VIDYA YOGA

kola joge Dragana Lonara

KURS ZA OBUKU YOGA INSTRUKTORA 2012./2013.god.
SEMINARSKI RAD
Jelena Duki

Vrste joge i njene dobrobiti

...joga je kao reka, koja je tekla godinama. Sada je dola

do zapadnog sveta. Imae brojne pritoke, nabujae. Ljudi
u prolim vremenima su dosta istraivali unutar sebe
samih... Jedan od najveih darova joge je posmatranje;
posmatranje sebe i drugih... Nita nije konstantno. ak i
nauka veruje u promene.
T. K. V. Desikachar, Uloga joge u iduem milenijumu,
Konferencija, Narbon, Francuska, 1999.

Joga je iroka tema, duboka praksa ukorenjena u magli preistorije,

koju su razvili antiki proroci uei od prirode i samo-posmatranja.
Obuhvata mnoge rezliite pristupe, stilove i prakse, ali sve joge
dele isti fokus, naime, transcendenciju, jedinstvo, stapanje u
jedno, blaenstvo. Ono to im je zajedniko jeste sutina
prvobitne sanskritske rei joga sa znaenjem jedinstvo. U
vebanju joge, telo je povezano sa umom i disanje sa pokretom
kako bi donelo oseaj ravnotee, oputanje i dobrobit.
Jogiki koncept vebanja ukljuuje balansiranje i integraciju svih
aspekata sopstva, i vlastitog ivota, to usmerava ka ponovnom
vraanju telu i uspostavljanju udobnosti sa samim sobom. To je
kontinuiran, razvojni proces, putovanje od agonije do ekstaze
(grka re ekstasis znai biti izvan uobiajenog sebe). Joga
nam nudi nain da vlastite ivotne drame posmatramo bez
vezivanja, sa veom jasnoom, motivisani onim to joga akademik
Dord Fojertajn (Georg Feuerstein) opisuje kao impuls ka
transcendenciji. Kako bismo boravili u uzvienom, na mestu koje
on opisuje kao bezvremena sutina svih bia i stvari, moramo
trenirati telo i um, usredsreujui panju nalik laserskom zraku da

bismo

prevazili

sopstvenu

uslovljenost.

jogi

se

uimo

posmatranju a ne suenju. Uimo se predavanju, preputanju i

samim tim manjoj patnji.
Fojertajn je primetio da veliina Zapada lei u kontroli spoljnog
sveta, a Istoka u kontroli nevidljivog unutarnjeg sveta. Indijski
mistici su nevidljivi unutarnji svet razvijali milenijumima. Otac
Bede

Grifits

(Bede

Griffiths),

benediktinski

kaluer

opat

prinknake opatije Gloester, napustio je Englesku kako bi proveo

vei deo svog ivota u Indiji kao sanjasin(lutajui monah).
Smatrao je da je glavni uzrok propasti moderne civilizacije upravo
gubitak povezanosti sa sreditem, osnovom realnosti i istine,
kao

i da je jedini nain

oporavka

kroz potpuni preokret

(metanoia): predati se i vratiti izvoru istine.

Uprkos spoljanjem uspehu Zapada, Kolin Norman (Colin Norman),
urednik magazina Science, opisao je materijalnu tehnologiju kao
boga koji hramlje. Ovaj opis se odnosi na grkog boga kovaa,
gvoara Hefesta, prvog deteta Zevsa i Here koji je isteran iz raja
jer je bio ruan. INCLUDEPICTURE
"http://www.colourbox.com/preview/2784731-330087-a-man-s-ha
nds-is-shown-in-yoga-mudra-dragon-hand-position.jpg" \*

MERGEFORMATINET

Spoznaj sebe, i spoznae univerzum.

Starograka poslovica
Dobrobiti joge
Biharska kola joge u Mongiru, Indija, opisuje jogu kao isceliteljski
sistem koji se moe upotrebiti protiv mnogih bolesti i duevnih
poremeaja. Svi jogiki sistemi, i zapadne i istone metode, deo
su irokog spektra leenja; duboko leenje, iz sri problema,
zahteva vreme za razliku od brzih reenja kao stavljanje flastera
na ranu, prema tome, potrebno je strpljenje.
4

Joga se bavi poremeajima i bolestima:

Masaom unutranjih organa;
Jaanjem nervnog sistema;
Poboljavanjem disanja, energije i vitalnosti;
ienjem tela iznutra;
Relaksiranjem uma i otklanjanjem nelagodnosti i straha;
Podsticanjem pozitivnih misli i samo-prihvatanja.
INCLUDEPICTURE
"http://api.ning.com/files/lm1QMtaZDE7m1-ZIf2dp1OFEYYI0fmV
WQYSGOqvX-OSsvXFdXflDH6ikGfzJu1HBYw9ONlViMxJ-3EGurmu

0SS55bnws4kVJ/YogaMeditation.jpg" \* MERGEFORMATINET

Svami

Pragjamurti

(Swami

Pragyamurti),

joga

uiteljica

iz

Satjananda kole, veruje da je dobrobit od joge dalekosena, od

apstraktne do konkretne. Ona ocrtava tri polja: na prvom mestu,
poboljanje fizikog zdravlja; na drugom, oputanje tela i uma
kroz pranajamu (vebe disanja) i meditaciju; i na treem, korist od
ulaska u sebe, to vodi do spokoja i oporavka.
omoguava

da

ivimo

kako

elimo,

korisno,

Joga nam
u

ljubavi

interesantno, uz disciplinu, fokus i lini integritet. Ona osnauje i

transformie, dok istovremeno poinjemo da vladamo sami
sobom.

Poreklo
U Indiji ne postoji re za religiju, samo dharma, to se prevodi
kao ispravno postojanje/bivanje. Indija je iznedrila etiri velike
duhovne tradicije: hinduizam, budizam, sikizam i ainizam,
asketsku religiju blisku budizmu. Dominantna religija je hinduizam
koji se odnosi na itavu kulturu stanovnika Indije i na tradicije koje
ga povezuju sa starom vedskom kulturom od pre 6000 godina.
Hinduizam boravi u svetu mitova, i mnogi njegovi bogovi
predstavljaju simbole boanske misterije. Joga je proistekla iz
ovoga, ali je praktikuju ljudi svih ideologija i kultura.
INCLUDEPICTURE
"http://media-cache-ec2.pinimg.com/192x/9c/8c/0a/9c8c0a17925

edd8888541743757cf85f.jpg" \* MERGEFORMATINET

Vedanta - od razdvajanja do sinteze

Veda, najraniji sveti indijski tekst, sadri prve reference na jogu.
Napisana na sanskritu, majci mnogih indo-evropskih jezika, 1500.
p.n.e. Iz ovih osnova su nastale Upaniade, oko 800 godina
kasnije, koje sadre uenja o meditaciji. Prema vedskoj filozofiji,
individualno

sopstvo

je

otueno

od

svog

transcendentnog

sopstva, i ova otuenost je sutinski, glavni uzrokljudske patnje.

