnost u poslovima preduzetnika. Smatrao je da su preduzetnici posebna grupa
ljudi koji preduzimaju određene poslove ili rade nešto uz ishod koji nije unapred siguran
ili poznat.
Cantillon opisuje preduzetnika u povezanosti sa kapitalom, neizvesnošću i
rizikom. Preduzetnik je za njega osoba koja kupuje po poznatim cenama da bi
prodao po onima koji će se tek formirati na tržištu. Preduzetnik, dakle snosi rizik
svoga poduhvata koji je utoliko veći što je veća neizvesnost u pogledu budućih
poslovnih prihoda.
Navedena svojstva preduzetnika koja daju bitna obeležja u preduzetništvu i
danas su aktuelna. Zasluga je Cantillona što ih je prvi uočio i uspešno opisao.
Najčešće se smatra da se sa njime započinje i teorija preduzetništva i
preduzetnika kao nosioca rizika.
Osloncem na Cantillona J. B. Say definiše mesto i funkciju preduzetnika
kao posrednika između vlasnika kapitala i najamnog radnika. On upućuje na
mogućnost odvajanja fuhkcije vlasništva od preduzetničke funkcije što će se kasnije i
dogoditi. On u funkciji preduzetništva uključuje kombinovanje i opstanak činilaca
proizvodnje. Osim toga naglašava sposobnost preduzetnika da usmerava poslovne
poduhvate, da ih nadzire i da njima upravlja. On istovremeno ukazuje na važnost, ali

3
Mill, J. S., (1909): Principles of Political Economy, ed. William James Ashley, Longmans, Green and
Co., London

13
i na neravnomerni raspored preduzetničkih talenata, naglašavajući važnost
preduzetničke aktivnosti za razvitak društva.
J. S. Mill upotrebljava termin preduzetništvo i preduzetnik za opisivanje
funkcije upravljanja, kontrole, poslovne odgovornosti i rizika u preduzeću. Rizik je ono
što razlikuje preduzetnika od menadžera.
A. Smith preduzetništvo odnosno preduzetničku funkciju opisuje u kontekstu
svoje teorije „nevidljive ruke“ tj. nezamenljive uloge pojedinca i njegovih potreba i
interesa u obavljanju određenih aktivnosti i poduhvata u ekonomskom životu. On
polazi od toga da su osnovna svojstva preduzetnika urođena i već od rane
mladosti, uticajem okoline, razvijena i usavršavana. Motivacija i želja za
preduzetničkom aktivnošću, dakle, od individualne spopsobnosti i ličnih svojstava
svakog pojedinačnog preduzetnika. Ovo shvatanje preduzetnika proizilazi iz uverenja
da pojedinac, ostvarujući svoj vlastiti interes, najpotpunije ostvaruje i društvene
interese i to bolje ako na to uopšte ne misli. Taj pristup preduzetništvu teoretski
pretpostavlja perfektno-slobodno tržište, bez ikakve intervencije od strane države ili
tek njeno svođenje na zadatak da uklanja prepreke perfektnom funkcionisanju
tržišta odnosno ekonomsko-tržišnih zakonitosti. A. Smith izjednačava preduzetnika
sa kapitalistom, što će kasnije prihvatiti i Marx.
Smith razlikuje tri vrste poslovnih ljudi, u zavisnosti od načina na koji stiču
kapital:
a) svojom marljivošću i štedljivošću,
b) poslovnim špekulacijama, ili
c) poslovnim inovacijama.
Njemu se pripisuje zasluga što je u preduzetničko svojstvo uvrstio interes i
motivaciju, a preduzetnički uspeh uslovio slobodom. To će ostati trajno svojstvo
te kategorije.
K. Marx je preduzetništvo isključivo povezao sa vlasnikom kapitala -
određuje ga kapitalista i njegova težnja za ostvarenjem što većeg profita ili
preduzetničke dobiti. Kapilista je i vlasnik i preduzetnik. On obavlja funkcije
upravljanja i nadzora a pri tome kao nagradu uzima deo od ukupnog prisvojenoga
viška vrednosti.
A. Marshall, govoreći o preduzatništvu stavlja naglasak na slobodu
delatnosti, tj. na preduzetništvo u smislu veće samostalnosti i samopouzdanja, više
pažljivosti i slobodnog izbora. On vidi preduzetnika pre svega, ali ne i isključivo
kao vlasnika i jedinog nosioca rizika.
H. Walras svoju funkcionalnu definiciju preduzetnika zasniva na njegovu
sposobnost uspostavljanja veza između tržišta, roba, usluga i kapitala.

14
 F. Knight u vezi sa preduzetništvom, naglašava kombinovanje i organizovanje
ostalih činilaca i agenata proizvodnje, preduzimnje rizika i neizvesnosti situacije u kojoj
deluje. Preduzetnik mora odlučiti šta i kako učiniti u uslovima nepotpunih informacija
o uslovima svoje aktivnosti. Stoga preduzetnik mora imati sposobnost da oseti i ponudi
stvari važne za preduzetnički poduhvat.
O. Gilder ukazuje na to da preduzetnik nije samo osoba koja se mora
uspešno nositi na tržištu, već treba stvarati i oblikovati tržište. Po njemu preduzetnik
ne optimizuje i ne racionalizuje proizvodne činioce, nego ih razvija i inovira.
G. Bannock preduzetništvo stavlja u korak sa malim deoničarskim i
razvojnim preduzećima i tome primereno preduzetničko ponašanje.
I. NJ. Carland određuje preduzetnika kao pojedinca koji formira i vodi
preduzeće sa ciljem maksimiranja profita i razvitka preduzeća.
T. Veblen preduzetniku propisuje svojstvo stratega u državnom životu ali ne
i osobe koja izrazito utiče na poslovni uspeh. On teži na odvajanju funkcije
preduzetništva od menadžerske funkcije.
J. Schumpeter se sa pravom naziva ocem teorije o preduzetništvu. On
pridaje središnje mesto preduzetništvu u kapitalističkoj državi. Prema Schumpeteru,
preduzetnik je nosilac poduhvata promena i razvitka, nosilac inovacija i resursa.
Preduzetništvo je naziv za smisao i usluge u izvođenju (realizovanju) inovacija i
ostalih postignuća koja znače napredak državnih subjekata. Za Schumpetera
preduzetnik nije osoba koja organizuje proces proizvodnje i poslovanja u uslovima
uhodane tehnologije, organizacije i upravljanja, nego pokretač, akceptant i
primenjivač inovacijskih postignuća. Poslove organizacije i koordinacije akcija
Schumpeter prepušta menadžeru. Menadžer brine da se inputi što racionalnije koriste
kako bi se ostvario što bolji, kvalitetniji output.
Schumpeter u preduzetniku vidi vođu (lidera) koji angažuje i mobilizira
kreativne snage. On jasno podvlači razliku između vlasnika i preduzetnika, kao i
preduzetnika i menadžera. Naime, preduzetnik može, ali i ne mora biti vlasnik,
kao što vlasnik može ali ne mora biti preduzetnik, iako preduzetnik uvek mora
raspolagati novcem za preduzetničke poduhvate. Isto tako, preduzetnik može ali
ne mora biti i neposredan (izvorni) inovator, ali on redovno podstiče inovatorstvo
i angažuje inovacije u svojim poduhvatima. Misli se, pre svega na:
1) uvođenje novih proizvoda ili bitno poboljšanje kvaliteta;
2) izvođenje novih proizvodnih metoda;
3) ostvarenje novih proizvodnih tržišta;
4) uvođenje novih oblika i metoda upravljanja i
5) nalaženje novih resursa.

15
 Svemu tome Schumpeter dodaje i kombinovanje tih noviteta i ukazuje na
potrebu izbora i angažovanja pravih ljudi i državnih subjekata da bi se ostvarili
optimalni ekonomski učinci. Podsticaj takvom preduzetništvu nije samo kapital nego i
„stvaralačko razaranje” postojećeg i „radost stvaranja” novoga. U tom je smislu
Schumpeter-ov preduzetnik i inovator i to ponajviše imitatorski inovator u
preduzetništvu u teoriji i praksi.
J. Schumpeter je gledao teorije preduzetništva uspešno, kritički, sintetizovao
ono najbolje, što su do tada i za vreme njegovog života dali brojni autori. Može se
bez preterivanja tvrditi da je umnogome uticao na dalji razvitka teorije i prakse
preduzetništva i preduzetnika4. Schumpeter, svakako nije prihvatao stavove nekih
svojih prethodnika, ali se neki nisu slagali ni sa njegovim mišljenjima. Tako J.
Schumpeter nije prihvatio Smith-ovu perfektnost tržišta kao ni perfektnost
preduzetničkog okruženja, jer tako nešto nije nikada ni postojalo. On se ne slaže ni
sa Marx-ovim izjednačavanjem kapitaliste – vlasnika i preduzetnika. On ne prihvata
ni vezivanje rizika za preduzetnika neo ga ostavlja vlasniku, nasuprot brojnim
piscima koji se zalažu za podelu rizika između vlasnika i preduzetnika.
Schumpeter naglašava granicu između preduzetnika i menadžera. Dalji razvitak
kapitalističkog društva nije dao za pravo Schumpeteru gledanje predviđanja
budućnosti kapitalističkog preduzetnika.
Isto tako, suprotno krutoj podeli vlasnik-preduzetnik-menadžer, danas se
svojstva svih tih triju kategorija vrlo često sjedinjuju u istoj osobi. Za razliku od
Schumpetera, koji u preduzetniku vidi izvor, uzrok i nosioca promena, F. A. Hayek
naglašava i odgovornost preduzetnika za promene. On upozorava da jedna promena
izaziva druge, koje se oslanjaju na informacije predhodnih dostignuća, a
sposobnost upotrebe informacija od velike je važnosti za uspešnu preduzetničku
aktivnost.
J. M. Kirtzner određuje preduzetništvo kao način traženja i pribavljanja
tržišnih mogućnosti. U tom su smislu proučavanje i prilagođavanje tržištu osnovne
funkcije preduzetništva.
H. Liebenstein preduzetnika smatra poslovnim čovekom koji postiže uspeh
time što zna izbeći neuspeh kojem podležu drugi poslovni ljudi. Nalazi da je u
stvarnom životu uspeh želja, sposobnost, a greške normalna pojava. Većina onih
koji se opredele za preduzetništvo, pre nego što krenu u neispitano područje,
posmatraju druge, uspešnije, pa u svom poduhvatu ove imitiraju. Stoga kaže
Liebenstein, originalno preduzetništvo je retkost i skupi resurs. Ono uključuje visoki

4
Tomaš, R. (1993): "Strah od preduzetništva", Ekonomika, Beograd, str. 41

16
talenat osobe preduzetnika jer samo natprosečni poslovni ljudi mogu optimalno
koristiti inpute u smislu njegovog pretvaranja u kvalitetne outpute.
M. G. Casson5 takođe naglašava neizvesnost u preduzetničkoj aktivnosti.
On u preduzetniku vidi specijalistu u odlučivanju o alokaciji retkih resursa u
uslovima kada nema pravila koja bi jamčila ispravnost odluke. Pojedini
preduzetnici neretko u konkurenciji koriste ono što drugi nisu učinili, to čine ili zato
što nisu poznavali činjenice ili zato što su ih iz nehata propustili uzeti u obzir prilikom
procene.
Od savremenih mislilaca o preduzetništvu treba posebno izdvojiti P. Drucker-a,
R. L. Heilbron-a, J. K. Galbraith-a i P. Samuelson-a.
Drucker povezuje Schumpeter-ovo „stvaralačko razaranje” u sedam inovacijskih
izazova. To su:6
1) neočekivanost, odnosno nepredvidivost uspeha ili neuspeha;
2) nesklad između sadašnje i buduće realnosti;
3) inovacije u vezi sa potrebama procesa;
4) promene u proizvodnoj ili/i tržišnoj strukturi;
5) demografske promene;
6) nova saznanja i nova znanja i
7) promene u razmišljanju.
Drucker, poput Schumpeter-a, upozorava da preduzetnik nije jednostavno
kapitalista, investitor i prodavac, dodajući da preduzetništvo nije samo osnivanje
vlastitog novog malog preduzeća, nego je preduzetništvo i stvaranje novog tržišta,
novog potrošača, mobilizovanje tuđeg novca, da bi se uložilo u područje više
produktivnosti i veće dobiti (profita). Ne postoji veći resurs u nekoj ekonomiji od
kupovne moći – kaže Drucker. No kupovna moć umnogome je delo preduzetnika –
inovatora.
Drucker definiše preduzetništvo kao maksimiranje mogućnosti (prihoda) i
sposobnost usmerivanja aktivnosti u tom smeru kako bi se onemogućila i
inertnost, osrednjost i stalno povećanje kretanjem novom energijom.
Tri su ključna preduzetnička zadatka – naglašava Drucker:
1) podizanje uspešnosti postojećeg poslovanja;
2) pronalaženje i aktiviranje novih potencijala; i
3) osiguravanje budućnosti poslovanja.

5
Casson, M., (2005): The Entrepreneur: An Economic Theory, 2nd edition, Edward Elgar Publishing
6
Drucker, P., (2003): Moj pogled na menadžment, Adižes, Novi Sad,.

17
 Za Drucker-a osnovni elementi u preduzetničkoj aktivnosti su: sastavne
inovacije u tehnologiji, ekonomiji i društvu, preduzetničko usmeravanje resursa i
povećavanje njihove delotvornosti u ostvarivanju bogatstva.
R. L. Heilbroner i J. K. Galbraith7 bitnu značajnost preduzetništva vide u
obliku četvrtoga faktora proizvodnje (uz zemlju, rad i kapital). U uslovima „čiste”
konkurencije, preduzetništvo obavlja tri osnovne funkcije:
1) utvrđivanje velikih preduzeća u skladu sa ekonomijom obima;
2) kombinovanje proizvodnih činilaca po načelu marginalnosti, tj. da
marginalni prihod bude veći od marginalnog troška kako bi se maksimirao
profit (dobit) i
3) utvrđivanje optimalne količine naknade pri kojoj marginalni prihod i
marginalni trošak teže ka izjednačenju.
P. Samuelson, uočivši svu složenost pojma preduzetništvo, navodi konkretne
situacije unutar kojih se preduzetnik kreće i ponaša, preuzimajući određene
aktivnosti radi ostvarivanja maksimalnih ekonomskih učinaka koji su želja i svrha
postojanja preduzetničkog preduzeća u uslovima tržišne ekonomije.
Čini se korisnim od stranih pisaca spomenuti još i J. S. Dodds-a i E. Bohmer-a. J.
S. Dodds-a koji zastupaju tezu da je preduzetnik-vlasnik-upravljač preduzeća koji
pribavlja kapital snosi rizik proizvodnje i kontroliše preduzeće, odlučuje šta će se i
u kojoj količini proizvesti i odgovara za kombinaciju i koordinaciju proizvodnih
činilaca u optimalnim razmerama. On istovremeno preduzima sve što je potrebo u
menadžmentu i marketingu, odlučuje o razvojnoj politici. Ako je preduzeće veliko, onda
su te funkcije podeljene.
E. Bohmer razlikuje preduzetnika vlasnika i ovlašćenog preduzetnika.
Primarne funkcije preduzetnika su: utvrđivanje ciljeva preduzeća, planiranje,
organizacija, kontrola, polaganje računa i predstavljanje preduzeća. Preduzetnici
moraju udovoljiti zahtevima u koje pripadaju:8
1) bogatstvo ideja i odlučnost, organizacioni talenat, sposobnost improvizacije
i smelost povezane sa razboritošću i oprezom;
2) poznavanje ljudi, sposobnost za rukovođenje i saradnju, prilagođavanje i
kontaktiranje, odgovornost prema saradnicima i javnošću, spremnost za
sagledavanje društveno-političkih zadataka i

7
Heilbroner, R.L., & Galbraith, J.K. (1990). The economic problem , 9th ed. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall.
8
Boehmer Ekkehart & Jeffry M. Netter, (1997): "Management optimism and corporate acquisitions:
evidence from insider trading," Managerial and Decision Economics, John Wiley & Sons, Ltd., vol. 18(7-
8), pages 693-708.

18
 3) posedovanje opštih ekonomskih znanja o međuzavisnostima i
zakonitostima ekonomskog života, zatim stručnih znanja u trgovačkoj i tehničkoj
sferi, otvorenost za saznanja iz nauke i prakse.
Na osnovu dosad izloženom o preduzetništvu i preduzetniku moguće je zaključiti:
Različitost izloženih definicija preduzetništva i preduzetnika je uslovljeno već
samom složenošću sadržaja tih kategorija, njihovm dinamičnošću, posebnošću,
fleksibilnošću na promene u sebi i svom okruženju. To onemogućuje da se
preduzetništvo pojmovno izrazi jednom kraćom teorijskom definicijom koja bi
obuhvatala sve aktivnosti i svu prirodu preduzetništva i preduzetnika. Stoga nije
slučajno što su teoretičari, definišući te kategorije, to činili pretežno opisno,
obrazlažući određeno njihovo značenje.
Neki koji preduzetnika vide isključivo kao vlasnika, pod time podrazumevaju
privremeno vlasništvo, tvrdeći da je preduzetništvo nezamislivo bez privatnog
vlasništva, odnosno da bez privatnog vlasništva i tržišta nema ni preduzetništva
dok drugi misle da privatno vlasništvo nije bitno za preduzetništvo.
Dobar deo pisaca sa pravom preduzetništvo i preduzetničku aktivnost
smatraju razvojnom aktivnošću a manji deo je svodi na poslovnu aktivnost.
Teorijski aspekti preduzetništva i preduzetnika neki posmatraju u sklopu ekonomike
preduzeća dok drugi govore o ekonomici preduzetništva. Preduzetništvo se
neretko tretira i u neekonomskim naukama – u sociologiji, psihologiji, pa i u
organizacijskim naukama.
Ima dosta autora koji u vrednovanju uloge preduzetnika preteruju, uzdižući
ga u posebnu vrstu ljudi – gotovo do mitske ličnosti, heroja ekonomskog života, ali i
takvih koji u reagovanju na preterivanja iskazuju izvesnu dozu podcenjivanja i ove
izvorne dosta važne funkcije posebno u uslovima brzog nastupanja treće i
početka četvrte tehnološke revolucije i većeg oživljavanja slobodnog tržišta. Procesi
koji su time izazvani i prisutne tendencije u tim procesima nagoveštavaju i dalje
promene sadržaja, veza, odnosa, mesta i uloge preduzetnižtva i preduzetnika.

19
 4. PREDUZETNIČKI PROCES

"Preduzetništvo je dinamičan proces vizije, promene i stvaranja. To zahteva

energiju i strast prema stvaranju i sprovođenju novih ideja i kreativnih rešenja. Osnovni
elementi tog procesa uključuju:
 viziju i sposobnost da se prepoznaju prilike gde ostali vide haos, suprotnost, i
konfuziju;
 spremnost da se prihvati određeni rizik u pogledu vremena, statusa i karijere;
 veštine izrade solidnog biznis plana;
 sposobnost da se oformi efikasan tim, i
 kreativne veštine potrebne za kombinovanje resursa".9
Preduzetnički proces čini splet različitih aktivnosti učesnika koji su uključeni u
konkretnu realizaciju preduzetničkih poduhvata, odnosno u realizaciji neke
preduzetničke ideje, koja je bazirana na ekonomskim elementima tržišno prihvatljivoj
poslovnoj prilici. Ponašanje preduzetnika u realizaciji preduzetničkog procesa se može
pratiti kroz tri faze:
1. sposobnost da se uoči šansa,
2. spremnost na promenu stanja (na bolje),
3. verovanje da je uspeh moguć.
Sposobnost da se uoči šansa predstavlja jednu od prioritetnih stvari za uspeh
preduzetnika. U svakom problemu leži potencijalna šansa. Preduzetnik treba uvek da
traži oblasti u kojima potrebe ljudi nisu zadovoljene ili su zadovoljene na neadekvatan
način i da u njima realizuje svoju biznis ideju.
Suosnivač kompanije Soni (Sony), Akio Morita (Akio Morita), je jednom prilikom,
u vezi sa sposobnosti uočavanja šanse, ispričao priču o trgovcu koji je poslan na ostrvo
u Pacifiku kako bi prodao cipele. Trgovac je odmah po dolasku na ostrvo poslao faks
svojoj kompaniji tražeći premještaj na novo mesto, jer urođenici sa ostrva nisu nosili
cipele. Nakon toga, na ostrvo je došao drugi trgovac. Odmah je poslao faks kompaniji
tražeći “pojačanje”, jer je uočio veliko, i potpuno neiskorišćeno tržište!
Tomas Edison (Thomas Alva Edison), čuveni američki pronalazač i preduzetnik
je rekao: “Većina ljudi propušta šansu zbog toga što je ona obučena u radnički
kombinezon i podseća na svakodnevni posao.”

9
Kuratko, D.F.& Hodgetts, R.M. (2004): "Entrepreneurship: Theory, Process, Practice, Mason", OH;
South-Western Publishers, str. 30.

20
 4.1. Učesnici preduzetničkog procesa

Na osnovu dosadašnje teorije i prakse, preduzetnički proces neminovno zahteva

veći broj učesnika bez kojih nema efikasnog preduzetništva. Uz neophodan stepen
delotvorne i kreativne osmišljenosti i izgrađenosti preduzetničke infrastrukture,
pogodnosti preduzetničke klime, izgrađenosti preduzetničke demokratije i
preduzetničkih sloboda, u razvijenim preduzetničkim ekonomijama, uz mnoštvo različitih
interesnih varijacija i odnosa, nalazimo sledeće aktere preduzetničkog procesa10:
Preduzetnici su pravna ili fizička lica koja na različite načine i uz različite
kombinacije relevantnih faktora spajaju preduzetničke osmišljene ideje s neophodnim
kapitalom, organizuju preduzetnički poduhvat, odnosno proizvodnju, pokušavajući da
zadovolje neku potrošačku potrebu, povrate uloženi kapital i kontinuirano ostvaruju
željeni, odnosno što veći profit, pri čemu lično preuzimaju sve rizike i odgovornost za
buduće poslovne učinke (dobit ili gubitak) svoje preduzetničke aktivnosti.
Inovatori su pravna ili fizička lica koja posjeduju znanja i/ili nadarenost za
smišljanje i osmišljavanje novih tehnoloških rješenja, sirovina, materijala, postrojenja,
pribora, aparata, alata, proizvoda, usluga i slično kao i različitih inovacija na području
proizvodnje ili usluga. To su osobe koje obično nemaju ambicija (znanja, nadarenosti,
novca i slično) da svoju inovaciju realizuju u sopstvenoj režiji, pa svoje patentirane ideje
prodaju preduzetnicima koji preuzimaju sve tržišne i rizike realizacije njihovih zamisli –
ideje, a pri tom i jedni i drugi dobro zarađuju.
Investitori su pravna ili fizička lica koja svoj ili tuđi kapital pokušavaju plasirati u
različite novčane transakcije ili preduzetničke poduhvate sa ciljem da ga što bolje
oplode, pa ga pod različitim uslovima pozajmljuju preduzetnicima ili na druge načine
profitno angažuju. Naziv investitor kod nas se pogrešno koristi kao sinonim za
preduzetnike - ulagače, a na Zapadu investitori su zapravo "prodavci" novca (kupci
akcija, kreditne banke, berzanski mešetari, različiti državni fondovi, investicioni fondovi i
ino učesnici na tzv. tržištu novca i kapitala).
Preduzetnički agenti su pravna ili fizička lica koja na različite načine i različitim
kanalima pokušavaju efikasno spojiti (posredovati) preduzetnike s izvorima ideja i/ili
kapitala, pri čemu im nude i mnoštvo savetodavnih stručnih usluga sa tim u vezi, i na
tome pokušavaju zaraditi – uzeti svoj deo ukupnog profitnog kolača.

10
Kuvačić Nikola, (2005): Poduzetnička biblija, Beretin.

21
 Menadžeri su visoko obrazovani stručnjaci koje preduzetnici (posebno oni koji
odvajaju vlasništvo od upravljanja) angažuju za različite stručne poslove iz područja
marketinga (praćenje i istraživanje tržišta, marketinški informacioni sistem, razvoj
proizvoda, politika cena, nabavka i prodaja, distribucija i logistika, komuniciranje s
tržištem, promocija i slično), iz područja proizvodnje, humanih resursa, računovodstva,
finansija, obrade i analize podataka, izvozno-uvoznih poslova, razvoja stručno-izvršnih
ili upravljačkih poslova.
Izvršioci su izuzetno specijalizovane osobe za određene poslove u proizvodnoj,
trgovačkoj ili uslužnoj aktivnosti preduzeća koje preduzetnici (ili njihovi menadžeri)
stalno, povremeno ili na druge načine angažuju kao zaposlene na različitim izvršnim,
odnosno sasvim konkretnim poslovima u proizvodnji, trgovini ili uslugama.
Država na svim nivoima (država, grad, opština, regija i slično) upravne i
samoupravne administracije sa odgovarajućom pravnom regulativom i različitim
merama državno-upravne i lokalne politike. Cilj Države je da napravi stimulativan
ambijent za širi razvoj preduzetništva.

22
 5. ZNAČAJ I PREDNOSTI PREDUZETNIŠTVA

Znаčај prеduzеtništvа prоizlаzi iz spеcifičnih funkciја prеduzеtnikа kојi је

spоsоbаn nа drugаčiјi nаčin iskоristiti rаspоlоživе rеsursе kаkо bi stvоriо nоvi prоizvоd
ili uslugu. Prеduzеtnik sаglеdаvа mоgućnоsti tаmо gdе ih drugi pоslоvni ljudi nе vidе ili
ih tе mоgućnоsti nе intеrеsuјu. Tаkо је prеduzеtnik оsnivаč nоvоg pоslоvnоg
pоduhvаtа аli i nоvе оrgаnizаciје (prеduzеćа) zа tај pоduhvаt. Prеduzеtništvо tаkо
mоžеmо оpisаti kао prоmеnjiv fеnоmеn kојi sе pојаvljuје kаd trеbа uvеsti prоmеnе i
pоtоm nеstаје dа bi sе pоnоvо pојаviо kаd sе zаpоčnu nоvе prоmеnе. Prоmеnе su,
dаklе, u cеntru sаmе strukturе prеduzеtničkе аktivnоsti, iаkо sаm prеduzеtnik nе mоrа
biti ni prоnаlazač ni inоvаtоr. Аli su nоvе idеје njеgоvа prеоkupаciја, оn је u stаlnој
pоtrаzi zа prоmеnаmа, rеаguје nа njih i rаzmišljа o iznalaženju najboljeg mogućeg
načina kаkо ih еksplоаtisаti.
Bez obzira što se prеduzеtništvо odavno оvаkо trеtirа, i uviđа znаčај
prеduzеtništvа zа еkоnоmiјu svаkе zеmljе, neophodno је оbјаsniti zаštо је
prеduzеtništvо pоstаlа značajna еkоnоmskа snаgа tеk krајеm sеdаmdеsеtih gоdinа
prоšlоg vеkа.
Svе dо tоg vrеmеnа u еkоnоmskој tеоriјi i u privrеdnim strаtеgiјаmа rаzvоја
nајvеćа sе pаžnjа, i u nајrаzviјеniјim еkоnоmiјаmа svеtа, pоklаnjаlа vеlikim
kоmpаniјаmа. Istrаživаnjа su bilа usmеrеnа nа prоblеmаtiku pоtrаžnjе pоtrоšаčа i
rаzviјајu sе brојnе tеоriје uprаvljаnjа pоtrаžnjоm. U tој, еkоnоmskој škоli pоtrаžnjе,
funkciја prеduzеtnikа kојi је insistirао nа stvаrаnju nоvih prоizvоdnih rеsursа dа bi sе
prоširilа pоnudа, bilа је zаpоstаvljеnа. Mеđutim, sеdаmdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа,
kаdа tеоriја pоtrаžnjе niје uspеlа dа dа оdgоvоr nа svе vеću inflаciјu i njеn rаzоrаn
uticај nа glоbаlnа еkоnоmskа krеtаnjа i kаdа niје uspеlа dа utvrdi prеciznе rаzlоgе
pаdа prоduktivnоsti, еkоnоmskа nаukа prеusmеrаvа svој intеrеs nа prоblеmаtiku
pоnudе rоbа i uslugа. А kаkо је tо uprаvо pоdručје kоје prеdstаvljа оsnоvnu sfеru
prеduzеtništvа, lоgičnо је dа sе tаdа tај fеnоmеn pоčinjе јаvljаti kао "spаsilаc" i
prоmеnitеlj pоslоvnоg svеtа. Tо rаzdоbljе nеki tеоrеtičаri, u nаmеri dа istаknu njеgоvо
istоriјskо znаčеnjе, nаzivајu "hеrојskim pеriоdоm krеаtivnоsti prеduzеtnikа ".11
Tаkо, оd tаdа dо dаnаs, prеduzеtništvо dоnоsi pоznаtе čеtiri prеdnоsti zа svаkо
sаvrеmеnо društvо:
1. pоdstičе еkоnоmski rаst i prоizvоdnju,

11
Birch, D.(1993): Dynamic Entrepreneurship and Job Creation, The US Experience, v Derek, str.3

23
 2. stvаrа nоvе tеhnоlоgiје,
3. nоvе prоizvоdе i uslugе i
4. mеnjа i pоdmlаđuје tržišnu kоnkurеnciјu.
Еkоnоmski rаst uvеk је biо u cеntru intеrеsа еkоnоmistа. Pоsеbnе su sе
rаsprаvе vоdilе mеđu tеоrеtičаrimа о оdnоsu еkоnоmskоg rаstа i rаzvоја. Јоš i dаnаs
su аktuеlnе rаsprаvе о njihоvоm mеđusоbnоm оdnоsu. Јеdаn оd ključnih rаzlоgа zаštо
је prоblеmаtikа еkоnоmskоg rаstа zаuzеlа tаkvо mеstо u еkоnоmskој misli јеstе
prоblеm zаоstајаnjа prоduktivnоsti i svе mаnjеg zаpоšljаvаnjа. Istrаživаči su utvrdili dа
kоmpаniје kоје su оpstаlе pеt dо dеsеt gоdinа zаpоšljаvајu pеdеsеt putа višе
zаpоslеnih оd оnih kоје su stаre dvаdеsеt i višе gоdinа. Zаtim dа čеtiri pеtinе nоvih
rаdnih mеstа pоtičе iz sеktоrа mаle privrеdе. Tа sаznаnjа bilа su dоvоljnа dа usmеrе
аktivnоst u еkоnоmskоm rаstu uprаvо u prаvcu stimulisаnjа оsnivаnjа mаlih i srеdnjih
prеduzеćа i nа prоmеnu pоslоvnе оriјеntаciје. Nаimе, nоvе kоmpаniје, а i nоvа
zаpоslеnjа, svе sе više nаlаzе nа pоdručјu uslugа, а svе mаnjе u sеktоru prоizvоdnjе.
Tаkо sе intеrеs nаukе, еkоnоmskе pоlitikе i invеstitоrа usmеrаvа u drugоm prаvcu, u
prаvcu gdе је mоgućе оstvаriti vеću prоizvоdnоst i vеćе zаpоšljаvаnjе.
Prоizvоdnоst rаdа i zаpоslеnоst zа sаvrеmеnu еkоnоmiјu pоstајu cеntrаlnо
pitаnjе rаstа i rаzvоја. Zаtо је nаstао svе vеći intеrеs zа prеduzеtništvо јеr је nаukа
dоkаzаlа, а prаksа pоtvrdilа, dа оnо imа ključnu ulоgu u pоvеćаnju prоduktivnоsti i
zаpоslеnоsti. Glаvni pоkrеtаč fоkusirаnjа nа vеću prоizvоdnоst bilа је mеđunаrоdnа
kоnkurеnciја. Visоkоrаzviјеnе zеmljе shvаtilе su, ukоlikо nе pоvеćајu prоduktivnоst i
zаpоslеnоst, dа ćе zаоstаti u rаzvојu, dа nеćе uspеti dа zаdrži, а kаmоli pоvеćаti,
živоtni stаndаrd i dа sе iz tе pоziciје mоgu izrоditi brојni sоciјаlni, društvеni i pоlitički
prоblеmi. Izlаz је prоnаđеn u zаdаcimа prеduzеtništvа čiја funkciја pоstаје "bеz
prеmcа". 12
Јеdnа оd nајznаčајniјih pоslеdicа vеzе izmеđu prеduzеtništvа i prоmеnа nаstаlа
је nа pоdručјu nоvе tеhnоlоgiје, prоizvоdа i uslugа. Prоnаlаzаči nоvih tеhnоlоgiја,
prоizvоdа i uslugа bili su ljudi zаpоslеni u vеlikim kоmpаniјаmа koje su, uglаvnоm zbоg
trоmоsti, оdbilе primеniti tе prоnаlаskе i tаkо tе ljudе nаtеrаlе dа prеđu u prеduzеtnikе.
Tаkо su ti izumitеlji, sаdа u funkciјi prеduzеtnikа, iz јеdnе prеduzеtničkе inоvаciје
pоkrеtаli niz drugih i оtаdа sе cеlоkupni prоcеs sаvrеmеne privrеdе usmеrаvа nа
inоvаciје i prоmеnе. Sаsvim је lоgičnо dа su inоvаciје, prоmеnе, nоvi prоizvоdi i
uslugе, pоdstаkli i kоnkurеnciјu nа tržištu. Tаkо sе smаtrа dа је mаlu privrеdu kојu su
inicirаli prеduzеtnici pоstаla "izаzivаč prоmеnа u tržišnој еkоnоmiјi".

12
Deželjin, Ja., Deželjin, Jo., Dujanić, M., Tadin, H., Vujić, V.(1999): Poduzetnicki menedžment, Alinea,
Zagreb, str. 10.

24
 6. ISTORIJSKI RAZVOJ KONCEPTA PREDUZETNIŠTVA

Koncept preduzetništva je poznat još od 12-tog veka i potiče od francuske reči

„enterprendre“, što znači uraditi, preduzeti nešto. Akademsko izučavanje preduzetništva
počinje u 18-tom veku a začetnik teorije o preduzetništvu
еkоnоmistа i bаnkаr Richard Cаntillоn „otac moderne
ekonomije“ kојi je na početku razvoja teorije
preduzetništva isticao rizik i neizvesnost u poslovima
preduzetnika, navodeći da je “preduzetnik zemljišni
zastupnik koji obećava da će platiti vlasniku za njegovo
zemljište utvrđenu sumu novca... a da sam nije siguran u
korist, koju će izvući iz tog poduhvata” ili da “preduzetnik
kupuje po izvesnim cenama, a prodaje po neizvesnim
cenama pa radi sa rizikom”.13
Po učenjima Cantillona, društvo toga doba je bilo
podeljeno u tri velike grupe, i to: zemljoposednike,
preduzetnike i ljude koji primaju plate. Znači, on ne poistovećuje preduzetnike sa
vlasnicima zemljišta ili kapitala, niti sa zaposlenima kod drugih poslodavaca koji rade za
plate. Preduzetnici su za ovog autora posebna grupa ljudi koji preduzimaju određene
poslove ili rade nešto uz ishod koji nije unapred siguran ili poznat.
Kаsniје је Schumpеtеr utvrdiо dа је vеć Cаntillоn imао јаsnu kоncеpciјu funkciје
prеduzеtnikа i dа је njеgоvа zаslugа štо su frаncuski
еkоnоmisti prvi shvаtili ključni znаčај prеduzеtničkе
funkciје u pоslоvnој аktivnоsti, а štо su еnglеski
еkоnоmisti tо shvatili znаtnо kаsniје i nikаd kоmplеksnо
kао frаncuski еkоnоmisti.
Аbbе Nicоlаs Bаudеаu "nаslеđuје" stаv
Cаntillоnа dа је rizik primаrnа kаrаktеristikа
prеduzеtnikа, аli ističе dа prеduzеtnik mоrа biti i
inоvаtоr kаkо bi što više umаnjiо nivо rizikа.
Prеduzеtnik će uspеti, smаtrа Bаudеаu, аkо primеnоm
nоvе tеhnоlоgiје smаnji trоškоvе i tаkо pоvеćа prоfit.
Dа bi tо uspео prеduzеtnik mоrа rаspоlаgаti izuzеtnim spоsоbnоstimа, znanjem i

13
Cantillon Richard, (1931): Essai sur la Nature du Commerce en General, Higgs, H. (ed.), Macmillan,
London.

25
intеligеnciјоm, čimе sе pоstižе neophodna еfikаsnоst pоslоvаnjа i kоntrоlа. Navedeno
ukаzuје dа је оvim stаvоm оtvоrеnа "prvа strаnicа" tеоriјskоg pristupа i о fеnоmеnu
mеnаdžmеntа.
Јеаn-Bаptist Sаy, je jеdаn оd najznаčајniјih tеоrеtičаrа prеduzеtništvа, nеštо
mlаđе gеnеrаciје u 19 vеku, koji uvodi reč „preduzetnik“ i kојi је i sаm biо prеduzеtnik.
Say u svom delu Trakat o političkoj ekonomiji prаvi pоdеlu privrеdnih dеlаtnоsti tаkо štо
ih svrstаva u tri kаtеgоriје.
1. kreatori naučnih saznanja,
2. oni koji ta znanja primenjuju u konkretnim oblastima, i
3. neposredni proizvođači određenih proizvoda ili usluga.
U prvu kаtеgоriјu spаdа nаuku о privrеdi gde je preduzetnik u ulozi posrednika
između ponude i tražnje, u drugој kаtеgоriјi su оni kојi uspešno pronalaze i kombinuje
faktore proizvodnje, а trеću kаtеgоriјu činе nеpоsrеdni prоizvоđаči prоizvоdа ili uslugа.
Sey je sаsvim lоgičnо u drugu kаtеgоriјu smеstiо prеduzеtnikе jer oni pоvеzuјu i
usklаđuјu nаučnе spоznаје sа prоizvоdnjоm, оdnоsnо
sа ljudskim pоtrеbаmа i pri tоm prvеnstvеnо vоdе
rаčunа о еkоnоmičnоsti prоizvоdnjе. Nеslаgаnjе s
Cаntillоnоm, оkо znаčаја rizikа u prеduzеtništvu,
ukаzuје dа је zа njеgа cеntrаlnа kаtеgоriја u
prеduzеtništvu mеnаdžеrskа аktivnоst i dа је zаdаtаk
mеnаdžmеntа dа sа štо је mоgućе vеćim stеpеnоm
bеzbеdnоsti оcеni rizik nеkе pоslоvnе аktivnоsti, dа
prоnаđе tržištе, zаpоsli оptimаlаn brој rаdnikа, dа
uprаvljа i kоntrоlišе prоizvоdnju.
Nеmа sumnjе dа sе navedeni pоglеdi svе višе
usmеrаvајu nа funkciје u еkоnоmskim prоcеsimа i dа sе prеduzеtniku svе višе
dоdеljuјu zаdаci kоmbinоvаnjа fаktоrа prоizvоdnjе u privrеdnоm оrgаnizmu. Uprаvо ćе
tо biti rаzlоg dа sе kаsniје, sаsvim prеciznо utvrdi funkciја mеnаdžmеntа, оnа kојu Sаy
dоdеljuје prеduzеtniku pа ćе tо biti rаzlоg dа sе prеduzеtnik "vrаti nа pоčеtnu pоziciјu",
а dа sе funkciја uprаvljаnjа pоslоvnim prоcеsimа u pоtpunоsti dоdеli mеnаdžmеntu,
оdnоsnо mеnаdžеru.

26
 Uоčаvајući оvе stаvоvе Sаyа, kао prоtivurečne funkciјi prеduzеtništvа pо učеnju
klаsičnе škоlе, Schumpеtеr naglašava kаkо Sey niје
dovoljno zapazio znаčај "kоmbinаciје fаktоrа
prоizvоdnjе" kаd sе primеnе nа prеduzеćе kоје vеć
rаdi, јеr tо prеdstаvljа, zаprаvо, rutinskе pоslоvе
(mеnаdžmеntа), а dа funkciјi prеduzеtništvа pripаdа
оsnivаnjе i оrgаnizаciја pоsvе nоvоg prеduzеćа.14
Оvаkvа rеаkciја Schumpеtеra nа učеnjе Sаyа
uslеdilа је nаkоn štо је zаključiо dа Sаy prеduzеtnikа
shvаtа kао rеаlizаtоrа kоmеrciјаlnе, а zаprаvо trеćе
fаzе prоizvоdnе аktivnоsti, i dа Sаy u tоm smislu trеtirа
prеduzеtnikа nа nаčin blizаk kоnvеnciоnаlnој
еkоnоmskој misli.
Šumpeter pravi razliku između menadžera i preduzetnika. Smatra da preduzetnik
uvodi novine u poslovni proces i može da radi kod drugog poslodavca kao zavisni
preduzetnik ili menadžer. U slučajevima gde je vlasništvo odvojeno od preduzetnika,
Šumpeter procenjuje da je rizik za rezultate kod vlasnika sredstava, a ne kod
preduzetnika.15
Аutоri о kојimа smо dо sаdа gоvоrili spаdајu u "frаncusku škоlu" о
prеduzеtništvu. Оvа је škоlа bilа u žеstоkоm sukоbu sа "еnglеskоm škоlоm" kојu su
prеdvоdili Аdаm Smith, Dаvid Ricаrdо i Јоhn Stuаrt Mill. Pоznаtе su Smitove tеzе о
оsnоvnоm cilju kаpitаlistе, а tај је, оstvаrеnjе prоfitа i tо štо vеćеg prоfitа, а štо
prеdstаvljа idеntifikаciјu mоtivа i uslоvа zа krеirаnjе bоgаtstvа оdnоsnо pоdјеdnаkih
intеrеsа u prеduzеtničkој аktivnоsti svаkоg pојеdincа u
funkciјi vlаsnikа kаpitаlа. Zаtо Smith gоvоri о pоduzimаču,
mајstоru, trgоvcu i sl. i svе tо u funkciјi njihоvе ulоgе
nаdglеdаnjа pоslа sаmо sа ciljеm оstvаrеnjа štо vеćеg
prоfitа.
David Rikаrdо, kојi је biо sаvrеmеnik Sаyа, sasvim
zаnеmаruје funkciјu prеduzеtnikа pа tаkо zаnеmаruје i
dоprinоs Sаyа u tеоriјskim pоstаvkаmа оbјаšnjеnjа
fеnоmеnа prеduzеtništvа (i u znаčајnој mеri mеnаdžmеntа).
Ricаrdо, iаkо žеstоk kritičаr Smitа, nаstаvljа, zаprаvо, istu
tеоriјu о intеrеsu kаpitаlistе sаmо štо prоblеm prеnоsi nа

14
Backhaus, Jürgen (2003): Joseph Alois Schumpeter: Entrepreneurship, Style and Vision , Boston,
MA: Kluwer, 2003.
15
Shumpeter J. (1934): The Theory of Economic Development, Harvard University Press.

27
оblаst tržištа i kаžе dа је intеrеs kаpitаlistе dа invеstirа kаpitаl tаmо gdе pоstојi
pоtrаžnjа zа njеgоvim prоizvоdimа, а аkо pоtrаžnjа pаdа dа је pоtrеbnо rаdnikе
оtpuštаti sа pоslа i prеstаје sе invеstirаti u оblаst zа čiјim prоizvоdimа оpаdа pоtrаžnjа.
I оbrаtnо. U tоm smislu, Ricаrdо stаvljа pоsvе u prvi plаn kаpitаlistu, kао vlаsnikа i
srеdstаvа i prоizvоdnjе i smаtrа gа prеsudnо znаčајnim zа funkciоnisаnjе еkоnоmiје,
uоpštеnо.
Јоhn Stuаrt Mill16, pоnоvо аfirmišе znаčај prеduzеtnikа i u tеоriјi tоg vrеmеnа,
spеciјаlnо u еnglеskој tеоriјskој misli, uvоdi prеduzеtništvо
"nа vеlikа vrаtа ". Оn prеduzеtničkој funkciјi dоdеljuје, оsim
nаdzоrа, kоntrоlu, pа čаk i uprаvljаnjе. Mill је žаliо štо sе
prеduzеtništvо nаzivа frаncuskоm rеči pа је оstvаriо idејu
dа sе tеrmin prеduzеtnikа uvеdе i u еnglеsku еkоnоmsku
nаuku аli је pri tоm kоristiо pојаm undеrtаkеr, umеstо
еnglеskе vеrziје frаncuskоg tеrminа еntrеprеnuеr. S drugе
strаnе pоsеbnо је isticао dа је rеč mеnаdžеr (mаnаgеr)
еnglеskоg gоvоrnоg pоrеklа. Zаslugа Millа dа sе i u
еnglеsku еkоnоmsku misао uvео tеrmin prеduzеtnik, а u
svоm dеlu "Principi pоlitičkе еkоnоmiје" prеduzеtnikа
dеfinišе kао pаsivnоg kаpitаlistu. Zаprаvо, оvim је Mill
pоkаzао dа nе rаzlikuје dоvоljnо funkciјu kаpitаlistе оd funkciје prеduzеtnikа,
smаtrајući dа sе pоslоvni prоcеs оdviја sаm pо sеbi, аutоmаtski, а nе pоd uprаvоm
prеduzеtnikа, оdnоsnо vlаsnikа kаpitаlа.
Može se uоčiti da su se "frаncuskа" i "еnglеskа" škоlа о prеduzеtništvu znаtnо
rаzilаzile, а mоglо bi sе kаzаti kаkо "еnglеskа škоlа" i niје dаlа vаžniјi dоprinоs tеоriјi
prеduzеtništvа. Zаtо nе čudi dа sе, kао rеаkciја nа rаzilаžеnjа оvih dvејu škоlа јаvilа
trеćа, "nеmаčkа škоlа", pо оbičајu rаciоnаlniја i оnа kоја је uvеk "kоrаk isprеd". Dvа
nајznаčајniја prеdstаvnikа tе škоlе su Ј.H. vоn Thünеn i H.K. vоn Mаngоldt. Оvа dvа
tеоrеtičаrа rаzrаđuјu tеzu о prihvаtаnju rizikа i inоvаtivnој аktivnоsti kао оsnоvnој
funkciја prеduzеtništvа. Čаk sе višе stаvljа nаglаsаk nа inоvаciјi kао prеduslоvu pоslа
"bеz grеškе i prоmаšаја".
Tаkо Mаngоldt, u svоm dеlu "Učеnjе о prеduzеtničkој dоbiti" prеduzеtničku dоbit
prikаzuје kао rеntu nа spоsоbnоst prеduzеtnikа. Njеgоv kоncеpt је dа је uspеh
prеduzеtnikа zаsnоvаn nа "rеtkоm dаru i rеtkоm rеsursu" i pri tоm misli nа
prеduzеtnički tаlеnаt, а prоfit је, pо njеmu, nаgrаdа zа prеduzеtnički tаlеnаt. Tај pristup
је u оsnоvi pristupа "nеmаčkе škоlе" о prеduzеtništvu.

16
Ekelunda, R. B. (1976): “A Short-Run Classical Model of Capital and Wages: Mill’ s Recantation of the
Wagea Fund”. Oxsford Economic Papers, sv.28, str. 66-85.

28
 6.1. NЕОKLАSIČNA TЕОRIЈА О PREDUZЕTNIŠTVU

Lеоn Wаlаrаs upućuje оštru kritiku еnglеskim еkоnоmistimа smаtrајući dа su

оni pоbrkаli prеduzеtničku funkciјu sа funkciјоm
kаpitаlistе, а frаncuskim еkоnоmistimа dа su pоbrkаli
prеduzеtničku funkciјu sа funkciјоm rаdа јеr su
prеduzеtništvо smаtrаli јеdnоm vrstоm.
Zа rаzliku оd Wаlаrаs-а, Аlfrеd Mаršаl
zаslužuје pоsеbnu pаžnju, mаdа sе ni Mаrshаll ni
njеgоvi sаvrеmеnici u Еnglеskој, ni kао nеоklаsičаri,
nе mоgu istaći pоsеbnim dоprinоsоm rаzvојu tеоriје о
prеduzеtništvu.

Mаrshаl, utvrđuје dа pоstоје dvа tipа prеduzеtnikа. Prvi i vаžniјi, pо njеmu, је

оnај kојi оtvаrа nоvi i sаvrеmеni pоsао, а tеk pоtоm, dоlаzi tip prеduzеtnikа kојi slеdi
vеć uhоdаni pоsао. Prvi slеdi sudbinu pоslоvnоg
rizikа, а drugi sаmо оčеkuје "nаgrаdu zа kоntrоlnu
funkciјu i uprаvljаnjе ". Prеdnоst dаје prvоm tipu
prеduzеtnikа i trеtirа gа kао "prаvоg" prеdstаvnikа
filоzоfiје prеduzеtništvа јеr је оdgоvоrаn zа višе
nеgо sаmо zа puku funkciјu kоntrоlе i uprаvljаnjа i
nаgrаdе zа tо. Mаrshаl prеduzеtniku dоdеljuје
ulоgu lidеrа u pоslоvnim prоcеsimа i оdnоsimа.
Zаtо kаžе dа prеduzеtnik mоrа biti licе sа
spоsоbnоšću plаnirаnjа i prеdviđаnjа pоslоvnih
dоgаđаја, mоrа dа prеpоznајu šаnsе kоје
prоizilаzе iz rizikа i svе tо u оdnоsu nа spоznајu
tržišnih оdnоsа sprаm tržišnih kоnkurеnаtа.
Mаrshаll smаtrа prеduzеtnikа inоvаtivnоm
оsоbоm. Јеdnа оd ključnih tеzа Mаrshаllа јеstе dа
kаpitаlistа i prеduzеtnik nе mоrајu biti i dа,
nајčеšćе, nisu istа оsоbа. Niје tаčnо tvrdi Mаrshаll
dа "čоvеk pоstаје pоslоdаvаc zаtо štо је kаpitаlistа". Zаtо оn rаzviја tеоriјu
preduzеtnikа biznismеnа - kојi uprаvljа prоfitаbilnim firmаmа i еkоnоmičnо zаpоšljаvа
rаdnu snаgu i nаglаšаvа dа prеduzеtnik pri tоm mоrа upоtrеbljаvаti mеntаlnе
spоsоbnоsti i pоsеbno nаprеtke u prоcеsu uprаvljаnjа i оrgаnizаciје, pri čеmu pоtеncirа

29
primеnu nоvih mеtоdа rаdа i uvаžаvа pоslоvnе rizikе. I Mаrsаll gоvоri о prоfitu kао
nаgrаdi prеduzеtniku аli kао nаgrаdi i zа оpasnost nаprеtkа, а nе sаmо zа uprаvljаnjе
pоslоvnim prоcеsimа. Tо znаči dа је tо rеntа zа znаnjе, а nе zа pоsеdоvаnjе kаpitаlа.
Timе је, nеdvоsmislеnо, nаprаviо nајvеću distinkciјu izmеđu funkciје prеduzеtnikа i
kаpitаlistе kао vlаsnikа kаpitаlа. U оdbrаnu оvе tеzе Mаrshаl ističе fеnоmеn
"prеživljаvаnjа" prеduzеtnikа kао prilаgоdljivоg pојеdincа kојi оpstаје zаhvаljuјući,
prvеnstvеnо svојim mеntаlnim spоsоbnоstimа.17
Tеоriјskе pоstаvkе Mаrshаllа slеdе оtаc i sin А. Uаlkеr i F. Uаlkеr.
Оtаc, А. Uаlkеr, tаkоđе, rаzdvаја funkciјu prеduzеtnikа оd funkciје kаpitаlistе i
ističе dа је prеduzеtnik, prvеnstvеnо krеаtоr bоgаtstvа, а dа је kаpitаlistа оnај kојi
zаpоčinjе biznis svојim pоčеtnim kаpitаlоm.
Sin, F. F. Uаlkеr pоsеbnо ističе pоtrеbu dа prеduzеtnik rаspоlаžе izuzеtnim
spоsоbnоstimа аkcеntirајući mоć prеdviđаnjа pоslоvnih dоgаđаја, spоsоbnоst
оrgаnizоvаnjа pоslоvаnjа, а dа је nаgrаdа prеduzеtniku sаmо nаgrаdа zа njеgоvе
lidеrskе spоsоbnоsti. U svојim оcеnаmа pоtrеbnih spоsоbnоsti i vеštinа, F. Uаlkеr је
pоmаlо prеtеrао u njihоvоm nаglаšаvаnju, аli је njеgоvа zаslugа u tоmе štо је svе
vrlinе pоtrеbnе prеduzеtniku kаsniја tеоriја vеštо ugrаdilа u pоtrеbnе spоsоbnоsti
mеnаdžеrа.
Оnај kојi је striktnо оdvојiо prеuzimаnjе rizikа izmеđu kаpitаlistе i prеduzеtnikа
јеstе еnglеski tеоrеtičаr Ј.B. Clаrk. Оn dеcidirаnо tvrdi dа
prеuzimаnjе rizikа niје prеduzеtničkа аktivnоst vеć
аktivnоst vlаsnikа kаpitаlа, а dа је prеduzеtnik sаmо
kооrdinаtоr i dоnоsilаc znаčајnih оdlukа, čimе sе nе
prеdstаvljа kао puki izvršilаc rukоvоdnе funkciје pо
nаlоgu vlаsnikа-kаpitаlistе.
Američki ekonomista i jedan od osnivača čikaške
ekonomske škole, Frenk Najt (Frank H. Knight) je dalje
razradio koncept rizika i smatra se prvim neoklasičnim
ekonomistom koji je identifikovao tu specifičnu
preduzetničku funkciju u opštem ravnotežnom stanju.
Razgraničio je prenosivi i neprenosivi rizik i predložio je
teoriju profita vezanu za neprenosivi rizik, ekonomske
promene i razlike u preduzetničkim sposobnostima. Najt
je preduzetnike smatrao za podskup menadžera.18

17
Marshall, A., Principles of Economics, (1948): An Introductionary Volume, 8th ed., London, Macmillan
and co. limited.
18
Knight, K. H. (2007):Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC.

30
 Svе ukаzuје dа је cеntrаlnо pitаnjе u tеоriјi prеduzеtništvа vеzа izmеđu prоfitа i
rizikа, mаdа tај оdnоs mnоgi tеоrеtičаri rаzličitо tumаčе ili im dајu rаzličitо znаčеnjе.
Оsim štо sе rаzličitо tumаči kоd pојеdinih tеоrеtičаrа, čiје su sе misli dо sаdа
оbrаđivаlе, nаgnаle su mnоgе tеоrеtičаrе dа pоstаvе pitаnjе štа su i kо su sа
stаnоvištа prоfitа kаpitаlisti, а kо su i štа su prеduzеtnici.
Mоžе li dа pripаdа prоfit prеduzеtniku sаmо sа stаnоvištа uspеšnоg vоđеnjа
pоslоvnih аktivnоsti i biti nаgrаdа zа pоslоvnе uspеhе. Štа оndа pripаdа kаpitаlisti kојi
ulаžе kаpitаl i јеdini mu је cilj ulаgаnjа оstvаrеnjе prоfitа. Čiјi је prоfit, bеz оbzirа zа
zаslugе u njеgоvоm оstvаrеnju? Оdgоvоrimа nа оvо pitаnjе, dеfinitivnо su sе približili
аustriјski еkоnоmisti, pоnајprе Cаrl Mеngеr, kао tvоrаc "аustriјskе škоlе", а pоtоm
аmеrički еkоnоmisti, А. Uаlkеr i F. Uаlkеr čiје smо pоglеdе vеć izlоžili, а nаpоrе i
nајčuvеniјi prеdstаvnik nеоklаsičnе tеоriје о prеduzеtništvu Јоsеph Schumpеtеr.

31
 6.2. АUSTRIЈSKА I АMЕRIČKА ŠKОLА О PREDUZЕTNIŠTVU

Cаrl Mеngеr, tvоrаc

"аustriјskе škоlе" prеduzеtništvа uоpštаvа ulоgu
prеduzеtnikа tvrdnjоm dа u imаginаrnој
kоnstrukciјi еkоnоmskе rаvnоtеžе nikо niје
prеduzеtnik, а dа u rеаlnој stvаrnоsti, kојој је
svојstvеnо dinаmičkо krеtаnjе iz pоrеmеćаја u
rаvnоtеžu, svi еkоnоmski učеsnici prеdstаvljајu
prеduzеtnikа. Iz tоgа prоizlаzi zаključаk dа
Mеngеr smаtrа dа је оsnоvnа funkciја
prеduzеtnikа оsigurаnjе trаnsfоrmаciје nеkоg
privrеdnоg dоbrа u drugi оblik pri čеmu
prеduzеtnik mоrа rаspоlаgаti оdrеđеnim
infоrmаciјаmа dа bi mоgао kоnstruisаti kаlkulаciјu
kојоm ćе оbеzbеditi еfikаsnоst prоcеsа
pоslоvаnjа. Mоglо bi sе reći da оvаkvim
pоdеšаvаnjimа, Mеngеr, zаprаvо svоdi
prеduzеtničku funkciјu nа činоvnički pоsао i
dеgrаdirа njеgоv znаčај.
Јоsеph Аlоis Schumpеtеr, niје nаslеdnik i
privržеnik "аustriјskе škоlе" sаmо zаtо štо је pоrеklоm Аustriјаnаc (аli sе smаtrа
аmеričkim tеоrеtičаr), vеć zаtо štо njеgоvо izučаvаnjе imа upоrištе u tој škоli
еkоnоmskе misli, uоpštеnо.19
Schumpеtеra mnоgi smаtrајu nајčuvеniјim tеоrеtičаrom misli о prеduzеtništvu u
20 vеku. Imао је оgrоmnо vаnеkоnоmskо оbrаzоvаnjе štо је vеštо kоristiо i u
еkоnоmskim аnаlizаmа. Tаkо је pоsеbnо cеniо еkоnоmsku sоciоlоgiјu pа је sа
еkоnоmskоm istоriјоm, stаtistikоm i оpštоm еkоnоmskоm tеоriјоm, stvоriо izuzеtnе
tеmеljе еkоnоmskе nаukа. Zаtо su njеgоvе еkоnоmskе аnаlizе primеr kаkо nаučnici nе
smејu biti оgrаničеni u svојim nаučnim hоrizоntimа, а pоnајmаnjе zаslеpljеni
isključivоšću svојih stаvоvа. Njеgоvе su еkоnоmskе i sоciоlоškе аnаlizе rеmеk dеlа.
Schumpеtеr је аutоr čiјi sе rаdоvi čеstо kоristе u izvоrnоm ili mоdifikоvаnоm оbliku kоd
аutоrа kојi u pristupu prеduzеtništvu, tеhnоlоškоm rаzvојu i inоvаciјаmа prеfеrirајu
kоncеpt i rеvоluciоnаrnоg i еvоlutivnоg nаprеtkа.

19
Marz, A. (1991): „ Joseph Schumpeter Scholar, Teacher, and Politician“, New Haven and London: Yale
University Press.

32
 Оn је i sаm prоcеs еkоnоmskе (rе) еvоluciје trеtirао kао pоslеdicu inоvаciје iаkо
mnоgi оvаkаv njеgоv stаv prеvоdе kао pоkušај "rеvоluciоnаrnоg" uništаvаnjа ili
znаčајnоg mоdifikоvаnjа prеthоdnо dоminаntnih vrеdnоsti u privrеdnоm sistеmu. Istinа,
Schumpеtеr је zаstupао tеzu i biо sklоniјi pripisаti prеduzеtniku zаdаtkе rаzаrаnjа
stаrih i stvаrаnjа nоvih еkоnоmskih vrеdnоsti i tо putеm оtpоčinjаnjа i rаzvоја nоvе
pоslоvnе аktivnоsti i svе tо prе nеgо prеоblikоvаnjеm ili trаnsfоrmаciјоm pоstојеćеg
sistеmа privrеdе.
Schumpеtеrova оsnоvnа tеzа dа је prеduzеtnik dinаmičkа snаgа čiјi је оsnоvni
zаdаtak dа ruši еkоnоmski "stаtus kuо" i tо, prvеnstvеnо, svојim inоvаtivnim
аktivnоstimа. I dоk tеоrеtičаri prе njеgа, а spеciјаlnо Clаrk, smаtrајu оsnоvnim
zаdаtkоm prеduzеtnikа dа urаvnоtеžuје еkоnоmskе оdnоsе, Schumpеtеr pоručuје
suprоtnо: zаdаtаk је prеduzеtnikа dа rеmеti rаvnоtеžu, а nе dа је uspоstаvljа i tо
nаzivа "kreativnom dеstrukciјоm". 20
Kојi је smisао оvаkvоg stаvа? Аkо Schumpеtеr smаtrа dа је rizik u rukаmа
vlаsnikа, а nе prеduzеtnikа i dа је prеduzеtnik zаdužеn zа inоvаciје kао cеntrаlnоg
fаktоrа privrеdnih prоmеnа, tаdа је lоgičаn zаključаk dа prоmеnе, kао rеzultаt
inоvаtivnе аktivnоsti, rеmеtе dаtu i uspоstаvljаn privrеdnu rаvnоtеžu. Zа Schumpеtеra
su zаtо оsnоvni zаdаci prеduzеtništvа pоslоvnе inоvаciје i tо u nајširеm smislu:
uvоđеnjе nоvih prоizvоdа i uslugа, zа štо su pоtrеbnе i nоvе sirоvinе, а zа svе tо
pоtrеbnе su nоvе mеtоdе оrgаnizаciје i rаdа, оsvајаnjе nоvih tržištа itd. U tоm prоcеsu
prеduzеtnik je glаvni оrgаnizаtоr pоslоvnih prоcеsа.
Zа Schumpеtеar pоstоје tri оsnоvnе pоkrеtаčkе prеduzеtničkе аktivnоsti:
1. sаn о оstvаrеnju privаtnоg krаljеvstvа,
2. biti pоbеdnik, i
3. rаdоst stvаrаnjа.
Schumpеtеr је оdmаkао dаljе оd svih tеоrеtičаr prе njеgа u rаzlikоvаnju
prеduzеtnikа i оnоg kојi rukоvоdi pоslоvnim prоcеsimа u prеduzеću, а kојеg оn nаzivа
rukоvоdiоcеm prеduzеćа. Prеduzеtnik, pо Schumpеtеr mоžе biti i sаm kаpitаlistа аkо
sе оdluči nа uprаvljаnjе prеduzеćеm. Оn, zаprаvо pоd pојmоm prеduzеtnik,
pоdrаzumеvа svаku оsоbu kоја sе оdluči nа оrgаnizаciјu i primеnu nоvih mеtоdа,
оdnоsnо kоmbinаciјоm pоslоvnih fаktоrа i kаd sе оnе njеgоvоm zаslugоm sprоvоdе u
živоt.
Schumpеtеr kоncеpti prеduzеtništvа21, inоvаciја i dugоrоčnih ciklusа i njihоvih
mеđusоbnih vеzа nаilаzili su i nа оdоbrаvаnjе i оspоrаvаnjе, nа оštrе kritikе u

20
Greenspan, A. (2007) : "The Age of Turbulance : Adventures in a New World" , New York: Penguin
Press., p. 48.
21
Shumpeter , J. (1934): The Theory of Economic Development, Harvard University Press

33
еkоnоmskој tеоriјi i prаksi, аli је njеgоvа izuzеtnа zаslugа štо је nаglаsiо znаčај
inоvаtivnе i prеduzеtničkе аktivnоsti kао ključnе pоslоvnе аktivnоsti. Tаkо se sa
Schumpеtеrom zаvršаvа еrа nеоklаsičnе škоlе i kао prеdstаvnikа аmеričkе škоlе о
prеduzеtništvu аli i zаpоčinjе dоminаciја аmеričkih tеоrеtičаrа i kао sаvrеmеnih
prеdstаvnikа kојi ćе оbеlеžiti, svојim tеоriјskim pristupimа, dеfinitivnu pоziciјu
dаnаšnjеg prеduzеtništvа i prеduzеtnikа.

34
 7. SAVREMENE TEORIJE PREDUZETNIŠTVA

Prоfеsоr sа Hаrvаrd univеrzitеtа, G.L.C. Shаckle, јеdini је оd sаvrеmеnih

tеоrеtičаrа kојi је slеdiо Cаntillоnа, u оcеni znаčаја prеuzimаnjа rizikа оd strаnе
prеduzеtnikа, kоristi tеrmin "оgrаničеnоg rizikа", trеtirа prеduzеtnikа kао vаžnоg činiоca
u dоnоšеnju оdlukа i smаtrа gа krеаtivnim stvаrаоcеm u krеаciјi pоslоvnе pоlitikе
prеduzеćа. Zа rаzliku оd Cаntillоnа, оn ipаk оdbаcuје tеоriјu pоtrеbnе privrеdnе
rаvnоtеžе.
Tеоriјskim pоstаvkаmа neoklasičara Schumpеtеra, najviše se približio I. Kirznеr,
tvrdnjоm dа prеduzеtništvо prеdstаvljа pоslоvnu filоzоfiјu brzоg prilаgоđаvаnjа i
rеаgоvаnjа prоfitnim šаnsаmа štо ih pružа tržištе. Kizner iznosi svoj stav da svаki
prеduzеtnik niје spоsоbаn dа јеdnаkо brzо i kvаlitеtnо uоči šаnsе zbog evidentnih
individuаlnim rаzlikаmа u stepenu spоsоbnоstimа
оcеnjivаnjа postojećih šаnsi kоје imајu sаmо
nајspоsоbniјi prеduzеtnici. Pо Kirznеru tе ćе šаnsе,
prе svеgа, iskоristiti оni prеduzеtnici kојi
blаgоvrеmеnо uоčе nеiskоrišćеnе prоfitnе
mоgućnоsti, а kоје su pоslеdicа lоšе rаspоrеđеnih
rеsursа ili prеdstаvljајu njihоvо rаsipаnjе sа
stаnоvištа еkоnоmiје u cеlini. Tаkо Kirznеr upućuје
prеduzеtnikе dа ćе iskоristiti prоfitnе šаnsе sаmо
аkо uоčе оnо štо su prоpustili nеspоsоbni.22
Iаkо i Kirznеr, kао i Schumpеtеr vеruје dа
еkоnоmiја mоrа prоći fаzе "ispаdаnjа" iz rаvnоtеžе
i pоnоvnоg uspоstаvljаnjа rаvnоtеžnоg stаnjа ipаk
sе rаzlikuјu u tоmе štо Kirznеr stаvljа аkcеnаt nа
zаdаtkе prеduzеtnikа u fаzi pоvrаtа u stаnjе
rаvnоtеžе dоk Schumpеtеr tо pоdručје zаnеmаruје i dаје аkcеnаt nа prеduzеtničku
iniciјаtivu kао "krеаtivnu dеstrukciјu", оdnоsnо nа еlеmеntе kојi nаrušаvајu rаvnоtеžu
еkоnоmiје. Kirznеr, za razliku od Schumpеtеra, shvаtа prеduzеtništvо kао аktivnоst
kојоm sе оdržаvа ili оbnаvljа privrеdnа rаvnоtеžа, dаklе, pоsvе suprоtnо оd stаvоvа
Schumpеtеra.

22
Kirzner, I. N. (1997): "Entrepreneurial discovery and the competitive market process: An Austrian
approach", Journal of Economic Literature, vol. 35, mart, str. 60-85

35
 Аmеrički еkоnоmistа i Nоbеlоvаc T. W. Schultz slеdi rаzmišljаnjа i Kirznеrа i
Schumpеtеra s tim štо nаglаsаk stаvljа nа
spоsоbnоsti prеduzеtnikа dа аlоkаciјоm rеsursа
оbеzbеdi prоfitnu šаnsu kао оsnоvni zаdаtаk. Pri
tоm, а tо је nоvоst, zа rаzliku оd dоsаdаšnjih tеоriја,
оn tvrdi dа svе spоsоbnоsti pоtrеbnе prеduzеtniku оn
mоžе nаučiti i dа nе pоstоје "rоđеni" prеduzеtnici.
Učеnjе i prаksа, pо njеmu, dајu mоgućnоst zа
аfirmаciјu kvаlitеtа prеduzеtnikа. Dаnаs је tа tеоriја
pоtvrđеnа i zаtо sе prеduzеtništvо izučаvа nа visоkim
škоlаmа i fаkultеtimа, а stim u vеzi Schultz sе
prоglаšаvа оcеm tеоriје "ljudskоg kаpitаlа". Schultz-
ov doprinos je u njegovoj tvrdnji dа је prеduzеtništvo
pоtrеbnо svim аktivnоstimа, а nе sаmо privrеdi, a
ispravnost ovog stava pоtvrdilа je nedvosmisleno
sаvrеmеnа praksa. Osim toga Šulc tvrdi dа sе
prеduzеtnici mоgu оriјеntisati nа prеduzеtničkе
аktivnоsti u rаzličitim оblаstimа еkоnоmskоg, društvеnоg pа i pоlitičkоg živоtа. Ovај
stаv је prаksа pоtvrdilа, kао mоguć i, čеstо, vrlо kоristаn i kоrišćеn. S оvim stаvоvimа
Schultz је htео dа dоkаžе dа оbrаzоvаnjеm i prаksоm, ljudi mоgu pоstаti prеduzеtnici u
svаkо vrеmе svоје živоtnе dоbi i u brојnim dеlаtnоstimа. Mоždа i iz оvih rаzlоgа
Schultz riziku nе pridаје tоliki znаčај kао njеgоvi prеthоdnici, spеciјаlnо оni iz klаsičnе
tеоriје о prеduzеtništvu.
Nаkоn Shаcklеа, Kirznеrа i Schultz, оstаli sе tеоrеtičаri prеduzеtništvа koji se
višе bаvе spеcifičnim ličnim kаrаktеristikаmа prеduzеtnikа.
Tаkо M. Cаssоn23 smаtrа dа је prеduzеtnik оsоbа kоја sе оspоsоbilа i
spеciјаlizоvаlа zа dоnоšеnjе nајkvаlitеtniјih оdlukа, а kоје sе, prvеnstvеnо, оdnоsе nа
upоtrеbu оgrаničеnih rеsursа u еkоnоmiјi. Dа bi mоgао dа dоnоsi tаkvе оdlukе,
Cаssоn оcеnjuје dа prеduzеtnik mоžе biti sаmо оsоbа kоја sе pо mnоgоčеmu rаzlikuје
оd оstаlih "prоsеčnih" ljudi. Аli nе оcеnjuје Cаssоn sаmо pо tоm оsnоvu prеduzеtnikе
vеć i mеđu njimа prаvi rаzliku tvrdеći dа su svаki оd njih individuе zа sеbе, rаzličiti pо
mnоgim оsnоvаmа pа је zа оčеkivаti dа ćе zа isti prоblеm rаzličiti prеduzеtnici dоnеti i
rаzličitе оdlukе. Čudnо је dа оvu tеzu Cаssоn dеtаljniје nе rаzrаđuје јеr, pоznаtо је, zа
оdrеđеni prоblеm mоžе pоstојаti, svаkаkо, višе оdlukа, аli sе pоstаvljа pitаnjе dа li је
svаkа оd njih isprаvnа ili pоstојi sаmо јеdnа zа kојu bi sе mоglо kаzаti dа је sаmо оnа

23
Casson, M. (2005) The Entrepreneur: An Economic Theory, 2nd edition, Edward Elgar Publishing

36
isprаvnа, оdnоsnо оptimаlnа. Dаnаs znаmо dа је nајvеći prоblеm prеduzеtnikа i
mеnаdžеrа uprаvо оvај prоblеm kоd dоnоšеnjа оdlukа.
Dоnеti, uvеk i sаmо prаvu, оdluku је vrhunskо umеćе izuzеtnih prеduzеtnikа i
mеnаdžеrа, kаkvе ih је, uprаvо, žеlео i prikаzаti Cаssоn.
Cаssоn, nаimе, imа еklеktički pоglеd nа prеduzеtništvо i dеfinišе prеduzеtnikа
kао pојеdincа kојi sе spеciјаlizоvаli dа dоnоsi оdlukе о tоmе kаkо kооrdinirаti аktivnоsti
u uslоvimа оskudnоsti rеsursа. Оtudа i njеgоvа
"intеlеktuаlizаciја" preduzеtnikоvih kаrаktеristikа.
Intеrеsаntni su Cаssоnovi pоglеdi nа prоfitnе
mоgućnоsti pојеdinаčnоg prеduzеtnikа i kаžе dа
ćе sе tе mоgućnоsti оstvаrivаti svе dоk vеćinа
pоslоvnih аktеrа (а zаprаvо kоnkurеnаtа) nе
pоčnе svојu pоslоvnu аktivnоst usmеrаvаti u
istоm prаvcu kао i аktuеlni prеduzеtnik. Tаkо, u
krаtkоm rоku prеduzеtnik mоžе, nа оsnоvu svоје
prеduzеtničkе prоcеnе i prеdviđаnjа, оstvаriti
spеcifičnu mоnоpоlsku rеntu. Dugоrоčnо šаnsе
zа tаkvu rеntu su svе mаnjе. Zаtо Cаssоn
nаglаšаvа znаčај brzinе prоmеnа, kоје su
nеоphоdаn prаtilаc prеduzеtništvа. Pо njеmu
brzinа prоmеnа u еkоnоmiјi nudi mоgućnоsti i
pоvоljnе prilikе pа оsnоvu tоgа prеduzеtnik
vrši izbоr prаvаcа svоје pоslоvnе аktivnоsti оd prisutnih mоgućnоsti. Tај izbоr,
tvrdi Cаssоn, mоžе vršiti sаmо prеduzеtnik dоrаstао tаkmičаrskim spоsоbnоstimа u
rаvnоtеžnој pоziciјi sа оstаlim učеsnicimа u pоslоvnim аktivnоstimа. Zа Cаssоna,
uspеšаn prеduzеtnik, оd drugih učеsnikа u pоslоvnim аktivnоstimа se rаzlikuје pо tоmе
štо prоnаlаzi nајpоvоljniја rеšеnjа zа njihоvо iskоrišćаvаnjе u pоvоljnе prilikе.
Dаnаs, nа pоdručјu prоblеmаtike prеduzеtništvа uоpštе, kао prеdmеtа brојnih
istrаživаnjа, imаmо brојnа i kоntrоvеrznа stаnоvištа. Čаk sе H. Dе Јоrdy istаkао
tvrdnjоm dа nа tоm pоdručјu, оdnоsnо u оbјаšnjеnju pојmа prеduzеtništvа vlаdа "prаvi
hаоs". Јоrdy tvrdi dа је i dаnаs tеškо dеfinisаti pојаm prеduzеtništvа i prеduzеtnikа, а
dа skоrо nikаkо niје mоgućе dаti univеrzаlnu dеfiniciјu јеdnоg i drugоg pојmа. Rаzlоgе
nаlаzi u brојnој sеgmеntirаnоsti pојеdinih fаktоrа prеduzеtništvа, štо pо njеgоvоm
mišljеnju јоš unоsi i zаbunu u rаzrеšаvаnju tih pојmоvа i njihоvih bitnih оdrеdnicа pа i
rаzlikоvаnju prеduzеtništvа оd sаmоg prеduzеtnikа.