Vedanta prepoznaje da traenje jedinstva izvan nas samih dovodi
do razoaranja i bola, i sve dok muka i enska energija ostaju
neuravnoteene u nama, oseamo oajniku potrebu za drutvom
drugih kako bismo ublaili ovu nedefinisanu teskobu. Budistiki

tantriki monah, Lama Jee (Lama Yeshe), ukazuje da se svi

problemi u svetu mogu pronai u ovoj bezimenoj teskobi,
oseanju

necelovitosti,

usamljenosti

nasuprot

samoi

ili

sve-jedno.1
Poznata

kao

veita

kultura,

Vedanta

saoptava

poruku

jedinstva, filozofiju univerzalnih principa koji ujedinjuju sve,

razarajui prepreke razlike i razdvajanja.
Ubij maem mudrosti sumnju nastalu iz neznanja koje lei u
tvom srcu...Budi ratnik i uniti elju,monog neprijatelja due.
Bhagavad Gita
Sutre
Sutra doslovno znai niz i sutre se definiu kao nizovi
mudrosti. Patanali, koji je kako se pretpostavlja iveo poetkom
prvog (hrianskog) milenijuma, utemeljio je uenja sutre u osam
grana. Joga nije u sukobu sa drugim religijama zato to sutra ne
nalae da se sledi odreeni put i podrava potovaoce svih
verskih sistema.
Profesor Krinamaarja
Profesor

Krinamaarja

(T.

Krishnamacharya)

je

bio

dvadesetovekovni acharya, tj. onaj koji je daleko putovao i iveo

ono to ui, i brojne joge koje se ue na Zapadu danas su njegova
zasluga.

Neprevodiva igra rei u originalu na engleskom jeziku: alone or all-one.

Roen je u Karnataki, Indija, gde su njegovi preci praktikovali jogu

od ak 800. godine. Najpre je uio sa svojim ocem, potom je dobio
formalno

obrazovanje na raznim univerzitetima,

i postigao

znaajne akademske uspehe tokom uenja principa Ajurvede,

klasine prirodne indijske medicine. Kao priznati sanskritski
naunik/uenjak, teno je govorio stari jezik od rane mladosti, i
bio je jedan od retkih u zemlji sa tim znanjem.
INCLUDEPICTURE
"http://www.asoberwayhome.org/wp-content/uploads/2012/12/Yog
a-Sunset.jpg" \* MERGEFORMATINET

10

Krishnamaarja je naao svog duhovnog uitelja, ri Ramamohan

Brahmaari, na tibetskim Himalajima nadomak planine Kaila, i
boravio je kod njega osam godina. Brahmaari je bio domain,
tj. vodio je porodini ivot, i rekao je svom ueniku da poduava
jogu u gradu, ivei pored ljudi, nasuprot monakoj tradiciji drugih
kola.
1931. godine, Maharaja iz Misora, uenik Krishnamaarje, pozvao
ga je da otvori kolu joge u palati Jagan. To je postalo rigorozno
mesto za joga treninge koje je iznedrilo stilove vebanja Ajengara
(B. K. S. Iyengar), Desikaara (T. K. V. Desikachar) i Patabi Dojsa
(Sri K. Pattabhi Jois), koji su svi sledili tradiciju Krinamaarja.
Desikaar, Krinamaarjin sin, svakodnevno je uio sa ocem i
razvio ogranak Vinijoge; Ajengar je postao majstor pravilnog
izvoenje poloaja i dubina asana; a Patabi Dojs je postao
majstor uitelj Atanga Vinjase.
Bez

obzira

na

njegovu

znanost,

nastavniku

delatnost

posveenost, Krinamaarja nije dozvoljavao nikome da ga

oslovljava sa guru, ak ni sa jogi, samo sa uitelj. Umro je sa sto
godina.Smatrao je Patanalijeve Joga Sutre kljunim tekstom za
usmeravanje, i sa Desikaarom je sintetizovao obimnu grau za
jogiko i religiozno poimanje. Cilj njegovog ivota bio je irenje
joge to veem broju ljudi i verovao je u prilagoavanje prakse
joge individualnim potrebama.

11

INCLUDEPICTURE
"http://bikramyogacolumbia.com/wordpress/wp-content/uploads/2
011/07/SeparateLegStretching-0091.jpg" \* MERGEFORMATINET

Sistem osam udova

Sistem

osam

udova

je

pojasnio

Patanali.

Osam

udova

(ast-angas) su sastavni deo svih joga u razliitoj meri.

12

1. Jama (Yama): uzdranost, pravila ponaanja

ahimsa: ne-nasilje, najvia uzdranost joga za ivot!
satya: iskrenost
asteja (asteya): uzdravanje od krae
brahmaarija

(brahmacharya):

seksualno

uzdravanje,samo-kontrola
aparigraha: uzdravanje od grabljivosti,posesivnosti, pohlepe
2. Nijama (Niyama): disciplina tela i uma, posmatranja
saua (saucha): unutranja i spoljanja istota, tenja ka
satva guni (videti stranu 28)
santoa (santosha): umerenost (zadovoljstvo (u posedovanju
samo neophodnog))
tapas: disciplina, vebe
svadjaja (svadhyaya): duhovno uenje
ivarapranidana (ishwarapranidhana): preputanje najviem
principu
3. Asana: stabilno dranje, pribranost, balans
4. Pranajama (Pranayama): vebe disanja, doslovna kontrola
ivotne snage
5. Pratjahara (Pratyahara): povlaenje ula
6. Darana (Dharana): umni fokus, koncentracija
7. Diana (Dhyana): meditacija
8. Samadi (Samadhi): apsorpcija kroz meditaciju, blaenstvo,
pronicanje krozkoprenu maje (iluzija)
INCLUDEPICTURE
"http://res.mindbodygreen.com/img/ftr/Yoga-Class-Beach-900.jpg"

13

\* MERGEFORMATINET

14

Kada radimo jogu, oslobaamo prostor da se na sistem ujedini

sa sopstvom, neim tananijim od uma, koje nam govori ta da
inimo. Stradanje (patnja) ini da traimo klju za vrata, kako
bismo uli. Potrebna nam je neka pomo da vrata otvorimo tamo
gde je na centar... to treba preduzimati veoma oprezno. Kada
stignemo tamo, usrediteni, nemamo ega vie da je bojimo.
Desikaar, Govor o putovanju od spoljanjeg ka unutranjem
Traenje kljua
Nalik Alisi koja putuje kroz ogledalo u drugaiju realnost, uz jogu
moemo stvari posmatrati sa znaajnijom jasnoom. Joga nam
prua kljueve za vrata promene, ali od nas zavisi koje kljueve
emo da upotrebimo. Kako bismo otvorili prednja (glavna) vrata
ovog misterioznog i divnog zamka, potrebno je da pronaemo
klju koji nam najvie odgovara. U metodama Hatha joge pravi
klju za otkljuavanje tela su asane, disanje i ostale pripreme za
meditaciju.
Hatha joga
Svaki oblik joge je ogroman predmet sam za sebe. Najpoznatiji
oblik na Zapadu je Hatha joga, sto doslovce znai sila i
simbolie jedinstvo sunca i meseca.Hatha joga je vrh piramide za
sve joge koje koriste fizike i vebe disanja za smirenje uma,
omoguavajui nam da prevaziemo njegovu uslovljenost. Tako
dve najese koriene grane Hatha joge su asane (poloaji tela,
trea stavka u sistemu osam udova) i pranajama (vebe disanja,
etvrta stavka). Patabi Dojs kae da vebanje poloaja i disanja
moe postepeno da nam pomogne u uvebavanju prve i druge

15

stavke (jame i nijame),uzdravanjem ne na silu ili zbog dogme,

ve kroz iskustvo i slobodu izbora.
Prva etiri poglavlja ove knjige koncentriu se na etiri Hatha
metoda

koji

se

vebaju

na

Zapadu:

Vinijoga,

Ajengar,

AtangaVinjasa i ivananda.
Tradicionalni aspekti joge takodje ukljuuju:

Rada jogu , kraljevski put , deli cilj Hatha joge upravljanja

sopstvom
Gjana (znanje), joga samoistraivanja kroz uenje
Bakti (srce), joga devocije
Karma (akcija), joga bezuslovne uslunosti (centralni koncept
Bhagavad Gita-e)
Tantra
Za majku hatha joge, Tantru, kae se da je nastala kad je ena
prvi put udahnula. Njeni koreni su uvijeni u misteriju i obuhvata
ogromnu kolevku vebanja,gde spada i joga. Tantra je nauka
irenja i oslobaanja svesnosti u cilju zadobijanja znanja.Bavi se
brakom/jedinstvom

muke

enske

energije,

sintetiui

materijalne i spiritualne domene, ostvarujui tako ekstazu ili

blaenstvo. Divi se enskom fizikom principu, koga predstavlja
akti. Cilj joge je da se naa prikrivena, fizika energija
(simbolizovana kao kundalini, sklupana zmija) oslobodi kroz

16

jedinstvo akti i njenog supruga ive. U ovom buenju, donji nivoi

energije su absorbovani u gornje nivoe kroz suptilno telo.
Tantra vebanje ukljuuje upotrebu simbolikih zvukova (mantre) i
vizualnih obrazaca (jantre i mandale) u meditaciji.

Budistika tantra prekidanje kruga patnje

Budistika Tantra je procvetala na Tibetu pre vie od 1000 godina
i moe joj se ui u trag unazad 2500 godina do vremena samog
Bude. Ona tvrdi da svako ljudsko bie ima u sebi potencijal da
pretvori iskustva u sreu i blaenstvo, koristei sve aspekte nae
ljudske energije, naroito energiju naih elja.
Inae nam nae elje donose nezadovoljstvo i dalje udnje, ali ako
su veto koriene one mogu biti na najdragoceniji izvor
duhovnog ispunjenja i ,uz posveenu praksu, mi moemo
iskoristiti nae unutranje potencijale.
INCLUDEPICTURE
"https://teasconesandcowboyboots.files.wordpress.com/2012/01/y

17

oga-sunset.jpg" \* MERGEFORMATINET

Tantra prepoznaje da mi eznemo da budemo sreni i ta elja

upravlja

svim

naim

akcijama.

Ipak,

ta

pohlepnost

za

zadovoljstvima nas dri u okeanu samskara (kruiti) gde

proivljavamo neprekidne krugove frustracija. Budizam veruje da
vezivanje

vodi

bolu,

ali

da

je

poricanje

ili

ustezanje

od

zadovoljstva i krivica koja ide uz to, ponovo jo jedan oblik

pohlepe, koji nas zakljuava u ogranieni uvid nas samih.
Tantra prihvata Vedsku filozofiju da bi trebalo teiti ujedinjenju
muke i enske energije u nama kako bismo prekinuli krug patnje.

18

Od moje prakse ja dobijam pravu radost. Pranajama dozvoljava

vaem unutranjem svetlu da sija kroz vae oi.
Katriona (Catriona) veba jogu vie od 20 godina i beskrajno je
fascinirana uenjem o razliitim stilovima i aspektima i na kraju
otkrivanjem da svi oni rade na istim osnovama: usaglasiti se sa
potencijalom vae prirodne energije tela.
To je proces samo-otkrivanja koji traje ceo ivot. To nije samo
izgovor da se iskljui od nekih stvari, ve da ti postane jo
udobnije u svetu, to je i ono to 'asana' znai: udoban poloaj.
Alati joge
Hatha joga obezbeuje opipljive metode i tehnike ukorenjene u
telesnom odakle se oblikuje telo i um, i omoguava nam da
radimo kroz emocionalne slojeve nas samih kako bismo otkrili
nau duhovnost. Ti procesi nas ue da negujemo unutranji ivot
koji je tako esto uguen u ovom haotinom svetu.
Asana
Asana, poloaj tela, isti i tonira telo od iznutra ka spolja,
masirajui unutranje organe, ispravljajui i snaei kimeni stub.
Poravnanjem itavog tela i usklaivanjem leve i desne strane mi
izbegavamo povrede i tetnost neravnotee. Asana takoe
umiruje um, vraajui ga domu, na sigurno mesto. Um postepeno
postaje osloboen uslovljenih obrazaca miljenja (samskara)

19

koje ga ine, i zapoinje put od glave ka srcu, jer nas vebanje ui

predavanju. To je leenje mentalno i fizicki. Svami Pragjamurti
objanjava da jogu treba probati da bi bila shvaena na pravi
nain, i morate biti otvoreni, hrabri i dovoljno vickasti da nastavite
to putovanje.
INCLUDEPICTURE
"http://www.yogaxtc.com/images/photos/supta_konasana.jpg"

\*

MERGEFORMATINET

20

Kombinuj intelektualno znanje sa voljom da doivi

(iskustveno). Spoznaj to iz dubine svog bia.
Svami Pragjamurti
Driti
Driti znai zuriti (netremice gledati) u taku. U jogi postoji 9
takvih taaka koje pomau dublju koncentraciju tokom asana.

Surjanamaskara
Surjanamaskara su pozdravi suncu koji se sastoje od sekvence sa
12 poloaja, koji se tradicionalno vebaju u zoru 12 puta jednom
za svaki mesec u godini. Njihovi koreni verovatno prethode jogi.