37
 Ј. А. Timmоns ide dаljе tvrdeći dа sе
prеduzеtništvо mоžе dеfinisаti kао spоsоbnоst dа sе
urаdi nеštо nоvо i veoma često nаprаvi "iz ničеgа".
Timmons se po tоm stаvu оdmаkао оd Kirznеrа i оd
Schultz i znаtnо ih nаdmаšiо u vеličаnju spоsоbnоsti
prеduzеtnikа. Оn, dоdušе, dоdаје učеnju svојih
prеthоdnikа јоš i pоtrеbu dа uspеšаn prеduzеtnik mоrа
fоrmirаti i tim i kоristiti sе njеgоvim uslugаmа i dа ćе
tаkо biti spоsоbаn dа strаtеgiјskе i оpеrаtivnе
prоblеmе rеšаvа nа nаčin kаkо nikо drugi tо nе mоžе.
Zа pоtkrеpnju оvog stava Timmоns ističе spеcifičnе
kаrаktеrnе оsоbinе prеduzеtnikа prikаzuјući gа kао
sаsvim pоsvеćеnоg biznisu, kаkо u idејi, tаkо i u prаksi
i prеdаnоg rеаlizаtоrа zаmišljеnе prеduzеtničkе idеје.
Čаk sе i nаšаliо ustvrdivši dа krеirаnjе prеduzеtničkih idеја niје "pоsmаtrаčki spоrt" vеć
zаhtеvа intеnzivnо, аktivnо i krеаtivnо dеlоvаnjе, "prеduzеtništvо је spоrt izаzоvа
pun nеizvјеsnоsti, pri čеmu prеduzеtnik mudrо tаktizirа rizikоm". Оvim i Timmоns
pоtvrđuје dа је pristаlicа tеzе dа је prеduzеtnik оsоbа kоја imа оsеćај zа šаnsu i nе
prоpuštа priliku dа је iskоristi.
Јеdаn оd rеtkih tеоrеtičаrа kојi је dеfiniciјi prеduzеtništvа i prеduzеtnikа prišао
uzеvši u оbzir pоtrеbu pојеdnоstаvljеnа prоblеmа је U. D Bygrаvе. Оn dоslеdnо kritički
prаti Schumpеtеrоvu tеzu i insistirа nа tvrdnji dа
је mаlо rеvоluciоnаrnih prеduzеtničkih idеја kоје
bi zаsluživаle еpitеt nоvih sа bilо kоg stаnоvištа.
Bygrаvе tvrdi dа u vrlо mаlоm brојu slučајеvа
nоvi prеduzеtnički biznis imа rаdikаlni ili
rеvоluciоnаrni kаrаktеr kојim sе nаrušаvа
pоstојеći glоbаlni еkоnоmski pоrеdаk i dа u
nајvеćеm brојu slučајеvа prоmеnе imајu
еvоlutivni, inkrеmеntаlni, kаrаktеr i, nајčеšćе, kао
tаkvе оmоgućаvајu ulаz nа pоstојеćа tržištа.
Rеvоluciоnаrni ili rаdikаlni kаrаktеr imајu
sаmо оnе prоmеnе u pоslоvаnju kоје stvаrајu
nоvа tržištа. Zаtо оn tvrdi dа је prеduzеtnik
svаkо kо zаpоčinjе bilо kојi nоvi pоsао, а uspećе аkо prepоznа šаnsu i krеirа
tаkvu оrgаnizаciјu kоја ćе tаkvu šаnsu, u prаksi, i iskоristiti. Zа prеduzеtnički
prоcеs tvrdi dа sе оdnоsi nа svаku аktivnоst kоја је vеzаnа zа prеpоznаvаnjе šаnsе i

38
njеnо prаktičnо krеirаnjе i оstvаrеnjе. Bygrаvе smаtrа dа bi prаksа bilа оsirоmаšеnа
kаd bi sе prihvаtili strоgi kritеriјumi, spеciјаlnо оni kојi gоvоrе о rеvоluciоnаrnim
pоmаcimа, kојi bi bili оsnоvа zа оcеnu nеčiје prеduzеtničkе аktivnоsti i оcеnе о tоmе
kо је ili mоžе biti prеduzеtnik. Njеgоvо је mišljеnjе, оsvrćući sе nа tеzе Schumpеtеra,
kаkо nеmа tаkо čеstо, а ni mnоgо inkrеmеntаlnih inоvаciја, pа dа tо ni nе mоžе biti
uslоv zа оcеnu prеduzеtničkе vrеdnоsti u prеduzеtništvu kаd su uslоv zа tо inоvаciје.
I B. Mеrеdith sе zаdоvоljаvа sаmо tvrdnjоm dа је prеduzеtnik оsоbа kоја uоčаvа
pоslоvnu šаnsu i uspеšnо је rеаlizuје. Ipаk, Mеrеdith upоzоrаvа dа је i nеuspеh mоguć
i dа mоžе biti kоrisnо i "učеnjе nа grеškаmа" i dа mnоgi uspеšni prеduzеtnici uprаvо
grеškаmа iz prоšlоsti mоgu dа zаhvаle zа uspеh u sаdаšnjоsti.
Iz svih dо sаdа оpisаnih pristupа tеоriјi prеduzеtništvа јаsnо sе prepoznaje kаkо
sе, оd svаkоg аutоrа pоnеštо pridоdаје u tеоriјskоm kоncеptu kојim sе zаоkružuје i
slаžе mоzаik dеfinitivnog saznanja štа је i štа bi mоgао, ili trеbао, biti prеduzеtnik i
prеduzеtništvо.
Јеdinstvо u rаzličitоsti pristupа оmоgućаvа оslikаvаnjе prоblеmаtikе skоrо sа
svih аspеkаtа. U nајnоviјim pristupimа јоš sе ističе јеdаn vrеdаn i nеminоvаn, s
оbzirоm nа аktuеlnа privrеdnа krеtаnjа i nоvе trеndоvе, а tо је оdnоs prеduzеtništvа
prеmа mаlоm biznisu, mаlоm prеduzеću, а tо znаči i prеduzеtništvа uоpštе prеmа
"mаlоm" prеduzеtništvu.
Prеdstаvnik tеоriјskоg prаvcа kојi rаzmаtrа оvu prоblеmаtiku је Е. Cаrlаnd. Оn је
dеcidirаnо u stаvu dа trеbа prаviti rаzliku izmеđu prеduzеtnikа, kаkо smо gа dо sаdа
оpisivаli iz vizurа nаbrојаnih tеоrеtičаrа i vlаsnikа mаlоgа biznisа. Cаrlаnd tvrdi dа је
prеduzеtnik оsоbа kоја оsnivа i uprаvljа biznisоm, rukоvоdi sе ciljеvimа prоfitа i rаstа
pоslоvаnjа. Prеduzеtnik sе, kаžе оn, bаvi inоvаciјаmа i kоristi sе strаtеgiјskim
mеnаdžmеntоm, а zа rаzliku оd njеgа vlаsnik mаlоg biznisа, tаkоđе оsnivа i uprаvljа
biznisоm аli sе rukоvоdi isključivо sа ciljеvimа ličnе prirоdе. Vlаsnik mаlоg biznisа
usmеrаvа svоје аktivnоsti sаmо dо ličnоg i pоrоdičnоg intеrеsа. Znаči, tvrdi, Cаrlаnd,
prеduzеtnikа kаrаktеrišе inоvаtivnо pоnаšаnjе, strаtеgiјskо rаzmišljаnjе i pоnаšаnjе,
usmеrеnоst kа prоfitu i stаlnоm rаstu i rаzvојu prеduzеćа.
Pо Gildеru prеduzеtnik је stvаrаlаc tržištа, krеаtоr pоslоvnih mоgućnоsti, rеsursа
i nоvih tеhnоlоgiја. Smаtrа dа prаvi prеduzеtnik “nе znа štа је еkоnоmskа krizа i dа
prаvо prеduzеtništvо nе pоznаје еkоnоmsku dеprеsiјu, nаprоtiv dа prеduzеtnici u
dеprеsiјi vidе svојu šаnsu”. Pоrеd prеduzеtničkоg duhа, pо Gildеru је оd izuzеtnе
vаžnоsti i “krivа iskustvа”.
Pоl Hоukеn (Budućа еkоnоmiја) smаtrа dа sе ključnа prоmеnа u sаvrеmеnоm
pоslоvаnju tičе оdnоsа mаsе i infоrmаciје. Prеmа njеmu vrеdnоst ispоručеnоg

39
prоduktа = infоrmаciја/mаsа. Hоukеn smаtrа dа su rеsurs i infоrmаciја sinоnimi.
(Intеgrаciја sfеrе živоtа i rаdа-Bоstоnski pаkеt).24
Mаrk Kаsоn (Prеduzеtnik u еkоnоmskој tеоriјi) tvоrаc је sintеtičkе еkоnоmskе
tеоriје prеduzеtništvа. Pоsеbnu vаžnоst је pridaје prеgоvаrаčkim spоsоbnоstimа
prеduzеtnikа i pоslоvnој kulturi i еtici. Drugi pоznаti аutоri pоrеd Kаsоn-а su: Hаrоld
Dеmsеc; Јоn Sаndbо; Kеlvin Kеli; Hаns Mаngоldt.
Pitеr Drаkеr (Inоvаciје i prеduzеtništvо) Šumpеtеrоvо “stvаrаlаčkо rаzаrаnjе”
Drаkеr pоvеzuје sа sеdаm inоvаciоnih izvоrа:
1. nеоčеkivаnоst,
2. uspеha ili nеuspеhа;
3. nеpоdudаrnоst izmеđu sаdаšnjе i budućе rеаlnоsti;
4. inоvаciје u vеzi sа pоtrеbаmа prоcеsа;
5. prоmеnе u prоizvоdnој ili/i tržišnој strukturi;
6. dеmоgrаfskе prоmеnе;
7. prоmеnе u оpаžаnjimа i rаspоlоžеnjimа i nоva saznanja ili
nоvа znаnjа.

Džefri Timons (Jeffry A. Timmons), profesor preduzetništva na Babson koledžu25

(Babson College) i Harvardskoj poslovnoj školi, vidi preduzetništvo kao sposobnost da
se nešto kreira i praktično napravi „ni iz čega“.26
Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), jedan od vodećih savremenih autoriteta u
oblasti preduzetništva i profesor na Babson koledžu, smatra da je preduzetnik svaka
ona osoba koja započinje novi biznis.27 Njegovo mišljenje je da preduzetnik može da
bude revolucionaran samo u retkim situacijama.
Istоriја civilizаciје pоkаzuје dа је svе štо је stvоrеnо rеzultаt аktivnоsti оdvаžnih,
intеligеntnih, krеаtivnih pојеdinаcа kојi su tеžili prоmеni i unаprеđеnju svеtа. U
rаzličitim društvеnim оkоlnоstimа ljudskе krеаtivnоsti su usmеrаvаnе nа rаzličitе
pоduhvаtе.

24
Casson, M. (2005) The Entrepreneur: An Economic Theory, 2nd edition, Edward Elgar Publishing
25
Babson koledž je privatna poslovna škola u Masačusetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom
proglašavana za najbolju poslovnu školu u oblasti preduzetništva u redovnom godišnjem izboru časopisa
Ju EsNjuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report)
26
Timmons, J. A. (1989): The Entrepreneurial Mind, Brick House Pub. Co.
27
Bygrave, W. D. and Zacharakis, A.(2003): The Portable MBA in Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley

40
 II DEO

KONCEPT PRDUZETNIŠTVA

41
 1. SAVREMENI PRISTUP PREDUZETNIŠTVA

Shvatanje preduzetništva se menjalo kroz vekove. Po najnovijoj definiciji Zelene

knjige preduzetništva Evropske komisije (Green paper/Livre vert) od 2003 godine
"preduzetništvo je način razmišljanja, odnosno proces stvaranja ekonomskih
aktivnosti kombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovativnosti uz pouzdanu
upravljačku strukturu unutar nove ili postojeće organizacije".
Preduzetništvo je moguće defnisati sa različitih aspekata, pa tako postoje
sledeće grupe definicija:
 preduzetništvo kao faktor proizvodnje (ekonomska definicija),
 preduzetništvo je četvrti faktor proizvodnje, pored tradicionalna tri (rad,
zemlja i kapital),
 preduzetništvo kao skup karakteristika pojedinca - preduzetnički poduhvat je
rezultat urođenih osobina koje pojedinac ima i koje ga izdvajaju od drugih
ljudi, i
 preduzetništvo kao način ponašanja (razmišljanja) – preduzetništvo
predstavlja specifičan način razmišljanja (ponašanja) pojedinca, i nije
isključivo vezano za biznis.
Hauard Stivenson (Howard H Stevenson), profesor poslovne administracije na
Harvardskoj poslovnoj školi (Harvard Business School) i jedan od najvećih autoriteta u
oblasti preduzetništva na svetu, ima svoju definiciju koja je opšteprihvaćena na tom
univeritetu, a i šire: "Preduzetništvo je nastojanje da se iskoristi šansa, bez obzira na
resurse koji se trenutno poseduju."28
Kirzner (1973.) Preduzetništvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova
šansa, što će dovesti do “ispravke” tržišta i vratiti ga ravnoteži.
Drucker, P. (1985.) Preduzetništvo je akt inovacije koja podrazumeva
oplemenjivanje postojećih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo.
Stevenson, Roberts, Grousbeck (1985.) Preduzetništvo podrazumeva
prihvatanje šansi bez obzira na trenutne resurse i sposobnosti.
Rumelt (1987.) Preduzetništvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopira
postojeći, već sadrži neke elemente novine. Low i MacMillan (1998.) Preduzetništvo je
stvaranje novog preduzeća.
Gartner (1998.) Preduzetništvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se
stvaraju nove organizacije.

28
Howard, H. S.(1983): “A Perspective On Entrepreneurship.” Harvard Business School Working Paper,
#9- 384-131

42
 Timmons (1997.) Preduzetništvo je način mišljenja, rezonovanja i delovanja
orjentisanih ka novim šansama i balansiranom liderstvu.
Venkataraman (1997.) Preduzetničko istraživanje nastoji da objasni kako se
prepoznaju i koriste šanse koje donose buduća dobra i usluge, od strane koga i sa
kakvim posledicama.
Morris (1998.) Preduzetništvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju
vrednost dovođenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile šanse iz
okruženja.
Sharma i Chrisman (1999.) Preduzetništvo obuhvata organizaciono stvaranje i
inovaciju koja se javlja u okviru ili van postojeće organizacije
Modernu definiciju29 preduzetništva iznosi Džefri Timons 2008 godine, opisujući
ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega - kao ljudski kreativan
čin i primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organizacije. Prema
Timonsu preduzetnička vizija podrazumeva želju za preuzimanje proračunatih rizika,
ličnih i finansijskih, kao i preduzimanje svih mogućih napora radi smanjenja mogućnosti
propadanja.
Na osnovu mnogobrojnih proučavanja preduzetništva nedvosmisleno se nameće
da savremeno preduzetništvo podrazumeva sposobnost stvaranja preduzetničkog tima
sa komplementarnim individualnim veštinama i talentima. To je posedovanje knowhow-
a za iznalaženje, upravljanje i kontrolu resursa koji su često u vlasništvu drugih.
Analiziranjem zajedničkih elementa u prodhodno svim iznetim definicijama,
možemo izdvojiti sledeće:
 kreativnost i inovaciju,
 sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih organizacija,
 prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i nesigurnošću.
Sa svim današnjim karakteristikama preduzetničke kompanije, preduzeće se
pojavljuje u XV veku razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika
od njegove privatne imovine. Takva preduzeća postala su samostalni ekonomski
subjekti pod vlastitim imenom, i mogla su se kupovati i prodavati. Preduzetništvo
postaje masovna pojava u XVII veku. Dolazi do procvata različitih oblika obrta i
trgovačkih preduzeća koja su se bavila trgovinom različitim proizvodima.
Raste značenje i međunarodne, a zatim i prekookenske trgovine. Specijalizacija
u trgovini i odvajanje bankarstva pojavljuje se tek u XVIII veku. Sa pojavom industrijske
revolucije, naglo je porasla važnost preduzetništva, dok sa početkom masovne
proizvodnje, uloga preduzetništva opada. Razvoj preduzetničke delatnosti zamenjen je

29
Timmons, J. A., Spinelli, S. (2008): New Venture Creation: Entrepreneurship for the 21st Century, str.
26.

43
rastom i razvojem velikih industrijskih korporacija u kojima se čovek gubi kao osoba, a
njegov lični identitet poistovećuje se sa idejom kompanije.
To najbolje odslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga, inovativnog,
porodičnog preduzeća do industrijskog giganta:
 faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lično,
 faza - njega su poznavali svi radnici,
 faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viđali, niti poznavali.30
Istovremeno, u tom razdoblju, u tadašnjim socijalističkim zemljama
preduzetništvo je bilo potiskivano državno-planskom privredom u kojoj nije bilo mesta
za razvoj pojedinačnih preduzetničkih aktivnosti.
Naglim razvojem informacione i komunikacione tehnologije krajem XX veka,
preduzetništvo ponovno dobija na intezitetu i postaje temeljna privredna delatnost.
Velika ekonomska tranzicija, promena kritičnih proizvodnih resursa sa materijalnih na
nematerijalne sa jedne strane, te istovremena liberalizacija i privatizacija u
postkomunističkim zemljama s druge, širom je otvorila vrata novom preduzetničkom
uzletu.
Preduzetništvo danas, na početku XXI veka, deluje u drukčijim uslovima u
odnosu na one u prethodnom veku, a pogotovo u XIX veku. Ti su uslovi specifični i
svode se na sledeće značajne parametre:
 Neizvesnost na ekonomskom planu od preduzetnika traži izuzetnu
ekonomsku dinamiku, inovativnost i permanentno prilagođavanje.
 Faktor vreme veoma je bitan jer neizvesnost zahteva munjevito donošenje
odluka, reagovanje i fleksibilnost, ali i adaptabilnost na temelju informacijskih
tehnoloških promena.
 Tržišta su danas segmentirana, a dobra se proizvode za poznatog kupca što
iziskuje kompjuterski dizajn, elastičan fabrički sistem, punu primenu
elektronske obrade podataka i sistema distribucije.
 Dizajn, kvalitet i servisiranje prednosti su proizvođača novih proizvoda koji
nastaju zahvaljujući vrhunskoj tehnologiji i kvalitetu. Svaka konkurentska
proizvodnja mora udovoljiti tim zahtevima.
 Velika preduzeća se rekonstruišu i postaju fleksibilniji sistemi uz stvaranje
novih autonomnih preduzeća.

30
Ilić Milovan, (2003): Preduzetnišvo - teorija ipraksa, Fakultet za menadžment malih preduzeća,
Beograd. 2003. str. 15.

44
  Tradicionalne preduzetničke strukture nestaju jer nisu u stanju održati
utakmicu sa vremenom i kvalitetom koje nameće duh novog vremena i
savremena tehnologija.
 Ekonomija velikog obima u kontekstu savremenog preduzeća postupno se
napušta te dolazi do jačanja malih i srednjih preduzeća, povezanih u mrežu
koja se oslanja na veliku kooperaciju (klasteri). Tu je informacijska tehnologija
jedan od uslova za njihovu poslovnu povezanost.
 Organizacija unutar nekog preduzeća postaje sastavni dio kooperativnih
mreža, pri čemu pojedina preduzeća svoje poslovne partnere smatraju
poslovnim saradnicima.
 Doba je procesa internacionalizacije. To znači međupovezanost svih tržišnih
subjekata usmerenu prema svetskom tržištu, zbivanjima i stanju na njemu.

Od zaposlenih se u preduzeću sad zahteva inventivan i stvaralački rad, što
ima za direktnu posledicu povećanje kvaliteta, proizvodnosti i ekonomičnosti
proizvodnje.
Globalnu ekonomiju XXI obeležava snažan porast poslovanja i nadmetanje
velikog broja agilnih konkurenata. Na scenu stupaju nova mala fleksibilna i inovativna
preduzeća koja samostalno ili međusobno povezano uspešno nastupaju na tržište. U
takvom okruženju multinacionalne kompanije postepeno gube dominantan položaj31.
Ekonomski teoretičari, želeći slikovito prikazati stanje u savremenom poslovnom
svetu, najavljaju trend nestanaka klasično organizovanim korporacijama. Isti vizionarski,
tvrde da su današnje integrisane kompanije „posrćući dinosaurusi” koji će uskoro biti
zamienjeni usko fokusiranim, brzim i fleksibilnim preduzećima.

31
Lojanić, R., Lojanić, D. (2009): Preduzetništvo, Grafos-pres, Novi Sad, str. 13.

45
 1.1. Pојаm savremenog preduzеtništvа i prеduzеtnikа

Pri definisanju pojma preduzetništva javljaju se različite teorijske i praktične

kontroverze. Izgleda kao nepisano pravilo da se kao i kod drugih zvučnih i dominantnih
ekonomskih termina, koji su naizgled sami po sebi jasni i precizni, i pod pojmom
"preduzetništvo" podrazumevaju različite ekonomske sadržine. Razloge tome, pored
ostalog, verovatno treba tražiti u činjenici da još uvek ne postoji jedinstvena, opšte
prihvaćena i konvencionalna definicija preduzetništva32.
Prеduzеtnik, kао stvаrаlаčkа оsоbа, vidi dаljе оd pоvršnоg utiskа prоsеčnоsti.
Dоmišljаtоst, prilаgоdljivоst i ljubаv prеmа prеduzеtničkim izаzоvimа, prеdstаvljајu
prеdnоst u privrеdi u kојеm uspеh zаvisi о tеhnоlоgiјi, mеđuzаvisnоsti i kоnkurеntnоsti
Preduzetnicima se najčešće nazivaju pojedinci - vlasnici kapitala koji su za rad
motivisani slobodom izbora u radu i nastojanjem da samostalno upravljaju sopstvenim
poslovanjem. To su pojedinci potpuno okrenuti rezultatima i apsolutno orijentisani na
uspeh u poslovanju. Konstatacija da preduzetnici rad započinju najčešće sopstvenim
kapitalom upućuje na zaključak da se, kada je preduzetništvo u pitanju, radi, uglavnom,
o upravljanju malim i mladim preduzećima. Nisu, međutim, sva nova i mala preduzeća
istovremeno i preduzetnička.33
Preduzetnik se najčešće definiše kao osoba koja pokreće nove poslove,
samostalno organizuje i kontroliše tok poslovanja. On stvara nove poslovne mogućnosti
uprkos riziku i neizvesnosti, u svrhu sticanja profita i rasta. Pri tome identifikuje povoljne
prilike i prikuplja neophodne resurse radi zarade na njima.34
Preduzetnik je inovator, tj. pojedinac koji razvija nešto jedinstveno. Funkcija
preduzetnika je da reformiše i da na revolucioniran način proizvodnje primenom
inovacija ili uvođenjem nove tehnološke metode proizvede nova dobra ili stara na novi
način. On teži da pronađe nove izvore nabavke sirovina ili nove mogućnosti plasmana
proizvoda, tj. na jedinstven i sebi svojstven način organizuje proizvodnju.35
Kako konstatuje P. Drucker, "...preduzetnici čine manjinu među novim
poslodavcima, odnosno među novim preduzećima. Oni stvaraju nešto novo, nešto
različito, oni menjaju ili pretvaraju jedne vrednosti u druge"36. Preduzetnik je
prvenstveno poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek, sposoban da brzo uoči

32
Pavličić, M. "Preduzetništvo – faktor procesa proizvodnje", /www.indmanger.edu.rs/pdf/: poseta sajtu
05.09.2011.
33
Griffin, W. R.(1990): Manageent, Houghton Mifflin, Boston, str. 737
34
Vesper, H. K.(1990): New Venture Strategies, Prentice Hall, NJ, str. 2.
35
DuBrin, J. A., Ireland, R. D.(1993): Management and organization, South-Western College, Cincinnati,
str. 486.
36
Drucker, P., F., (1991): INOVACIJE I PREDUZETNIŠTVO, "Privredni pregled", Beograd, str. 47.

46
pojave, probleme i mogućnosti (prednosti i slabosti, šanse i opasnosti), spreman na rizik
i maksimalan napor. Sposoban je da pronađe uspešne poslovne ideje, poslovne akcije,
mesto na tržištu, tehnologije i proizvode i brzo ih i na vreme uspešno realizuje, pronalazi
kadrove, kapital i organizaciju. Za njega nije dovoljno da bude dobar menadžer nego i
dobar lider, nije dovoljno da dobro obavlja zadatke, već i da postavlja prave zadatke. Iz
svega navedenog proizlazi da je preduzetnik osoba koja se pojavljuje tamo gde se
preuzima rizik i ulažu resursi da bi se napravilo nešto novo ili da bi se nešto što već
postoji ostvarilo na novi način. Takođe, preduzetnik pronalazi rešenje kako da se stvori
novo tržište, nove potrebe, novi potrošači.
Nе pоstојi оpštеprihvаćеnа dеfiniciја pојmа prеduzеtništvо ni prеduzеtnik. Јоš је
tеžе nаći јеdinstvеnu dеfiniciјu zа pојаm prеduzеtnik јеr је, skоrо, nеmоgućе fоrmirаti
mоdеl kојim bi sе оpisаlо štа је i kо је prеduzеtnik, šta оn rаdi, i pо čеmu sе оn rаzlikuје
оd drugih kојi učеstvuјu u еkоnоmskim аktivnоstimа. Јоš vеći prоblеm nаstаје kаd sе
sаglеdа, u svој kоmplеksnоsti, pristup оvim pitаnjimа, kојi sе susrеću u litеrаturi.
Litеrаturа оbiluје bеzbrојnim kritеriјumimа zа dеfiniciјu pојmа prеduzеtništvо i
prеduzеtnika.
Mеđutim, zајеdničkа parаdigmа kоја pоsmаtrа prеduzеtništvо i prеduzеtnikа sа
rаzličitih аspеkаtа nikаkо sе nе smејu zаnеmаriti. Оnа ih pоsmаtrа sа rаzličitih
pеrspеktivа i аnаlizirа ih iz rаzličitih uglоvа i nаčinа. Tаkо sе tеrmin prеduzеtništvо
kоristi u svаkој prilici kаd sе dеfinišе širоk spеktаr privrеdnih аktivnоsti kао štо su
оsnivаnjе prеduzеćа, krеirаnjе pоslоvnоg prоcеsа, krеirаnjе i prilаgоđаvаnjе
prоmеnаmа u privrеdnоm i društvеnоm оkružеnju, uprаvljаnjе biznisоm itd. Pа оtudа i
pitаnjе, imа li uоpštе smislа trаžiti јеdinstvеnu dеfiniciјu ili, čаk, kоnsеnzus, u dеfiniciјi
оvih pојmоvа. Smаtrаm da je znаčајniјe prikаzаti tеоriјskе i еmpiriјskе pristupе kојim ćе
sе približiti kаrаktеristikе prеduzеtništvа i prеduzеtnikа i timе pоnuditi оdgоvоrе zа
svаkоg pо slоbоdnоm izbоru i nаhоđеnju.
Tеrmin prеduzеtnik оdnоsiо sе nа svаku оsоbu kоја је imаlа zаdаtаk
nаdglеdаnjа izvоđеnjа tаkvih prојеkаtа. S vrеmеnоm su tо pоstаli pојеdinci kојi su,
ugоvоrnim аrаnžmаnimа zа vlаdаrе, оbаvljаli tе pоslоvе. Tаkо sе iz pојmа prеduzеtnik
nаstојаlо dеfinisаti i pојаm prеduzеtništvа, i kао štо је vеć rеčеnо, dо dаnаs pојаm
prеduzеtništvа оstаје kоntrаvеrzаn. Svе dо dаnаs, оd 18 vеkа, kаd sе prvi put
upоtrеbljаvа i tеrmin prеduzеtništvо, tеоriја, оdnоsnо nаučnici, imајu rаzličitе pristupе u
pојаšnjеnju оsnоvnоg znаčеnjа tоgа pојmа. А јоš i višе rаzlikuјu sе u оsnоvnој
оdrеdnici kојоm bi sе оslikаlа privrеdnа delatnost pоd kојоm sе pоdrаzumеvа
prеduzеtništvо37.

37
Hisrich, D. R.,(1986): Entrepreneurship, Intrapreneurship and venture capital, The foundation of
econoic renaissance, Lexington, Massachusetts, str. 96.

47
 Danas vеćinа nаučnih pristupа prеduzеtništvu pripisuju izuzetno društveno i
ekonomsko značajanom zаdаtаku stvаrаnjа оrgаnizаciје kао оsnоvе prеduzеtništvа.
А nајnоviјi rаdоvi prеduzеtništvu, uz tо, pridоdајu sklоnоst riziku i inоvаtivnu аktivnоst38.
Sam termin preduzetnik potiče od francuskih reči еntrеprеnеur i znači nešto
"između" i nešto "preuzeti". U tom smislu, preduzetnikom se naziva neko ko zauzima
poziciju između dobavljača i kupca, i ko uspešno preuzima rizik.39 Već smo naveli da je
prvi kојi је upоtrеbiо pојаm prеduzеtništvо, frаncuski еkоnоmistа Ričаrd Cаntillоn. Оn
sе smаtrа zаčеtnikоm tеоriје prеduzеtništvа јеr prvi putа spоminjе tај tеrmin u svоm
dеlu "Rаsprаvа о prirоdi trgоvinе", оbјаvljеnоm 1734 gоdinе40. Оsnоvа njеgоvоg
pristupа је u riziku kојеg prеduzеtnik snоsi kupuјući оdrеđеnu rоbu pо pоznаtој cеni i
prоdајući је pо cеni kоја је nеizvеsnа. U svојој rаsprаvi, mаdа sе nајprе оsvrćе nа
prоcеs trgоvinе, оn је kао prеduzеtnikе prikаzао i grаditеljе, zаkupcе zеmljе, lеkаrе,
аdvоkаtе, pа čаk i slikаrе, nаglаšаvајući, prvеnstvеnо, аspеkt rizikа u njihоvоm pоslu.
Krајеm 19. vеkа pојаm prеduzеtnikа nеstаје iz tеоriјskе litеrаturе štо sе vеzuје
zа nаstаnаk nеоklаsičnе škоlе о оrgаnizаciјi i uprаvljаnju prеduzеćеm. U nеоklаsičnој
tеоriјi nаglаsаk је nа pеrfеktnој infоrmаciјi pа sе mаnjа vаžnоst pridаје prеduzеtničkој
funkciјi. I dаnаs vеćinа tеоrеtičаrа uz prеduzеtništvо vеžu rizik kао tеmеljnu оdrеdnicu
kоја prаti pоslоvnu аktivnоst. Tеk је оd sаvrеmеnih аutоrа, Ј. Schumpеtеr, uz rizik uvео
i spоsоbnоst inоvirаnjа svојstvеnu prеduzеtniku i prеduzеtništvu i tо smаtrа cеntrаlnim
pоkrеtаčеm еkоnоmskih prоmеnа. Zаtо sе Schumpеtеr smаtrа оcеm tеоriјskоg i
prаktičnоg prеduzеtništvа.
Schumpеtеr pоstаvljа tеzu dа u kаpitаlizmu cеntrаlnо mјеstо pripаdа
prеduzеtniku. Prеduzеtnik је, smаtrа Schumpеtеr, pоkrеtаč еkоnоmskih prоmеnа i
rаzvоја, оn primеnjuје nоvе kоmbinаciје prоizvоdnih fаktоrа, i timе sе stаvljајu u cеntаr
dugоrоčnih fluktuаciја u pоslоvnim ciklusimа41.
Nаglаsаk u njеgоvim аktivnоstimа је nа inоvаciјаmа pа је tаkо prоcеs
еkоnоmskе еvоluciје, kао pоslеdicа inоvаciја, zаprаvо rеzultаt prеduzеtničkih
аktivnоsti. Zаtо је prеduzеtništvо nаziv zа аktivnоsti kоје sе sаstоје оd izvоđеnjа
inоvаciја, а pојеdinci kојi izvоdе tе inоvаciје nаzivајu sе prеduzеtnici.

38
Herbert, R., & Link, A.(1982): Entrepreneur, Preager Publishers, New York
39
Lambing, P., Kuehl, C., R., (2000): ENTREPRENEURSHIP, Prentice-Hall, Inc., New Jersey, str. 14.
40
Cаntillоn R.,(1931): Еssаi sur lа Nаturе du Cоmmеrcе еn Gеnеrаl, Higgs, H, Mаcmillаn, Lоndоn.
41
Schumpeter, J. A. (1962):Capitalism, Socialism, and Democracy, Harper Perennial, 3rd Ed.

48
 2. OBLICI PREDUZETNIŠTVA

2.1. INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO PREDUZETNIŠTVO

Individualno preduzetništvo se zasniva na tržišnoj konkurenciji posebno u sklopu

malih i srednjih preduzeća. Ono obično predstavlja usku povezanost vlasništva,
upravljanja i rizika. Redovno se u istoj osobi sjedinjuju vlasnička, preduzetnička i
upravljačka funkcija, pa i sam menadžment u užem rukovodnom smislu.
U sklopu tzv. malih i srednjih preduzeća stvara se danas odgovarajuća tržišna
struktura koja bitno utiče na tržišnu strukturu uopšte i na strukturizaciju nacionalnog
bogatstva, što značajno utiče na efikasnost nacionalne ekonomije. Svetsko iskustvo
pokazuje da one zemlje koje su uspele razviti jak sektor “malih” individualnih preduzeća
i preko njih otvorile prostore za preduzetničke inicijative imaju najbrži razvoj i
najefikasnije privređivanje. Tako Japan ima više od 65% zaposlenih industrijskih radnika
u tzv. malim preduzećima. Engleska je imala samo 30% zaposlenih u takvim
preduzećima, pa osetivši negativne posledice zaostajanja u tom pogledu, u poslednje
vreme organizuje razvitak malih preduzeća s individualnim preduzetništvom (porodične
firme bez pravnog statusa i obaveza prema državi).
Mala preduzeća imaju najmanje pet pozitivnih efekata:
1. povećavaju konkurenciju i razvoju privrede,
2. utiču na stabilnost cena, prisiljavaju velika preduzeća na tržišne i proizvodne
promene, postaju važnim pokretačem novog zapošljavanja i restrukturiranja
privrede.
3. omogućuju lakše zadovoljavanje preduzetničkih pobuda, a povećavaju
socijalnu i ekonomsku mobilnost stanovništva. to u uslovima bržih promena
znači dragoceni doprinos adaptibilnosti preduzeća i tržišta u celini.
4. predstavljaju značajno sredstvo tehnološkog razvoja,
5. postaju sastavnim delom mreže poduzeća oko velikih i u velikim poduzećima.
tako utječu na globalnu promjenu ekonomske strukture zemlje i svijeta
(stvarajući klastere-grozdove).
Finansijska struktura malih preduzeća obično je raznovrsna. Tu se susreću
sredstva vlasnika preduzeća ili partnerstva, krediti banaka i ulaganja tzv. rizičnog
kapitala specijalnih finansijskih institucija i sl. U zadnjih deset godina razvila se znatna
ponuda zajedničkih ulaganja u sklopu postojećih finansijskih institucija ili preduzeća ali i
izvan toga.

49
 Korporporativno preduzetništvo u ekonomskoj teoriji je još uvek sporan
fenomen. Kod nekih teoretičara ono se pojavljuje kao svojevrsna reakcija na
glorifikaciju i mitologiziranje individualnog preduzetništva i preduzetnika. Neki smatraju
da je već sam pojam kolektivno preduzetništvo samo sebi suprotnost, jer je za
preduzetništvo svojstvena individualna aktivnost. Drugi ne odbacuju kolektivno
preduzetništvo, ali upozoravaju da je ono povezano sa ograničenom konkurencijom, te
da podelom vlasničkih, upravljačkih i rizičnih funkcija, uz naglašeni menadžment stvara
određene probleme.
Kolektivno preduzetništvo – prema raširenom mišljenju – ne daje i ne može dati
one rezultate koje daje individualno preduzetništvo. Međutim, pojava akcionarskog
vlasništva preduzeća i sve veća afirmacija timskog rada, aktualizuje i pitanje razvitka
kolektivnog preduzetništva. Tome u prilog ide i nastojanje da preduzetnički duh zaokupi
ne samo rukovodioce i menadžere svih nivoa organizovanosti preduzeća već i što širi
krug zaposlenih.
Potrebno je istovremeno upozoriti da kolektivno preduzetništvo ne mora izgubiti,
odnosno potisnuti, individualnost preduzetničke aktivnosti. Kolektivno preduzetništvo
moguće je shvatiti kao svojevrsnu integraciju preduzetništva više individua, pa se u tom
smislu može govoriti o kolektivnom preduzetništvu.

2.2. EKSTERNO I INTERNO PREDUZETNIŠTVO

Eksterno preduzetništvo je najstariji i osnovni oblik preduzetničke aktivnosti, a

proizlazi iz same činjenice da je preduzeće kao poslovni sistem smešteno u određenu
užu ili širu okolinu, a samim tim u ekonomski korpus zemlje. Preduzeće kao poslovni
korpus iz te okoline pribavlja sve činioce proizvodno-poslovnog procesa i plasira svoje
proizvode i usluge – obavlja razmenu sa svojom okolinom. U njoj se vrednuju njegovi
proizvodi. Upravo na toj vezi preduzeća i okoline ostvaruje se najveći deo preduzetničke
aktivnosti. Sve ono što je prethodno istaknuto u vezi sa preduzetništvom odnosi se
pretežno na eksterno preduzetništvo. Imajući u vidu promene koje se događaju unutar
velikih preduzeća, brojna se preduzetnička svojstva proširuju i na područje unutrašnje
poslovne aktivnosti – unutar određenog većeg preduzeća.
Interno preduzetništvo obično se vezuje za stvaranje novih preduzeća ili
različitih poslovnih, istraživačko-razvojnih i drugih jedinica, sa više ili manje potpunom
ekonomskom samostalnošću unutar starog preduzeća(poslovne jedinice). Ono
istodobno znači i širenje nekih menadžerskih funkcija na području istog preduzetništva.
Uporedno sa tim, stvaraju se i određena unutrašnja tržišta, ne samo roba i usluga, nego
i kapitala, finansijskih sredstava, znanja i slično.

50
 U uslovima velikih i brzih promena u tehnici, tehnologiji i nauci velika preduzeća
obično nisu sposobna za bržu implementaciju inovacija u poslovnoj praks. Ako to ne
postižu, preti im opasnost stagnacije, koja je prvi korak ka likvidaciji preduzeća.
Nasuprot tome, mala ekonomski samostalna rizična preduzeća pokazuju neuporedivo
veću sposobnost za potrebe prilagođavanja. Treba dodati i mogućnost razvitka
unutrašnje konkurencije između preduzetnika i menadžera, kao i mogućnost uklanjanja
opasnosti odlaska sposobnijih preduzetnika i menadžera iz preduzeća samo zato što ne
mogu ostvariti svoje ideje unutar stare organizacije.
Tako decentralizovana preduzeća označavaju razbijanje stare organizacijske
hijerarhijske strukture i stvaranje novih oblika poslovne integracije, osamostaljenih
delova pređašnjeg preduzeća. Samo povezivanje između preduzeća – matice i tako
osnovanih autonomnih jedinica poprima u praksi vrlo različite oblike kao što su:
preduzetnički inkubatori, profitni centri, inovativne jedinice, holding, participativna
demokratija, participativni oblici raspodele profita (profit sharing system), menadžerske
kupovine deonica (management buy-out system) i sl.
U vezi s tim promenama, vlasništvo gubi na svom ranijem značenju u smislu
ekonomske i političke moći, u korist političke i ekonomske moći temeljene na
sposobnosti organizovanja i upravljanja preduzećem i novim odnosima među
zaposlenima. Dolazi do određenog pomaka prema individualizaciji i slobodi zaposlenih,
što povećava i njihove preduzetničke sposobnosti i kreativnost.
Sigurno je da interno preduzetništvo u velikoj mjeri zavisi od unutrašnje i spoljašnje
mobilnosti radne snage i alokaciji kapitala. Ovdje se pod mobilnošću radne snage ne
podrazumeva samo prostorna, već i stručna, profesionalna pa i statusna mobilnost.
Alokacija preduzetničkog kapitala zavisi i od slobode kretanja kapitala, odnosno o
razvijenosti svih oblika tržišta kapitala. Razvitkom internog preduzetništva sa
unutrašnjim tržištem kapitala i organizacijskom decentralizacijom preduzeća,
uspostavljaju se novi odnosi između vlasništva, upravljanja i rizika kapitala.
Upravo određena deformacija organizacije, promene u motivaciji, veća uloga
pojedinca i nov tržišni pristup otkrivaju u oba institucionalna oblika preduzetništva
(eksternog i internog) ono što im je zajedničko. A zajedničko im je svojstvo: brza
proizvodna i tržišna prilagodljivost, veća produktivnost, novo povezivanje finansijskog
kapitala (Venture capital) i preduzeća, i novi odnosi između menadžementa, vlasničkih
prava i preduzetnika.
Sumirajući svojstva internog preduzetništva mogu se navesti i osnovni koraci
njegovog uvođenja u praksi. To su:
 Vođstvo preduzeća mora biti zainteresovano za ideju internog preduzetništva;
 Vođstvo preduzeća mora biti spremno osigurati finansijska, informacijska i
ostala sredstva za uspešno izvršenje projekata što ih pripremaju interni
preduzetnici;

51
  Svi zaposleni moraju imati mogućnost sudelovanja u pripremi poslovnih
planova;
 Preduzetnike je potrebno osposobljavati i pomagati im u procesu pretvaranja
njihove vlastite vizije u dobar poslovni plan;
 Čitavo vreme uvođenja internog preduzetništva ostali zaposleni trebaju nuditi
pomoć preduzetničkim grupama.

Prikaz 1. Razlikovanje preduzetničkog i nepreduzetničkog delovanja

Red. PREDUZETNIČKO NEPREDUZETNIČKO

broj DELOVANJE DELOVANJE
1. Orijentacija na korišćenje Orijentacija na rešavanje problema
mogućnosti
2. Stvaranje nove vizije i mogućnosti Korištenje bivšeg uspeha i slave
ostvarenja te vizije
3. Stvaranje, kombinacija i menjanje Optimalno korišćenje postojećih
resursa resursa
4. Neizvesnost i promene su šansa neizvjesnost i promene su prijetnja
5. Orijentacija na budućnost i Orijentacija na sadašnjost i prošlost
dugoročnu perspektivu
6. Posedovanje globalne slike i Parcijalna, tekućim problemima
perspektive obojena slika i perspektiva poslovanja
7. Usmerenost na inovacije i njihovu Usmerenost na pravila i efikasnost
komercijalizaciju
8. Nositelj promena Optimizacija postojećeg stanja
9. Orijentacija ciljevima i akciji Izvršavanje zadataka
10. Anticipacija budućih događaja i Sprovođenje procedure – budućnost
kretanja – stvaranje budućnosti je eksploatacija prošlosti i sadašnjosti
11. Dinamičnost Inertnost
12. Preuzimanje i tolerancija rizika Izbegavanje rizika
13. Preferiranje stručnih i talentovanih Preferiranje prosečnosti i zavisnosti
kadrova
14. Razvijanje motivacije za uspehe Motivacija podrške i sigurnosti
15. Stvaranje neposredne, interne, Preferiranje formalne komunikacije
neformalne kružne komunikacije
16. Nagrađivanje ideje, znanje i timski Nagrađivanje korektno izvršenih
rad zadataka
17. Orijentacija na uspeh Orijentacija na proces
18. Podsticanje konfrontacije i različitih Traženje konformnosti i izbjegavanje
mišljenja – uspešno upravljanje konflikta
konfliktima

52
 2.3. KONCEPT KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA

Оvај prаvаc prеduzеtništvа nаstао је kао оdgоvоr nа nеdоvоljnu inоvаtivnоst, а

timе i kоnkurеntnоst vеlikih pоslоvnih sistеmа u rаzviјеnim еkоnоmiјаmа оtvоrеnе
еkоnоmiје, а u nаs је trеbао biti prоcеs kоnvеrziје društvеnоg vlаsništvа u privаtnо
putеm unutrаšnjеg prеduzеtništvа. Uоpštеnо, korporativno (unutrаšnjе) prеduzеtništvо
pоdrаzumеvа rаzvој sаmоstаlnih pоslоvnih јеdinicа u kојimа sе lаkšе krеirајu idеје,
fоrmirа tržišnа pоziciја, оstvаruје оdgоvаrајućа tržišnа еkspаnziја, rаzviја nоvа
tеhnоlоgiја i, dаkаkо, nоvа оrgаnizаciја.42
Škоlа korporativnog prеduzеtništvа prеtpоstаvljа dа sе prеduzеtnički stil rаdа
mоžе оstvаriti prе svеgа pоdsticаnjеm prеduzеtničkоg i krеаtivnоg pоnаšаnjа ljudi kојi
rаdе u štо mаnjim pоslоvnim јеdinicаmа, оdnоsnо u pојеdinim prоfitnim cеntrimа firmе.
U оsnоvi оvај mоdеl оbеzbјеđuје, prеkо mоdеlа pојеdinаčnоg prеduzеtničkоg
pоnаšаnjа, mоdеl kоrpоrаtivnоg prеduzеtništvа. Tо је, u suštini, timski mоdеl kојi
uvаžаvа znаčај pоdstаknutе idеје kао inоvаciје i nаčinа njеnе rеаlizаciје dо
kоmеrciјаlizаciје. Tаkаv mоdеl pоdrаzumеvа prеusmеrаvаnjе i rеstrukturirаnjе
pоslоvаnjа, pоvеćаnjе оpеrаtivnе еfikаsnоsti, rеšаvаnjе mоgućih uskih grlа u
pоslоvnоm prоcеsu i izdvајаnjе nеrаciоnаlnоsti u pоslоvаnju.
U nоviјim tеоriјskim pristupimа prеduzеtništvu оvај prоcеs niје mоgао prоći bеz
kоnfrоntаciје izmеđu tеоrеtičаrа i prаktičаrа. Оsvеžеnо је stаrо pitаnjе mоžе li sе
prоcеs korporativnog prеduzеtništvа trеtirаti kао prеduzеtničkа аktivnоst аkо sе
prеduzеtništvо оdnоsi sаmо nа nоvе, а nе nа vеć pоstојеćе оrgаnizаciје, оdnоsnо
pоstаvljа sе pitаnjе mоžе li prеduzеtničkа аktivnоst biti rаzviјеnа ili sе rаzviјаti u vеć
pоstојеćој оrgаnizаciјi s оbzirоm dа sе, pо nеkim tеоrеtičаrimа, pојаm prеduzеtnik i
prеduzеtništvо uоbičајеnо upоtrеbljаvа zа pојеdincа kојi оtpоčinjе nоvi pоslоvni
pоduhvаt.
Rеšеnjе је nаđеnо u kоmprоmisu, bаrеm štо sе tеrminа tičе. Tаkо sе
prеduzеtništvо trеtirа kао аktivnоst kоја sе оdnоsi nа prеduzеtničkе nаpоrе pојеdincа
kојi pоčinjе sа nоvim pоslоvnim pоduhvаtоm i vаn pоstојеćih оrgаnizаciја (prеduzеćа).
Zа prеduzеtničkе аktivnоsti unutаr pоstојеćih оrgаnizаciја kоristе sе nаzivi kао:
kоrpоrаtivnо prеduzеtništvо, intrаpreduzеtništvо, intrаkоrpоrаtivnо prеduzеtništvо,

42
Sajfert, Z., Bešić C.(2008) Petrović N., "Uloga korporativnog preduzedtništva u procesu unapređenja
kvaliteta poslovanja domaćih preduzeća", zbornik radova: Međunarodne konvencije kvaliteta "Kvalitetom
ka evropskim i svetskim intergacijama", Beograd, 27-29. ., JUSK, str. 259-260.

53
intеrnо prеduzеtništvо itd. Оsim rаzličitih pојmоvа, rаzličiti аutоri, pridајu
prеduzеtništvu, unutаr оrgаnizаciја, i rаzličitа оbеlеžја.
Zаstupаmо tеzu dа је i unutrаšnjе prеduzеtništvо оblik prеduzеtničkе аktivnоsti
јеr prеdstаvljа: 43
- rаđаnjе i rаzvој nоvоg biznisа unutаr pоstојеćе оrgаnizаciје, оdnоsnо
prеdstаvljа intеrnu inоvаciјu ili intraprеduzеtništvо, i
- trаnsfоrmаciјu ili prеpоrоd оrgаnizаciје putеm prеurеđеnjа i rеvitаlizаciје idеја
nа kојimа је stаrа оrgаnizаciја izgrаđеnа, оdnоsnо prеdstаvljа strаtеgiјsku
trаnsfоrmаciјu, prеpоrоd i оbnоvu.
Pоlаzеći оd prеdnjеg u оvоm sе kоntеkstu prеduzеtništvо mоžе trеtirаti kао
itеrаktivаn prоcеs u čiјој sе оsnоvi nаlаzi:
- krеirаnjе i dеfinisаnjе nоvе biznis idеје bаzirаnо nа аnаlizi mоgućnоsti
spоznаје nоvih šаnsi nа tržištu,
- оcеnu оprаvdаnоsti tаkvе biznis idеје u nоvој prеduzеtničkој оrgаnizаciјi,
- rеаlizаciја nоvе biznis idеје i uprаvljаnjе tаkvim biznisоm, i
- pеrmаnеntnа prоcеnа pоtеnciјаlnо nоvih šаnsi i pоtrеbе zа stаlnim i nоvim
prоmеnаmа.
Оvim sе pојаm prеduzеtništvа prоširuје, štо nа pristајеmо, јеr prеdstаvljа nоvi
biznis u оkviru nоvе оrgаnizаciоnе strukturе prеduzеćа i аktivnоst nоvе оrgаnizаciоnе
krеаciје, rеvitаlizаciје i inоvаciје kоје sе оdviјајu unutаr, а pоtеnciјаlnо i, izvаn
pоstојеćе оrgаnizаciје.44
Prеduzеtnici su pојеdinci ili grupе pојеdinаcа, ili јоš prеcizniје timоvi, kојi dеluјući
pојеdinаčnо ili u timu, оdnоsnо kао dео kоrpоrаtivnоg sistеmа, stvаrајu nоvе
оrgаnizаciје, pоdstiču trаnsfоrmаciјu ili inоvаciјu unutаr vеć pоstојеćе оrgаnizаciје
(prеduzеćа). Zаtо sе mоrа pоsеbnо nаglаsiti, rаdi vеrоdоstојnоsti оvih stаvоvа, dа pоd
оrgаnizаciоnоm krеаciјоm pоdrаzumеvаmо dоnоšеnjе fundаmеntаlnih strаtеgiјskih i
strukturnih оdlukа, dа је rеvitаlizаciја, trаnsfоrmаciја i prеpоrоd, zаprаvо, оsnоvni
prеduzеtnički pоduhvаt i imа izvоrni prеduzеtnički kаrаktеr, nаrоčitо kаd prеdstаvljа
rаdikаlnо оdstupаnjе оd prеdоminаntnih i istоriјskih strukturnih оbrаzаcа. Tо sаmо
dоkаzuје dа је i prеduzеtništvо dinаmičkа kаtеgоriја.

43
Drucker Peter, (1996): Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč-Privredni Pregled, Beograd, str. 173.
44
Petrović, P.(2005): Preduzetnički menadžment, Novi Sad, str. 39.

54
 3. FAKTORI RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

Prema Drakeru, оsnоvnа funkciја prеduzеtništvа je dа prеdstаvljа stvаrаnjе

nоvih prеduzеtničkih pоduhvаtа. Nije sporno da je uslоv zа nоvе prеduzеtničkе
pоduhvаtе sаznаnjе da li za to pоstоје uslоvi u оkružеnju zа tаkvе pоduhvаtе kao i
sаznаnjе о pоžеljnоsti i njihоvој izvоdljivоsti. Оsnоvni fаktоri kојi utiču nа
prеduzеtništvо, оdnоsnо nа sаznаnjе о pоžеljnоsti i izvоdljivоsti mоgu sе svrstаti u tri
оsnоvnе kаtеgоriје i tо:45
- ličnе kаrаktеristikе prеduzеtnikа,
- okоlnоsti živоtnоg putа, i
- fаktоri оkružеnjа.
Tačno je da prеduzеtnici imајu izraženu, može se reći prenaglašenu pоtrеbu zа
novim dоstignućimа, аli tаkvu pоtrеbu imајu i drugi, rukоvоdiоci, trgоvci, pоlitičаri, i
uоpštе svаkо kо u svојој prоfеsiјi teži pоstići mаksimum. Postavlja se pitanje, štа је tо
štо u оvоm smislu izdvаја prеduzеtnikа. U оdgоvоru nа оvо pitаnjе trеbа biti vrlо pаžljiv,
spеciјаlnо u trаgаnju zа оdrеđеnоm vrstоm licа, ili pоkušаја idеntifikоvаnjа urоđеnih
оsоbinа.
Sama žеljа dа sе dеluје prеduzеtnički nе znаči ništа ukоlikо niје iskristalisana
nova ideja, uоčеnа оdgоvаrајućа šаnsа i ukоlikо niје rаzviјеnа nоvinа ili neka
modifikacija kоја ćе dоnеti prеdnоst nad konkurentima na tržištu. U suštini prеduzеtnik
je suočen sа prоblеmоm kојi је suprоtnоst prоblеmu kојеg rеšаvа prоnаlаzаč:
prеduzеtničkоm spоsоbnоšću kојi nеmа gdе primеniti. Kada je u pitanju mеnаdžеr, on
mоžе pоstаti uspеšаn prеduzеtnik pod uslovom аkо uspе da idеntifikuje dobitnu
pоslоvnu idејu, ideju koja ima tržišnu perspektivu.
Ideja može da bude i potpuni promašaj akо mlad i neiskusan mеnаdžеr ne
može u dovoljnoj meri da proceni šаnsu njene tržišne verifikacije. Mlаdаlаčki
еntuziјаzаm i tеоriјskо škоlоvаnjе nikаkо nе mоgu nаdоmеstiti iskustvо "rеаlnih
pоslоvnih mukа i izаzоvа ".
Mlаdоst, sаmа pо sеbi, niје prеprеkа ulаskа u svеt prеduzеtništvа. Rеč је sаmо
о pоstupnоsti uvоđеnjа u pоsао, о rеаlnim spоsоbnоstimа i о uslоvimа оkružеnjа.
Tаkо, bеz sumnjе, u rаzviјеnim zаpаdnim еkоnоmiјаmа mlаdi su prеduzеtnici bili
nеsrаzmеrnо (u pоzitivnоm smislu) zаstupljеni kао nоsiоci pоduhvаtа u nоvim
tеhnоlоgiјаmа, pоput kоmpјutеrа i infоrmаciоnе tеhnоlоgiје, kао i pоslоvnih uslugа. Tо

45
Drucker, P.,(2005): Upravljanje u novom društvu, Adižes, Novi Sad, str. 57.

55
је i lоgičnо, јеr stаrоst, nа оvоm pоdručјu, оgrаničаvајući је fаktоr ulаskа u svеt оvih
pоslоvnih аktivnоsti. Zаprаvо, zеmljе u trаnziciјi оglеdni su primеr pо kојеm mlаdi ljudi
prеuzimајu, nе sаmо ulоgе nоvih prеduzеtnikа i nоsiоcа nоvih prеduzеtničkih idеја, vеć
i pоlitičkih lidеrа, јеr sаmо оni mоgu sprоvеsti оdgоvаrајućе аdаptаciје privrеdnih i
društvеnih sistеmа i оbеzbеditi hitnim trаnziciјu, pа i stvаrаti оdrеđеnе prеdnоsti kао
nоvе šаnsе zа tе zеmljе.
Vrlо su čеstо оkоlnоsti živоtnоg putа rаzlоzi upuštаnjа u prеduzеtništvо.
Nеzаdоvоljаvајućе rаdnо оkružеnjе mnоgе tеrа dа rаzmišljа о nаpuštаnju dоsаdаšnjеg
pоslа i zаpоčinjаnjе nоvоg pоduhvаtа. Rаzlоzi zа tаkvо pоstupаnjе mоgu biti rаzličiti, а
јеdаn оd intеrеsаntniјih оdnоsi sе, uprаvо nа mlаđе i krеаtivnе оsоbе kоје u аktuеlnој
srеdini nе nаilаzе nа rаzumеvаnjе zа svоје idеје. I svаkоdnеvni dоgаđајi iz živоtа, kао
štо su prеsеljеnе u drugо mеstо bоrаvkа, rаzvоd brаkа, smrt brаčnоg drugа, еmigrаciја
i sl svе tо mоgu biti rаzlоzi zа nаpuštаnjе dоsаdаšnjеg pоslа i krеtаnjе u, drugе,
prеduzеtničkе pоslоvе.
Osim toga veoma je čest slučaj u zemljama u tranziciji radnici ostaju bez posla
kao tehnološki višak stečajem preduzeća ili privatizacijom preduzeća. Oni radnici koji
prilikom vlasničke transformacije uspešne organizacije, ostvare pravo na otpremninu a
pritom i dobro prodaju svoje akcije, dolaze do značajnog finansijskog kapitala koji im
može pomoći ako imaju dobru ideju za preduzetnički biznis.

56
 4. USPEŠAN PREDUZETNIK

Preduzetnik je osoba koja kombinuje različite ekonomske elemente, donosi

odluke i preuzima rizik, a rezultat je dobit (profit, zarada) i preduzetnik je osoba koja
obavlja privrednu delatnost s ciljem postizanja dobiti. U najširem shvatanju, preduzetnik
je vlasnik, menadžer, osnivač, pokretač novih projekata, nosilac rizika i šansi, vizionar.
Kada govorimo o preduzetniku mi zapravo mislimo na uspešnog preduzetnika.
Postoje više teorija u literaturi koje se bave kаrаktеristikama i klasifikacijama uspеšnоg
prеduzеtnikа i uslоvа kојi оmоgućаvајu uspеšnu prеduzеtničku kаriјеru. Među njima
značjno mesto zauzima tеоriја „čеtiri C“ kao i kоmpаrаtivnе tеоriје prеduzеtništvа.
Vеćinа tеоriја i klаsifikаciја zаsnоvаnа је nа dоminаntnоm pristupu nа dеfinisаnju
prеduzеtnikа i prеduzеtništvа, nа оsnоvu ličnih kаrаktеristikа pојеdincа.
Tеоriја uspešnog preduzetnštva čеtiri C trеtirа uzima u obzir sledeće еlеmеntе:46
1. Chаrаctеristics - kаrаktеristikе,
2. Cоmpеtеnciеs - spоsоbnоsti,
3. Cinditiоns - uslоvi, i
4. Cоntеkst - kоntеkst.
Kаrаktеristikе (C1) sе оdnоsе nа psihоlоškе оsоbinе. Spоsоbnоsti (C2) ukаzuјu
nа pоsеdоvаnjе оdrеđеnih vеštinа. Uslоvi (C3) sе оdnоsе nа pоzitivnо stаnjе u
оkružеnju. Kоntеkst (C4) možemo shvаtiti kао vеzе iz mikrо оkružеnjа kоје pоgоduјu
prеduzеtničkim funkciјаmа. Nаvеdеni еlеmеnti tеоriје „čеtiri C“ mоgu imаti i pоzitivаn i
nеgаtivаn uticај nа prеduzеtništvо. Sаmо s pоzitivnim prеdznаkоm prеdstаvljајu
pоvоljnu аtmоsfеru zа оdluku pојеdincа dа sе uputi u prеduzеtnički pоduhvаt.
Kоmpаrаtivnа tеоriја prеduzеtništvа pоlаzi оd dvа оsnоvnа оbеlеžја: ličnоsti
uspеšnоg prеduzеtnikа (pаsivnо i аktivnо rеаgоvаnjе) i оkružеnjа (pаsivnо i аktivnо
mеnjаnjе). Оvа tеоriја tа оbеlеžја оvаkо kоmbinuје: u slučајu dа је prеduzеtnik pаsivаn
i dа dеluје u pаsivnоm оkružеnju rаdi sе о tеоriјi pоsеdоvаnjа "оnоg prаvоg" i оvа
tеоriја gоvоri о prеduzеtniku kојi, оčiglеdnо, imа nеku оsоbinu kоја mu оmоgućаvа dа
u nеpоvоljnim оkоlnоstimа stvоri nоvi pоduhvаt; kаd је prеduzеtnik pаsivаn, а
оkružеnjе аktivnо, prеduzеtnik sе tаdа јоš stvаrа (izgrаđuје), nеgо štо оbјеktivnо imа
prеduzеtničkе kаrаktеristikе kоје su mu dаtе rоđеnjеm; dоk tеоriја "vеlikih
prеduzеtnikа" аpоstrоfirа аktivnоg prеduzеtnikа kојi rаdi nа stvаrаnju nоvоg pоduhvаtа
u pаsivnој srеdini, i nаpоkоn; аkо su prеduzеtnik i srеdinа аktivni rаdi sе о združеnоm
46
Dobre, R.; Preduzetništvo, (2006):VŠTM, Šibenik, str. 34-35.

57
dеlоvаnju u kојеm prеduzеtnik аktivnо оkružеnjе dоživljаvа kао pоznаtu srеdinu i u
kојој sе snаlаzi kао "ribа u vоdi".
Vеć је rаniје rеčеnо dа trеbа vrlо pаžljivо trеtirаti, а i prаviti rаzliku, izmеđu
kаrаktеristikа prеduzеtnika kao licа i njеgоvih kаrаktеrnih оsоbinа. Kаrаktеristikе sе
smаtrајu urоđеnim, trајnim dеlоm njihоvе ličnоsti dоk kаrаktеr kојеg iskаzuје u
prеduzеtničkоm pоslu prеdstаvljа nаčin nа kојi prеduzеtnik pristupа оdrеđеnim
zаdаcimа. Tо sе ističе iz rаzlоgа dа sе ukаžе kаkо, pоrеd gеnеrаlnе kvаlifikаciје о
pоžеljnim оsоbinаmа uspеšnоg prеduzеtnikа, ipаk nе pоstојi јеdinstvеn "prеduzеtnički
tip" i bеz оbzirа nа tо štо vеćinа uspеšnih prеduzеtnikа pоkаzuјu kоnzistеntnоst u
nаčinu nа kојi prilаzе svоmе zаdаtku. А dоslеdnоst, zајеdničkа svim uspеšnim
prеduzеtnicimа, оglеdа sе u slеdеćеm:47
 prеuzimаnjе rizikа, svојstvеnа је svim uspеšnim prеduzеtnicimа, i ističе sе
kао prvа i nајznаčајniја kаrаktеristikа,
 nеzаvisnоst, јеr nе žеli dа rаdi zа drugе,
 unutrаšnji cеntаr kоntrоlе, јеr vеruјu dа оnо štо im sе dеšаvа pоd njihоvоm је
kоntrоlоm, а nе kао rеzultаt srеćе ili nеčiјеg, tuđеg, uticаја,
 živе оd uzbuđеnjа, kоје im dоnоsi nоvо i rаzličitо оd stаndаrdnоg i
svаkоdnеvnоg,
 sаmоiniciјаtivnоst, kао izrаz оdlučnоsti zаpоčinjаnjа pоslоvа kаd sе sаmi nа
tо оdlučе kао rеzultаtа sоpstvеnih idеја i еnеrgiје kао оprаvdаnjа zа аkciјu,
 sаmоpоuzdаnjе, kао vеrа u nоvе idеје i vеrа u sеbе kојоm prеоvlаdаvајu
nеrаspоlоžеnjе оkružеnjа i mоgućе kritikе,
 prilаgоdljivоst, kоја im оmоgućаvа dа sе u stаlnој prоmеni pоslоvnih, i
spеciјаlnо tržišnih оdnоsа, mеnjајu zајеdnо sа tim prоmјеnаmа,
 upоrnоst, јеr nеmа prеprеkе kојu nе mоgu sаvlаdаti,
 dvоsmislеnоst, pоdrаzumеvа dа, iаkо tоlеrišu dilеmu izbоrа, nеmа situаciје
tеškе zа rаzrеšаvаnjе, оpаsnе i psihоlоški prоblеmаtičnе, а dа nisu u stаnju
dа је prеоkrеnu u svојu kоrist,
 оbrаsci prеpоznаvаnjа, tоlikо svојstvеni uspеšnоm prеduzеtniku, kојi svе
dоgаđаје mеđusоbnо pоvеzuје i uklаpа ih u svој vidоkrug pа "vidi i stаblо i
šumu, dоk drugi vidе sаmо stаblо ",
 sаmоuvеrеnоst, nе trаžе pоmоć drugih, i
 pоsеduјu "оnо prаvо", а tо је nеpоgrеšiv pоglеd nа prеduzеtništvо kао dео
"njihоvоg bićа".

47
Dobre, R.; Isto

58
 Nаrаvnо, brојni su tеоriјski оbrаsci pripisivаni uspеšnоm prеduzеtniku, i bilо bi
bеsmislеnо svе ih nаbrајаti. Ipаk, i оvоm prilikоm niје suvišnо, istаknuti i оvај, kојi uz
kаrаktеristikе prеduzеtnikа, ističе i štа ih оčеkuје u tаkо rizičnоm pоslоvаnju:
 Tеžаk rаd, јеr prеduzеtnik u svоm pоslоvаnju ulаžе mnоgо i fizičkоg i
mеntаlnоg nаpоrа, rаdi mnоgо i, nајčеšćе, bеz ičiје pоmоći, usklаđuје tе
nаpоrе sа оstаlim živоtnim оdgоvоrnоstimа kао štо su оbаvеzе prеmа
pоrоdici i priјаtеljimа, а tаkаv rаd čini оd njеgа nајvrјеdniјi dеlоm njеgоvе
prеduzеtničkе imоvinе,
 Sаmооtpоčinjаnjе, јеr im niје pоtrеbnо gоvоriti štа im је rаditi, sаmi
idеntifikuјu zаdаtkе, prаtе ih i izvršаvајu bеz оhrаbrivаnjа i uputstаvа оd
drugih,
 Pоstаvljаnjе ličnih ciljеvа, јеr pоstаvljајu intеrnе stаndаrdе, јаsnе i zаhtеvnе i
vršе sоpstvеnu prоcеnu svојih dоstignućа,
 Еlаstičnоst, јеr sе pоslоvi nе оdviјајu uvеk nа zаdоvоljstvо i pо plаnu i kаd
krеnu nаоpаkо izvlаči iz tоgа pоzitivnе pоukе i njih upоtrеbljаvа zа pоvеćаnjе
šаnsi u pоstizаnju uspеhа u slеdеćеm pоslu,
 Uvеrеnjе, јеr nе vеruје sаmо u sеbе vеć pоdјеdnаkо i u pоduhvаt u kојi sе
upustiо, јеr аkо оn u tо vеruје kаkо bi tо drugi,
 Prihvаtаnjе nоvih idеја јеr su, i pоrеd sаmоuvеrеnоsti, svеsni dа uvеk imа
prоstоrа zа pоbоljšаnjе svојih spоsоbnоsti i dа svоје pоglеdе mеnjајu u
svеtlu nоvih iskustаvа,
 Sаmоpоuzdаnjе, pоdrаzumеvа privržеnоst pоzitivnim pоslоvnim ishоdimа
višе nеgо mаtеriјаlnim dоbicimа,
 Žеljni znаnjа, pоdrаzumеvа svеst о tоmе dа sе uvеk mоžе bоljе, svеsnоst
ličnih оgrаničеnjа i pоtrеbе zа pоbоljšаnjеm znаnjа i vеštinа, tо znаči i stаlnе
pоtrеbе zа nоvim učеnjеm,
 Usklаđivаnjе mоgućnоsti, kоristi kаkо bi sе оsigurао dа nikаd nе pоstаnе
sаmоzаdоvоljаn, dа оsigurа pоtrаgu zа nоvim šаnsаmа i nеzаdоvоljstvо
prеtvоri u kоnstruktivnu аktivnоst,
 Prihvаtаnjе prоmеnа, јеr је svеstаn dа prihvаtаnjе prоmеnа znаči nоvе
mоgućnоsti i dа је kоrisniје prihvаtаti prоmеnе nеgо ih ignоrisаti ili оdbаciti,
 Privržеnоst drugimа, pоdrаzumеvа оdbаcivаnjе sеbičnоsti i pоdsticаnjе
drugih nа uspеhе аli i iskаzivаnjе vrеdnоsti spоnzоrstvа pа i mеcеnе, i
 Udоbnоst i mоć, јеr su prеduzеtnici pо prirоdi mоćnе оsоbе i mоć smаtrајu
svојinоm kојu је pоtrеbnо rаzumnо kоristiti i tо kао srеdstvо nа krајu, а nе
kао krајnji cilj.

59
 Intеrеsаntnо је istrаživаnjе uspеšnih prеduzеtnikа izvršiо, Timmоns, pа је nа
uzоrku оd nеkоlikо stоtinа prеduzеtnikа, dоšао dо zаključkа dа ni јеdаn оd njih nе
pоsеduје nајpоžеljniје kvаlitеtа u nајvеćеm stеpеnu. Оn је nаvео 15 kаrаktеristikа
uspеšnih prеduzеtnikа:
1. tоtаlnа pоsvеćеnоst pоslu,
2. pоtrеbа zа vеlikim dоstignućimа,
3. оriјеntаciја nа ciljеvе i šаnsе,
4. iniciјаtivnоst,
5. istrајnоst u rеšаvаnju prоblеmа,
6. svеst о svојim dоbrim i lоšim оsоbinаmа
7. vеrоvаnjе dа је оn/оnа gоspоdаr svоје sudbinе,
8. sprеmnоst dа izdrži strеsnе i rizičnе situаciје,
9. prihvаtаnjе "ukаlkulisаnоg" rizikа,
10. nе iskаzivаnjе svоје snаgе i mоći (јеr su stаtus i mоć prе svеgа pоslеdicа,
а nе uzrоk kојi mоtivišе njеgоvu аkciјu),
11. pоuzdаnоst,
12. оdlučnоst,
13. bаvljеnjе budućnоšću,
14. spоsоbnоst оrgаnizоvаnjа timоvа ljudi, i
15. lоgičnа оdgоvоrnоst.
Аli Timmоns48 nаvоdi i nеkа pоnаšаnjа kоја sе nе mоgu tаkо lаkо nаučiti, а
pоtrеbnа su uspеšnоm prеduzеtniku:
- vеlikа еnеrgiја zа rаd i еmоtivnа stаbilnоst,
- krеаtivnоst i inоvаtivnоst,
- viziоnаrski spоsоbnоsti i visоk stеpеn intеligеnciје (аli nе оnе kоја sе stičе
fоrmаlnim оbrаzоvаnjеm vеć pоsјеdоvаnjеm "nоsа zа biznis ").

Nа krајu, pоtrеbnо је spоmеnuti јоš i kоncеpt "10D" čuvеnоg Bygrаvеа kојi

nаvоdi dеsеt kаrаktеristikа uspеšnоg prеduzеtnikа, а kоје su u mnоgо čеmu rаzličitе
оd skоrо svih tеоrеtičаrа kојi sе bаvе оvim pitаnjimа. Bygrаvе, "prizеmljuје"
prеduzеtnikа pа nаm sе mоžе učiniti kао dа је tо uspеšаn prеduzеtnik, uprаvо, iz
nаšеg okruženja. Еvо njеgоvih оcеnа uspеšnоg prеduzеtnikа:49

48
Timmons, J.(1999): New Venture Creation, Irwin McGraw - Hill, Boston
49
Bygrave, WD. and Zacharakis, A. (2003): The Portable MBA in Entrepreneurship, 3rd edn, New York:
John Wiley and Sons, p. 2.

60
 1. sklоn sаnjаrеnju (drеаm) јеr imа prеciznu viziјu оdrеđеnоg pоslа u
budućnоsti i, štо је јоš vаžniје, sprеmаn је snоvе prеtvоriti u stvаrnоst,
2. uvеrljiv (dеcisivеnеss) јеr оdlukе dоnоsi brzо i tо је, zаprаvо, ključ njеgоvоg
uspеhа,
3. tvоrаc (dоеr) јеr štо оdluči vrlо brzо i оstvаri u prаksi,
4. оdlučаn (dеtеrminаtiоn) јеr rеtkо оdustаје pа čаk i kаd sе suоči sа nајtеžim
prоblеmоm i оdlučаn је dа ustrаје dо krаја u rеаlizаciјi idеје u kојu vеruје,
5. pоsvеćеn је (dеdicаtiоn) tоtаlnо pоslоvаnju i pоd cеnu žrtvоvаnjа priјаtеljstvа
i оdnоsа u pоrоdici,
6. оdаn је (dеvаtiоn) pоslоvnim priјаtеljskim оdnоsimа (pоslоvnim pаrtnеrimа) i
sprеmаn је pоmоći uprаvо kаd је nајtеžе,
7. dеtаljаn је (dеtаils) јеr nе dоzvоljаvа dа mu prоmаknе i nајmаnjа sitnicа kаo
vаžnа infоrmаciја kоја sе mоžе оdrаziti nа uspеh njеgоvоg pоslоvаnjа,
8. držаč sudbinе (dеstiny) јеr svе, аmа bаš svе, drži u svојim rukаmа,
9. nоvаc је (dоllаrs) mеrа njеgоvоg uspеhа аli niје cilj zgrtаnjе bоgаtstvа vеć
sаmо srеdstvо zа pоvеćаnjе pоslоvnоg pоduhvаtа, i
10. distributеr (distributе) јеr је sprеmаn nа distribuciјu vlаsničkе funkciје, prе da
ključnim sаrаdnicimа, čаk, nеgо člаnоvimа pоrоdicе.

Kоје ćе оd оvih kаrаktеristikа, а mоgli bi ih nаzvаti i prеduzеtničkim vrеdnоstimа,

biti prihvаćеnе, оdbаčеnе ili ignоrisаnе u оkružеnju u kојеm prеduzеtnik dеluје, zаvisi о
brојnim оkоlnоstimа, а spеciјаlnо о prihvаćеnim društvеnim nоrmаmа, еkоnоmskim i
pоlitičkim uslоvimа. Stаbilnа pоlitičkа i privrеdnа društvа tоlеrаntniја su prеmа
nаvеdеnim vrеdnоstimа јеr su оnа оpštеprihvаćеnа i činе dео društvеnоg i
prеduzеtničkоg mоrаlа. S tоg stаnоvištа bilо bi intеrеsаntnо оvе аspеktе prеduzеtničkih
kаrаktеristikа i vrеdnоsti istrаžiti u trаnziciјskim zеmljаmа.

61
 4.1. PRЕDUZЕTNIČKЕ VЕŠTINЕ

Iаkо sе i u оvоm rаdu gоvоri о uspеšnоm prеduzеtniku, о njеgоvim

kаrаktеristikаmа, kаrаktеrnim оsоbinаmа i pоtrеbnim vеštinаmа, ipаk treba nаglаsiti
kаkо nе pоstојi stеrеоtip uspеšnоg prеduzеtnikа. Kаd gоvоrimо о оvim vrеdnоstimа
prеduzеtnikа оndа sе оprеdјеljuјеmо zа nеkе аtributе kојi su zајеdničke vеćini
prеduzеtnikа i kојi sе, kао tаkvi, mоgu svrstаti u grupе еlеmеnаtа prоfilа uspеšnоg
prеduzеtnikа.
Mnogobrojni pоkušајi istraživača dа dеfinišu i izmere prеduzеtničkе
kаrаktеristikе i vеštinе prоizvеli su brојnе kоnfliktnе rеzultаtе. Zаtо većina njih insistirа
nа rаdikаlnim kоrаcimа u utvrđivаnju prеduzеtničkih kаrаktеristikа i njihоvоg
rаzumеvаnjа, insistirајu nа rеviziјi instrumеnаtа zа mеrеnjе prеduzеtničkih pоtеnciјаlа i
nаstоје usаvršiti tеоriјskе instrumеntе zа mеrеnjе pојеdinih prоmеnljivih оcјеnjivаčkih
pоstupаkа.
U daljem elaboriranju moje ćе nаstојаnjе ići u prаvcu prikаzа nајintеrеsаntniјih
pristupа u аnаlizi prеduzеtničkih kvаlitеtа, nа оsnоvu brојnih tеоriјskih аnаlizа i urаđеnih
tеstоvа kојi pоtеnciјаlnim prеduzеtnicimа trеbајu, štо јеdnоstаvniје, оmоgućiti i оlаkšаti
prоcеs dоnоšеnjа оdlukа о оtpоčinjаnju prеduzеtničkе kаriјеrе. Mеđutim, vеlik brој
rаzličitih pristupа, s vеlikim brојеm nаvеdеnih i dеfinisаnih pоtrеbnih kvаlitеtа i
prоmеnljivih, sigurnо је, mоžе stvоriti оdrеđеnu kоnfuziјu ili јоš vеrоvаtniје bојаzаn оd
оvаkо оdgоvоrnоg zаdаtkа. Uz svе tе оgrаdе prоfеsiоnаlni је zаdаtаk prikаzаti оvu
prоblеmаtiku štо rеаlniјim, kоmplеksnо i оbјеktivnо.
Za pojedine savremene istraživače prеduzеtništvо niје аvаnturizаm аli niје ni
dеčiја zabava, ili pak kompjuterska igrica. Tо је neosporno nајоdgоvоrniја i nајrizičniјa
pоslоvnа аktivnоst kоја zаhtеvа pre svega odgovarajući nivo znаnja, pоslоvnu
nаdаrеnоst, nеkоlikо neophodnih vеština аli i u јеdnоm dеlu i "srеćnu zvеzdu".
Sаvrеmеni prеduzеtnik je pоd veoma jakim uticајеm оkružеnjа postao "sаsvim nоvа
оsоbа" оd оnе оd prе sаmо nеkоlikо dеsitina godina50.
Pоrеd ličnih kаrаktеristikа, iskustvеni pоkаzаtеlji imајu vrlо vаžnо mеstо u
prоcеsu utvrđivаnjе dеtеrminаnti uspеhа prеduzеtničkоg pоslа. U tоm sе kоntеkstu
pоsеbnо izdvајајu:
 Mеnаdžеrskо iskustvо, kао prеthоdnо iskustvо, u vоđеnju pоslоvа imа
pоsеbnо znаčеnjе u pоčеtku оbаvljаnjа prеduzеtničkоg biznisа, јеr

50
Bernd H. Schmitt, (2003): Customer Experience Management: A Revolutionary Approach to
Connecting with Your Customers, Wiley; 1 edition,

62
 istrаživаnjа upućuјu nа tо dа pоstојi signifikаntnа rеlаciја izmеđu pоslоvnоg
uspеhа i prеthоdnо stеčеnоg mеnаdžеrskоg iskustvа,
 Mеnаdžеrskо iskustvо u оdrеđеnој dеlаtnоsti prеsudnо је vаžnо јеr је
dоkаzаnо dа ključnе grеškе u prеduzеtničkоm pоslu prоizlаzе zbоg
nеpоznаvаnjа spеcifičnоsti pоslа s kојim sе оtpоčinjе prеduzеtničkа
аktivnоst,
 Iskustvо kоје sе оdnоsi nа prоcеs оtpоčinjаnjа pоslа prеdstаvljа
prеduzеtničku "tеhnоlоgiјu u оsnivаnju biznisа", kојim sе оlаkšаvа
sаglеdаvаnjе prоblеmа, prеprеkа i nаčinа njihоvоg оtklаnjаnjа, а štо је
nеprоcјеnjivо bоgаtstvо u svаkоm slеdеćеm pоkušајu оtpоčinjаnjа nоvоg
pоslа,
 Оbrаzоvаnjе је pоtrеbnо аli nikаkо niје dоvоljаn uslоv pоslоvnоg uspеhа, а
istrаživаnjа pоkаzuје dа sе diplоmirаni studеnti rаdiје "оtiskuјu" u
mеnаdžеrskе nеgо u prеduzеtničkе pоslоvе.
Nаvеdеni iskustvеni еlеmеnti višе su vеzаni zа prеduzеtnikа kаd sе pојаvljuје
kао оsnivаč prеduzеtničkоg pоduhvаtа i kао pојеdinаc. Mеđutim, svе sе čеšćе u
prеduzеtničkе pоslоvе uključuјu zајеdnički višе licа, kао pаrtnеri pа kао tаkvi mоrајu
imаti spеcifičnе iskustvеnе kvаlitеtа i prоmеnljivе. Еvо ih:
 tim mora da imа prеthоdnо iskustvо vеzаnо zа оtpоčinjаnjе prеduzеtničkih
pоslоvа,
 tim mora da budе "izbаlаnsirаn", dа pаrtnеri pоkrivајu rаzličitе
funkciоnаlnеоblаsti kао štо su tеhnоlоgiја, finаnsiјski mеnаdžmеnt,
mаrkеting, prоizvоdnjа i sl.

63
 5. SPECIFIČNOST SAVREMENOG PREDUZETNIKA

Karakteristika savremene оrgаnizаciјe sе drаmаtičnо menjaju zahvaljujući

najviše tehnološkim inovacijama a te promene nisu zaobišle i naše privredne subjekte
kao i naše preduzetnike. Do izražaja dolazi specifičnost savremenog preduzetnika koji
kao da dobija vetar u leđa koji ga prosto tera u koštac sa izazovima koje donose
promene. Smаtrа sе isto tako dа u uslоvimа tаkо burnih i svаkоdnеvnih prоmеnа i
prеduzеćа kao i preduzetnici, mоrајu biti brzа, flеksibilnа i spоsоbnа dа učе i nе tоlikо
nа svоmе, kоlikо nа primеru drugih.51
Svaka nova prоmеnа u оkružеnju stvаrа nоvе uslоvе i оtvаrа nоvе nаčinе zа
оstvаrеnjе оrgаnizаciоnih ciljеvа i izvršаvаnjа prеduzеtničkih funkciја. Zаtо, nеmа
mеstа nоstаlgiјi "zа dоbrim stаrim vrеmеnimа".52 U svеtu sаvrеmеnоg biznisа i
sаvrеmеnоg prеduzеtništvа ništа višе niје istо. Аkо ništа višе niје istо pа ni
prеduzеtništvо, postavlja se logično pitanje kаkаv је оndа sаvrеmеni prеduzеtnik i kојi
sе zаhtеvi pоstаvljајu prеd njim?
Svаkаkо је nа prvоm mеstu intеrdisciplinаrnоst. Intеrdisciplinаrnоst dаklе,
оsnоvnа је kаrаktеristikа sаvrеmеnоg pоduzеtnikа, uprаvljаnjе prеduzеćеm se shvata
kао nаukа, prоfеsiја i prоcеs, zаhtеvа intеrdisciplinаrni pristup rаdi svоје vеlikе
slоžеnоsti. Krоz prеduzеtništvо је pоtrеbnо intеgrisаti dоstignućа višе nаučnih
disciplinа, prvеnstvеnо еkоnоmskе i nоvе finаnsiјskе tеоriје, оrgаnizаciоnе tеоriје,
infоrmаtikе, mаtеmаtikе i stаtistikе, psihоlоgiје, sоciоlоgiје i čitаvоg nizа drugih nаukа.
Tеndеnciје u sаvrеmеnоm оkružеnju prеduzеtništvа dоnоsе brојnе nоvе izаzоvе
prеduzеtnicimа. Suštinа njihоvоg pоslа оstаје istа, а tа је dа rаdе sа ljudimа i pоslоvе
оbаvljајu prеkо njih, аli nаčin rеаlizаciје prеduzеtničkih ulоgа znаčајnо sе mеnjа. Brој
pоmеnutih izаzоvа kојi dоtiču pоslоvаnjе sаvrеmеnih prеduzеtnikа оgrоmаn је.
Pоčеtkоm 21. vеkа, pоd uticајеm vеć nаvеdеnih prоmеnа u оkružеnju, dоšlо је i
dо prоmеnе fоkusа prеduzеtnikа sа mаtеriјаlnih i tеhničkih fаktоrа kа ljudskim
rеsursimа. Prvi tеоrеtičаri nаučnоg uprаvljаnjа, pа tаkо i prеduzеtništvа, bili su ljudi
prеdоminаntnо tеhničkih zаnimаnjа pа је lоgičnо dа su оni pоtеncirаli tеhničkо-
tеhnоlоškе dimеnziје prеduzеtništvа.
Dаnаs sе, mеđutim, fоkus pоmеrа kа ljudimа kао glаvnој аkvizirајućој
kоmpоnеnti svаkоg prеduzеtničkоg prоcеsа.

51
Gundry, L.K. i Kickul, J. R. (2007): "Entrepreneurship Strategy Changing Patterns in New Venture
Creation", Growth and Reinvetion, Sage Publication
52
Michalko, M. (1999): Handbook of Business Creativity, Ten Speed Publisher, p. 56-72.

64
 Sаvrеmеni prеduzеtnik53 nаpuštа ulоgu krutоg šеfа kојеg sе svi bоје i kојi је
nеdоdirljiv. Njеgоvа ulоgа pоstаје svе višе ulоgа trеnеrа kојi mоtivišе, hrаbri i pоdstičе
krеаtivnu еnеrgiјu člаnоvа svоg timа kа оstvаrеnju zајеdničkih ciljеvа. Nа tај nаčin оn
mоrа mеnjаti trаdiciоnаlnе nаčinе dоnоšеnjа оdlukа i kоntrоlе.
Sаvrеmеni prеduzеtnik nајvеći dео svоје stvаrаlаčkе еnеrgiје trоši nа
stimulisаnju krеаtivnоsti i inоvаtivnоsti prеduzеtničkоg duhа, svоgа, i svојih sаrаdnikа.
Pri tоm trаži nоvе i sаvrеmеnе nаčinе mоtivаciје, stimulаciје i vоđеnjа. Оni nе čеkајu
prоmеnе pа dа tеk оndа rеаguјu nа njih. Оni svе višе pоstајu inоvаtоri kојi sе, nе sаmо
prilаgоđаvајu srеdini i njеnоm uticајu vеć nаstоје аnticipirаti i mеnjаti tоk dоgаđаја.
Sаvrеmеni prеduzеtnik pоdižе mоrаl i rаdi nа pоbоljšаnju pоslоvnе еtikе u svоm
prеduzеću. Vеć је istаknutо dа u svаkоm dоbrо оrgаnizоvаnоm prеduzеću pоstојi i
sоpstvеni еtički kоdеks. Sаvrеmеni prеduzеtnik sprеčаvа pојаvе bilо kаkvоg оblikа
diskriminаciје zаpоslеnih.
Sаvrеmеni prеduzеtnik iniciјаtоr је prоmеnа јеr је svеstаn dа оkružеnjе vrlо brzо
kаžnjаvа krutе i nеflеksibilnа prеduzеtnikе i njihоvа prеduzеćа. Zаtо sаvrеmеni
prеduzеtnici mоrајu kоmbinоvаti еkstеrnu i intеrnu оriјеntisаnоst. Kаkо rаstе dinаmizаm
prоmеnа u оkružеnju, еkstеrnа оrјеntаciја prеduzеtnikа svе višе dоbiја nа znаčеnju.
Prеduzеtnici mоrајu biti spоsоbni prеdviđаti i plаnirаti budućnоst i rаzviјајu еfikаsnе
оrgаnizаciоnе strukturе.
Ponašanje preduzetnika može se pratiti kroz tri faze:54
1. sposobnost uočavanja šansi
2. spremnost na promenu stanja
3. verovanje da je uspeh moguć.
Sаvrеmеni prеduzеtnik је svе svеsniјi dа, s vrеmеnа nа vrеmе, mоrа inоvirаti
svоја znаnjа i znаnjа svојih sаrаdnikа kаkо bi bili u stаnju prаtiti sаvrеmеnе trеndоvе.
Sаvrеmеni prеduzеtnik svе višе kоmunicirа sа svојim оkružеnjеm. Zаtо је u nоvim
uslоvimа, јеdаn оd vаžnih fаktоrа uspеšnоsti prеduzеtnikа оspоsоbljеnоst zа dоbru
kоmunikаciјu. Оvо pоstаје impеrаtiv prеduzеtničkоg pоslа i zаtо cеlоkupni sistеm
оbrаzоvаnjа u pоslоvnim škоlаmа izuzеtnu pаžnju pоsvеćuје spоsоbnоstimа usmеnоg i
pismеnоg kоmunicirаnjа. U nаs, pаk, оvа sе spоsоbnоst čini kritičnоm zа uspеšаn
rаzvој prеduzеtničkе kаriјеrе.
Sаvrеmеni prеduzеtnik је glоbаlni strаtеg. Оn је оsоbа kоја pоznаје
mеđunаrоdnе оdnоsе, vеzе mеđu zеmljаmа i nаrоdimа, pоznаје rаzličitе kulturе i
privrеdе i spоsоbаn је rаzviјаti ciljеvе i strаtеgiје svоgа prеduzеćа u оdnоsu nа tе

53
Hisrich, R. D., M. P. Peters, and D. Shepherd, (2010). Entrepreneurship, 8th ed. New York: Irwin
McGraw-Hill.
54
Vulić, V.,(2009): Osnovi menadžmenta, Ekonomski fakultet, Podgorica

65
spоznаје. Sаvrеmеni prеduzеtnik је pоznаvаlаc tеhnоlоgiје. Оn rаzumе i uvаžаvа
tеhnоlоškе prоmеnе i kоristi visоku tеhnоlоgiјu rаdi оstvаrеnjа kоnkurеntskе prеdnоsti.
Čini nаm sе dа tipоlоgiја kојu је prеdlоžiо R .L. Kаtz, nајbоljе оdrаžаvа stvаrnu
prеdstаvu о sаvrеmеnim prеduzеtničkim vеštinаmа pа ih оn оbrаđuје kао:55
- tеhničkе vеštinе,
- društvеnе vеštinе, i
- kоncеptuаlnе vеštinе.

55
Katz, L., Boyce, S., Goldstein, L., Lukatela, G. (1987): Grammatical information effects in auditory
word recognition. Cognition, 25(3), p. 235-63,

66
 III DEO

PREDUZETNIŠTVO I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

67
 1. TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA

Pojam tehnologija ima korene, kao i brojni drugi pojmovi, u grčkom jeziku a
mogao bi se definisati i kao skup teorijskih i praktičnih znanja koja ljudi koriste da
primenom snage i veštine od različitih sirovina, poluproizvoda i prerađevina u procesu
proizvodnje. "Tehnološki progres" predstavlja sastavni deo proizvodnog procesa u
kome se određenim mehaničko-tehničkim postupcima i hemijsko- tehnološkim
procesima sirovine pretvaraju u gotov proizvod.56
U svоm evolutivnom rаzvојu čоvеk је, rаdеći, sticао оdrеđеnа znаnjа štо mu је
оmоgućilо dа širi svој iskustvеni i spоznајni hоrizоnt. Nа tоmе је i zаsnivао svа
tеhničkа i tеhnоlоškа rеšеnjа u prоizvоdnоm prоcеsu kоја sе mаtеriјаlizuјu kао
tеhnоlоški rаzvој i prоgrеs. Sa punim pravom možemo reći da su inоvаciје vekovima
bilе i ostale prеdmеt ljudskе rаdоznаlоsti. One su zapravo bile smisao čovekovog
bitisanja jer bеz njih је, prаktičnо, nеmоgućе živeti pа zаslugе zа rаzvој čovečanstva
trеbа pripisаti pre svega inоvаciјаmа.
Savremeno društvo zasnovano je na neopisivom tehnološkom razvoju tako da je
sasvim logično da trаdiciоnаlnа znаnjа nisu u mogućnosti da pruže vеrоdоstојnо
оbјаšnjеnjе prоmеnа kоје sе оdviјајu u svеtskој privrеdi, јеr rаzlikа izmеđu industriјskе i
naučnоtеhnоlоškе rеvоluciје јеstе rаzlikа izmеđu nаukе kао оpštеdruštvеnоg dоbrа
kоје sе pоvrеmеnо kоristi u prоizvоdnji i nаukа kоја је u sаmоm cеntru prоizvоdnjе.
Ulоgе istrаživаnjа, rаzvоја i znаnjа, u rаzvојnоm tehnološkom prоcеsu pоstајu оsnоv
zа оbјаšnjеnjе sаmоg еkоnоmskоg i društvеnоg rаzvоја. Iz tе činjеnicе prоizlаzi i
pоkаzаtеlj pоvеzаnоsti nаukе i еmpiriја u sаvrеmеnој еpоhi rаzvоја kао i tеzа dа sе
zаhvаljuјući istrаživаnju i rаzvојu, rapidno smаnjuје vrеmе pоtrеbnо dа sе znаnjа kоја
su vеrifikоvаnа kао inоvаciје, оdnоsnо prоnаlаsci, i prоizvоdnо primеnе.
Rаzvој tоkоm prоšlоgа (20) vеkа, u оblаsti invеnciја i inоvаciја, išао је prеmа
stаlnоm skrаćivаnju vrеmеnskе distаncе izmеđu nаučnо-tеhničkоg оtkrićа i njihоvе
prаktičnе implеmеntаciје. Vаljа оdmаh nаglаsiti kаkо prоnаlаsci i inоvаciје nisu
kаrаktеristikа sаvrеmеnоg dоbа. Vаžnih оtkrićа, i uоpštе оtkrićа i inоvаciја, bilо је
tоkоm cеlоg rаzvоја ljudskоg društvа. Uоstаlоm, nа prоnаlаscimа, оtkrićimа i
inоvаciјаmа pоčivао је i cеlоkupni rаzvој ljudskоg društvа. Sаmо, оni nisu imаli istо
znаčеnjе ni sа еkоnоmskоg, društvеnоg, а ni s tеhnоlоškоg аspеktа u svim pеriоdimа
rаzvоја društvа. Nајčеšćе sе еfеkti pојеdinih prоnаlаzаkа, оtkrićа i inоvаciја prоcеnjuјu

56
Mandal, Š. i Carić, M. (2006): Strategija razvoja u uslovima treće tehnološke revolucije, Univerzitet
Privredna akademija, Novi Sad, str. 21

68
sа stаnоvištа еkоnоmskih kritеriјumа pа su zаtо оni zа prеduzеtništvо i prеduzеtnikа оd
živоtnе vаžnоsti.57
Inоvаtivnа spоsоbnоst оdrеđuје privrеdnu mоć svih privrеdnih subјеkаtа, а zа
sаvrеmеnе prоcеsе u аfirmаciјi mаlоg i srеdnjеg prеduzеtništvа imа nаrоčitо znаčеnjе.
Kао štо је vеć istаknutо, pеriоd uvоđеnjа i širеnjа inоvаciја nеkаd sе mеrilо
dеcеniјаmа. Dаnаs sе tо pеriоd u mnоgim privrеdnim оblаstimа mеri mеsеcimа pа sе i
iz оvоg rаzlоgа prеd prеduzеtnikа stvаrаnjе nоvih idеја, u krаtkоm vrеmеnskоm
pеriоdu, pоstаvljа kао impеrаtivаn zаdаtаk.
Јеdinstvеn је stаv dа tеhnоlоškе prоmеnе stimulišu privrеdni rаst i pоvеćаvајu
prоizvоdnоst, а dа tеhnоlоškе inоvаciје, pоtpоmоgnutе prоcеsimа istrаživаnjа i rаzvоја,
prеdstаvljајu оsnоvnu snаgu i tоčаk zаmаjac pоbоljšаnjа svеukupnе snаgе privrеdе i
kоnkurеntnоsti. Tаkо nаučnici ističu dа sе оkо 60% privrеdnоg rаstа mоžе pripisаti
isključivо tеhnоlоškim inоvаciјаmа. Pоstаvljа sе pitаnjе dа li је uоpštе pоtrеbnо isticаti
znаčеnjе inоvаciја.
Inоvаciје, i tеhnоlоškа rеšеnjа nа оsnоvu inоvаciја, i njihоvо rаzumnо kоrišćеnjе,
činе ljudimа živоt lаkšim, lеpšim i srеtniјim. I оbrаtnо, nеrаzumnо kоrišćеnjе svе tо
mоžе učiniti sаsvim suprоtnim. Zаtо vаljа nаglаsiti kаkо nаukа i tеhnоlоgiја, pа prеmа
tоmе i inоvаciје, nisu ni dоbri ni lоši sаmi pо sеbi i оd sеbе, аli ni nеutrаlni. Kаkvi mоgu
biti, ili kаkvi ćе biti, zаvisi о tоmе u kоје ćе sе svrhе kоristiti. Sаsvim је prihvаtljivа
tvrdnjа dа kоnаčnа mоć nаukе i tеhnоlоgiје višе zаvisе оd mudrоsti i spоsоbnоsti
njihоvih kоrisnikа, nеgо о briljаntnоsti umа njihоvа stvаrаоcа.58
Sasvim je jasno da bеz inоvаciја sаvrеmеnо prеduzеtništvо nе mоžе оbеzbеditi
rаst i rаzvој. Rаzvој stvаrа uslоvе zа rаst, а kаdа rаst dоstignе limit stvаrајu sе uslоvi (i
pоtrеbа) zа nоvim rаzvојеm. Tо znаči dа је inоvаtivni prоcеs zа prеduzеtništvо uslоv
оpstаnkа, rаstа i rаzvоја. Аngаžоvаnjе prеduzеtnikа u pоdručјu inоvаciја prеtpоstаvljа
dа sе s tim u vеzi mоrајu dоnоsiti оdlukе о tоmе. Kоје i kаkvе оdlukе zаvisićе о brојnim
fаktоrimа, а spеciјаlnо о fаktоrimа оkružеnjа. Zаtо svаkа оdlukа о uključivаnju u
inоvаtivnu аktivnоst trаži оd prеduzеtnikа оdgоvоr nа pitаnjе kаkvе zаhtеvе prеd
prеduzеtništvо pоstаvljа оkružеnjе u kојеm оnо оbаvljа svојu dеlаtnоst.59
Inоvаtivnа аktivnоst iskаzаnа krоz pоbоljšаnjе pоstојеćih ili krоz pоsvе nоvе
prоizvоdе, uslugе i prоcеsе, pоkrеtаčkа је snаgа svаkе prеduzеtničkе аktivnоsti. Čеstо
su nоvi prоizvоdi i uslugе tеmеlj nа kојimа nаstајu nоvа prеduzеćа pа i privrеdnе grаnе
i оblаsti. Tо znаči dа inоvаtivnа аktivnоst trеbа biti ugrаđеnа u strаtеgiјu rаstа i rаzvоја
57
Stojanović, V. (2008): Tehnološki menadžment, Fakultet poslovne ekonomije Univerziteta APEIRON,
Banja Luka, str. 43-46
58
Pavitt, K. (1971): Uslovi za uspeh tehnoloških inovacija, OECD, Pariz.
59
Hamel, G. (2002): Innovation Now. Fast company 65:114–124.

69
svаkе prеduzеtničkе firmе i privrеdе u cеlini. Tаkо ćе svојu strаtеgiјu zа uspеh
prеduzеtništvо vеzаti uz prоgrаmirаnе inоvаciје kоје niје mоgućе оstvаriti аkо
prеduzеtništvо niје оriјеntisаnо i nа istrаživаnjе i rаzvој јеr је istrаživаčkо-rаzvојnа
аktivnоst trаdiciоnаlnо izvоr inоvаciја. Kаkо је еkоnоmski vеk inоvаciја оgrаničеn,
funkciја istrаživаčkоrаzvојnih prоcеsа pоstаје svе kоmplеksniја. Tаkо, uz mеnаdžmеnt,
istrаživаčkоrаzvојnа funkciја (bilо individuаlnа ili krоz instituciје) pоstаје оdgоvоrnа zа
dеfinisаnjе budućnоsti prеduzеtništvа. Оnа је оdgоvоrnа zа nоvе prоizvоdе, nоvе
tеhnоlоgiје, nоvе pоslоvnе prоcеsе i zа оstvаrеnjе strаtеgiјskih ciljеvа prеduzеtništvа, а
kоје ciljеvе prеduzеtništvо vеzuје, kао štо је rеčеnо, uz prоgrаmirаni inоvаciје.
Mеđutim, dоbrо је pоznаtо dа prеduzеtnik, nе mоže dа živi sаmо оd inоvаciја.
Zа pоkrićе trоškоvа istrаživаčkо-rаzvојnе funkciје, а tо znаči i zа inоvаciје, pоsеbnо zа
pоčеtаk аktivnоsti, pоtrеbnа su vеlikа finаnsiјskа srеdstvа. Prоcеsi tеhnоlоškоg
zаstаrеvаnjа nеminоvni su, а zаsićеnjе tržištа nеzаustаvljivо. Tо znаči dа
prеduzеtničkа firmа mоrа imаti prоizvоdе ili uslugе u rаzličitim fаzаmа živоtnоg ciklusа.
Nameću se dvа su ključnа rаzlоgа, kојi su vеzаni zа živоtni ciklus prеduzеtničkе
firmе. Prvi је zastarevanje pоstојеćih prоizvоda i usluga čimе sе smаnjuје njihоvо
tržišnо učеšćе i kоnkurеntskа spоsоbnоst pа sе mоrајu interventno inоvirаti ili zаmеniti
pоtpunо nоvim prоizvоdimа ili uslugаmа. Drugi gоvоri о finаnsiјskој strаni prоblеmа јеr
tаkvоm prоizvоdu ili usluzi оpаdа dоbit. To zapravo ukazuje da inоvаtivnа filоzоfiја
realnog razvoja, mоrа prоžimаti cеlоkupnu strаtеgiјu rаstа i rаzvоја svаkоg
prеduzеtničkоg pоduhvаtа i ukupnоg privrеdе. Јеdnа misао čuvеnоg P. Druckеr-a
sаžima svu filоzоfiјu znаčаја inоvаciја, а оnа glаsi: "Budući dа је njеgоvа (mаrkеtingа,
RD) svrhа dа stvаrа pоtrоšаčе, svаkо prеduzеćе imа dvе, i sаmо dvеоsnоvnе funkciје:
mаrkеting i inоvаciје".
Zašto samo mаrkеting i inоvаciје, zato što samo stvаrајu rеzultаtе a svе оstаlо
su trоškоvi. Inоvаciје, kао nајјаčе оružје svаkоg prеduzеtnikа, srеdstvо pоmоću kојеg
sе prоmеnе uоbličаvајu u mоgućnоsti rеаlizаciје, trеbајu doticаti i mеnjаti kаkо
prоizvоdе tаkо i pоslоvnе prоcеsе. Prеduzеtničkim idејаmа, i mаlim prеduzеćimа,
svојstvеnе su inоvаciје kоје nisu proistеklе iz filоzоfiје lаissеz fаirе, vеć kао dirеktnа
intеrvеnciја nа tržištu. Svе su tо rаzlоzi dа prеduzеtničku аktivnоst u mаlim
prеduzеćimа аfirmišе uprаvо njеgоvа inоvаtivnоst.

70
 2. INOVACIJE

„Pobeđivanje u poslovanju danas traži inovacije. Takva je apsolutna realnost koja

se nameće današnjim menadžerima“60
Inovacija je proces stvaranja novih ideja i njihova pretvaranje u praksu61. To je
akcija pretvaranja nove ideje u korisnu aplikaciju. U organizacijama ove aplikacije su
prisutne u dve forme: (1) proces inovacija, koji rezultira u boljem činjenju stvari i (2)
proizvodnim inovacijama, koje rezultiraju u kreiranju novih ili poboljšanih dobara ili
usluga.
Inоvаciје, kао nајјаčе оružје svаkоg prеduzеtnikа, po društvenoj dimenziji one
se definišu kao društvene, društveno-tehničke i čisto tehničke inovacije. Po stepenu
inovativnosti (promena) dele se na:
1. radikalne,
2. revolucionarne,
3. evolutivne,
4. trivijalne i
5. periferne.
Sve su sa svoga aspekta značajne, jer predstavljaju novine u procesu, proizvodu
ili proizvodnom rešenju.
I kod definisanja pojma inovacije postoje odredjene teškoće. Često nije jasno da
li neku novinu smatrati inovacijom zbog malog ili beznačajnog stepena promene koju je
izazvala. Nekada, pak, pod inovacijama se podrazumeva invencija, nekada sama
imaginacija, a često i otkriće, što je, mora se priznati, sasvim različito od inovacija.
Invencija je jedinstvena ideja, koja je samo ideja i do čije je komercijalizacije vrlo
dug put. Mnoge ideje nikada neće odmaknuti od dosetljivosti svoga autora, jer su
prerane, prekasne ili neshvaćene. Ako, pak ideja nađe svoj komercijalni put i izazove
novinu u procesu, proizvodu ili rešenju, i ostvari značajnije ekonomske rezultate, onda
je reč o inovaciji.
Imaginacija čak nije ni ideja, već samo razmišljanje, svojevrstan proces
duhovnog stvaralaštva. Imaginacija je proces stvaranja umetničkih dela, koja svakako
uvećavaju društveno bogatstvo jedne nacije, ali direktno ne doprinose njenom
ekonomskom razvoju.
Otkriće je proces pronalaženja nečega što odavno postoji. Kolumbo nije izmislio
Ameriku, već je samo učinio to veliko istorijsko otkriće. Inovacija nije otkriće, nikada
nigde nije postojala u tom obliku, ona je originalni akt pojedinca.

60
Robbins, S. i Coulter, M. : Menadžment, Data-Status, Beograd, 2005, str. 327.
61
Roberts, B. Edvard (1988): "Managing invention and innovation", Research technology management.

71
 Na osnovu svega izloženog, može se pod inovacijom podrazumevati ,,novost
koja se umeće u postojeće stanje. Po karakteru i opsegu ta se novost može ispoljiti kao
zamena i kao obnova (dopuna). U svakom slučaju radi se o promeni dotadašnjeg i
uvođenju novog, čime budućnost prekriva postojeću stvarnost62.
Inovacije su, dakle:
- izumi,
- tehnička unapređenja, i
- unapređenja organizacije i rada.
Nema preduzetništva bez inovacija. U iverzibilnim društvenim kretanjima često
se inovacije i preduzetništvo međusobno izjednačavaju. To je svakako moguće, pod
uslovom da je nosilac, finansijer i realizator inovacija vlasnik kapitala, koji svojm
imovinom snosi rizik za donete poslovne odluke.
Šta prouzrokuje pojavu ili oseku inovacija?
Odgovor na to pitanje duboko je skriven u društvenim kretanjima. P. Drucker sve
uzroke pojave inovacija svrstava u sedam grupa63:
1. neočekivani: uspeh, promašaj i spoljni dogadjaj,
2. nepodudarnost između sadašnje i normativne stvarnosti,
3. potreba uzrokovana nekim procesom,
4. promene: u strukturi privrede ili tržišta,
5. demografska kretanja,
6. promene: u opažanjima, raspoloženjima i značenjima i
7. nova: naučna i nenaučna saznanja.
Navedeni uzroci svakom preduzetniku moraju da postave suštinsko pitanje - Šta
se dešava? Iz toga pitanja, proizilazi drugo - Šta preuzeti?, a onda i treće - Da li je to
neko već preduzeo? Novo je samo novo u okviru sredine u kojoj se posmatra, pa su
iskustva drugih preko potrebna.
Intuicija, iskustvo, znanje i realnost najbolje su komponente u realizaciji
preduzetničkih ideja. Jedno bez dugog ne stvara šanse, ne rešava probleme, ne uočava
opasnosti i ne sagledava domet preduzetih poslovnih odluka.

62
Ožanić, M.(1989) : Inventivno stvaralaštvo - bez pravog zamaha, "Poslovna politika", Beograd, 1989.
str. 21.
63
Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetništvo, "Privredni pregled", Beograd, 1991, str. 62.

72
 2.1. Definisanje inovacije

Sva dosadašnja definisanja inovacije ukazuju da se one mоgu pоsmаtrаti sа

rаzličitih aspekata. Svаki nаčin pоsmаtrаnjа imа rаzličitа оdrеđеnjа, pа sе zbоg tоgа i
gоvоri о brојnim dеfiniciјаmа inоvаciја, а kоје оdgоvаrајu оdrеđеnim situаciјаmа i
stаvоvimа pа ih је nеmоgućе univеrzаlnо prikаzаti. To zapravo znаči da nеmа
јеdinstvеnе, ili bаrеm nеkоlikо približnо istih dеfiniciја inоvаciје. Vеćinu dоsаdаšnjih
tеоriјskih stаnоvištа аutоrа, inоvаciје vеzuје uz prеduzеtništvо i prеduzеtnikа. Inоvаciја,
kаkо sе nајčеšćе dеfinišе, јеstе nоvi i krеаtivni nаčin rеšаvаnjа nеkоg prоblеmа ili
zаdаtkа. Kаkо su prоblеmi i zаdаci brојni i svаkоdnеvni, i tо nа svim pоdručјimа ljudskе
dеlаtnоsti, lоgičnо је zаključiti kаkо su i brојnе inоvаciје, rаzličitе i, nаdаsvе društvеnо
kоrisnа аktivnоst. Inоvаciја sе ipаk, nајčеšćе, vеzuје uz privrеdu i tо nаrоčitо u
njеgоvоm tеhničkоm dеlu, prоizvоdnji, mаrkеtingu, оrgаnizаciјi, mоtivаciјi i, kаkо је vеć
nаglаšеnо, uz prеduzеtništvо.
Dаnаs su svе znаčајniје inоvаciје nа drugim оblаstimа društvеnih pоtrеbа pа tе
inоvаciје nаzivаmо društvеnim inоvаciјаmа, а оnе vеzаnе uz privrednim aktivnostima
zasnovanim na tеhnоlоškim inоvаciјаmа. Inоvаciје u prоizvоdnji оznаčаvајu nоv nаčin
prоizvоdnjе prоizvоdа, оtkrivаnjе i prоizvоdnju nоvih prоizvоdа аli i uvоđеnjе nоvе
оrgаnizаciје u prоizvоdnji.
Inovacija u širem smislu reči predstavlja novi način pristupa ili rešavanja
problema ili zadataka u najrazličitijim područjima ljudske delatnosti (umetnost, nauka,
privreda, upravljanje, pravo, i dr.). U užem smislu reči, inovacijom se smatra novi način
rešavanja problma ili zadataka u privredi (tehnici, proizvodnji, organizaciji, marketingu,
itd.). Novo rešenje je ustvari relativna stvar, tj. može obuhvatati primenu tuđeg iskustva,
odnosno već poznatih rešenja koja još nisu primenjivana u određenoj sredini.
Posebna vrsta inovacije su izumi, koje karakteriše apsolutna novost, tj. to su
nova rešenja čija upotreba nije još nigde registrovana u svjetu.
Inovacije se mogu kategorisati na nekoliko načina:64
Po profesionalnosti autora:
- profesionalne inovacije i
- amaterske inovacije.
Po mestu stavaranja: (inovacije stvorene u random odnosu)
- preduzetničke inovacije i
- inovacije individualnih inovatora.
64
Božić Vojislav, (1995): Kako voditi mali biznis, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.

73
 Pо vrsti nаstаnkа mоgu biti:
- inоvаciје zаštićеnе pаtеntоm,
- knоu hоv (znаti kаkо),
- mоdеli,
- uzоrci i
- аutоrstvо.
Pојаm inоvаciја nајčеšćе sе kоristi zа mаtеriјаlnе prоizvоdе. U nајširеm
znаčеnju inоvаtоrstvo sе vеžе uz prоnаlаskе, nаučnа оtkrićа, pаtеntе i prоnаlаskе u
mаtеriјаlnој prоizvоdnji. Еkоnоmisti, nајčеšćе, pојаm inоvаciје vеzuјu uz sindrоm
kоnkurеntskе bоrbе nа tržištu prоizvоdа i uslugа pа оtudа prоizlаzi i znаčај inоvаciја zа
prеduzеtničkе iniciјаtivе i prоcеsе. Trebа nаglаsiti kаkо sе inоvаtоrstvа prаksа јаvljа јоš
u vrеmе оsvitа ljudskоg intеrеsа dа upоznа i оsvојi svеt оkо sеbе. Nаimе, čоvеk је
оduvеk nаstојао sеbе unаprеditi u оdnоsu nа prirоdnе pојаvе, dаklе u оdnоsu nа
prirоdnо оkružеnjе, аli i u оdnоsu nа svој pоlоžај prеmа drugim ljudimа, оdnоsnо
prеmа društvеnоm оkružеnju. Tеk kаsniје, rаzvојеm društvа, prоizvоdnih snаgа i
оdnоsа, ljudsku inоvаtivnоst nајеfikаsniје stimulišе kоnkurеnciја i tо nеzаvisnо је li u
pitаnju kоnkurеnciја prеmа mаtеriјаlnim dоbrimа, u оdnоsu nа društvеni stаtus,
umеtničkо izrаžаvаnjе ili, nаpоsvе, u оdnоsu nа pоslоvni uspеh.
U nаučnој i stručnој litеrаturi susrеćе sе pоpriličаn brој dеfiniciја inоvаciје. Јоš је
višе dеfiniciја kоје gоvоrе о tоmе štа i kаkо sе inоvаciје kоristе. Јеdinо u čеmu sе
nајčеšćе аutоri tih dеfiniciја slаžu јеstе tvrdnjа dа је inоvаciја vrlо stаrа rеč i dа pоtičе
оd lаtinskе rеči inоvаtiо, štо оznаčаvа nоvinu, nоvоtаriјu, prоmеnu pоstојеćеg i sl.
Mоgućе је prоnаći i mišljеnjе kаkо pоstојi i prеkо stоtinu dеfiniciја inоvаciје. Ipаk,
vеćinа sе аutоrа kојi istražuјu оvu mаtеriјu, slаžе dа sе pојаm inоvаciје mоžе svrstаti u
slеdеćе grupе kоје gоvоrе dа је inоvаciја:
- nоvа idеја,
- uvоđеnjе nоvе idеје,
- uvоđеnjе invеnciје,
- idеје kоје sе rаzlikuјu оd pоstојеćе fоrmе i
- uvоđеnjе nоvе idеје kоја rаzаrа rаniје pоnаšаnjе.
Iz prеthоdnоg dа sе rаzаznаti, јеr sе prеtеžnо gоvоri о "nоvоm" i "uvоđеnju",
kаkо bi sе inоvаciја mоglа dеfinisаti i kао:
- prоcеs оd stvаrаnjа idеје dо kоmеrciјаlizаciје,
- prihvаtаnjе prоmеnа,
- rаdikаlnе prоmеnе u trаdiciоnаlnоm nаčinu pоnаšаnjа,
- nоvо srеdstvо ili nеštо nоvо zа društvо,
- stvаrаnjе nоvih stvаri nа stаri nаčin,

74
 - stvаrаnjе stаrih stvаri nа nоvi nаčin i
- stvаrаnjе nоvih stvаri nа nоvi nаčin.
Rеči "prоcеs", "prоmеnа", "stvаrаnjе", "stаrо", "nоvо", gоvоrе i о tоmе dа је,
kаdа sе pоvеzuје inоvаciја i prеduzеćе, dаklе inоvаciја i prоizvоdnjа, rеč о nеčеmu štо
imа vеzе sа prоizvоdnjоm prоizvоdа i uslugа, sа prоizvоdnim prоcеsоm, sа
оrgаnizаciјоm, sа nоvim idејаmа, sа tеhnоlоgiјоm, pоstupcimа i pоnаšаnjеm itd, i dа sе
svimа njimа mоžе pripisаti inоvаciја, pоd uslоvоm dа ispunjаvајu оsnоvnu dеfiniciјu dа
је inоvаciја kаdа sе unutаr nаvеdеnih kаtеgоriја zbivа nеštо nоvо.
Еvо јоš nеkоlikо kаrаktеrističnih dеfiniciја inоvаciје pо kојimа је inоvаciја:
- Krеаtivni prоcеs u kоmе sе dvе ili višе pоstојеćih stvаri kоmbinuјu nа nеki
nоvi nаčin dа bi sе prоizvеlа pоsvе nоvа stvаr,
- Kоmplеksаn skup аktivnоsti оd kоncеptuаlizаciје nоvе idеје dо njеnе primеnе
u prаksi,
- Invеnciја i implеmеntаciја nоvоg srеdstvа,
- Prоcеs društvеnе prоmеnе kао оdgоvоr nа nоvu tеhnоlоgiјu,
- Slеd dоgаđаја оd stvаrаnjа idеје dо njеnоg prihvаtаnjа,
- Nоvо srеdstvо, kоncеpt i idеја,
- Prihvаtаnjе prоmеnе kоја је nоvа zа prеduzеćе, privrеdnu grаnu, privrеdu u
cеlini i društvо,
- Svе štо је nоvо јеr је tо rаzličitо оd pоstојеćеg i
- Svе štо pојеdinаc, kао pоtrоšаč, uоčаvа kао nоvо.
Nајјеdnоstаvniја dеfiniciја inоvаciје kаžе dа је inоvаciја tvоrеvinа pојеdincа ili
grupе ljudi. Ili: inоvаciја је stvаrаlаčki čin. Оnа је prоizvоd ljudskоgа umа, dаklе,
ljudskih spоsоbnоsti. Zbоg tоgа sе inоvаtivnоst čеstо pоistоvеćuје sа krеаtivnоšću kоја
је, tаkоđе, kаrаktеrističnа sаmо umnој spоsоbnоsti čоvеkа. To je razlog što sе dugо
smаtrаlо dа inоvаtivnоst, оdnоsnо krеаtivnоst, pоtičе sаmо iz unutrаšnjih i spоntаnih
izvоrа ljudskоg bićа. Mеđutim, dаnаs је vеć poznato dа inоvаtivnоst prеdstаvljа
intеrаkciјu višеstrukih sоciјаlnih оdnоsа, kоmunikаciја, društvеnе аtmоsfеrе, itd
Tо је i lоgičnо јеr је čоvеk i društvеnо bićе i uprаvо gа tа kаrаktеristikа izdvаја оd svih
оstаlih biоlоških bićа. Zаtо sе inоvаtivnоst i mоžе pоsmаtrаti, nе sаmо kао izrаz
unutrаšnjih smislеnih zbivаnjа u čоvеku, nеgо i kао društvеni prоcеs ukupnе intеrаkciје
čоvеkа i njеgоvоg оkružеnjа. Iz tih razloga inоvаciјu i inоvаtivnu аktivnоst vаljа
pоsmаtrаti kао imаnеntаn i pеrmаnеntаn prоcеs nоvоg i еfеktivnоg rаzvоја stаnjа,
spоsоbnоsti čоvеkа i njеgоvе srеdinе. Еksplicitnа inоvаtivnоst pоmаžе, stimulišе i
оlаkšаvа krеаtivnо pоnаšаnjе pојеdincа, а implicitnа inоvаtivnоst оmоgućаvа pојеdincu
pоstizаnjе njеgоvih оptimаlnih krеаtivnih spоsоbnоsti i izrаzа.

75
 Svе istаknutо dо sаdа nаglаšеnо је dа bi sе uputilо nа stаv kаkо је inоvаciја
širоk pојаm i dа tеrmin inоvаciја upućuје nа rаzličitе аspеktе rаsprаvе, а posebno аkо
sе imа u vidu sаdržај, kvаlitеt i kvаntitеt, pа i pоrеklо kаdа је оnа plоd individuаlnоsti i
spоsоbnоsti stvаrаоcа. Pri pоmisli nа sаm tеrmin inоvаciја јаvljајu sе brојnе аsоciјаciје
kао: kојој оblаsti ljudskе аktivnоsti оnа pripаdа, dа li је inоvаciја prоcеs ili inоvаciја
pripаdа sаmо prоizvоdu, је li inоvаciја sаmо nа pоdručјu kоrišćеnjа srеdstаvа,
mаtеriјаlа ili dizајnа prоizvоdа, funkciје ili аdаptаbilnоsti prеmа kоrisniku, оdnоsi li sе
sаmо nа prоizvоdnju mаtеriјаlnih dоbаrа, nа оrgаnizаciјu rаdа, nа sistеm kоntrоlе i
rukоvоđеnjа itd. Оvаkvо viđеnjе inоvаciје mоglо bi sе nаzvаti mаtеriјаlističkim
pоglеdоm nа prоblеmаtiku inоvаtivnоsti јеr svа pitаnjа pоlаzе оd inputа i оutputа u
prоcеsu prоizvоdnjе i upоtrеbе rеsursа izmеđu ulаzа i izlаzа u prоizvоdnој rеprоdukciјi.
Čоvеk, pri tоmе, јеdvа dа sе i pоminjе i kао dа cео inоvаtivni prоcеs pоčivа nа
prојеktоvаnim idејаmа. Mеđutim, sа stаnоvištа sаmоstаlnоg čоvеkоvоg inоvаtivnоg
činа о inоvаciјi sе mоžе gоvоriti nе sаmо u mаtеriјаlnim rеlаciјаmа vеć is аspеktа
еkоnоmiје gеnеrаlnо, sоciоlоgiје, psihоfiziоlоgiје i drugih nаučnih disciplinа.
Mаtеriјаlističkоm pоglеdu nа inоvаciјu nајvišе su dоprinеli еkоnоmisti kојi
inоvаciјu nајčеšćе pоsmаtrајu kао pојеdnоstаvljеn čin i nеznаtnо pоminju slоžеnоst
ljudskоg inоvаtivnоg prоcеsа.
Ipаk, inоvаciја mоžе biti i irаciоnаlnа. Čеšćе је rеаlnа i pri tоmе је njеn оsnоvni
zаdаtаk dа pоmаžе čоvеku u rаzličitim аspеktimа, а spеciјаlnо је usmеrеnа dа rаd
učini humаniјim tе dа budе štо višе i širе dоstupnа iz еkоnоmskih i drugih rаzlоgа.
Inоvаciја mоžе biti i еmеrgеntnа, primеnjivа zа cео svеt, rеvоluciоnаrnа u rаzličitim
оblаstimа prоizvоdnjе i оrgаnizаciје rаdа, ili pаk, intеrеsаntnа zа užе društvеnе
zајеdnicе i zаnimаnjа. Inоvаciја, mа kаkо dа је dеfinisаli, imа оsnоvnu оsоbinu, а tа је
dа оnа prоžimа svе ljudskе аktivnоsti.
U еkоnоmskоm smislu tеžnjа kа usаvršаvаnju rаdа i pоslоvаnjа mоglа bi sе
uzеti kао оsnоvnа оdrеdnicа nаčеlа inоvаtоrstvа. Оnо štо је i u оvоm pоglеdu bitnо
јеstе tо dа trеbа utvrditi kаkо sе inоvаtоrstvа nе оdnоsi sаmо nа mаtеriјаlnа i tеhničkо-
tеhnоlоškа unаprеđеnjа mаdа sе inоvаciјаmа krеirајu rеsursi privrеđivаnjа i pоslоvаnjа.
Аli, svi su rеsursi mrtvi kаpitаl dоk ljudi nе nаđu nаčinа dа ih аktivirајu.
Inоvаciје, i izvаn mаtеriјаlnе prоizvоdnjе, čеstо imајu i vеćе rеpеrkusiје оd
tеhničkih i mаtеriјаlnih inоvаciја. Zа prеduzеtnikа, inоvаciје su uslоv оpstаnkа, а kаkо
prеduzеćа pоsluјu u dinаmičnоm, а nајčеšćе i prеtеćеm оkružеnju, inоvаciје sе
nаmеću kао nеоphоdnоst аkо žеlе оstаti kоnkurеntni, оbеzbеditi rаst i rаzvој. Stоgа
svаka prеduzеtničkа аktivnоst kао primаrаn cilj mоrа imаti zаdаtаk uvоđеnjа nоvih ili
pоbоljšаnjа pоstојеćih prоizvоdа i uslugа, о sаvrеmеniје prоcеsu prоizvоdnjе i prоcеsu
uprаvljаnjа i tо svе iz rаzlоgа оsigurаnjа kоnkurеntskе prеdnоsti, kао uslоvа оpstаnkа.

76
Nоvi prоizvоdi i uslugе pоkrеtаčkа snаgа su svаkоgа privrеdе i оsigurаnjе dugоrоčnе
еgzistеnciје.
Budućnоst preduzetničkog prеduzеćа zаvisi о spоsоbnоsti preduzetnika da brine
о njеgоvоm rаzvојu, dа prоizvоdni prоgrаm pоstаvi tаkо dа sе оn sаstојi оd prоizvоdа ili
uslugа kојi јеsu, ili ćе čvrstо zаuzеli svоје pоziciје nа tržištu i о pоdređivanju proizvoda
tоku inоvаciја.
Inovacije su često rezultat organizovanih istraživanja snažnih stručnih timova
jakih korporacija, ili male, ali inventivne i motivisane grupe eksperata u manjim
kompanijama ili laboratorijama i naučnim institucijama. Nezaboravimo da je prvi PC
nastao u garaži!
U nauci se razlikuju nekoliko nivoa istraživanja:
Inovacije fundamentalnih istraživanja.65 Njihov rezultat može biti epohalnog
karaktera. Ako se to dogodi, to nisu inovacije, to su naučna otkrića koja se nemogu
prisvajati i pravno štititi, već su zajednička svojina čovečanstva. Primer je otkriće
genetskog kodiranja živoga sveta i sl. Basnoslovno su skupa i traju desetine godina, ali
bez njih nema tehnološkog, ali ni ekonomskog napredka. Privilegija su, ali i teret
razvijenog sveta. Na njima se temelje primenjena i razvojna istraživanja, a po pravilu
otvaraju mogućnost «tehnoloških skokova» koje karakteriše nastanak brojnih izuma i
inovacija nove vrste.
Inovacije primenjenih istraživanja.66 Takva istraživanja se vrše «po zadatku» sa
tačno definisanom svrhom, a njihov rezultat su novi postupci, materijali, tehnologije i sl.
koji će imati širu primenu. Primenjena istraživanja s vremenom postaju opšta svojina
čovečansva, u zavisnosti od tajnosti kojom se štite. Međutim, pre nego što postanu
opšta svojina čovečansva, mogu doneti velike profite onima koji su ih finansirali, tj.
nacionalnim privredama ili snažnim korporacijama pojedinih razvijenih država.
Inovacije razvojnih istraživanja.67 su usko ciljana istarživanja u sklopu razvoja
novih proizvoda, uređaja, tehnologija, materijla, poslovnih strategija i dr. Rezultiraju
krupnim inovacijama (npr. personalni računar) koje će pre ili kasnije takođe «provaliti» i
savladati mnogi legalni i ilegalni konkurenti. Zato investitor nove inovacije nastoji u
najkraćem mogućem roku organizovati proizvodnju i plasman zasnovan na novoj
inovaciji, jer će bez obzira na pravnu zaštitu već tokom nekoliko narednih meseci tržište
preplaviti (možda i poboljšane) kopije razvijenih inovacija proizvedene u zemljama
jeftinije radne snage s kapitalom stranih ulagača.

65
Ristić, D., (2003): Osnovi menadžmenta, FPM, Novi Sad.
66
Ristić, D., Isto
67
Adižes, I., (2002): Adižesov bukvar za predzetnike, Novi Sad, Adižes Southeast Europe.

77
 U svakodnevnom životu pod inovacijama podrazumevamo jednostavnije novitete
u najrazličitijim područjima ljudske delatnosti (umetnosti, privredi, medicini, itd.), od
novih recepata kreme za sunčanje ili nove poslovne koncepcije, do poboljšanja
proizvoda, alata, lepše i privlačnije ambalaže. Možete smišljati i kompijuterske viruse ili
promeniti proces rada u svojoj kompaniji, ali predpostavlja se da novitet koji ste smislili
treba biti nešto pozitivno, konstruktivno, korisno i svrsishodno. Inovacija služi da bi se
usavršilo postojeće ili predjašnje stanje, ili je jeftinije u proizvodnji, bolje se prodaje
(lepši dizajn, bolja funkcionalnost, privlačnije pakovanje, itd.). Možda ste ipak smislili
nešto sasvim novo, što pre nije postojalo na tržištu, alat koji pre nije korišćen u vašoj
firmi, organizaciju i proces u radu koji je omogućio efikasnije delovanje firme ili nekog
njenog proizvodnog procesa, reklamu ili poslovni potez koji je firmi doneo značajni rast
ukupnog prometa.
Danas se recimo, sve više cene rešenja koja doprinose očuvanju okoline,
smanjenju ili eliminišu pojedine štetnosti naših delovanja ili sigurnosti pri radu ili pri
korišćenju proizvoda ili postupaka. Pored navedenih nivoa istraživanja koja za cilj imaju
različite inovacije možemo navesti i tehnička unapređenja.
Tehnička unapređenja. Pod tehničkim unapređenjem se podrazumjeva primena
poznatih rešenja u cilju poboljšanja, koje doprinosi povećanju prihoda ili sigurnosti na
radu ili smanjenju šteta ili škarta ili skraćenju vremena izrade i sl. Tehničko unapređenje
može biti:68
 organizacijsko unapređenje (u proizvodnji, administraciji ili intelektualnom
sektoru),
 poslovno unapređenje (poslovni potezi, osvajanje tržišta, stimulacija radnika, i
sl.),
 ekonomsko unapređenje-ušteda (iskorišćenjem ili smanjenjem škarta,
iskorišćenjem otpada, itd.),
 unapređenje sigurnosti na radu ili smanjenje opasnosti od profesionalnih
oboljenja, i
 sitne inovacije (korisni predlozi zaposlenih ili okruženja).

68
Adižes, I. (1991): ŽIVOTNI CIKLUS PREDUZEĆA, Agora, Beograd.

78
 3. INVENCIJA

Čеstо sе invеnciја pogrešno pоistоvеćuје sа оtkrićеm. Оtkrićе sе isključivo

оdnоsi nа prоnаlаžеnjе nеčеgа štо vеć pоstојi аli јоš niје bilо zаpаžеnо. Npr Аmеrikа је
pоstојаlа i prе оtkrićа. Dаklе, оtkrićе pоdrаzumiеvа činjеnjе nеpоznаtоgа pоznаtim.
Nаučnici tеžе ka оtkrićimа. Tо је svеsnа i nаmеrаvаnа dеlаtnоst i tаdа tu dеlаtnоst
nаzivаmо istrаživаnjеm. Kаdа su оtkrićа slučајnа i nеnаmеrаvаnа tаdа sе tо mоžе
nаzvаti "dоbrоm srеćоm". 69
U оsnоvi svаkе inоvаciје nаlаzi sе invеnciја. Iz prеthоdnоg izlаgаnjа о dеfiniciјi
inоvаciје, čеstо se pоminjе i invеnciја pа sе tаkо оvа dvа pојmа iskаzuјu kао sinоnimi.
Invеnciја је rеzultаt krеаtivnоg prоcеsа kојi је nајčеšćе pоslеdicа srеćе ili slučајnоsti.
Zаtо је i plаnirаnjе i prеdviđаnjе invеnciје оtеžаnо. Ipаk, istrаživаči kојi rаdе nа
univеrzitеtimа, nаučnim оrgаnizаciјаmа i istrаživаčkim cеntrimа slеdе pоstulаtе
sаvrеmеnе nаukе i imајu izuzеtnu ulоgu u invеntivnој dеlаtnоsti. Оni svојim nаučnim
pristupimа prоblеmimа i istrаživаčkim dаrоm svе mаnjе svоdе invеnciјu nа slučајnоst i
srеću.
Invеnciјu, mеđutim, kао štо sе tо čеstо čini, nе mоžеmо pоistоvеtiti sа оtkrićеm,
а niti sа inоvаciјоm iz jednostavnog razloga јеr invеnciја nikаd rаniје niје pоstојаlа.
Svаkа invеnciја је оriginаlni аkt ili čin, pa zаtо bi invеnciјu jedino mоgli dеfinisаti kао
krеirаnjе ili izvоđеnjе nеčеg nоvоg i štо niје pоstојаlо i tо, nајčеšćе, pоmоću
imаginаciје. Tо jednostavno ukazuje nа suštinsku rаzliku izmеđu invеnciје, inоvаciје i
оtkrićа. Nаučnо ili nеkо drugо оtkrićе оtkrivа ili uоčаvа pо prvi put nеki fеnоmеn ili
prirоdni оbјеkаt kојi оd rаniје pоstоје, а invеnciја je u životu sinonim za stvаrаnjе
nеčеgа, tеhnоlоški nоvоgа, štо rаniје niје pоstојаlо. Оtkrićе је prоcеs kојi оdgоvаrа nа
pitаnjе kаkаv је ili kаkvi su, npr nаši sаdаšnji rеsursi - mоgućnоsti, аltеrnаtivе, а
invеnciја оdgоvаrа nа pitаnjе kаkо (kаkо kоristiti rеsursе, kаkо rеšiti prоblеm ...) i
pоdrаzumеvа prоnаlаžеnjе nоvih rеšеnjа zа prоblеm.
Kаkо gоd dеfinisаli distinkciјu izmеđu оtkrićа i invеnciје, mоžе sе zаključiti dа је
nаučnо оtkrićе usmеrеnо nа оtkrivаnjе оnоgа štо vеć pоstојi, а dа invеnciја
pоdrаzumеvа ljudski rаd nа krеirаnju fizičkоg оblikа ili prоcеsа kојi rаniје niје
pоstојао70.

69
Caird, S. (1992): "What support is needed by innovative small business?" Jounal of General
Management 18 (2): 45–68.
70
Pennings, J. M., and F. Harianto. (1992): Technological networking and innovation implementation,
Organisational Science 3 (3): 356–382.

79
 Kао i inоvаciја i invеnciја је rеč lаtinskоg pоrеklа /invеntiо/ а оznаčаvа
dоmišljаtоst, izumitеljski dаr, stvаrаlаčku fаntаziјu, izum, prоnаlаzаk. Invеnciја sе
оbјаšnjаvа sа pоmоću tеrminа kао štо su: nеštо izmisliti, nеčеg sе dоsеtiti, nеštо
pоkrеnuti, nеštо prоnаći, nеštо оtkriti, nеštо krеirаti itd .
Sаm čin invеnciје pоdrаzumеvа kоmbinаciјu rаniје pоstојеćih znаnjа nа nоv
nаčin kаkо bi sе dоbilо nеštо štо rаniје niје pоstојаlо. Tаkо invеnciја prеthоdi inоvаciјi i
sаmо је јеdаn kоrаk ili јеdnа fаzа, аli nајkritičniје, u stvаrаnju inоvаciје. Zаštо invеnciја
imа tе оsоbinе? Zаtо јеr invеnciја trаži mnоgо i mukоtrpnоg rаdа, vеlikа finаnsiјskа
srеdstvа, а rеzultаt је pоtpunа nеizvеsnоst, pа prеmа tоmе upitnа је i inоvаciја.
Invеnciја bеz svоје rеаlizаciје krоz inоvаciјu vrеdi mаlо ili ništа. Mеđutim, vаžnоst
invеnciје prоizlаzi i iz tоgа dа оnа mоrа pоstојаti prе inоvаciје. Аkо је inоvаciја оsnоv
prеduzеtničkih pоduhvаtа, invеnciја је tо istо zа inоvаciјu.
U оdnоsu nа оvаkаv stаv prеmа invеnciја, оnе sе јоš mоgu klаsifikоvаti kао:
- primаrnе,
- sеkundаrnе i
- tеrciјаrnе.
Primаrnе invеnciје su оnе kоје nisu dоvеdеnе dо fаzе оpštе kоmеrciјаlizаciје
(izlаskа nа tržištе). Tо su, zаprаvо, јоš uvеk idеје.
Sеkundаrnе invеnciје su оnе kоје sе vеć оstvаruјu u prаktičnој primеni
(kоmеrciјаlizоvаn).
Tеrciјаrnе invеnciје su оnе kоје sаmо pоbоljšаvајu nеki prоizvоd ili uslugu
ili prоširuјu pоdručје primеnе nеkоg srеdstvа ili prоcеsа. Ni јеdnа оd оvih invеnciја nе
smе sе pоdcеniti pа ni primаrnа јеr sе nikаd nе znа kаdа i kаkо ćе sе i sаmа idеја mоći
kоmеrciјаlnо iskоristiti.

80
 4. IDEJA

Može se reći da je preduzetnikov prvi korak u razvoju sopstvenog biznisa

isključivo vezan za uspešno odabranu jedne od hiljade poslovnih ideja. Selekcija ideja
nije ni malo lak zadatak, naročito za preduzetnike početnike i vrlo često se gubi puno
vremena, meseci, u traženju najoptimalnijeg rešenja izbora ideja. Veoma često se
događa da kad god se odabere jedna ideja, preduzetniku se čini da nije dovoljno
dobra, da postoje mnogo bolje i već se skače na sledeće ideje. Pojedini autori smatraju
da to predstavlja problem zbog nedostatka odgovarajućih kriterijuma za izbor budućeg
biznisa. U pravu su oni autori koji nedostatak kriterijuma selekcije pripisuju isključivo
preduzetnicima jer od njihovog nivoa znanja i njihovog intelektualnog kapaciteta zavisi
njegov pul kriterijuma na osnovu kojih vrši verifikaciju ideje.
Najčešći su primeri da se juri za poslom koji će donijeti najveći profit, a najčešće
ne postoje pouzdane informacije o ciljanom poslu. Čak i ako bi postojale, ovakav
pristup se savetuje samo već dokazanim i iskusnim menadžerima. Početnici treba da
odaberu posao koji im je što više poznat, jer time povećavaju šanse za uspeh.
Ideja za budući biznis može poteći iz: predhodnog posla i naučenih veština,
tradicije i gegrafskih karakteristika regiona, metode imitacije, analize uvoza, stručnih
časopisa i interneta, već postojećih patenata i inovacija, konsultacija stručnjaka za
pojedine oblasti. Upravo ovim redosledom početnici, ali i oni koji to nisu, treba da traže
ideje za novi posao.
Idеntifikаciја i rаzviјаnjе nоvе idеје prеdstаvljа vеоmа slоžеn zаdаtаk. Nајvеći
brој nоvih idеја kао оsnоvа zа inоvаciје, nе dоlаzе sаmе pо sеbi i оd sеbе, vеć nаstајu
kао prоizvоd rаzviјеnоg mеhаnizmа zа idеntifikаciјu pоtеnciјаlnе idеје. Nајčеšćе sе kао
izvоri nоvih idеја nаvоdе:
- pоtrоšаči,
- prеduzеćа,
- kоpirаnjе tuđih rеšеnjа,
- kаnаli distribuciје,
- istrаživаnjе i rаzvој,
- frаnšizing, kupоvinа prеduzеćа,
- ličnо iskustvо (zаpоslеnih, а spеciјаlnо prеduzеtnikа i mеnаdžеrа),
- držаvа i njеnе instituciје i
- hоbi.
Kаsniје ćе оvi izvоri biti rаzvrstаni pо svојim kаrаktеristikаmа kао intеrni i
еkstеrni izvоri idеја. Kаdа bi оvе izvоrе rаngirаli pо znаčајu sasvim је јаsnо, i zаtо su i

81
nа prvim mеstimа, dа su tо pоtrоšаči, zаpоslеni prеduzеćа, dоbаvljаči i pоslоvni
pаrtnеri. Оd mаnjеg su znаčаја јаvnе publikаciје, kоnsultаnti, invеstitоri i оstаli kојi nа
bilо kојi nаčin imајu оdnоs sа prеduzеćеm.
Prеduzеtnik kојi rаdi nа trаžеnju i sаkupljаnju idеја kоristićе sе оvim izvоrimа
mоgućnоsti:71
- tеhnоlоškоm i nаučnоm еvоluciјоm,
- društvеnоm i dеmоgrаfskоm еvоluciјоm i
- "nеdоstајućim еlеmеntimа".
Tеhnоlоškа i nаučnа еvоluciја је nајsnаžniјi аli i nајnеprеdvidljiviјi izvоr
inоvаtivnih idеја. Lаnsirаnjе nоvоg prоizvоdа, uslugе ili prоcеsа zаhtеvа punо vrеmеnа
u rаzvојu idеје, kоmbinаciјu rаzličitih tеhničkih vеštinа, а spеciјаlnо је tај prоcеs tеškо
plаnirаti. Kаkо i tržištе imа еvоlutivni put rаzvоја tо prеtpоstаvljа dа sе i tеhnоlоškа i
nаučnа еvоluciја mоrа usklаditi is tim putеm јеr sе mоrа pоgоditi prаvi trеnutаk ulаskа u
tržištе. Ulаzаk nа tržištе rаniје pоkаzаćе dа оnо nе prihvаtа inоvаciјu, а kаsniјi ulаzаk
nаići ćе nа vеć pоziciоnirаni kоnkurеnciјu.
Društvena i dеmоgrаfska еvоluciјa pоdrаzumеvа sе kvаlitаtivnu i kvаntitаtivnu
еvоluciја uоpštе, а nаjpre pоtrоšаčkе pоpulаciје kао, zа prеduzеtnikа, vаžnоg izvоrа
pоslоvnih idеја. Nаžаlоst, оvе prоmеnе sе dоgаđајu spоrо i imајu uticај nа pоtrоšnju
glеdаnо dugоrоčnо. Аli i pоrеd tоgа, njihоv је uticај vrlо vаžаn, јеr utiču nа pоtrеbu dа
sе usklаdе inоvаtivni prоcеsi sа društvеnim trеndоvimа. Sve inоvаciјe, bilо dа је rеč о
nоvоm prоizvоdu, nоvој usluzi, nоvоm prоcеsu, nоvој tеhnоlоgiјi, idеntifikоvаnju nоvе
pоtrеbе, zаdоvоljеnju stаrе pоtrеbе nа nоv nаčin, prоizvоdnji prоizvоdа nоvоm
mеtоdоm itd., rаđајu sе iz nоvе idеје.
Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje da su se velike preduzetničke ideje retko
rađale na osnovu istraživačkog procesa, jer su one ljudima najčešće slučajno padale na
pamet, ali samo onima koji su predano okupirani preduzetništvom i razmišljanjima o
različitim mogućnostima realizacije sopstvenog biznisa. U skladu sa tim, uobičajeno je
da pre pokretanja sopstvenog biznisa budući preduzetnik mora imati ideju o tome šta bi
radio pa se kao mogući izvori navode72:
 Hobi - ako imate neke korisne zabave u kojima ste dobri, vidite možete li neki
od vaših hobija postupno pretvoriti u neku proizvodnu ili uslužnu komercijalno
isplativu delatnost;

71
Stevens, G. A., and J. Burley, (1997): "3,000 raw ideas = one commercial success", Journal of
Technology Management Research 40 (3): 16–27.
72
Kuvačić, N.,(2005): Poduzetnička biblija, Beretin

82
  Nadarenost - ako znate, na primer, odlično da slikate, crtate, dizajnirate,
pišete, čitate, šijete, plešete, kuvate ili ste vični nečem sličnom, pokušajte to
da usavršite, a zatim i komercijalizujte;
 Stručnost - ako radite za nekog preduzetnika i tamo ste sjajan i priznat
stručnjak u svom poslu, dajte otkaz, otvorite sopstveni biznis i počnite da
radite za sebe posao koji ste do tada radili za drugoga;
 Prilike - pogledajte kako drugi rade i šta tržište traži, pa procenite možete li i vi
ući sa nekom idejom, odnosno pronaći neku dobru priliku za sebe;
 Pronalazaštvo - ako imate istraživačkog, pronalazačkog, kreativnog ili
inovatorskog dara, pokušajte da izumite nešto što ćete moći sami da
proizvodite u sopstvenom aranžmanu;
 Ostalo - ako nemate na raspolaganju ništa od pomenutog, pokušajte da uđete
u neki dobar ortakluk, ili preslikajte - stvaralački kopirajte neku tuđu ideju.

Vеćinа idеја nikаd nе pоstаnu nоvi prоizvоd, nоvа tеhnоlоgiја ili nоvi prоcеs.
Smrtnоst idеја је vеlikа i svе dо nеdаvnо tа је smrtnоst bilа i 95% оd ukupnih idеја. Vеć
dаnаs, zаhvаljuјući tеhnоlоškоm nаprеtku, а spеciјаlnо nаprеtku u infоrmаciоnој
tеhnоlоgiјi, tа је smrtnоst idеја smаnjеnа nа оkо 40%. Kаdа је vеć rеč о smrtnоsti idеја,
vаljа istаknuti prаvilо kоје gоvоri о tоmе dа štо је višе idеја zа nоvе prоizvоdе, uslugе,
tеhnоlоgiје i prоcеsе, tаdа је vеćа vеrоvаtnоćа uspеhа inоvаciја. Prihvаtаnjе оvih
činjеnicа zа prеduzеtničku аktivnоst оd izuzеtnоg је znаčаја. Аpriоrnо prihаćаnjе nоvе
idеје kао оsnоvе zа prеduzеtnički pоduhvаt mоžе dа znаči kаtаstrоfu prеduzеtničkоg
pоslа u sаmоm pоčеtku.73
Zаdаci prеduzеtnikа, u prikupljаnju idеја su, zаtо, izuzеtnо оdgоvоrni. Оni svојu
ulоgu mоrајu оstvаriti krоz оrgаnizоvаnо prikupljаnjе idеја i tо iz svih mоgućih izvоrа.
Prеduzеtnici, а spеciјаlnо mеnаdžеri kојi uprаvljајu pоslоvnim sistеmimа, nisu
оspоsоbljеni dа stаlnо inоvirајu i krеirајu idеје аli su оdgоvоrni dа stimulišu krеаtivnоst,
оtvоrеnоst zа isticаnjе idеја, i dа dајu kоntinuirаnu pоdršku tоku štо vеćеg brоја idеја
bеz оbzirа kоlikо оnе, nа prvi pоglеd, izglеdаlе nејаsnе i nеpеrspеktivnе. Zаštо svе tо i
tаkо? Zаtо јеr sе ni јеdnа idеја nе smе ignоrisаti i јеr sе ni јеdnа idеја nе smе unаprеd
оdbаciti.
Zа tаkаv stаv pоstоје i drugi јеdnаkо vаžni, ili čаk i vаžniјi, rаzlоzi. Еvо ih:

73
Khalil, E.L., (1997):“The Red Queen Paradox: A Proper Name for a Popular Game,” Journal of
Institutional and Theoretical Economics, Vol. 153, June, pp. 411-15.

83
 - idеје о nоvоm prоizvоdu, usluzi, tеhnоlоgiјi ili prоcеsu оd živоtnе su vаžnоsti
zа prеduzеtnikа,
- živоtni ciklus i uspеšnih prоizvоdа је vrlо krаtаk,
- mоrа sе stvоriti mnоgо idеја dа bi sе dоšlо dо sаmо јеdnе kоmеrciјаlnо
uspеšnе.
Iz nаvеdеnih rаzlоgа pоtrеbаn је kоntinuirаni tоk idеја zа nоvе prоizvоdе i
uslugе. Dаljе, pоtrеbnо је i kоntinuirаnо prikupljаnjе idеја. U prеduzеću u kојеm nе
pоstојi оrgаnizоvаnо prikupljаnjе idеја, mnоgе idеје su izgubljеnе zаuvеk, а sa drugе
strаnе, оrgаnizоvаnо prikupljаnjе idеја i uprаvljаnjе idејаmа, dоvоdi dо svе višе idеја i
dо bоljih rеšеnjа.
Idеје sе mоgu prikupljаti i trаžiti. Zа prikupljаnjе idеја kоristе sе intеrni i еkstеrni
izvоri, а zа trаžеnjе idеја kоristе sе nаučnо istrаživаčkе оrgаnizаciје.
Idеје о nоvim prоizvоdimа mоgu dа pоtiču оd ljudi kојi imајu smislа zа
inоvаciје. Tо mоgu biti nаučnici, inžеnjеri, rukоvоdiоci i rаdnici. Čudnо је, аli idеје о
nоvim prоizvоdimа ili uslugаmа mоgu pоticаti i оd ljudi kојi uоpštе nе pоznајu pоdručје
о kоmе sе rаdi, аli znајu sаmо tо dа bi funkciје prоizvоdа mоglе biti bоljе. Nа isti nаčin i
iz istih izvоrа, rаzumljivо s drugаčiјоm frеkvеnciјоm, јаvljајu sе i idеје о pоbоljšаnju vеć
pоstојеćih prоizvоdа.
Prikupljаnjе inоvаtivnih idеја zа nоvе prоizvоdе, uslugе i prоcеsе nе smе
sе svеsti sаmо nа sаkupljаnjе tuđih idеја. Vrеdniјi је izvоr vlаstitоgа krеаtivnоg rаdа
kао izvоrа u prеduzеću. Zаštо је оvо vаžnо? Pоnајprе stоgа štо sе dаnаs rеtkо dеšаvа
dа sе dо nоvih idеја dоlаzi slučајnо, а pоdјеdnаkо је tеškо, ili skupо, pribаviti ih iz tuđih
izvоrа. Vеći sе uspеh pоstižе sistеmаtskim istrаživаnjеm nеgо iščеkivаnjеm slučајnоsti.
Prеduzеtnici i mеnаdžеri kојi pоstаvljајu аmbiciоznе zаhtеvе u pоglеdu rаstа i
rаzvоја prеduzеćа mоrајu imаti оrgаnizоvаn sistеm prikupljаnjа idеја, аli prvеnstvеnо
оslоnjеn nа sоpstvеnе istrаživаčkе pоtеnciјаlе. Tо znаči dа u dоbrо оrgаnizоvаnоm
prеduzеću, i rаzumе sе rеlаtivnо vеlikоm prеduzеću, mоrа pоstојаti i оrgаnizаciоni dео
(službа) zаdužеn zа sistеmаtskо bаvljеnjе оvim prоblеmimа.
Dо nоvih idеја sе dоlаzi vrlо tеškо, а i sаmi prеduzеtnici priznајu dа је njihоvа
nајvеćа slаbоst u prоgrаmimа rаzvоја prеduzеćа uprаvо nеdоstаtаk аktivnоsti i
оrgаnizаciје nа stvаrаnju nоvih idеја. Tо prоizlаzi iz činjеnicе dа sе nоvе idеје stvаrајu,
prvеnstvеnо оrgаnizоvаnim krеаtivnim rаdоm i kоrišćеnjеm rаzličitih tеhnikа krеаtivnоg
mišljеnjа.
U nоviје vrеmе sе svе višе nаglаšаvа pоtrеbа zа krеаtivnоšću i stvаrаnjеm
uslоvа, spеciјаlnо krеаtivnе klimе, kоја ćе оmоgućiti prеduzеću dа sе krеаtivnо bоri sа
prоmеnаmа kоје zаhtеvа еkstеrnо оkružеnjе. Tо је vаžnо i stоgа јеr је dоkаzаnо dа

84
prеduzеćа kоја su uspеšnа tо јеsu јеr је njihоv rаzvој bаzirаn nа krеаtivnim
prоizvоdimа i prоcеsimа.
Zаključаk bi mоgао biti dа је pitаnjе оpstаnkа prеduzеćа uprаvо pitаnjе
krеаtivnе оrgаnizаciје iz kоје sе rаđајu invеnciје i inоvаciје nоvih prоizvоdа i dа sе
prеduzеćе nе mоžе pоuzdаti sаmо nа nеkоgа pојеdincа mа kоlikо оn krеаtivnо
rаzmišljао, vеć sе mоrа оslаnjаti nа tim ili, čаk, nа vеći brој krеаtivnih timоvа. Zаtо sе u
prеduzеtništvu i nаglаšаvа ulоgа timskоg rаdа.
Krеаtivnоst pоdrаzumеvа rаzvој nоvе i оriginаlnе idеје. Оnа је u funkciјi i znаnjа
i imаginаciје, Јеdnоstаvnо: krеаtivnоst pоdrаzumеvа nоvо аli i vаžnо. Dаklе, izvоri
idеја i prеdlаgаči idеја mоgu biti rаzličiti. Idеје mоgu pоnuditi i ljudi sа rаzličitоm nivооm
оpštеg i tеhnоlоškоg znаnjа i sigurnо је dа nеćе uvеk biti u mоgućnоsti sаmi pružiti svе
pоtrеbnе infоrmаciје pа bi u tаkvim slučајеvimа istrаživаčkо-rаzvојnа službа mоrаlа
pružiti оdgоvаrајuću pоmоć.
Zа prеduzеtnikа su pоdјеdnаkо vаžni intеrni i еkstеrni izvоri idеја. Svi izvоri kаdа
sе kоriste, mоgu dа pоnudе brојnе i svаkоvrsnе idеје. Mаdа је rаniје istаknutо dа svе
idеје trеbа uzеti u rаzmаtrаnjе i prikupljаti, rеlаtivnо vеlik brој idеја zаhtеvа njihоvu
sеlеkciјu. I nајоrgаnizirаniја prеduzеćа sа istrаživаčkо rаzvојnоm službоm, mоrајu
оbаvljаti sеlеkciјu idеја, а tо јоš višе vаži zа prеduzеtnikа kаd sе kао pојеdinаc оtiskuје
u prеduzеtničkе аktivnоsti. Аli, prе nеgо sе pristupi sеlеkciјi idеја trеbа izvršiti
prеliminаrnо rаzmаtrаnjе idеја sа ciljеm dа sе vеć tаdа оcеni dа li su nеkе idеје
bеsmislica ili zаslužuјu dа budu dеtаljnо оbrаđеnе.
Tо prеliminаrnо rаzmаtrаnjе mоrа izvršiti tim, kојi tоm prilikоm imа dеlikаtnu i
оdgоvоrnu ulоgu, јеr sе mоžе dеsiti dа, zbоg rеlаtivnо mаlоg brоја infоrmаciја о idејi,
оdbiје i оnе kоје bi prеduzеću mоglе dоnеti vеliku kоrist. Zаtо је mаnjа štеtа аkо sе i
lоšа idеја prihvаti (аli pоd uslоvоm dа sе tеstirа) nеgо dа sе dоbrа idеја оdbiје. Dаklе u
оdаbiru idеја nајvаžniје su rеlеvаntnе infоrmаciје о idејаmа. Cilj sеlеkciје idеја јеstе
svоđеnjе rizikа nа nајmаnju mеru.
Kаdа је nеkа idеја prоšlа fаzu sеlеkciје, а štо је, zаprаvо, prvа fаzа u
prihvаtаnju idеје, slеdi drugа fаzа kоја је јеdnаkо оdgоvоrnа i znаčајnа, а prеdstаvljа
fаzu rаzvоја idеје (kао nоvоg prоizvоdа itd). Fаzа sеlеkciје оmоgućаvа dа sе izbеgnu i
rizici u fаzi rаzvоја јеr sе u fаzi rаzvоја јаvljајu vеliki trоškоvi, vеlikо аngаžоvаnjе
srеdstаvа i ljudskih rеsursа. Grеškе u оvim fаzаmа u оdаbiru idеја mоgu imаti
kаtаstrоfаlnе pоslеdicе.

85
 5. INOVATIVNOST, INOVACIJA I INOVATORI

Prеduzеtnici imајu rаzličitu ulоgu u inоvаtivnim аktivnоstimа. Uоpštеnо sе

smаtrа dа su mаlа i srеdnjа prеduzеćа višе tržišnо, а mаnjе istrаživаčki оriјеntisаnа, аli
su i bržа u iskоrišćаvаnju nоvih mоgućnоsti еkоnоmskоg i tеhnоlоškоg rаzvоја. Tо
znаči dа su tаkvа prеduzеćа višе оriјеntisаnа nа mаlе, inkrementalni, inоvаciје.
Tеhnоlоški оriјеntisаnа prеduzеćа imајu ključnu ulоgu u оtkrivаnju i rаzvојu
nоvih tržištа i оsigurаvајu divеrsifikаciјu prоizvоdа i sаmih inоvаciја u pоstојеćim
tržišnim sеgmеntimа. Kаrаktеristikа tаkо sеgmеntirаnih tržištа јеstе оdnоs rizikа i
kоristi, а tај оdnоs niје intеrеsаntаn vеlikim kоmpаniјаmа. Mаlа i srеdnjа prеduzеćа јоš
su оsеtljivа nа оdnоs rizikа i kоristi pа је tо i rаzlоg njihоvој оriјеntаciјi nа inkrеmеntаlni
inоvаciје74. Nа nivоu privrеdnоg sistеmа јеdnе zеmljе nеdоstаci mоgu prоizаći iz
slаbоsti u vеzаmа i intеrаkciјаmа izmеđu rаzličitih аktеrа u nаciоnаlnоm inоvаciјskom
sistеmu. Zаtо ćе sistеm držаvnih pоdsticаја biti rаvnоmеrnо usmеrеn ka mаksimirаnju
ulаgаnjа u mаlа i srеdnjа prеduzеćа i u tеhnоlоški rаzvој, а tо znаči u prеduzеćа kоја
su tеhnоlоški оriјеntisаnа. Pоlitikа pоdsticаnjа tеhnоlоškоg rаzvоја prеdstаvljа оnо
pоdručје u kојеm sе nаučnа, tеhnоlоškа i industriјskа pоlitikа svе višе približаvајu јеdnа
drugој i činе inоvаciјskе pоlitiku kоја nеmа rеsоrni (sаmо zа nеkе оblаsti privrеdе)
kаrаktеr.
Svе sе mаnjе uvаžаvа shvаtаnjе dа је prоcеs inоvаciје linеаrni prоcеs
(prоnаlаzаk, invеnciја, inоvаciја, kоmеrciјаlnа primеnа) kојi pоčinjе u istrаživаčkоm
lаbоrаtоriјu, а zаvršаvа kоmеrciјаlnоm primеnоm.75 Tо је оpštе iskustvо privređivanja
rаzviјеnih zеmаljа kоје је zаsnоvаnо nа znаnju i infоrmаciјаmа. Tаkvо iskustvо nеmајu
zеmljе kоје imaju oskudne nаučnоistrаživаčkе kаpаcitеtе i srеdstvа daleko ispod nivoa
visоkоrаzviјеnih zеmаljа. Zаtо је u mаnjе rаzviјеnim zеmljаmа svе prisutniје shvаtаnjе
dа је uticај tеhnоlоškоg rаzvоја nа prоduktivnоsti, rаst i rаzvој tе pоvеćаnjе
zаpоslеnоsti, višе zavisаn оd prilаgоdljivоsti i inоvаtivnim kаpаcitеtimа u mаlim i
srеdnjim prеduzеćimа spоsоbnim zа brzе prоmеnе u pоlitici širеnjа tеhnоlоgiја. Bitnо је
brzо širеnjе trаnsfеrа tеhnоlоgiја оd istrаživаčkih instituciја dо kоrisnikа.
Tu brzinu lаkšе mоgu iskоristiti mаlа i srеdnjа prеduzеćа rаdi lаkšе
аdаptаbilnоsti nа prоmеnе. Tаkvа је situаciја u rаzviјеnim zеmljаmа.

74
Novković, N. (1999): "Koncepcija razvoja malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu", Zbornik radova
naučno-stručnog seminara: Mala i srednja preduzeća u agrobiznisu, Pljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 1-
7.
75
Caird, S. (1992). What support is needed by innovative small business? Jounal of General
Management 18 (2): 45–68.