Mudre
Mudre, sa njihovim znaenjem uivati u, karakteristine za
Tantra praksu, su simbolini poloaji ruku koji koncentriu i
kanaliu energetske tokove u telu.

21

Pranajama
Pranajama je kontrola vitalne i psihike energije u telu kroz vebu
disanja (od prana to znai kosmika energija, kreativna sila
ivota nevidljiva, ali od presudnog znaaja). Pranajama nas
smiruje i obnavlja, uklanjajuci anksioznosti i strah.

Uaji
Uaji je duboko grleno disanje, iz grudnog koa, koje smiruje ceo
sistem. Mogue je uz alandara bandu i ini da se oseate kao da
se vas dah kree iz grla do srca sa zvukom kao da ste u peini.

Bande
To su energetski kljuevi ili peati koji pomau buenje i
usmeravanje kreativne energije u telu i poboljavaju pranajamu.
Osteopata Meri OLiri (Mary O'Leary) objanjava da kontrola bandi
pomae osnaivanje abdominalnih miia, to angauje donje
miie lea, pa samim tim osnauje i itava lea. Tradicionalno,
duhovni

aspirant

je

bio

upoznat

sa

bandama

tek

nakon

savlaivanja kompleksnih asana. Bande sa kojima radimo su:

22

 alandara povuenost vratnog ureza. Glotis na zadnjem

delu grla je suen i brada je uvuena prema grudnom kou.
Disanje je zbog toga produeno i kontrolisano.
Udijana uzleteti navie (zakljuavanje stomaka) za koju
se kae da podjarmljuje um. Donji abdominalni organi se
povuku unutra i nagore povlaeci donji abdomen od pubine
kosti do pupka prema kimenom stubu. Neguje se oseaj
lakoe. Ovo tonifikuje stomak, smanjuje masnoe u predelu
stomaka, masira unutranje organe i redukuje konstipaciju.
Mula banda mula banda je pranika, energetska tehnika
pre nego fiziki katanac, a ukljuuje kontrakciju perineuma,
deo dna karlice izmeu anusa i genitalija kod ena to je
ulaz u matericu, a kod mukaraca koren penisa. Ovo
poboljava seksualnu kontrolu i zdravlje itave karline
regije.
Udijana je blagoslov za oveanstvo.Ona vebau prua divno
zdravlje, snagu, energiju i vitalnost.
S
vami ivananda
INCLUDEPICTURE
"http://wolfcrochet.files.wordpress.com/2013/03/yoga-2.jpg" \*

23

MERGEFORMATINET

Relaksacija
Vebe

relaksacije,

otklanjaju

ukljuujuci

anksioznost

joga

mentalni

nidru

bol,

(jogiki

kao

san),

psiholoki,

dozvoljavajuci telu da se obnovi. avasana, poloaj mrtvog tela

je znaajna poza relaksacije kojom se zavrava as joge.
Meditacija
Koncentracija na mantru, cvet ili bilo ta drugo to odaberete
razvija

samo-

omoguavajui

usmerenost
nam

da

to

budemo

vodi
u

sadanjem

meditaciju,
trenutku,

ostavljajui sve anksioznosti iza nas.

Samo mrtva riba plovi renim tokom.

24

Postoji zabluda da ivljenje u sadanjem trenutku, ili putanje

niz reni tok znai poricanje svih odgovornosti, a ustvari to
ukljuuje podjarmljivanje svih delova nas samih, suoavanje sa
svim strahovima, fokusiranje i predvianje nae budunosti, i
tek tada preputanje! Biti u sadanjem trenutku je ozbiljan
posao koji zahteva strahovitu panju, a bez prisustva tenzije,
odvlaenje uma ka jednoj taki i presecanje kroz haos to je
joga.

Uitelj pilatesa i joga praktikant

Muriel Karasko (Muriel

Carrasco) kae:
Joga, posebno Atanga i Ajengar, ohrabruje pravilnu upotrebu
tela i svesnost o telu. Ona vas ui o pravoj vezi telo um kroz
disanje. Nema nieg maginog u tome: to je nauka, to je
pragmatino.

Jame

(Prva

Grana)

nisu

ograniavajue.

Moralnost je u osloboenju sebe. Na primer, ne-laganje vas ini

hrabrim. Samo-disciplina je put ka slobodi.
Pilates je oblik odravanja lepote i zdravlja u telu koji trenira
odreene grupe miia temeljno i kultivie pravilnu upotrebu
tela. Tehnike pilatesa dobro idu sa jogom. Kontrola bandi i
duboko dijafragmalno disanje sa vinjasa pokretima jaaju
koncentraciju. Specifini pokreti pilatesa poboljavaju svesnost

25

o telu i uklapaju se jako dobro u vebanje joge, kao i elementi

ravnotee i suptilno oputanje kod Aleksander tehnike.2
Kljune metode
Vinijoga
Vinijogu je razvio master uitelj Profesor Krinamaarja i sada
je nastavlja njegov sin
Desikaar. Kao individualni i progresivni sistem, Vinijoga je
postepena i nena. Iako je
nekad poduavana i na grupnim asovima, tradicionalno, joga
se prenosi od jednog do
drugog i lina obuka je omiljena. Ne moe se pohaati kurs iz
vinijoge, program se pravi
tako da odgovara svakom ueniku ponaosob.
Vinijoga praktikuje pokrete sa mekim uaji disanjem koje traje
due od istezanja u asani.
Ona je dostupna svakome i odlina je za bilo koje ivotno
doba. Moe se primenjivati i
terapeutski.

Aleksanderova tehnika je psiho-fiziki proces re-edukacije: inhibicijom automatskih, naviknutih reakcija,

omoguavamo eliminaciju starih navika i pogrenu upotrebu tela, i kroz pouzdanije ulno razumevanje, inimo
napredak u smeru odgovarajueg, nama svrsishodnijeg, korienja tela.
http://www.alexandertechnique.in.rs/aleksander_tehnika.php

26

Ajengar
Uenik Krinamaarje, Ajengar je arhitekta tela. Njegovo uenje
joge se fokusira na vetini poravnanja i preciznosti poloaja do
neverovatnog nivoa: Jogi koristi svoje telo da usavri svoju
unutranju inteligenciju.
Tehniki korektan stil, sa jakim osnovnim principima. Ajengar joga
je neumoljiv, temeljan trening tela i uma, koji nas ui da priemo i
probudimo svaku eliju tela tako da nam svako vlakno peva!
Sa

odlinom

upotrebom

potpora

(pomonih

sredstava)

modifikacija, Ajengar joga je posebno pogodna za specifine

potrebe, starije ljude i one sa povredama. Posebni asovi mogu
biti osmiljeni da odgovaraju svim potrebama i mogunostima, i
moe ukljuivati terapeutski rad.