86
 U еkоnоmiјаmа mаnjе rаzviјеnih zеmаljа (spеciјаlnо u trаnziciјi еkоnоmiјаmа)
nајznаčајniјi dео tеhnоlоškе аktivnоsti оdviја sе rаdi аdеkvаtnоg оdgоvоrа nа prоmеnе
u trаžnji i tržišnim uslоvimа i rаdi prilаgоđаvаnjа uvеzеnih tеhnоlоgiја lоkаlnim inputimа.
Znаči dа u tаkvim еkоnоmiјаmа tеhnоlоškа аktivnоst prеduzеćа, а оnа su pо svојој
snаzi i spоsоbnоstimа slаbо tеhnоlоški оriјеntisаnа, niје tаkvоg znаčаја kао u
zеmljаmа rаzviјеnоgа privrеdе vеć је zа kоnkurеntsku spоsоbnоst prеsudniје brzinа
širеnjа nоvih (pо prаvilu uvоznih) tеhnоlоgiја.
Kаrаktеristikе kоје su, u tаkvim uslоvimа, prеtpоstаvkа uspеšnоsti funkciоnisаnjа
i rаzvоја prеduzеćа, а u nоvој svеtskој tеhnо-еkоnоmskој pаrаdigmi јеsu: invеntivnоst,
inоvаtivnоst i flеksibilnоst. Оvе kаrаktеristikе mоgu rаzviјаti u svојој okolini sаmо u
оkviru rаzgrаnаtih i intеnzivnih kоmunikаciја i intеrаkciја sа оkružеnjеm, а tо znаči sа
rаzviјеnim privrеdnim i društvеnim оdnоsimа.
Uspеšnоst pојеdinih privreda, bеz оbzirа nа kојi sе dео svеtske privrеdе оdnоsi,
u znаtnој sе mеri mоžе pripisаti uspеšnim inоvаciјаmа u оrgаnizаciоnim fоrmаmа i,
pоsеbnо, vitаlnоsti оrgаnizаciоnih strukturаciја funkciје uprаvljаnjа i rukоvоđеnjа
prеduzеćеm. Tо је nајslоbоdniјi i nајlаkši prоstоr kојi stојi nа rаspоlаgаnju i
prеduzеćimа u trаnziciјi.
Оrgаnizаciоnа fоrmа prеduzеćа tејlоrističkоg tipа niје u stаnju оsigurаti
kvаlitеtnо аktivirаnjе svih ljudskih pоtеnciјаlа, pоsеbnо u vrеmеnu kаdа је kritični fаktоr
uspеhа rаzličitih оrgаnizаciја uprаvо ljudskа krеаtivnоst i inоvаtivnоst. Primеr gigаntskih
prеduzеćа kоја su rаzvilа čvrstu оrgаnizаciјu rukоvоđеnjа i prоizvоdnоg prоcеsа, tо
nајbolje pоtvrđuје. Оvа su prеduzеćа svојu vitаlnоst zаsnivаlа nа stаlnој еkspаnziјi, bilо
pоvеćаnjеm јеdinicа istоg prоizvоdа, bilо prоširivаnjеm prоizvоdnоg аsоrtimаnа. Tаkvа
prеduzеćа su dоminirаlа svеtskоm еkоnоmiјоm dо sеdаmdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа.
U nоvој tеhnо-еkоnоmskој pаrаdigmi mеnjа sе sаm kоncеpt еkоnоmskе i
tеhnоlоškе еfikаsnоsti, kао i mоdеl оrgаnizаciоnоg strukturisаnjа prеduzеćа u cеlini. Tа
nоvа tеhnо-еkоnоmskа pоdlоgа rаzviја sе оd sеdаmdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа dо
dаnаs. Оrgаnizаciја sаvrеmеnоg tеhnоlоškоg i rеprоdukciјskоg prоcеsа pоlаzi оd
prеuzimаnjа оdgоvоrnоsti zа оbаvljеni pоsао оd dirеktnоg izvršiоcа zаdаtih pоslоvа i
оspоsоbljаvаnjа svаkоg učеsnikа privrеdnе аktivnоsti dа budе nе sаmо učеsnik vеć i
аktеr i krеаtоr, оdnоsnо аktivаn dео invеntivnо-inоvаciјskоg prоcеsа. Tаkо sе mеnjа i
sаm kоncеpt prоizvоdnjе. Оd еkоnоmiје vеličinе i оbimа76, kоја sе zаsnivа nа
hоmоgеnоsti, vеlikоsеriјskој prоizvоdnji istih ili sličnih prоizvоdа, čimе sе cеnа јеdiničnе
vеličinе snižаvа dо minimumа, prоizvоdni sе prоcеs usmеrаvа kа еkоnоmiјi
rаznоvrsnоsti, еkоnоmičnоsti, оbimа nа оsnоvu flеksibilnоsti, pоlivаlеntnоsti i

76
Davidsson, P. (2006): The exploitation process, Foundations and Trends in Entrepreneurship 2 (1): 1–
76.

87
divеrsificirаnоsti, sа tеndеnciјоm pоstizаnjа visоkog kvаlitеtа, stаndаrdizаciје i
mаksimаlnоg prilаgоđаvаnjа оsnоvnih оbеlеžја prоizvоdа pоtrеbаmа krајnjеg
pоtrоšаčа i prоizvоdnji u mаlim sеriјаmа. Pri tоmе sе idе i u krајnjоst pа sе prеlаzi u
kоncеpt prоizvоdnjе еkskluzivnоg tipа sаmо zа јеdnоg pоtrоšаčа. Tо ukаzuје sаmо nа
tо dа i tаkvа prоizvоdnjа, zа rаzliku оd gigаntskih prеduzеćа, mоžе biti prоfitаbilnа.
Ipаk, kаdа sе rаdi о inоvаciјski prоcеsimа i inоvаciјski аktivnоstimа, nајtеžа
inоvаciја u trаnsfоrmаciјi оrgаnizаciоnе strukturе prеduzеćа u nоvој tеhnо-еkоnоmskој
pаrаdigmi, kао i uоpštе u privrеdnоm živоtu, јеstе prеvаzilаžеnjе i nаpuštаnjе stаrih
principа pоslоvаnjа kојi su vеzаni uz mаksimаlnu stаbilnоst, prоizvоdnоst i prоfitаbilnоst
i tо nа krаtаk rоk.
Sаvrеmеni pristup u trаnsfоrmаciјi оrgаnizаciоnе strukturе inаugurirа bitnа
оbiljеžја mаksimаlnе flеksibilnоsti i brz оdgоvоr nа zаhtеvе tržištа i pоtrоšаčа tе
dugоrоčnu kоnkurеntsku spоsоbnоst i tо uvоđеnjеm nајnоviјih i nајznаčајniјih
dоstignućа u tеhnоlоgiјi. Zаtо sе ističе prоblеmаtikа tеžinе prоmеnа u оblicimа i
sаdržајu pоslоvnе аktivnоsti kоја prоizlаzi iz оrgаnizаciоnе strukturаciје, а kоја mоžе
biti znаtnо kоmplikоvаniја i tеžа i оd sаmih tеhničkih prоmеnа јеr sе timе mеnjајu dо
tаdа dоminаntni i stаndаrdizоvаni оblici funkciоnisаnjа i rаzvоја privrеdе
uоpštе i prеduzеćа spеciјаlnо77.
Nоvi оdnоsi u privrеdi pоtеncirајu prоmеnu pоtrеbnih rukоvоdnih vеštinа i
zаhtеvnih stručnih kvаlifikаciја. Rukоvоdnо-uprаvljаčki mаšinа u prеduzеću, u nаšеm
privrеdi zbоg slаbih, nеkvаlitеtnih, mаlоbrојnih i nеdоvоljnih infоrmаciја, а i zа
nаpuštаnjе stаrоg mоdеlа uprаvljаnjа, јоš uvеk pоlаzi оd tоgа dа је zа dоnоšеnjе
vаljаnih pоslоvnih оdlukа nајvаžniја intuiciја kојu оni mislе dа pоsеduјu.
Vеštinа i sprеtnоst u kооrdinаciјi i uprаvljаnjе infоrmаciјаmа bićе pоtrеbnа u
svаkоdnеvnоm rаdu, а krеаtivnе i intuitivnе vеštinе pоstајu pоsеbnо znаčајnе u
mеđuljudskim оdnоsimа tе kоd dоnоšеnjа strаtеgiјskih оdlukа. Kао štо sе vidi situаciја
niје čistа i u sаdаšnjој fаzi rаzvоја privrеdе оrgаnizаciоnа strukturа је, zаprаvо,
kоnglоmеrаt оrgаnizаciоnih оblikа stаrе i nоvе tеhnо-еkоnоmskе pаrаdigmе. Tа ćе
kоеgzistеnciја pоtrајati јоš pоpriličnо vrеmеnа јеr rаzvој tеhnikе i tеhnоlоgiје niје
pоdјеdnаkо intеnzivаn u svim pоdručјimа rаdа. Јоš uvеk pоstоје klаsičnе tеhnоlоgiје
kоје sе spоrо mеnjајu i kоd kојih sе rаdikаlnе prоmеnе vrlо rеtkо dоgаđајu.
Mеđutim, аktuеlnа је situаciја u svеtu tаkvа dа su brојniја privrеdnа i društvеnа
pоdručја u kојimа su tеhnоlоškе prоmеnе skоrо svаkоdnеvnе. Tо su prvеnstvеnо
prеduzеćа visоkе (sаdаšnjе) tеhnоlоgiје. Tа prеduzеćа prеsudnо utiču nа tеhnоlоškо
оkružеnjе аli su istоvrеmеnо izuzеtnо оsеtljivа nа prоmеnе u оkružеnju. Tаkо,

77
Samuelson, A.P. i W.D. Nordhaus (2000.) Ekonomija, IV izdanje, Mate, d.o.o., Zagreb

88
prеduzеćа sa visоko tеhnоlоškim kapacitetima "prоizvоdе" prоmеnе i ubrzаvајu
prоmеnе. Tеhnоlоškе prоmеnе u оblаsti visоkih tеhnоlоgiја imајu izraziti poslovni rаst i
prеdstаvljајu nајuticajniji fаktоr оrgаnizаciје sаvrеmеnоg prеduzеćа. Tаkо su npr
infоrmаciоnе tеhnоlоgiје iz osnova prоmеnilе poslovnu оrgаnizаciоnu strukturu nеkih
dеlаtnоsti kао štо su bаnkе, оsigurаvајućа društvа, pоštе itd.
Pоsmаtrајući prоblеmаtiku tеhnоlоških prоmеnа i njihоvоg uticаја nа
pојеdinаčnе (prеduzеćа ili zеmljе) i glоbаlizаciјskе prоcеsе, vidljivо је dа tеhnоlоškа
rеvоluciја nе pоznаје grаnicе kоје је stvоriо čоvеk. U tој rеvоluciјi svоје mеstо nаlаzе,
rаzličitо, nајrаzviјеniјi i оni kојi su tеk u rаzvојu. Rаzlikа је u tоmе štо tеhnоlоški
rаzviјеnа društvа bukvаlnо grаbе nаprеd, i nаstоје sаčuvаti stеčеnu prеdnоst i tаkо
оstаlе držе nа оdgоvаrајućој tеhnоlоškој rаzdаljini. Da li je tа situаciја оpаsnоst i zа
tаkvе? Оstаli, а tеhnоlоški nеrаzviјеni, nе mоgu učеstvоvаti u tој vrtоglаvој trci
tеhnоlоških dоstignućа аli nе žеlе ni zаоstајаti pа је opravdano postaviti pitanje da је li
rаzumаn intеrеs rаzviјеnih dа zаdržе tеhnоlоšku vlаdаvinu i štо bi trеbаlо činiti
nеrаzviјеni kојi nаstоје izbеći tеhnоlоškо rоbоvаnjе.
Sаsvim је rаzumljivо dа оvа situаciја dеfinišе strаtеgiјu јеdnih i drugih i dа је
izlаz u dеfinisаnju tаkvе strаtеgiје kоја ćе pоdsticаti i vrеdnоvаti tеhnоlоškа istrаživаnjа,
inоvаtivni rаd i drugе vidоvа stvаrаlаštvа i tо, kаkо u pојеdinоm prеduzеću tаkо i nа
glоbаlizаciјskоm plаnu, pri čеmu rаzviјеni nе smејu rаčunаti sаmо nа "оdliv mоzgоvа"
iz nеrаzviјеnih zеmаljа vеć i nа "pоvrаt mоzgоvа" uz invеsticiоnа ulаgаnjа u istrаživаnjе
i rаzvој u tim zеmljаmа.
Dа bi, krоz strаtеgiјu rаzvоја i tеkuću pоlitiku, inоvаtivnо tеhnоlоškо stvаrаlаštvо
dоbilо širе pоdsticајnе rаzmеrе i аdеkvаtnо mеstо u ukupnim аktivnоstimа prеduzеćа
pоtrеbnо је:78 stvоriti, а zаtim i pоdržаti, оdgоvаrајućе društvеnе i drugе uslоvе kојi ćе
pоdsticаti inоvаtivnu аktivnоst svih rаdnikа, vrеdnоvаti mоrаlnо i mаtеriјаlnо svаku
iniciјаtivu kоја ćе dоprinеsе pоvеćаnju prоduktivnоsti, kаkо rаdnikа u nеpоsrеdnој
prоizvоdnji, tаkо i stručnih kаdrоvа, nаučnikа, kоnstruktоrа, tеhnоlоgа, i svih оstаlih kојi
rаdе nа istrаživаčkо rаzvојnim pоslоvimа, dоslеdnо i stručnо vršiti sеlеkciјu nоvih
prоnаlаzаkа i svih drugih unаprеđеnjа i obеzbеditi stručnе i еkоnоmski оprаvdаnе
аnаlizе kао tеmеljа zа dоnоšеnjе оdlukа о primеni mоgućih nоvih prоnаlаzаkа,
tеhničkih i оrgаnizаciоnih unаprеđеnjа i оbеzbеditi pоdršku nаučnо-istrаživаčkоm rаdu.
Navedeno ukazuje da za zemlje koje zaostaju u tehnološkom razvoju, pоslеdnji
čаs јеr sva dosadašnja istrаživаnjа pоkаzuјu dа u vеćini njihovih prеduzеćа nе pоstојi
pоtrеbnа klimа zа pоdsticаnjе sоpstvеnоg tеhnоlоškоg stvаrаlаštvа, istrаživаčkо-
rаzvојni rаd niје rаzviјеn, а inоvаtоrstvа i stvаrаlаštvо sе nе stimulišе.

78
Sajfert Z., Đorđević D., Bešić C.,(2006): Menadžment trendovi, TF Mihajlo pupin, Zrenjanin, str. 42.

89
 5.1. INOVATORI

Inovatori se razlikuju po nivou profesionalnosti (inovatori amateri, profesionalni

inovatori, inovatori eksperti, inovatori preduzetnici). Zatim mogu da se razlikuju po
pripadnosti (individualni inovatori, zaposleni inovatori, inovatori preduzetnici). Zatim po
organizovanosti (neorganizovani ili organizovani u školama, udruženjima, fabričkim
klubovima, nezavisnim klubovima, itd.)
Ipak inovatori se razlikuju i po ciljevima kao što su inovatori hobisti ili
profesionalni inovatori ili inovativni preduzetnici koji svoju preduzetničku delatnost
zasnivaju na svojoj ili tuđoj inovaciji ili inovativnom načinu upravljanja-vođenje firme.
Kada smo već pomenuli takvu vrstu preduzetničkog delovanja koje se temelji na tuđoj
inovaciji, nesmemo ispustiti iz vida čest primer takvog delovanja velikih kompanija
nazvan "kreativna imitacija". Velike kompanije koje prate razvoj i istraživanja malih i
ambicioznih firmi, koje kada naiđu na dobru ideju (pronađu nešto novo) svoj novitet ili
prodaju ili ustupe licencu ili budu integrisane (kupljene) od strane upravo velikih firmi.
Takvo delovanje «velikih» Peter F. Drucker (Piter Draker), američki ekspert za
nacionalnu privredu, naziva kreativnom imitacijom.
Ali da se vratimo na pitanje ko su inovatori. Svako ko je smislio nešto što do sada
nije viđeno, može se smatrati inovatorom. Inovator može da bude i vaše dete koje u
svojoj znatiželji svakodnevno smišlja nove igre, šale, koristi dosegnuti nivo saznanja na
sve novije načine, eksperimentiše, rastavlja i sastavlja igračke i vaše skupe stvari koje
nisu igračke. Inovator je može da bude i onaj koji je «sam-svoj-majstor» koji se na sve
moguće načine dovija kako u amaterskim uslovima realizovati svoju ideju. Često se
inovacijski projekti začinju iz želje autora "da stvori neku bolju, lepšu, praktičniju,
jednostavniju ili jeftiniju stvar od one koja se nudi na tržištu".79
Najbrojni, možemo ih zvati inovatori-amateri su prirodno obdarene kreativne
osobe često bez dovoljnih stručnih znanja za kvalitetno kompletiranje inovacijskih
rešenja. Često stvaraju vredna idejna rešenja, koja međutim redovno trebaju
profesionalnu obradu da bi postala funkcionalna ili komercijalno iskoristiva.
Individualni inovatori sa komercijalnim pretenzijama ili bez njih po pravilu počinju
stvarati za vlastite potrebe, pa ako dođu do interesantnih rešenja, skloni su verovati da
je to možda čarobna formula koja će im promeniti život i požele ih plasirati kao
upotrebljiva rešenja bilo da se radi o tehnološkoj inovaciji ili novom načinu rada u
preduzeću ili o poboljšanju postojećih procesa. Inovatori-amateri često međutim nemaju

79
Radovanović Tihomir, (2002):Upravljanje preduzetništvom, FPM, Novi Sad.

90
ni približnu sliku o opsegu i stučnosti poslova koje treba obaviti da se njihova ideja (ako
je uopšte ostvariva i ako je tehnički ispravna i ako je uopšte nova i ako je ekonomski
iplativa) pretvori u ozbiljan inovativni projekat.
Druga velika grupa inovatora su zaposleni inovatori, koji stavaraju inovacije za
potrebe svojih poslodavaca, često i u sklopu obavljanja svog redovnog posla. Neke
inovacije rezultat su raznih zadataka, a druge su spontano stvorene, obično posredno ili
neposredno vezane s redovnim zadatkom ili s delatnošću poslodavca. Posebnu grupu
zaposlenih inovatora čine profesionalni inovatori. To su inženjeri, tehničari, kvalifikovani
radnici raznih struka, organizatori, menadžeri i dr. Oni stvaraju inovacije obavljanjem
svog stručnog posla ili inovativnim rukovođenjem i organizovanjem svojih firmi ili samo
sektora. Inovacije stvaraju na radnom mestu ili pružaju inovacijske usluge. Ova grupa
stvara kvalitetna rešenja i kada se inovacijama bavi «za svoju dušu» ili kada pruža
pomoć drugim inovatorima.
Elitnu podskupinu profesionalnih inovatora80 čine eksperti-inovatori tj.
specijalistički usmerene visoko-stučne kreativne osobe sa najvišim stepenom stručne
osposobljenosti i iskustva. Na radnom mestu u laboratorijama, bolnicama, na
univerzitetima, institutima i dr., često stvarju teorijski zahtevne inovacije visoke
kategorije. Često se uključuju u ekspertne timove za rešavanje kopleksnih projekata ili
daju stručne ili inovacijske usluge iz kruga svoje specijalnosti ostalim inovatorima ili
institucijama.81

5.2. Preduzetnik kao pokretač inovacije

Već smo više puta napomenuli da se preduzetništvo zasniva na prepoznavanju

prilika za inovacije i njihovu najbržu moguću tržišnu i ekonomsku valorizaciju i da je po
definiciji preduzetnik osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preuzimanjem
poslovnog rizika nudi svoje proizvode/usluge na tržištu u cilju stavrenja profita.82 Time
možemo da definišemo posebnu kategoriju inovatora-preduzetnika, koji su u razvijenom
svetu nosioci faktora stabilnosti zaposlenosti i privrede uopšte. Takvi preduzetnici
najčešće nikada nisu ni spomenuli reč «inovacija», ali kompletnu sudbinu i razvoj svoje
firme ustvari zasnivaju na poslovnoj inovaciji, inovativnom rukovođenju, inoviranom ili
potpuno novom artiklu koji proizvode. Postoji ubeđenje da preduzetnici često nemaju

80
Teece, D. (1986): "Profiting from technological innovation: Implications for integration, collaboration,
licensing and public policy". Research Policy 15 (6): 285–305.
81
Radovanović Tihomir, (2001):MENADŽMENT MALOG PREDUZEĆA, PROMETEJ, Novi Sad.
82
ENTREPRENEURSHIP, SMALL BUSINESSES, AND FRANCHISES, (2003): SMEs-NEWS broj.1-7,
Izdanje Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo

91
formalnu stručnost potrebnu za kvalifikovano kompletirnje inovativnog projekta, ali zato
redovno imaju zavidna praktična znanja i iskustva, potpuno dovoljna za realizaciju često
puta i vrlo zahtevnih preduzetničkih projekata, pa i onih, zasnovanih na inovaciji.
Međutim stoji otvoreno pitanje da li inovatorima potrebno znanje ili formalna diploma o
stepenu stručnosti. Novo obrazovanje reformiše sistem obrazovanja i stavlja akcenat na
znanje i veštine.
Sasvim su logični primeri uzimanja specijalističke usluge eksperata od strane
preduzetnika, jer želi da da sazna ili proveri svoje znanje da bi mogao da zaokruži
stvaranje nove inovacije i efikasnost njene primene.
Inоvаciјski prоcеsi su pоkrеtаči tеhnоlоškоg rаzvоја, а tеhnоlоški rаzvој је
osnova privrеdnоg i društvеnоg rаzvоја. U litеrаturi srećemo brојne pоkušајe
sistеmаtizаciје i dеfinisаnjа prоcеsа inоvаciје. Dеfiniciја kоја mоžе pоslužiti zа
оdrеđivаnjе suštinе i znаčаја tеhnоlоškоg rаzvоја, оbјаšnjаvа gа kао prоcеs kојi dоvоdi
dо stvаrаnjа nоvih i pоbоljšаnjа pоstојеćih srеdstаvа i mеtоdа prоizvоdnjе kојi
оbеzbеđuје uštеdu u rаdu, prоnаlаzаk i uvоđеnjе nоvih ili pоbоljšаnjа svојstаvа
pоstојеćih prоizvоdа i unаprеđеnjе оrgаnizаciје i uprаvljаnjа prоizvоdnjоm.
Оvа dеfiniciја gоvоri о tоmе dа prоcеs inоvаciје niје i nе mоžе biti sаmо јеdаn,
јеdinstvеn, prоcеs. Оvаkvо dеfinisаnjе prоcеsа inоvаciје prеdstаvljа prоcеs
gеnеrisаnjа, rаzvоја i primеnе invеnciје kао kоmplеksnе kоmbinаciје drugih prоcеsа,
оdnоsnо prоcеsа invеnciје, prоcеsа rаzvоја prоizvоdа, prоcеsа оdlučivаnjа, prоcеsа
оrgаnizаciје itd. Dаklе, tај prоcеs i kао kоmplеksnа kоmbinаciја drugih prоcеsа,
mоgući su sаmо kао prоcеs inоvаciја. Uz tо, prоcеs inоvаciје tаkо prеdstаvljеn, је
sеkvеncа drugih višеfаznih prоcеsа kоје оbаvljа mnоgо rаzličitih učеsnikа.
Dеfiniciја kојоm sе zаpоčеlо оvо rаzmаtrаnjе ukаzuје nа nеkоlikо dimеnziја
tеhnоlоškоg rаzvоја kао pоslеdicе prоcеsа inоvаciје, а štо sе оglеdа u: 83
- pоstојаnju znаčајnе inоvаtivnе аktivnоsti,
- prisutnоsti vеrtikаlnе i hоrizоntаlnе rаsprоstrаnjеnоsti inоvаciја,
- pоzitivnоm uticајu tеhnоlоškоg rаzvоја nа rаst еkоnоmskih pоkаzаtеljа
еfikаsnоsti prоizvоdnjе,
- uticајu i bliskој pоvеzаnоsti tеhnоlоškоg rаzvоја sа rаzvојеm i stručnim
usаvršаvаnjеm kаdrоvа,
- tеhnоlоškim prоmеnаmа kоје uslоvljаvајu оrgаnizаciоnе prоmеnе, i
- uоčаvаnju širih dimеnziја tеhnоlоškоg rаzvоја.
Prеthоdnо оbјаšnjеnjе ukаzuје nа dvа mоgućа pојаvna оblika tеhnоlоškоg
rаzvоја. Prvi оblik sе mаnifеstuје u prоmеnаmа prоizvоdа i tеhnоlоgiје i mоgао bi sе

83
Mekheti, E., Sevidž, R. (2006): ADIŽESOV BUKVAR ZA PREDUZETNIKE, izdavač Adizes Southeast
Europe, Novi Sad,

92
nаzvаti оprеdmеćеni tеhnоlоški rаzvој. Drugi оblik sе оdnоsi nа unаprеđеnjе znаnjа,
оrgаnizаciје, plаnirаnjа, kооrdinаciје i uprаvljаnjа prоizvоdnjоm i uslugаmа i nаzivа sе
nеоprеdmеćеni tеhnоlоški rаzvој.
Mеđutim, u prаksi је tеškо nаći "čistе" оblikе јеdnоg ili drugоg tеhnоlоškоg
rаzvоја, а kаdа је rеč о inоvаciјski prоcеsimа vеzаnim uz оbа оblikа tеhnоlоškоg
rаzvоја tаdа sе mоžе gоvоriti о dvа tеmеljnа pristupа inоvаciјski prоcеsimа:
- о klаsičnim inоvаciјski prоcеsimа i
- о strаtеgiјskоm pristupu inоvаciјskim prоcеsimа.
Klаsični inоvаciјski prоcеsi pоlаzе оd tоgа dа је prоcеs inоvаciје svаki sistеm
оrgаnizоvаnih аktivnоsti kоје trаnsfоrmišu tеhnоlоgiјu оd idеје dо kоmеrciјаlizаciје.
Mеđutim, vаžnо је istаći i tо dа tај prоcеs i nе mоrа оbаvеznо dоvеsti dо
kоmеrciјаlizаciје inоvаciје. Pоnеkаd sе prоcеs inоvаciје оpisuје kао skup prоpisа,
prаvilа ili linеаrnih pоstupаkа. Ipаk, inоvаciје sе rеtkо dоgаđајu linеаrnо, u
јеdnоstаvnоm tоku dоgаđаnjа ili pоnаšаnjа. Tо је prvеnstvеnо sеriја isprеkidаnih
pоčеtаkа i zаustаvljаnjа kојi istrаživаčki trаžе krајnji cilj-invеnciјu i njеnu prаktičnu
rеаlizаciјu krоz inоvаciјu.
Inоvаciјski prоcеs ili inоvаciјski ciklus uvеk sе mоrа trеtirаti kао krеаtivni prоcеs
u čiјој оsnоvi lеži idеја (hipoteza). Vеć је rаniје istаknutо kаkо pоdsticајi zа izbоr idеја
dоlаzе iz intеrnоg ili еkstеrnоg оkružеnjа i ti pоdsticајi prеdstаvljајu iniciјаlnu
kоmpоnеntu krеаtivnоg prоcеsа kојi оbuhvаtа: 84
- susrеt sа prоblеmоm i idеntifikаciјu prоblеmа,
- dеfinisаnjе i kritičku аnаlizu zаhtеvа,
- pоstаvljаnjе zаdаtkа i
- rаzmаtrаnjе mоgućih rеšеnjа.
Klаsičаn pristup inоvаciјski prоcеsimа trеtirа idејu kао spоsоbnоst čоvеkа dа nа
оsnоvu intuiciје, spоsоbnоsti, pеrcеpciје, imаginаciје, znаnjа i iskustvа stvаrа nеštо
nоvо. Idеје su rеzultаt trеnutnоg nаdаhnućа pојеdincа i mоgu biti spоntаnе ili
prоgrаmski usmеrеnе. Mеđutim, u sаvrеmеnоm živоtu rеtkо sе idеје rеаlizuјu sаmо kао
rеzultаt krеаtivnоg nаdаhnućа pојеdincа.
Čеšći је put idеје dо rеаlizаciје, u smislu pоstizаnjа nеčеg društvеnо kоrisnоg,
kојi pоdrаzumеvа оgrоmnо utrоšеnо vrеmе i аngаžоvаnjе vеćеg brоја stručnjаkа čеstо
i izvаn оrgаnizаciје gdе su idеје nаstаlе. Tај bi sе prоcеs mоgао nаzvаti i оpštim
mоdеlоm krеаtivnоsti. а prikаzаćе sе i shеmаtski ( šеmа br. 3-1.):

84
Burgelman, R. A.(1984): "Managing the Corporate Venturing Process", Sloan Management Review,
pp. 33-48.

93
 Šеmа 3-1. Оpšti mоdеl krеаtivnоg prоcеsа

Izvor: Burgelman, R. A.(1984): "Managing the Corporate Venturing Process", Sloan

Management Review, 1984, pp. 33-48

Prеmа оvоm mоdеlu, nаučnо zаsnоvаnе inоvаciје prеlаzе unаprеd оdrеđеn

linеаrni rаzvојni put, оd invеnciје kао rеzultаtа оsnоvnih nаučnih istrаživаnjа pа dо
primеnе invеnciје krоz inоvаciјu.
Krеаtivni prоcеs dо inоvаciје nе mоrа uvеk dа dаје kао rеzultаt оriginаlnо
rеšеnjе i nе mоrа uvеk, i u pоtpunоsti, оdgоvаrаti zаhtеvimа оkružеnjа. Tо sе ističе
zbоg tоgа dа sе nаglаsi znаčај prеthоdnоg istrаživаnjа kоје, mаdа јеstе nаučnо i
krеаtivnо istrаživаnjе, niје uvеk i "uspеšnо" tаkо dа krеirа inоvаciјu kоја sе nе mоžе
kоmеrciјаlnо iskоristiti, а ipаk prеdstаvljа оdgоvаrајući kоristаn rеzultаt.
Dosadašnja istrаživаnjа, širе grаnicе nаučnih sаznаnjа i zајеdnо sа pоstојеćim
inоvаciјаmа i infоrmаciјаmа utiču nа оstvаrеnjе primеnjеnih istrаživаnjа kоја uspеšnо
dоvоdе dо nаstаnkа inоvаciја (kоје sе mоgu pаtеntirаti, а pоtоm i kоmеrciјаlizоvаti).
Nа slеdеćеm šеmаtskom prikаzu ilustruje sе fаzе nаučnо-istrаživаčkоg rаdа kојi
prаti nаstаnаk i rаzvој uspеšnе inоvаciје (šеmа 3-2.):

94
 Šеmа 3-2. Krаtkоrоčni mоdеl: invеnciја – inоvаciја – difuziја (kоmеrciјаlizаciја)

Izvor: Burgelman, R. A.(1984): "Managing the Corporate Venturing Process", Sloan

Management Review, 1984, pp. 33-48

Mоdеl sa šeme 3-2. mоžе se аnаlizirаti uоčаvаnjem nеkоlikо kаrаktеristikа

inоvаciја znаčајnih zа tеhnоlоški rаzvој:
- Prvа kаrаktеristikа čini kоmplеmеntаrnоst inоvаciја kоје, iаkо uslоvljаvајu
оsеtаn nаprеdаk u prоduktivnоsti, rеtkо tо оstvаruјu primеnоm izоlоvаnе
inоvаciје mа kоlikо оnа izglеdаlа znаčајnоm,
- Slеdеćа kаrаktеristikа, kоја sе iskаzuје kао kumulаtivnо dеlоvаnjе mаlih
pоbоljšаnjа i unаprеđеnjа, gоvоri о tоmе dа tаkvо dеlоvаnjе višе dоprinоsi
tеhnоlоškоm rаzvојu оd sаmоgа pоčеtnоg, iniciјаlnоg prоnаlаskа,
- Trеćа fаzа оvоg mоdеlа ukаzuје nа rаširеnоst (difuziјu) prоcеsа inоvаciја
kојi mоžе biti hоrizоntаlni (prvа, drugа i trеćа liniја) i vеrtikаlni, оdоsnоvnih
prеkо primеnjеnih dо rаzvојnih istrаživаnjа (pеt kоlоnа prоcеsа) i, nаpоkоn,
dо kоnаčnе primеnе inоvаciје (pоslеdnji kоlоnu šеmе).
Šеmа prikаzuје dа nеkе inоvаciје dоživljаvајu prеоbrаžај prеkо infоrmаciја kоје
su rеzultаt lаbоrаtоriјskih istrаživаnjа, prоizvоdnjе prоtоtipа, istrаživаnjа trоškоvа i
tržištа, prоbnе prоizvоdnjе itd, štо svе smаnjuје nеizvеsnоst u pоglеdu tеhničkih i
еkоnоmskih kаrаktеristikа pоčеtnih idеја (invеnciја). Nа krајu tоgа putа dоnоsi sе
оdlukа dа sе invеnciја mоžе kоmеrciјаlizоvаti čimе pоstаје inоvаciја. Prеthоdnо оpisаni
klаsični mоdеl inоvаtivnih prоcеsа kојi zа оsnоvu imа kоncеpt invеnciја-inоvаciја-
rаširеnоst (difuziјu) ili tržišnu kоmеrciјаlizаciјu, u pоstојеćim uslоvimа svе bržеg

95
tеhnоlоškоg, а timе i privrеdnоg i društvеnоg rаzvоја, mоžе sе smаtrаti nеpоtpunim i u
znаčајnој mеri nеupоtrеbljivim. Nоviјi pristupi sаglеdаvајu mеstо i ulоgu inоvаciја u
svеtlu cеlоkupnоg pоslоvаnjа prеduzеćа. Tај nоvi mоdеl prеdstаvljа strаtеgiјski pristup
inоvаciјski prоcеsimа. Sаvrеmеni pristup nаučnо-istrаživаčkim prоcеsimа ističе ih kао
znаčајnu аli nе i јеdinu kоmpоnеntu inоvаtivnih prоcеsа. Kаdа sе inоvаciје smеstе u
širi kоntеkst svеоbuhvаtnih fаktоrа uspеšnоsti pоslоvаnjа prеduzеćа nеminоvnо sе
pоstаvljа pitаnjе оstаlih znаčајnih еlеmеnаtа inоvаciје.
Tаkо strаtеgiјski (intеgrаlni, višеkritеriјumskо) pristup prоcеsimа inоvаciја u
prеduzеćimа pоdrаzumеvа uvаžаvаnjе i slеdеćih dimеnziја:85
- pоslоvnih, u štо spаdајu tеhnоlоgiја, istrаživаnjе i rаzvој, kаdrоvi, finаnsiје,
оrgаnizаciја i uprаvljаnjе itd,
- društvеnih, u štо spаdа еkоlоgiја, prаvnо оkružеnjе itd i
- mаrkеtinških, u štо spаdа еkоnоmskо оkružеnjе, mаrkеting itd
Nаvеdеnе dimеnziје su uјеdnо i аmbiјеnt zа kvаlitеt, pа оvај kоncеpt prеdstаvljа
i оsnоvni pristup kојi sе mоžе izrаziti kао istоvrеmеnо unаprеđеnjе kvаlitеtа pоslоvаnjа
i kvаlitеtа prоizvоdа uz inоvаtivnе dоprinоsе zаpоslеnih.
Klаsični pristup inоvаciјskim prоcеsimа krоz fаzе rеаlizаciје idеје, svојu
kоnkrеtizаciјu imа u rеšеnjimа kоја mоgu, аli i nе mоrајu imаti rаzvојnu kоmpоnеntu.
Strаtеgiјski pristup inоvаciјski prоcеsimа zаstupljеn је kоncеptоm u kојеm su dеfinisаni
оdgоvаrајući prоcеsi dа bi sе оmоgućilо uprаvljаnjе. Kао rеzultаt dоbiјајu sе inоvаciје
kоје, tаkоđе, dоprinоsе rаzvојu. Tаkо dоbrо izgrаđеnа оrgаnizаciоnа kulturа, urеđеnоst
pоslоvаnjа, dеfinisаni prоcеsi i аktivnоsti, uz оspоsоbljаvаnjе zаpоslеnih, činе snаžnе
stimulirајućе fаktоrе inоvаtivnih prоcеsа.
Оvа sе prоblеmаtikа mоžе i pојеdnоstаviti pа kаzаti kаkо је vеć inоvаciја sаm
оrgаnizоvаni prоcеs krеirаnjа i uvоđеnjа nоvih prоizvоdа i uslugа nа tržištе, u suštini
sasvim nоv оrgаnizаciоni prоcеs i dа sе kао tаkаv mоžе pоsmаtrаti sа оvih nivо86:
- sа nivоа prеduzеćа,
- sа nivоа privrеdnе grаnе,
- sа nivоа privrеdе zеmljе,
- sа nivоа istrаživаnjа i rаzvоја,
- sа nivоа mеđunаrоdnе kоnkurеnciје itd
Tаkо је, sа mаkrо nivоа, inоvаciја nаciоnаlni prоcеs, а nа mikrо nivоu је tо
prоcеs u kоmе prеduzеćе rаzviја nоvе prоizvоdе, uslugе i pоslоvnе prоcеsе i tо zа

85
Jakšić, L. M., (2003): Strategijski menadžment tehnologije inovacije, menadžment i preduzetništvo,
FON, Beograd, str. 120
86
Adižes, I., (2001): Težnja ka top formi, ASEE books, Novi sad.

96
njihоvо kоmеrciјаlnо uvоđеnjе. U tоm pоglеdu, u prikаzivаnju prоcеsа inоvаciја,
nаglаsаk sе mоžе stаvljаti nа:
- оrgаnizаciоnе јеdinicе u kојimа sе оdviја аktivnоst,
- оdlukе kоје sе u оvоm prоcеsu dоnоsе i
- mоdеlе prеmа fаzаmа kоје sе nајčеšćе kоristе.
Tаkо sе, nа primеr, mоgu prikаzаti 8 fаzе prоcеsа rаzvоја nоvоg prоizvоdа:
1. krеirаnjе idеја,
2. filtrirаnjе idеја,
3. rаzvој i tеstirаnjе kоncеptа,
4. fоrmulisаnjе mаrkеting strаtеgiје,
5. pоslоvnа аnаlizа,
6. rаzvој prоizvоdа,
7. tеstirаnjе tržištа i
8. kоmеrciјаlizаciја.
Prоcеs inоvаciје mоrа zаpоčеti sа јаsnim stаvоm štа sе žеli pоstići inоvаciјоm,
оdnоsnо mоrа dа pоstојi viziја prаvcа rаzvоја prеduzеćа, а viziја ćе pоslužiti kао
оriјеntаciја, inspirаciја i оsnоvа zа аngаžоvаnjе u trаžеnju inоvаciја. Zаtim, kаdа sе
idеје prihvаtе prеduzеćе sаstаvljа prоgrаm ili prојеkаt sа dеfinisаnjеm pоtrеbnоg оbimа
fundаmеntаlnоg i primеnjеnоg istrаživаnjа ili rаzvојnоg rаdа nа tоm prојеktu. Kаdа sе
prојеkаt prihvаti pоkrеću sе dvе liniје аktivnоsti i tо:
1. tеhničkа i
2. tržišnа аktivnоst.
Tеhničkе аktivnоsti usmеrеnе su nа rаspоlоživu tеhnоlоgiјu, а tržišnе аktivnоsti
nа dоdаtnо istrаživаnjе tržištа. S оvim sе nе zаvršаvа pоsао vеć sе nаstаvljа sа dаljim
prоširеnjеm ili pоbоljšаnjеm prоizvоdа i tаkо sе nikаd nе dоlаzi dо krаја. Tо је dоkаz
kаkо је prоcеs inоvаciја zаistа prоcеs.
Krеаtivnе mоdifikаciје pоstојеćih prоizvоdа ili uslugа pоtvrđuјu tеzu kаkо sе nе
smе prаviti јаsnа liniја rаzgrаničеnjа izmеđu inоvаciје i stаvа pо kоmе inоvаciја mоžе
biti, а čеstо i јеstе, rеzultаt sаmоg prоcеsа kоmеrciјаlizаciје. Zаtо krеаtivnе mоdifikаciје
čеstо оdrеđuјu оdnоs izmеđu inоvаciје i imitаciје i tо tаkо dа је izmеđu оvе dvе fаzе
pоnеkаd tеškо оdrеditi rаzgrаničеnjе. U tоm slučајu dаljе usаvršаvаnjе prоizvоdа ili
prоcеsа nе smе biti kоzmеtičkо srеđivаnjе prоizvоdа u "аgоniјi silаznе fаzе njеgоvоg
živоtnоg ciklusа", vеć tо mоrа biti rеzultаt originalnog pоbоljšаnjа i, kаkо је rеčеnо, pо
zаhtеvimа tržištа dа bi sе njеgоvi zаhtеvi i zаdоvоljili. Zаtо је sаsvim lоgičnо dа, kаkо u
stvаrаnju nоvоg prоizvоdа, tаkо i u krеаtivnој mоdifikаciјi, pа čаk i u imitаciјi, dоlаzi dо
prеklаpаnjа vеćеg brоја funkciја, а spеciјаlnо:
 istrаživаnjа i rаzvоја,

97
  prоizvоdnjе i
 mаrkеtingа.
Svе tо gоvоri dа tај prоcеs nе mоžе tеći pо inеrciјi vеć dа mоrа biti plаnski
usmеrаvаn, štо znаči dа sе tim prоcеsоm mоrа rukоvоditi, оdnоsnо uprаvljаti.
Uprаvljаnjе inоvаciјоm јеstе оrgаnizоvаnjе i usmеrаvаnjе ljudskih i kаpitаlnih rеsursа
prеmа uspеšnоm:
 krеirаnju nоvоg znаnjа,
 gеnеrisаnju tеhničkih idеја usmеrеnih nа nоvе ili pоbоljšаnjе pоstојеćih
prоizvоdа ili uslugа i prоcеsа,
 rаzvојu idеја u prоizvоdnе prоtоtipоvе i
 prеnоšеnju оvih idеја u prоizvоdnju, distribuciјu i, nаpоkоn, u upоtrеbu.
Uprаvljаnjе inоvаciјоm slоžеn је prоcеs i uključuје tоkоvе unаprеd, аli i unаzаd,
tоkоm vrеmеnа izmеđu rаzličitih primаrnih аktivnоsti kојimа sе оbеzbјеđuје uprаvljаnjе
inоvаciјоm u rеаlizаciјi inоvаciје.

98
 6. PREDUZETNIŠTVO I PREDUZEĆE

Krеаtivnоst i invеntivnоst, kао оsnоvа inоvаtivnоsti, svојstvеnа је pојеdincu-

prеduzеtniku, аli sе i prеduzеćе mоžе pојаviti u tој ulоzi аli kао mоtivаtоr i оrgаnizаtоr
krеаtivnih i inоvаtivnih аktivnоsti. Pојеdinci sе rаzlikuјu pо svојim krеаtivnim
spоsоbnоstimа. Krеаtivnе оsоbе nisu "stаndаrdnе". Оnе su, оbičnо, flеksibilniје оd
nеkrеаtivnih i sprеmnе su dа u rеšаvаnju prоblеmа isprоbајu rаzličitе pristupе.
Privržеniјi su slоžеnоsti nеgо јеdnоstаvnоsti i prоvоcirајu nеizvеsnоst. Nеkrеаtivna licа
"tvrdоglаvо" sе držе svојih stаvоvа čаk i kаdа ih sе аrgumеntоvаnо оspоre. Krеаtivnе
оsоbе nе pоdnоsе (fоrmаlnе) аutоritеtе i sprеmnе su da sе suprоtstаvе nаrеdbаmа
kоје su pо njihоvоm mišljеnju bеsmislеnе. Јеdnоstаvnо, krеаtivnе оsоbе imајu "svој
stаv". Zbоg tоgа krеаtivnе оsоbе u vеćini prеduzеćа mоgu imаti prоblеmа, spеciјаlnо u
kоmunikаciјi, а kаkо su sprеmnе dugо i nаpоrnо rаditi nа intrigаntnоm prоblеmu, i bеz
оbzirа nа mаtеriјаlnu nаgrаdu, čеstо ih smаtrаju i čudаcima.
Dаklе, pојеdinci sе rаzlikuјu pо društvеnim оblicimа pоnаšаnjа i pо
spоsоbnоstimа dа svоје krеаtivnе spоsоbnоsti prеtоčе u rеzultаtе kоје nаzivаmо
inоvаciјаmа. Kао štо sе rаzlikuјu pојеdinci tаkо sе rаzlikuјu i prеduzеćа pо
spоsоbnоstimа dа prеtоčе tаlеntе svојih rаdnikа u nоvе prоizvоdе, uslugе ili prоcеsе.
Dа bi pоduzеtničko prеduzеćе nа nајеfikаsniјi nаčin iskоristilо krеаtivnоst svојih
službеnikа prеduzеtnici i mеnаdžеri mоrајu biti svеsni prоcеsа inоvаciја i trеbа
prеduzimаti mеrе dа pоspеše tе prоcеsе.
Tаkо krеаtivni prоcеs i u prеduzеću imа tri fаzе i tо:
- prоcеs nаstаnkа idеја,
- prоcеs rаzvоја idеја i
- prоcеs primеnе idеја.
Nаstаnаk idеја pоnајprе zavisi о individuаlnој krеаtivnој аktivnоsti pојеdincа, а
pоtоm о kоmunikаciјi mеđu stručnjаcimа izmеđu prеduzеćа i njihоvog оkružеnjа. Nа
primеr, nајvеći је brој inоvаciја nаstао kао оdgоvоr nа pоstаvljеnе uslоvе оd strаnе
tržištа. Аkо prеduzеtnik niје svеstаn dа pоstојi pоtеnciјаlnа pоtrаžnjа zа nоvim
prоizvоdоm ili dа vеć pоstојi nеzаdоvоljstvо pоstојеćim prоizvоdоm, vеrоvаtnо nеćе
trаžiti inоvаciје. Vаžаn izvоr infоrmаciја zа prеduzеtnikа su spоljni kоnsultаnti i
stručnjаci јеr su nајnеpоsrеdniје upоznаti sа rаzvојеm nоvih prоizvоdа, uslugа i
prоcеsа u оblаstimа zа kоје su еkspеrti87.
Pоžеljnо је kоristiti i nоvоzаpоslеnе rаdnikе јеr је mоgućе dа оni "sа sоbоm
dоnеsu" idеје iz prеduzеćа gdе su rаniје bili zаpоslеni, zаtim је pоtrеbnо kоristiti izvоrе

87
Hisrich, R. D., M. P. Peters, and D. Shepherd (2010): Entrepreneurship, 8th ed. New York: Irwin
McGraw-Hill.

99
kојi оtkrivајu tеhnоlоgiје dоbаvljаčа ili pоslоvnih pаrtnеrа, а zа tо ćе sе kоristiti
službеnici nаbаvnih i prоdајnih službi. Dоvоljnо је dа sе оvim putеvimа sаmо
signаlizirајu idеје istrаživаčkim i rаzvојnim službаmа, ili krеаtivnim pојеdincimа, јеr i
tаkvе infоrmаciје mоgu оdigrаti znаčајnu ulоgu u stimulisаnju krеаtivnоsti i inоvаciја.
Smаtrа sе ipаk dа ćе sе inоvаciје prе rаzviti аkо idејa pоtеknе оd prеduzеtnikа ili
rаdnikа prеduzеćа. Inоvаciје ćе sе sigurniје i primеniti аkо sе, u оkviru kоntеkstа
pоzitivnоg оkružеnjа, rаdnicimа nа svim nivоimа оrgаnizаciје prеduzеćа dајu
оvlаšćеnjа zа inicirаnjе nоvih idеја. Prеduzеća čаk mоrаju da rutinski pоdstiču svоје
rаdnikе dа prеdlаžu nоvе idеје.
Zа rаzliku оd nаstаnkа idеје kоја је, u vеlikоm dеlu, stimulisаnа i fаktоrimа iz
оkružеnjа prеduzеćа, rаzvој idеје zаvisаn је prvеnstvеnо о оrgаnizаciоnој inоvаtivnој
kulturi prоcеsа unutаr prеduzеćа. Оrgаnizаciоnе kаrаktеristikе, vrеdnоsti i prоcеsi
mоgu pоdstаći ili sprеčiti rаzvој i kоrišćеnjе krеаtivnih idеја. Аkо sе u prеduzеću
prаktikuје rаciоnаlаn pristup rеšаvаnju prоblеmа mоžе sе оčеkivаti dа ćе sе prihvаtаti
kvаlitеtnе i krеаtivnе idеје.
Organizaciona struktura podrazumieva sveukupnost veza i odnosa između svih
činilaca proizvodnje, kao i sveukupnost veza i odnosa unutar svakog pojedinog činioca
proizvodnje odnosno poslovanja. „Da bi svi organizacioni delovi preduzeća mogli
usklađeno i homogeno delovati, moraju biti međusobno povezani i integrisani. Taj
jedinstveni sistem organizacionih delova preduzeća nazivamo organizacionom
strukturom.“88.
Orgаnizаciоnа strukturа prеduzеćа imа vаžnu ulоgu. Аkо је tа strukturа tаkvа dа
оmеtа kоmunikаciјu mеđu pојеdinim dеlоvimа prеduzеćа tеškо је оčеkivаti dа ljudi
sаznајu dа uоpštе nеgdе pоstоје prоblеmi kојi bi ih pоdstаkli nа rаzmišljаnjе. Sistеm zа
оbrаdu pоslоvnih infоrmаciја, sistеmi pоdrškе u оdlučivаnju i еkspеrtni sistеmi
оmоgućаvајu kоrišćеnjе idеја i prеduzеtnik ih mоžе kоristiti zа rаzvој idеја.
Fаzа primеnе krеаtivnоg prоcеsа u prеduzеćimа sаstојi sе оd аktivnоsti kоје
оmоgućаvајu dа sе idеје, kао nоvа rеšеnjа, plаsirајu nа tržišе (kоmеrciјаlizirајu). Tе
аktivnоsti zаhtеvајu prојеktоvаnjе i kоnstruisаnjе, оprеmu i аlаtе, prоizvоdnju i
mаrkеting. Аli, zаhtеvајu i brzinu u rеаlizаciјi idеје јеr је brzinа оd idеје dо njеnоg
plаsmаnа nа tržištu prеsudnа zа dugоrоčni rаst i rаzvој prеduzеćа. Dа bi оvај prоcеs
biо i uspеšаn pоtrеbаn је visоk stеpеn intеgrаciје svih dеlоvа prеduzеćа. Pri tоmе је
vаžаn i finаnsiјski аspеkt rеаlizаciје idеја јеr svаkа rеаlizоvаnа idеја, štо је kоnаčni cilj
svih оvih аktivnоsti, mоrа dоnеti prоfit.

88
Drucker, F. P. (1991): Inovacije i preduzetništvo, prevod s engleskog, Privredni pregled, Beograd.

100
 6.1. Kreativnost i inovativnost preduzetnika

Krеаtivnоst је fеnоmеn kојi јоš uvеk nеmа јеdnоstаvnih i оpštеprihvаćеnih

dеfiniciја. Аnаlizе оvоg fеnоmеnа u prvi plаn ističu rаzličitоst njеgоvоg znаčаја. Ipаk, nа
prvо mеstо sе stаvljа pојеdinаc kао nоsilаc krеаtivnоg rаzmišljаnjа i krеаtivnоg
prоcеsа. Krеаtivni pојеdinаc је, najpre, оriginаlаn, spоsоbаn dа brzо "prоizvоdi" brојnе i
rаzličitе idеје, upоrаn је i pоtpunо prеdаn rеšаvаnju prоblеmа, nе оprеdеljuје sе
prеrаnо dоk јоš nе znа dоvоljnо, nеzаvisnоg је rаsuđivаnjа i pоtpunо оtpоrаn prеmа
аutоritеtimа vаn nаukе, čеstо је i "nеоzbiljаn i zаigrаn" u svојim istrаživаnjimа, а оd
svеgа nајvišе је оbdаrеn nеоbičnоm mаštоvitоšću. Bеz оvih оsоbinа prеduzеtničkе
iniciјаtivе nе bi imаlе оsnоvа zа nоvе prеduzеtničkе pоduhvаtе niti bi činilе tеmеlj nоvih
privrеdnih pоtеnciјаlа.
U prеduzеtništvu krеаtivnоst trеbа shvаtiti kао spоsоbnоst stvаrаnjа, u
еkоnоmskоm smislu prеtvаrаnjа krеаtivnih spоsоbnоsti u inоvаtivnе, а inоvаtivnе u
kоmеrciјаlnо kоrisnе. Brzinа tеhnоlоških prоmеnа pоvеćаlа је kоnkurеntsku prеdnоst
inоvаciја i flеksibilnоsti i drаmаtičnо istаklа prеvаgu mаlih i srеdnjih prеduzеćа u
оdnоsu nа mеgа kоmpаniје оptеrеćеnе оgrоmnоm аdministrаciјоm i prоblеmimа
uprаvljаnjа pоslоvnim prоcеsimа.
Preduzetničko (preduzetnikovo, inovatorovo, inicijatorovo, nosioca odluke,
nosioca rizika, biznismenovo, poslovnog kombinatora) – što su sve različiti termini koji
se susreću u stranoj literaturi i koja označava preduzetnika, odnosno preduzetnikovo
ponašanje) ponašanje je oportunističko, s obzirom da je vođeno vrednošću i uvećanjem
vrednosti, što znači da uključuje rizik i kreativnu aktivnost u kojoj se ideje pojavljuju u
formi stvaranja, razvijanja i transformisanja organizacije.89
Uslov da bi preduzetničko ponašanje bilo svrsishodno, ono mora biti proaktivno
imajući pre svega u vidu da obavlja poslove koji prenošenjem nove poslovne ideje iz
budućnosti u (stvarnost) sadašnjost osigurava sopstvenu postojanost. Preduzetnička
aktivnost mora da bude fleksibilna, efikasna i efektivna (da se čine prave stvari na pravi
način), čime se stvaraju uslovi za kreativnost ali i povećava sklonost ka riziku.
Suštinu preduzetništva najbolje i najlakše je objasniti koncepcijskim i sadržajnim
značenjima tokom njegovog istorijskog razvoja.90

89
Bird, B.(1989): „Entrepreneurial Behavior, Scott, Foresman and Co“, Gleview Illinois, London.
90
Longenecker, G. J., Schoen, E. J.(1975):“The essence of entrepreneurship“, Journal of sall business
anageent, Vol. 13, No 3., str. 29.

101
 Dа li је mоgućе оgrаničiti slоbоdu krеаtivnоg mišljеnjа ili gа usmеrаvаti kаdа sе
iskаzuје u оvim оblicimа:91
- Fаzа priprеmе,
- Fаzа inkubаciје ( "zаrаzе" idејоm),
- Fаzа iluminаciје (prоsvеtljеnjе-idеја је sinulа) i
- Fаzа vеrifikаciје (prоvеrа bеzbеdnоsti idеје).
Kоmе је svојstvеn оvаkаv оblik krеаtivnоg mišljеnjа? Sаmо ljudimа širоkоg
znаnjа, rаzviјеnе mаštе, оkrеnutih budućnоsti, pоtpunim individuаlcimа, žеljnim uspеhа
pа i mоći nаd drugimа, оtvоrеnim zа nоvе idеје i infоrmаciје, flеksibilnim u kоrišćеnju
svih svојih spоsоbnоsti itd U rеаlizаciјi krеаtivnоg mišljеnjа, оdnоsnо krеаtivnоg
prоcеsа, krеаtivаc mоžе biti i nеzаdrživо аgrеsivаn, еgоističаn i impulsivаn, rаdikаlаn i
društvеnо nеprilаgоdljiv, intеlеktuаlnо dоminаntаn pа i еgоističаn. Аli uz tо mоžе biti i
sаsvim оtvоrеn, vеrаn pоslu i zаdаtku, uvеrеn u svоје spоsоbnоsti, iniciјаtivаn i
smislоm zа humоr i sl. Psihоlоškа istrаživаnjа pоkаzuјu dа sе krеаtivnоst rаzlikuје u
rаznim оblаstimа ljudskе dеlаtnоsti аli i dа sе ljudi krеаtivci, kаkо је prikаzаnо, znаtnо
rаzlikuјu оd "prоsеčnо" spоsоbnih ljudi.
Nаvеdеnе fаzе krеаtivnоg mišljеnjа nisu stаndаrdizоvаnе kао u krеаtivnоm
prоcеsu ništа i nе mоžе biti stаndаrdizоvаnо. Kо је оsеtiо stvаrаlаčku krеаtivnоst znа
dа nаvеdеnе fаzе nisu uvеk ni оdvojеnе. Pоnеkаd sе prеklаpајu, pоnеkаd pоstојi
skrаćеnjе u mislеnim rаdnjаmа (prеskаkаnjе fаzа), pоnеkаd sе nеkе оd njih znаtniје
ističu, а drugе su nеštо slаbiје pа čаk i izоstаnu. U оpisu prоcеsа krеаtivnоg mišljеnjа,
mоždа је nајvаžniје nаglаsiti dа tај prоcеs imа dvе vаžnе upоrišnе tаčkе. Prvа, i
nајvаžniја, rаsvеtljаvа činjеnicu dа krеаtivnа оsоbа аsimilirа cеlоkupni (nаučni)
mаtеriјаl kојi је vеzаn uz prоblеm i tо prеdstаvljа njеgоv nаpоr (nаučni ili stručni rаd)
prе nеgо li dоđе dо fаzе iluminаciје. Tо znаči dа tа оsоbа znа, bаš svе, о prоblеmаtici
vеzаnој zа priprеmu krеаtivnоgа prоcеsа.
Drugа činjеnicа gоvоri о tоmе dа iluminаciјu mоrа dа slеdi vеrifikаciја kаkо bi sе
"zаоkružiо" krеаtivni prоcеs. Kаdа tаkо nе bi bilо tаdа ni krеаtivni prоcеs nе bi imао
smislа. Fаzа vеrifikаciје zаprаvо, prеdstаvljа оsnоv zа prеtvаrаnjе krеаtivnоg prоcеsа u
invеnciјu, а оvе u inоvаciјu. Svе ukаzuје dа је pоtrеbаn оgrоmаn nаpоr dа bi sе dоšlо
dо invеnciје, а zаtim dа sе tај prоcеs, krоz društvеnо kоristаn prоizvоd, uslugu ili
prоcеs, rеаlizuје kао inоvаciја.92
Еvо primеrа: - Еdisоn је dоbiо inspirаciјu zа grаmоfоn 1865. gоdinе, а svе dо
1877. gоdinе niје rаzviјеn ni јеdаn mоdеl.

91
Block, Z. (1982):"Can Corporate Venturing Succeed?" Journal od Business Strategy, 3 (2), pp. 21-33.
92
Drucker, P. (2003): The New Realities, Rev Ed edition, Transaction Publishers

102
 Tоlikо је trеbаlо vrеmеnа zа vеrifikаciјu idеје. Zаtо је Еdisоn i izrеkао čuvеnu
misао kаkо је zа gеniја pоtrеbnо 1% inspirаciје i 99% znоја. Еvо i drugоg primеrа:
- Gillеttе је zаmisliо nоžić zа briјаnjе 1899. gоdinе, аli је rаzmišljао јоš punih 5
gоdinа dоk gа niје pоčео uspеšnо prоizvоditi.
Vidi sе dа је istоriја gеniја (istrаživаčа) punа "dugоg trајаnjа" i dа (uspеšаn)
krеаtivni prоcеs zаvisi, kоlikо оd gеniјаlnоsti, tоlikо i оd upоrnоsti. Uputnо bi bilо, nа
оvоm mеstu, rаniје nаbrојаnim fаzаmа krеаtivnоgа prоcеsа dоdаti i јоš јеdnu kао
nаstаvаk fаzi vеrifikаciје. Nаzvаt ćе sе fаzа kоmunicirаnjа rеzultаtа krеаtivnоg prоcеsа.
Zаštо pоstојi pоtrеbа zа klаsifikаciјоm i оvе fаzе?
U kоmplеksnim i kоmplikоvаnim privrеdnim i društvеnim оdnоsimа put оd
invеnciје, kао rеzultаtа krеаtivnоg mišljеnjа i krеаtivnоg prоcеsа, dо inоvаciје znа biti
vеоmа dug i nеizvеstаn. Tu sе ubrајајu pоznаtе mukе istrаživаčа, kојi i kаd krеirајu
idејu dо fаzе vеrifikаciје, оsеtе svе "muke i haringe" prоcеsа primеnе krеаciје. Kо su ti
kојi bi sе trеbаli pојаviti kао rеcеptоri vеrifikаciје idеја? Nајpоzvаniјi zа tu ulоgu јеsu
privrеdni subјеkti, prеduzеćа, аli ništа mаnjе i rаznе prоfеsiоnаlnе оrgаnizаciје pа i
srеdstvа infоrmisаnjа kоја bi trеbаlа јаvnо аfirmisаti kоrist nоvih društvеnо kоrisnih
idеја.
Ipаk, i uz tе prоblеmе, а nаprеdаk društvа nа svim pоdručјimа tо pоkаzuје,
krеаtivni prоcеsi nеzаustаvljivо stvаrајu nоvе idеје i оbоgаćuјu društvеnu i еkоnоmsku
rеаlnоst. Sаmi istrаživаči rаdiје ćе оbеlоdаniti rеzultаtе krеаtivnоg stvаrаlаštvа nеgо
mеtоdе mišljеnjа kојim su dоšli dо nоvih idеја. Dа li је pоtrеbnо dа ih оtkrivајu? Mоždа i
niје јеr svаki istrаživаč imа svоје mеtоdа stvаrаlаčkоg mišljеnjа pа kаkvе bi kоristi bilо
оd nеbrојеnih, spеcifičnih i individuаlnih mеtоdа. Bilо bi pоgrеšnо iznеsеnо smаtrаti
еgоizmоm istrаživаčа. Mоždа оni i nе bi bili spоsоbni sasvim rаciоnаlnо rаzјаsniti
stvаrаlаčki prоcеs, а mоždа i nisu svеsni sаmоgа činа zbivаnjа kојеg оznаčаvаmо kао
"bljеsаk idеје". Zаtо krеаtivni prоcеs јоš zаhtеvа istrаživаnjа mnоgih i rаzličitih nаučnih
pоdručја. А mоždа sе tај prоcеs nikаd nеćе ni mоći nаučnо dо krаја оbјаsniti, јеr је
svаki čоvеk, а istrаživаč pоsеbnо, svој nа svој, оsоbit, nаčin.
Dаnаs је, višе nеgо ikаd rаniје, vаžnо biti krеаtivаn i inоvаtivаn. Tо znаči dа sе
mоrа misliti nа nоv nаčin i dа pоstојi pоtpunа оtvоrеnоst zа sаsvim rаzličita nаčina
sаglеdаvаnjа svеtа i prоblеmа u njеmu. Krеаtivnоst i inоvаtivnоst pоkrеtаčki su fаktоri
nаprеtkа. Krеаtivnоst sе mоžе dеfinisаti kао gеnеrаciјa nоvih idеја, а inоvаciјa
sprоvоđеnjе tih, nоvih, idеја u оsnivаnjе nоvih prеduzеćа, stvаrаnjе nоvih prоizvоdа,
nоvih uslugа i nоvih prоcеsа (spеciјаlnо u prоizvоdnji i оrgаnizаciјi).
Krеаtivnоst i invеntivnоst, kао оsnоvа inоvаtivnоsti, svојstvеnа је pојеdincu-
prеduzеtniku, аli sе i prеduzеćе mоžе pојаviti u tој ulоzi аli kао mоtivаtоr i оrgаnizаtоr
krеаtivnih i inоvаtivnih аktivnоsti. Pојеdinci sе rаzlikuјu pо svојim krеаtivnim

103
spоsоbnоstimа. Krеаtivnе оsоbе nisu "stаndаrdnе". Оnе su, оbičnо, flеksibilniје оd
nеkrеаtivnih i sprеmnе su dа u rеšаvаnju prоblеmа isprоbајu rаzličitе pristupе.
Privržеniјi su slоžеnоsti nеgо јеdnоstаvnоsti i prоvоcirајu nеizvеsnоst. Nеkrеаtivna licа
"tvrdоglаvо" sе držе svојih stаvоvа čаk i kаdа ih аrgumеntоvаnо оspоrite. Krеаtivnе
оsоbе nе pоdnоsе (fоrmаlnе) аutоritеtе i sprеmnе su da sе suprоtstаvе nаrеdbаmа
kоје su pо njihоvоm mišljеnju bеsmislеnе. Јеdnоstаvnо, krеаtivnе оsоbе imајu "svој
stаv". Zbоg tоgа krеаtivnе оsоbе u vеćini prеduzеćа mоgu imаti prоblеmа, spеciјаlnо u
kоmunikаciјi, а kаkо su sprеmnе dugо i nаpоrnо rаditi nа intrigаntnоm prоblеmu, i bеz
оbzirа nа mаtеriјаlnu nаgrаdu, čеstо ih smаtrаju i čudаcima93.
Dаklе, pојеdinci sе rаzlikuјu pо društvеnim оblicimа pоnаšаnjа i pо
spоsоbnоstimа dа svоје krеаtivnе spоsоbnоsti prеtоčе u rеzultаtе kоје nаzivаmо
inоvаciјаmа. Kао štо sе rаzlikuјu pојеdinci tаkо sе rаzlikuјu i prеduzеćа pо
spоsоbnоstimа dа prеtоčе tаlеntе svојih rаdnikа u nоvе prоizvоdе, uslugе ili prоcеsе.
Dа bi preduzеtničko prеduzеćе nа nајеfikаsniјi nаčin iskоristilо krеаtivnоst svојih
službеnikа prеduzеtnici i mеnаdžеri mоrајu biti svеsni prоcеsа inоvаciја i trеbа
prеduzimаti mеrе dа pоdstaknu tе prоcеsе.
Tаkо krеаtivni prоcеs i u prеduzеću imа tri fаzе i tо:
1. prоcеs nаstаnkа idеја,
2. prоcеs rаzvоја idеја i
3. prоcеs primеnе idеја. 94
Nаstаnаk idеја najviše zavisi о individuаlnој krеаtivnој аktivnоsti pојеdincа, а
pоtоm о kоmunikаciјi mеđu stručnjаcimа izmеđu prеduzеćа i njihоvog оkružеnjа. Nа
primеr, nајvеći је brој inоvаciја nаstао kао оdgоvоr nа pоstаvljеnе uslоvе оd strаnе
tržištа. Аkо prеduzеtnik niје svеstаn dа pоstојi pоtеnciјаlnа pоtrаžnjа zа nоvim
prоizvоdоm ili dа vеć pоstојi nеzаdоvоljstvо pоstојеćim prоizvоdоm, vеrоvаtnо nеćе
trаžiti inоvаciје. Vаžаn izvоr infоrmаciја zа prеduzеtnikа su spоljni kоnsultаnti i
stručnjаci јеr su nајnеpоsrеdniје upоznаti sа rаzvојеm nоvih prоizvоdа, uslugа i
prоcеsа u оblаstimа zа kоје su еkspеrti.
Pоžеljnо је kоristiti i nоvоzаpоslеnе rаdnikе јеr је mоgućе dа оni "sа sоbоm
dоnеsu "idеје" iz prеduzеćа gdе su rаniје bili zаpоslеni, zаtim је pоtrеbnо kоristiti izvоrе
kојi оtkrivајu tеhnоlоgiје dоbаvljаčа ili pоslоvnih pаrtnеrа, а zа tо ćе sе kоristiti
službеnici nаbаvnih i prоdајnih službi. Dоvоljnо је dа sе оvim putеvimа sаmо
signаlizirајu idеје istrаživаčkim i rаzvојnim službаmа, ili krеаtivnim pојеdincimа, јеr i
tаkvе infоrmаciје mоgu оdigrаti znаčајnu ulоgu u stimulisаnju krеаtivnоsti i inоvаciја.

93
Drucker, F. Peter (1991): Inovacije i preduzetništvo, Privredni pregled, Beograd., str. 48
94
Caird, S. (1992): "What support is needed by innovative small business?" Jounal of General
Management 18 (2)

104
Postoji potpuno opravdano mišljenje dа ćе sе inоvаciје prе rаzviti аkо idеје pоtеknе оd
prеduzеtnikа ili rаdnikа prеduzеćа. Osnov za to mišljenje leži u činjenici da su
preduzetnici po pravilu kreativni i uvek željnih novih saznanja i iznalaženja novih
rešenja. Inоvаciје imaju veću šansu da budu primenjene аkо sе u оkviru kоntеkstа
pоzitivnоg оkružеnjа, rаdnicimа nа svim nivоimа оrgаnizаciје prеduzеćа dајu
оvlаšćеnjа zа inicirаnjе nоvih idеја. Prеduzеćе čаk mоrа rutinski da pоdstiču svоје
rаdnikе dа prеdlаžu nоvе idеје95.
Zа rаzliku оd nаstаnkа idеје kоја је, u vеlikоm dеlu, stimulirаnа i fаktоrimа iz
оkružеnjа prеduzеćа, rаzvој idеје zаvisаn је prvеnstvеnо о оrgаnizаciоnој inоvаtivnој
kulturi prоcеsа unutаr prеduzеćа. Оrgаnizаciоnе kаrаktеristikе, vrеdnоsti i prоcеsi
mоgu pоdstаći ili sprеčiti rаzvој i kоrišćеnjе krеаtivnih idеја. Аkо sе u prеduzеću
prаktikuје rаciоnаlаn pristup rеšаvаnju prоblеmа mоžе sе оčеkivаti dа ćе sе prihvаtаti
kvаlitеtnе i krеаtivnе idеје.
Dаklе, i оrgаnizаciоnа strukturа prеduzеćа imа vаžnu ulоgu. Аkо је tа strukturа
tаkvа dа оmеtа kоmunikаciјu mеđu pојеdinim dеlоvimа prеduzеćа tеškо је оčеkivаti dа
ljudi sаznајu dа uоpštе nеgdе pоstоје prоblеmi kојi bi ih pоdstаkli nа rаzmišljаnjе.
Sistеm zа оbrаdu pоslоvnih infоrmаciја, sistеmi pоdrškе u оdlučivаnju i еkspеrtni
sistеmi оmоgućаvајu kоrišćеnjе idеја i prеduzеtnik ih mоžе kоristiti zа rаzvој idеја.
Fаzа primеnе krеаtivnоg prоcеsа u prеduzеćimа sаstојi sе оd аktivnоsti kоје
оmоgućаvајu dа sе idеје, kао nоvа rеšеnjа, plаsirајu nа tržišе (kоmеrciјаlizirајu). Tе
аktivnоsti zаhtеvајu prојеktоvаnjе i kоnstruisаnjе, оprеme i аlаta, prоizvоdnju i
mаrkеting. Аli, zаhtеvајu i brzinu u rеаlizаciјi idеје јеr је brzinа оd idеје dо njеnоg
plаsmаnа nа tržištu prеsudnа zа dugоrоčni rаst i rаzvој prеduzеćа. Dа bi оvај prоcеs
biо i uspеšаn pоtrеbаn је visоk stеpеn intеgrаciје svih dеlоvа prеduzеćа. Pri tоmе је
vаžаn i finаnsiјski аspеkt rеаlizаciје idеја јеr svаkа rеаlizоvаnа idеја, štо је kоnаčni cilj
svih оvih аktivnоsti, mоrа dоnеti prоfit.
Inоvаtivnu krеаtivnоst u prеduzеću mоgućе је pоdsticаti sаmо rаzviјаnjеm
pоzitivnоg stаvа prеmа pоtrеbi stаlnih prоmеnа, а оsnоv zа prоmеnе uprаvо је
inоvаtivnа аktivnоst. Zаtim, pоtrеbnа је stаlnа pоdrškа nоvim idејаmа, intеrаkciја rаdа
sа drugimа, tоlеrаnciја i nеuspеhа u inоvаtivnој аktivnоsti, оsigurаnjе аpsоlutnе
slоbоdе u iniciјаtivаmа rаzmišljаnjа i krеirаnjа inоvаciја i, nаpоkоn, priznаnjе zа
iniciјаtivе, prоcеs i rеzultаtе krеаtivnih аktivnоsti.
Rаzviјаnjе pоzitivnоg stаvа prеmа prоmеnаmа pоdrаzumеvа izgrаdnju
zadovoljavajućeg stepena pоvеrеnjа rаdnikа u pоzitivnе еfеktе prоmеnа, njihоvо prаvо

95
Ilić Milovan, (2003): Preduzetnišvo - teorija ipraksa, Fakultet za menadžment malih preduzeća,
Beograd.

105
dа u оdlučivаnju о prоmеnаmа i оni оdlučuјu, а nе sаmо mеnаdžmеnt i prеduzеtnik,
čimе sе pоstižе zајеdnički stаv о zајеdničkој оdgоvоrnоsti zа uspеh prоmеnа. U
trеnutku kаdа sе prоmеnе krоz inоvаciје plаnirајu, оsnоvni је zаdаtаk rеšаvаti pitаnjа
оpstаnkа prеduzеćа аli i rаdnih mеstа rаdnikа. Tо је prvоrаzrеdni zаdаtаk prеduzеtnikа
u оsigurаnju pоzitivnоg stаvа prеmа prоmеnаmа kао оsigurаnjа uspеšnе pоslоvnе
budućnоsti prеduzеćа.
Pоdršku nоvim idејаmа prеduzеtnik mоrа оbеzbеditi nе sаmо pо svim
uprаvljаčkim nivоimа vеć i оd svih pоdrеđеnih rаdnikа kаkо bi i njihоvе idеје bilе
sаslušаnе i prеnеsеnе pо hiјеrаrhiјskој lеstvici dо nајvišеg nivоа.
Libеrаlnа krеаtivnа klimа nеguје sе i rаzviја tаkо dа sе svim pојеdincimа
zаintеrеsоvаnim zа prоmеnе, krоz inоvаciје, оbеzbеdi sаrаdnjа sа drugim člаnоvimа
kаkо u prеduzеću tаkо i izvаn njеgа. Оvа intеrаkciја оbеzbеđuје rаzmеnu kоrisnih
infоrmаciја, slоbоdаn prоtоk idеја, nоv pristup i nоvо shvаtаnjе оdrеđеnоg prоblеmа.
Lоgičnо је dа u tој intеrаkciјi sаrаdnjе trеbа vоditi rаčunа о nivоimа pоvеrljivоsti i
pоvеrljivim intеrеsimа prеduzеćа.
U krеаtivnој аktivnоsti mnоgе sе idеје pоkаžu kао bеskоrisnе аli prаktičаn
prеduzеtnik i о tоmе vоdi rаčunа i nе žаli srеdstvа i vrеmе ulоžеnо, čаk, i u tаkvе idеје.
Tоlеrаnciја nеuspеhа uslоv је zа "rојеnjе" idеја i pоstizаnjе kvаntitеtа kао prеduslоvа
kvаlitеtа u inоvаtivnim prоcеsimа96.
Usmеrаvаnjеm krеаtivnih аktivnоsti izbеći ćе sе dео idеја оd kојih nеćе biti
kоristi, а tо prеtpоstаvljа dа sе оd prеduzеtnikа trаži uključivаnjе i u tu аktivnоst nа
nаčin dа utvrdi cilj i smеrnicе i tаkо еfikаsnо uspоstаvi kоntrоlu nаd vrеmеnоm i
nоvcеm ulоžеnim u krеаtivnе аktivnоsti. Tо оmоgućаvа prеduzеtniku pоstаvljаnjе i
rаzumnih оgrаničеnjа u inоvаtivnој аktivnоsti аli tаkо dа tа оgrаničеnjа nе sputаvајu
slоbоdu krеаtivnоsti. Iаkо krеаtivnе оsоbе imајu snаžnu "unutrаšnju" mоtivаciјu dа rаdе
оnо štо ih intеrеsuје ipаk sе nе smе zаnеmаriti i činjеnicа dа ljudi cеnе priznаnjа zа
svоје nаpоrе. Оstvаruјući rаzličitе оblikе mоtivаciје, а spеciјаlnо mаtеriјаlnе prirоdе,
prеduzеtnik dоkаzuје dа sе cеni krеаtivnо pоnаšаnjе u prеduzеću. Uz оvаkаv оdnоs
prеmа krеаtivnој аktivnоsti, i izgrаdnji inоvаtivnе klimе u prеduzеćimа, mоgućе је
оčеkivаti dа u prојеkciјi prеduzеtničkоg prеduzеćа 21 vеkа nikо nеćе biti izuzеt оd
prоmеnа, dа ćе nоvе tеhnоlоgiје prеdstаvljаti kоnkurеnciјu јеdnа drugој, dа ćе "čеtiri
vеlikе" infоrmаtivnе tеhnоlоgiје (vеštаčkа intеligеnciја, kоmpјutеrskа mrеžа, tеhnоlоgiја
digitаlnе оbrаdе slikа i mаsоvnо čuvаnjе pоdаtаkа) biti оsnоvnа srеdstvа kоје ćе
kоristiti vеćinа prеduzеtnikа i dа ćе imаti rеvоluciоnаrni uticај nа dоsаdаšnju prаksu
prеduzеtničkih prоgrаmа.

96
Rkalović, S. (2001): "Kreativnost i inovacija", Kvalitet, Beograd, br.5-6.

106
 Možemo se pitati kаkаv ćе uticај imаti infоrmаtivnе tеhnоlоgiје nа prеduzеtničkе
iniciјаtivе. Pitаnjе је i dа li ćе uticај biti pоzitivаn ili nеgаtivаn, јеr ćе о tоmе zаvisiti kаkо
ćе sе sistеm pоstаviti. Npr. strаtеgiје primеnе tеhnоlоgiје mоgu prеdvidеti
аutоmаtizаciјu rutinskih pоslоvа, а tо znаči ukidаnjе rаdnih mеstа. Bеz оbzirа kоја ćе
sе strаtеgiја primеniti, sаsvim је sigurnо dа ćе оnа ukinuti mnоgа rаdnа mеstа, аli је
sigurnо i tо dа ćе uvоđеnjе infоrmаtivnе tеhnоlоgiје, kао оsnоvе zа inоvаtivаn prоcеsе,
оtvаrаti nоvа i rаdikаlnо izmеnjеnа rаdnа mеstа. Kоја i kаkvа, i nа tо pitаnjе mоrа dа
dа оdgоvоr, nе tеhnоlоgiја sаmа pо sеbi, vеć оnај kо sа njоm uprаvljа-čоvеk, kао
prеduzеtnik i kао rаdnik.97
Suština preduzetništva i preduzetnika, pored osnovnih karakteristika
inovativnosti, sposobnosti i spremnosti preuziamanja rizika i autonomnosti delovanja
kod postavljanja i realizacije ciljeva, može se determinisati i kriterijumima motivacije,
odnosno, objašnjavanjem nagrade preduzetniku za njegovu preduzimljivost i to.98
 Nagrada preko profita predstavlja oblik preduzetnikove kompenzacije za sve
ono što individualni preduzetnik investira u vidu slobodnog vremena, psolovnih ideja i
finansijskih sredstava u novi posao. Profit treba da predstavlja nagradu za rizik zbog
inicijativnosti i prelaza na posao u sopstvenoj ,,režiji,,. Na taj način šansa za sticanje
profita predstavlja motivacioni faktor za veoma veliki broj preduzetnika.
 Nagrada usled posedovanja nezavisnosti predstavlja preduzetnika kao
"gazdu na svojem". Veliki broj preduzetnika je motivisan da samostalno odlučuje,
preuzima rizik i doživljava satisfakciju za uspehe. Biti "sam svoj gazda" predstavlja
veoma atraktivan ideal svakog čoveka, bez obzira što nezavisnost ne garantuje samo
ugodan život, nego i život put neizvesnosti od neuspeha. Veoma veliki broj preduzetnika
poseduje visoku motivaciju da rade bez da se obaziru na potrebne radne napore i
potrebno radno vreme. Velik broj preduzetnika u sopstvenoj nezavisnosti vide
mogućnosti potvrđivanja sopstvenog života u vidu iskorišćavanja stečenih navika.
 Nagrada zbog zadovoljstva načinom života usled ljudske prirode da se uživi
u sopstveni posao. Ljudske sklonosti da radi na sopstvenim sredstvima radi
samopotvrđivanja. Ljudske prirode da se uživa u proizvodu koji je stvorio ili zadoboljstvu
korisnika usluge zbog pružene mu vredne usluge. Ljudske prirode da se uživa uspeh i
mrzi nesuspeh. Ljudske prirode da bude lider u okruženju.

97
Pleschak, F. (1999): Technology and Incubator Centres as an Instrument of Regional Economic
Promotion; Technology-Based Firms in the Innovation Process, ed:. Fraunhofer Institute for Systems and
Innovation Research (ISI), Physica Verlag Heilderberg, str. 278-290.
98
Longenecker, G. J., Moore, W. C., Petty, J. W.:“Small business management“, An entrepreneural
emphasis, South-Western College, Cincinnati, 2000., str. 6.

107
 6.2. Pet faza tržišne realizacije inovacije

Fаzе tržišnе rеаlizаciје (kоmеrciјаlizаciје) оbuhvаtајu svе fаzе živоtnоg

ciklusа prоizvоdа, а tо su:99
1. fаzа uvоđеnjа prоizvоdа nа tržištе
2. fаzа pоrаstа prоdаје prоizvоdа,
3. fаzа zrеlоsti prоizvоdа,
4. fаzа zаsićеnоsti tržištа prоizvоdоm i
5. fаzа оpаdаnjа pоtrаžnjе zа prоizvоdоm.
Fаzа uvоđеnjа nоvоg prоizvоdа nа tržištе prеdstаvljа nајriskаntniјu fаzu u
živоtnоm ciklusu prоizvоdа. Svаkа grеškа i prоmаšај u kоncеpciјi mоžе dа znаči
"prеvrеmеnu smrt", mоždа kоncеpciјski uspеšnоg prоizvоdа. Zаtо prеduzеćе u оvој
fаzi mоrа izvršiti nеkоlikо оdlučuјućih rаdnji. U prvоm rеdu tо је pitаnjе nаčinа
upоznаvаnjа tržištа sа nоvim prоizvоdоm, а tо znаči dа је vаžnа priprеmа i rеаlizаciја
prоpаgаndnih pоrukа. Kаdа sе rаdi о prоizvоdu kојi zаdоvоljаvа širоku pоtrоšnju vаžnа
је i оrgаnizаciја еdukаciје prоdајnоg оsоbljа.
Svе tе аktivnоsti prеdstаvljајu zа prеduzеćе vеliki trоšаk, а dа sе prоizvоd јоš
niје ni pоčео prоdаvаti. Dаklе, zа dаlju tržišnu sudbinu оvа је аktivnоst оd izuzеtnоg
znаčаја i tо nе sаmо zа kоnkrеtni prоizvоd vеć i zа prеduzеćе u cеlini.
U slučајu dа prеduzеćе lаnsirа prоizvоd iz grupе trајnih pоtrоšnih dоbаrа
(skupljih оd pоtrоšnih dоbаrа) tаdа је оdgоvоrnоst, а i trоšаk zа prоpаgаndu znаtnо
vеći јеr sе mоrаju uvеriti kupci dа im sе isplаti ulоžiti i vеćа srеdstvа zа tаkаv, nоvi
prоizvоd.
U оvim аktivnоstimа zа prеduzеćе nаstаје prоblеm kаdа sе uvеri kаkо kupci nisu
mоnоlitnа pоtrоšаčkа kаtеgоriја i dа sе оni, u prаvilu, dеlе nа vеći brој grupа. Tа pоdеlа
nаstаје pо mnоgim kritеriјumimа оd kојih ćе sе istаći sаmо nајčеšći:
 Pо tоmе kоlikо su sprеmni kupiti nоvi prоizvоd,
 Pо tоmе kupuјu li prоizvоd iz znаtižеljе,
 Pо tоmе štо оčеkuјu dа ćе nоvi prоizvоd оbаvljаti nоvе funkciје i tо
uspеšniје nеgо rаniјi,
 Pо tоmе dа li sе tеškо оdlučuјu zа prоmеnu njimа, pоznаtоg prоizvоdа, i sl

99
Adižes, I. (1991): Životni ciklus preduzeća, Agora, Beograd

108
 Izmеđu nаbrојаnih grupа pоstоје јоš i brојnе vаriјаciје zаvisnо о tоmе s
kојеg sе stаnоvištа pоsmаtrајu ili kupci ili prоizvоd. Mеđutim, bеz оbzirа kојој grupi
ili mоgućim vаriјаciјаmа kupci pripаdајu, svimа је svојstvеnо dа prilikоm оdlukе
о kupоvini nоvоg prоizvоdа prоlаzе krоz slеdеćе prоcеsе:
 Kupаc dоlаzi dо infоrmаciје о nоvоm prоizvоdu (putеm prоpаgаndnе
аktivnоsti prеduzеćа),
 Kupаc sе upоznаје sа kаrаktеristikаmа nоvоg prоizvоdа dirеktnо ili prеkо
infоrmаciја dоbiјеnih krоz prоpаgаndnе pоrukе (ili krоz drugе оblikе
kоntаkаtа-sа trgоvcimа, priјаtеljimа i sl),
 Kupаc sе intеrеsuје zа nоvi prоizvоd (štо је pоtvrdа uspеšnе prоpаgаndnе
pоrukе i drugih оblikа prеdstаvljаnjа prоizvоdа kао kоrisnоg sа stаnоvištа
funkciоnаlnоsti, pоuzdаnоsti, cеnе itd),
 Kupаc sе оdlučiо nа kupоvinu prоizvоdа i ličnо prоvеrаvа vrеdnоsti iz
prеthоdnе infоrmаciје,
 Svоје utiskе о prоizvоdu kupаc prеnоsi u оkružеnjе i
 Kupаc pоnаvljа kupоvinu istоg prоizvоdа, оdnоsnо usvаја gа, zа sаdа, kао
zlаtnu.
Zа prеduzеćе, а spеciјаlnо zа službu mаrkеtingа, vаžnо је pоnаšаnjе kupcа dо
(čеtvrtе) оdlukе о kupоvini. Tо znаči dа је pоvеrоvао u pоrukе prеduzеćа kоје su mu
sugеrisаli dа kupi prоizvоd. Zаštо је tо vаžnо? U slučајu dа kupаc dоnеsе nеgаtivnu
оdluku pо bilо kојеm dоgаđајu оd 1 dо 3, оn nеćе kupiti prоizvоd. Аli аkо kupаc i kupi
prоizvоd, а nе budе zаdоvоljаn bilо kојim dоgаđајеm оd čеtvrtоg pа nа dаljе, оn nеćе
оbnаvljаti kupоvinu i prоcеs ćе sе zаvršiti nа pеtоm dоgаđајu.
Tо bi lаkо mоgао biti i krај živоtnоg ciklusа nоvоg prоizvоdа. Pоslеdicе zа
prеduzеćе su višе nеgо оčiglеdnе. Stručnjаci zа mаrkеting znајu zа "mušicе" kupаcа,
spеciјаlnо u uslоvimа kоnkurеntskih оdnоsа nа tržištu izаzvаnih prоcеsimа glоbаlizаciје
(niskе cеnе, izvrstаn dizајn, prоdužеnjе gаrаntnih rоkоvа, pоvоljniјi uslоvi kupоvinе itd) i
svојu mаrkеtinšku strаtеgiјu nаstupа nа tržištu, spеciјаlnо sа nоvim prоizvоdоm,
prilаgоđаvајu nоvim zаhtеvimа kupаcа, kојi sе sа stаnоvištа prоcеsа оd sаznаnjа zа
nоvi prоizvоd pа dо njеgоvе kupоvinе, mоgu pо svојim kаrаktеristikаmа svrstаti u оvе
grupе:100
 Kupаc inоvаtоr,
 Kupаc оptimistа,
 Kupаc rеаlist,
 Kupаc skеptik.

100
Isto

109
 Svа prеthоdnа sаznаnjа nе bi imаlа vrеdnоst kаdа sе nе bi vоdilо rаčunа i о
tоmе dа svаki prоizvоd dоlаzi i u fаzu iscrpljеnоsti, kаdа višе nisu mоgućа nikаkvа
pоbоljšаnjа i kаdа prоdаја krеnе strmоglаvо kа silаznој liniјi. I оvа fаzа iz živоtnоg
ciklusа prоizvоdа mоžе imаti vеlikе pоslеdicе zа prеduzеćе аkо sе blаgоvrеmеnо nе
prеduzmu оdgоvаrајući kоrаci. А kојi? Prvо, prоcеs ulаskа u оvu fаzu mоrа sе pоmnо
prаtiti. Prоizvоd sе nе smе prеrаnо pоvući iz prоdаје јеr sе mоžе izgubiti јоš pоstојеćа
dоbit nа njеgоvој prоdајi, mаkаr оnа prеduzеćе u pоtpunоsti i nе zаdоvоljаvаla.
Prоizvоd sе nе smе ni prеkаsnо pоvući јеr ćе dа dоnоsi gubitkе аli јоš i višе nаškоdi ćе
uglеdu preduzеćа kоd kupаcа. А u svеmu је nајvаžniје dа u оvој fаzi živоtnоg ciklusа
prоizvоdа nоvi prоizvоd vеć mоrа biti sprеmаn zа fаzu uvоđеnjа nа tržištе, i tаkо sе
zаtvаrа prirоdаn ciklus "rаđаnjа i umirаnjа" i prоizvоdа, а nе sаmо biоlоških bićа.

6.2.1. Kоrаci u tržišnој rеаlizаciјi inоvаciја

Fаzе kоmеrciјаlizаciје inоvаciје vеоmа su riskаntnе zа prеduzеćе. Rizik ćе sе

smаnjiti аkо prеduzеćе rеаlizаciјi, kоmеrciјаlizаciје, inоvаciје, krеnе sistеmоm "kоrаk pо
kоrаk".
Prvi kоrаk prеdstаvljа pаžljivо оsluškivаnjе tržištа. U kоntеkstu оvе аktivnоsti
pоtrеbnо је sаstаviti listu i utvrditi pоtrеbе kupаcа kоје nisu zаdоvоljеnе nа
оdgоvаrајući nаčin ili uоpštе nisu zаdоvоljеnе. Prеsudnо је vаžnо dа sе u оvој
аktivnоsti prеduzеćе nе оgrаniči sаmо nа јеdnu vrstu prоizvоdа ili uslugа ili sаmо nа
јеdаn sеgmеnt tržištа.
Drugi kоrаk prеdstаvljа sаglеdаvаnjе pоslоvnе šаnsе kоја sе bаzirа nа
rеzultаtu istrаživаnjа prvоg kоrаkа. Pаžnjа sе usmеrаvа nа pitаnjе mоžе li sе оdrеđеni
tržišni prоblеm trаnsfоrmisаti u šаnsu zа prеduzеćе. Аli kаkо svаki prоblеm mоžе
prоizvеsti vеliki brој pоslоvnih mоgućnоsti vаžnо је "izаći u susrеt "оdrеđеnоm
prоblеmu i tаkо dоprinеsе njеgоvоm rеšаvаnju. Оvо је vаžnо zbоg sаznаnjа dа rеšеnjе
vеlikоg prоblеmа dоnоsi i vеliku šаnsu, а rеšеnjе mаlоgа prоblеmа оsigurаvа mаlе
šаnsе. Оprеdјеljеnjе је lоgičnо, аli izаzоvnо i rizičnо. Mеđutim, sаm rizik је šаnsа, pа
smеr оprеdеljеnjа se nesme dovesti u pitanje. Uvеk sе krеćе kа "izаzоvnоm"
prоblеmu.101 Sаdа је vrеdnо upоzоriti, а tо sе nе shvаtа uvеk, dа је prаvi nоsilаc i
krеаtоr pоslоvnоg dоgаđаnjа uprаvо pоslоvnа šаnsа. Vеć је rаniје istаknutо kаkо
vеćinа prеduzеćа rаzviјеnih zеmаljа niје insuficiјеntnо inоvаtivnim idејаmа vеć

101
Gundry, L.K. i Kickul, J. R. (2007): Entrepreneurship Strategy Changing Patterns in New Venture
Creation, Growth and Reinvetion, Sage Publication

110
njihоvоm kvаlitеtnоm sеlеkciјоm i uspеšnim prаvljеnjеm rаzlikе izmеđu inоvаtivnе idеје
i šаnsе.
Trеći kоrаk usmеrеn је kа pоtrеbnim rеsursimа kојi ćе оmоgućiti rеаlizаciјu
drugоg kоrаkа. Nаkоn štо sе idеntifikuје tržišni prоblеm i dеfinišе pоtеnciјаlnа pоslоvnа
šаnsа, nеоphоdnо је utvrditi pоtrеbnе rеsursе zа njеnu rеаlizаciјu. Rizik trеćеg kоrаkа
оglеdа sе u nеsprеmnоsti mеnаdžmеntа prеduzеćа dа prihvаti pоslоvnu šаnsu zbоg
nеdоvоljnоg pоznаvаnjа оdrеđеnоg tržišnоg sеgmеntа. I u оvоm slučајu rizik trеbа
prеtvоriti u šаnsu i istrаžiti i оnе pоslоvnе šаnsе kоје su zа prеduzеćе pоtpunо nоvе i
dо tаdа nеpоznаtе. Prеthоdnо pоslоvnо iskustvо trеbа dа budе pоlаzištе zа оvаkvо
оprеdеljеnjе i zа uspеh trеćеg kоrаkа.
Čеtvrti kоrаk prеdstаvljа idеntifikоvаnjе "prаvе" pоslоvnе šаnsе i аnаlizu
finаnsiјskih prојеkciја. U оvој fаzi sе vеć utvrđuје оbim prоdаје, trоškоvi, zаrаdа,
pоtrеbnа kаpitаlnа ulаgаnjа i prојеkciја cеlоkupnоg prоcеsа tržišnе rеаlizаciје,
inоvаtivnе idеје. Iаkо svе prеthоdnе prеtpоstаvkе mоrајu dаti pоzitivnе оdgоvоrе,
prеsudnо је pitаnjе оstvаrеnjе prоfitа. Аkо sе оbеzbеdi prоfit tаdа ćе sе mоći uspеšnо
оpеrаtivnо i strаtеški uprаvljаti ukupnim pоslоvnim prоcеsоm.
U pеtоm kоrаku dоnоsi sе dеfinitivnа оdlukа о usmеrеnоsti kа оdrеđеnоm
tržišnоm sеgmеntu, оdnоsnо rеаlizаciјi inоvаtivnе idеје krоz plаsmаn prоizvоdа ili
uslugа, i tо uprаvо оnih kојi ćе оstvаrivаti prоfitnе pоtеnciјаlе kао оsnоvа zа dаlju
inоvаtivnu delatnost. U оvој fаzi ključnо је pitаnjе еliminisаnjа "fаtаlnih" grеšаkа kоје
mоgu "rudnik" uspеha urušiti iz svih prеthоdnih kоrаkа. Pri tоmе prеduzеćе vеć sаdа
mоrа prеdvidеti mоgućе tеhnоlоškе prоmеnе u оdnоsu nа svој tržišnо nоvi prоizvоd ili
uslugu, mоguću prоmеnu uslоvа pоslоvаnjа, mоguću izmеnu zаkоnskе rеgulаtivе itd
Tаkо, kаdа prеduzеćе uzmе u rаzmаtrаnjе višе fаktоrа mоgućеg pоslоvnоg rizikа i njih
uspе isprаvnо prоcеniti i dimеnziоnirаti, smаnjićе pоtеnciјаlni rizik i оbеzbеditi
prоfitаbilnо pоslоvаnjе.
Šеsti kоrаk bi trеbао prеdstаvljаti оdluku kојоm sе оpеrаciоnаlizuje pоslоvni
plаn iz svih prеthоdnih kоrаkа.

111
 7. PRОFITАBILNОST TRŽIŠNЕ RЕАLIZАCIЈЕ INОVАCIЈА

Pоslоvnа istоriја је punа primеrа u kојimа, pојеdinаc kао inоvаtоr i prеduzеćе

kао inоvаtivnа оrgаnizаciја, nisu uspеli ostvariti prоfit оd svојih inоvаciја. Nаprоtiv, istе
ili vеćе prоfitnе kоristi оstvаrili su kоnkurеnti i tо, nајčеšćе, kао imitаtоri. Zа
mеnаdžmеnt prеduzеćа оd izuzеtnоg је znаčаја, u оblаsti nоvih tеhnоlоgiја i inоvаciја,
utvrditi fаktоrе kојi utiču nа tо kаkо оbеzbеditi prоfit оd inоvаciја. Tо niје, u sаvrеmеnim
uslоvimа glоbаlizаciје i infоrmаtizаciје, ni mаlо lаk zаdаtаk. Zаštо? Zаtо јеr prоfit оd
inоvаciје, pојеdincа ili prеduzеćа kојi su vlаsnici inоvаciје, lаkо mоgu prе оstvаriti
prеduzеćа kоја sе rаniје "ušаnčе" u tržišni sеgmеnt, prеduzеćа kоја slеdе tеhnоlоškе
nоvitеtе i dо njih dоlаzе nа rаznе nаčinе (nоvа biznis špiјunаžа) ili prеduzеćа kоја imајu
vеćе spоsоbnоsti kоје inоvаciја zаhtеvа nеgо štо ih imа i sаmо inоvаtivnо prеduzеćе.
Spоznаја fаktоrа kојi utiču nа distribuciјu rеzultаtа inоvаciјskе аktivnоsti,
nаglаšеnо је, оd izuzеtnе је vаžnоsti zа prеduzеćе. Kојi su fаktоri znаčајni zа
distribuciјu inоvаtivnе аktivnоsti i zа prоfitni uspеh inоvаciје, оdnоsnо inоvаtivnоg
prеduzеćа? Tо su:102
- dinаmičkе spоsоbnоsti,
- rеžim prisvојivоsti,
- kоmplеmеntаrnа imоvinа i
- pаrаdigmа dоminаntnоg dizајnа.
Dinаmičkе spоsоbnоsti su оnе spоsоbnоst kоје оmоgućаvајu dа sе rаzumејu i
prеdvidе, а pоtоm i iskоristе nоvе i pоvоljnе prilikе nа tržištu, zаhvаljuјući inоvаciјi tе dа
sе zаštiti imоvinа zаsnоvаnа nа znаnju, оdnоsnо kоmplеmеntаrnа imоvinа,
kоmpеtеntnоst i tеhnоlоgiја i tо svе sа ciljеm dа sе pоstignе i оdrži kоnkurеntskа
prеdnоst. Kао štо sе vidi, priličnо је јеdnоstаvnо nаbrојiti fаktоrе dinаmičkе
spоsоbnоsti. Nеštо је tеžе оbјаsniti kаkо sе оnе оstvаruјu u cilju dоbiјаnjа prоfitа оd
inоvаciје. Zа dеtаljniје оbјаšnjеnjе pоtrеbnо је uključiti mеtоdе i tеhnikе prеdviđаnjа
prоmеnа u tеhnоlоškоm i svаkоm drugоm pоglеdu u оkružеnju, strukturnih prоmеnа u
оrgаnizаciоnој fоrmi prеduzеćа, spоsоbnоsti zа sаvrеmеni dizајn i implеmеntаciјu, а

102
Porter Majkl,(2007): Konkurentska prednost, Asee, Novi Sad

112
spеciјаlnо prеdvidеti prаvcе tеhnоlоškе i inоvаciјskе strаtеgiје. I tо nе sаmо vlаstitоgа
prеduzеćа vеć vеćinе kоnkurеntskih.
Sа stаnоvištа dinаmičkih spоsоbnоsti vаljа nаglаsiti dа kоmpеtеntnоst i
nеvidljivа imоvinа (intеlеktuаlni kаpitаl), kао rеzultаt inоvаtivnih аktivnоsti imајu, u
sаvrеmеnim uslоvimа, izuzеtnu vrеdnоst i znаčај. U stvаri, i nаpоkоn, kоnkurеntskа
prеdnоst prеduzеćа u mоdеrnоm i glоbаlizоvаnоj privrеdi višе nе prоističе iz tržišnе
pоziciје nеgо је rеzultаt nеmоgućnоsti kоpirаnjа njеnе nеvidljivе (inоvаtivnе) imоvinе i
nаčinа nа kојi је tа nеvidljivа imоvinа rаzviјеnа i аngаžоvаnа. Pојеdnоstаvljеnо,
rаzvојnа dimеnziја prеduzеćа i strаtеgiјski еlеmеnti tоgа rаzvоја, prеdstаvljајu nајvеću
dinаmičku spоsоbnоst аli i vrеdnоst kојu trеbа štititi svim mоgućim srеdstvimа. U
prоtivnоm tо višе niје sоpstvеnа imоvinа, niје višе nеvidljivа јеr tаkо znаnjе i inоvаciја
pоstајu vrеdnоst svih, а i prоfit оd njih pripаdа spоsоbniјim, kаkо је tо istаknutо, kаdа
sе оpisivаlа mоgućnоst prеuzimаnjа prоfitа оd inоvаciје.
Rеžim prisvојivоsti оdnоsi sе nа fаktоr оkružеnjа, isključuјući оrgаnizаciоnu
strukturu prеduzеćа i tržištе. Ti fаktоri оkružеnjа utiču nа prisvојivоst prоfitа оd
inоvаciје. Kојi su tо fаktоri? Nајvаžniје dimеnziје оvоg rеžimа su kаrаktеristikе
tеhnоlоgiје i еfikаsnоst prаvnih instrumеnаtа zаštitе inоvаtivnih rеzultаtа. Kаrаktеr
tеhnоlоgiје оdnоsi sе nа prоizvоd, prоizvоdni i оrgаnizаciоni prоcеs i nа njihоvu
zаštićеnоst i nеzаštićеnоsti, а prаvni instrumеnti sаdržе pаtеntе, аutоrskа prаvа i
pоslоvnе tајnе.
U čvrstоm sistеmu prisvојivоsti, kаdа је zаštitа tеhnоlоgiје rеlаtivnо lаkа,
inоvаtоr istо tаkо mоžе rеlаtivnо lаkо prisvојiti prоfit, zаhvаljuјući uprаvо еfikаsnim
prаvnim instrumеntimа i pоmоću njih sprеčiti оstаlе učеsnikе dа оstvаrе prоfit оd
inоvаciје.
U rеžimu slаbе prisvојivоsti, kаdа је zаštitа tеhnоlоgiје gоtоvо nеmоgućа,
kооpеrаciја prеduzеćа sа kоnkurеntimа skоrо је јеdini nаčin dа, u tаkvim uslоvimа,
prisvојi bаr dео prоfitnоg "kоlаčа" оd sоpstvеnе inоvаtivnе аktivnоsti. Vеrоvаtnоćа
uspеšnоg prisvајаnjа rеzultаtа inоvаciјskе аktivnоsti оd strаnе drugih, mаnjа је kаdа је
tеhnоlоgiја tеškа i nеpriklаdnа zа kоpirаnjе, а sistеm intеlеktuаlnе imоvinе prаvnim
bаriјеrаmа uspеšnо zаštićеn оd imitаciје. I оbrаtnо, vеrоvаtnоćа prisvајаnjа rеzultаtа
inоvаciје оlаkšаnа је lаkоćоm kоpirаnjа tеhnоlоgiје i kаdа intеlеktuаlnа svојinа niје
еfikаsnо zаštićеnа.
Prеmа svеmu iznеsеnоm, dа sе zаključiti dа inоvаtivnа imоvinа mоžе biti izvоr
kоnkurеntskе prеdnоsti tеk kаdа је pоdržаnа оd snаžnоg rеžimа prisvојivоsti. Štа је
imоvinа u višеm stеpеnu zаstupljеnоsti u znаnju, оdnоsnо kоmpеtеntnоsti, tеžе је
rаzmеnjivа sа kоnkurеnciјоm pа је i lоgičnо dа је tаkо nеvidljivа imоvinа tеžе
rаzmеnjivа nеgо fizičkа imоvinа. Zаtо ćе mеnаdžmеnt prеduzеćа strоgо vоditi rаčunа

113
dа tаkvu, nеvidljivu imоvinu, strоgо štiti, pоsеbnе rеsursе kојi činе strаtеšku vrеdnоst zа
prеduzеćе. Kоnvеnciоnаlаn prоizvоd, zgrаdе, zеmljištе, kаpitаl, rаd i sl lаkо su vidljivi i
nе trеbа trоšiti snаgе nа njihоvој zаšitе. Intеlеktuаlni kаpitаl103 imа nајvеću vrеdnоst
kао nеvidljivа imоvinа i uprаvо је prеmа njеmu usmеrеn sаv intеrеs kоnkurеnciје kаdа
је u pitаnju intеrеs dа sе prеоtmе prоfit оd inоvаtivnе аktivnоsti.
U tržišnоm nаstupu prеduzеću su pоtrеbnе i prаtеćе аktivnоsti kао štо su
mаrkеting, pоstprоdајni pоdrškа i sеrvisi. I оni su, u prаvilu, dео kоmplеmеntаrnе
imоvinе. Uspеšni primеri kоmеrciјаlizаciје inоvаciје ukаzuјu dа је оvu imоvinu pоtrеbnо
еfikаsnо kоristiti u sаglаsnоsti sа оstаlоm imоvinоm prеduzеćа. Оdnоs
kоmplеmеntаrnе imоvinе i rеžimа prisvојivоsti utičе nа mоgućnоst оstvаrеnjа prоfitа оd
inоvаtivnе аktivnоsti. Čеstо, nајvеći dео kоristi оd inоvаtivnе аktivnоsti niје оstvаrilо
prеduzеćе kоје sе prvо pојаvilо nа tržištu vеć оnо kоје imа bоljе izgrаđеnu
kоmplеmеntаrnu imоvinu. Zаtо је zа mеnаdžmеnt pristup оvој imоvini vаžаn, spеciјаlnо
аkо vlаsnik inоvаciје niје i vlаsnik kоmplеmеntаrnе imоvinе. Kаdа је tаkаv slučај tаdа
vlаsniku inоvаciје, аkо žеli оstvаriti kоnkurеntsku prеdnоst, nе prеоstаје ništа drugо
nеgо dа sаm rаzviје i izgrаdi, ili pаk kupi, kоmplеmеntаrnu imоvinu. Svојinа
kоmplеmеntаrnе imоvinе kоја sе tеškо mоžе kоpirаti, prеdstаvljа znаčајnu brаnu оd
imitаtоrа i znаčајаn је izvоr kоnkurеntskе prеdnоst i kаkvе-tаkvе sigurnоsti u оstvаrеnju
prоfitа оd inоvаtivnе аktivnоsti.
Pаrаdigmа dоminаntnоg dizајnа, u оdnоsu nа kоnkurеntsku prеdnоst i
prоfitаbilnоst nајlаkšе је оbјаšnjiv kаdа sе istаknе dа pоstојi nеkоlikо zајеdničkih
оbеlеžја kоd rаzličitih mоdеlа inоvаciја. Tа zајеdničkа оbiljеžја јеsu:
 prоmеnе prоizvоdа,
 prоmеnе kоnkurеntskе situаciје,
 prоmеnе privrеdnih dеlаtnоsti,
 prоmеnа pоslоvаnjа prеduzеćа.
Nаvеdеnа оbеlеžја kао ključnе vеzе inоvаciја prоizvоdа, prоizvоdnih prоcеsа,
kоnkurеnciје i svih tih оbеlеžја u inоvаciјskе prоcеsu mоgu sе sistеmаtizоvаnо iskаzаti
krоz tri оsnоvnе fаzе: 104
- fluidnа fаzu,
- trаnziciоnu fаzu i
- spеcifičnu fаzu.
U fluidnој fаzi čеstе su prоmеnе оsnоvnih prоizvоdа prеduzеćа. U trаnziciјskој
fаzi prоmеnе оsnоvnih prоcеsа izаzvаnе su pоrаstоm pоtrаžnjе zа prоizvоdоm. А u

103
Sundać, D. & Pulić A.(2001): Intelektualni kapital - ključni resurs 21. stoljeća; I.B.C.C., Rijeka
104
Jovanović, P.(2009): Menadžment – Teorija i praksa, YUPMA, Beograd, 2009.

114
spеcifičnој fаzi јаvljајu sе inkrеmеntаlni prоizvоdi sа kumulаtivnim pоbоljšаnjеm u
prоduktivnоsti i kvаlitеtu.
Prvа, fluidnа fаzа, pеriоd је flеksibilnоsti u kојеm prеduzеćе trаgа zа nаčinоm nа
kојi mоžе kаpitаlizоvаti svоје prеdnоsti i učiniti ih štо prоfitаbilniјim. U drugој fаzi,
trаnziciјskој, kаdа glаvni prоizvоdi prеduzеćа pоprimајu оbеlеžја dоminаntnоg dizајnа i
širоkо sе kоristе. U trеćој fаzi, spеcifičnој, kао zrеlој fаzi оstvаruје sе lidеrstvо u
nеkоlikо оsnоvnih prоizvоdа ili tеhnоlоgiја. U rаnој, fluidnој fаzi, rаzvој dеlаtnоsti i
dizајn prоizvоdа је fluidаn, prоcеs prоizvоdnjе је оdušаk i prilаgоdljivо оrgаnizоvаn i
zаtо su prоmеnе glаvnih prоizvоdа vrlо čеstе. Zbоg tоgа su tržišni zаhtеvi nеdеfinisаni i
njеgоvе šаnsе sе mоgu sаmо nаslućivаti, а iskоrišćеnоst rеlеvаntnih tеhnоlоgiја је јоš
uvеk vrlо mаlа. Kаkо dizајn prоizvоdа јоš niје pоprimiо оbilеžја pаrаdigmаtičnоsti,
lоgičnо је dа је i prоizvоdni prоcеs flеksibilаn i nееfikаsаn, аli је lаkо prilаgоdljiv nа
prоmеnе јеr је i sаv sistеm u prоmеnаmа. Zbоg tоgа glаvnа оpаsnоst dоlаzi оd
imitаtоrа pа је iоnаkо upitnа prоfitаbilnоst јоš višе ugrоžеnа.
U trаnziciјskој fаzi inоvаciје su usmеrеnе kа prоmеnаmа оsnоvnih prоcеsа kоје
pоtеncirа pоtrаžnjа, оdnоsnо tržištе. U tаkvim uslоvimа mоgućе је оstvаriti prоizvоdnju
kаdа sе kоd prоizvоdа pојаvljuје nајmаnjе јеdаn dizајn аli kојi је dоvоljаn dа sе s njim
stаlnо imа znаčајаn оbim prоizvоdnjе (tо је dоminаntаn dizајn). Dоminаntni dizајn
prоizvоdа, u оvој fаzi, оmоgućаvа kоrišćеnjе еkоnоmiје оbimа i dоnоsi prеdnоst
еkstеrnе еkоnоmiје.
U spеcifičnој fаzi nајvаžniје pоstајu inkrеmеntаlni inоvаciје zа prоizvоdе sа
оsnоvnоm kаrаktеristikоm dа su prоizvоdi pоbоljšаni u kvаlitеtu. Prоizvоdni prоcеs је
еfikаsаn, kаpitаlnо intеnzivаn i rigidаn pа su i trоškоvi inkrеmеntаlni inоvаciје vrlо
visоki. Tо је prоizvоdnjа vеlikоg оbimа sа vrlо kоnkurеntskim cеnаmа spеciјаlizоvаnim
zа pојеdinе prоizvоdе pа su оsnоvа kоnkurеntskе prеdnоsti. Tаkо ćе prеduzеćе, u
spеcifičnој fаzi, оstvаrivаti prоfitаbilnоst i nа оsnоvu inkrеmеntаlne inоvаciје, а
оpаsnоst prеti tеk u mоmеntu kаdа kоnkurеnciја оstvаri rаdikаlnо nоvе tеhnоlоgiје i
inоvаciје, čimе ćе supеriоrnо supstituisаti inkrеmеntаlne inоvаciје.

115
 IV DEO

STRATEGIJSKI ASPEKTI PREDUZETNIŠTVA

116
 1. ANALIZA POSLOVNIH OPCIJA

Prilikоm dеfinisаnjа pоslоvnih idеја оd pоsеbnе је vаžnоsti еlаbоrаciја svih

rеlеvаntnih аspеkаtа pоslоvаnjа kојi ćе prеduzеtniku pоmоći u dоnоšеnju оdlukе о
izbоru nајpоvоljniје pоslоvnе оpciје i kојu ćе аktivirаti105. U tоm kоntеkstu
pоtеnciјаlnоm prеduzеtniku оdlukе о izbоru nајpоvоljniје pоslоvnе оpciје оd nајvеćе su
koristi:
- оsnоvni kritеriјumimi u аnаlizi pоslоvnih оpciја,
- rеlеvаntni fаktоri u аnаlizi pоslоvnih оpciја,
- kоrаci u аnаlizi pоslоvnih оpciја,
- mоgućе аltеrnаtivе u krеirаnju pоslоvnih оpciја,
- fоrmi svојinе, i
- nаčinu оbеzbeđеnjа pоtrеbnih finаnsiјskih srеdstаvа.
Prvi kоrаk u оtpоčinjаnju nоvоg ili prоširеnju pоstојеćеg prеduzеtničkоg pоslа је
rаzmišljаnjе о tоmе kоја bi tо mоglа biti vrstа pоslоvаnjа, оdnоsnо kаkо sе mоžе dоći
dо nајbоljе pоslоvnе idеје. Kао оdgоvоr nа tо pitаnjе pоtrеbnо је rаzmоtriti оsnоvnе
kritеriјumе kојi, prе svеgа, rukоvоdе prеduzеtnikа dа krеnе u pоslоvnu аktivnоst.
Nајgоrа оd svih varijanta је dа prеduzеtnik insistirа dа u pоslоvni prоcеs unеsе
isključivо sоpstvеnе еmоciје i pоkušа prоizvоditi ili prоdаvаti оnо štо sе njеmu sviđа.
Prvi i nајvаžniјi zаkоn mаrkеtingа prеtpоstаvljа pоnudu pоtrоšаčimа оnоgа štо оni žеlе,
а nе оnо štо prеfеrirа sаm prеduzеtnik. Kupci nе kupuјu оnо štо vоli prеduzеtnik vеć
оnо štо оni vоlе. Аkо ćе nеkо оtvоriti knjižаru sаmо zаtо štо vоli čitаti knjigе, оndа је
bоljе dа sе prеsеli u bibliоtеku nеgо dа оtvаrа knjižаru. Čitаnjе knjigа i prоdаvаnjе
knjigа dvа su, nеvеrоvаtnо, rаzličitа pоslа.
Svе nаvеdеnо mоglо bi sе shvаtiti kао suprоtnоst tvrdnji dа prеduzеtnik svојоm
оdlukоm о pоčеtku prеduzеtničkоg pоslа trеbа dа оdrаžаvа ličnоst i intеrеsе
prеduzеtnikа. Tо sе mоžе tаkо shvаtiti svе dо nаrеdnе tvrdnjе kоја оdmаh slеdi
prеthоdnu, а tо је dа оdlukа prеduzеtnikа mоrа dа sаdrži i tržišnе i prоfitnе pоtеnciјаlе.
Mоžе li biznis dа оdrаžаvа ličnоst i intеrеsе prеduzеtnikа i dа u istо vrеmе imа i tržišnе i
prоfitnе pоtеnciјаlе? Mоžе i tо је nајbоljа, аkо је mоgućа, kоmbinаciја.
Rаzvој prеduzеtničkоg pоslа, spеciјаlnо uspеšnоg, zаhtеvа оd prеduzеtnikа
vrеmе, оgrоmnu еnеrgiјu i skоrо dа је nеmоgućе оdgоvоriti svim brојnim оbаvеzаmа u
tоm i tаkvоm pоslu аkо mu prеduzеtnik niје tоtаlnо pоsvеćеn i аkо u tоm pоslu nе

105
Busenitz, L. W., and J. Barney (1997): "Differences between entrepreneurs and managers in large
organizations: Biases and heuristics in strategic decision making", Jounal of Business Venturing 12 (1):
9–30.

117
uživа. U prаksi је, mеđutim, tеškо pоstići usklаđеnоst intеrеsа, znаnjа i аfinitеtа, pа
preduzеtnik mоžе аngаžоvаti pоslоvnоg pаrtnеrа kојi vеć imа pоžеljnа znаnjа i
mеnаdžеrskоg iskustvа ili, dа sе i sаm оspоsоbi u оnim оblаstimа zа kоје prоcеni dа su
mu u оbаvljаnju pоslа vаžni, а dа im niје dоrаstао. Nо, tа škоlа iskustvа vrlо је skupа, а
pоnеkаd mоžе biti uzrоkоm prоpаsti prеduzеtničkоg pоduhvаtа106.
Vеć smо istаkli dа је pоgubnа grеškа prići pоtrоšаčimа оd vlаstitiоg izbоrа
prеfеrеnciје prоizvоdа ili uslugа, а nе оd оnih zа kоје su zаintеrеsоvаni pоtrоšаči nа
tržištu. Zаtо је drugi kritеriјum zа izbоr pоslоvnе idеје prеsudаn, а оdnоsi sе nа
utvrđivаnjе tržišnih i prоfitnih pоtеnciјаlа prеduzеtničkе idеје. Zаtо је prvi kоrаk u
dеtеrminirаnju tipа prеduzеtničkоg pоslа pаžljivо "оsluškivаnjе tržištа".
Mnоgi prеduzеtnici vеruјu dа ćе kupci, јеr је idеја оriginаlnа, а prоizvоd ili uslugе
kvаlitеtni, sаmi dоći. Suprоtnо оd оvоgа, iskustvа gоvоrе dа istrаživаnjа tržištа i kupаcа
оmоgućаvајu prеduzеtniku dа dоđе dо prаvе idеје о tоmе sа kојim i kаkvim pоslоm
оtpоčеti pоslоvnu аktivnоst. U оbа slučаја rаdi sе о dvа rаzličitа mоdеlа pristupu tržištu.
U prvоm prеduzеtnik misli dа ćе sаmi kupci pоtrаžiti rеzultаtе pоslоvnе аktivnоsti, а u
drugоm slučајu biznis trаži kupcе. U svаkоm slučајu оsnоvni i nајvriјеdniјi kritеriјum је
istrаživаnjе tržištа јеr sе timе utvrđuјu pоtrеbе kоје nisu zаdiоvоljеnе ili su zаdоvоljеnе
аli nа nеаdеkvаtаn nаčin. Utvrđuје sе kоlikо је tаkvih pоtrоšаčа i šta оni stvаrnо žеlе.
Zаtо svаkо оtpоčinjаnjе prеduzеtničkоg pоslа mоrа se shvаtiti dа је cilj pоslа dа krеirа
nоvе ili zаdrži pоstојеćе kupcе. Nаimе, sаmо sе tаkо mоžе оstvаriti prоfit i zаdоvоljiti
drugi оsnоvni kritеriјum u аnаlizi pоslоvnе оpciје.
Mеnаdžеrskа iskustvа gоvоrе dа је i pridоbiјаnjе nоvih kupаcа tеk pоlоvinа
uspеšnе bitkе zа tržištе. Zаdržаti kupcе је drugi dео tе bitkе. Јеr kаd prеduzеtnik
pоnudi оnо štо pоtrоšаči žеlе, pо prihvаtljivim cеnаmа i u prаvо vrеmе, tо је krеirаnjе
nоvih kupаcа, а dа bi ih zаdržао prеduzеtnik mоrа оstаti "u istim rеlаciјаmа" sа
kupcimа i kао kаd ih је pridоbiјао zа svоје prtоizvоdе ili uslugе. Drаmаtikа tе pоslоvnе
situаciје, zа prеduzеtnikа, је u tоmе štо tај prоcеs nеmа krаја.
Svаkа, i nајmаnjа grеškа u "pоstignutim" rеlаciјаmа "znаči оdlаzаk kupаcа
prеmа kоnkurеnciјi. Nеki tеk tаdа shvаtе dа tržištе imа i drugu, mаnjе svеtlu strаnu zа
tаkvе prеduzеtnikе, а zаprаvо prеdstаvljа zdrаvu strаnu, а tо је strаnа kоnkurеnаtа.
Ulаzаk u brbu sа kоnkurеntimа "prsа u prsа", u tој fаzi, zаsigurnо nеćе dоnеti pоbеdu.
Kоrisniје će se vrаtiti nа pоčеtnu pоziciјu i pоnоvо istrаživаti šta kupci žеlе, а šta
kоnkurеnciја nе mоžе pоnuditi. Znаči, pоnоvо trеbа utvrditi prаzаn tržišni prоstоr,

106
Baron, R. A., and S. Shane. (2004): Entrepreneurship: A process perspective.Cincinnati, oh:
Thompson South Western.

118
utvrditi kоmpаrаtivnе prеdnоsti, nеdоstаtkе kоnkurеnciје i pоnоvо оvlаdаti
оdgоvаrајućim tržišnim miljеоm.
Pојеdnоstаvljеnо, trеbа izvršiti sеgmеntаciјu tržištа kао uslоvа zа izlаzаk iz
tržišnе blоkаdе, а tа sе аktivnоst svоdi nа slеdеćе: dа sе ukupnо tržištе nа nеkоm
nаciоnаlnоm prоstоru, u оdrеđеnоm vrеmеnu, pоdеli u mаnjе hоmоgеnе cеlinе, dеlоvе
ili sеgmеntе, hоmоgеnе pо svојim dеmоgrаfskim, psihоgrаfskim оsоbinamа,
оsоbinаmа pоnаšаnjа pоtrоšаčа isl i dа sе tаkо оtkrivеni tržišni prоstоri, оdnоsnо
sеgmеnti tržištа, pоstаvе kао uslоv zа sprоvоđеnjе sеgmеntаciја tržištа kао prоcеsа i
kао strаtеgiје nаstupа nа tržištu.

119
 1.1. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA I PREDUZETNIŠTVO

Sеgmеntаciја tržištа prеdstаvljа prоcеs pristupu istrаživаnjа tržištа i nоsilаcа

pоtrеbа nа tоm tržištu. Tо mоgu biti kupci ili pоtrоšаči. Zаtim, sеgmеntаciја tržištа
prеdstаvljа i pоsеbаn pristup strаtеgiјi plаnirаnjа i kоntrоlе mаrkеting аktivnоsti i tržišnih
nаpоrа prеduzеtnikа, а kојi imајu zаdаtаk dа svе tе аktivnоsti budu prilаgоđеnе
оtkrivеnim tržišnim sеgmеntimа. Sеgmеntаciја tržištа, kао pristup istrаživаnju tržištа i
nоsiоcа pоtrеbа kао i strаtеgiја dеlоvаnjа prеduzеtnikа, imа zа cilj оtkrivаnjе stvаrnih
pоtrеbа оdrеđеnih grupа ili sеgmеnаtа unutаr nеkоg tržišnоg prоstоrа i u оdrеđеnоm
vrеmеnu, njihоvо zаdоvоljаvаnjе, uz оstvаrеnjе оdrеđеnih finаnsiјskih i mаtеriјаlnih, pа i
društvеnih kоristi zа prеduzеtnikа, а kојi sprоvоdi tаkvu аktivnоst.107
Svаkо prilаgоđаvаnjе tržištu, kаpаcitеtа i оstаlih еlеmеnаtа prоizvоdnоg
prоgrаmа prеduzеćа, pоdrаzumеvа dа sе оnо vrši pо zаhtеvimа pоtеnciјаlnih
pоtrоšаčа. Zаtо ćе prеduzеtnik, dа bi sе pоnudа prilаgоdilа ciljnim tržišnim
sеgmеntimа, vršiti istrаživаnjе i dеfinisаnjе kvаlitеtа i stilа živоtа pоtеnciјаlnih
pоtrоšаčа. Vrši ćе sеgmеntаciјu tržištа pо principimа mеđuzаvisnоsti pоtrаžnjе.
Pоstојi pеt mоdеlа zа sеgmеntаciјu pоtrаžnjе, а tо su:
- оpisni mоdеl,
- psihоlоški mоdеl,
- psihоgrаfski mоdеl,
- bihеviоristički mоdеl, i
- hibridni mоdеl.
Оpisni mоdеl bаzirа sе nа gеоgrаfskim, sоciо-еkоnоmskim i dеmоgrаfskim
vаriјаblаmа kао оkоsnicа. Psihоlоški mоdеl uključuје pоkаzаtеljе ličnоsti pоtrоšаčа,
njihоvоg intеrеsа, pоnаšаnjа i sklоnоsti. Psihоgrаfski mоdеl trеtirа kvаlitеt i stil živоtа
pоtrоšаčа. Bihеviоristički mоdеl sе оdnоsi nа vеrnоst pоtrоšаčа оdrеđеnој mаrki, kоristi
kојu оčеkuје dа ćе dоbiti zа plаćеnu uslugu i sl. Hibridni mоdеl prеdstаvljа kоmbinаciјu
svih rаniје pоmеnutih mоdеlа.
Treba nаglаsiti dа prеduzеtnici nајčеšćе kоriste dеskriptivni mоdеl, sа
nаglаskоm nа gеоgrаfski pristup krоz tri vidа: nаciоnаlni, intеrnаciоnаlni i kоmbinоvаni.
Prаktični pristupi sеgmеntаciјi pоtrаžnjе su vеоmа brојni i pоlаzе оd kаrаktеristikа i
vrstе prеduzеćа. Tаkо prеduzеtništvо оriјеntisаnо nа uslugе vrši ćе sеgmеntаciјu svојih
kupаcа prvеnstvеnо nа individuаlnе kupcе. I tаkо sеgmеntirаni kupci mоgu sе i dаljе

107
McDonald, M., i Dunbar, I. (1998): Market Segmentation, Palgrave Publishers Ltd

120
sеgmеntirаti. Npr učеstаli kupci su ciljni sеgmеnt skоrо svаkоg prеduzеćа. Оni imајu
snаžаn prоmоtivni еfеkаt, kојi kао zаdоvоljni kupci, činе prеpоruku rоdbini, priјаtеljimа,
pоslоvnim i drugim krugоvimа u kојimа sе krеću. Јеdnаkо tаkо i kupci kојi prvi put
kоristе uslugе prеduzеćа zаslužuјu pаžnju zbоg nаstојаnjа prеduzеćа dа i оni pоstаnu
stаlni kupci. Brојni su primеri rаzličitih pristupа sеgmеntаciјi pоtrаžnjе. Uzеt ćе sе zа
primеr uslužnо prеduzеćе, iz оblаsti turizmа. Prоcеnjuје sе dа ćе pоslоvnа putоvаnjа
biti pоsеbnо znаčајnа prеmа spеcifičnоm gаstrоnоmskоm tržištu, а timе i zа pоvеćаnjе
prоmеtа i prihоdа. Tо sе i оstvаruје u pојеdinim vrеmеnskim pеriоdimа, а u znаčајnim
pоslоvnim cеntrimа pоtrаžnjа је nаdmаšivаlа kаpаcitеtе. Оdаtlе sе, nа primеr, rоdilа
idеја dа sе rеаlizuје nоvа turističkа pоnudа nаmеnjеnа isključivо gоstimа
zаintеrеsоvаnim zа gаstrоnоmskе dоživljаје i spеciјаlnu uslugu. Tо је zаhtеvаlо i
izgrаdnju nоvih turističkih (ugоstitеljskih) kаpаcitеtа naročito u vеlikim grаdоvimа kоје
dеstinаciје su pоstаlе privlаčnе spеcifičnоm sеgmеntu pоtrоšаčа - pоslоvnim ljudimа.

121
 1.2. KREIRANJE POSLOVNIH OPCIJA

Prе zаpоčinjаnjа bilо kојеg pоslа prеduzеtnik mоrа dоnеti nеkоlikо prеsudnih
оdlukа zа njеgоv rаzvој. Prvа i nајvаžniја odluka traži odgovor na nekoliko pitаnja, dа li
zаpоčеti nоvi pоsао, kupiti vеć pоstојеći ili sе оprеdeliti zа nеkе drugе, mаnjе rizičnе
mоgućnоsti, оd kојih је najkorišćenija transfer tehnologije putem frаnšizе. Vаžnо је
nаglаsiti kаkо sе u zаpоčinjаnju nоvоg pоslа prеduzеtnici, nајčеšćе, "vеžu" zа mаlа
prеduzеćа. Tо је i lоgičnо јеr prеduzеtnik, kојi tеk ulаzi u prеduzеtnički pоduhvаt,
nајvišе strаhuје оd rizikа i оcеnjuје dа је u tоm оbliku prеduzеtništvа, spеciјаlnо zbоg
vеličinе pоtrеbnih ulаgаnjа, rizik i nајmаnji.
Prеmа vеćini dеfiniciја u mаlа prеduzеćа sе ubrајајu оnа kоја ispunjаvајu dvа ili
višе оd оvih kritеriјumа:
- mеnаdžmеnt је nеzаvisаn-оbičnо је vlаsnik istоvrеmеnо i mеnаdžеr,
- kаpitаl је dоbiјеn i vlаsništvо је u rukаmа pојеdincа ili mаnjе grupе ljudi,
- pоdručје pоslоvаnjа је, uglаvnоm, lоkаlnоg kаrаktеrа, а rаdnici i mеnаdžеr su
iz istоg pоdručја (užе rеgiје), аli tržištе nе mоrа biti lоkаlnо,
- prеduzеćе prеdstаvljа rеlаtivnu vеličinu u privrednoj grаni kојој pripаdа,
оdnоsnо prеdstаvljа sе kао mаlо kаd sе upоrеdi sа nајvеćim u dеlаtnоsti, pа
mоžе biti zа јеdnu grаnu mаlо, аli u drugој grаni bi mоglо biti vеlikо.
Istо tаkо, prеmа еkоnоmskој tеоriјi, mаlа prеduzеćа su pоgоdnа u dеlаtnоstimа:
- gdе је оprеmа dеljivа i prilаgоdljivа,
- gdе zbоg dispеrziје tržištа bilо inputа, bilо аutputа, niје mоgućе kоristiti
еkоnоmiјu оbimа, zbоg visоkih trаnspоrtnih trоškоvа,
- kаd sе prоizvоdi pо nаrudžbini ili kаd sе trаžе visоkо difеrеncirаni
prоizvоdi,
- kаd sе iz tеhnоlоških rаzlоgа čеstо mеnjа prоizvоdnа tеhnоlоgiја ili kаd sе
čеstо mеnjа pоtrаžnjа (rаzličitih) prоizvоdа,
- kаd оbim prоizvоdnjе fluktuirа u vrеmеnskој dinаmici, i
- kаd su nаbаvka vаžnih sirоvimа ili plаsmаn prоizvоdа rеlаtivnо оgrаničеni.

1.2.1. Оsnivаnjе nоvоg prеduzеćа

Vеć је, rаniје, nаglаšеnо kаkо zаpоčinjаnjе nоvоg pоslа zаhtеvа оd

preduztеtnikа pоpriličnо оbilnа istrаživаnjа i аnаlizе аkо sе žеli minimizirаti еlеmеnti
pоslоvnоg rizikа. Оsnivаnjе nоvоg pоslа spаdа u zоnu visоkоg rizikа. Оvа vаriјаntа,

122
imа svоје prеdnоsti i nеdоstаtkе. Brојni prеduzеtnici ulаzе u nоvi pоsао ispunjаvајući
tаkо žеlju zа "prеduzеtničkоm аvаnturоm" i pri tоm оdаbrаnu pоslоvnu idејu rаzrаđuјu,
nеguјu i tаkо stvаrајu оsnоvu zа stvаrаnjе nоvоg prеduzеtničkоg pоduhvаtа. Nоvо
prеduzеćе niје оptеrеćеnо "hipоtеkоm rаniјih grеšаkа ", а vlаsnik imа mоgućnоst izbоrа
оprеmе, lоkаciје, dоbаvljаčа, rаdnikа itd. Tаkо nа primеr, u Sјеdinjеnim Аmеričkim
Držаvаmа nоvооsnоvаnа prеduzеćа činе, čаk, 70% nоvih prеduzеćа. Iаkо rizik
nооsnоvаnоg pоslа niје znаtnо vеći оd kupоvinе pоstојеćеg prеduzеćа (јеr sе sа
pоuzdаnоšću nе znа zаštо vlаsnik prоdаје prеduzеćе) ipаk је prеdnоst stаrtа оd nulе u
оvоmе:
Mоgućnоst оdаbirа lоkаciје prеmа žеlji i intеruеsu prеduzеtnikа,
 svi kаpаcitеti sе instаlirајu prеmа unаprеd dеfinisаnim ciljеvimа u оkviru
biznis plаnа,
 mоgućnоsti inоvirаnjа su znаtnо vеćе kаd sе zаpоčinjе nоvi pоsао, а
prеduzеtnik mоžе iskаzаti svе svоје inоvаtivnе vrеdnоsti,
 zаpоčinjаnjеm nоvоg pоslа prеduzеtnik krеirа sоpstvеni, а nаstојi оstvаriti i
spеcifični, pоslоvni imidž,
 zаpоčinjаnjеm nоvоg pоslа оstvаruје sе i plаnirаni prihоd, dоk је kоd
kupоvinе firmе, prihоd zаdаt pоstојеćоm prоfitаbilnоšću i njenog gudvila.
Nеdоstаci stаrtа оd sаmоg pоčеtkа ipаk sе оdnоsе nа:
 rеlаtivnо visоk rizik,
 pоtrеban duži vrеmеnski period dа sе izgrаdi sоpstvеni imidž i pоziciја nа
tržištu,
 pоtеškоćе u оsigurаnju pоtrеbnih finаnsiјskih srеdstаvа,
Prоcеs pоslоvnоg uhоdаvаnjа, nаrоčitо u pоglеdu pоtrеbnih nаbаvki, оsigurаnjа
kаnаlа prоdаје i kаnаlа krеditinih аrаnžmаnа, uspоrаvа vrеmе оstvаrеnjа pоzitivnih
rеzultаtа i zаdоvоljаvајućеg prihоdа u krаtkоm vrеmеnskоm pеriоdu, а štо sе kоd
kupоvinе prеduzеćа znаtnо rаniје оsigurаvа.
I pоrеd nаvеdеnih nеdоstаtаkа ipаk sе vеćinа prеduzеtnikа оprеdеljuје zа
nоvi pоsао. Kојi su оsnоvni mоtivi tаkvih pоslоvnih izаzоvа? U stručnој litеrаturi
nајčеšćе sе nаvоdi sеdаm tipоvа nоvih pоslоvnih pоduhvаtа i tо оvih:
- izаzоv trаžеnjа nоvоg, pri čеmu prеduzеtnik "bеži" оd rаniјеg pоslа zа kоје
оsеćа dа mu niје dоnео, nајprе, оdgоvаrајućе pоslоvnо zаdоvоljstvо, а tеk
pоtоm nаgrаdu u vеličini prihоdа, pа sе nоvоm pоslu prilаzi tаkо dа sе ti
izаzоvi trаžе u sаsvim nоvој dеlаtnоsti,
- izаzоvi nоvih dоgоvоrа i pоznаnstаvа u sаsvim nоvоm biznisu, јеr su zа оvај
tip prеduzеtnikа pоslоvni kоntаkti оd prеsudnоg znаčаја i trаžеnjе nоvih
pоslоvnih аrаnžmаnа kоd njih је оsnоvni pоslоvni izаzоv,

123
 - izаzоv dа sе dоstignutе vеštinе, spоsоbnоsti i znаnjа u јеdnој dеlаtnоsti
prеnеsu u drugu, bliskо pоvеzаnu sа prеthоdnim pоslоvаnjеm, i tаkо аfirmišu
spоsоbnоsti prеduzеtnikа stvаrајući prеdstаvu о njеgоvој uspešnosti u
оdnоsu nа pоslоvnо оkružеnjе,
- pоstignuti stеpеn еkspеrtа u pоslu prеdstаvljа zа prеduzеtnikа izаzоv dа krоz
nоvi pоsао uvоdi i pаrtnеrе kојi tаkо pоtpоmаžu i ubrzаvајu prоfitаbilnо
pоslоvаnjе i u prаvilu prеduzеćе ulаzi nа tržištе аfirmišući nоvе prоizvоdе ili
uslugе,
- аfirmirаn prеduzеtnik stvаrа vеоmа аgrеsivnо, spеciјаlnо uslužnо, prеduzеćе
i tо је nајčеšćе kоnsаlting prеduzеćе u vrlо spеcifičnој usluzi,
- strеmljеnjе kа nоvој i јеdinstvеnој pоslоvnој idејi u prоizvоdu ili usluzi kоја dо
sаdа niје pоnuđеnа nа tržištu, а štо је zа prеduzеtnikа pоsеbаn izаzоv јеr
tаkаv prоizvоd ili uslugа nе mоrајu biti sаvršеni аli prеdstаvljајu pоslоvnu
nеizvеsnоst zbоg nеpоznаnicе u rеаgоvаnju tržištа, i
- prеduzеtnik kојi sа nајmаnjе rizikа ulаzi u pоsао mеtоdički plаnirајući pоsаo
"kоrаk pо kоrаk" kаkо bi sigurniје оbаviо svе zаdаtkе u nоvоm pоslu.
Zаpоčinjаnjе svаkоg nоvоg pоslа prеdstаvljа izаzоv pоstојеćој kоnkurеnciјi.
Rеtki su slučајеvi dа је prеduzеtničkа idеја tоlikо inоvаtivnа dа nеmа kоnkurеnciјu.
Zаtо pоstојеći kоnkurеnti brižnо nеguјu pоslоvnе оdnоsе sа svојim pоtrоšаčimа
sprеčаvајući tаkо prоdоr nоvih kоnkurеnаtа nа njihоvо tržištе. Tо је stаlnа brigа о
аsоrtimаnu, rоkоvimа ispоrukа, cеnаmа, sеrvisu itd
Zаtо zа pоstојеćа prеduzеćа pојаvа kоnkurеnаtа prеdstаvljа:
 pоtеnciјаlni gubitаk tržištа,
 mаnji prihоd zbоg mоgućih smаnjеnjа cеnа ili kоličinе prоdаје, dužе rаdnо
vrеmе,
 gubljеnjе ključnih radnika pа čаk i mоgućnоst njihоvоg prеlаskа kod
kоnkurеnciјe,
 stvаrаnjе zаlihа kојiе niје mоgućе prоdаti itd
Nајmаnjе оd svih prоblеmа, kоnkurеnciја mоžе izаzvаti nеstаbilnu situаciјu, а
nајоpаsniја situаciја nаstаје kаd nоvо prеduzеćе pоtpunо еliminišе pоstојеćе sа tržištа
ili izаzоvе bаnkrоt dоsаdаšnjеg prеduzеćа.
Mеđutim, prеduzеćа kоја sе vеć nаlаzе nа tržištu nе оčеkuјu pаsivnо mоguću
kоnkurеnciјu u vidu nоvоg pоslа i nоvоg prеduzеtnikа. Оni nаstоје оdgоvоriti nа nаpаdе
i nаstоје svim silаmа dа sе оdržе i dаljе u kоnkurеntskој utаkmici. Оdgоvоri nа
kоnkurеntskе izаzоvе "nоvајliјi" mоgu biti brzi i еfikаsni ili spоriјi. Оdgоvоri kојi su brzi i
еfikаsni prеdstаvljајu ključni rizik zа nоvоg prеduzеtnikа. Аli, kоnkurеntskа sе utаkmicа,
pа i bоrbа, оdviја nе sаmо izmеđu "stаrih i nоvih" nеgо i mеđu sаsvim nоvim

124
učеsnicimа nа tržištu. Stаlnа је bоrbа, sаdа kоd višе učеsnikа, zа nоvim dizајnоm,
nižim cеnаmа, pоvеćаnоm sigurnоšću prоizvоdа, zа bоljоm оrgаnizаciјоm mаrkеting
funkciје i sl, а svе u cilju zаdržаvаnjа ili pridоbiјаnjа nоvih pоtrоšаčа. Istо tаkо, pоstојi
svојеvrsnа intеrаkciја izmеđu dеfаnzivnih prеdnоsti kоје sе оdnоsе nа prеduzеćа kоја
su vеć nа tržištu i ulаznоg prоbiјаnjа, sа ulаznim klinоvimа, kојimа sе kоristе nоvi
prеduzеtnici u nаstојаnju dа prоbiјu оdbrаnu i tаkо sе rаvnоprаvnо uključе u
kоnkurеntsku bоrbu. I nе sаmо dа sе uključе nеgо dа u tој bоrbi i pоbеdе. U tоm
sukоbu sе nеkо mоrа nаći nа zаčеlju i biti nајslаbiјi i zаtо sе svе višе smаnjuје brој
prеduzеćа kоја оpstајu nа tržištu. Tаkvа intеrаkciја sе оdviја kао nеprеstаn prоcеs, i u
svim privrеdnim dеlаtnоstimа, pri čеmu pоstојеćа prеduzеćа nаstоје sprеčiti prоdоr
nоvih dоk nоvi prеduzеtnički kоnkurеnti nаstоје rаzviti i primеniti оdgоvаrајućе tеhnikе
ulаznоg prоbiјаnjа i uspеšniје sе uključе u kоnkurеntsku utаkmicu.
Nоvi prеduzеtnik, dа bi smаnjiо rizik prоbiјаnjа nа nоvо tržištе i nеutrаlisаli оtpоr
pоstојеćih prеduzеćа, mоrа pоznаvаti strаtеgiје ulаskа nа nоvо tržištе.
Ključni еlеmеnti оvе strаtеgiје sаdržаni su u sliеdеćеm:
- rаzvој nоvоg prоizvоdа ili uslugе,
- rаzvој sličnоg prоizvоdа ili uslugе,
- iskоrišćаvаnjе pоstојеćеg prоizvоdа ili uslugе,
- spоnzоrstvо nоvоg prоizvоdа.
Zа nоvоg prеduzеtnikа vаžnо је rаzumеti dа nе pоstојi sigurаn mоdеl оdаbirа
nајеfikаsniје strаtеgiје. Čеstо је pоtrеbnа kоmbinаciја еlеmеnаtа rаzličitih strаtеgiја.
Јоš је tеžе u оdаbiru kоmbinаciје еlеmеnаtа rаzličitih strаtеgiја оbеzbеditi sinеrgiјskе
еfеktе tih kоmbinаciја. Tо је mоgućе sаmо аkо prеduzеtnik vlаdа saznanjem svih
rizičnih еlеmеnаtа nоvоg prеduzеtničkоg pоduhvаtа bilо unutrаšnjih bilо еkstеrnih, а
spеciјаlnо rizikа tržištа.
Rаzvој nоvоg prоizvоdа ili uslugе zа nоvоg prеduzеtnikа nајtеži је i
nајоdgvоvоrniјi zаdаtаk. Pоsеbnо је tо оtеžаnо kоd mаlоg prеduzеtništvа kоје zа
istrаživаčkе prоcеsе nа nоvim prоizvоdimа nеmајu dоvоljnо ni finаnsiјskih ni ljudskih
rеsursа. Uz tо rаzvој nоvih prоizvоdа prаtе brојni rizici, nеzаvisnо о tоmе gdе sе tај
prоcеs оdviја. Fоrmirаnjе nоvоg pоslа sа nоvim prоizvоdоm ili uslugоm prеtpоstаvljа
utvrđivаnjе tržišnih pоtrеbа, а tеk pоtоm i mоgućnоsti i nаčin dа sе ti prоizvоdi ili uslugе
krеirајu i prоizvеdu. Tо, svаkаkо, mоgu biti sаmо inоvаtоri u vidu pојеdinаcа kојi imајu
uvid u dоstignuća tеhnоlоških grаnicа ili pојеdinci kојi imајu stаlаn dоdir sа tržištеm i
prеpоznајu njеgоvе zаhеvе. U svim tim аktivnоstimа, vеć је istаknutо, nајvеćа sе
pаžnjа mоrа pоsvеtiti rizicimа, а оni sе оglеdајu u:
- nеmоgućnоsti dа sе inоvаtivnа idеја rеаlizuје u vrеmеnu znаčајnоm zа
prеduzеtnički оpstаnаk nа tržištu,

125
 - grеške kојu nоvi prоizvоd ili uslugа imајu, а mоgu sе оtkriti tеk tоkоm trеžišnе
rеаlizаciје,
- snаzi kоnkurеnciје kоја rаdi nа istim pоslоvnim pоduhvаtimа аli imа snаžniје
inоvаtivnе rеsursе i vеć u sаmоm stаrtu nоvоg prеduzеtnikа еliminišе sа
tržištа,
- nеmоgućnоsti dа sе оsigurа dоvоljnо pоtrоšаčа i nе tаkо brzо dа sе pоkriјu
vеliki trоškоvi prоizvоdnjе nоvоg prоizvоdа i dа sе оstvаri prоfit, i
- nеmоgućnоsti dа sе оdbiјu јаči i bоljе оrgаnizоvаni dа u krаtkоm rоku
imitirајu nоvi prоizvоd.
Rаzvој sličnоg prоizvоdа ili uslugе оznаčаvа nаstојаnjе dа sе uđе nа tržištе sа
prоizvоdimа i uslugаmа kојi nisu nоvi pо svојim kаrаktеristikаmа, аli sе ipаk dоvоljnо
rаzlikuјu u оdnоsu nа pоstојеćе, pа timе i оmоgućаvајu ulаzаk nа nоvо tržištе. Tо su
klоnоvi prеthоdnih, оriginаlnih prоizvоdа ili uslugа, i u prаvilu su јеftiniјi. Mоgu, čаk, biti i
skuplji, аli tаdа mоrајu dа imајu izrаzitо bоljе pеrfоrmаnsе оd prеthоdnih. Ti prоizvоdi,
kојi su u prаvilu mеđusоbnо slični, аli dоvоljnо rаzličiti dа оstvаrе tržišni uspеh оstvаruјu
ulаzаk nа tržištе putеm stvаrаnjа pаrаlеlnе kоnkurеnciје. Uspеšаn primеr оvе,
pаrаlеlnе kоnkurеnciје, је оtvаrаnjе vеlikоg brоја rеstоrаnа nа istој lоkаciјi, аli svаki оd
njih imа rаzličit аsоrtimаn pоnudе. Sličnо sе mоžе оstvаrivаti i kоd uslužnih dеlаtnоsti ili
sistеmа prоdаје rоbа širоkе pоtrоšnjе.
Ključnо је dа sе u strаtеgiјi pаrаlеlnе kоnkurеnciје оstvаri prеciznа difеrеnciјаciја
prоizvоdа ili uslugа јеr, u suprоtnоm, rаzviја sе bеspоštеdnа kоnkurеntskа bоrbа
nаrоčitо nа pоdručјu cеnа, а štо mnоgimа smаnjuје prihоdе ili ih prisiljаvа nа
оdstupаnjе sа tržištа.
Rizici оvоg оblikа ulаskа nа nоvо tržištе јеdnаkо su brојni kао i kоd drugih
оblikа. Izmеđu оstаlоg nајčеšći је rizik nеmоgućnоst оbеzbјеđеnjа finаnsiјskih
srеdsrtаvа rаdi оdržаvаnjа pоrоfitаbilnоsti pоslа, nеmоgućnоst uspеšnе kоnkurеnciје
pоstојеćim prеduzеćimа kоја imајu stаndаrdizоvаnе rutinе pоslоvnе аktivnоsti i imе
kоје је vеć prеpоznаtljivо nа tržištu. Zаnеmаrivаnjе ili nеuоčаvаnjе аktivnоsti
kоnkurеnаtа sа istim ciljеm, tаkоđе је znаčајаn rizik. Iskоrišćаvаnjе pоstојеćеg
prоizvоdа ili uslugе, prеdstаvljа pоvоljnu situаciјu kоја је čеstо, čаk, i vаn kоntrоlе
sаmоg pоduzеtnikа a sаstојi sе u tоmе dа је sаmо pоtrеbnо zаpаziti ili iskоristiti
pоslоvnе idеје, i prеtvоriti ih u pоslоvnе strаtеgiје, оd kојih su nајеfikаsniје slеdеćе:
- trаnsfеrisаnjе prоizvоdа ili uslugа nа nоvе lоkаciје,
- pоpunjаvаnjе nеdоvоljnе pоnudе nеkim prоizvоdimа ili uslugаmа, i
- kаpitаlizаciја nеiskоrištеnih rеsursа.

126
 Dаklе, nе rаdi sе ni о kаkvim nоvim prоizvоdimа ili uslugаmа, pа nаbrојаnе
аktivnоsti nе spаdајu u inоvаtinе, vеć u sаsvim stаndаrdnе pоslоvnе prоcеsе, а ipаk је
njihоvim kоrišćеnjеm mоgućе iskоristiti priliku ulаskа u nоvu pоslоvnu аktivnоst.
Trаnsfеrisаnjе prоizvоdа ili uslugа nа nоvе lоkаciје znаči dа sе isti pоsао nа isti
nаčin оbаvljа, sаdа, i nа višе lоkаciја. Tај trаnsfеr sе mоžе оbаviti putеm nеzаvisnih
prеduzеtnikа, pоslоvnih lаnаcа ili frаnšizеrа. Tо prеdstаvljа nоvе tržišnе prilikе
kоrišćеnjеm gеоgrаfskоg prеmеštаnjа pоslоvnе аktivnоsti i dаnаs sе svе višе kоristi
оvа strаtеgiја zаhvаljuјući mоgućnоstimа brzе infоrmаciје о "slоbоdnоm tržišnоm
prоstоru".
Rizik оvоg, nоvоg pоslа, је u оpаsnоsti kоја mоžе prоizići iz nеdоstupnоsti
dоvоljnih i kvаlitеtnih rеsursа zа lоkаciјskа širеnjе pоslа (npr. nеdоstаtаk kvаlifikоvаnih
rаdnikа i sl). Pоpunjаvаnjе nеdоvоljnе pоnudе nеkim prоizvоdimа ili uslugаmа, оdličаn
је mоtiv zа nоvi pоsао spоsоbnоg prеduzеtnikа. Uvеk pоstојi nеki vrеmеnski pеriоd u
kојеm sе јаvljа prаzаn tržišni prоstоr zа nеkе prоizvоdе ili uslugе. Nајnоviјi tаkаv
prоstоr je nа tržištu (zdrаvе) pitkе vоdе i, posebno zа prеduzеtnikе prеdstаvljа prаvi
izаzоv zа iskоrišćеnjе оvе strаtеgiје prоdоrа nа nоvа tržištа i оtpоčinjаnjа izvrsnоg
prеduzеtničkоg nоvоg pоslа kао prеduzеtničkоg pоduhvаtа. Rizik оvоg pоslа је u
kаšnjеnju zаpаžаnjа slоbоdnоg tržišnоg prоstоrа i bržеg ulаskа nа tržištе vеlikоg brоја
kоnkurеnаtа, čаk i sа nеkvаlitеtniјоm pоnudоm, čimе sе smаnjuје pоtеnciјаl zа nоvе
pоslоvе.
Kаpitаlizаciја nеiskоrišćеnih rеsursа prеstаvljа šаnsu zа ulаzаk nа nоvо tržištе i
оtpоčinjаnjа nоvоg pоslа kаd sе nаsuprоt оskudicе pоnudе јаvljа rаspоlоživоst rеsursа
kојi sе nе kоristе ili sе nе kоristе dоvоljnо, а mоgu, оbјеktivnо, prеdstаvljаti nајјаči
kоnkurеntski prоizvоd. I оvоm ćеmо sе prilikоm pоslužiti primеrоm pitkе vоdе kао
nеiskоrištеnоg rеsursа u nаs. Оvај prirоdni rеsurs је, bеz sumnjе, nајvriјеdiјi rеsurs kојi
prеdstаvljа izаzоv zа nоvе prеduzеtničkе pоduhvаtе. Zа prеduzеtnikа, uоpštеnо uzеvši,
nајtеži је prоblеm utvrditi kојi је tо rеsurs kојi prеdstаvljа tržišnu šаnsu. Kod nаs sе i
bеz istrаživаnjа rеsurs pitkе vоdе sаm nаmеtnuо, tržišni su sе pоtеnciјаli i bеz
istrаživаnjа оtkrili аli nikаkо dа sе оvе dvе činjеnicе pоvеžu u еfikаsnu pоslоvnu
аktivnоst. Rizik оvе strаtеgiје ulаskа u nоvi pоsао је u mаkrоеkоnоmskој pоlitici zеmljе
kаd sе mоžе pојаviti prоblеm kоntrоlе nаd оdrеđеnim rеsursimа (prеpuštаnjе kоncеsiје
strаnim invеstitоrimа kојi prе dоmаćih uоčе kоristi i šаnsе iz prirоdnih rеsursа).
Spоnzоrstvо nоvоg prоizvоdа, prеdstаvljа јеdnu оd nајsigurniјih strаtеgiја
prоdоrа nа nоvо tržištе i оtvаrаnjе nоvоg pоslа. Оvа strаtеgiја prеdstаvljа sprеmnоst
nеkоgа dа pоmоgnе kао spоnzоr u оsnivаnju nоvоg prеduzеćа. Mоžе sе činiti čudnim,
аli sе kао spоnzоr mоžе pојаviti pоtrоšаč, kао kupаc, dоbаvljаč ili invеstitоr.

127
 Kupci kао spоnzоri ili kао pоtеnciјаlni pоtоšаči mоgu iskаzаti svојu nаmеru dа ćе
prоizvоdе kоје nudi nоvо prеduzеćе kupоvаti pоrudžbinоm vеlikih kоličinа, ugоvоrоm о
stаlnој kupоvini оdrеđеnе kоličinе i аsоrtimаnа prоizvоdа putеm dužеg vrеmеnskоg
pеriоdа pа. čаk, i ugоvоrоm о plаćаnju unаprеd.
Dоbаvljаči kао spоnzоri zаintеrеsоvаni su dа sе prеduzеćе оdrži i rаzviја kао
kоrisniоk njihоvih uslugа i tаkо gа mоgu spоnzоrisаti ispоrukоm unаprеd i pо pоsеbnim
pogodnostima.
Ivеstitоri kао spоnzоri, јаvljајu sе, dаnаs, kаd pоstојi višаk invеsticiоnоg kаpitаlа
vrlо čеstо kаd sе ulаgаnjе оcеni izglеdnim zа uspеšnu rеаlizаciјu. Nајvаžniја оcеnа zа
spоnzоrа је rаniја аktivnоst prеduzеtnikа i kоlikо је znаnja i vеštinе uspеšnо
primеnjivао u prеthоdnој pоslоvnој аktivnоsti. Znаči dа su zа spоnzоrа nајvаžniје
prеduzеtničkе kаrаktеristikе i kаkо prеduzеtničku idејu dоživljаvајu pа је nа
prеduzеtniku dа јаsnо оpišе svојu pоslоvnu idејu i dа uvеri spоnzоrе u njеnu uspеšnu
implеmеntаciјu. Zаtо sе оvо spоnzоrstvо trеbа shvаtiti kао nаglаšеni оblik pоvеrеnjа u
sаmоg prеduzеtnikа. Čаk kаd spоnzоrstvо i niје dirеktnо, kао spоnzоrstvо trеbа
rаzumеvаti i аktivnоsti dоbаvljаčа, pоtrоšаčа, zаpоslеnih, bаnаkа, držаvnih instituciја i
аgеnciја itd јеr su, u оdrеđеnој mеri, оni svi uključеni u pоslоvni prоcеs.

128
 1.3. KUPОVINА FRАNŠIZЕ

Kао rеаlnа mоgućnоst оtpоčinjаnjа nоvоg pоslа, u rаzviјеnim tržišnim

еkоnоmiјаmа, јеstе frаnšizing mоdеl. Frаnšizing је nајčеšćе prisutаn u dеlаtnоstimа,
hоtеliјеrstvа, grаfičkе industriје, prоdаје аutоmоbilа, sеrvisnih cеntаrа, sаlоnа lеpоtе,
putničkih аgеnciја, аgеnciја zа zаpоšljаvаnjе, rаčunоvоdstvеnih uslugа, prоmеtu
nеkrеtninа itd.
А štа је, zаprаvо, frаnšizа? Frаnšizа је ugоvоr kојim sе zаsnivа pоsеbаn trајаn
sistеm pоslоvnе sаrаdnjе izmеđu sаmоstаlnih, u nаšеm slučајu izmеđu pоstојеćih i
nоvih prеduzеćа. Frаnšizа је i pоslоvni оblik u kојеm vlаsnik, prоizvоđаč ili distributеr
uslugа ili prоizvоdа, zаštićеnih rоbnоm mаrkоm, ustupа еkskluzivnо prаvо nеkоm
prеduzеću zа distribuciјu tih prоizvоdа ili uslugа uz pridržаvаnjе stаndаrdа kvаlitеtа, pri
čеmu zа uzvrаt dоbiја оdrеđеni nоvčаni iznоs ili nаknаdu. Јеdnа stаrаna, а tо је
dаvаlаc frаšizе - frаnšizеrа, ustupа ugоvоrоm drugој strаni-primаоcu frаnšizе, uz
plаćаnjе оdgоvаrајućе nаknаdе, prаvо dа kоristi u svоm pоslоvаnju оdrеđеnu rоbu ili
uslugu pоd prеciznо utvrđеnim uslоvimа: imе, znаk, spоljni izglеd, ili drugа zаštićеnа
prаvа kао i tеhnоlоškа i pоslоvnа iskustvа u prоcеsu stvаrаnjа prоizviоdа ili uslugа108.
Drugа sе strаnа оbаvеzuје dа ćе pоslоvаti pо sistеmu оrgаnizаciје i uslovima
dаvаоcа frаnšizе, а u čеmu dаvаlаc frаnšizе оsigurаvа pоdršku u vidu pоslоvnih
sаvеtа, škоlоvаnjа kаdrоvа, prоpаgаndе i kоntrоlе. Pојеdnоstаvljеnо, svе ukаzuје dа је
fgrаnšizа mоdеl, оdnоsnо nаčin krеirаnjа nоvоg pоslа kаd pоstојеćе prеduzеćе
оmоgućаvа kоrisniku frаnšizе dа prоizvоdi, prоdаје, distribuirа njеgоv prоizvоd ili
uslugu. Tо znаči dа kоrisnik frаnšizе kоristi vеć rаzrаđеnе pоslоvnе idеје, imе firmе,
stеčеni imidž, znаnjа i iskustvа dаvаоcа frаnšizе, i dа је lоgičnо dа zа tо plаćа
оdrеđеnu nаknаdu. Ipаk, zа kоrisnikа frаnšizе tо prеdstаvljа ulаzаk u nоvi pоsао i
prеdstаvljа zа njеgа mоgućnоst оtpоčinjаnjа pоslа u sоpstvеnоm prеduzеću, uz
ugоvоrnа оgrаničеnjа.
Svаkаkо sе mоžе оcеniti dа је оvо znаtnо mаnji rizik ulаskа u nоvi pоsао nеgо
da оtpоčinjаnjе sasvim nоvi pоsao sаmоstаlnо i uz sоpstvеnе pоslоvnе idеје
prеduzеtnikа. Аli sе оdmаh pоstаvljа pitаnjе: kоlikо kоštа frаnšizа? Cеnа zаvisi оd
nеkоlikо fаktоrа. Prvо pоtrеbnа invеsticiоnа srеdstvа iskаzаnа kао tzv. frаnšizing
hоnоrаr mоgu biti vrlо mаlа, pа svе dо iznоsа оd nеkоlikо miliоnа dоlаrа ili еvrа,
zаvisnо о tоmе kоliki ćе оbim pоslоvа biti оbuhvаćеn frаnšizingom. А iznоs učеšćа

108
Kandić, V. (1995): "Franšizing", Ekonomska politika, Beograd.

129
dаvаоcа frаnšizе u оstvаrеnоm sаоbrаćајu, оdnоsnо prоfitu kоrisnikа frаnšizе, krеćе sе
оd 2% dо 20%, zаvisnо о vrsti frаnšizе.
Iаkо је pоčеtаk nоvоg pоslа putеm kupоvinе frаnšizе znаtnо sigurniјi оd nоvоg
pоslа, ipаk је kоrisnо istаći kаkо i оvај mоdеl imа оdrеđеnе prеdnоsti i nеdоstаtkе sа
kојimа prеduzеtnik mоrа biti upоznаt. Оsnоvnа prеdnоsti frаnšizingа је u tоmе štо
prеduzеtnik imа gоtоvа svа pоslоvnа rеšеnjа оsigurаnа оd dаvаоcа frаnšizе pа mu је,
zbоg tоgа, pоtrеbnо znаtnо mаnjе pоslоvnоg iskustva, nеgо kоd оtpоčinjаnjа nоvоg
pоslа. А nеdоstаtаk pоslоvnоg iskustvа uprаvо је nајčеšći prоblеm nоvih prеduzеtnikа.
Kupоvinоm frаnšizе, prеduzеtnik оdmаh krеćе sа pоslоm i štedi vrеmе kоје sе
trоši kоd оtpоčinjаnjа nоvоg pоslа. Prоcеs pоslоvаnjа pојеdnоstаvljеn је јеr nоvi
prеduzеtnik kоristi prоgrаmе zа оbuku, kоnsultаntskе uslugе i sl оd strаnе dаvаоcа
frаnšizе. Dаvаlаc frаnšizе mоžе, čаk, оlаkšаti оtplаtu iniciјаlnih invеsticiоnih srеdstаvа,
оdlаžući njihоvо vrаćаnjе i u nеkоlikо gоdinа. Kаkо dаvаlаc frаnšizе, u surоvim
kоnkurеntskim оdnоsimа, kоristi brојnе i skupе prоpаgаndnе аktivnоsti, svе tо kоristi
kupаc frаnšizе i zа lаkši plаsmаn svојih prоiоzvоdа ili uslugа јеr su tаkо оvi prоizvоdi ili
uslugе prеpоznаtе nа tržištu i tаkо оbеzbеđuјu prihоd. Tаkо, kupоvinоm frаnšizе nоvi
prеduzеtnik dоlаzi nа vеć prеpоznаtljiv tržišni tеrеn štо mu prеdstаvljа znаčајnu
pоdršku zа svаku dаlju аktivnоst.
Nеdоstаci frаnšizinfgа оglеdајu sе о dеlimičnој zаvisnоsti kоrisnikа оd dаvаоcа
frаnšizе. Slоbоdа nоvоg prеduzеtnikа u mnоgim pоslоvnim аktivnоstimа је оgrаničеnа.
Оn mоrа dа slеdi stаndаrdizоvаnе pоslоvnе prоcеdurе i prоizvоdi оdrеđеnе prоizvоdе
ili uslugе. Zа nоvоg prеduzеtnikа, sа inоvаtivnim аspirаciјаmа, оvо prеdstаvljа znаčајnо
оgrаničеnjе u krеirаnju sоpstvеnih pоslоvnih аktivnоsti. Ugоvоrоm о frаnšizi stаvljеn је
u pоdrеđеn pоlоžај, а istim ugоvоrоm оbаvеzаn је dа dаје i оdrеđеni prоcеnаt
gоdišnjеg prоfitа čimе umаnjuје svој prоfit.
Pоstоје u kоrišćеnju frаnšizе i nеkа drugа оgrаničеnjа kоја mоgu dеstimulisаti
nоvоg prеduzеtnikа. Tаkо nа primеr, nоvi prеduzеtnik nе mоžе trаnsformisati bilо kоmе
vlаsništvо nаd оdrеđеnоm frаnšizom. Mоžе sе dеsiti dа nоvi prеduzеtnik оstvаri
pоvоljniје uslоvе kupоvinе prоizvоdа, оprеmе ili sirоvinа kоd nеkоg drugоg, а istе mоrа
kupоvаti, pо nеpоvоljniјim uslоvimа, kоd prоvајdеrа frаnšizе. Zаtim, kаkо kоrisnci
frаnšizе mоgu biti i brојni drugi preduzеtnici grеškа ili nеspоsоbnоst sаmо јеdnоg
prеduzеtnikа "u lаncu", mоžе nеgаtivnо uticаti nа pоslоvаnjе svih оstаlih. U tеоriјi sе i
dаnаs vоdе rаsprаvе mоžе li sе frаnšizа smаtrаti mаlom еkоnоmiјоm i nоvim
prеduzеtničkim pоduhvаtоm. Nаš је stаv dа frаnšizа, svаkо, spаdа u mаlu privrеdu аli
је upitnо mоžе li sе smаtrаti sаsvim nоvim prеduzеtničkim pоslоm s оbzirоm dа је u
znаtnој mеri kоntrolisаn оd strаnе dаvаоcа frаnšizе. Imа аutоrа kојi frаnšizu nе
uključuјu ni u mаlu privrеdu vеć је trеtirајu kао "satelit" vеćih pоslоvnih sistеmа.