27

Atanga Vinjasa joga

Ovo je dinamina, stimulativna igra joge, iji je utemeljiva ri
K.Patabi Dojs. Ima zadivljujui efekat na oblik i tonus tela ako se
redovno veba, i brzo oslobaa toksine, masnou i stres. Iako
momentalno dopadljiva mladim i ljudima u formi, ova izazovna,
ratnika joga, obuavana na pravilan nain , moe biti dostupna
svakome ko hoda.
Osnovna sekvenca poinje sa stojeim pozdravima suncu. Asane
su povezane sa usmerenim disanjem i vebanje stalno tee.
Derek Ajrland (Derek Ireland), koji je pomogao irenje Atange u
Evropi, zove je joga sa kojom nema zezanja! Vebanje je
iskustveno i o filozofiji se malo pria tokom asa.
ivananda joga

28

Nazvana po Svami ivanandi, karma jogiju iz june Indije, ovaj

holistiki, zaokruen sistem joge je izazvao dosta izdanaka na
Zapadu, ukljuujui Satjananda jogu.
ivananda joga obuhvata sve vrste joge, ukljuujui karma, bakti i
gjana jogu. To je integralni sistem zasnovan na pet principa:
pravilno vebanje, pravilno disanje, pravilna relaksacija, pravilna
ishrana i pozitivno miljenje/meditacija. Stopostotna preciznost u
samom izvoenju nije od kljunog znaaja. Ovaj tip joge je
dostupan svakome, svim goditima i tipovima telesne grae.

Kako odabrati pravu metodu za sebe?

29

Metode objanjene u ovoj knjizi e predstaviti glavne elemente

joge, to se moe primeniti i na druge forme. Cilj je da vam
omogui da pronaete metod koji najvie odgovara vaem nainu
ivota i tipu grae, tako da, pre nego da prilagoavate jogu da se
uklopi u va ivot, na kraju, neprimetno, ona prelije sve oblike
vaeg postojanja. Uenjem kljunih aspekata glavnih metoda i
vebanjem ilustrovanih programa moete utvrditi koji vam metod
najvie odgovara. Onda idite na as.
Kako idemo kroz ivot vano je vebanje one joge koja nas
uravnoteava. Kako se sami menjamo i prilagoavamo, tako e se
menjati i nae vebanje joge. Svaki metod joge ima iste sastojke,
samo u neznatno razliitim koliinama. Na primer, svaki Vinijoga i
ivananda as ukljuuje pranajamu, ali u Vinijogi na kraju
vebanja poloaja, a u sistemu ivanande na poetku asa.
Ajengar sistem stavlja ogroman naglasak na preciznost izvoenja
asana (poloaja), i pranajama je rezervisana za kasnije nivoe, tek
kada je uenik savladao asane. U Atanga Vinjasi, disanje i
poloaji su sintetisani jo od samog starta i neraskidivi su, ali
ostale tehnike pranajame se ne ue dok neko nema snanu,
kontinuiranu praksu u asanama.
Vano je prii jogi otvorenog uma; svaki oblik moe obogatiti va
ivot.

30

Joga za specijalne grupe

Poetnici
Probajte bilo koji stil koji vas privlai. Ajengar obezbeuje
izvanredan uvod za svesnost o poravnanju (poloaja); ivananda
daje nean uvod, nudi jasno definisan jogiki stil ivota, i ne
istie svesnost o poravnanju (poloaja) ; Vinijogin lini, negujui
pristup je potpun na svakom nivou; a izazov i fizikalnost Atange
e takoe odgovarati pojedinim linostima. Svaki stil e biti
predstavljen na svoj nain od razliitih uitelja, pa istraujte!
Deca
Joga je fantastina za decu. Treba da bude zabavna, kreativna i
stalna. Joga odrava nau kimu slobodnom i gipkom, odrava
fleksibilnost, pa ponite to pre. Mnoge poze su dobile ime po

31

ivotinjama i prirodi, tako da se vizualno dopadaju deci i ue ih da

stimuliu matu. Takoe moe pomoi deci da se opuste.
To ini da budete oputeni, kao kad mi se spava, kae Dominik
(Dominic), koji veba svoju sopstvenu tehniku relaksacije u stolici
kod zubara, uzimajui dubok udah da smanji tenziju, na potpuno
iznenaenje zubara!
Po mom miljenju, nije korisno misliti o razliitim stilovima joge: to
je jednostavno joga, koja dolazi iz mnogobrojnih i drevnih izvora.
Jedina autentina joga je ona koja radi sa svakom osobom u
skladu sa okolnostima i potrebama, i ima pregrt mogunosti.
Desikaar, Srce joge

Napredne poze, kao to je stoj na rukama, ne bi trebalo

poduavati pre 14 godina, kada rast usporava, jer moe nakoditi
hormonima i formiranju kostiju.
Nema specifinog stila koji je preporuljiv mada skakanje i
dinamina Vinjasa moe posluiti dobro jer je veina dece poput

32

igre! Krinamaarja ui decu svom sistemu, zadravajui njihovu

panju konstantnim, prelivajuim nizom izazovnih asana. Atanga
Vinjasa se preporuuje posle puberteta, ne pre nego to se kosti
vrsto formiraju.
Prednost dece je u tome to nemaju strah i predrasude u
poreenju sa odraslima. Ajengar dri asove za 60-oro do 70-oro
dece. On kae : Deca vole razliitost, sveinu. Moramo se
potruditi da im ne bude dosadno. Ona se ne plae, ona su jaka.
Treba im brzina, snaga i raznovrsnost, dodajui da kod njih najpre
treba raditi na fizikom nivou, a onda sa 16 ili 17 godina oni mogu
uiti o umu, i kasnije o sebi. Kada su Ajengar, Patabi Dojs i
Desikaar bili mladi uenici profesora Krinamaarje, fotografije
pokazuju da je njihov trening bio zaista intenzivan i gimnastiki.
Stariji
Meka, nena ivananda joga, kao i lini pristup Vinijoge su idealni
za starije ljude dok stimuliue asane Ajengar i Atanga joge bude
telo i um i spreavaju ih da se ulenje! Stimulacija je potrebna svim
ljudima bez obzira na uzrast zato to budan um odrava telo
mladim. Jogu moemo prilagoditi tako da zadovolji potrebe i starih
i mladih.
ovek, bilo da je mlad, star ili veoma star, bolestan ili slab,
vebajui moe da stekne vee moi.
Hatha Yoga Pradipika, uvodno poglavlje
Propriocepcija

33

Joga budi inteligenciju tela pomou propriocepcije. Proprioceptori

su nervni zavreci u telu koji su kao male oi koje primaju
stimulans i dre zglobove, miie i tetive aktivnim i na taj nain
spreavaju da doe do povrede.
Propriocepcija je odgovor tela kad smo blago izvan ravnotee i
moe se razviti pomou vebi balansa poput vebe da se stoji na
jednoj nozi sa jednim okom zatvorenim i da se hvata lopta.
Proprioceptivni trening prolazi kroz sve stojee asane balansa zato
to tako budimo svako vlakno u telu. Kad se neko ali da mu je
slab zglob noge, zapravo nije zglob taj koji je slab. Oko njega
treba da se aktiviraju proprioceptori da bi stvorili podrku i zato je
od sutinske vanosti

da dok starimo odravamo ove reflekse

budnim. Kada Ajengar govori o razlici izmeu okretne i

mlitave aice kolena, on govori o propriocepciji. Intelektualno
oko u elijama tela o kojem on govori neguje sposobnost tela da
reaguje i povrati ravnoteu pomou brzih refleksa.
Profesionalnim fudbalerima na rehabilitaciji se savetuje da je
najvanije

da

razviju

propriocepciju

kako

bi

izbegli

dalje

povreivanje.

34

Joga za posebna stanja

Zavisnost
Kao to zna i osoba koja u pono pije limunadu, ne moemo se
reiti naih zavisnosti tako to emo ih skrivati i potiskivati. Pisac i
uitelj Dastin Hardi (Justine Hardy) kae da moramo da budemo
hrabri da bi se bavili jogom i da je to najvei izazov koji emo
ikada preduzeti.

Moramo vebati sa ljubavlju i prihvatanjem

samih sebe. Duboki meditativni rad biharske kole i integralne

joge britanske kole joge neno vodi osobu na putovanje unutar
uma. Za ovaj duboki rad je potreban iskusan uitelj ukoliko elimo
da postepeno priznamo trikove uma. Potrebno je da posmatramo
svoje uslovljene obrasce razmiljanja (samskare) iz trena u tren
kako bismo se oslobodili istih.
Joga moe pomoi ljudima da se ree zavisnosti od droge i mnogi
uitelji su radili u programima za detoksikaciju. Redovno vebanje
joge pomae ljudima da jasnije razmiljaju o sebi. Svami

35

Pragjamurti na temu alkohola kae Kad bi se oni samo mogli

zaustaviti dok su jo u stanju veselja! A o puenju je Svami
ivananda rekao Kad poelite cigaretu, sedite u Vadrasanu i
popuite je sa najviom sveu.
Dejvid Daning Vajt (David Dunning White), etrdesetogodinjak,
vebao je jogu godinu dana tokom oporavka od droge. Nastavio je
tretman u anonimnim alkoholiarima, bio je ist etiri godine, ali
je jo uvek bio neurotian. Veruje da ga je joga izleila:
Izleila je vei deo mojih neuroza. Preusmerava me... Postao sam
smiren. To je neverovatno. Pre dva dana sam etao kroz Najtsbrid
(Knightsbridge Most vitezova) u Londonu i oseao da sam
potpuno miran i ceo i beskonano oputen, usred saobraajne
guve... Bio sam veliki hedonista, iao sam stalno po urkama,
drogirao se, zato to mi je to menjalo stanje svesti. Ali sam to
radio na pogrean nain. Patanali spominje droge i biljke za
otvaranje psihikih centara...LSD te vodi u batu, ali u est sati
dolazi batovan i izbacuje te napolje!! Pravi naini meditiranja te
vode kroz glavnu kapiju i batovan te ne tera van!
Joga me je fascinirala od malih nogu. Bila je jedna od retkih
stvari za koje sam oseao da su prave za mene. Izgubio sam se u
zavisnosti, i znao sam da je joga jedini put kui.
Biba Logan, uitelj ivananda joge
Depresija

36

Depresija je opisana kao nesposobnost da osoba pronae nain

da oseti ko je. Psiholog Karl Jung (Carl Jung) je definisao depresiju
kao distanciranje i odvajanje od sopstsva, to izaziva otuenost,
izolaciju i nedostatak svrhe. Joga nas vraa sopstvu, integrie sve
njegove aspekte i prua jedinstvo.
Nena, individualna Vinijoga i lagana ivananda koriste vebe
disanja koje umiruju i obnavljaju i suptilno otklanjanu negativnost.
Disanje kroz duevni bol donosi prihvatanje, drugi aspekt
znaenja joge.
Oslobaanje endorfina tokom Atanga Vinjase moe da izazove
promenu u svesti i da prekine depresiju. Ovaj metod moe
neverovatno da lei i da osnauje. Pomae da se uklone negativni
obrasci razmiljanja koji nas blokiraju. Jedan uitelj smatra da je
naroito

Atanga

korisna

za

ljude

koji

prestaju

da

piju

antidepresive.

37

Svi navedeni metodi e promeniti kako se oseate ako ih

praktikujete redovno, svaki dan ako je mogue. Traite i pronai
ete klju! Najtea i najvanija stvar je da stanete na prostirku i
ponete.
Povreda
Kada ste povreeni savetuje se veoma lagana veba i ako to znai
da ceo as ostanete u avasani, poloaju mrtvaca, neka bude
tako. Zbog nekih povreda je nemogue vebati asane i tada su
prikladnije vebe disanja, koncentracije i meditacije. To zavisi od
povrede, morate da oslukujete ta je telu potrebno. Moda eli
odmor. Ako ste prikovani za krevet moete da legnete u takav
38

poloaj da se srce hrani zdravom krvlju zato to joga obogauje

sistem kiseonikom i stimulie organe sveom krvlju. Pranajama,
vebe

disanja,

bhakti,

joga

devocije

koja

se

postie

kontemplacijom ili bogosluenjem, su isceljujue, ne toliko na

fizikom koliko na suptilnom nivou. Isceljivanje pomou joge
podrazumeva dostizanje stanja milosti i prihvatanja.
Ako imate povredu miia moe biti korisno da je prevaziete kroz
vebu iako moe biti bolno. Morate razlikovati dobar bol od bola
koji ukljuuje alarm. Budite paljivi i ne forsirajte se tokom
vebanja.
Ajengar joga moe da ukljuuje i posebne korektivne asove.
Ajengar kae da moete vebati i kad ste bolesni, ali ne sa
temperaturom jer tada treba da se odmarate. Riard Braun
(Richard Brown) je poeo da veba Ajengar jogu sa pedesetosam
godina, tako to mu je prijatelj preporuio korektivnu jogu za
njegovo koleno nakon operacije hrskavice.
Telo zna ta je najbolje. En Alen (Ann Allen), koja veba jogu preko
trideset godina, poela je da se bavi jogom u svojim dvadesetim
da bi ojaala noge jer je nakon poroaja dobila proirene vene.
Kad su je pitali da li treba da se veba dok je osoba povreena,
ona odgovara Sasvim sigurno. Joga je izleila moje povrede kad
nita drugo nije pomoglo.

39

Vano je da se razlikuje ta je prikladno za povredu. U Vinijogi bi

bio predloen individualni program. Joga je za iskusne vebae
stalna veza. Sve dok moete da diete, vizualizujete i meditirate,
moete da vebate.