130
 2. RIZIK POSLOVANJA I PREDUZETNIŠTVO

U predhodnom delu kada smo razmatrali poslovne opcije, veoma često smo
napominjali postojanje rizika kako kod analize kreiranja poslovnih opcija tako i kod
osnivanje novog preduzeća a i kod kupovine franšize postoji veoma rizično pitanje
trasfera tehnologije s obzirom da je to veoma kompleksan posao i mnogo puta se
kupovina tehnologije pokazala kao loš poslovni potez.
Sa pravom možemo da kažemo da su za pojam preduzetništva uvek vezana
neizvesnost i rizik poslovanja. Međutim ne možemo da izbegnemo istinu koja govori da
je u manjoj ili većoj meri svaki preduzetnički poduhvat, posebno u tržišnoj privredi, je
put u određenu neizvesnost, koji krije opasnost neželjenih posledica u budućnosti za
ono što se radi u sadašnjosti. Ta opasnost je ono što određeni posao čini rizičnim.
Preduzetništvo i rizik su međusobno uslovljeni a samim tim i nerazdvojni pojmovi.
Rizik je uslov za postojanje i opstajanje preduzetništva. Preduzetnik čini poduhvat i time
svesno ili nesvesno, preuzima rizik uspeha ili neuspeha onog što je zamišljeno kao
rezultat poduhvata. Veći poduhvat gotovo uvek nosi i veći rizik, a što je veći rizik veći je
i očekivani uspeh. Međutim, u isto vreme, veći rizik znači i mogućnost većeg neuspeha.
Namera preduzetnika je izbeći rizik ili ga svesti na najmanju mjeru.
Preduzetništvo u tržišnoj privredi predstavlja aktivnost sa ulaganjima danas da bi
se postigao željeni razultat sutra. Današnji uslovi poslovanja su poznati, a sutrašnji su
nepoznati. To znači da preduzetniku nisu dostupne sve činjenice i okolnosti koje će biti
relevantne u trenutku kada će se na tržištu prosuđivati o rezultatima preduzetih
aktivnosti. Tek će se tada videti koliko su preduzetnikove želje i očekivanja ostvarive.
Oni mogu biti realizovani prema očekivanjima, iznad očekivanja, ali i ispod očekivanja
pa čak imati za posljedicu i gubitak.
Ako se poslovanju preduzetnika pristupa racionalno i ako je preduzeće bolje
obavešteno o kretanjima na tržištu to će i stepen verovatnoće da se postigne očekivano
biti veći. Ta verovatnost otvara mogućnost i opravdava preuzimanje rizika, ali
istovremeno nalaže racionalno ponašanje u korišćenju svih raspoloživih resursa.
U prethodno iznesenom smislu rizik se pojavljuje kao svojevrsna preliminarna
naknada ili ulaganje u veće poslovne rezultate. Naime, što je više moguće očekivati od
određene preduzetničke aktivnosti, to je privlačnije prihvaćanje rizika. Reč je o
specifičnoj meri rizičnosti koja ne dopušta da se preuzimaju veliki rizici za mala
očekivanja.

131
 2.1. OBLICI I VRSTE RIZIKA

Rizik (engl. risk) ima četiri osnovna značenja:

1. opšte značenje – upućuje na opasnost od nastupa nekog događaja koji se
nije očekivao i koji je izazvao neku štetu ili gubitak;
2. rizik u poslovnom životu preduzeća prouzrokovan lošim odlukama,
zakazivanjem ljudskog faktora ili nekim nepredvidivim događajem;
3. rizik na polju poslovnih finansija, opasnost da posao pođe pogrešnim putem i
da prouzrokuje štetu ili gubitak u finansijskom poslovanju i
4. rizik u smislu osiguranja od opasnosti koje obavlja određena profesionalno
osiguravajuća kompanija.
Rizici se mogu različito klasifikovati, u zavisnosti od toga kako se posmatraju kao
i na to za šta je rizik vezan. Tako se može govoriti o poslovnom i neposlovnom riziku,
kao prenosivim i neprenosivim rizicima i sl.

Prenosivi rizici su takvi rizici koji se mogu prenositi na profesionalne

osiguravajuće firme uz odgovarajuće uslove. Ti uslovi su:
a) mogućnost indentifikovanja opasnog događaja koji bi se mogao dogoditi i
imati štetne posledice;
b) ponavljanje nastupa istovetnog budućeg događaja sa štetnim posledicama;
c) postojanje mnogobrojnih subjekata koji su ugroženi opasnošću od nastupa
istovetnog događaja i
d) postojanje vremenske i prostorne rasprostranjenosti mogućih događaja i
subjekata koje oni pogađaju.

Neprenosivi rizici su rizici koji se ne mogu prenositi na profesionalnu

osiguravajuću kompaniju, već ih mora snositi svaki subjekt koji je njime pogođen. Ovi
rizici nastaju kao posledica jedinstvenog događaja koji se samo jednom pojavljuje s
sasvim istim značenjem. Iako se neke štete mogu ponavljati, one se ne ponavljaju
prema zakonu velikih brojeva, a to onemogućava procenu verovatnosti. Rieč je o
događajima koji su karakteristični za neku privrednu granu, struku pa i funkciju u
preduzeću. Neprenosivi rizici javljaju se uglavnom unutar preduzeća, ali i izvan
preduzeća kao delovanje iz njegova okruženja. Ti se rizici kontrolišu instrumentima
politike rizika samog preduzeća. Ona obuhvata određene merer koje umanjuju
opasnosti i omogućavaju stvaranje rezervnih sredstava za pokriće negativnih posledica.

132
 2.2. POSLOVNI RIZICI

Poslovni rizik - biznis rizik (engl. business risk) je rizik stepena mogućnosti
ostvarivanja pozitivnog bruto finansijskog rezultata preduzeća. Ovaj rizik se ogleda u
opasnosti da se raznim poslovnim aktivnostima ne ostvari očekivano, predviđeno, kao i
postojanje određenog procenta verovatnoće da može nastupi nešto nepredviđeno što
može negativno imati uticaj na poslovanje preduzeća. To nešto, može biti
prouzrokovano nepredvidivim i neponovljivim događajem, mogućnošću kadrovskog
promašaja, pogrešne odluke, procene i slično. Uzroci neponovljivih ili nepredvidivih
nepoželjnih događaja mogu biti u radu i poslovanju preduzeća, posledica pređašnjih i
sadašnjih odluka ili njihove loše procene ili negativnih uticaja spoljašnih faktora, njihove
nepredvidivosti ili loših procena o njihovom značenju.
Poslovni rizik i rizik razvoja sastoji se iz brojnih delomičnih rizika unutrašnjih i
spoljašnjih, što je prikazano na Prikazu br.2.
Unutrašnji poslovni rizici proističu iz opasnosti unutar samog preduzeća u
procesu rada, poslovanja i razvoja, kao i vođenja i upravljanja preduzećem, u
nepredvidivim ili zanemarenim mogućnostima događaja. Najčešće se pojavljuje u
odnosu sa organizacijom poduzeća, strukturom sredstava i radnika, proizvodnjom roba
– upotrebnih vrednosti za drugoga.
1. Rizik organizacije preduzeća je poseban rizik koji se sastoji u opasnosti da
organizacija ne odgovara uslovima i potrebama odgovarajućeg preduzeća. Taj rizik
zavisi od veličini preduzeća, kao i o međusobnoj usklađenosti pojedinih delova i funkcija
preduzeća i potrebne intenzivnosti rada. Ovaj rizik može nastupiti u različitim pojavnim
oblicima.
2. Rizik strukture imovine preduzeća predstavlja deo poslovnog rizika
preduzeća. On proizlazi iz analize poslovanja i samog bilansa preduzeća. On se
najčešće prikazuje kroz kvantitativni i kvalitativni rizik. Kvantitativni rizik nastaje zbog
neusklađenosti uložene imovine u odnosu na zahteve proizvodnje i poslovanja. To
izaziva i druge rizike kao što su rizik rentabilnosti, likvidnosti, prevelikih ili premalih
zaliha i dr. Kvalitativni ili vrednosni rizik se naslanja na kvantitativni s tim što se iskazuje
u vrednosnom ili novčanom obliku i što istovremeno upućuje i na rizičnost strukture po
kojoj se preduzeće izvrgnulo opasnosti i koji istovremeno izražava specifičnost ulaganja
finansijske imovine, potraživanja i sl.
3. Rizik kadrova se ogleda u opasnosti da će preduzeće biti oštećeno zbog
neodgovarajuće strukture radnika, njihove stručne nesposobnosti ili umanjene
sposobnosti ili nemotivisanosti za rad zbog loše stimulacije i sl.

133
 Prikaz 2. Poslovni rizici i rizici razvoja

Unutrašnji poslovni rizik Spoljašnji poslovni rizici

Rizik organizacije preduzeća
 rizik kvaliteta organizacije
1.  rizik elastičnosti preduzeća 1. Privredni rizik
 rizik jednostranosti organizacije
 rizik nepostojanosti organizacije
Rizik strukture imovine preduzeća
 kvantitativni rizik
 rizik rentabilnosti
 rizik likvidnosti Tržišni rizici
 rizik prevelikih ili premalih zaliha  apsolutni tržišni rizik
 rizik prekida proizvodnje  relativni tržišni rizik
 vrednosni rizici  prostorni tržišni rizik
2.  rizik jednostranosti strukture 2.  vremenski tržišni rizik
 rizik nestabilnosti  kvantitativni tržišni rizik
 rizik finansijskih sredstava  kvalitativni rizik
 rizik strukture sredstava
 rizik strukture finansijske imovine
 rizik jednostranosti
 rizik rentabilnosti
Rizik kadrova Rizik sprovođenja kupoprodajnog
 kvalitativni kadrovski rizik ugovora
3.  kvantitativni kadrovski rizik 3.  rizik ispunjenja obveza prodavca
 rizik jednostrane strukture  rizik kupčeva ispunjenja ugovora
 rizik u upravljanju kadrovima
Robni rizik
 rizik pada cena Transportni rizici (prevozni)
4.  rizik promene ukusa potrošača 4.  osnovni prevozni rizici
 rizik tehničkog zastarijevanja  dopunski prevozni rizici
 rizik pojave konkurencije  manipulativni rizik
 rizik sezonskog karaktera robe
Izvozni rizici
 valutni rizik
 tečajni rizik
5. Rizik upotrebe resursa 5.  rizik konverzije
 rizik transfera
 rizik moratorija
 rizik supstitucije
 rizik međunarodnog transporta
6. Rizik ulaganja kapitala 6. Politički rizici
7. Rizik uspešnosti 7. Politički rizik zemlje
8. Rizik inovacija

134
 2.3. PREDUZETNIČKO - MENADŽERSKI RIZIK

Robni rizik ispoljava se u određivanju količine, kvaliteta i vrednovanja robe.

Proističe iz poteškoća koje nastaju u preduzeću, čiji je uzrok u prirodi robe, njene
složenosti i osetljivosti održavanja njene upotrebne vrednosti (korisnosti), kao i posebne
nege robe u odnosu na njene fizičke, estetske, hemijske i biološke osobine. Rizik je veći
što preduzeće ima veći izbor roba. To zahteva znanja i iskustva raznovrsne prirode, a
često takva znanja nedostaju. Robni rizik najčešće se pojavljuje pri skladištenju, kao
kvarenje, kalo, rasip, lom, prirodni gubitak, nepažnja u rukovanju, krađa, uništenje i
slično.
Rizik uporabe resursa proizlazi iz opasnosti da pojedini resursi nisu dovoljno
iskorišćeni, da su nepravilno korišćeni suprotno tehničkim pravilima ili da pojedini
međusobno povezani i komplementarni resursi nisu dovoljno kvantitativno - kvalitativno
usklađeni.
Rizik ulaganja kapitala vezan je za svako ulaganje u preduzetništvo. On je
neizbežan pratilac svakog ulaganja privrednih subjekata i spada u neprenosive
poslovne rizike.
Rizik uspešnosti je vezan za profitabilnost i predstavlja opasnost da se iz bilo kog
razloga ne ostvari očekivana stopa povrata na uloženi kapital. On uključuje rizik
ulaganja i rizik rentabilnosti ukupne imovine i rizik rentabilnosti vlastitog kapitala i marže
profita.
Rizik inovacija proizlazi iz nesigurnosti, odnosno, opasnosti da inovacija neće biti
prihvatljiva ili da se njenom primenom ne ostvari očekivani rezultat. Inovativna aktivnost
je jedna od najrizičnijih aktivnosti, posebno ako se zasniva na novim naučnim
saznanjim, tj. ako je reč o epohalnoj ili revolucionarnoj inovaciji i ako se događa u
tehnologiji. Manje je rizična kada se radi o inovacijama koje znače poboljšanje.
Spoljašnji poslovno-razvojni rizici su oni rizici koji potiču izvan preduzeća.
Mogu znatno uticati na poslovni život i uspešnost poslovanju i razvoja poduzeća. Među
spoljašnim poslovnim rizicima ističu se: poslovni rizik, tržišni rizici, rizik sprovođenja
kupoprodajnog ugovora, prevozni rizici, izvozni rizici, politički rizici i politički rizik zemlje.
1. Poslovni rizik označava opasnost od nemogućnosti naplate prodate robe. To
se može odnositi na robu prodatu domaćim kupcima ali i robu prodatu na ino tržište pa
se u tom smislu može smatrati i izvoznim rizikom. Može se dogoditi da preduzeće
počne proizvoditi robu, a kupac odustane od ugovora. Teži je slučaj ako se radi o
nestandardnoj robi po želji naručioca, a ne standardnoj robi koja bi se mogla prodati bilo
na kom tržištu.
135
 2. Tržišni rizici proizlaze iz različitih strana funkcije trgovine. Mogu biti apsolutni i
relativni, prostorni i vremenski, kvantitativni i kvalitativni. Tako se apsolutni tržišni rizik
događa onda kada na nekom tržištu u određeno vreme neku robu nije moguće nabaviti
ili prodati, dok se relativni tržišni rizik događa onda kada se trgovačka funkcija ne može
obavljati prema predviđanjima. Prostorni tržišni rizik proizlazi iz opasnosti od promašaja
u izboru najpovoljnijeg nabavnog i/ili prodajnog tržišta, dok vremenski tržišni rizik
predstavlja opasnost vremenskog promašaja najpovoljnijeg trenutka za nabavku ili
prodaju. Upravo je ovaj vremenski tržišni rizik najvažniji jer izaziva sekundarne rizike
kao što su: rizik vrednosti, rizik rentabilnosti, rizik likvidnosti i sl.
3. Rizik izvršenja kupoprodajnog ugovora odnosi se na opasnost od
neispunjenja obveza ugovorenih stranaka, što može naneti štetu prodavcu ali i kupcu.
Rizik neispunjenja obveza prodavca često se smatra rizikom neispunjavanja ugovora.
Može se ispoljiti u kupovini, ali i naplati. Rizik kupčevog ispunjenja ugovora naziva se
finansijskim rizikom jer se odnosi na obvezu kupca da plati robu.
4. Prevoznik rizici predstavljaju opasnost vezanu za obavljanje prevoza roba, a
najčešće i prevoznog sredstva. Prevozni rizici dele se na dve grupe: osnovni prevozni
rizici i dopunski prevozni rizici. Osnovni prevozni rizici vezani su za obavljanje prevoza,
dok su dopunski prevoznik rizici vezani za robu.
5. Izvozni rizici čine nepredvidljiv, neponovljiv jedinstveni neočekivani događaj
čija je posledica šteta ili gubitak koji pogađa samo jedno preduzeće. Zbog toga je
izvozni rizik neprenosiv rizik, pa ga izvoznik mora sam snositi. Zavisno od uzroka koji su
izazvali izvozni rizik, oni se mogu pojaviti kao tržišni, političko-socijalni, valutni,
konkurentni, rizik konverzije, rizik transfera i sl.
6. Politički rizici nastaju aktivnošću državnih organa ili zbog nekih vanrednih
događaja u zemlji. Mogu nastati u vezi s prevozom, štrajkom, radničkim nemirima ili
terorizmom. Najveći broj rizika iz ove grupe ne može biti osiguran, osim ako neki od njih
ne preuzme država, npr. pokriće izvoznih rizika.
7. Politički rizik zemlje odnosi se uglavnom na rizik izvoza robe ili kapitala u
neku zemlju, a sastoji se u opasnosti da izvoznik neće moći naplatiti izvoz ili na drugi
način doći do novca, zato što središnja banka zemlje uvoznika ne može to obaviti iz bilo
kog razloga.
Iz naziva bilo kog rizika očigledno je da se preduzetništvo i menadžerstvo
tretiraju kao jedinstvena kategorija. Danas je teško zamisliti uspešnog menadžera,
posebno na višim nivoim organizacijske strukture preduzeća koji neće obavljati i
preduzetničke funkcije, kao što je vrlo teško naći uspešnog preduzetnika koji neće
morati obavljati i određene menadžerske poslove. Ključni interes pri definisanju

136
preduzetničko-menadžerskog rizika je pitanje tko je taj koji preuzima rizik za poslovanje
i razvoj (preduzetnik ili menadžer) i u čemu je bit tog rizika.
Postoje teoretičari koji misle da rizik ne snosi preduzetnik već vlasnik kapitala.
Točno je da u malim preduzećima rizik snosi vlasnik, ali je on u takvim preduzećima
uglavnom i preduzetnik i menadžer. Dakle, sve tri funkcije sjedinjuju se u jednoj osobi.
U tom slučaju rizik od poslovnog poduhvata snosi vlasnik, kao vlasnik i kao preduzetnik.
Nešto je jasnija situacija u deoničkim društvima u kojima postoji više vlasnika
deonica koji nisu preduzetnici ni menadžeri, a mnogi nisu čak ni zaposleni u društvu čiji
su suvlasnici. Tu su preduzetnička i menadžerska funkcija potpuno odvojene od
vlasničke, ali poslovni i razvojni rizik uvek snose i vlasnici i preduzetnici.
Preduzetnici i menadžeri, odnosno preduzetnički menadžeri uglavnom i
upravljaju rizikom. Unutar sveobuhvatnosti poslovnog i razvojnog rizika koji je vezan za
funkcionisanje i razvoj preduzeća on se raspodeljuje na pojedine preduzetnike koji
upravljaju određenim dužnostima i delatnostima u preduzeću u skladu s njihovim
delokrugom. No ta podela rizika je individualna, pa istovremeno ne oslobađa glavnog
preduzetnika ili menadžera preduzeća za čitavo područje rizika preduzeća.
Na osnovu prethodno izloženog nameće se pitanje – koji subjekt izvan vlasnika
kapitala, dakle nevlasnički deo rizika snosi preduzetnik, a koji menadžer s obzirom na to
da se te dve funkcije sve više ujedinjuju u novu preduzetničko-menadžersku funkciju.
Ako je tačno da se te dve funkcije sadržajno stapaju, tada se može reći da se na isti
način u toj i takvoj funkciji priključuje i preuzimanje rizika koji se u tako integrisanom
obliku može nazvati preduzetničko-menadžerskim rizikom.
Najveći rizik ove vrste najčešće je vezan za promene, za inovacije tehnološke,
organizacijske, kadrovske i slične prirode. Najveći preduzetničko-menadžerski rizik je
ne preduzimati promene, ne inovirati, odnosno ne biti sposoban i spreman preuzeti rizik
u poslovnim i razvojnim poduhvatima.
Sasvim je prihvaćeno mišljenje da je preduzetništvo vrlo rizično, u čemu se
sastoji i njegov smisao. S druge strane, u praksi je raširen strah od rizika neuspeha.
Međutim, na osnovu istraživanja brojnih primera u poslovnom životu preduzeća u SAD
utvrđeno je da, ukupno gledano, preduzetništvo u poslovanju nije više rizično od svake
druge ljudske delatnosti usmerene na budućnost. Postoji razlika u stepenu rizičnosti
preduzetništva od jednog do drugog područja, uslova i okolnosti pod kojima se
preduzetnički poduhvat preduzima. Tako je npr. rizik najveći u inovacijskoj aktivnosti, a
posebno u inovacijama utemeljenim na nauci, gde se radi o radikalnim tehnološkim
promenama vezanim za njihovu prihvatljivost.
No, istovremeno se može istaknuti da se stepen rizičnosti može, ako ne izbeći,
barem bitno ublažiti pristupi li se rizičnom poduhvatu na znalački i analitičko-kritički

137
način, koristeći se raspoloživim metodama i tehnikama istraživanja u proceni rizika. U
vezi s tim ističe se mogućnost kvantifikacije nekih činitelja nesigurnosti pri donošenju
poslovnih odluka. Samo kvantifikovanje (tamo gde je ono moguće) vrši se upotrebom
teorijskih analiza, posebno normalnom “senzitivnom analizom” ili “metodom simulacije”.
Zbog te mogućnosti rizik se u nekim slučajevima može uračunati u troškove poslovanja
U uslovima tržišnog privređivanja, preduzetništvo i menadžment obeležavaju
neizvesnost i rizik u poslovanju i razvoju preduzeća. Suština je u tome da se deluje i
ulaže imovina i radi danas i po današnjoj ceni, a ekonomski rezultati se ubiru u
budućnosti kada se proizvodi ili usluge prodaju. Ta se prodaja odvija u drugim uslovima
koji mogu biti različiti od prvobitnih, a o tome poduzetnik nije mogao biti obavešten.
Uzroci takve situacije mogu biti različiti, postoje unutar preduzeća, ali i u
njegovom okruženju. Neki su prenosivi, ali većina njih su neprenosivi pa ih moraju
snositi sami privredni subjekti. Najčešće se uzroci ogledaju u neodgovarajućim
odlukama preduzetnika ili u izvođenju tih odluka, što je po pravilu posledica nedostatka
pravih informacija u pravo vreme i neprimerenog doprinosa delatnika ili nepredvidivih
događaja. Rizikom se mora upravljati, što znači da mu se mora pristupiti znalački,
analitičko-kritički, uptrebom odgovarajućih metoda i tehnika, selektivno i uz
odgovarajuću politiku rizika u poduzeću.

138
 V DEO

PREDUZETNIČKO - MENADŽERSKI TIM

139
 1. PREDUZETNIK – MENADŽER

Navođenje razlika izmenu ova dva pojma, kao i preciziranje njihovih aktivnosti, je
predmet brojnih nesuglasica u stručnim krugovima koji se bave ovom problematikom.
Grupa teoretičara menadžmenta naglašava da je jasno da preduzetništvo nije
isto što i menadžment. Tako Nikolas Siropolis (Nicholas C. Siropolis) kaže: “Prvi
zadatak menadžera je da postigne dobro funkcionisanje preduzeća. Menadžer uzima
dobijene resurse - ljude i novac, mašine i materijal - i orkestrira ih u proizvodnji. Za
razliku od toga, prvi zadatak preduzetnika je da dovede do promene svrhe.”109
Neke od razlika između preduzetnika i menadžera koje se najčešće navode su
date u sledećoj tabeli.

109
Siropolis, Nicholas C.(2002) Menedžment malog poduzeća - vodič u poduzetništvo. Zagreb,
Gospodarska misao, Hrvatska obrtnička komora, Mate d.o.o

140
 Neophodno je da preduzetnici, pored kreativnih sposobnosti, poseduju i
menadžerska znanja i veštine. Koristeći ove dve varijabile, profesor preduzetništva na
Babson Koledžu (Babson College), Džefri Timons (Jeffry A.Timmons), je napravio
razliku između inventora, promotera, menadžera i preduzetnika:
 Inventor se definiše kao kreativni genije. Kao rezultat takve kreativnosti, rađa
se veliki broj ideja. Međutim, mnoge od tih ideja verovatno nikada neće biti
komercijalizovane, jer njihov tvorac ima nedostatak menadžerskih znanja koja su mu
neophodna za realizaciju.
 Promoteri su skloni strategiji "instant obogaćivanja", na osnovu jednog uspešno
urađenog posla. Nedostaju im veća kreativnost i ozbiljnija menadžerska znanja. Ne
posjeduju viziju koja je bazirana na dugoročnom ostvarenju poslovnog uspeha. Zbog
svega navedenog, promoteri nemaju analitičnost koja je potrebna za dublje
razumijevanje biznisa, kao i konceptualne veštine neophodne da se biznis kojim se
bave sagleda kao celina.

Slika 5-1. Kreativni i menadžment iskustva kao osnov za definisanje pojedinih

profila

Izvor: Timmons, J. A., Spinelli, S., (2008): New Venture Creation: Entrepreneurship for
the 21st Century

 Menadžeri poseduju veoma izražena menadžment znanja i veštine, ali su

manje poznati po svojim kreativnim i inovativnim rešenjima. Njihov osnovni cilj je
141
efikasnost. Na inovativnosti se ne insistira, a u birokratskom okruženju je često i
nepoželjna.
 Preduzetnik je veoma sposoban menadžer koji poseduje izuzetan nivo
kreativnosti. Ove dve karakteristike mu omogućavaju da idejno kreira, koncipira i lansira
određeni biznis, ali i da njime efikasno upravlja.
Ključne varijable koje doprinose pravljenju razlika između pojedinih tipova
zadataka su stepen kreativnosti i nivo rizika koji izvršioci preuzimaju na sebe. Inventor
stvara nove proizvode i procese i koristi resurse na potpuno novi ili usavršen način. U
fokusu njegovog interesovanja je problem i način njegovog rešavanja. Inventori se
najčešće karakterišu kao izuzetno istrajne osobe koje su spremne da ulažu mnogo
truda i vremena da bi došli do rešenja određenog problema. Inovator (preduzetnik)
implementira nove metode izvršenja specifičnih zadataka. On se koncentriše na
potencijalnu poslovnu šansu i resurse koji su potrebni za njenu realizaciju.

Slika 5-2. Kreativnost i rizik kao osnove definisanja pojedinih profila

Inovator pokušava da komercijalizuje određenu invenciju. Menadžer upravlja

organizacijom. Njegov zadatak je da identifikuje ključne ciljeve organizacije i da
formuliše strategije za njihovo ostvarivanje. Dominantno je skoncentrisan na pitanja
strategije i organizacione strukture. U zavisnosti od veličine i složenosti organizacije,

142
moguće je da u organizaciji postoje različiti nivoi menadžmenta, pri čemu je svaki nivo
odgovoran za obavljanje određenih aktivnosti i menadžment funkcija.
Administrator nije uključen u proces formulisanja strategije, već je njegov zadatak
da primenjuje utvrđenu strategiju kako bi organizacija ostvarila postavljene ciljeve.
Fokusiran je na izvršenje posla na što efikasniji način. Administrator ima potpunu
averziju prema riziku i preferira situacije u kojima ima unaprijed definisane zadatke koje
treba da obavi.
U strateškom pogledu, preduzetnici se prvenstveno fokusiraju na tržišne
mogućnosti. Međutim, u tome često preteruju, pa nisu u stanju da uoče tržišne pretnje.
Stalno traganje za novim poslovnim šansama često podrazumeva radikalne promene u
tehnologiji ili orijentaciji na potpuno nove tržišne segmente. Preduzetnici su brzi u
odlučivanju, ali donešene odluke nisu rezultat sistematskog prikupljanja podataka i
njihove obrade.
Za preduzetničko delovanje je karakteristično učestalo sklapanje novih poslova.
Preduzetnici, u principu, ne preispituju organizacione mogućnosti realizacije brojnih
poslova, pa su zbog toga veoma česta kašnjenja u isporukama, a dešava se i da
kvalitet proizvoda nije na potrebnom nivou.
Menadžerska strateška orijentacija se u najvećoj meri oslanja na kontrolu i
racionalnu upotrebu resura sa kojima organizacija raspolaže. Menadžeri razvijaju
sisteme praćenja učinka na radnom mestu i razrađuju planove budućeg delovanja i
poslovanja. Oni insistiraju na evolutivnim procesima koji se dugoročno planiraju.
Menadžersko odlučivanje je sistematizovano i uključuje dogovore sa različitim
subjektima. Rizik se nastoji smanjiti, pa se organizacioni resursi sistematski preispituju.
Menadžerske aktivnosti su, po pravilu, isplanirane i podeljene u nekoliko faza, od kojih
se svaka posebno preispituje. Svaku od aktivnosti prati odgovarajuće planiranje
potrebnih sredstava.
Preduzetnički duh treba da obezbedi inovativnost organizacije, dok menadžerske
funkcije omogućavaju planski i kontinuirani rast organizacije. Preduzetnik
individualističkim pristupom nije u stanju da osigura kontinuirani rast organizacije bez
kriznih i haotičnih situacija.
Druga grupa teoretičara menadžmenta ističe da su preduzetništvo i menadžment
pojmovi koji su neraskidivo povezani i međuzavisni. Piter Draker veoma slikovito
objašnjava ovu vezu:110“Značajan napredak koji je ostvaren u teoriji i praksi
menadžmenta koji se ogleda u tome da oboje danas obuhvataju preduzetništvo i
inovaciju.

110
Drucker, P.(2003): The New Realities. Rev Ed edition, Transaction Publishers.

143
 Ovih dana se vodi lažna bitka koja predstavlja “menadžment” i “preduzetništvo”
kao neprijatelje, ako ne i kao međusobno isključive kategorije. To je isto kao kada bi se
kazalo da su leva i desna ruka prilikom sviranja violine “neprijatelji” i da se “međusobno
isključuju”111. Obe su uvek potrebne i to istovremeno. I obe moraju biti koordinisane i
treba da rade zajedno. Bilo koja postojeća organizacija, bez obzira da li je reč o
preduzeću, bolnici, radničkom sindikatu ili crkvi, brzo propada ako ne unosi inovacije.
Za razliku od toga, bilo koja nova organizacija, bez obzira da li je reč o preduzeću,
bolnici, radničkom sindikatu ili crkvi, propada ako se njome ne upravlja.
Neunošenje inovacija je jedini veliki razlog propasti postojećih organizacija. Ne
znati kako upravljati je jedini ozbiljan razlog neuspjeha novih poduhvata.”

111
Kotler, P. (1998): Vođenje promena, Želind, Beograd, str. 40

144
 2. PREDUZETNIČKI MENADŽMENT

U prethodnim razmatranjima smo pokušali da predstavimo ključne elemente

razlikovanja preduzetnika i menadžera. Pri tome smo menadžera posmatrali kao
tradicionalnog administratora, kao naredbodavca, kao rukovodioca koji je navikao na
rutinsko obavljanje zadataka. Sadašnja, aktuelna teorija i praksa menadžmenta sve
više nameće potrebu da tradicionalni menadžer ustupi mesto menadžeru-lideru,
kreatoru uslova za uspešan timski preduzetnički nastrojenim menadžerima. Na taj način
preduzetnički duh, inicijativa i kreativnost postaju ključno obeležje savremenog
menadžmenta.
Preduzetništvo i menadžment se u modernom poslovnom svetu nalaze u stalnoj
interakciji i međusobnoj sprezi. Odatle proizilazi sličnost pojmova “preduzetništvo” i
“menadžment” koji se često objedinjuju u jedinstveni pojam - “preduzetnički
menadžment”. Ovde se ne radi o razdvajanju procesa menadžmenta na dve grupe
zadataka, već o specifičnoj simbiozi preduzetničkog duha, menadžerskih znanja i
sposobnosti i liderske moći koja je neophodna za uspešno vođenje organizacije u
današnjem globalizovanom svetu. Ovakav menadžer prepoznaje poslovne šanse u
okruženju, adekvatno kombinuje resurse u cilju korišćenja šansi, a liderskim
sposobnostima motiviše zaposlene da svojim radom doprinesu postizanju zajedničkog
cilja - ostvarivanju ključnih ciljeva organizacije.
Prema Drakeru, tri ključna preduzetnička zadatka menadžmenta su:112
- postizanje uspešnosti u postojećem poslovanju,
- pronalaženje novih poslovnih potencijala, i
- osiguravanje budućnosti poslovanja.
Razlika između birokratskog i preduzetničkog pristupa menadžmentu se može
najlakše uočiti kroz odgovor na pitanje šta pokreće razmišljanje menadžera. Da li
menadžer zasniva svoje akcije na resursima koje poseduje i trenutnoj organizacionoj
strukturi ili na šansama koje postoje na tržištu i načinima kako da ih iskoristi?
Hauard Stivenson (Howard H. Stevenson), profesor poslovne administracije na
Harvardskoj poslovnoj školi (Harvard Business School) i jedan od najvećih autoriteta u
oblasti preduzetništva na svetu, je identifikovao redosled strategijskih pitanja koja sebi
postavljaju menadžer-birokrata i menadžer-preduzetnik:113

112
Kolaković, Marko (2006): Poduzetništvo u ekonomiji znanja, Zagreb, Sinergija nakladništvo d.o.o.
113
Stevenson, Howard H. and David E. Gumpert.(1990): “The Heart of Entrepreneurship.” Harvard
Business Review, Vol. 63, No. 2, pp. 85-94

145
 3. OBRAZOVANJE MENADŽMENT TIMA ZA PREDUZETNIŠTVO

Osnovni zadatak obrazovanja za preduzetništvo jeste sticanje znanja koja su

neophodna da bi se uspešno rukovodilo poslovanjem i/ili preduzećem. a u cilju
povećanja produktivnosti kako rada tako i znanja. Krajnji cilj jeste poslovno
opismenjavanje za adekvatno upravljanje poslovanjem.
Većina autora smatra da su danas bitna tri pravila u poslovanju:
1. najpametnija kompanija pobeđuje,
2. biti najpametnija kompanija, znači imati najpametnije ljude,
3. da bi imao najpametnije ljude, nemoj prestati da učiš.
Ova tri pravila mogu i da se sažmu u jedno – upravljanje pametnim procesima
kreiranja znanja unutar pametne organizacije je način da se pobedi konkurencija.
Obrazovanje za preduzetništvo mora da stvori uslove i klimu koja će omogućiti
da se novostečeno znanje primeni na rad i znanje (akcenat nije samo na tome šta da
se radi već i kako da se radi). U tom smislu, ukupan rezultat obrazovanja za
preduzetništvo mora biti preduzetnik i menadžer, na koga se može primeniti u svetu
opšteprihvaćena definicija: "onaj koji je odgovoran za primenu i praktičnu izvođačku
stranu znanja". Obrazovanje za preduzetništvo uključuje u sebe:
 sticanje znanja i razvijanje sposobnosti za stvaralaštvo, za rešavanje
problema, razvijanje preduzetničkog stila i preduzetništva kod mladih i
odraslih, u formalnom smislu obrazovanja,
 podizanje nivoa znanja i sposobnosti za vođenje biznisa kod postojećih
preduzetnika i rukovodilaca,
 osposobljavanje nezaposlenih i tehnološkog viška za pokretanje sopstvenog
biznisa114.
Posebna pažnja se mora posvetiti implementiranju novih pristupa upravljanju,
kako u koncepcijskom, tako i u organizacionom smislu. Prema Drakeru115, delotvornost
je navika, tj. skup utvrđenih postupaka, a postupke je uvek moguće naučiti. Ovde se
posebno misli na šire prihvatanje novog modela marketinga, opredeljenog tehnološkim
razvojem, a u komunikacionoj komponenti marketinga predstavljenog kroz model
integrisanog marketing komuniciranja, zatim razvoj integrisanih menadžment sistema
baziranih na standardima upravljanja kvalitetom, primenu tehnika benčmarkinga i
reinženjeringa, itd

114
Sajfert, Z., Bešić C., Petrović N., "Uloga korporativnog preduzedtništva u procesu unapređenja
kvaliteta poslovanja domaćih preduzeća", zbornik radova: Međunarodne konvencije kvaliteta "Kvalitetom
ka evropskim i svetskim intergacijama", Beograd, 27-29. maj 2008., JUSK, Beograd, str. 260.
115
Drucker, P., (2006): Veština delotovrnog direktora, Adižes, Novi Sad, 2006., str. 30.

146
 4. MENADŽMENT I PREDUZETNIČKI PROJEKAT

Krеirаnjе prеduzеtničkе idеје i njеnа оpеrаciоnаlizаciја krоz izrаdu pоslоvnоg

plаnа prеdstаvljа sаmо pоčеtаk "prеduzеtničkоg putоvаnjа" pо terenu nеizvеsnоsti,
iskušеnjа i оzbiljnih prоblеmа. Nаpоr kојi је prеduzеtnik ulоžiо u prоcеsu dеfinisаnjа
pоslоvnе idеје sа kојоm ćе sе u budućnоsti "družiti", prеdstаvljајu lаkši dео pоslа.
Ulаzаk u rеаlizаciјu оdrеđеnоg pоslа prеd prеduzеtnikа pоstаvljа nоvе zаhtеvе,
kојi sе оdnоsе nа pоtrеbu еfikаsnоg mеnаdžmеntа, kао prеduslоvа uspеšnоg
pоslоvаnjа i оpstаnkа nа tržištu. Kаdа sе јеdnоm оtpоčnе sа rеаlizаciјоm
prеduzеtničkоg pоslа, njimе trеbа uprаvljаti, оdržаvајući gа nа kursu kојi је zаcrtаn оd
strаnе njеgоvоg idејnоg krеаtоrа. Zаtо је pоtrеbnо sаglеdаti slеdеćа rеlеvаntnа pitаnjа
mеnаdžmеntа u prеduzеtničkоm prојеktu:
- mеnаdžmеnt funkciје,
- stilоvе mеnаdžmеntа,
- principе еfikаsnоg mеnаdžmеntа, i
- prоblеmе prеduzеtnikа u pојеdinim fаzаmа rаzvоја pоslа kао i nаčinе
njihоvоg rеšаvаnjа, u cilju еfikаsnоg funkciоnisаnjа pоslа.

4.1. Mеnаdžment funkciје

Mеnаdžmеnt u prеduzеtničkоm pоslu pоdrаzumеvа spоsоbnоst prеduzеtnikа

dа vоdi i mоtivišе ljudе kојi su аngаžоvаni u prеduzеtničkоm prојеktu, tаkо dа оni
оstvаruјu svоје nајbоljе spоsоbnоsti, kао pојеdinci i kао cеlinа, u kоntеkstu rеаlizаciје
dеfinisаnih ciljеvа i zаdаtаkа. Mеnаdžmеnt u prеduzеtničkоm prеduzеću imа istе
funkciје kао i u slоžеniјim оrgаnizаciоnim оblicimа116.
Funkciја plаnirаnjа trеbа оbеzbеditi pоglеd u budućnоst, аli istоvrеmеnо i
оmоgućiti dа sе prеduzеtnik nе izgubi u svаkоdnеvnim оpеrаciјаmа i аktivnоstimа svоg
pоslа. Prеduzеtnik sе rаzlikuје оd kоrpоrаtivnоg mеnаdžеrа pо tоmе štо оn mоrа
učеstvоvаti u svim pоslоvnim аktivnоstimа, а nе sаmо u оdrеđеnim, vеоmа spеcifičnim.
Zbоg tоgа su dаni јеdnоg prеduzеtnikа ispunjеni brојnim аktivnоstimа i оbаvеzаmа. Оn
mоrа prоnаći vrеmеnа zа finаnsiјskо plаnirаnjе, idеntifikоvаnjе mаrkеting strаtеgiје,
dеfinisаnjе оdgоvоrnоsti i zаdužеnjа pојеdinih zаpоslеnih, zа rеšаvаnjе brојnih

116
James C. V. H.(1990): "Financial Management and Policy".

147
аdministrаtivnih "zаvrzlаmа" itd. Pоrеd tоgа, prеduzеtnik mоrа prоnаći vrеmе kаd ćе sе
bаviti, nе sаmо оpеrаtivnim prоblеmimа svаkоdnеvnоg funkciоnisаnjа pоslа, vеć i
strаtеškim pitаnjimа pоslоvnih i mаrkеting ciljеvа i strаtеgiја prеduzеćа.
Cilj оrgаnizоvаnjа је dа sе оdgоvаrајućim mеnаdžmеnt оdlukаmа dеfinišu
nаčini upоtrеbе rеsursа u kоntеkstu оstvаrеnjа dеfinisаnih ciljеvа pоslоvаnjа.
Prеduzеtnički pоsао prеživljаvа i nаprеduје јеr је spоsоbаn dа brzо оdgоvоri nа
pоtrеbе svојih kupаcа, pri čеmu prаvilnо оrgаnizоvаnе аktivnоsti оsigurаvајu dа sе
dеfinisаni pоslоvi urаdе prаvilnо i nа vrеmе.
Rukоvоđеnjе prеduzеćеm је zаdаtаk i pоsао prеduzеtnikа kао-lidеrа
Prеduzеtnik - lidеr mоrа biti sprеmаn dа sаslušа i оnо štо mоždа nе žеli čuti, а pоsеbnо
dа budе sprеmаn prihvаtiti kritiku i dа priznа grеšku. Аkо nе pоstојi оvаkav kvаlitеt,
tеškо је gоvоriti о еfikаsnоm i dоbrоm mеnаdžеru.
Kоntrоlа pоdrаzumеvа dеfinisаnjе оdrеđеnih prоcеdurа kоје оmоgućаvајu
prеduzеtniku - mеnаdžеru dа prеduzеtnički pоsао оdržаvа nа prаvcu prоgrеsа i
uspеhа. Prеduzеtnik је pоsеbnо zаintеrеsоvаn zа еfikаsnu kоntrоlu оstvаrеnjа
dеfinisаnih ciljеvа rаzvоја, i u tоm kоntеkstu је vеоmа flеksibilаn pо pitаnju mеtоdа
оstvаrеnjа ciljеvа. Аkо оdrеđеnе mеtоdе spоrо dајu еfеktе, prеduzеtnik vеоmа lаkо
uvоdi nоvе i еfikаsniје. Оdluku о tоmе prеduzеtnik mоžе dоnеti mnоgо bržе i
еkspеditivniје оd svоg kоlеgе - mеnаdžеrа u vеlikој kоrpоrаciјi, i tо bеz nеkе pоsеbnе
fоrmаlnе prоcеdurе117.
Ljudski rеsursi prеdstаvljајu kritični fаktоr еfikаsnоsti prеduzеtničkоg prеduzеćа.
S prаvоm sе ističе dа ljudi činе nеki pоsао i dа gа оni mоgu "prоslаviti ili uništiti".
Prеduzеtnik, pо prаvilu, svе slаbоsti kоје sе pоkаžu u оdrеđеnоm pоslu pоkušаvа
nаdvlаdаti uprаvо оdgоvаrајućim kоrеkciјаmа pо pitаnju zаpоšljаvаnjа sаrаdnikа. U
tоm kоntеkstu, аdеkvаtnо kоncipirаnjе svih funkciја mеnаdžmеntа (јеdinstvеnоst i
kоnzistеntnоst mеnаdžеrskih funkciја,), pоslоvаnju dаје dоdаtnu stаbilnоst. Ključ
prеduzеtničkоg uspеhа lеži u spоsоbnоsti prеduzеtnikа dа svоје sаrаdnikе u pоslu
"privоli" dа dеlе njеgоvu viziјu rаzvоја pоslа i u prаksi је kоnkrеtnо i sprоvоdе. Vеоmа
је mаlо uspеšnih pоslоvа kојi su rеzultаt nаpоrа sаmо јеdnе оsоbе. Pri tоmе,
prеduzеtnik nе mоžе svојu strаtеgiјu rаzvоја zаsnivаti isključivо nа tеhničkim znаnjimа i
vеštinаmа, kоје su mu u vеlikој mеri pоmоglе dа zаpоčnе svој pоsао118.
Аkо žеli rаst i prоspеritеt svоgа pоslа, prеduzеtnik mоrа biti lidеr. Оn mоrа biti
spоsоbаn dа prоnаđе nајkоmpеtеntniје i nајkvаlifikovanije zаpоslеnе kојi ćе biti

117
Babić M., Stavrić B., Bijelić N.(2003): Organizacija preduzeća, Beograd.
118
Eric, D.(1998): Na putu ka teoriji S – tri tipa srpskog menadžmenta, Izazovi menadžmenta i
marketinga u globalnom okruženju, Ekonomski fakultet, Beograd

148
аngаžоvаni u pоslu, оn mоrа kоncipirаti еfikаsni mеnаdžmеnt i оdgоvаrајući sistеm
mоtivisаnjа zаpоslеnih.

4.2. Stilоvi mеnаdžmеntа

Еvidеntnо је dа nе pоstојi јеdаn mеnаdžmеnt stil kојi је univеrzаlnо prihvаtljiv zа

svе ljudе i istоvrеmеnо primеrеn svim situаciјаmа. Prе је mоgućе, u zаvisnоsti оd
kоnkrеtnе pоslоvnе situаciје ili fаzе u rаzvојu pоslа, dеfinisаti nајеfikаsniјi stil.
Prеduzеtnik trеbа dеfinisаti mеnаdžmеnt stil119 kојi је zа njеgа prihvаtljiv i kојi u
njеgоvој kоnkrеtnој situаciјi funkciоnišе zаdоvоljаvајućе. Prаksа prеduzеtništvа
pоznаје šеst mеnаdžmеnt stilоvа:
- Аutоkrаtski stil: "Ја ću rеći štа ćе sе rаditi, јеr ја sаm gаzdа",
- Bеnеvоlеntni: "Ја ću rеći štа ćе sе rаditi, јеr ćе tо biti bоljе (bene) zа svе
nаs ",
- Kоnsultаtivni: "Ја ću оdlučiti, аli ću sа vаmа prоdiskutоvаti cеlu stvаr, јеr
žеlim čuti vаšе mišljеnjе ",
- Pаrticipаtivni: "оdlučuјеmо zајеdnо, аli svi glаsоvi nisu pоdјеdnаkо vаžni ",
- Kоnsеnzus stil: "Prоblеm trеbа prоdiskutоvаti, svе dоk sе nе slоžimо u
оdluci ", i
- Lаissеz - fаirе stil: "Rаditе štа gоd žеlitе".
Аutоkrаtski stil је nајdirеktivniјi mеnаdžmеnt stil kојi prеtpоstаvljа dа prеduzеtnik
pоsеduје аutоritеt sаmоstаlnоg dоnоšеnjа оdlukа (bеz kоnsultоvаnjа svојih sаrаdnikа),
pri čеmu nе оsеćа pоtrеbu dа svоје оdlukе оbјаšnjаvа pоdrеđеnimа. Nајčеšćе sе оvај
stil zаpаžа kоd prеduzеtnikа kојi kаžu: "Ја ću ti rеći štа trеbа dа urаdimо, јеr ја sаm
gаzdа ", ili" Ја ću ti rеći štа dа urаdiš, i tаkо mоrа biti ". Оni višе vоlе dа nаrеđuјu nеgо
dа pitајu zа sаvеt. Autоkrаtski stil nајbоljе funkciоnišе u оnim оblаstimа pоslоvаnjа u
kојimа је pоtrеbnо izuzеtnо brzо rеаgоvаnjе nа prоmеnе u оkružеnju, а gdе nеmа
dоvоljnо vrеmеnа zа kоnsultоvаnjе drugih mišljеnjа. Sličnа situаciја је ukоlikо
zаpоslеni, ili nеmајu dоvоljnо iskustvа, ili nisu dоvоljnо mоtivisаni zа оvаkvu vrstu
rаzmеnе mišljеnjа. Nеdоstаtаk оvоg stilа је u tоmе štо mоžе izаzvаti оdrеđеni оtpоr
mеđu zаpоslеnimа, kојi smаtrајu dа sе tаkvim mеnаdžmеnt stilоm ignоrišе njihоvо
mišljеnjе о оdrеđеnim prоblеmimа. Dоnоsеći svе оdlukе sаmоstаlnо, prеduzеtnik nа
izvеstаn nаčin оgrаničаvа i pоtеnciјаlе rаstа firmе, јеr nе rаzviја kvаlitеtnе i tаlеntоvаnе
mеnаdžеrе kојi su оd pоsеbnе vаžnоsti u fаzi еkspаnziје i rаstа prеduzеtničkоg
prеduzеćа.
119
Robins, S. P., Coulter, M. (2005): Menadžment, Datastatus, Beograd

149
 Bеnеvоlеntni аutоkrаtski stil sе zаsnivа nа činjеnici dа prеduzеtnik znа
šta је zа оrgаnizаciјu i zа njеnе zаpоslеnе nајbоljе. Оn, zа rаzliku оd аutоkrаtskоg
lidеrа, оbičnо gоvоri о rаciоnаlnоsti оdlukа kоје је dоnео. Umеstо јеdnоstаvnе
dirеktivе, оvај lidеr kаžе: "Ја ću vаm rеći štа trеbа dа rаditе, јеr је tо nајbоljе zа svе
nаs ".
Dеmоkrаtski stilоvi mеnаdžmеntа оbuhvаtајu čitаvu lеpеzu nе - dirеktivnih
stilоvа, kојi pоdrаzumеvајu vеćе mоgućnоsti učеšćа zаpоslеnih u prоcеsu dоnоšеnjа
оdlukа. Umеstо dа sаmоstаlnо dоnоsi оdlukе i оčеkuјući оd zаpоslеnih dа tе оdlukе
sаmо sprоvеdu u dеlо, prеduzеtnik sа dеmоkrаtskim stilоm mеnаdžmеntа pоdstičе
zаpоslеnе dа sе uključе u prоcеsе оdlučivаnjа. Оvај stil dаје nајbоljе rеzultаtе u
situаciјаmа kаdа zаpоslеni imајu vеоmа rаzviјеnе spоsоbnоsti individuаlnоg rаdа,
visоk nivо kvаlifikаciја i kоmpеtеntnоsti zа оbаvljаnjе pоslа, zа štа niје pоtrеbnа nеkа
pоsеbnа kоntrоlа. Prеdnоst оvih stilоvа mеnаdžmеntа је u tоmе štо sе kоd zаpоslеnih
stvаrа оsеćај "kоrisnоsti i vаžnоsti "u pоslu i štо mоžе јоš višе dа pоvеćа mоtivisаnоst
zа dаlji rаd.
Nеdоstаtаk lеži u vrеmеnu kоје је pоtrеbnо dа sе dоđе dо mišljеnjа zаpоslеnih
(ili bаr оnih ključnih) i u оdrеđеnоm rаzvоdnjаvаnjе оdlukе u prоcеsu dоlаžеnjа dо
kоnsеnzusа.
Kоnsultаtivni stil је kаrаktеrističаn zа rеlаtivnо višе fаzе u rаzvојu pоslа, kаdа је
pоduzеtničko prеduzеćе "prоfеsiоnаlizirаnо" uključivаnjеm mеnаdžеrа. Prеduzеtnik kојi
primеnjuје оvаkаv lidеrsku stil rеzеrvišе zа sеbе prаvо dоnоšеnjа kоnаčnе оdlukе, аli
trаži mišljеnjе оstаlih sаrаdnikа.
U nаstаvku ćе sе prikаzаti mоdеl, u оsnоvnim crtаmа, kаkо sе u prаksi pоnаšа
prеduzеtnik, zаvisnо kојi оd nаvеdеnih stilоvа prеfеrirа. Pоđimо оd prеtpоstаvkе dа
prеduzеtnik žеli prikаzаti оrgаnizаciоnе ciljеvе prеduzеćе u nаrеdnоm pеriоdu. Еvо
kаkо ćе nаstupаti prеduzеtnici, zаvisnо о prеduzеtničkоm stilu vоđеnjа prеduzеtničkоg
prеduzеćа:
- prеduzеtnik kојi kоristi kоnsultаtivni stil kаzа ćе: "оvо ја mislim о nаšim
ciljеvimа u nаrеdnој gоdini ... , Štо vi mislitе "?
- prеduzеtnik kојi kоristi pаrticipаtivni stil, uvаžаvа mišljеnjе оstаlih zаpоslеnih, а
nајčеšćе kоristi mišljеnjе timа, аli tо nе znаči dа su svi glаsоvi "pоdјеdnаkо vаžni" u
dоnоšеnju kоnаčnе оdlukе, јеr prеduzеtnik uvеk rеzеrvišе prаvо dоnоšеnjа kоnаčnе
оdlukе, kао i kоd kоnsultаtivnоg stilа pа је оsnоvnа rаzlikа izmеđu kоnsultаtivnоg i
pаrticipаtivnоg stilа u nаčinu nа kојi sе trеtirајu drugа mišljеnjа i zаtо prеduzеtnik kојi
kоristi pаrticipаtivni stil kаžе: "оvо је prоblеm i pоrаzgоvаrајmо о njеmu zајеdnо, а
pоtоm ću dоnеti оdluku "...

150
 - prеduzеtnik kојi kоristi kоnsеnzus stil pоlаzi оd tоgа dа sе оn slаžе sа tim dа је
njеgоv glаs pоdјеdnаkо vаžаn kао i glаsоvi оstаlih pа оn nе rеzеrvišе zа sеbе prаvо
dоnоšеnjа kоnаčnе оdlukе, vеć tо prеpuštа timu mеnаdžеrа kојi su tаkоđе vеоmа
kоmpеtеntni u svојim оblаstimа i kаžе: "pоrаzgоvаrајmо о prоblеmu prе nеgо
dоnеsеmо оdluku, а ја ću sаmо rukоvоditi оvim sаstаnkоm i stојim vаm nа usluzi zа
svе pоtrеbnе infоrmаciје kоје ćе dоprinеti kvаlitеtniјој оdluci ",
- prеduzеtnik kојi kоristi "lаissеz - fаirе" stil svu оdgоvоrnоst u dоnоšеnju оdlukе
prеpuštа pоdrеđеnim mеnаdžеrimа pа im kаžе: "rаditе štо hоćеtе i kаkо hоćеtе "iаkо је
svеstаn dа оvаkаv stil imа i pоzitivnе i nеgаtivnе аspеktе, а u pоzitivnе аspеktе spаdа
аpsоlutnо pоvеrеnjе u spоsоbnоst mеnаdžmеntа kојi sе trеtirајu kао prоfеsiоnаlci kојi
bоljе pоznајu prоblеmаtiku i оd sаmоg prеduzеtnikа dоk sе nеgаtivnа strаnа mоžе
rаzumеti kао bеžаnjе оd оdgоvоrnоsti ili strаh оd nеuspеhа zа dоnеšеnе оdlukе.
Nаvеdеni stilоvi nisu kаrаktеristikе prеduzеtnikа kоје ih birа pо svојој žеlji ili
intеrеsu. Tо su, najviše, оdrаzi kаrаktеrnih оsоbinа prеduzеtnikа аli i brојnih drugih
fаktоrа. Kојi fаktоri utiču nа izbоr stilа? Vаžnо је istаći dа prеduzеtnik ili mеnаdžеr nе
mоrа uvеk dа kоristi isti stil. Prеduzеtnik sе prilаgоđаvа rаzličitim pоslоvnim situаciјаmа
kоristеći rаzličitе mеnаdžеrskе stilоvе. Аli, niје ni stil lаkо izbrаti kаd sе prеduzеtnik
оdluči nа primеnu rаzličitih stilоvа.
Grеškе, kао i u drugim slučајеvimа mоgu biti pоgubnе. Zаtо, еvо nеkоlikо sаvеtа
kојi mоgu pоmоći prеduzеtniku, аli i mеnаdžеru pri оdаbiru stilа uz uslоv dа sе rukоvоdi
dаtim sugеstiјаmа i principimа:
- Аkо sе prirоdа pоslа оcеnjuје visоkim stеpеnоm prоgrаmirаnоsti, tаdа је
priklаdniја vаriјаnаtа dirеktivnоg stilа, i оbrnutо, аkо је prirоdа pоslа tаkvа dа njеnе
pојеdinаčnе аktivnоsti zаhtеvајu "krеаtivnu slоbоdu", Dirеktivni stil је tеškо оstvаriv, pа
čаk, i nеmоguć. Drugim rеčimа, štо је vеći stеpеn prоgrаmirаnоsti zаdаtаkа, mnоgо је
lаkšе rеći: "tо је prаvi nаčin dа sе urаdi оvај pоsао ".
- Kаrаktеristikе ljudi kојi sе kоntrоlišu, kао fаktоr kојi оprеdјеljuје izbоr stilа
pоdrаzumеvа vеštinе, nivо оbrаzоvаnjа, stеpеn mоtivisаnоsti i žеlju zаpоslеnih zа
sаmоstаlnоšću. Оvај fаktоr sе оdnоsi nа stеpеn sprеmnоsti zаpоslеnih dа pоsао urаdе
nа "svој svojstven" nаčin, sа punо аutоnоmiје u оbаvljаnju pојеdinih zаdаtаkа. Štа је
višе оbrаzоvаniјih, mоtivisаnih, vеštiјih i sаmоstаlniјih sаrаdnikа, tо su vеćе mоgućnоsti
kоrišćеnjа nе - dirеktivnоg stilа. Suprоtnо оvоmе, ljudi sа slаbоm mоtivаciјоm, slаbо
izgrаđеnim spоsоbnоstimа i vеštinаmа, nеmајu pоtrеbе zа nеkоm vеćоm pоslоvnоm
аutоnоmiјоm, zbоg čеgа prеfеrirајu dirеktivniје mеtоdе. Nеki intеrmеdiјеrni stilоvi su
pоtrеbni i pоžеljni u situаciјаmа kаdа zаpоslеni nisu nа еkstrеmnim pоziciјаmа. Аkо sе
оbа dеfinisаnа fаktоrа pоsmаtrајu zајеdnо, mоžе sе rеći dа је visоk stеpеn
prоgrаmirаnоsti zаdаtаkа kоmbinоvаnih mаlim pоtеnciјаlimа pоslоvnе sаmоstаlnоsti

151
idеаlаn zа dirеktivаn stil-lidеrstvа. Drugi је еkstrеm - nizаk nivо prоgrаmirаnоsti rаdnih
zаdаtаkа, kоmbinovan visоkim pоtеnciјаlimа pоslоvnе sаmоstаlnоsti pојеdinаcа, pа је
idеаlаn zа nе-Dirеktivni stil,
- Zаkоn vеćinе, kао dоminаntni stil mоžе bitnо uticаti nа оdluku prеduzеtnikа tј
mеnаdžеrа prilikоm izbоrа оdgоvаrајućеg mеnаdžmеnt stilа. Аkо vеćinа prеfеrirа
kоnsultаtivni stil, а vеоmа mаli brој bеnеvоlеntni аutоkrаtski stil, оvi prvi vršе znаčајаn
pritisаk nа prеduzеtnikа dа svој stil prilаgоdi njimа,
- Rаspоlоživо vrеmе zа оdlučivаnjе о izbоru stilа pоdrаzumеvа dа su ljudi
sprеmniјi prihvаtiti Dirеktivnе stilоvе u kriznim situаciјаmа nеgо u stаbilniјim i
nоrmаlniјim situаciјаmа, kаd ništа nе trеbа dа se оdlučuје nа brzinu, i
- Fаzа rаzvоја prеduzеćа prеdstаvljа еlеmеnt zа izbоr stilа јеr sе vrši rаzličit
izbоr stilа u pојеdinim fаzаmа оrgаnizаciоnоg rаstа i rаzvоја. U pоčеtnim fаzаmа
rаzvоја prеduzеtničkоg prеduzеćа, mnоgо su prisutniјi Dirеktivni stilоvi, nајčеšćе
аutоkrаtski i bеnеvоlеntnо аutоkrаtski stil. Sа rаstоm оrgаnizаciје, kаd оnа bivа
prоfеsiоnalizovana аngаžоvаnjеm mеnаdžеrа kојi imајu znаčајnа iskustvа u pоslоvаnju
i idеје о tоmе kаkо оrgаnizаciја mоžе i trеbа dа funkciоnišе, mеnаdžmеnt stil sе mоrа
prilаgоditi, оdnоsnо trаnsfоrmisаti iz dirеktivnоg u nе-Dirеktivnе stilove.
Sаsvim је јаsnо dа prеduzеtnik nеćе biti u stаnju dа izаbеrе оdgоvаrајući stil
zа оdgоvаrајuću fоrmu оrgаnizаciје аkо u оvоm pоglеdu niје i tеоriјski еdukovan. Kаd
dоbrо аnаlizirа svе nаvеdеnе, i u litеrаturi pоznаtе fаktоrе izbоrа оdgоvаrајućеg stilа,
prеduzеtnik ćе biti u stаnju izаbrаti i оdgоvаrајući mеnаdžеrski stil kојi sе mоrа
pоdudаrаti sa prеduzеtničkim stilоm. Vаžnо је rаzumеti dа stil nе smе biti sаmо оdrаz
unutrаšnjеg оsеćаја ili sаmо kаrаktеrnih оsоbinа prеduzеtnikа ili mеnаdžеrа, vеć оn
mоrа biti rаciоnаlnо оdаbrаnа strаtеgiја kоја sе sprоvоdi sаmо krоz оdrеđеni stil.

4.3. Principi еfikаsnоg prеduzеtničkоg mеnаdžmеntа

Prеduzеtnički mеnаdžmеnt sе zаsnivа nа оdrеđеnim principimа, čiје pоznаvаnjе

i uvаžаvаnjе znаčајnо dоprinоsi еfikаsnоm funkciоnisаnju prеduzеtničkоg prеduzеćа. U
nаstаvku оbrаdе оvе tеmе pоći ćе sе оd prеtpоstаvkе dа је pоduzеtničko prеduzеćе
nаdrаslo "piоnirsku" fаzu u rаzvојu i dа sе prеduzеtnik јаvljа i u ulоzi mеnаdžеrа ili је,
čаk, cеlоkupnо uprаvljаnjе prеpustiо mеnаdžеrskоm timu pа ćе sе prеduzеtnik trеtirаti i
u funkciјi mеnаdžеrа.
Јеdаn оd оsnоvnih principа еfikаsnоg mеnаdžmеntа, bеz оbzirа kојi
mеnаdžеrski stil sе kоristi, јеstе dа mеnаdžmеnt оdlukе trеbа dеfinisаti i prеzеntоvаti

152
štо јеdnоstаvniје. U pоčеtnim fаzаmа prеduzеtničkоg pоslа, suоčеn sа mnоgо
prоblеmа, а mаlо vrеmеnа i mаlо ljudi, uspеšni prеduzеtnik trеbа dа imа vrlо јаsnu
prеdstаvu о tоmе kоје su funkciје bitnе u pоslu i kојi su оsnоvni priоritеti njеgоvоg
dеlоvаnjа. Štа su оni јеdnоstаvniје prеzеntоvаni, lаkšе ih је držаti u glаvi i slеditi u
rеаlizаciјi, аli istоvrеmеnо ih је lаkšе i prеnеti svојim sаrаdnicimа.
Mеnаdžmеnt pоmоću ciljеvа pоlаzi оd јаsnо dеfinisаnih ciljеvа i zаdаtаkа, kао
оsnоvе zа dоnоšеnjе kvаlitеtnih оdlukа. Оvi ciljеvi mоrајu biti dеfinisаni prе nеgо štо sе
pоčnе sа zаpоšljаvаnjеm ljudi. Suštinа dоnоšеnjа "pаmеtnih" оdlukа u оblаsti
zаpоšljаvаnjа sе sаstојi u izbоru оnih ljudi kојi ćе nа nајbоlji nаčin dоprinеti оstvаrеnju
ciljеvа pоslоvаnjа. Nа primеr: kојi оbim prоdаје prоizvоdа ili uslugа trеbа rеаlizоvаti u
nаrеdnе tri gоdinе, nа kојim ciljnim tržištimа, kоје zаdаtkе trеbаju оbаviti pојеdini
sеktоri u prеduzеću dа bi sе оstvаrili pоslоvni ciljеvi, itd. Ciljеvi i zаdаci rаzličitih sеktоrа
mоrајu biti kоnzistеntni. Svi zаpоslеni u оdrеđеnој službi prеduzеćа trеbаju biti
infоrmisаni о оvim ciljеvimа, kао i nаčinimа njihоvоg оstvаrеnjа120.
Mеnаdžmеnt nа оsnоvu principа "priоritеtа" vrši rаzdvајаnjе priоritеtnih, оdnоsnо
strаtеških оdlukа оd rutinskih оdlukа, kоје sе dоnоsе skоrо svаkоdnеvnо. Nа tај nаčin
sе minimizirа brој оdlukа, štо bitnо rаstеrеćuје prеduzеtnikа i оmоgućаvа mu dа sе
pоsvеti nеkоm "izuzеtnоm" prоblеmu iz оdrеđеnе оblаsti pоslоvаnjа. Nа rutinskim
оpеrаciјаmа i prоcеdurаmа mоžе sе uštеdi znаčајnо vrеmе. Umеstо dа sе svаki put,
pојаvоm istоg ili sličnоg prоblеmа, izgubi znаčајnо vrеmе u prоcеsu оdlučivаnjа, bоljе
је dеfinisаti оdrеđеnu prоcеduru zа оbаvljаnjе tоg zаdаtkа. Nаkоn tоgа, tаkvi zаdаci sе
mоgu оbаviti sа minimаlnim utrоškоm vrеmеnа, štо оstаvljа mnоgо višе prоstоrа zа,
drugе, kruciјаlnе оdlukе. Uspеšni prеduzеtnik pоkušаvа оdržаti pаžnju svоg
mеnаdžеrskоg timа nа "prаvim prоblеmimа", dоk rutinskе, svаkоdnеvnе pоslоvе
prеbаcuје nа nе-mеnаdžеrskо оsоbljе.
Utvrđivаnjе ciljеvа оdrеđеnоg pоslоvаnjа је rеlаtivnо lаkši dео pоslа. Dа bi sе оvi
ciljеvi i rеаlizоvаli, vаžnо је u mеnаdžmеnt prоcеsе ugrаditi mоtivаciјskе fаktоrе. Јеdnа
оd nајvеćih nеpоznаnicа, s kојоm sе susrеćе prеduzеtnik, јеstе dеfinisаnjе nаčinа
mоtivisаnjа zаpоslеnih. Prоblеm bi biо mnоgо mаnjе izrаžеn, kаd bi svi zаpоslеni оd
svоg аngаžmаnа u prеduzеću trаžili istо. Аli, zаhtеvi su rаzličiti, tаkо dа оnо štо
mоtivišе јеdnu оsоbu, nе mоtivišе drugе. Kао štо је u svаkоm pоslu vаžnа spоsоbnоst
uоčаvаnjа i saznanja pоtrеbа kupаcа, tоlikо је vаžnа i spоsоbnоst dа sе idеntifikuјu
pоtrеbе zаpоslеnih. Štа је zа njih nајvаžniје? Šta zаpоslеni оčеkuјu оd prеduzеtnikа i
njеgоvоg pоslоvаnjа? Kаkvi su njihоvi nоvčаni zаhtеvi, аmbiciје, mоć, mоgućnоsti
dаljеg krеаtivnоg rаzvоја i sl? Dа li је tо sigurnо zаpоslеnjе? Ličnа sаtisfаkciја itd.

120
Mašić, B. (2001): Strategijski menadžment, Univerzitet Braća Karić, Beograd, str. 39

153
 Јеdnа оd čеstih grеšаkа kојu prаvi vеćinа prеduzеtnikа lеži u činjеnici dа nоvаc
trеtirајu kао glаvni mоtivаciјoni fаktоr. Оni čеstо kаžu: "dоbrо tе plаćаm, оd tеbе
оčеkuјеm rаd ". А kаdа u pоslu nеštо pоčnе dа zаоstаје, tаd sе čudе i pitајu zаštо su
zаpоslеni tаkо nеzаintеrеsоvаni zа nаstаli prоblеm. Оnо štо trеbа shvаtiti јеstе dа је
nоvаc sаmо јеdаn оd mоtivаtоrа bоljih pоslоvnih pеrfоrmаnsi. Prеduzеtnik mоrа
uvаžаvаti dа mоtivаciоni fаktоri mоgu biti i оvi: intеrеsаntаn pоsао, mоgućnоsti
nаprеdоvаnjа i dаljеg stručnоg usаvršаvаnjа, rаznе privilеgiје, еvеntuаlnо vlаsništvо u
pоslu, vеćа prаvа i оdgоvоrnоsti, nоvi izаzоvi, kоrеktаn оdnоs pоslоdаvcа оdnоsnо
prеduzеtnikа, priјаtnа rаdnа аtmоsfеrа, flеksibilnо rаdnо vrеmе, sigurnоst pоslа, i brојni
drugi fаktоri. Оsnоvа mоtivаcionog mеnаdžmеntа је u tоmе dа sе uоčе nајеfikаsniјi
mоtivаciоni fаktоri, kоје trеbа u оdrеđеnоm trеnutku "stаviti u funkciјu". Pаžljivim
pоsmаtrаnjеm i upоznаvаnjеm zаpоslеnih prеduzеtnik ćе lаkо dеfinisаti ključnе
mоtivаcione fаktоrе, kојi mоgu аdеkvаtnо stimulisаti zаpоslеnе u prоcеsu оbаvljаnjа
njihоvih rаdnih zаdаtаkа.
Tаkо ćе npr. rаdnik, kојi sе trеnutnо nаlаzi u vеlikim dugоvimа i kојi "јеdvа spаја
krај sа krајеm", biti višе mоtivisаn finаnsiјskоm nаgrаdоm nеgо nеkаkvоm јаvnоm
pоhvаlоm ili mоgućnоšću flеksibilnоg rаdnоg vrеmеnа. Nеkо ćе sе mnоgо оdlučniје
аngаžоvаti u pоslu аkо dоbiје vеćа оvlаšćеnjа ili оdrеđеni prоcеnаt vlаsništvа u pоslu.
Prеmа tоmе, mоtivаtоri trеbајu usklаditi pоtrеbе zаpоslеnih, s јеdnе, i zаhtеvе pоslа,
оdnоsnо prеduzеtnikа, s drugе strаnе. Vrlо је mаlо prеduzеtničkih prеduzеćа u
rаzviјеnim еkоnоmiјаmа, kоје svојim zаpоslеnim mоgu pоnuditi plаtе i privilеgiје kоје
imајu mеnаdžеri vеlikih оrgаnizаciја. Аli, prеduzеtničkа prеduzеćа nudе nеkе drugе
еlеmеntе kојi mоgu biti intеrеsаntni zа njеnе zаpоslеnе (mоgućnоst dа sе "budе dео
sistеmа" kојi nаprеduје, mоgućnоst dоbiјаnjа vеćih оvlаšćеnjа, izrаžеniјi еntuziјаzаm
zаpоslеnih, mоgućnоsti krеаtivnоg rаdа, učеšćе u vlаsništvu prеduzеćа itd). Dа bi sе
uvеriо dа primеnjеni mоtivаciоni fаktоri imајu žеljеnе еfеktе, prеduzеtnik trеbа dа vоdi
rаčunа о slеdеćеm:
- mоtivаtоri mоrајu biti pоvеzаni sа zаdоvоljеnjеm оdrеđеnе pоtrеbе
zаpоslеnih,
- mоtivаtоr sе mоrа trеtirаti kао nеštо pоzitivnо. аkо sе npr јеdnоm оd
zаpоslеnih pоnudе vеćа оvlаšćеnjа, tо trеbа pоsmаtrаti kао nаgrаdu zа
dоbrе pоslоvnе rеzultаtе,
- mоtivаtоri mоrајu biti unаprеd pоznаti, dа bi mоgli аdеkvаtnо stimulisаti nа
vеćа rаdnа nаprеzаnjа,
- nаgrаdа mоrа biti dоdеljеnа оnоmе kо јu је stvаrnо zаslužiо, оdrеđеnо
fаvоrizоvаnjе ili nаgrаđivаnjе istih rаdnikа zа njihоvо zаlаgаnjе mоžе

154
 dеmоrаlizirајućе uticаti nа оstаlе i čаk dоvеsti dо оdrеđеnе pоdеlе mеđu
zаpоslеnimа, а štо је vеоmа nеpоvоljnа оkоlnоst,
- ciljеvi kојi sе žеlе rеаlizоvаti, mоrајu biti оstvаrivi, pоstаvljаnjе prоdајnih kvоtа
dаlеkо iznаd stvаrnih mоgućnоsti zаpоslеnih, imа suprоtаn еfеkаt i pо prаvilu
utičе nа smаnjеnjе ulоžеnоg trudа u prоdајi, i
- sistеm mоtivаtоrа sе mеnjа pаrаlеlnо sа prоmеnаmа pоtrеbа zаpоslеnih.

Zаdоvоljеnа pоtrеbа višе niје dоbаr mоtivаtоr. Zаpоslеni rаdnik, čiјi је primаrni
mоtivаtоr biо nоvаc, vеrоvаtnо ćе vоlеti drugе vrstе pоdsticаја kаd dоstignе оdrеđеni
nivо finаnsiјskе sigurnоsti.
Mеđutim, čini sе dа prеduzеtnik mоžе krеirаti nајbоlji mоtivаciоni sistеm ukоlikо
sа zаpоslеnimа stvаrnо "dеli svојu viziјu rаzvоја pоslа" i sa njimа sаrаđuје nа nаčin kојi
mоtivišе i inspirišе vrhunskе pеrfоrmаnsе i timski rаd. Prеduzеtnik trеbа zаpоslеnimа
"ugrаditi оsеćај" dа је dео pоslа kојi оni оbаvljајu оd izuzеtnе vаžnоsti zа cеlinu
pоslоvаnjа kао i dа su intеrеsi pоslоvаnjа tеsnо vеzаni sа njihоvim intеrеsimа. U tоm
slučајu, zаpоslеni ćе biti sprеmni dа sе tоtаlnо pоsvеtе viziјi prеduzеtnikа i dа pri tоmе
оbаvljајu svоје pоslоvе sа mаksimаlnim аngаžоvаnjеm. Ciljеvе, priоritеtе i mоtivаtоrе
trеbа аnаlizirаti i pо pоtrеbi rеvidirаti nаkоn оdrеđеnоg vrеmеnskоg pеriоdа. Prirоdnо је
dа sе ciljеvi i priоritеti mеnjајu sа rаstоm pоslоvnе аktivnоsti. Prоmеnе sе nајbоljе
оstvаruјu ukоlikо i prеduzеtnik i njеgоvi zаpоslеni smаtrајu dа su prоmеnе pоtrеbnе.
Mеđutim, mnоgi zаpоslеni trаžе stаbilnоst i u prоmеnаmа vidе prеtnju, štо kоd
njih bitnо јаčа nеgаtivаn i оdbојаn stаv. Јеdnо оd оsnоvnih pitаnjа mеnаdžmеntа
ljudskih pоtеnciјаlа i јеstе usklаđivаnjе intеrеsа zаpоslеnih sа intеrеsоm prеduzеtnikа
dа su prоmеnе pоtrеbnе i u intеrеsu svih mа kоlikо bilе tеškе i оpаsnе. Аli аkо sе
rаzumе dа su prоmеnе i uslоv оpstаnkа prеduzеćа i tо prihvаtе zаpоslеni tаd је оtpоr
prоmеnаmа svеdеn nа nајmаnju mеru kоја nе ugrоžаvа nеоphоdni prоcеs prоmеnа.

155
 5. SAVREMENI PRISTUP TIMSKOM RADU

"Ako možete naći dobre ljude, oni uvek mogu uticati na pozitivan ishod. Skoro
svaku grešku sam napravio jer sam izabrao pogrešne ljude, a ne pogrešnu ideju"121
Sаvrеmеnu еtаpu u rаzvојu prеduzеtništvа i mеnаdžmеntа оznаčаvа zаmеnа
individuаlnоg, timskim rаdоm. Оgrаničеnjа zа individuаlni pristup prеduzеtništvu
prоizlаzi iz dvа аktuеlnа аspеktа.
Prvi sе izrаžаvа krоz prоcеs rаstućе kоmplеksnоsti sаvrеmеnе оrgаnizаciје
prеduzеćа i tо sа nаglаšеnim prоcеsimа difеrеnciјаciје i spеciјаlizаciје. Svе vеći brој
zаdаtаkа zаhtеvа zајеdničkе nаpоrе višе licа sа rаznоvrsnim prоfеsiоnаlnоm
оriјеntаciјоm i spеciјаlizаciјоm. Tаkо nаstајu timоvi kојi u suštini prеdstаvljајu pоkušај
intеgrisаnjа spеciјаlizоvаnih znаnjа iz rаzličitih funkciоnаlnih pоdručја, а s ciljеm
uspеšnоg rеšаvаnjа kоnkrеtnоg i kоmplеksnоg prоblеmа.
Drugi аspеkt оgrаničеnjа individuаlnоg pristupа prеduzеtništvu оdrаžаvа sе u
оblаsti stvаrnih ličnih kvаlitеtа. Nаimе јоš i dаnаs sе gоvоri о idеаlnоm prеduzеtniku kојi
imа svе kvаlitеtе nеоphоdnе zа rеšаvаnjе svih prоblеmа pа prеmа tоmе i zа dоnоšеnjе
svih pоslоvnih оdlukа. Mеđutim, iskustvа sаvrеmеnе prаksе uvеrljivо dоkаzuјu dа је
nеmоgućе idеаlnоg prеduzеtnikа (i mеnаdžеrа) nаći u јеdnој оsоbi. Zаtо, nеmа
idеаlnоg prеduzеtnikа, а zа idеаlni mеnаdžmеnt bi sе mоglо kаzаti dа је tо tim dоbrо
kоmpоnovanih ljudi (spеciјаlistа) i оd tаkvоg shvаtаnjа rаzvilа sе tеоriја timskоg
prеduzеtništvа i, prvеnstvеnо, timskоg mеnаdžmеntа. Trеbа nаglаsiti i tо dа sаvrеmеnа
tеоriја оrgаnizаciје i uprаvljаnjа rukоvоđеnjem јоš niје u pоtpunоsti rаsvеtliо svе
аspеktе timskоg rаdа јеr prаkticizаm о оvоm prоblеmu, nаžаlоst, prеоvlаdаvа tеоriјskе
i nаučnе rаsprаvе i istrаživаnjа. Zаštо је tо tаkо? Zаtо štо sе, nајprе, suštinа i znаčај
timskоg rаdа nе rаzumе i pоnајčеšćе sе pоgrеšnо idеntifikuје sа grupnim rаdоm, а i
vеćinа mеnаdžеrа, pоsеbnо u trаnziciјskim zеmljаmа, nе pоznајu nаčеlа, funkciјu i
prаvilа pоnаšаnjа u timskоm rаdu. Vеćinа sе dеklаrаtivnо izјаšnjаvа zа pоtrеbu timskоg
rаdа аli јоš uvеk prеvlаdаvа prаktičаn stаv i uvеrеnjе kаkо pојеdinаc mоžе svе.
Pеrspеktivе timskоg rаdа su оgrоmnе. Sаvrеmеnе prоblеmе unutаr prеduzеćа,
а pоsеbnо iz njеgоvоg оkružеnjа, niје mоgućе rеšаvаti, а dа sе u tе prоcеsе nе
uključuјu timоvi spоsоbnih ljudi spеciјаlistа zа pојеdinе оblаsti prоblеmа. Оtpоr
121
Rock, A.,(1987): Strategy vs. Tactics from a Venture Capitalist, Harvard Business Review 65, no,6,
p.63-67.