Oprez
Ako imate bilo kakve sumnje, idite na specijalizovani as. Na
primer, ako imate problema sa diskusima, morate biti izrazito
paljivi dok radite fleksije. Bilo bi izrazito nepromiljeno da se
upustite u naprednu praksu Atanga vinjasa joge. Morate da
ponete

sa

poetnikim

asovima

da

nauite

pravilno

poravnanje.
Gojaznost
Ako ste gojazni i imate kondiciju Atanga je idealna za mravljenje
i oblikovanje tela. Ako ste gojazni i van forme, Fil Bi (Phil Beach),
predava

na

britanskoj

koli

naturopatije

osteopatije,

preporuuje da prvo isprobate ostale stilove. Kasnije moete raditi

Atangu da steknete kondiciju i izdrljivost. Ajengar je dragocen
zbog rigoroznog treninga, ali sve metode e vam pomoi da
postepeno dovedete teinu u red tako to e vas odvesti u koren
onoga to vas motivie i pokree.
Mravljenje

40

Sesilija Hinds (Cecylia Hinds) opisuje kako joj je joga pomogla da

smra: Kad sam poela da se bavim jogom kao tinejderka bila
sam gojazna i nesrena jer sam imala oko osamdeset kilograma.
Joga me je transformisala. Bilo je divno nalaziti se na mestu gde
se ne takmiite sa drugima, a opet izazivate sami sebe. Na
asovima svi pomau jedni drugima. Na prvom asu sam radila
Ajengar jogu koja je divno mesto za poetak... Volim ivananda
jogu zbog oseaja toka... Atangu zbog brzine i energije, ali zbog
moje teine nisam mogla da ponem sa Atangom.

Trudnoa
Joga je odlina za trudnou i postporoajni period, ali samo na
voenim asovima kod specijalista. Rut Vajt (Ruth White),
uiteljica Ajengar joge kae:Ajengar joga me je mudro i paljivo
provela kroz tri trudnoe. I Vinijoga moe biti odlina.
Nemojte poinjati sa Atangom ako ste trudni, ali ako je ve
vebate, moete da je modifikujete uz vostvo uitelja.
Stres
Sve forme joge pruaju osveenje i ravnoteu. Ako ste izmoreni,
idealne su Vinijoga i ivananda, a Atanga se moe vebati kao
Tai i, neno kao ptica u letu. Atmosfera prakse moe da se
menja. Vinijoga moe biti izuzetno zahtevna i napredna, tako da
ne

postoje

utvrena

pravila.

Ljudima

kojima

je

potrebno

smirivanje i prizemljenje odgovara ivananda zato to as poinje

sa glavom nadole, sa stojem na glavi i kree se ka stojeim
asanama na kraju, to je suprotno redosledu na Atangi. Ako ste

41

zaista napeti, kao tempirana bomba, Atanga vinjasa odlino

pretae energiju u vebanje kako bi se sve strepnje rastoile i
predale.
Ako se probudim sa udnim raspoloenjem joga mi pomae da
ga promenim, a nekad ak i da ga razumem. Definitivno neto
pokree, naroito uz pla.
Megi Mun (Maggie Moon)
Svi smo individualci. Ako se bavimo odgovarajuom vebom i ako
se prepustimo jogi kasnije emo se drugaije oseati, uvek je
tako. Svi sistemi lee i balansiraju i joga kole e osmisliti asove
za specifine potrebe.
Ne treba da budemo savreni. Niti treba da se drimo krutih
poloaja. Treba da teemo sa svemirom koji se stalno pomera
ispod naih stopala.
Din Hjuston (Jean Houston)
Ples guna
Gune se mogu opisati kao kvaliteti koji su prisutni u svim
materijalnim stvarima. Posmatrajte jabuku ili neko drugo voe. U
svom nezrelom stanju se moe opisati kao radastina. U
predivnom zrelom stanju se moe opisati kao satvina, sona,
ista. A u prezrelom stanju jabuka je tamasina. Ovo moemo
primeniti i na sebi. Kad elimo da pleemo ili da se oseamo ivi i
nestani, ovo aktivno, vatreno stanje je radastino. Kad se
oseamo nepokretno, letargino i tromo, mi smo tamasini. A kad
postignemo ravnoteu i jasnou onda smo u satvinom stanju
42

ba kako treba, kao pria o Zlatokosoj i tri medvedia. U jogi, mi

pleemo izmeu guna, stalno istraujui kako da postignemo i
zadrimo satvino stanje.

Koji ste tip doe

Kako bi na organizam odrao ravnoteu ne bi trebalo da ima
viak

ili

nedostatak

bilo

ega.

Ajurveda,

klasina

indijska

medicina, obrazlae koncept telesnih doa koje se sastoje od

vazduha (vata), vatre ili ui (pitta) i sluzi ili zemlje (kapha).
Ravnotea ova tri kvaliteta odrava zdravlje. Poto se obe bave
odnosom izmeu uma i tela, ajurveda i joga, kao dva aspekta
Tantre, tvrde da je potrebno da ovek bude srean i da ima
mentalnu jasnou kako bi bio zdrav. Oba sistema istiu preventivu
i medicinu odravanja tako to radije uestvujemo i preuzimamo

43

odgovornost za svoje zdravlje nego to se oslanjamo na tablete.

Najstariji sveti spis na kojem poiva ajurveda je artharva-veda,
deo vedskog naslea u kojem su zabeleeni principi anatomije i
medicine. Suitna je u zdravlju iznutra, a ne u zdravlju koje dolazi
spolja.
U nama moe preovladavati jedan tip doe ili najee dva tipa.
Znajui svoj tip doe moemo pravilno birati nain ishrane, vebe
i okolinu. Ono to unosimo u organizam moe biti hranljivo ili
otrovno ako se dobro ne apsorbuje. Kafa moe stimulisati osobu
koja je preteno kapha (zemlja) na pozitivan nain, ali kod osobe
koja je preteno vata moe izazvati vrtoglavicu!
Sledi kratki pregled doa, ali ovo je samo mali deo ogromne
oblasti prouavanja koja takoe pokriva ishranu i druge faktore.
Otkrijte koja je doa dominantna u vaem organizmu tako da
moete da sledite savete za vebanje.

Vata
44

Karakteristike: lagane, tanke grae. Entuzijast, lako se uzbudi.

Ima izlive energije, brzo obavlja aktivnosti. Brzo usvaja nove
informacije.

Ima

tendenciju

da

brine,

menja

raspoloenja.

Neredovna glad i probava. Moe biti nemirna.