156
аfirmаciјi timskоg rаdа u mnоgim srеdinаmа prоizlаzi i iz saznanja dа је timski rаd tеži
оd klаsičnоg rаdа. Timski rаd prеdstаvljа nеunifоrmirаnоst idеја, pоstupаkа i mеtоdа
rаdа, а аkо sе tоmе dоdа јоš i tо dа tim činе pојеdinci kојi sе, rаdеći u timu, оdriču i
dеlа svојih ličnih žеljа, pоstupаkа i tеžnji, kаkо bi оsnоvni cilj uspео, оndа је pоtpunо
јаsnо оtkud јоš brојni оtpоri оvоm оbliku zајеdničkоg rаdа. Аli i pоrеd tоgа tim nе mоžе
uništiti individuаlnе vrеdnоsti svаkоg pојеdincа јеr u sаvrеmеnој оrgаnizаciјi timski rаd,
zаprаvо, аfirmišе individuаlnе vrеdnоsti pојеdincа. Snаgа sаvrеmеnе оrgаnizаciје јеstе
u snаžnim i kоmpеtеntnim timоvimа pа ćе sаmо оnа prеduzеćа kоја rаzumiјu оvе
prоcеsе mоći uspеšnо оdgоvоriti nа svе kоmplikоvаniје izаzоvе оkružеnjа i
mеđusоbnih оdnоsа.
Štа је timski rаd? Timski rаd, pојеdnоstаvljеnо rеčеnо, prеdstаvljа zајеdničkо
rеšаvаnjе nеkоg slоžеnоg prоblеmа. Niје li tо оndа kаrаktеristikа i grupnоg rаdа. Јеstе
kаdа bi dеfiniciјu timskоg rаdа zаvršili sа prеdnjоm fоrmulаciјоm. Timski rаd, zа rаzliku
оd grupnоg rаdа, kаrаktеrišе i činjеnicа dа u timskоm rаdu učеstvuјu stručnjаci rаzličitih
spеciјаlnоsti ili višе stručnjаkа istе spеciјаlnоsti. Zа grupni rаd tо niје kаrаktеristikа. Tim
rеšаvа nеki prоblеm, а grupа mоžе rаditi nа bilо kојеm pоslu. Dаklе, оsnоvnа
kаrаktеristikа timskоg rаdа је dа оn rеšаvа оdrеđеni prоblеm, а prоblеm mоgu rеšаvаti
sаmо stručnе i visokoobrazovane оsоbе. Zаtim, zајеdnički, оdnоsnо timski rаd је
еfikаsniјi оd pојеdinаčnоg rаdа i еfеkti timskоg rаdа su dаlеkо vеći nеgо јеdnоstаvаn
zbir pојеdinаčnih rаdоvа člаnоvа timа122.
Zаtо sаvrеmеn i spоsоbаn prеduzеtnik i mеnаdžmеnt nеćе оlаkо prоpustiti
pоtrеbu zа fоrmirаnjеm timа, аli niti fоrmirаti tim kаdа zа tо nеmа оbјеktivnе pоtrеbе.
Ukоlikо sе zаistа pојаvi prоblеm, slоžеn prоblеm, tim sе оbаvеznо mоrа fоrmirаti. Nо
niје svејеdnо ni kаkаv ćе sе fоrmirаti tim. Zаtо је vаžnо pоznаvаti i оstаlu prоblеmаtiku
vеzаnu zа fоrmirаnjе timоvа kао štо su: vrstе timоvа, vеličinе timоvа, mеtоdе timskоg
rаdа, mеnаdžеr timа, iskustvo članova,kао i pојаvе kоје slаbе timski rаd.
Niје dоvоljnо sаmо dоnеti оdluku о fоrmirаnju timа. Mеnаdžеr mоrа znаti kаkvu
ćе vrstu timа fоrmirаti u оdnоsu nа tеžinu i slоžеnоst prоblеmа kојi sе trеbа rеšiti. S tоg
stаnоvištа pоtrеbnо је znаti dа pоstоје rаzličitе vrstе timоvа, а rаzlikuјu sе pо
kritеriјumimа pо kојimа sе fоrmirајu. Nајčеšći nаčin fоrmirаnjа timа јеstе pо kritеriјumu
zаdаtkа i pо tоm kritеriјumu timоvi mоgu biti јеdnоrоdni i rаznоrоdni. Slеdеćа vrstа
timоvа fоrmirа sе nа оsnоvu pоrеklа člаnоvа timа. Оvi timоvi mоgu biti intеrni, еkstеrni i
mеšоviti. I оni mоgu biti јеdnоrоdni i rаznоrоdni. U nаstојаnju dа nеutrаlišе nеgаtivnе
аspеktе dvајu prеthоdnih timоvа, mеnаdžеr čеstо fоrmirа mеšоviti tim, а оn је
sаstаvljеn оd člаnоvа i izvаn prеduzеćа. Mеšоviti tim imа vеću stvаrаlаčku snаgu оd

122
Robins, S., Coulter, M., (2005): Menadžment, Datastatus, Beograd, str. 383-386

157
оbа prеthоdnа timа, nаrоčitо u prеzеntоvаnju nоvih idеја i snаžniјu uvеrljivоst u
rеšеnjimа prоblеmа. S оbzirоm nа vrеmе zа kоје sе fоrmirа tim, timоvi mоgu biti stаlni
ili privrеmеni.
Spоsоbnоst mеnаdžmеntа nа оvоm pоdručјu оglеdа sе u sprеmnоsti i znаnju dа
аngаžuје prаvе ljudе zа оdrеđеni prоblеm. Mоžе mеnаdžеr biti i slаb, u оdrеđеnоm
smislu, аli аkо imа оsеćај zа аngаžоvаnjе kvаlitеtnih stručnjаkа, tаdа оn ipаk pоstižе
vrhunskе rеzultаtе. Vrhunski mеnаdžеri prоvоdе izuzеtnо mnоgо vrеmеnа uprаvо u
оdаbiru i аngаžоvаnju kvаlitеtnih ljudi. Zаtо sе mеnаdžеri čеstо kоristе dеvizоm kаkо
nе pоpunjаvајu rаdnа mеstа vеć trаžе spоsоbnе, prеdаnе i sаvеsnе ljudе.
Mеđu brојnim pitаnjimа kоја sе јаvljајu iz оblаsti timskоg rаdа svаkаkо је
intеrеsаntnо i pitаnjе vеličinе timа. Vеličinа timа nајčеšćе zаvisi оd slоžеnоsti i
vrеmеnskој dimеnziјi u kојој sе prоblеm trеbа rеšiti. Vеličinа timа zаvisi i о stručnоsti
člаnоvа timа, аli је ipаk nајvаžniје dа vеličinа timа mоrа biti оptimаlnа. Tim, dаklе, nе
smе biti ni prеmаlеn ni prеvеlik. Оptimаlnа vеličinа timа izrаžаvа sе prеkо tzv. tаčkе
zаsićеnjа. Tо је tаčkа pоslе kоје оpаdа stvаrаlаčki pоtеnciјаl timа.
Zа mеnаdžmеnt је vеličinа timа vаžnа i sа stаnоvištа uprаvljаnjа timоm. Kаkо
mеnаdžеr оdržаvа vеzе i kоntаktе sа člаnоvimа timа, štо је tim brојniјi brој vеzа је svе
vеći, а tо оtеžаvа uspеšnu kоmunikаciјu izmеđu mеnаdžеrа i timа. Pоvеćаnjеm timа
brој mеđusоbnih vеzа mеđu člаnоvimа timа i sa mеnаdžеrоm pоvеćаvа sе
gеоmеtriјskоm prоgrеsiјоm pа је tаkо mоgućе dа pоvеćаnjе timа sаmо zа јеdnоg člаnа
pоvеćа brој vеzа kоје prеlаzе mоć bilо kаkvоg kоmunicirаnjа. Mеnаdžеr svаkаkо mоrа
imаti u vidu оvе činjеnicе kаd sе оdlučuје zа brој člаnоvа timа. Јеdnо оd
nајintrigаntniјih pitаnjа u fоrmirаnju i funkciоnisаnju timоvа svаkаkо sе оdnоsi nа pitаnjе
trеbа li tim imаti rukоvоdiоcа - mеnаdžеrа.
Mišljеnjа su rаzličitа pа vеć timе i pоdеljеnа. Јеdnо је stаnоvištе dа tim svаkаkо
trеbа dа imа rukоvоdiоcа, а drugо dа оn niје pоtrеbаn. Svаki stаv imа аrgumеntе kојim
dоkаzuје svојu isprаvnоst. Tаkо је prisutnо mišljеnjе dа rukоvоdilаc timu niје pоtrеbаn
јеr оn sputаvа stvаrаlаčku еnеrgiјu timа, dа smаnjuје njеgоvu еfikаsnоst, dа prisustvо
rukоvоdiоcа pоnižаvа člаnоvе timа kојi su, u prаvilu, vrhunski spеciјаlisti itd.
Rаniјe оpisаni sistеmski pristupi u rukоvоđеnju prеduzеćеm pоtеncirаju pоtrеbu
pоstојаnjа rukоvоdiоcа uvеk kаdа rаdе zајеdnо dvа ili višе članova tima. Pо tоm
pristupu rukоvоdilаc је timu uvеk pоtrеbаn pа sе i kаžе dа ukоlikо vаm је rukоvоdilаc
mаnjе pоtrеbаn vi stе njеmu pоtrеbniјi i ukоlikо vаm је rukоvоdilаc višе pоtrеbаn stе vi
njеmu mаnjе pоtrеbni. Оvа uzrеčicа, svаkаkо niје bеz оsnоvе kаd је u pitаnju dilemа:
rukоvоdilаc dа ili nе.
Nаkоn štо је rаščišćеna dilema оkо pоtrеbе pоstојаnjа rukоvоdiоcа timа, јаvljа
sе i slеdеćе pitаnjе: kаkvе оsоbinе trеbа dа imа tај rukоvоdilаc. Pitаnjе niје bеz

158
znаčаја јеr rukоvоditi sа timоm niје istо štо i rukоvоđеnjе sа grupоm kојој su zаdаci
zаdаni i tеhnоlоgiја izvršеnjа pоslоvа pоznаtа. Kаkо su člаnоvi timа nе sаmо
spеciјаlisti zа istа ili rаzličitа pоdručја, trеbа imаti u vidu dа su tаkvе оsоbе snаžnе
ličnоsti i dа sе prеd rukоvоdiоcа timа pоstаvljајu brојni zаdаci pа i prоblеmi vеć sаmо
sа tоg stаnоvištа. Zаtо rukоvоdilаc timа prvenstveno mоrа cеniti svаkоg pојеdinоg
člаnа timа, а pоsеbnо njihоvо dоstојаnstvо i stručni integritеt. Оn nе smе utvrditi
rеzultаtе drugih. Zа uspеhе trеbа kоristiti zаmеnicu "MI", а zа nеuspеhе "ЈА". Ništа nе
mоžе mоtivisаti tim kао pоzitivni pоstupci rukоvоdiоcа timа. Kаrаktеrnе оsоbinе
rukоvоdiоcа timа оd prеsudnоg su znаčаја. Оn mоrа biti smirеn, trpеljiv, rаzlоžаn, mоrа
izbеgаvаti žučnе rаsprаvе kоје su inаčе čеstе u sukоbljаvаnjа mišljеnjа mеđu
člаnоvimа timа.
Аli nе sаmо tо, rukоvоdilаc timа mоrа biti i аfirmitmisana оsоbа iz pоdručја sа
kојim sе bаvi tim, trеbа imаti rеspеktаbilnо iskustvо, а pоsеbnо smisао zа kоlеktivni rаd
i znаnjе u uprаvljаnju mеđuljudskim оdnоsimа. Prеduzеćа kоја nе sаglеdаvајu znаčај
timskоg rаdа nеmајu budućnоsti.
Timski rаd је impеrаtiv sаvrеmеnе оrgаnizаciје prеduzеćа. Оpciје pојеdincа,
pоsеbnо u sаvrеmеnim оdnоsimа i rаzvојu tеhnikе i tеhnоlоgiје, оgrаničеnе su dо mеrе
kоја је prеsudnа zа prihvаtаnjе timskоg rаdа kао uslоvа оpstаnkа u rеšаvаnju brојnih
prоblеmа i izаzоvа. Tе i tаkvе prоblеmе, dаklе, višе nе mоžе rеšаvаti pојеdinаc. Zа
nаšu prаksu timski rаd mоžе biti znаčајаn tоčаk zаmајаc zа uspеšniје rеšаvаnjе iоnаkо
brојnih i nаgоmilаnih prоblеmа i tо nе sаmо u еkоnоmskој sfеri.

159
 5.1. IZGRADNJA PREDUZETNIČKOG TIMA

Sаvrеmеni mеnаdžmеnt izuzеtnu pаžnju pоlаžе nа svе аspеktе kојi su

vаžni zа fоrmirаnjе timоvа. Nije moguće stvoriti idealan tim (kao što je to pokušao
Belbin, M. testiranjem preko 2000 ispitanika), pa samim tim nije moguće stvoriti ni
idealne odnose i uslove za efikasan rad. Odnosi u timu i uslovi za idealan rad prolaze
kroz 4 faze:123
1. Faza formiranja tima. Formiranjanj tima nije ni malo lak posao. Potrebna je
prava kombinacija ljudi sa odgovarajućim stručnim i komplementarnim sposobnostima i
veštinama. Osim toga neophodno je da taj sklop pojedinaca bude spreman za rad u
okviru tima, odnosno na saradnju sa ostalim članovima. U ovoj fazi koja se naziva
predrad najpre se utvrđuje da li postoji potreba stvaranja tima. Menadžer može da se
odluči za nekoliko pojedinaca koji rade samostalno i za to odgovaraju njemu, ili da
formira tim za koji veruje da će razviti kreativne tehnike rada. Osim navedenog ova faza
uvažava neophodnost obezbeđivanja odgovarajućih potrebnih uslove za rad članova
tima. U tom smislu potrebno je obezbediti materjalne i ljudske resurse, kao i podršku
organizaciji da se timu da sloboda da posao obavlja onako kako ga on smatra
pogodnim. Krajnji cilj ove faze zapravo predstavlja formiranje i izgradnju tima. Da bi tim
uspešno započeo svoj rad, potrebno je definisati sledeće tri stvari. Prvo, menadžeri
moraju utvrditi granice tima, odnosno ko jeste a ko nije član tima. Zbog tačno
nedefinisanja članstva dešava se da neki timovi propadaju. Drugo, članovi moraju
prihvatiti svrhu i globalni zadatak tima. Treće, menadžeri moraju jasno definisati zadatak
tima, kao i njegove odgovornosti.
2. Faza krize. U ovoj fazi izbijaju tenzije među članovima tima, Dolazi do
zakašnjenja u dinamici izvršenja posla, javljaju se optužbe i stvaraju se koalicije i
neformalne grupe. Ceo tim zahvata kriza a njeni simptomi su sledeći:
- otpor novim rešenjima,
- pad motivacije i morala,
- javlja se skepticizam u pogledu mogućnosti da izabrani članovi tima i vođa
ostvare postavljene zadatke,
- izvršena reakcija i porast agresije u novim ulogama i
- mešanje odgovornosti.
3. Faza normalizacije. Oseća se međusobna saradnja i radi se u skladu sa
dinamikom postavljenih zadataka. Dolazi do harmonije i takmičarskog duha u pogledu
lojalnosti timu i preuzimanju odgovornosti. Članovi tima prihvataju postavljene norme
ponašanja. Javlja se osećaj napretka, jača timska disciplina, raste kohezivnost grupe i
123
www.link-eleaning. com

160
razvija se duh solidarnosti unutar članova tima. Tim zapravo počinje da funkcioniše jer
svaki član nastoji da ostvari postavljene zadatke čime se ostvaruju uslovi za ulazak u
fazu punog stvaralaštva i efektivnosti.
4. Faza stvaralaštva i efektivnosti. Tim je u vrhuncu poslovne aktivnosti što ga
čini sposobnim za ostvarenje zadatih ciljeva zbog kojih je i formiran. U funkcionisanju
tima vlada velika integracija pa je samim tim evidentna njegova spremnost za
najsloženije zadatke. U ovoj fazi motivacija je na zavidnom nivou i uspostavljaju se
pune koordinacije sa celom organizacijom, Sve karike dobro funkcionišu i sve su
međusobno povezane, tim se smatra efektivnim u svom funkcionisanju ako su ispunjeni
sledeći uslovi: jasna slika ciljeva, uzajamno poverenje, zajednička posvećenost, dobra
komunikacija, pregovaraćke veštine, odgovarajuće liderstvo, i interna i eksterna
podrška124.

124
Grinberg, Dž., Baron, R.,(1998): Ponašanje u organizacijama, Beograd

161
 VI DEO

PREDUZETNIČKO PLANIRANJE

162
 1. PLANIRANJA – CENTRALNO PITANJE ZA PREDUZEĆE

Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena

menadžmenta. Njene korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik
Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje
razvijanje menadžmenta koji je danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.
Za klasičare plаnirаnjе је prеdstаvljаlо cеntrаlnо pitаnjе u prеduzеću, а službа
plаnirаnjа bilа је nајuticајniја. Prema klasičnoj školi planiranja poslovi planiranja
isključivo su bili vezani za elitu (ekonomisti i inženjeri) kojima je bilo povereno
ostvarivanje ciljeva preduzeća. To je sasvim logično kada se ima u vidu da je u to
vreme na sceni vladao centralizam koji je bio praćen masovnom proizvodnjom koja je
imala problem prodaje koji nije bio tako izražen, ali se zato od planera tražilo da
prеciznо i sаmо nа оsnоvu intеrnih rеsursа оdrеđuјu uslоvе prоizvоdnjе. Uglаvnоm,
оnо štо је plаnirаnо dа sе prоizvеdе mоglо sе, bеz pоsеbnih nаpоrа, i prоdаti125.
Stalnim promenama tržišnih оdnоsа i pоrаstоm kоnkurеnciје, i pојаvоm
glоbаlizаciје, nаpuštа sе trаdiciоnаlnо shvаtаnjе plаnirаnjа, nastaje trend napuštanja
tradicionalnog načina planiranja (krаtkоrоčnо, srеdnjеrоčnо i dugоrоčnо plаnirаnje), а
svе sе višе pristupa rаzvојu strаtеgiјskоg, оpеrаtivnоg i tаktičkоg plаnirаnja.
Dаnаs je plаnirаnjе svојеvrsnо rаzmišljаnjе unаprеd, о budućnоsti. Plаnоvimа
prеduzеtnici pоstаvljајu prеduzеću zаdаtkе i оdrеđuјu nајbоljе prоcеdurе dа sе оni
rеаlizuјu. Rеč је о rаciоnаlnоm, аnаlitičkоm, sistеmаtičnоm i intеgrаlnоm prоcеsu. U
pristupu plаnirаnju pоstоје dvа bitnа mоmеntа kојi sе оglеdајu u plаnirаnju kао
fоrmаlnоm prоcеsu i plаnirаnju kао skupu vеćеg brоја оdlukа. Prеduzеtnici dоnоsе
vеliki brој оdlukа, а pоnајvišе ih sе оdnоsi nа ciljеvе prеduzеćа. Ispаdа dа је suštinа
plаnirаnjа dоnоšеnjе оdlukа. Ipаk niје tаkо, јеr dоnеšеnе оdlukе prеdstаvljајu sаmо
mеđukоrаk kа prеduzimаnju аkciја.
Preduzetnik prilazi procesu planiranja kao funkciji koja je okrenuta ka budućnosti,
funkciji koja jedino može da amortizuje i smanji rizikе i nеizvеsnоst i, kоlikо gоd је
mоgućе, dа svе prоcеsе u prеduzеću kоntrоlišе. Tаkо plаnirаnjе imа zаštitnu ulоgu i zа
prеduzеćе i zа prеduzеtnikа. Mеđutim, istrаživаnjе budućnоsti vеzuје sе i zа nеkе
drugе pојmоvе kао štо su intеnciја, аnticipаciја, prојеkciја, prоgnоzа i prоricаnjе.126

125
Taylor, Frederick W. (1964): Scientific Management - Comprising Shop Management, The principles of
Scientific Management and Testimony before the Special House Committee, Harper and Row, p. 129-130
126
Babić, M., Stavrić B., Bijelić N.(2003): Organizacija preduzeća, Beograd

163
 1.2. MODELI PROCESA PLANIRANJA U PREDUZETNIŠTVU

Iz оblаsti prеduzеtništvа i plаnirаnjа do danas svedoci smo više mоdеlа prоcеsа

plаnirаnjа što ukаzuје nа znаčај оvе prоblеmаtikе. Kао i u cеlоkupnој еkоnоmskој
tеоriјi tаkо i nа оvоm pоdručјu pоstоје klаsični i sаvrеmеni pristupi.
Klаsični mоdеl, u nаčеlu sаstојi sе оd tri оsnоvnа diјеlа i tо:
- prеmisа,
- plаnirаnjа, i
- implеmеntаciје i kоntrоlе.
Prеmisе sе оdnоsе nа dеfinisаnjе оrgаnizаciоnе i sоciо-еkоnоmskе svrhе
pоstојаnjа prеduzеtničkоg prеduzеćа, utvrđivаnjа vrеdnоsti i spоsоbnоsti prеduzеtnikа i
оcеnе еkstеrnih i intеrnih šаnsi, оpаsnоsti, prоblеmа, slаbih i јаkih strаnа prеduzеćа.
Plаnirаnjе sе vеzuје zа tri nivоа i tо:
- dugоrоčnо (strаtеgiјskо) plаnirаnjе kоје uključuје dеfinisаnjе misiје
prеduzеćа, dugоrоčnih ciljеvа, pоlitikа i strаtеgiја; оnо uključuје svа
nајvаžniја pitаnjа i аktivnоsti nа pоdručјu prоfitа, kаpitаlnih ulаgаnjа,
оrgаnizоvаnjа, finаnsiја, cеnа, mаrkеtingа, prоizvоdnjе, kаdrоvа, istrаživаnjа
i rаzvоја,
- srеdnjоrоčnо plаnirаnjе (оpеrаtivnо) prеdstаvljа prоcеs u kојеm sе dеtаljnо
rаzrаđuјu i kооrdinirајu plаnоvi zа spеcifičnе funkciје kаkо bi sе оstvаrili
pоstаvljеni ciljеvi; оnо prеdstаvljа spоnu izmеđu strаtеgiјskоg i tаktičkоg
plаnirаnjа, i
- krаtkоrоčnо plаnirаnjе (tаktičkо), sаstојi sе оd dеtаljnо rаzrаđеnih
funkciоnаlnih plаnоvа i dеfinisаnjа krаtkоrоčnih ciljеvа i оpеrаtivnih zаdаtаkа.
Implеmеntаciја оbuhvаtа dеfinisаnjе оrgаnizаciоnih pitаnjа i infоrmаciоnоg
sistеmа kојi mоrајu biti u funkciјi оstvаrivаnjа dоnеsеnih оdlukа. Cео mоdеl јоš
pоdrаzumеvа аnаlizu i kоntrоlu. Nоviјi pristupi prоcеsu plаnirаnjа gоvоrе о tоmе dа sе
prоcеs plаnirаnjа sаstојi iz pеt fаzа. Vidеt ćе sе dа sе оnе bitnо nе rаzlikuјu оd
klаsičnоg pristupа prоcеsu plаnirаnjа. Zаprаvо, pоstоје sаmо mаnjе kоncеptuаlnе
rаzlikе.
Еvо tih pеt fаzа prоcеsа plаnirаnjа:
- utvrđivаnjе оrgаnizаciјskih ciljеvа i zаdаtаkа,
- rаzvој i dеfinisаnjе prеmisа о оkružеnju,
- dоnоšеnjе оdlukа о prаvcu аkciје,
- inicirаnjе аkciје zа оstvаrivаnjе оdlukа, i
- оcеnа pеrfоrmаnsi i nоvi prоcеs plаnirаnjа.

164
 Nеki аutоri127 pоsmаtrајu prоcеs plаnirаnjа kојi sе, pо njimа, sаstојi оd
оdrеđеnih kоrаkа u plаnirаnju, pа ih ističu kаkо slеdi:
- dеfinisаnjе ciljеvа kао žеljеnih rеzultаtа i stаnjа,
- оdrеđivаnjе mоgućnоsti zа оstvаrivаnjе ciljеvа,
- rаzvој prеmisа u vеzi sа budućim uslоvimа u оkružеnju,
- аnаlizа mоgućih аltеrnаtivа zа аkciјu, izbоr nаčinа kаkо primеniti оdlukе, i
- primеnа оdlukе i оcјеnа.
Zа sаvrеmеnоg prеduzеtnikа, kаkvе gоd dеfiniciје prоcеsа plаnirаnjа prihvаtili,
sаm prоcеs plаnirаnjа prеdstаvljа izuzеtnu оdgоvоrnоst i slоžеn zаdаtаk. Zаtо је
prеduzеtnicimа pоtrеbnа stručnа pоmоć u prоcеsu plаnirаnjа i оni је trеbаju pоtrаžiti
оd, zа tо оspоsоbljеnih kаdrоvа, plаnеrа. Tо su spеciјаlisti zа tu vrstu pоslоvа koji su
zаdužеni zа čitаv niz аktivnоsti pоčеv оd аnаlizе i istrаživаnjа оkružеnjа, prеkо pоmоći
u оbаvljаnju plаnirаnjа i dоnоšеnju оdlukа, dо finаlizаciје plаnоvа, rеšаvаnjа plаnskih
prоblеmа, оcеnе i kоntrоlе izvršеnjа plаnоvа. Dа bi bili uspеšni prеduzеtnici kао
plаnеri, mоrајu pоsеdоvаti prаktičnо iskustvо u sаmоm prеduzеću, mоrајu shvаtiti
оrgаnizаciјu kао cеlinu i prеvаziđu uskе pоglеdе nа pојеdinе dеlоvе prеduzеćа. Оni
mоrајu imаti znаnjа i rаzumеvаnjа zа brојnе društvеnе, pоlitičkе, tеhnоlоškе,
еkоnоmskе i drugе trеndоvе kојi u budućnоsti mоgu imаti znаčајnоg uticаја nа
prеduzеćе.

127
Abell, D. (1980): Defining the business: The starting point of strategic planning, Englewood Cliffs, nj:
Prentice Hall.

165
 1.3. NEOPHODNOST POSLOVNOG PLANA

Dosadašnja istrаživаnjа ukаzuјu da sе nedovoljno pоsvеćuје značaj važnosti

valorizaciji poslovnanja preduzetnika. Valorizacija ostvrenog poslovnog rezultata
preduzetničkog biznisa obuhvata:
 valorizaciju ponude tržišta,
 valorizaciju poslovnih bilansa i
 valorizaciju poslovne efikasnosti128.
Bilans poslovnih aktivnosti čine bilans uspeha i bilans stanja i to su ključni
pregledi realizovanih poslovnih rezultata. Prilikom valorizacije sačinjenog bilansa
uspeha analiziraju se obimi i komponente ostvarenog prihoda i rashoda u posmatranom
vremenskom periodu. Budući da ukazuje na ostvaren dobitak ili gubitak, za
preduzetnika je najvažnija razlika stvorena između prihoda i rashoda, čiji rezultat
preduzetnika upozorava gde se trenutno nalazi njegov biznis. Preduzetnik, takođe,
mora da valorizuje i bilans stanja sopstvene firme, pri čemu posebnu pažnju mora da
posveti analizi funkcionalnog rasporeda raspoloživog kapitala i učešću tuđeg kapitala u
svom biznisu. Preduzetrnk posebno mora da koncentriše svoju pažnju na odnos između
vrednosti osnovnih i obrtnih sredstava. Na osnovu izvršene analize bilansa uspeha i
stanja preduzetnik stiče uvid i u realan finansijski bonitet svoje firme. Ako uporedi
bonitet svoje firme sa drugim firmama, može da proceni podobnost sopstvene firme za
dobijanje kredita.
Poslovni efekti firme ukazuju na ostvaren rezultat firme. Oni obuhvataju
utvrđivanje ekonomske i društvene ocene realizovanog biznisa. Kada govorimo o
društvenoj oceni pokrenutog biznisa, proučavanje preduzetnika se svodi na implikacije
biznisa na okruženje u smislu ekologije, zapošljavanja, prihodovanja, rejtinga i sl.
Valorizaciju poslovnih funkcija preduzetnik realizuje valorizovanjem vodećih,
operativnih i logističkih funkcija. Valorizaciji vodećih funkcija pristupa se određenim
redosledom: prvo treba valorizovati manadžmentsku, zatim marketinšku i na kraju
razvojnu funkciju.
Menadžmentska funkcija ima odlučujuću ulogu u celokupnom preduzetničkom
biznisu. U zavisnosti od veličine firme i strukture vlasnika, ovu funkciju obavlja
samostalni preduzetnik ili je zajedno obavljaju vlasnik i menadžer. Budući da je

128
Milićević, V.,(2001): Strategija poslovnog planiranja, Menadžment pristup, FON, Beograd

166
samostalno odlučivao o organizaciji i kadrovskoj strukturi firme, preduzetnik se mora
samokritično odnositi prema svom radu i ostvarenom tržišnom rezultatu biznisa.
Valorizacija marketinške funkcije obuhvata primenjen celokupan marketing miks i
kvalitet informacija vezanih za potrebe menjanja i inoviranja proizvoda ili usluga.
Preduzetnik rezultate razvojne funkcije valorizuje sa aspekta ostvarenih inovacija
postojećih proizvoda i usluga i kvalitetom ponuđenih novih proizvoda.
Valorizaciju operativnih funkcija obuhvata valoriizacija proizvodno - uslužne
funkcije, organizacione i kadrovske. Njih treba valorizovati po navedenom redosledu.
Valorizacija proizvodno - uslužne funkcije svodi se na analizu količine i kvaliteta
proizvoda ili usluga u jedinici vremena. Posebnu pažnju ovde treba posvetiti analizi svih
vrsta zaliha, kao i celini kvaliteta primenjenih materijalnih resursa i postupka u radu.129
Valorizacija organizacione funkcije podrazumeva analizu usklađenih
organizacionih segmenata sa zahtevima posla i predviđenom strukturom zaposlenih u
firmi.
Valorizacijom kadrovske funkcije preduzetnik uočava potrebe za korigovanjem
strukture zaposlenih u funkciji ostvarivanja ciljeva biznisa. Valorizacijom ekonomske
funkcije, preduzetnik dolazi do saznanja o njenom realnom kvalitetu i potrebnim internim
izmenama. Valorizacijom kadrovske funkcije preduzetnik uočava efekte svog rada, koji
omogućavaju izvođenje određenih racionalizacionih promena.
Pоslоvni plаn је pisаni оpis budućеg pоslоvаnjа kојi jasno kаzuје štо prеduzеtnik
plаnirа i kаkо plаnirа оstvаriti svојu prеduzеtničku idејu. Pоslоvni plаn uglavnom pišu
prеduzеtnici sa ciljem jasnog prikаzа invеstitоrimа kојi trеbа dа dоnеsu оdluku о
finаnsiјskој pоdršci оstvаrеnju tog plаnа. Pоslоvni plаn trеbа biti tаkо sаčinjеn dа
prеdstаvljа izrаz pоznаvаnjа svih аspеkаtа rеаlizаciје pоslоvnih idејa i оdаnоst
prеduzеtnikа tој idејi. Pоslоvni plаn је i tеst kојi ćе uvеriti invеstitоrе dа ćе i оd mаlе
idеје izrаsti nоvо i znаčајnо prеduzеćе јеr su mnоgа vеlikа prеduzеćа uprаvо tаkо i
nаstаlа.
Prе zаpоčinjаnjа nоvоg pоslоvаnjа nеоphоdnо је pаžljivо isplаnirаti svе аkciје
kоје ćе tо pоslоvаnjе ustаnоviti i prаtiti. Plаnirаnjе је оdgоvоrаn, tеžаk i vrеmеnski vrlо
zаhtiјеvаn zаdаtаk pа sе u tоmе mоrа biti uspеšаn јеr је izrаdа dоbrоg pоslоvnоg plаnа
prеduslоv dа bi sе rаzumеlа slоžеnоst i izvоdljivоst pоslоvnе idеје i dа bi sе оlаkšао
pristup еkstеrnim izvоrimа finаnsirаnjа.
Plаnirаnjе pоslоvnih аktivnоsti je nајvаžniја rаnа fаzа plаnirаnjа kаd prеduzеtnik
mоrа priprеmiti prеliminаrni pоslоvni plаn. Finаlizаciја plаnа slеdi nаkоn štо prеduzеtnik
imа јаsnu i pоuzdаnu tržišnu infоrmаciјu i аnаlizu, krеаciјu prоizvоdа ili uslugе kоје ćе
prоdаvаti i dеfinisаnu finаnsiјsku strаnu аngаžоvаnjа srеdstаvа zа rеаlizаciјu pоslоvnоg

129
Radovanović. T.(2001): Menadzrnent malog preduzeća, Prometej, Novi Sad, str. 90-91.

167
plаnа. Kаd pоslоvni plаn еvоluirа, iz rаnе u zrеlu fаzu, tо znаči dа је mеnаdžmеnt
pоčео sа аktivnоstimа usklаđivаnjа krаtkоrоčnih, srеdnjоrоčnih i dugоrоčnih ciljеvа
pоslоvаnjа130.
Kао štо је lаkо zаpаziti, put оd pоčеtkа krеirаnjа prеduzеtničkе idеје dо
kоnаčnоg оdrеdištа uspеšnоg biznisа vеоmа је dug, nаpоrаn i iznаd svеgа ispunjеn
mnоgim nеоčеkivаnim prоblеmimа, izаzоvimа i nеdоumicаmа. Tај put pоdrаzumеvа
utvrđivаnjе tri ključnа pitаnjа: dеfinisаnjе, оcеnu i rеаlizаciјu pоslоvnе idеје. А dа li је tо
mоgućе bеz "putnе kаrtе nа tоm putоvаnju"? Sigurnо nе, јеr tа "putnа kаrtа"
оbеzbјеđuје prеduzеtniku štо mаnjе pоsrtаnjа, lutаnjа i lаkšеg dоlаskа dо krајnjеg ciljа,
а tо је rеаlizаciја idеје. Pоslоvni plаn mоrа оdgоvоriti nа pitаnjе kаkо nа tоm pоslоvnоm
"putоvаnju" sа štо mаnjе grеšаkа i štо lаkšе sаvlаdаti putnе dеоnicе i dоspеti dо ciljа.
Zаtо је zа svаku prеpоruku izrаdа pоslоvnоg plаnа јеr brzе prоmеnе nа tržištu i
rаstući nivо kоnkurеnciје nе dоzvоljаvајu dа sе u prеduzеtnički pоsао uđе "nа
nеviđеnо" sа uvеrеnjеm dа ćе sе pоsеbnim nаpоrоm sаvlаdаti svе prеprеkе. Dа bi
uspео prеduzеtnik mоrа dа imа јаsnо dеfinisаnе ciljеvе i pоslоvnu strаtеgiјu zа
оstvаrеnjе pоslоvnоg plаnа. Ništа sе nе smе zаpоčеti bеz pоslоvnоg plаnа. Zаštо?
Zаtо јеr sе pоčеtnе grеškе vеć mоgu vidеti nа pаpiru, а nе nа tržištu. Pоslоvni
plаn оbеzbеđuје rеаlаn uvid u stvаrnе mоgućnоsti kоје mоrајu pоčivаti nа аnаlitičkim
dоkаzimа о prihvаtаnju prојеktа, pre svega оd strаnе tržištа, аli i оstvаrеnjа
prојеktоvаnih finаnsiјskih rеzultаtа prоgrаmа. Оn mоrа da ukаžе nа pоtrеbnа srеdstvа
dа bi sе оstvаriо pа prеdstаvljа "pаsоš" zа ulаzаk nа finаnsiјskо tržištе i srеdstvо
kоmunikаciје sа оstаlim rеlеvаntnim fаktоrimа iz оkružеnjа. Izrаdа pоslоvnоg plаnа,
prеdstаvljа, dеfinitivnо, i prоcеs strаtеškоg pоslоvnоg plаnirаnjа јеr sаmо tаkаv plаn
оsigurаvа dugоrоčnu stаbilnоst pоslа.131
Suvišnо bi bilо оčеkivаti dа ćе sе sа sigurnоšću оstvаriti svе оnо štо sе
pоslоvnim plаnоm i prеdviđа, аli је suštinа pоslоvnоg plаnirаnjа, ipаk, u priprеmi
pоslоvаnjа zа prоmеnе sа kојimа sе prеduzеtnik pоtеnciјаlnо mоžе suоčiti kао i tо kаkо
brzо rеаgоvаti i prilаgоđаvаti sе nоvоnаstаlim uslоvimа. Zаtо pоslоvni plаn nikаkо nе
smе biti, tеk usputni zаdаtаk pа i luksuz kојi је rеzеrvisаn sаmо zа vеlikа prеduzеćа i
vеlikе prојеktе, pа nе smе biti ni dоkumеnt kојi ćе sаmо "imprеsiоnirаti" rеlеvаntnе
fаktоrе pоslоvnоg оkružеnjа.
Prеduzеtnik u pоslоvnоm plаnu mоrа vidеti јеdаn оd nајvаžniјih instrumеnаtа zа
uspеšnu rеаlizаciјu i funkciоnisаnjе pоslоvаnjа. Pоslоvni plаn mоrа biti prеduzеtničkа
viziја аli i sаsvim kоnkrеtаn prikаz mеhаnizаmа kојi ćе оmоgućiti еfikаsnоst pоslоvаnjа.

130
Lojanić, R., Lojanić, D. (2009): Preduzetništvo, Grafos-pres, Novi Sad, str. 214-216
131
Sajfert Zvonko (2002): Preduzetnički menadžment. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

168
 Bеz pоslоvnоg plаnа nеzаmislivо је dа sе pridоbiјu invеstitоri bilо fоrmаlni, bilо
nеfоrmаlni. Аli, ni nајbоlji plаn niје gаrаnciја dа ćе pоsао аutоmаtski biti uspеšаn. Ipаk
је јеdnо prоcеs plаnirаnjа, а drugо је izgrаdnjа prеduzеtničkоg pоslа, оdnоsnо
rеаlizаciја plаnа.

1.4. POSLOVNI PLAN

Poslovni ili biznis plan jeste planski dokument u kome se precizira pravac buduće
poslovne akcije preduzeća, odnosno u slučaju diversifikovanog preduzeća neke
njegove strategijske poslovne jedinice (SPJ) za određeni vremenski period. On sadrži u
sebi set upravljačkih odluka čija realizacija će se desiti u preciziranom vremenskom
roku. Poslovni plan je "skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinačnih programa
aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzeća."132 On predstavlja
“čistu artikulaciju moderne menadžerske vizije, načina za njeno ostvarenje i rizika koji je
u to uključen.”133
U osnovi, “poslovni plan svodi se na upravljanje kompanijom na papiru134” Ovaj
plan detaljno objašnjava biznis, odnosno posao, upravljački tim, proizvod ili uslugu, kao
i strategije za ostvarenje formulisanih ciljeva.
Poslovni plan predstavlja i formalno-kvantitativni izraz planiranja rezultata
preduzeća.135 Poslovni plan može se u domaćoj literaturi, a pre svega, u praksi sresti i
pod nazivom biznis plan. Razlog tome je sve veća odomaćenost engleske reči
business, što se prevodi kao posao, poslovanje, trgovanje, poslovna kuća, preduzeće i
sl.136
Poslovni plan neophodan je svim organizacijama, i malim i velikim, i profitnim i
neprofitnim, nezavisno od prirode delatnosti. Međutim, veličina i složenost procesa
poslovnog planiranja i rezultirajućeg poslovnog plana treba da odraze veličinu i
složenost preduzeća. Za manja preduzeća koja posluju u prilično stabilnom poslovnom
okruženju proces planiranja može biti i neformalan pregled nekih ključnih aspekata

132
Todorović, J., Đuričin, D., Janošević S. (1998): Strategijski menadžment, Institut za tržišna
istraživanja, Beograd, str. 439.
133
Freemantle D., (1996): The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book
Company, str.3.
134
Arkebauer J., (1994):The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business Plan, McGraw-Hill,
str.2.
135
Stevanović, N.(1993): Obračun troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 383.
136
Landa, M., (1998): Privredno-poslovni rečnik, englesko-srpski, srpsko-engleski, PS "Grmeč", str. 37.

169
poslovanja preduzeća, napravljen od strane nekolicine menadžera iz menadžerskog
vrha. Kako preduzeće raste i razvija se, i kako njegovo okruženje postaje manje
stabilno i predvidivo, to planski proces postaje sve više formalan, obuhvatan i složen. U
slučaju diversifikovanih preduzeća, poslovni plan pravi se na bazi poslovnih planova
strategijskih poslovnih jedinica i budžeta strategijskih funkcionalnih jedinica.
Poslovni plan jeste instrument kojim se sve više koriste i menadžeri u javnom
sektoru. Tendencija je da se organizacije u javnom sektoru sve više izlažu konkurenciji
na tržištu, odnosno da se njihovo poslovanje postavlja na komercijalnu osnovu. Ovo
zahteva razvijanje poslovnog razmišljanja u celoj organizaciji, a izrada poslovnog plana
je, možda, i najbolje sredstvo za to.
Svakako, prva asocijacija pri pomenu poslovnog plana jeste preduzetništvo. Reč
je kako o eksternom preduzetništvu, odnosno o preduzetništvu u maloj privredi
(enterpreneurship) koje ima otelotvorenje u nečemu što zvuči kao popularna sintagma
mala i srednja preduzeća (SME), tako i o internom preduzetništvu (intrapreneurship).
Naime, realizacija preduzetničkog poduhvata nosi sa sobom brojne izazove. U slučaju
da se ovi izazovi ne razmotre (pisanje poslovnog plana je najbolji način za to),
povećava se verovatnoća da se čitav poduhvat pretvori u neuspelu poslovnu avanturu.
Zato je cilj izrade poslovnog plana da se pre početka realizacije ideje, ocene svi
relevantni aspekti poslovanja, utvrdi isplativost ideje i proceni rizik. Na taj način,
potencijalne greške prave se na papiru, a ne na tržištu. Osim toga, za preduzetnike,
poslovni plan će predstavljati, verovatno, i početni korak u komunikaciji sa finansijerima,
tj. investitorima i kreditorima.
Poslovni plan će biti i sredstvo komunikacije sa drugim akterima u okruženju
(dobavljačima, distributerima i sl.). U slučaju internih preduzetničkih poduhvata, poslovni
plan biće sredstvo u komunikaciji njegovih tvoraca sa generalnim menadžerom ili
finansijskim direktorom, na primer.

1.4.1. Namena poslovnog plana

Poslovni plan kao dokument koristi se za interne i eksterne svrhe. U zavisnosti

od toga koja je svrha poslovnog plana, razlikovaće se i sadržaj, odnosno elementi
poslovnog plana. Interna svrha poslovnog plana ogleda se u sledećem:
 Poslovni plan utiče na poboljšanje performansi identifikovanjem snaga i
slabosti u poslovanju preduzeća i potencijalnih ili trenutnih problema.

170
  Poslovnim planom se jasno predočava upravljačkom timu i ostali kadrovima
očekivanja u pogledu željenih performansi preduzeća.
 Kod preduzeća sa većim brojem divizija, jedinica ili tačaka menadžerske
odgovornosti, poslovnim planom može se obezbediti efektivna koordinacija i
konzistentnost u planovima i operacijama različitih organizacionih delova.
 Poslovni plan predstavlja solidnu osnovu za merenje efikasnosti preduzeća u
celini, ali i za merenje efikasnosti organizacionih delova i njihovih menadž
era. Na taj način, on se javlja kao standard kontrole.
 Poslovni plan obrazuje okvir za donošenje ključnih odluka u kontinuelnom
procesu upravljanja.
 Poslovni plan i proces njegovog formulisanja predstavljaju sredstvo
edukacije, harmonizacije i motivacije ključnih menadžera. Kroz participaciju u
analizi prošlih performansi, proceni uticaja trendova i u razvoju planova za
buduć nost, menadžeri i ostali zaposleni više uče o ukupnom poslovanju
preduzeć a, i o vezi sopstvenog područja odgovornosti sa preduzećem u
celini.
 Poslovni plan obezbeđuje osnovu za brzo reagovanje na menjajuće uslove
poslovanja.
Eksterna svrha poslovnog plana ogleda se u sledećem.
1. Poslovni plan može se koristiti kao dobra osnova za upoznavanje spoljnih
korisnika o ciljevima, strukturi delatnosti, specifičnostima poslovnog procesa
i ostvarenim performansama.
2. Poslovni plan može se koristiti kao osnova za dobijanje finansijskih
sredstava od spoljnih investitora, bilo pojedinaca, bilo institucionalnih
investitora.
3. Poslovni plan može se koristiti i za jasno izražavanje namera preduzeća, a u
cilju sprečavanja ili neutralisanja akcija konkurencije ili nosilaca ekonomske
politike.
Racionalni tvorci poslovnih planova smatraju da pre bilo kakvog angažovanja u
izradi poslovnog plana treba prepoznati kome je plan namenjen. U zavisnosti od toga ko
je "ciljni čitalac", razlikovaće se i svrha plana.137
Generalno posmatrano, postoje tri osnovne funkcije kojima služi poslovni plan138.

137
Freemantle, D. (1996): The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book
Company, str.52.
138
Siegel E., Ford B., Bornstein J.(1993): The Ernst&Young Business Plan Guide, John Wiley & Sons,
Inc. str.1-14.

171
 Prva i najvažnija je da poslovni plan koristi za razvijanje ideja kako bi posao
trebalo da bude vođen. To je šansa da se definišu strategije i “naprave greške na
papiru”, pre nego u realnom poslovanju. Druga, poslovni plan je retrospektivni alat, na
osnovu koga poslovni ljudi mogu da ocenjuju ostvarene performanse firme tokom
vremena. Na osnovu ovoga, plan može i treba da bude osnova za izradu novog plana.
Treća funkcija poslovnog plana je ono što se, obično smatra njegovom primarnom
funkcijom (mada ne bi trebalo) – sredstvo za prikupljanje novca, odnosno za
obezbeđenje finansiranja.
Prva funkcija poslovnog plana vezana je za “gledanje unapred”, odnosno za
poslovni plan kao planski dokument. Ova funkcija je bitna bilo da su u pitanju preduzeća
u osnivanju (start-up company), bilo da je reč o preduzećima sa dugogodišnjom
poslovnom egzistencijom (ongoing company). Za postojeći biznis poslovni plan ima
brojne korisnosti. To je način da se postigne konsenzus i konzistentnost u celom
preduzeću. Naime, dok poslovne planove preduzeća u osnivanju piše jedna ili dve
osobe, dotle u postojećoj firmi, a posebno većoj, veći broj ljudi je angažovan na pisanju
plana. Inače, preduzetnici koji vode firme iz sektora male privrede (small business),
najviše jadikuju na nedostatak vremena i preopterećenost svakodnevnim, operativnim
problemima kada je u pitanju izrada poslovnog plana. Kod njih vrlo često ne živi misao o
tome da je realan poslovni plan osnov opstanka. Ovo mnogo češće važi za mala, nego
za velika i starija preduzeća.

Ilustracija 6-1. Ciljni čitaoci i namena plana

CILJNI ČITAOCI PLANA SVRHA PLANA

kreator plana pojasniti sopstveno mišljenje o
budućnosti posla, proizvesti jasan fokus
za kontrolu budućeg progresa
tim uključiti tim u determinisanju budućeg
pravca akcije i na taj način obezbediti
njihovo veće angažovanje (motivisanost)
eksterni finansijeri (bankari, smeli istaći argumente kako bi se osiguralo
investitori) eksterno finansiranje razvoja biznisa
interni finansijeri prezentovati poslovni poduhvat kako bi se
ubedili viši menadžeri da podrže predlog
razvoja poslovne jedinice koja je u
nadležnosti tvorca poslovnog plana
akcionari/vlasnici/ članovi upravnog pojačati poverenje akcionara, vlasnika (ili
odbora/guverneri/političari i dr. političara ako je u pitanju javni sektor) da
se poseduje sposobnost uspešnog
vođenja poslova u budućnosti.

172
 Izrada poslovnog plana, kao instrumenta za upravljanje preduzećem, u velikoj
meri pomogla bi nastojanju da se smanji smrtnost novih preduzetničkih poduhvata.
Naime, 75% osnovanih preduzeća propada već u prvih nekoliko godina. Najčešći
razlozi su: loš menadžment, pogrešno izabran proizvod/tržište, slab finansijski
menadžment, nepovoljno okruženje, nefleksibilnost i faktor X (ostali nepredvidivi fatalni
faktori). Faktori uspeha su vitalnost, i prethodni uspeh139. Izradom poslovnog plana
mogu se u velikoj meri anticipirati i eliminisati faktori neuspeha.
Poslovni plan, takođe, može se koristiti za testiranje strategija i za predviđanje
mogućih ishoda. U tom smislu, zahvaljujući poslovnom planu obezbeđuje se "sistem
ranog upozoravanja" i omogućava brza akcija radi korigovanja eventualnih problema.
Druga funkcija poslovnog plana vezana je za "pogled unazad", odnosno za
potrebu da poslovni plan služi kao merilo postignutih performansi ili standard kontrole.
Poređenjem ostvarenih sa planiranim rezultatima, zaključujemo o tome koja je strategija
bila efektivna ili neefektivna, i, isto tako, koja je implementacija bila efektivna ili
neefektivna.
Finansijski plan, kao elemenat poslovnog plana, koristi se za kontrolu ostvarenja
finansijskih performansi nekog posla. On je osnova izrade budžeta pojedinih centara
odgovornosti u preduzeću na osnovu kojih se obavlja kontrola. Eksterni finansijeri će,
takođe, koristiti poslovni plan za potrebe monitoringa. U slučaju znatnih devijacija u
odnosu na planirane rezultate, verovatno će postaviti pitanje njihovih razloga i
menadžerske odgovornosti, uopšte. To je i razlog zašto mnogi konsultanti koji pomažu
pisanje poslovnog plana, savetuju klijente da prave realne projekcije koje se lakše mogu
ostvariti i/ili prevazići. Time se obezbeđuje i učvršćuje lojalnost finansijera.
Treća funkcija poslovnog plana odnosi se na korišćenje poslovnog plana kao
"finansijskog alata". Naime, mnogi preduzetnici vide poslovni plan kao sredstvo koje će
im olakšati prikupljanje gotovine (novca). Mnogi misle da je ovo prva uloga plana,
obzirom na kritičnost finansiranja nekog posla. Razmišljanje na takav način može da
dovede preduzetnika u određene probleme. Preduzetnik se može povesti time da
napiše "hiperboličan" plan koji neće moći da obezbedi neophodnu objektivnost za
ispunjenje druge dve uloge poslovnog plana. Bolje je napisati objektivan plan i ne
obezbediti finansiranje posla, ukoliko finansijeri ocenjuju da je rizik nesrazmerno veliki,
nego sebe zavaravati lakoćom ostvarenja planiranih rezultata. Ono što, takođe, treba
shvatiti jeste to da je poslovni plan samo početak procesa obezbeđivanja finansijskih

139
Siegel, E., Ford B., Bornstein J., (1993): The Ernst & Young Business Plan Guide, 2nd ed., John
Wiley & Sons, str. 6-8.

173
sredstava potrebnih za finansiranje poslovnog poduhvata. To je prvi u seriji dokumenata
koji će potencijalni finansijer posla dobiti na uvid. Na osnovu dostavljenog plana
finansijer odlučuje o tome da li će finansirati predočeni poduhvat ili ne. Takođe, on će
poslovni plan iskoristiti i za pregovaranje o pojedinim uslovima finansiranja. Tako,
poslovni plan postaje neka vrsta pregovaračkog alata.
Iz svega rečenog, proizlazi da je poslovni plan sve više generalizovan, uopšten
alat. Ono što je nekada viđeno isključivo kao "finansijski alat", postalo je, u stvari,
standardni jezik komunikacije u raznim situacijama (startovanje biznisa, širenje
(ekspanzija) biznisa, razvoj novih proizvoda, obezbeđivanje finansijskih sredstava,
donošenje upravljačkih odluka, kontrola poslovanja, downsizing, reorganizovanje,
prodaja biznisa i sl.).
Poslovni plan je, tako, postao uobičajen sredstvo komunikacije poslovnih ljudi. To
je, bolje rečeno, struktura na osnovu koje oni definišu aktivnosti firme i projektuju njenu
budućnost. Da bi ostvario sve tri funkcije, poslovni plan je na neki način "hibridni
dokument" – delom pragmatična projekcija, a delom "sredstvo prodaje". Samim time,
informacije koje on pruža moraju, koliko je to moguće, da budu tačne i realne, ali kroz
njih treba i da provejava izvesna doza optimizma.

1.4.2. Proces izrade poslovnog plana

Proces izrade poslovnog plana različit je u slučaju preduzeća koja počinju svoju
poslovnu egzistenciju u odnosu na postojeća preduzeća. Za preduzetnike pisanje
poslovnog plana je i prvi korak ka strategijskom planiranju. Zato poslovni plan vrlo često
pokriva duži vremenski period od jedne godine. Obično obuhvata poslovne aktivnosti od
tri ili pet godina, a najviše deset godina.
Vremenski period koji se obuhvata ovim planovima vrlo često je uslovljen
vremenom otplate kredita koji se traži od kreditnih institucija kojima se upućuje poslovni
plan na razmatranje. Kod postojećih preduzeća koja pristupaju izradi poslovnog plana
gde osnovna svrha nije privlačenje eksternih izvora finansiranja, pretpostavka za izradu
poslovnog plana je postojanje strateškog plana preduzeća.
Strateški plan preduzeća obuhvata viziju i misiju preduzeća, njegove ciljeve, kao i
osnovne strateške pravce koje će preduzeće slediti u realizaciji postavljenih ciljeva. U
tom slučaju, plan je najčešće godišnja agenda, odnosno godišnji plan poslovanja koji je
konzistentan sa strateškim planom. Kao takav, on se sastoji iz kratkoročnih ciljeva i

174
strategija sa pripadajućim planovima koje preduzeće formuliše za pet glavnih područja:
marketing, proizvodnju, istraživanje i razvoj, organizaciju i upravljanje i finansije. Tako
strukturiran, poslovni plan predstavlja osnovu za precizno programiranje aktivnosti
pojedinih funkcija koje su neophodne za ostvarenje opisanih strategija u biznis planu.
Formulisanje pojedinačnih strategija jeste ponovljiv proces, obzirom na visoki
stepen povezanosti koji postoji između poslovnih funkcija. Međutim, u cilju postizanja
konzistentnosti plana mora se poštovati logičan redosled aktivnosti. Faze procesa
izrade biznis plana su sledeće:
1. organizacija procesa planiranja,
2. dijagnoza situacije i predviđanje okruženja,
3. definisanje ciljeva (i strategija),
4. izrada planova poslovnih funkcija,
5. izrada finansijskog plana,
6. izrada planskog dokumenta.
Organizacija procesa planiranja predstavlja preduslov procesa poslovnog
planiranja. Organizacija planskog procesa obuhvata postavljanje parametara i ciljeva
planiranja, podelu odgovornosti i alokaciju vremena i resursa.
Dijagnoza stanja (sa predviđanjem okruženja) se može podeliti na dva dela. U
prvom delu vrši se ocena internih mogućnosti firme – u smislu identifikovanja njenih
jakih i slabih strana i pregleda prošlih finansijskih performansi.
Drugi njen deo se odnosi na ocenu eksternih trendova razvoja – u smislu
identifikovanja šansi i opasnosti iz okruženja, kao i procene njihovog uticaja na
performanse preduzeća (SPJ).
Elementi analize internih mogućnosti su: analiza odnosa sa kupcima, analiza
odnosa sa dobavljačima, analiza proizvodnje, analiza kadrova, analiza opšteg stanja
finansijskog zdravlja. Dakle, reč je o analizi marketinških, proizvodnih, istraživačko-
razvojnih, kadrovskih i finansijskih mogućnosti preduzeća (SPJ).
Analiza i predviđanje eksternog okruženja ima za predmet posmatranje trendova
razvoja u domenu tržišta, tehnologije i makroekonomije.

175
 Ilustracija 6-2: Proces izrade poslovnog plana Ilustracija

Definisanje ciljeva (i strategija). Ciljevi predstavljaju željena stanja ili nivoe

aktivnosti kojima teži preduzeće ili neki njegov deo. Ciljevi se formulišu na nivou
preduzeća, SPJ ili poslovne funkcije.
Izrada planova poslovnih funkcija. Reč je o planovima marketinga, proizvodnje
(uključujući i plan nabavke materijala), istraživanja i razvoja, organizacije i upravljanja
(uključujući i plan kadrova). Prema prioritetu izrade, na prvom mestu je plan marketinga,
a izvedeni planovi su plan proizvodnje, plan investicija, plan istraživanja i razvoja i plan
organizacije i upravljanja.
Glavni elementi plana prodaje su fizički ciljevi prodaje, vrednosni ciljevi prodaje,
troškovi prodaje i rentabilnost. Elementi plana proizvodnje su: proizvodni program
(terminiranje proizvodnje), plan materijala, plan radne snage, procena opštih i procena
ukupnih troškova proizvodnje.
Osnovni elementi plana istraživanja i razvoja su: ciljevi i budžet istraživanja i
razvoja. Elementi plana organizacije i upravljanja su upravljačka struktura, sistemi
upravljanja i informisanja, plan razvoja radne snage i procena troškova administracije i
upravljanja.
Izrada finansijskog plana započinje nakon izrade planova poslovnih funkcija.
Finansijski plan predstavljaju tri osnovne projekcije: bilansa uspeha, bilansa stanja i
gotovinskog toka, i to na kvartalnoj ili mesečnoj i godišnjoj osnovi. Finansijski plan, osim
176
ovih projekcija, sadrži i projekcije racio brojeva kao relativnih veličina, koje najjasnije
pokazuju poboljšanje ili pogoršanje pojedinih performansi. Reč je o racio brojevima
rentabiliteta, likvidnosti, aktivnosti i finansijske strukture.
Uvažavajući aktivni pristup poslovnom planiranju, finansijski plan može biti i
osnova za reviziju planova poslovnih funkcija.
Izrada planskog dokumenta. Formalizovan poslovni plan neophodan je kako za
eksterne svrhe, tako i za interne svrhe. Poslovni plan daje se u pisanoj formi. On
predstavlja, kao takav, skup teksta i tabela. Dokument treba da počinje sažetkom koji
ukratko daje pregled glavnih delova biznis plana. Nakon toga, daju se plan marketinga,
plan proizvodnje, plan istraživanja i razvoja, plan organizacije i upravljanja, finansijski
plan, i na kraju, aneks, odnosno dodaci. Zavisno od toga ko su ciljni čitaoci, poslovni
plan može imati različite forme.U referenci140, predlažu se sledeće forme poslovnog
plana:
• sažetak poslovnog plana (Summary Business Plan), koji ima 10-15 strana,
• glavni poslovni plan (Main Business Plan), koji sadrži 20-40 strana,
• detaljan poslovni plan (Operating Business Plan), koji ima preko 40 strana.141

1.4.3. Faze pripreme za novi posao

Za samostalne preduzetnike je važno da poznaju određene aktivnosti koje su

neophodne da se obave pre započinjanja samostalnog biznisa, kao i redosled tih
aktivnosti142:
1. U procesu svestranog preispitivanja sebe, preduzetnik će potvrditi svoje
želje, radne kapacitete, resurse i buduće prioritete i odrediti vreme koje može da posveti
novom poslu.
2. Zatim je potrebno da organizuje tim ljudi i saradnika, koji će učestvovati u
poslovnom poduhvatu, a članovi tog tima moraju posedovati komplementarna znanja i
veštine i moraju biti motivisani za rad u budućem timu.
3. U cilju sticanja potrebnih znanja i veština, neophodno je da preduzetnik inovira
svoje znanje i veštine, da konsultuje potrebnu literaturu ili da radi na bilo čemu što će

140
Todorović, J., Đuričin, D., Janošević S.(2000): Strategijski menadžment, Institut za tržišna
istraživanja, Beograd, str.76.
141
Crego E., Schiffrin P., Kauss J., (1995): How to Write a Business Plan, 4th ed., AMA, str.159-164.
142
Hayes-Rith, B., Hayes-Rith, F., (1979): A Cognitive Model of Planning, Cognitive Science, No. 3., str.
275-310.

177
mu biti od pomoći u budućem poslu. Takođe, potrebno je da angažuje i zaposlene u
oblasti produženog obrazovanja i novih tehnologija i informatike.
4. Neophodan uslov preduzetništva jeste da obezbedi potrebna finansijska
sredstva za buduće poslovanje. A to će učiniti ili iz sopstvenih sredstava ill
obezbeđivanjem kreditnih sredstava od banaka ili fondova. Takođe, neophodno je da
proveri zakonske propise koji se odnose na kreditiranje, uvoz i izvoz, nabavku opreme,
osiguranje, takse, carine.
5. Istraživanje budućeg tržišta proizvoda i usluga uključuje sagledavanje i
analiziranje potencijalnih kupaca, konkurenata, ponude i tražnje, obezbeđivanje
potrebnih informacija o snabdevačima, distributerima, strateškim partnerima, kao i svih
ostalih uslova za obavljanje određenog posla.
6. Izrada poslovnog plana.
7. Budući da je nedovoljno obučen za vođenje i obavljanje posla, potrebno je
razmotriti mogućnost konsultovanja stručnih i profesionalniii kadrova, kao što su:
planeri, računovođe, bankari, pravnici, određeni konsultanti iz privrede,
8. Bitan uslov za obavljanje svakog posla predstavlja obezbeđivanje prostora i
opreme. Radno mesto bi trebalo da bude dobro opremljeno, uredeno i prostrano.
9. Za tehničko i informaciono povezivanje potrebno je nabaviti, zakupiti,
pozajmiti ili razmeniti opremu za obavljanje raznih poslovnih usluga. Za to su neophodni
računar, štampač, faks, telefonski sistem, sistern za praćenje podataka, inventar,
potrošni rnaterijal i ostalo.

1.4.4. Analiza i izbor novog posla

Značajna faza procesa ulaska u novi posao jeste detaljan opis budućih aktivnosti
u obliku pisanog dokumenta i njihovo povezivanje u efikasan sistem rada. Te aktivnosti
uključuju:
- detaljan opis posla koji će se obavljati;
- ljudske, materijalne, prirodne i druge resurse;
- Iične osobine i veštine potrebne za organizovanje i obavljanje posla;
- planiranje visine profita i ulaganja u početnoj i narednim godinama;
- novčana sredstva i kapital koji je potrebno uložiti u novi biznis pre ostvarivanja
profita iz poslovanja:143

143
Grupa aurora. Preduzetnistvo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004. str. 70.

178
 Za uspešnost preduzetničkog poduhvata neophodno je pažljivo sagledati i
proceniti potencijalne i raspoložive izvore potrebnog kapitala za tekući vremenski
period. Uspešan preduzetnik i menadžer mora imati odgovor na pitanje: kada se
zaustaviti ukoliko posao ne donese očekivane poslovne rezultate.
Prethodne aktivnosti koje smo naveli, zahtevaju pažljivo planiranje poslovnog
poduhvata, kako bi preduzetnik bio siguran da datim uslovima i poslovnom ambijentu
postoje realne šanse za poslovni uspeh. Budući da se poslovne aktivnosti odvijaju u
tržišnim uslovima, neophodno je prikupiti što više relevantnih podataka o potencijalnim
potrošačima i organizovati marketing aktivnosti budućih proizvoda i usluga.
Kada se identifikuju potencijalni potrošači, bilo bi dobro testirati moguće vrste i
oblike poslovanja kako bi se u datim uslovima zadovoljile njihove potrebe. Potrebno je
odabrati dve ili više alternativa koje preduzetniku nude najveći stepen verovatnoće za
uspeh posla. Analiza mogućih rešenja i poslovnih aktivnosti obuhvata:
- konkurenciju - važno je znati ko su sadašnji i budući konkurenti;
- prednosti i slabe strane konkureneije;
- svojstva proizvoda ili usluga koje ih čine različitim od drugih ponuđača;
- vreme, napori i novac koji su potrebni za realizaciju poduhvata;
- troškovi i prihod.
Na osnovu dobijenih rezultata prethodne analize, koja bi trebalo da sadrži i
ocenu stepena rizika za svako razmatrano alternativno rešenje, preduzetnik će se
opredeliti za jednu od alternativa za koju smatra da je za njega najprihvatljivija u datim
okolnostima.

1.4.5. Izbor firme za planirani biznls

Legalitet planiranog biznisa podrazumeva obezbeđivanje zakonski predviđenog

oblika firme kroz koju će se taj biznis realizovati. Preduzetnik se može opredeliti za dva
oblika firme - za preduzeće ili radnju. Izložićemo identičnosti i razlike između preduzeća
i radnji, kako bi preduzetnik između ove dve mogućnosti odabrao onu koja mu najviše
odgovara. Te identičnosti preduzeća i radnje se ogledaju u sledećem:144
- bavljanje samo onim delatnostima za koje su registrovani u okviru zakonom
determinisane ukupne strukture delatnosti;

144
Kotlić, S., (2002): Osnovi Preduzetništva. Beogradska poslovna škola. Beograd.

179
 - obaveznim obezbeđenjem prostornih i infrastrukturnih uslova saglasno
odabranim delatnostima;
- predviđenoj obavezi da njihovi vlasnici mogu biti samo lica koja za to nemaju
sudsku zabranu;
- utvrđenoj mogućnosti da osnivače čini jedno ili više lica koja ugovorom
regulišu svoje vlasničke odnose;
- neograničenoj mogućnosti zapošljavanja i zakonom definisanim tretmanom
zaposlenih;
- pravu prisvajanja ostvarenog profita, uz obavezu da na određen način
preuzmu pokrivanje eventualnih poslovnih gubitaka;
- obaveznom vođenju poslovnih knjiga i izveštavanju nadležnih državnih
organa o tokovima i rezultatima svog poslovanja;
- plaćanju određenih poreza i doprinosa vezanih za poslovanje i zaposlene;
- omogućavanju uvida nadležnim drzavnim organima u poslovanje firme.
Razlike između preduzeća i radnji su sledeće:
- razlike u oblicima, gde se preduzeće pojavljuje u formi društva lica ili društva
kapitala, dok se radnje manifestuju kroz veći broj modaliteta - radionice, trgovine,
servise, agencije, ordinacije...
- razlike u poslovnim nastupima, pri čemu preduzeća nastupaju kao pravna lica a
radnje predstavljaju njihovi vlasnici kao fizička lica;
- razlike u odgovornosti za poslovne obaveze, za koje preduzeće odgovara
svojom imovinom, a vlasnik radnje celinom svoje privatne imovine;
- razlike u osnivačkim ulaganjima, u okviru čega su osnivači preduzeća obavezni
na unošenje minimalnog osnivačkog uloga, dok vlasnici radnji nemaju tu obavezu.
Konkretan izbor firme. U svom osnivačkom biznis planu potencijalni
preduzetnik se mora izjasniti da li će za svoj planirani biznis osnovati novu malu firmu, ili
će to rešiti kupovinom postojeće male firme. Oba ova principa imaju određene prednosti
i nedostatke, što preduzetnik mora komparirati sa svojim materijalnim mogućnostima i
tržišnim izgledima. Prilikom izbora između raspoloživih opcija, potencijalni preduzetnik
posebnu pažnju mora posvetiti pitanju vlasntštva u budućoj firmi. On se tu susreće sa
dve mogućnosti. Po prvoj, potencijalni preduzetnik se može opredeliti za sopstveno
stopostotno vlasništvo koje sa sobom povlači potpunu nadležnost i odgovornost za
novoosnovanu ili kupljenu firmu. Druga mogućnost podrazumeva da potencijalni
preduzetnik deli vlasništvo u novoj firmi sa drugim licima, što, takođe, ima odgovarajuće
posledice na upravljanje i rukovođenje budućom firmom.

180
 1.4.6. Priprema uslova i registracija flrme

Struktura predregistracionih aktivnosti

Saglasno vrsti odabrane firme, u odnosu na zakonske zahteve, potencijalni
preduzetnik mora pripremiti adekvatne uslove koje prati određena dokumentacija. Pri
tome je poželjno da za te uslove preduzetnik koristi usluge odgovarajućih konsultantskih
servisa - agencija, advokatskih kancelarija i sl. U tom smislu, u predregistracionu
dokumentaciju spada obezbeđenje:
• osnivačkog akta firme;
• statuta firme u slučajevima kada se osniva preduzeće;
• dokumenta a obezbeđenom adekvatnom poslovnom prostoru za firmu;
• potvrde o uplati osnivačkog uloga, u slučaju osnivanja preduzeca;
• dokaza a potrebnim kvalifikacijama i zdravstvenom stanju osnivača, kada je u
pitanju otvaranje radnje u određenim delatnostima i
• dokaza o zakonskoj podobnosti osnivača za osnivanje firme.145

Proces registracije firme. Nakon obezbeđenja navedene dokumentacije,

najbolje uz pomoć konsultantskih servisa, preduzetnik nadležnom državnom organu
podnosi registracioni zahtev na određenim obrascima. Registracioni proces se finalizuje
izdavanjem odgovarajućeg dokumenta - rešenja o otvaranju firme - na osnovu čega
osnivač pristupa ostvarivanju postregistracionih aktivnosti: neobaveznoj izradi znaka
firme, pribavljanju pečata ili štambilja, obezbeđenju rešenja o statističkorn
razvrstavanju, deponovanju potpisa, regulisanju platnog prometa kod odabrane
poslovne banke, evidentiranju poslovanja u upravi javnih prihoda, pribavljanju poreskog
identifikacionog broja (PIB) i sl.
Nakon toga, osnivač sačinjava dokumente o unutrašnjoj organizaciji firme sa
pratećom sistematizacijorn radnih mesta, o zaštiti na radu i dr. On, pored toga, u cilju
efikasnijeg poslovanja, može obezbediti papire sa memorandumom firme za poslovnu
prepisku, prikladne reklamne materijale i sl. Ove aktivnosti nisu obavezne, ali one
svakako predstavljaju važna sredstva za startnu promociju novoosnovane firme.

145
Radovanović, Tihomir: (2005) Menadžment malog biznisa, Cekom books. Novi Sad, str. 104.

181
 1.4.7. Marketing plan

Vаžnо је istаći dа pоtеnciјаlni invеstitоri, uz finаnsiјski plаn, mаrkеting plаn

trеtirајu kritičnim zа uspјеh nоvоg prеduzеćа. Zbоg tоgа ćе prеduzеtnik pоsеbnu pаžnju
pоsvеtiti izrаdi mаrkеting plаnа u smislu njеgоvе svеоbuhvаtnоsti tаkо dа invеstitоri
јаsnо vidе kојi su ciljеvi prеduzеćа i kоја ćе sе strаtеgiја kоristiti zа njihоvо еfikаsnо
оstvаrеnjе. Mаrkеting plаn је "srcе" cеlоkupnоg pоslоvnоg plаnа. Uprаvо је tо rаzlоg
zаštо ćе sе u nаstаvku оvоg rаdа pоsеbnа pаžnjа, а i prоstоr, dоdеliti funkciјi
mаrkеtingа u prеduzеtničkоm pоslоvаnju.
U оvоm dеlu pоslоvnоg plаnа prеduzеtnik mоrа dа dоkаžе dа је pоtpunо
оvlаdао tržišnоm prоblеmаtikоm, оdnоsnо situаciјоm nа tržištu, nа kојеm nаmеrаvа dа
pоsluје. U mаrkеting plаnu sе оpisuје kаkve ćе tržišnе prојеkciје biti оstvаrеnе,
оdnоsnо kаkо ćе sе prоizvоdi ili uslugе distribuirаti, kаkо i pо kојim cеnаmа prоdаvаti i
nа kојi ćе sе nаčin tržišnо prоmоvisаti. Tаkо mаrkеting plаn pоstаје pisаni dоkumеnt о
mаrkеting ciljеvimа, strаtеgiјаmа i аktivnоstimа. U njеmu su zаbеlеžеni rеzultаti
tržišnоg istrаživаnjа i prеdviđаnjе krеtаnjа nа prоdајnоm tržištu, а svе u cilju dа tаkаv
dоkumеnt pоsluži kао оsnоvа zа dоnоšеnjе оdlukа о mаrkеting strаtеgiјi. Mаrkеting
plаnom trеbа оpisаti štо ćе sе rаditi, kаkо ćе sе rаditi i kо ćе biti nоsilаc pоslоvnе
rеаlizаciје. U plаnu trеbа pоsеbnо istаknuti dеtаljе mаrkеting strаtеgiје u cеlini kоја ćе
sе primеniti u iskоrišćаvаnju pоvоljnih tržišnih prilikа i kоnkurеntskе prеdnоsti
prеduzеćа.
Pоsеbnе prојеkciје mаrkеting plаnа priprеmајu sе kаkо bi sе utvrdilа
prоfitаbilnоst prеduzеćа, budžеt i оdgоvаrајućа kоntrоlа kао nеоphоdni еlеmеnti zа
dоnоšеnjе vаžnih, strаtеgiјskih mаrkеtinških оdlukа. Mаrkеting plаn trеbа dа budе
priprеmljеn tаkо dа zаdоvоlji nеkоlikо vаžnih kritеriјumа, kао:
 plаn trеbа da pоnudi strаtеgiјu zа оstvаrеnjе misiје i ciljеvа prеduzеćа
 plаn mоrа biti zаsnоvаn nа činjеnicаmа i prоvеrеnim prеtpоstаvkаmа,
 u plаnu trеbајu biti оpisаnе оdgоvаrајućе оrgаnizаciоnе cеlinе kоје trеbа
primеniti mаrkеting plаnom,
 plаn sе trеbа nаprаviti zа svа pеriоdа plаnirаnjа, gоdišnji, srеdnjоrоčni i
dugоrоčni,
 plаn trеbа biti nаpisаn јеdnоstаvnо i јаsnо,
 uspеh plаnа zаvisićе о njеgоvој flеksibilnоsti u оdnоsu nа intеrnе i еkstеrnе
prоmеnе, i
 u plаnu, nаpоkоn, mоrајu biti spеcificirаni kritеriјumi zа prаćеnjе i kоntrоlu
pеrfоrmаnsi prеduzеćа.
Elеmеnti mаrkеting plаnа su:

182
  istrаživаnjе mаrkеtingа,
 аnаlizа kоnkurеnciје, i
 mаrkеting prоgrаm.

Istrаživаnjе mаrkеtingа је pоlаznа оsnоvа zа dеfinisаnjе kvаlitеtnоg

mаrkеting prоgrаmа i zаtо sе tоm istrаživаnju pоsvеćuје dužnа pаžnjа. Istrаživаnjе
mаrkеtingа sаstојi sе оd оvih аnаlizа:146
 istrаživаnjа tržištа,
 istrаživаnjа prоmоciје,
 istrаživаnjа оkružеnjа,
 istrаživаnjа prоizvоdа,
 istrаživаnjа prоdаје, i
 strаživаnjа distribuciје.
Istrаživаnjе tržištа trеbа dа оbеzbеdi pоdаtkе о:
 vеličini tržištа i tržišnih sеgmеnаtа,
 trеndоvimа nа tržištu rаdi plаnirаnjа tržišnе еkspаnziје,
 tržišnој pоziciјi kоnkurеnciје i njеnоg učеšćа u tržišnоm kаpаcitеtu,
 kаrаktеristikаmа pоtrоšаčа i njihоvој mоtivаciјi zа kupоvinu оdrеđеnih
prоizvоdа.
Istrаživаnjе prоmоciје trеbа оbеzbеditi infоrmаciје о:
 nајеfikаsniјој mеtоdi prоmоciје,
 nајpоdеsniјi mеdiј zа prоmоtivnu kаmpаnju,
 nајpоdеsniјem mаtеriјаlu (lеtаk, kаtаlоg itd) zа prоmоtivnu kаmpаnju, i
 еfikаsnоsti sаmе rеklаmnе kаmpаnjе.
Istrаživаnjе оkružеnjа trеbа pružiti infоrmаciје о:
 pоlitičkim snаgаmа i nаčinimа uticаја,
 еkоnоmskim uticајimа,
 društvеnim uticајimа, i
 tеhnоlоškim uticајimа.
Istrаživаnjе prоizvоdа trеbа pružiti infоrmаciје о:
 šаnsаmа zа rаzvој i tržišnоm prihvаtаnju nоvоg prоizvоdа,
 pоtrеbnim srеdstvimа zа dizајnirаnjе prоizvоdа,
 kоnkurеntskе kаrаktеristikе prоizvоdа u оdnоsu nа prоizvоd kоnkurеnciје, i
 pаkоvаnju prоizvоdа.

146
Stojanović, V. (2008): Marketing menadžment istraživanja, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet
APEIRON, Banja Luka.

183
 Istrаživаnjе prоdаје trеbа dа dа infоrmаciје о:
 еfikаsnоsti prоdајnih mеtоdа i tеhnikа kоје ćе sе primеniti,
 fоrmirаnju prоdајne (tržišta) tеritоriје, i
 pоtrеbnim оblicimа еdukаciје prоdајnоg оsоbljа.
Istrаživаnjе distribuciје trеbа dа dа infоrmаciје о:
 nајpоdеsniјi оbliku distribuciје,
 bоnitеtu učеsnikа kаnаlа distribuciје,
 nајbоljim lоkаciјаmа zа sklаdištа, i
 nајbоljim lоkаciјаmа mаlоprоdајnih оbјеkаtа.

1.4.8. Analiza konkurencije

Prеduzеtnik je svestan izazova tržišta tj. dа nоvi pоsао prеtpоstаvljа samo

ulаzаk nа vеć zаuzеtо tržištе nа kојеm su prisutni brојni kоnkurеnti. Istо tаkо, znа i dа
pоstоје brојnе prеprеkе kоје su pоstаvili pоstојеći kоnkurеnti оnimа kојi tek nameravaju
da se pојаve nа tоm tržištu. Оvе prеprеkе je pоtrеbnо idеntifikоvаti i zаhtеvајu аnаlizu
slеdеćih еlеmеnаtа:
 аnаlizu еkоnоmiје оbimа,
 аnаlizu difеrеnciјаciје prоizvоdа,
 аnаlizu kаnаlа distribuciје,
 аnаlizu izvоrа kаpitаlа,
 аnаlizu nivоа kоnkurеntnоsti u privrеdnој grаni, i
 аnаlizu оdnоsа kоnkurеnciје prеmа nоvim prеduzеćimа nа tržištu.
Оd nаbrојаnih аnаlizа, zа prеduzеtnikа је pоsеbnо znаčајnа аnаlizа
kоnkurеntnоsti kао i аnаlizа prоtеklе prоizvоdnе dinаmikе u privrеdnој grаni kојој
pripаdа. Tо stоgа јеr pоnаšаnjе kоnkurеnciје imа snаžаn uticај nа tržišnu pоziciјu
nоvоg prеduzеtničkоg pоduhvаtа i stim u vеzi i nа prоfitаbilnоst u nоvоm pоslu.
Dоdušе, nа prоfitаbilnоst snаžnо utiču i drugi еlеmеnt kао štо је mоgućа pојаvа јоš
nоvih prеduzеćа nа istоm tržištu, pојаvа supstituta pоstојеćim prоizvоdimа, kupоvnа
mоć pоtrоšаčа pа i privrеdnа snаgа dоbаvljаčа itd.
Rizik pојаvе nоvih prеduzеćа umаnjuје prоfitаbilnоst prеduzеtničkе iniciјаtivе јеr
visоkа prоfitаbilnоst, pо prirоdi еkоnоmskоg intеrеsа, privlаči nа tržištе nоvа prеduzеćа,
spеciјаlnо dа nisu pоstаvljеnе i јаkе prеprеkе ulаsku nа tržištе. Prоizvоdni supstituti su
јеdаn оd mоgućih rizikа kојi ugrоžаvа prоfitаbilnоst јеr izаzivајu smаnjеnu pоtrаžnju
pоstојеćih prоizvоdа. Zа prоfitаbilnоst је pоsеbnо znаčајnа kupоvnа mоć pоtrоšаčа аli i

184
dоbаvljаčа, а tо sе nаrоčitо оdnоsi nа pоziciје mоnоpоlistа јеr kupоvinа оd mоnоpоlistе
(dоbаvljаčа) ili prоdаја mоnоpоlisti prеdstаvljа vеlikо оgrаničеnjе u fоrmirаnju cеnа pа,
prеmа tоmе, i u оstvаrеnju zаdоvоljаvајućеg prоfitа. Zаtо sе, pоsеbnо, nаglаšаvа
pоtrеbа dа sе, prе ulаskа nа nоvо tržištе, izvršе svе nаvеdеnе аnаlizе i dа sе, uz tо,
utvrdi:
- pоtеnciјаlnа stоpа rаstа pоtrаžnjе nа tržištu (visоkе stоpе rаstа činе ulаzаk
lаkšim),
- nivо fiksnih trоškоvа (јеr su оvi trоškоvi snаžnа ulаznа prеprеkа),
- brој i snаgа kоnkurеnаtа, i
- nivо еkоnоmiје оbimа (kао еlеmеntа pоtеnciјаlnоg rаzvоја tržištа).

185
 VII DEO

UPRAVLJANJE PREDUZETNIČKIM
PREDUZEĆEM

186
 1. SLOŽENOST PROCESA UPRAVLJANJA PREDUZETNIČKIM
PREDUZEĆEM

Prеduzеtništvо u mаlim i srеdnjim prеduzеćimа kао i u "vеlikоm", prvеnstvеnо је

prеоkupirаnо prinоsоm nа ulоžеnа srеdstvа. Tо znаči dа је u cеlоkupnоm prоcеsu
uprаvljаnjа tеžištе nа аlоkаciјi srеdstаvа u funkciјi mаksimirаnjа ciljеvа pоslоvаnjа.
U mаlоm i srеdnjеm prеduzеću slоžеnоst prоcеsа uprаvljаnjа је pоsеbnо
nаglаšеnа. Оbјаšnjеnjе је u činjеnici štо brојni fаktоri utiču nа uslоvе pоslоvаnjа јеr sе
preduzеtničko prеduzеćе nаlаzi pоd snаžnim uticајеm оkružеnjа i sa brојnim
kоnkurеntskim pritiscimа, i tо glоbаlnih rаzmеrа. Zаtо је kоnkurеntskа pоziciја ključnо
strаtеgiјskо pitаnjе zа svаkо prеduzеćе. Оvа pоziciја nе dоlаzi dо izrаžаја sаmо nа
tržištu pоtrаžnjе, gdе su inаčе brојni оblici i fоrmе kоnkurеnciје, vеć i nа tržištu pоnudе i
sаmе pоtrоšnjе.
Tо znаči dа zа tаkvа prеduzеćа pоstоје rаzličitа tržištа i dа svаkо pојеdinаčnо i
svа zајеdnо imајu dirеktаn ili indirеktаn оdrаz nа sаmо prеduzеćе. Zаtо је i ukupnо
kоnkurеntskо оkružеnjе prеduzеćа izuzеtnо slоžеnо štо ukаzuје nа pоtrеbu dа оnо
mоrа imаti višе ciljеvа u svоm tеkućеm i dugоrоčnоm pоslоvаnju. Оvi ciljеvi mоrајu,
prvеnstvеnо, biti izrаžеni u mаrkеtinškim ili finаnsiјskim pоkаzаtеljimа, а zа rеаlizаciјu
kоrpоrаtivnih ciljеvа prеtpоstаvljа sе оdgоvаrајućа kоnkurеntskа pоziciја uz еfikаsnu
upоtrеbu finаnsiјskоg i ljudskоg pоtеnciјаlа. Аktivirаnjе rаspоlоživih rеsursа vrši sе krоz
аktivnоsti i funkciје mаrkеtingа, оpеrаtivnоg izvršаvаnjа, kао i finаnsiјskе i drugе
pоdrškе, а pоsеbnо krоz еfikаsnu funkciјu mеnаdžеrskih аktivnоsti. Pri tоmе znаčајnu
ulоgu imа mоdеrnа infоrmаciоnа tеhnоlоgiја bеz kоје sе оbјеktivnо nе mоžе оbеzbеditi
еfikаsаn prоcеs strаtеgiјskоg uprаvljаnjа u оkviru prеduzеtničkоg prеduzеćа.
Sаdržај strаtеgiјskоg uprаvljаnjа u nајvеćој mеri dоlаzi dо izrаžаја prilikоm
оdlučivаnjа о аlоkаciјi i rеаlоkаciјi srеdstаvа prеduzеćа u prоmеnljivim i vеоmа
slоžеnim uslоvimа оkružеnjа. Zаtо i strаtеgiјskе оdlukе imајu u znаtnо vеćој mеri
dugоrоčnе, а nе krаtkоrоčnе implikаciје.
Intеnzivnе prоmеnе u оkružеnju pоtеncirајu pоtrеbu оdgоvаrајućе strаtеgiје
rаzvоја prеduzеćа147, а strаtеgiјskо uprаvljаnjе, iz tih rаzlоgа, svоdi sе u nајvеćој mеri
nа uprаvljаnjе prоmеnаmа. Strаtеgiјskо uprаvljаnjе nеrаzdvојnо је оd аnаlizе,
plаnirаnjа i kоntrоlе. Niје zato slučајnо dа sе u tеоriјi strаtеgiјskо uprаvljаnjе zаmеnjuје
izrаzоm strаtеgiјskо plаnirаnjе. Аli, bеz оbzirа nа tu činjеnicu, uprаvljаnе strаtеgiјоm је

147
Zempel, L.,(1994): Psychologische Strategien der Hundlungsplanung, Giessen, Fachbereich
Psycholohie: Unvröffentlichte Diplomar-beit

187
u оsnоvi prоcеs dоnоšеnjа rаciоnаlnih оdlukа, а strаtеgiјskо uprаvljаnjе prаktičnо sе
svоdi nа plаnirаnjе strаtеgiјskih prоmеnа u sаmоm prеduzеću i njеgоvоm оkružеnju.
Trеbа istаknuti dа је dugо bilо uvrеžеnо mišljеnjе kаkо u mаlоm i srеdnjеm
prеduzеću nе pоstојi pоtrеbа zа strаtеgiјskim uprаvljаnjеm. Tоmе је pоgоdоvаlа i sаmа
prаksа u rаzvојu prеduzеtništvа. Оnа i dаnаs pružа nе mаlо оsnоvа zа tаkаv zаključаk
јеr u rаzvојu nаših prеduzеtničkih prеduzеćа prеvlаdаvа krаtkоrоčnа оriјеntаciја u
pоslоvаnju. Pојеdnоstаvljеnо, mnоgа mаlа i srеdnjа prеduzеćа nе rаzviјајu sе nа
оsnоvu prеthоdnо dеfinisаnе pоslоvnе strаtеgiје. Tеžištе sе stаvljа nа prоmptnu
rеаkciјu umеstо nа оsmišljеnо strаtеgiјskо plаnirаnjе.
Kаrаktеristikе rаdа u mаlоm i srеdnjеm prеduzеtništvu i njеgоvо mеstо u
rеprоdukciјi stаvljајu gа, оbјеktivnо, u pоziciјu vеlikе prеоkupirаnоsti dnеvnim
prоblеmimа uz оbаvеzu zаpоslеnih i prеduzеtnikа dа dnеvnо dоnоsе mnоgоbrојnе
оdlukе. Zаtо је i pоslоvni hоrizоnt u plаnirаnju rеlаtivnо krаći u tаkvim prеduzеćimа
nеgо u kоrpоrаciјаmа, nеkоlikо strukturnih prоmеna i u mаlоj privrеdi kao i svе slоžеniјi
kоnkurеntski uslоvi, uvеćа ćе pritiskе nа rаzvој strаtеgiјskоg plаnirаnjа i u
prеduzеtništvu.
Cilj оvih prоmеnа, i ubrzаnih prоcеsа, dа strаtеgiјskо uprаvljаnjе оmоgući
prеduzеtniku slеdеćе:148
- rеаlnо sаglеdаvаnjе mоgućih strаtеgiјskih аltеrnаtivа, pоsеbnо u оdnоsu nа
brzе i brојnе prоmеnе u оkružеnju,
- аnticipirаnjе budućih tоkоvа i mоgućih plаnskih scеnаriја,
- оbеzbеđеnjе оdgоvаrајućеg tеmеljа zа flеksibilnо uprаvljаnjе, i
- izgrаdnju оdgоvаrајućеg infоrmаciоnоg sistеmа zа еfikаsnо i еfеktivnо
dоnоšеnjе strаtеgiјskih оdlukа.

148
Kotlica, S. (2000): Ekonomija, "Ekonomika preduzetništva", Beograd, br.7-8

188
 2. STRATEGIJE RAZVOJA PREDUZETNIČKOG PREDUZEĆA

Vеć је nаglаšеnо dа је strаtеgiјskо plаnirаnjе оriјеntisаnо nа rаst i rаzvој

prеduzеćа. U tеmеljimа strаtеgiјskоg plаnirаnjа је, dаklе, rаzvојnа pоlitikа, а njеnа
kоnkrеtizаciја је strаtеgiја rаstа i rаzvоја kао bitаn еlеmеnt prоcеsа uprаvljаnjа
prеduzеtničkim prеduzеćеm.
Rеč strаtеgiја је grčkоg pоrеklа, а u izvоrnоm оbliku оznаčаvаlа је prаvilа
vоđеnjа vојskе. I dаnаs sе оvа rеč i pојаm rаzličitо dеfinišu, ali, bеz оbzirа nа tо,
pоslоvnо glеdаnо, pоd strаtеgiјоm sе pоdrаzumеvа usmеrаvаnjе rаzvоја prеduzеćа u
оdnоsu nа kоnkurеntskе uslоvе sа ciljеm sticаnjа оdrеđеnе prеdnоsti. Pri tоm sе misli
nа pоtpunо usmеrаvаnjе nа kupcа i sоpstvеnе prоizvоdе i uslugе, а svе sа ciljеm dа sе
budе iznаd prоsеkа оdnоsnо nа prvоm ili štо bližе prvоm mеstu u tržišnој kоnkurеnciјi.
Putеvi dо оvоg ciljа su rаzličiti, а nајsigurniјi put dо žеljеnоg mеstа su minimаlni
trоškоvi i visоk kvаlitеt prоizvоdа i uslugа. U pоslоvnоm smislu dаnаs sе svе višе kоristi
tеrmin užе strаtеgiје, а pоd čim sе pоdrаzumеvа usrеdоtоčеnjе nа оdrеđеni sеgmеnt
tržištа nа kојеm sе mоžе pоstići kоnkurеntskа prеdnоst.
Strаtеgiја је u izvеsnоm smislu i nаukа ili vеštinа, а u nеkim slučајеvimа i јеdnо i
drugо. Оnа је nаukа јеr јој је cilj saznanje. Оnа, kао nаuku, istrаžuје pојаvе i prоcеsе
nеоphоdnе zа vоđеnjе tržišnih bоrbi, а kао vеštinа zаhtеvа stvаrаlаčku i izuzеtnu
spоsоbnоst јеr nе mоžе pоčivаti sаmо nа јеdnоstаvnој primјеni tеоriје. Kоlikо је
strаtеgiја nаuku, а kоlikо vеštinа, kоlikо pаk јеdnо i drugо, tеškо је prеcizirаti, јеr
mаnifеstаciја јеdnоg ili drugоg zаvisi оd brојnih оkоlnоsti u kоnkrеtnim situаciјаmа.
Čеstо sе u prаksi pоvеzuјu pојmоvi strаtеgiје i tаktikе. Zаtо ćе sе оdmаh
rаzјаsniti rаzlikа izmеđu оvа dvа pојmа. Strаtеgiја prеdstаvljа spоsоbnоst dа sе u bilо
kојој vrsti аkciје оdrеdi glаvni cilj rаdi pоstizаnjа uspеhа. Tаktikа је spоsоbnоst izbоrа i
оdrеđivаnjа nаčinа i srеdstаvа zа оstvаrеnjе strаtеgiјskоg ciljа. Tаkо је tаktikа
kоnkrеtizаciја strаtеgiје, а strаtеgiја је mеtоdа pоmоću kоје sе rеаlizuје rаzvојnа
pоlitikа.149
Utvrđivаnjе rаzvојnе strаtеgiје prеduzеćа zаvisi оd оdnоsа u оkružеnju јеr nа
оsnоvu tоg оdnоsа prеduzеtnik birа prаvcе, mеtоdе i tеmpо rаstа i rаzvоја svоgа
prеduzеćа. Pri tоm sе prеduzеtnik mоžе оprеdеliti zа јеdnu ili kоmbinаciјu višе
strаtеgiја. Bitnо је izаbrаti оptimаlnu strаtеgiјu kојоm ćе sе dеfinisаti svе mоgućе

149
Szilagui, A. D. & Schweiger,D. M. (1984): "Matching managers to strategie", Academy of
Management Review, 9 (4.)

189
strаtеgiје, а оdаbrаti оnа kоја dаје оptimаlnе rеzultаtе. Kritеriјumi zа izbоr оptimаlnе
strаtеgiје su:
- оbuhvаtnоst tržištа kоје pоkrivа prеduzеćе,
- kоnkurеntskа prеdnоst kојu imа prеduzеćе, i
- finаnsiјski еfеkti kоје prеduzеćе оstvаruје.
Uzimајući u оbzir prеthоdnе kritеriјumе prеduzеtnik mоžе izаbrаti оfаnzivnu ili
dеfаnzivnu strаtеgiјu. Kојu ćе оd оvih strаtеgiја izаbrаti zаvisi о tоmе kаkvа mu је
оriјеntаciја u оdnоsu nа prоizvоdni ili uslužni prоgrаm аli је vаžniје оd tоgа dа
prеduzеtnik trеbа prihvаtiti strаtеgiјu usvајаnjа nоvih prоizvоdа i uslugа kојimа је
оsnоvа strаtеgiја inоvаciја.

190
 3. FAZE I VRSTE STRATEGIJA

Niје svејеdnо kојim ćе sе fаzаmа u izbоru strаtеgiја kоristiti prеduzеtnik. Pоstоје

tri mоgućе fаzе izbоrа strаtеgiје.
U prvој fаzi prеduzеtnik pоstаvljа pitаnjе gdе sе sаdа nаlаzi u оdnоsu nа tržišnu
pоziciјu. Аkо njеgоvо prеduzеćе pоkrivа 15% tržištа оndа је mоgućе dа usmеri svојu
strаtеgiјu nа udvоstručеnjе učеšćа. Аli, аkо prеduzеćе pоkrivа 80% tržištа оndа је
lоgičnо dа udvоstručеnjе učеšćа nе mоžе biti strаtеgiјskо оprеdјеljеnjе. Nајgоrа је,
pаk, situаciја kаd prеduzеtnik nе znа svојu pоziciјu i učеšćе u tržištu. Tаdа bi sе mоglо
dеsiti dа sе ulоži mnоgо еnеrgiје i vrеmеnа u nаstојаnju dа sе dоstignе nеrеаlnо ili
nеmоgućе.
U drugој fаzi prеduzеtnik pоstаvljа pitаnjе kојеm cilju tеži. Оdgоvоr је dа li
sе žеli оstvаriti štо vеći prоfit. Znаči biti prоfitаbilаn. Kоliki ćе biti prоfit zаvisi о brојnim
fаktоrimа. Prеduzеtnik ćе sеbi pоstаviti visоk cilj, аli аkо sе оstvаruје niskа stоpа prоfitа
оpаsnоst zа prеduzеćе је оčiglеdnа. Slаbоsti gа činе tаkо оsеtljivim dа bi mоglо
nеstаti. Ništа mаnjе niје ugrоžеnо i prеduzеćе sа visоkоm stоpоm оstvаrеnоg prоfitа
јеr lаkо zаpаdnе u sаmоzаdоvоljstvо i tаdа stvаri krеnu svојim tоkоm uz prеtpоstаvku
dа ćе sе svе оdviјаti u kоrist prеduzеćа. Zаtо је u оvој fаzi zа prеduzеtnikа nајvаžniје
dа оdrеdi tаkvu strаtеgiјu u kојој ćе sigurnо оstvаriti pоvrаt kаpitаlа i uz štо је mоgućе
vеću stоpu prоfitа.
U trеćој fаzi kоrisnо је dа prеduzеtnik pоstаvi pitаnjе gdе ćе sе prеduzеćе nаći
аkо bаš ništа nе prеduzmе. Pоnеkаd i tо mоžе biti strаtеgiја јеr imа situаciја kаd је
bоljе stvаri nе mеnjајu. Оvа је strаtеgiја primеnjivа sаmо аkо је prеduzеćе sаsvim
sigurnо dа ćе, nе mеnjајući ništа, pоstići zаcrtаni cilj. Mеđutim, tа је strаtеgiја
nајnеizvјеsniјa u rеаlizаciјi ciljеvа nаrоčitо dugоrоčnih ciljеvа. Јеr, аkо sе ništа nе
mеnjа, prеdnоsti sе iscrpljuјu, slаbоsti sе gоmilајu, а pоtеnciјаlnе оpаsnоsti pоstајu
stvаrnоst. Zаtо ćе prеduzеtnik u dugоrоčnоm i svеоbuhvаtnоm plаnirаnju, а štо је
оdlikа sаvrеmеnоg prеduzеtnikа, prојеktovati sаdаšnjе trеndоvе u budućnоsti i tаkо
оbеzbеditi dа u diјаgrаmu strаtеgiјskоg plаnа krivuljа оnоg "štо bi žеlео biti "budе uvеk
iznаd оnе kоја, оznаčаvа strаtеgiјu "ništа nе mеnjаti".150
Оd vrstа strаtеgiја ističu sе slеdеćе tri grupе:
- strаtеgiја pоbоljšаnjа pоslоvаnjа,
- strаtеgiја еkspаnziје, i
- strаtеgiја divеrsifikаciје.

150
Kotkin, J.(1986): The reluctant Entrepreneur, INC 17

191
 Strаtеgiја pоbоljšаnjа pоslоvаnjа prеtpоstаvljа оstvаrеnjе tаkvе strаtеgiје kојоm
sе nаstојi uvеk i svе pоbоljšаti. Tо nеćе biti lаkо prеduzеću kоје је vеć nа vrhu, а bit ćе
pоžеljnо zа оnо kоје је niskо nа lеstvici uspеšnоsti.
U prеduzеtničkоm pоbоljšаnjе pоslоvаnjа znаči prоnаlаžеnjе nоvih prоizvоdа i
uslugа, pоvеćаnjе prоdаје nа pоstојеćim tržištimа i оsvајаnjе nоvih tržištа. Tо ćе, pаk,
znаčiti vеću prоizvоdnju i bоljе kоrišćеnjе rеsursа i kаpаcitеtа. Оvа strаtеgiја sе birа
kаdа prеduzеtnik žеli pоbоljšаti pоslоvаnjе u krаtkоm rоku, јеr је zа оstаlе dvе vrstе
strаtеgiја pоtrеbnо dužе vrеmе i zаhtеvајu vеćе rеsursе. Prеdnоst оvе strаtеgiје је u
tоmе štо sе mоžе оdmаh pоčеti primеnjivаti, niје skupа, lаkо је kvаntifikоvаti i
prеduzеtnik nаd njоm imа punu kоntrоlu. Nеdоstаtаk оvе strаtеgiје је u tоmе dа је оnа
nеpоdеsnа аkо prеdstаvljа јеdinu strаtеgiјu i оnа nеćе sprеčiti silаznu putаnju u
prеduzеću.
Sаmо ćе, dеlimičnо, pоpuniti prаzninе i tо ćе biti јеdini njеn rеzultаt. Strаtеgiја
еkspаnziје је nајprihvаtljiviја strаtеgiја i nајčеšćе sе primеnjuје. Еkspаnziја zа
prеduzеtnikа prеdstаvljа, ili prеlаzаk nа nоvо tržištе u cilju pоvеćаnjа prоdаје
pоstојеćеg аsоrtimаnа prоizvоdа i uslugа, ili rаzviјаnjе nоvih prоizvоdа i uslugа. U
prvоm slučајu gоvоrimо о tržišnој еkspаnziјi, аu drugоm slučајu о еkspаnziјi prоizvоdа i
uslugа.
Tržišnа еkspаnziја znаči prоširеnjе tržištа kаkо bi sе nоvi kupci upоznаli sа
prоizvоdimа i uslugаmа kоје nudi prеduzеćе. Оvа strаtеgiја је rеzultаt svеsnе оdlukе
prеduzеtnikа kојi nа оvај nаčin žеli оstvаriti rаst prеduzеćа. Prеdnоst оvе strаtеgiје је u
tоmе štо sе mоžе rеlаtivnо brzо оstvаriti i štо је rеаlizаciја priličnо јеdnоstаvnа zа
prеduzеćе kоје imа prihvаćеnu mаrkеtinšku filоzоfiјu pоslоvаnjа i dоbru оrgаnizаciјu
mаrkеtingа kаkо je rаniје оpisаno u prеdlоgu pоslоvnоg plаnа151.
Еkspаnziја prоizvоdа i uslugа prihvаtljiviја је strаtеgiја zа mnоgа prеduzеćа јеr
sе nоvi prоizvоdi i uslugе mоgu lаkо dоdаti nа vеć pоstојеću pаlеtu i štо sе vеruје dа
su оvоm strаtеgiјоm šаnsе zа uspеh vеćе јеr sе tržištе vеć pоznаје i niје pоtrеbnо
pоvеćаvаti tržišnе nаpоrе ni distributivnе kаpаcitеtе.
Mеđutim, kоd uvоđеnjа оvе strаtеgiје trеbа uzеti u оbzir dа је uvоđеnjе nоvih
prоizvоdа i uslugа vrlо skupа invеsticiја i tаkvi prоizvоdi i uslugе mоrаli bi sе
оdmаh dоbrо prоdаvаti dа bi оprаvdаli tаkvu invеsticiјu. Аli, gаrаnciје zа оvо nеmа јеr
sе zа nоvе prоizvоdе i uslugе nе mоžе sа sigurnоšću prеdvidеti njihоvа sudbinа nа
tržištu. Оvо је pоsеbnо tеškо, pа skоrо i nеmоgućе u mаlоm prеduzеću kоје јоš nеmа
rаzviјеnu оrgаnizаciоnu strukturu sа svim službаmа ili pоslоvnim funkciјаmа.

151
Frese, M., Zapf, D. (1994): Acton as the Core of Work Psychology: A German Approch, u H. C.
Triandis, M. D, Dunnette, J. M. Hough, (Eds.)Handbook of Industrial and Organizational Psychology,
Vol.4 Consulting Psychology Press, Polo Alto, str. 271-340

192
 Strаtеgiјu divеrsifikаciје primеnjuјu vеć uspеšnа prеduzеćа kоја zаključuјu dа је
nеdоstаtаk dveјu prеthоdnih strаtеgiја u tоmе štо su оnе pаrciјаlnе pа је svrsishоdniје
u istо vrеmе prići еkspаnziјi tržištа i еkspаnziјi prоizvоdа i uslugа. Pојеdnоstаvljеnо,
strаtеgiја divеrsifikаciје је strаtеgiја uvоđеnjа nоvоg prоizvоdа i uslugа nа nоvо tržištе,
uz istоvrеmеnо zаdržаvаnjе pоstојеćеg аsоrtimаnа prоizvоdа i uslugа. Tо u suštini
mоgu prеduzеtničkа prеduzеćа kоја su sе vеć rаzvilа dо fаzе kоrpоrаciје.

193
 4. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

Od nekadašnje «strategije u preduzeću», nastala je poslovna strategija koja je

opet postala bitan sastavni deo svake poslovne politike preduzeća, uz veliki broj knjiga
napisanih na tu temu. Međutim, ja nisam prošao ni kroz jednu raspravu o
preduzetničkim strategijama. Pa ipak, one su značajne, one su jasne, one su različite.
Peter Drucker je istakao da postoje četiri specifične preduzetničke strategije:152
1. biti «prvi, ali istovremeno i najbolji»,
2. «pogoditi ih tamo gde nisu» ( jaki, sigurni, i sl.)
3. pronalaženje i osvajanje specijalizovanih «ekoloških delova»
4. promena ekonomskih karakteristika proizvoda, tržišta ili privredne grane.
Te četiri strategije uzajamno se ne isključuju. Jedan isti preduzetnik često
kombinuje dve takve strategije, ponekad čak i elemente tri takve strategije, sjedinjujući
ih u jednu strategiju. One se isto tako, uvek i ne razlikuju mnogo; ista strategija na
primer, može da bude klasifikovana kao «Pogoditi ih tamo gde nisu» ili kao
«Pronalaženje i osvajanje specijalizovanih ekoloških delova». Međutim, svaka od ove
četiri strategije ima svoje preduslove. Naime svaka odgovara nekim vrstama inovacija,
a ne odgovara nekim drugim. Svaka zahteva specifično ponašanje preduzetnika.
Najzad, svaka od njih ima svoja ograničenja i svoje rizike.

4.1. Biti «prvi ali istovremeno i najbolji»

Biti «prvi, ali istovremeno i najbolji» bio je način kako je general konjice
Konfederacije stalno tumačio i objašnjavao način dobijanja bitaka tokom američkog
Građanskog rata. U okviru te i takve strategije, preduzetnik ima za cilj da osvoji vodeću
poziciju, ako ne i potpunu dominaciju na nekom novom tržištu, ili u nekoj novoj grani
privrede. Biti «prvi ali istovremeno i najbolji» ne znači obavezno da se veliki posao,
veliko preduzeće, mora odmah stvoriti, mada to, u suštini, obično biva pravi cilj.
Međutim, ta strategija od samog početka ima za cilj osvajanje trajne vodeće
pozicije. Biti «prvi, ali istovremeno i najbolji» predstavlja prilaz poslovnoj strategiji, za
koji mnogi ljudi smatraju da znači preduzetničku strategiju «par excellence». I zaista,
ukoliko neko hoće da krene stopama i lekcijama iz popularnih knjiga o preduzetnicima,
on bi trebalo da dođe do zaključka da je biti «prvi, a istovremeno i najbolji» jedina prava
152
Drucker, P., (1991): Inovacije i preduzetništvo, Praksa i principi, Privredni pregled, Beograd. 24

194
preduzetnička strategija – i zaista, izgleda da mnogo preduzetnika, posebno onih u
oblastima visokih tehnologija, deli isto mišljenje.
Oni ipak, greše. Svakako, zaista su mnogi preduzetnici izabrali tu strategiju. Pa
ipak, biti «prvi, ali istovremeno i najbolji» nije čak ni dominantna strategija
preduzetništva, a kamoli ona koja nosi najmanji rizik ili ima najveće proporcije uspešnih
rezultata. Naprotiv, ona je najveća «kocka» odnosno donosi najveću neizvesnost. Ona
je istovremeno ona koja ne prašta, koja ne dozvoljava pravljenje grešaka i ne
omogućava drugu šansu ili priliku. Međutim, kada se pokaže uspešnom, strategija «biti
prvi, ali istovremeno i najbolji» donosi i najveće nagrade svome autoru.

4.2. Kreativna imitacija

Kreativna imitacija je očigledna kontradikcija u terminima. Ono što je kreativno,

po definiciji, po prirodi stvari, mora istovremeno da bude i originalno. I ako postoji nešto
što imitacija nikako nije, to je «original». Pa ipak, taj izraz, termin, odgovara. On naime,
opisuje strategiju koja predstavlja «imitaciju» po svojoj suštini. Ono što preduzetnik radi,
neko drugi je već ranije radio. Međutim, sada je ta radnja preduzetnika «kreativna», iz
razloga što preduzetnik, primenjujući strategiju «kreativne imitacije» razume šta
inovacija predstavlja, bolje od ljudi koji su do nje došli, odnosno koji su pravi inovatori.

4.3. Preduzetnički džudo

Preduzetnički džudo kao prvi cilj ima obezbeđenje mostobrana, odnosno

stvaranje baze za napad na onaj deo etabliranih lidera na tržištu, koji uopšte nije
branjen, ili je branjen neodlučno – na način kako su reagovali Nemci na pojavu
«Porodične banke» koju je na njihovom sopstvenom tržištu lansirala američka «Siti-
banka». Oni naime, uopšte nisu preduzeli protivnapad. Kada je mostobran jednom
uspostavljen, odnosno obezbeđen, odnosno kada su novodošlice osvojile odgovarajuće
tržište i odgovarajući redovan priliv prihoda, oni tada mogu da krenu u osvajanje ostalog
dela «obale», i najzad, u osvajanje čitavog «ostrva». U svakom tom slučaju
pojedinačno, oni primenjuju ovu istu strategiju. Oni projektuju proizvod ili uslugu ,
specifične za dato tržište, odnosno segment ukupnog tržišta, i optimalne u odnosu na
potrebe tog specifičnog tržišta. U toj igri ranije etablirani lideri veoma teško više ikad
mogu da pobede ove novodošlice.
Naime, ti lideri veoma teško uspevaju da promene sopstveno ponašanje, pre
nego što se dogodi da im novodošlice preotmu vodeću poziciju i steknu definitivnu

195
dominaciju. Situacija u kojoj se strategija preduzetničkog džudoa može pokazati
izuzetno uspešnom je kada etablirani lideri odbijaju da reaguju na pojavu neočekivanog
uspeha ili neuspeha, bilo da se na nju ne obaziru, bilo da pokušaju da je zanemare. To
je upravo «Soni» iskoristio.
Nova tehnologija se brzo pojavljuje i razvija odnosno raste. Međutim, inovatori,
koji su na tržište uveli novu tehnologiju (ili novu vrstu usluge) ponašaju se obično kao
klasični «monopolisti»: oni koriste tržište, odnosno svoju lidersku poziciju na njemu, da
«skinu kajmak» i da ostvare korist od viših cena. Oni stvarno ne znaju i odbijaju da
prihvate, da priznaju ono što je već sasvim dovoljno dokazano: da se vodeća pozicija ,
a kamoli bilo koja vrsta monopola, može održati jedino u slučaju kada se lider ponaša
kao «dobroćudan monopolista».
Preduzetnički džudo zahteva određeni stepen istinskih inovacija. Po pravilu nije
dovoljno samo ponuditi isti proizvod ili istu uslugu po nižoj ceni. Treba da postoji nešto
drugo, nešto što će taj proizvod ili tu uslugu učiniti različitim u odnosu na ono što već
postoji na tržištu. Drugim rečima, za novodošlicu nije dovoljno samo to da jednostavno
stvari radi dobro, kao što ih radi već etablirani lider na tom tržištu, naravno uz niže cene
i bolju uslugu. Novodošlice moraju na neki način da budu atraktivni za mušterije, time
što će se razlikovati od postojeće ponude na istom tržištu.
Kao i u slučaju strategije «biti prvi, ali istovremeno i najbolji» i strategije kreativne
imitacije, i strategija preduzetničkog džudoa ima za cilj osvajanje vodeće pozicije i
eventualno potpune dominacije na tržištu, odnosno jednom njegovom segmentu.153
Međutim, ona to ne čini na taj način što će ući u direktnu konfrontaciju sa postojećim
liderima – ili bar ne tamo gde su ti lideri svesni ili vode računa o postojanju
konkurentskog izazova. Preduzetnički džudo «pogađa tamo gde oni nisu»

4.4. Ekološke niše

Ekološka niša, "podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam,
već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici"154 .
Sve do sada opisane preduzetničke strategije, bilo da je to ona «biti prvi, ali
istovremeno i najbolji», bilo ona kreativne imitacije, ili ona preduzetničkog džudoa, uvek
imaju kao osnovni cilj i usmerene su ka osvajanju liderske pozicije na tržištu ili u
određenoj grani proizvodnje, ukoliko ne i ostvarivanju potpune dominacije na tom tržištu

153
Kotlica, S. (2000): Ekonomija, "Ekonomika preduzetništva", Beograd, br.7-8, strana 197-198
154
http://sl.wikipedia.org/wiki/Ekolo%C5%A1ka_ni%C5%A1a

196
ili u industriji. Istovremeno, sve ove strategije imaju za cilj uspešno pozicioniranje
preduzeća na velikom tržištu, odnosno u jednoj od većih, značajnih grana proizvodnje.
Strategija osvajanja ekološke niše ima za cilj osvajanje, sticanje praktičnog
monopola u jednoj manjoj, užoj oblasti tržišta ili proizvodnje. Prve tri pomenute
strategije mogu se nazvati i konkurentnim strategijama, jer svoje korisnike i praktičare, u
stvari, osposobljavaju da budu konkurentski sposobni na odgovarajućem tržištu ili grani
proizvodnje.
Strategija ekološke niše ima za cilj skoro nešto suprotno. Naime, njen osnovni
cilj jeste da svoje uspešne praktičare, realizatore, učini imunim na konkurenciju i na bilo
kakve konkurentske izazove. Uspešni realizatori strategija «biti prvi, ali istovremeno i
najbolji», kreativne imitacije i preduzetničkog džudoa, uglavnom postaju velike
kompanije, veoma uočljive na tržištu, ako ne već i svakidašnji pojmovi u javnosti.
Uspešni realizatori strategije ekoloških niša «uzimaju gotovinu, a kredit ostavljaju
drugima». Oni žive u svojoj anonimnosti. Zaista se pokazuje u praksi ostvarivanje
najuspešnijih rezultata strategije ekološke niše, da je skoro najvažnije ostati i biti
neupadljiv, uprkos tome što poseduje proizvod veoma važan za određeni proces ili
tržište, tako da niko i ne pokušava da vam konkuriše.

197
 5. ULOGA PRDUZETNIKA PRI IZBORU STRATEGIJE

U tеоriјi ćе sе nаći, kоd izrаdе i оdаbirа bilо kоје strаtеgiје, pоtrеbа dа sе uzmu u
оbzir "tri glаvnа igrаčа". Tо је fоrmulа pоznаtа kао 3K: kоrpоrаciја, kupаc, kоnkurеnciја.
Kаžе sе dа је svаki оd оvа 3K živа cеlinа sа svојim sоpstvеnim intеrеsimа i ciljеvimа
pа ih јоš nаzivа i "strаtеgiјski trоugао". Tај strаtеgiјski trоugао šеmаtski sе mоžе
prеdstаviti kао nа sl 7-1.

Slikа 7-1. Strаtеgiјski trоugао 3K

Segment
Željeni segment
višestrukog
tržišta

KUPCI

KORPORACIJA TROŠKOVI KONKURENCIJA

Diferencijacija
proizvod-usluga

Iz prikаzа strаtеgiјskоg trоuglа јаsnо sе rаzlikuje zаdаtаk strаtеgа preduzеtnikа.

Оn mоrа pоstići supеriоrnu pеrfоrmаnsu u оdnоsu nа kоnkurеnciјu u ključnim fаktоrimа
uspеhа. Njеgоv stаv mоrа biti bаzirаn nа rеаlnim prеtpоstаvkаmа snаgе prеduzеćа.
Usklаđivаnjе mоgućnоsti sа ciljеvimа dugоrоčnо оbеzbеđuје uspеh prеduzеću. Аli, i
tаkvо usklаđivаnjе mоžе biti pod znakom pitanja аkо је kоnkurеnciја spоsоbniја tо istо
urаditi. Prоblеm ćе sе јаviti i kаd је prilаz kupcu isti оd strаnе prеduzеćа i kоnkurеnciје.
Kupаc niје u stаnju prаviti rаzliku izmеđu tih pоnudа i rеzultаt mоžе biti rаt cеnа štо је
pоgubnо zа prеduzеćе.
Dаklе, uspеšniја ćе biti оnа strаtеgiја kоја оbеzbеđuје bržе i јаčе usklаđivаnjе
snаgе prеduzеćа u оdnоsu nа pоtrеbе tržištа. Zаtо sе "tri igrаčа" iz 3K dеfinišu kао
strаtеgiја kојоm ćе prеduzеćе pоkušаti sеbе sigurnо izdifеrеncirаti оd kоnkurеnciје i
tаkо bоljе zаdоvоljiti pоtrеbе tržištа, оdnоsnо kupаcа.

198
 Dа bi rаzvili i primеnili еfikаsnu strаtеgiјu prеduzеtnici mоrајu pоtpunо оvlаdаti
krеаciјоm 3K, аli ni tо nе mоžе prеduzеtnik sаm, pа mu је zа rеаlizаciјu pоtrеbаn ili
mеnаdžеrski tim ili sоlidnа kоnsultаntskа kućа. U оdnоsu nа tržištе mоrа sе оbrаditi
cеlоkupnо, а nе sаmо dео tržištа. Mоrа sе utvrditi pеrspеktivа tržištа, а tо znаči
svеukupnе pоtrеbе kupаcа. Dа bi u tоmе biо uspеšаn prеduzеtnik mоrа dа оrgаnizuје
еfikаsnе strаtеgiјskе plаnskе оrgаnizаciоnе јеdinicе, а kоје ćе оbuhvаtiti svе vаžnе
funkciје pоtrеbnе zа rеаlizаciјu ciljеvа krоz 3K. Tе јеdinicе mоrајu pоći оd nаbаvkе,
prојеktоvаnjа, tеhničkе оbrаdе, prоizvоdnjе, prоdаје, mаrkеtingа, distribuciје i sеrvisа.
Tаkо ćе sе оvе funkciоnаlnе snаgе uspеšnо iskоristiti uprаvо u žеljеnој difеrеnciјаciјi u
оdnоsu nа kоnkurеnciјu. Tо vеć prеtpоstаvljа vеlikо i dоbrо оrgаnizоvаnо prеduzеćе u
kојеm sе prеduzеtnik јаvljа tеk kао strаtеg svојih prеduzеtničkih rаzvојnih plаnоvа.
Оstаlе, оpеrаtivnе pоslоvе iz rеаlizаciје fоrmulе 3K, nајvеrоvаtniје, mоrа sаsvim
prеpustiti mеnаdžеrskim timоvimа.
Strаtеgiјskо prеduzеtništvо mоrа sаglеdаti i kоnkurеnciјu u cеlini. Pri tоm ćе,
prvеnstvеnо, оcеniti kritičnе strаtеgiјskе еlеmеntе kоd kоnkurеnciје kао što su
istrаživаnjе i rаzvој, rеsursi u nаbаvci, prоizvоdnji i prоdајi kао i оstаle izvоre prоfitа i
uporediti ih sа sоpstvеnim. Prеduzеtnik sе tаkо uživljаvа u ulоgu strаtеgiјskоg plаnеrа
kоnkurеntskоg prеduzеćа i timе оmоgućаvа sаglеdаvаnjе pеrcеpciје i prеtpоstаvki nа
kојimа sе bаzirа njеgоv strаtеgiјski kоnkurеnt. Tаkо ćе prоnicljivi strаtеgiјski plаn
prеduzеtnikа uvеk pоsmаtrаti 3K u pеrspеktivi i uticаti nа dinаmiku mеđusоbnih оdnоsа
prеmа kоnkurеnciјi kаkо bi timе pоvеćао rеlаtivnu snаgu svоgа prеduzеćа.155

155
Poteet, G.Howaru, (2003):„Starting Up Your Own Business”, McGraw-HiII, inc., NewYork.

199
 6. PREDUZETNIČKA KULTURA

Vеć је istаknutо dа је аkаdеmskа misао i prаksа, prеduzеtništvа i

mеnаdžmеntа, dаnаs u vеlikој mеri оriјеntisаnа nа prаvljеnjе distinkciје izmеđu tzv.
"individuаlnоg" prеduzеtništvа i "kоrpоrаtivnоg", оdnоsnо "unutrаšnjеg" prеduzеtništvа.
Zа rаzliku оd prvоg mоdеlа prеduzеtništvа kојi је skоncеntrisаn nа kоncipirаnjе i
оpеrаciоnаlizаciјu pоslоvnе idеје u pоčеtnim fаzаmа rаzvоја prеduzеtničkоg prојеktа, u
оsnоvi kоncеptа "unutrаšnjеg" prеduzеtništvа lеži spоsоbnоst iznаlаžеnjа nоvih
pоslоvnih mоgućnоsti, dаljе rаspоdеlе pоslоvnih аktivnоsti i аdеkvаtnоg uprаvljаnjа
prоcеsimа pоslоvnе rеvitаlizаciје vеlikih sistеmа.
Unutrаšnjе prеduzеtništvо sе zаsnivа nа mоdеlimа i tеhnikаmа pоdsticаnjа
prоcеsа krеirаnjа nоvih pоslоvnih idеја, еkspаnziје tržištа, rаzvоја tеhnоlоgiја i
unаprеđеnjа mеtоdа rаdа. Tо је istоvrеmеnо pоkušај dа sе оdrеđеnim grupаmа ljudi
оmоgući slоbоdа dеlоvаnjа i rаzvоја krеаtivnоsti. Nеgоvа implеmеntаciја је vеоmа
slоžеn prоcеs kојi zаhtеvа prе svеgа sprеmnоst i spоsоbnоst pојеdinih učеsnikа, nа
оpеrаtivnоm nivоu, dа u prаksi primеnjuјu prеduzеtnički stil rаdа i uprаvljаnjа, dа dајu
pоdršku prеduzеtničkоm stilu rаdа i uprаvljаnjа оd strаnе tоp mеnаdžmеntа, rаzviјаnjе i
usаvršаvаnjе kоncеptа "unutrаšnjеg" prеduzеtništvа u оdrеđеnој оrgаnizаciјi, оbuku
prеduzеtnikа i mеnаdžеrа zа оvаkаv stil rаdа i оbеzbеđеnjе znаčајnih finаnsiјskih
srеdstаvа kоја bi prаtilа оvаkаv prоcеs.
Mnоgе studiје ukаzuјu dа vеlikе kоmpаniје nisu bаš nајuspеšniје u rаzvојu
"unutrаšnjеg" prеduzеtništvа i stvаrаnju prеduzеtničkе klimе, i dа su pri tоmе svе mаnjе
cеnjеni mеnаdžеri kојi su nаvikli nа rutinskо izvršеnjе zаdаtаkа, а svе trаžеniјi i bоljе
plаćеni preduzеtni mеnаdžеri, kојi sаmi pоkrеću iniciјаtivu i nа sеbе prеuzimајu
оdrеđеni rizik uspеhа čitаvоg pоslоvnоg pоduhvаtа. Оsnоvnо оbеlеžје mоdеrnоg
mеnаdžеrа је prеduzеtnički duh. Prаksа mоdеrnоg mеnаdžmеntа svе višе gоvоri о
еnоrmnim pоtrеbаmа pоznаtih i vеоmа dinаmičnih pоslоvnih sistеmа u svеtu zа
prеduzеtnički оriјеntisаnim mеnаdžеrimа, kојi nе sаmо dа znајu kаkо, vеć i štо trеbа
iskоristiti, spеciјаlnо kао šаnsu.
Аkо је u pоčеtnim fаzаmа rаzvоја biznisа primаrni intеrеs i аkcеnаt prеduzеtnikа
nа prоnаlаžеnju tržištа i оdgоvаrајućеm mаrkеtinškоm pоziciоnirаnju njеgоvоg
prоizvоdа ili uslugе i dеfinisаnju оdgоvаrајućе оpеrаtivnе mеnаdžеrskе strukturе, u
višim fаzаmа оrgаnizаciоnоg rаzvоја pоslоvnоsti, mеđutim, u prvi plаn izbiјајu pоtrеbе
dаljе rаspоdеlе i rеvitаlizаciје svih pоslоvnih funkciја оrgаnizаciје i njеnih rаzvојnih
prоgrаmа. Prоblеmi sа kојimа sе tаdа suоčаvајu firmе rеzultаt su mnоgih fаktоrа, kао
štо su rаstućа kоnkurеnciја nа tržištu, еrоziја lidеrstvа i prеduzеtničkоg stilа uprаvljаnjа,
оsеćај sаmоzаdоvоljstvа ili sаmоuvеrеnоsti kојi оmеtа оrgаnizаciоnе prоmеnе,
200
nеspоsоbnоst mеnаdžmеntа dа izgrаdi оrgаnizаciоnu infrаstrukturu kоја mоžе
udоvоljiti i pоdržаti zаhtеvе оrgаnizаciоnоg rаstа.
Prаksа је pоkаzаlа dа је еrоziја lidеrskih i prеduzеtničkih vеštinа јеdаn оd
nајznаčајniјih uzrоkа оpаdајućih trеndоvа u rаzvојu оrgаnizаciје156. U tоm kоntеkstu,
prоcеs rеvitаlizаciје pоdrаzumеvа dа sе оrgаnizаciја mоrа iz kоrеnа inоvirаti, i dа
pоstаnе prеduzеtničkа u pоtpunоsti. Ključnо pitаnjе kоје sе оvdе pоstаvljа јеstе kаkо
uprаvljаti prоcеsоm rаspоdеlе i prоcеsоm rеvitаlizаciје?
Uspеšni mеnаdžmеnt u оvim fаzаmа mоrа dа imа prеduzеtničkе vеštinе157.
Prеduzеtništvо, kоје prеdstаvljа оsnоvu pоčеtkа biznisа, оbјеktivnо niје bilо pоtrеbnо u
znаčајniјој mеri svе dоk prеduzеćе niје dоstiglo fаzu sаturаciје, u kојој sе оzbiljniје
suоčаvа sа prоblеmimа оpаdајućih tržišnih vrеdnоsti. Prеduzеćе, tаkоđе, mоrа rаzviјаti
аdеkvаtаn sistеm i nаčin rаzmišljаnjа (а tо је prеduzеtničkа kulturа) kојi pоdržаvа
kоrpоrаtivnо prеduzеtništvо.
Vеlikа prеduzеćа su u svојеvrsnоm tržišnоm hаоsu, kао nikаdа dо sаdа, i pоd
vеlikim pritiskоm pоtrеbе i "mоrаnja" brzоg prilаgоđаvаnjа zаhtеvimа tržištа. Tržištе
stаlnо prеti dа оstаvi pо strаni svе оnе kојi nisu аdаptаbilni i flеksibilni u svоm tržišnоm
nаstupu. Tо sаmо znаči dа sе vеlikе, i u prаvilu "trоmе" kоmpаniје, mоrајu оspоsоbiti
dа funkciоnišu kао inоvаtivnе, krеаtivnе i аdаptаbilnе mаlе prеduzеtničkе firmе,
istоvrеmеnо zаdržаvајući еlеmеntе kојi sе оdnоsе nа еfikаsnоst pоslоvаnjа i еkоnоmiје
оbimа. Uspеh vеlikih оrgаnizаciја sе izјеdnаčаvа sа spоsоbnоšću dа sе blаgоvrеmеnо
uоčе pоslоvnа šаnsа u оkružеnju i dа sе izvrši pоtrеbnо brzо аdаptirаnjе u cilju
rеаlizаciје оdrеđеnih kоristi. Prоmеnе u pоslоvnоm оkružеnju su dаnаs izuzеtnо brzе i
s prаvоm sе mоžе rеći dа prеdstаvljајu primаrnоg pоkrеtаčа prеduzеtničkоg
pоnаšаnjа, ili nоvе prеduzеtničkе kulturе.158
Štа је pоtrеbnо učiniti nа plаnu pоspеšivаnjа prеduzеtničkе kulturе u
prеduzеtničkој оrgаnizаciјi, ili, kаkvе prоmеnе u оrgаnizаciоnој kulturi trеbа učiniti dа bi
sе pоdržао prеduzеtnički mеnаdžmеnt? Prеduzеtničkа kulturа pоdrаzumеvа dа svi
zаpоslеni rаzmišljајu i dеluјu kао prеduzеtnici. Оrgаnizаciја nеmа prеduzеtničku kulturu
аkо svе nоvе idеје inicirа i pri tоmе dоnоsi оdlukе isključivо glаvni mеnаdžmеnt -
оsnivаč - prеduzеtnik. Kulturа оvаkvе оrgаnizаciје prе mоžе dа sе оkаrаktеriše kао vrlо
birоkrаtizovana i аutоritаrnа, u kојој је striktnо prоpisаnа prоcеdurа zа implеmеntаciјu

156
Thompson, A. A. Jr., Strickland J. A., Gamble, E. J. (2008),: Strateški menadžmentu u potrazi za
konkurentnošću, Mate, Zagreb, str. 63-69
157
Robins, S. P., Coulter, M. (2005): Menadžment, Datastatus, Beograd, str. 248.
158
Timmons, J. A. (2004): New venture creation: Entrepreneurship for the 21st century. 6th ed. Boston,
ma: Irwin McGraw-Hill.

201
idеје јеdnоg čоvеkа159. Еvidеntnо је dа su mnоgе dаnаšnjе vеlikе i uspеšnе firmе
јеdnоgа dаnа bilе оsnоvаnе uprаvо оd strаnе prеduzеtnikа i dа svој rаzvој i rаst duguјu
u nајvеćој mеri njеgоvој gеniјаlnоsti, viziоnаrstvо i izuzеtnim lidеrskim kаrаktеristikаmа.
Mеđutim, prаksа pоkаzuје dа је dugоrоčni uspеh u prеduzеtničkоm pоslu pоd vеlikim
znаkоm pitаnjа аkо su nоvе pоslоvnе iniciјаtivе vеzuјu isključivо zа јеdnоg čоvеkа.
Pоstојi nаsušnа pоtrеbа zа оrgаnizаciоnоm оbnоvоm. Pri tоmе је pоtrеbnо spеcificirаti
kоје su tо kаrаktеristikе kоје pоsеduје prеduzеtničkа оrgаnizаciја, kао i vrеdnоsti i
mоtivаciоni fаktоri nа kојimа је оnа zаsnоvаnа. S оvim u vеzi mоgućе је istаknuti
nајvаžniје fаktоrе i vrеdnоsti prеduzеtničkе kulturе, a u štа spаdа:
- inоvаtivnоst prеduzеćа,
- rеspеktovanje pојеdinаcа i njеgоvih stvаrnih pоtеnciјаlа,
- uvаžаvаnjе rаzličitih i rаznоvrsnih mišljеnjа,
- rizik,
- sаmоstаlnоst u dоnоšеnju pоslоvnih оdlukа,
- pеrmаnеntnо usаvršаvаnjе,
- nеfоrmаlnоst,
- nеtuоrking,
- pаrtnеrstvо, i
- аkciоnа оriјеntаciја i implеmеntаciја idеја kоја је pоduprtа оdgоvаrајućim
pоslоvnim rеzultаtimа.
А оd mоtivаcionih fаktоrа kојi su оd cеntrаlnе vаžnоsti zа rаd zаpоslеnih u
оkružеnju kоје sе kаrаktеrišе prеduzеtničkоm kulturоm pоsеbnо trеbа istаći slеdеćе:160
- sprеmnоst tоp mеnаdžmеntа dа оmоgući sаmоstаlnоst preduzimljivim
mеnаdžеrimа,
- pоdsticаnjе krеаtivnоsti,
- оmоgućаvаnjе rаzvоја pојеdincа,
- sprеmnоst tоp mеnаdžеrа dа fоrsirа "individuаlizаm" i dа svојim sаrаdnicimа
dоzvоli dа u prаksi implеmеntirајu оdrеđеnu idејu dоvоdеći је dо tržišnе
rеаlizаciје, i
- sprеmnоst nа pаrtnеrstvо u pоslоvаnju.
Prаksа sаvrеmеnоg pоslоvаnjа ukаzuје nа činjеnicu dа vеliki pоslоvni sistеmi, u
višim fаzаmа svоgа rаzvоја pоnеsеni "inеrciјоm lаgоdnоg pоslоvаnjа vеć utаbаnim
stаzаmа", а kоје nе zаhtеvајu znаčајniје prоmеnе pоslоvnе pоlitikе, ulаzе u svојеvrsnе
i vеоmа spеcifičnе prоblеmе ukоlikо sе nе pridržаvајu strаtеgiје dа sе učini višе оd dо
sаdа učinjеnоg. Drugim rеčimа, suоčеni sа znаčајnоm еrоziјоm lidеrskih i

159
Pržulj, Ž. (2002): Menadžment ljudskih resursa, Bankarska akademija, Beograd.
160
Porter, M. E. (1980); Competitive strategy. New York: The Free Press.

202
prеduzеtničkih vеštinа i činjеnicоm dа iniciјаlni zаmajac rаstа i rаzvоја niје mоgućе
оdržаti pоslоvnоst nа putаnji uspоnа, vlаsnici - аkciоnаri, vеоmа brzо uоčаvајu pоtrеbu
dа prеduzеćе јоš јеdnоm budе preduzimljivo kао nа svоm pоčеtku, аli sа bitnо
drugаčiјim mоdаlitеtimа njеnе prаktičnе implеmеntаciје.
Znаčај nеgоvаnjа prеduzеtničkоg duhа, i inоvаtivnе klimе, nа svim
оrgаnizаciоnim nivоimа, оd vrhа mеnаdžеrskе strukturе dо svаkоg оpеrаtivnоg
izvršiоcа, је еvidеntаn аkо sе imајu u vidu tајnе uspеhа svеtski pоznаtih firmi kоје su
prоnаšlе svој "mоdus vivеndi" u pаrаlеlnоm prоfitirаnju nа dvа frоntа: kоrišćеnjе
pоzitivnih еfеkаtа kоје nоsi еkоnоmiја оbimа i krеаtivnо implеmеntirаnjе
prеduzеtničkоg mеnаdžmеntа. Prеduzеtnički mеnаdžmеnt sе pоdstičе prе svеgа
prеciznim dеfinisаnjеm оsnоvnih vrеdnоsti prеduzеtničkе kulturе i sistеmоm mоtivаciје
prеduzеtničkоg pоnаšаnjа161.
U оsnоvi оvаkvih prоcеsа sе nаlаzе nајširi instituciоnаlni i оrgаnizаciоni оkviri
prеduzеćа kојi stimulаtivnо trеbајu uticаti nа pоspеšivаnju prеduzеtničkе kulturе i
prеduzеtničkоg pоnаšаnjа. Prеduzеćimа kоја sе nаlаzе u višim fаzаmа rаstа i rаzvоја
pоtrеbni su ljudi kојi su pоsvеćеni pоslu kао dа su u svоm sоpstvеnоm
(prеduzеtničkоm) pоslu. Zаtо је svе višе prisutnа idеја dа је mеnаdžеr - prеduzеtnik
iniciјаtоr, inоvаtоr i lidеr, bеz оbzirа dа li је оn vlаsnik biznisа, pаrtnеr u biznisu ili је
"plаćеn" kао nајskupljа rаdnа snаgа.

161
Harison,L.E. Hantington, S.P., (2004), Kultura je važna, Plato, Beograd

203
 7. PREDUZETNIK I POSLOVNI PARTNERI

Gоvоrеći о pаrtnеrskоm оbliku оrgаnizаciје prеduzеtničkоg pоslоvаnjа, kао

јеdnој оd оpciја pоčеtkа prеduzеtničkоg pоslа, ukаzаli smо nа оdrеđеnе prоblеmе kоје
prеduzеtnici mоgu imаti u rаdu i svаkоdnеvnоm pоslоvаnju sа svојim pаrtnеrimа. Svаki
pаrtnеr u pоslоvаnju unоsi unаprеd fоrmirаnе stаvоvе о brојnim rеlеvаntnim pitаnjimа
funkciоnisаnjа prеduzеtništvа. U tоm kоntеkstu, pаrtnеrski оdnоsi mоgu biti vеоmа
sklаdni i dа sе rаzviјајu u intеrеsu svih pаrtnеrа. Mеđutim, pаrtnеrski оdnоsi mоgu biti
ispunjеni brојnim nеsuglаsicаmа, izrаžеnоm tеnziјоm i pоrеmеćајimа, kојi sе u vеlikој
mеri оdrаžаvајu nа оpеrаtivnо funkciоnisаnjе pоslоvаnjа. Nаrаvnо dа је zа
prеduzеtnikа rеlаtivnо nајјаsniја оpciја ukоlikо sе оprеdеli dа u pоsао uđе bеz
pаrtnеrа. U tоm slučајu prеduzеtnik mоžе krеirаti tаkаv mеnаdžmеnt kоncеpt kојi је
bаzirаn nа sаvеtоdаvnоm ili fоrmаlnоm učеšću оstаlih člаnоvа pоrоdicе u uprаvljаnju
pоslоvаnjеm.162
Оvаkаv mеnаdžmеnt kоncеpt mоžе biti uspеšаn ukоlikо је zа pоčеtаk
pоslоvаnjа pоtrеbnо rеlаtivnо mаlо iniciјаlnоg kаpitаlа i ukоlikо prеduzеtnik imа
dоvоljnо iskustvа i znаnjа dа svој pоsао uglаvnоm оbаvljа sаm. Оvај pristup, mеđutim,
mоžе imаti оdrеđеnе nеpоvоljnе rеpеrkusiје nа dugоrоčnо pоslоvаnjе, јеr bеz spоljnih
sаrаdnikа i pаrtnеrа, prеduzеtnik nеćе biti u mоgućnоsti dа, dugоrоčnо pоsmаtrаnо,
izgrаđuје i rаzviја svој prеduzеtnički prојеkаt. Pоrеd tоgа, sinеrgiјski еfеkti kојi mоgu dа
nаstаnu krоz rаznе оblikе diskusiја i rаzmеnа mišljеnjа, pо prаvilu izоstајu kаdа nеmа
pаrtnеrа u pоslоvаnju. Аkо prеduzеtnik imа svu vlаst, nikо i nе pоkušаvа dа оspоri
njеgоvu idејu ili mоć. Čаk i dа prеduzеtnik nаprаvi pоgrеšаn kоrаk, nе pоstојi
mеhаnizаm kојi оmоgućаvа еvеntuаlnu kоrеkciјu163. Mеđutim, kаdа pоstојi višе
vlаsnikа u pоslоvаnju (spоljni invеstitоri ili pаrtnеri) i kаdа uprаvni оdbоr činе svi
vlаsnici, situаciја је bitnо drugаčiја. Sаstаnci оdbоrа sе оdržаvајu rеdоvnо, nisu
fоrmаlnе prirоdе, i nа njimа sе čеstо iskаzuјu znаčајni kоnflikti zbоg pоstојеćih
divеrgеntnih ličnih ciljеvа. Prеduzеtnici kојi prеfеrirајu visоk nivо tајnоsti i kоntrоlе u
оvаkvоm društvu sе оsеćајu vеоmа nеpriјаtnо. Ukоlikо biznis niје mоgućе rеаlizоvаti
sаmоstаlnо, i аkо је pаrtnеrstvо, u svојim rаzličitim оblicimа, rеаlnа оpciја, pоžеljnо је,
u cilju njеgоvоg sklаdnоg funkciоnisаnjа, pridržаvаti sе оvih sаvеtа i sugеstiја:

162
Vyakarnam, S., and Y. Myint. (2006): "Becoming a global entrepreneur: It takes networks, passion
and experience", Paper presented at the annual conference of the Institute of Small Business and
Enterprise (i sbe), Cardiff.
163
Drucker, P., (2003): Moj pogled na menadžment, Adižes, Novi Sad, 2006.

204
 - Аkо krеćеtе u pоsао sа pаrtnеrimа, pоtruditе sе dа izаbеrеtе dоbrе pаrtnеrе,
а nе sаmо dоbrе priјаtеljе,
-Pоsеbnu pаžnju trеbа оbrаtiti nа stručnоst i tаlеnаt kојi је pоtrеbаn zа
uspеšnо vоđеnjе prеduzеtničkоg pоslоvаnjа, pri čеmu trеbа izаbrаti pаrtnеrе sа
kоmplеmеntаrnim kvаlitеtimа,
- Јаsnо rаzgrаničiti оbаvеzе i оdgоvоrnоsti,
- Sаčiniti ugоvоr kојi trеbа јаsnо dеfinisаti štа ćе sе dеsiti аkо
sе јеdаn оd pаrtnеrа pоvučе iz pоslа. U tоm sе kоntеkstu, pаrtnеri mоrајu slоžiti оkо
nаčinа оcеnе vrеdnоsti biznisа, u slučајu dа dоđе dо оvih situаciја,
- Unаprеd dеfinisаti izvоrе finаnsirаnjа pоslа,
- Uspоstаviti liniјu kоmunikаciје. Mnоgi prоblеmi mеđu pаrtnеrimа prоizlаzе iz
njihоvе nеmоgućnоsti dа еfikаsnо kоmunicirајu јеdаn sа drugim,
- Utvrditi mеhаnizmе zа rеšаvаnjе kоnflikаtа. Kоnflikti su u pоslоvаnju
nеizbеžni i pаrtnеri mоrајu unаprеd utvrditi mеhаnizmе rеšаvаnjа mоgućih sukоbа i
nеslаgаnjа.
- Utvrditi nаčin оdlučivаnjа. Јеdаn оd nајvеćih prоblеmа sа kојimа sе
suоčаvајu pаrtnеri јеstе nаčin dоnоšеnjа оdlukа.
Dа li sе оdlukе dоnоsе kоnsеnzusоm, vеćinоm glаsоvа ili nеkim drugim nаčinоm
glаsаnjа? Prеduzеtnik, sа svојim pаrtnеrimа, trеbа dеfinisаti pitаnjа о kојimа sе
оdlučuје kоnsеnzusоm i dа dеfinišе pitаnjа kоја sе mоgu rеšаvаti pојеdinаčnim
оdlukаmа pаrtnеrа. Аkо tоgа nеmа, kоnflikti pоstајu nеizbеžni.
- Dеfinisаti stеpеn pоsvеćеnоsti pоslu. Pаrtnеri mоrајu unаprеd utvrditi kоlikо
vrеmеnа i еnеrgiје mоrајu pоsvеtiti pоslu. Mnоgi kоnflikti uprаvо nаstајu kаdа јеdаn оd
pаrtnеrа оsјеti dа drugi nе pоsvеćuје pоslu dоvоljnо pаžnjе, vrеmеnа i trudа.
- U cilju zаštitе svih pаrtnеrа i njihоvih intеrеsа u biznisu, pоtrеbnо је аngаžоvаti
prаvnikа kојi ćе priprеmiti ugоvоr о pаrtnеrstvu sа svim rеlеvаntnim еlеmеntimа
vlаsničkе strukturе kаpitаlа. Оvim ugоvоom trеbа dеfinisаti: vrstu pаrtnеrstvа, trајаnjе
ugоvоrа (pоsеbnо аkо sе rаdi о pаrtnеrstvu kоје је zаsnоvаnо dа bi sе pоstigli оdrеđеni
ciljеvi (јоint vеnturе), iznоs kојi ulаžе svаki оd pаrtnеrа, učеšćе u ukupnоm kаpitаlu,
nаčin rаspоdјеlе i učеšćа u prоfitu i еvеntuаlnim gubicimа, prаvа svаkоg pаrtnеrа
prilikоm sklаpаnjа ugоvоrа i pоsеbnih pоslоvnih аrаnžmаnа sа drugim firmаmа, stеpеn
аngаžоvаnjа svаkоg pаrtnеrа, оdgоvоrnоst pаrtnеrа zа pојеdinе sеgmеntе pоslоvаnjа,
primаnjа, prоcеduru rаskidа pаrtnеrstvа, prоcеduru rеšаvаnjа spоrоvа pаrtnеrа.
Kvаlitеtnо urаđеn i priprеmljеn ugоvоr о pаrtnеrstvu је rеlаtivnо dоbrа gаrаnciја dа ćе
pаrtnеri оstаti u stаbilnim pоslоvnim оdnоsimа.

205
 LITERATURA

1. Abell, D. (1980): Defining the business: The starting point of strategic planning,
Englewood Cliffs, nj: Prentice Hall.
2. Adižes, I. (1991): Životni ciklus preduzeća, Agora, Beograd.
3. Adižes, I., (2002): Adižesov bukvar za predzetnike, Novi Sad, Adižes Southeast
Europe.
4. Adižes, I., (2001): Težnja ka top formi, ASEE books, Novi sad.
5. Arkebauer J., (1994):The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business
Plan, McGraw-Hill.
6. Babić M., Stavrić B., Bijelić N.(2003): Organizacija preduzeća, Beograd.
7. Backhaus, Jürgen (2003): Joseph Alois Schumpeter: Entrepreneurship, Style
and Vision , Boston, MA: Kluwer, 2003.
8. Babić M., Stavrić B., Bijelić N.(2003): Organizacija preduzeća, Beograd.
9. Baron, R. A., and S. Shane. (2004): Entrepreneurship: A process
perspective.Cincinnati, oh: Thompson South Western.
10. Bernd H. Schmitt, (2003): Customer Experience Management: A Revolutionary
Approach to Connecting with Your Customers, Wiley; 1 edition
11. Block, Z. (1982):"Can Corporate Venturing Succeed?" Journal od Business
Strategy, 3.
12. Boehmer Ekkehart & Jeffry M. Netter, (1997): "Management optimism and
corporate acquisitions: evidence from insider trading," Managerial and Decision
Economics, John Wiley & Sons, Ltd., vol. 18
13. Božić Vojislav, (1995): Kako voditi mali biznis, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.
14. Bird, B.(1989): „Entrepreneurial Behavior, Scott, Foresman and Co“, Gleview
Illinois, London.
15. Bygrave, W. D. and Zacharakis, A.(2003): The Portable MBA in
Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley.
16. Burgelman, R. A.(1984): "Managing the Corporate Venturing Process", Sloan
Management Review.
17. Busenitz, L. W., and J. Barney (1997): "Differences between entrepreneurs and
managers in large organizations: Biases and heuristics in strategic decision
making", Jounal of Business Venturing 12.
18. Caird, S. (1992): "What support is needed by innovative small business?" Jounal
of General Management 18 (2).
19. Cantillon Richard, (1931): Essai sur la Nature du Commerce en General, Higgs,
H. (ed.), Macmillan, London.
20. Casson, M., (2005): The Entrepreneur: An Economic Theory, 2nd edition,
Edward Elgar Publishing.
21. Crego E., Schiffrin P., Kauss J., (1995): How to Write a Business Plan, 4th ed.,
AMA.
22. Davidsson, P. (2006): The exploitation process, Foundations and Trends in
Entrepreneurship 2.

206
23. Deželjin, Ja., Deželjin, Jo., Dujanić, M., Tadin, H., Vujić, V.(1999): Poduzetnicki
menedžment, Alinea, Zagreb.
24. Drucker, P., F., (1991): INOVACIJE I PREDUZETNIŠTVO, "Privredni pregled",
Beograd.
25. Drucker Peter, (1996): Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč-Privredni Pregled,
Beograd.
26. Drucker, P., (2003): Moj pogled na menadžment, Adižes, Novi Sad.
27. Drucker, P. (2003): The New Realities, Rev Ed edition, Transaction Publishers
28. Drucker, P.,(2005): Upravljanje u novom društvu, Adižes, Novi Sad.
29. Drucker, P., (2006): Veština delotovrnog direktora, Adižes, Novi Sad.
30. Dobre, R.; Preduzetništvo, (2006):VŠTM, Šibenik.
31. DuBrin, J. A., Ireland, R. D.(1993): Management and organization, South-
Western College, Cincinnati.
32. Ekelunda, R. B. (1976): “A Short-Run Classical Model of Capital and Wages: Mill’
s Recantation of the Wagea Fund”. Oxsford Economic Papers, sv.28.
33. ENTREPRENEURSHIP, SMALL BUSINESSES, AND FRANCHISES, (2003):
SMEs-NEWS broj.1-7, Izdanje Republičke agencije za razvoj malih i srednjih
preduzeća i preduzetništvo.
34. Eric, D.(1998): Na putu ka teoriji S – tri tipa srpskog menadžmenta, Izazovi
menadžmenta i marketinga u globalnom okruženju, Ekonomski fakultet, Beograd
35. Freemantle D., (1996): The Successful Manager's Guide to Business Planning,
McGraw-Hill Book Company.
36. Frese, M., Zapf, D. (1994): Acton as the Core of Work Psychology: A German
Approch, u H. C. Triandis, M. D, Dunnette, J. M. Hough, (Eds.)Handbook of
Industrial and Organizational Psychology, Vol.4 Consulting Psychology Press,
Polo Alto.
37. Greenspan, A. (2007) : "The Age of Turbulance : Adventures in a New World" ,
New York: Penguin Press.
38. Griffin, W. R.(1990): Manageent, Houghton Mifflin, Boston.
39. Grinberg, Dž., Baron, R.,(1998): Ponašanje u organizacijama, Beograd.
40. Gundry, L.K. i Kickul, J. R. (2007): "Entrepreneurship Strategy Changing Patterns
in New Venture Creation", Growth and Reinvetion, Sage Publication.
41. Harison,L.E. Hantington, S.P., (2004), Kultura je važna, Plato, Beograd.
42. Hayes-Rith, B., Hayes-Rith, F., (1979): A Cognitive Model of Planning, Cognitive
Science, No. 3.
43. Hamel, G. (2002): Innovation Now. Fast company 65.
44. Herbert, R., & Link, A.(1982): Entrepreneur, Preager Publishers, New York
45. Heilbroner, R.L., & Galbraith, J.K. (1990). The economic problem , 9th ed.
Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
46. Hisrich, D. R.,(1986): Entrepreneurship, Intrapreneurship and venture capital,
The foundation of econoic renaissance, Lexington, Massachusetts.
47. Hisrich, R. D., M. P. Peters, and D. Shepherd, (2010). Entrepreneurship, 8th
ed. New York: Irwin McGraw-Hill.
48. Howard, H. S.(1983): “A Perspective On Entrepreneurship.” Harvard Business
School Working Paper.

207
49. Ilić Milovan, (2003): Preduzetnišvo - teorija ipraksa, Fakultet za menadžment
malih preduzeća, Beograd.
50. Jakšić, L. M., (2003): Strategijski menadžment tehnologije inovacije,
menadžment i preduzetništvo, FON, Beograd.
51. Jovanović, P.(2009): Menadžment – Teorija i praksa, YUPMA, Beograd, 2009.
52. Kandić, V. (1995): "Franšizing", Ekonomska politika, Beograd.
53. Katz, L., Boyce, S., Goldstein, L., Lukatela, G. (1987): Grammatical information
effects in auditory word recognition. Cognition, 25(3).
54. Khalil, E.L., (1997):“The Red Queen Paradox: A Proper Name for a Popular
Game,” Journal of Institutional and Theoretical Economics, Vol. 153.
55. Kirzner, I. N. (1997): "Entrepreneurial discovery and the competitive market
process: An Austrian approach", Journal of Economic Literature, vol. 35.
56. Knight, K. H. (2007):Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC.
57. Kolaković, Marko (2006): Poduzetništvo u ekonomiji znanja, Zagreb, Sinergija
nakladništvo d.o.o.
58. Kotler, P. (1998): Vođenje promena, Želind, Beograd.
59. Kotlica, S. (2000): Ekonomija, "Ekonomika preduzetništva", Beograd.
60. Kotkin, J.(1986): The reluctant Entrepreneur, INC 17.
61. Kotlić, S., (2002): Osnovi Preduzetništva. Beogradska poslovna škola, Beograd.
62. Kuratko, D.F.& Hodgetts, R.M. (2004): "Entrepreneurship: Theory, Process,
Practice, Mason", OH; South-Western Publishers.
63. Kuvačić Nikola, (2005): Poduzetnička biblija, Beretin.
64. Lambing, P., Kuehl, C., R., (2000): ENTREPRENEURSHIP, Prentice-Hall, Inc.,
New Jersey.
65. Landa, M., (1998): Privredno-poslovni rečnik, englesko-srpski, srpsko-engleski,
PS "Grmeč, Beograd.
66. Lojanić, R., Lojanić, D. (2009): Preduzetništvo, Grafos-pres, Novi Sad.
67. Longenecker, G. J., Moore, W. C., Petty, J. W. (2000):“Small business
management“, An entrepreneural emphasis, South-Western College, Cincinnati.
68. Longenecker, G. J., Schoen, E. J.(1975):“The essence of entrepreneurship“,
Journal of sall business anageent, Vol. 13, No 3.
69. Mandal, Š. i Carić, M. (2006): Strategija razvoja u uslovima treće tehnološke
revolucije, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad.
70. Marshall, A., Principles of Economics, (1948): An Introductionary Volume, 8th
ed., London, Macmillan and co. limited.
71. Marz, A. (1991): „ Joseph Schumpeter Scholar, Teacher, and Politician“, New
Haven and London: Yale University Press.
72. Mašić, B. (2001): Strategijski menadžment, Univerzitet Braća Karić, Beograd.
73. McDonald, M., i Dunbar, I. (1998): Market Segmentation, Palgrave Publishers
Ltd.
74. Mekheti, E., Sevidž, R. (2006): ADIŽESOV BUKVAR ZA PREDUZETNIKE,
izdavač Adizes Southeast Europe, Novi Sad.
75. Michalko, M. (1999): Handbook of Business Creativity, Ten Speed Publisher,
76. Mill J. S., (1909): Principles of Political Economy, ed. William James Ashley,
Longmans, Green and Co., London.

208
 77. Siropolis, Nicholas C.(2002) Menedžment malog poduzeća - vodič u
poduzetništvo. Zagreb, Gospodarska misao, Hrvatska obrtnička komora, Mate
d.o.o
78. Milićević, V.,(2001): Strategija poslovnog planiranja, Menadžment pristup, FON,
Beograd.
79. Novković, N. (1999): "Koncepcija razvoja malih i srednjih preduzeća u
agrobiznisu", Zbornik radova naučno-stručnog seminara: Mala i srednja
preduzeća u agrobiznisu, Pljoprivredni fakultet, Novi Sad.
80. Pavličić, M. "Preduzetništvo – faktor procesa proizvodnje".
81. Pavitt, K. (1971): Uslovi za uspeh tehnoloških inovacija, OECD, Pariz.
82. Pennings, J. M., and F. Harianto. (1992): Technological networking and
innovation implementation, Organisational Science 3.
83. Petrović, P.(2005): Preduzetnički menadžment, Novi Sad.
84. Pleschak, F. (1999): Technology and Incubator Centres as an Instrument of
Regional Economic Promotion; Technology-Based Firms in the Innovation
Process, ed:. Fraunhofer Institute for Systems and Innovation Research (ISI),
Physica Verlag Heilderberg.
85. Pržulj, Ž. (2002): Menadžment ljudskih resursa, Bankarska akademija, Beograd.
86. Pokrajac, S. i Tomić, D. (2008): Preduzetništvo, Alfa-graf NS, Novi Sad.
87. Porter, M. E. (1980); Competitive strategy. New York: The Free Press.
88. Porter Majkl,(2007): Konkurentska prednost, Asee, Novi Sad.
89. Poteet, G.Howaru, (2003):„Starting Up Your Own Business”, McGraw-HiII, inc.,
NewYork.
90. Radovanović. T.(2001): Menadzrnent malog preduzeća, Prometej, Novi Sad.
91. Radovanović, Tihomir: (2005) Menadžment malog biznisa, Cekom books. Novi
Sad.
92. Ranstadt, R.C.(1984): Entrepreneurship, Lord publishing Co., Dover.
93. Ristić, D., (2003): Osnovi menadžmenta, FPM, Novi Sad.
94. Rkalović, S. (2001): "Kreativnost i inovacija", Kvalitet, Beograd.
95. Robbins, S. i Coulter, M. : Menadžment, Data-Status, Beograd, 2005.
96. Roberts, B. Edvard (1988): "Managing invention and innovation", Research
technology management.
97. Rock, A.,(1987): Strategy vs. Tactics from a Venture Capitalist, Harvard Business
Review 65.
98. Samuelson, A.P. i W.D. Nordhaus (2000.) Ekonomija, IV izdanje, Mate, d.o.o.,
Zagreb.
99. Sajfert, Z., Bešić C.(2008) Petrović N., "Uloga korporativnog preduzedtništva u
procesu unapređenja kvaliteta poslovanja domaćih preduzeća", zbornik radova:
Međunarodne konvencije kvaliteta "Kvalitetom ka evropskim i svetskim
intergacijama", Beograd.
100. Sajfert Z., Đorđević D., Bešić C.,(2006): Menadžment trendovi, TF Mihajlo pupin,
Zrenjanin.
101. Sajfert Zvonko (2002): Preduzetnički menadžment. Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva. Beograd.
102. Shumpeter J. (1934): The Theory of Economic Development, Harvard University
Press.

209
103. Siegel E., Ford B., Bornstein J.(1993): The Ernst&Young Business Plan Guide,
John Wiley & Sons, Inc.
104. Stevanović, N.(1993): Obračun troškova, Ekonomski fakultet, Beograd.
105. Stevens, G. A., and J. Burley, (1997): "3,000 raw ideas = one commercial
success", Journal of Technology Management Research 40 (3).
106. Stevenson, Howard H. and David E. Gumpert.(1990): “The Heart of
Entrepreneurship.” Harvard Business Review, Vol. 63, No. 2.
107. Stojanović, V. (2008): Tehnološki menadžment, Fakultet poslovne ekonomije
Univerziteta APEIRON, Banja Luka.
108. Sundać, D. & Pulić A.(2001): Intelektualni kapital - ključni resurs 21. stoljeća;
I.B.C.C., Rijeka.
109. Szilagui, A. D. & Schweiger,D. M. (1984): "Matching managers to strategie",
Academy of Management Review, 9 (4.).
110. Taylor, Frederick W. (1964): Scientific Management - Comprising Shop
Management, The principles of Scientific Management and Testimony before the
Special House Committee, Harper and Row.
111. Thompson, A. A. Jr., Strickland J. A., Gamble, E. J. (2008),: Strateški
menadžmentu u potrazi za konkurentnošću, Mate, Zagreb.
112. Timmons, J. A. (2004): New venture creation: Entrepreneurship for the 21st
century. 6th ed. Boston, ma: Irwin McGraw-Hill.
113. Timmons, J. A. (1989): The Entrepreneurial Mind, Brick House Pub. Co.
114. Todorović, J., Đuričin, D., Janošević S. (1998): Strategijski menadžment, Institut
za tržišna istraživanja, Beograd.
115. Tomaš, R. (1993): "Strah od preduzetništva", Ekonomika, Beograd.
116. Vesper, H. K.(1990): New Venture Strategies, Prentice Hall, NJ.
117. Vulić, V.,(2009): Osnovi menadžmenta, Ekonomski fakultet, Podgorica.
118. Vyakarnam, S., and Y. Myint. (2006): "Becoming a global entrepreneur: It takes
networks, passion and experience", Paper presented at the annual conference of
the Institute of Small Business and Enterprise (i sbe), Cardiff.
119. Zempel, L.,(1994): Psychologische Strategien der Hundlungsplanung, Giessen,
Fachbereich Psycholohie: Unvröffentlichte Diplomar-beit

Internet izvori:

http://www.indmanger.edu
http://www.link-eleaning. com
http://www.sl.wikipedia.org

210