Element: vazduh. Vata kontrolie pokrete u telu.
Fizika

veba: treba da umiruje, prizemljuje Vinijoga ili

ivananda, ili drugi metodi koji imaju nean pristup. Potrebna je

postojanost, dosta odmora i relaksacije.
Kvaliteti uravnoteene vate: entuzijazam, srea, mata, okretnost.
Pitta
Karakteristike: srednja snaga i izdrljivost. Ima otar intelekt i voli
izazove. Jasno se izraava, hrabra, takmiarski nastrojena,
intenzivna, ima tendenciju ka besu.
Element: vatra. Pita kontrolie metabolizam tela. Snana probava.
Fizika veba: osetljive konstitucije tako da joj je potrebno
umirivanje. Srednja jaina vebi. Svi tipovi joge. Svidela bi im se
Atanga vinjasa zbog izazova, ali treba da je praktikuju paljivo uz
lagano disanje. Korisna je smirujua pranajama. Potrebna im je
ravnotea izmeu odmora i aktivnosti. Vinijoga i ivananda joga
su takoe odgovarajue.
Kvaliteti uravnoteene pitte: topla, emotivna, zadovoljna,
samopouzdana.

Kapha
Karakteristike: vrste grae, mona, okrenuta fizikom. Stabilne
energije, mirna. Spora digestija i tendencija ka gojaznosti i
lenjosti. Privrena, sklona opratanju. Ima teak san.
45

Element: zemlja. Kapha kontrolie strukturu tela.

Fizika veba: postoji potreba da se zaloi vatra tako da je
idealna Atanga vinjasa i Ajengar joga. Potrebna je redovna
snana veba.
Kvaliteti uravnoteene kaphe: mirna, oputena, privrena.
as Vinijoge se moe prilagoditi da odgovara svim tipovima doa.

46

Ravnotea tajna zdravlja

Svesnost o gunama i doama razvija u nama bolji oseaj o sebi i
okolini i moe koristiti da pratimo da li smo uravnoteeni to je
tajna zdravlja. Jogiki pristup zdravlju i fizikoj spremnosti ne
razdvaja um od tela, ali postavlja pitanje kako mogu da budem

47

uravnoteen, centriran u svim aspektima svog bia? To je

podjednako vano i za smirivanje emocija i za leenje bola u
leima. Jedno je sigurno: sve, ukljuujui i naa tela, se stalno
menja. Mi nismo nepomine i nepromenljive skulpture. Na
primer, naa koa se potpuno obnavlja svakih est nedelja, a na
skelet svaka tri meseca. (Uprkos ovome naunici tvrde da
koristimo samo oko 3.5 % intelektualnog kapaciteta!)
Da bismo bili uravnoteeni potrebni su nam kvaliteti sve tri doe.
Ajurvedske klinike preporuuju da se rade pozdravi suncu a zatim
petnaest minuta lagane joge kako bi se harmonizovale doe.
Praksa uvek treba da sadri est naina istezanja: fleksije,
ekstenzije, bona istezanja, uvrtanja, poze balansa (npr. pozu
Drvo), inverzije (stoj na ramenima ili na glavi) sa svesnou
disanja, izjednaavajui trajanje udaha i izdaha.
Obavezivanje
Uprkos sugestijama u ovom poglavlju, nije pitanje koji metod ete
odabrati koliko je pitanje kako vebate. Poenta je u kvalitetu vae
panje i sposobnost da budete prisutni u trenutku. Svami
ivananda je rekao nekoliko grama prakse vredi koliko i tone
teorije. Kada su Svamija Satjanandu upitali ta da radim ako
nemam vremena za vebu? on je odgovorio Ako nemate
vremena za vebu, zato pitate? ovek nae vremena da jede,
spava i radi, zato zato je odjednom teko da nae vreme za
sadhanu?

48

Joga je neto to morate da iskusite. To nije neto to izvodite kao

predstavu ili takmienje, ve kao samoispitivanje. Kada poklonimo
vreme jogi i meditaciji one nam vraaju vreme zato to otvaraju
vrata ka venosti, izvan granica, kao to je otvaranje prozora
naletu leptira.
Magini kvalitet obavezivanja nekom zadatku sa posveenou se
jasno vidi iz Geteovih rei:
Sve dok se neko ne obavee postoji oklevanje, mogunost da se
povue, i uvek neuspenost. to se tie svakog ina inicijative (i
kreacije) postoji sutinska istina, a neznanje o njoj ubija bezbroj
ideja i fantastinih planova, a to je sledee: onog momenta kad se
ovek potpuno posveti neemu, i provienje se pokree takoe...
Razne stvari, koje se inae nikad ne bi dogodile, deavaju se kako
bi oveku pomogle u njegovoj nameri. Odlukom poinje itav niz
dogaaja stvarajui nepredviene dogaaje, susrete i materijalnu
pomo, sve u interesu pojedinca koji nikad ne bi mogao ni sanjati
da mu se to moe desiti. ta god da moete da uradite, ili da
sanjate

da

moete,

ponite

to.

Odvanost

sebi

sadri

genijalnost, mo i magiju. Ponite sada.

49

Priprema za vebanje
Treba da se uvek oseate udobno i da se slobodno kreete u odei
koju nosite. Nosite prirodna vlakna blizu koe. Vebai Atange
prekrivaju to manje koe kako bi znojenjem izbacili toksine.
Vebai Ajengar joge takoe otkrivaju kou da bi bolje videli
pravac i kretanje kostiju i miinih grupa. Vebai ivananda i

50

Vinijoge mogu da nose oputenu, topliju odeu, npr. trenerke.

Uvek se zagrejte tokom vebe.
Izlazak sunca je idealno vreme da se veba pre poslovnih obaveza
i pre nego to se um optereti mislima. Pozdravi suncu pozdravljaju
novi dan. Dinamine vebe su dobre na poetku dana da
energizuju i probude, dok meditativna praksa vie odgovara
veeri kako bi se razmislilo o proteklom danu i kako bi se smirili.
Jutro je takoe dobro zato to je stomak prazan (a i kasnije tokom
dana je lake je pronai izgovore da se izbegne vebanje!).
Nemojte da jedete najmanje dva sata pre vebanja.
Pozdravi suncu bi trebalo da vas zagreju, ali ako ste vrlo kruti
prilagodite ih tako to ete saviti kolena u ekstenzijama kako biste
u fleksijama olakali donjem delu lea.
Trebalo bi da je u sobi toplo. Vebajte na gumenoj prostirci da
biste imali dobar oslonac i da vam se ne bi klizalo. Moda vam se
svia da imate ebe i masku za oi za bolju relaksaciju na kraju
asa.
Dobro je da se okupate pre i posle asa iz potovanja prema sebi
(i prema uitelju!).
Oprez

51

Posavetujte se sa lekarom ako imate ili ste imali neko od sledeih

oboljenja: rak, multiplu sklerozu (MS), epilepsiju, visok krvni
pritisak, nedavnu operaciju, povredu vrata ili kolena, probleme sa
uima ili oima, HIV ili AIDS.

52