Dr edomir upi1

UDC 342.727:316.774 32.019.51

SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA2

Saetak Sloboda je jedna od univerzalnih vrednosti. Samo razvijena linost moe biti i slobodna linost. Za odranje slobode potrebno je znanje, iskustvo, odgovornost i hrabrost. Sloboda se osvaja, ona se ne daje. Sloboda se moe zloupotrebiti u ime slobode. Ne moe se prihvatiti bilo ija apsolutna sloboda. U upotrebi slobode u javnom prostoru treba praviti razliku izmeu slobode miljenja i izraavanja od slobode delovanja i ponaanja. Medijske slobode pokazuju koliko je jedno drutvo slobodno i otvoreno. Odbrana i garantovanje slobode informisanja ne sme se dovoditi u pitanje. Mediji u slubi bilo koje moi, izvan sopstvene moi, izneveravaju svoju misiju, mesto i ulogu u drutvu i dravi, i dovode sopstvenu slobodu u pitanje. Sluiti moi vlasti znai izgubiti slobodu ili zloupotrebljavati slobodu. Manipulacija, propaganda, mandarinstvo, slugeranstvo u novinarstvu su protiv slobode medija. Kljune rei: sloboda, mediji, mo, znanje, odgovornost, hrabrost

Sloboda je jedna od nekoliko univerzalnih vrednosti, odnosno svetih naela na kojima se zasniva ljudski ivot, za koju se ljudi bore u istorijskom i linom razvoju. Slobodu treba izboriti, odnosno, stei i odrati. Sloboda omoguava pojedincu da raspolae sobom, da nije u bilo kojoj vrsti ropstva i zavisnosti, da upravlja svojim ivotom, da vri izbore i donosi odluke. Sloboda pokazuje kvalitet i lepotu ivota, ali nije lako dostupna. Ona se teko stie i jo tee odrava. Slobodu u potpunosti iskazuje i pokazuje samo razvijena linost. Za odranje slobode potrebno je znanje i iskustvo, odgovornost i hrabrost. Nema slobode bez znanja, iskustva, odgovornosti i graanske hrabrosti. Znanje i iskustvo bogate ljudski ivot. Bogatstvo omoguava nezavisnost. Bez bogatstva
1 2 Profesor, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: cedomir.cupic@fpn.bg.ac.rs Tekst primljen 30. avgusta 2010. godine.

212

FPN Godinjak 2010 II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

nema slobode nego samo borbe.3 Nezavisnost je preduslov slobode. Kad se izbori sloboda, onda je treba odravati jer je stalno na udaru razliitih ivotnih situacija. Zato je potrebna odgovornost i graanska hrabrost. One su garant odravanja slobode. Neodgovorni i kukavice, niti mogu stei slobodu, niti je odravati. Kant je upozorio da su dva opaka poroka oveanstva lenjost i kukaviluk. Kao filozofu slobode jasno mu je bilo da lenjivci i kukavice ne mogu izboriti slobodu niti slobodno iveti. Lenjost i kukaviluk porobljavaju oveka koga je priroda odavno oslobodila od tueg upravljanja.4 Oni su uzrok stanja ljudske nezrelosti. Nezrelost je nemo da se svoj razum upotrebljava bez vostva nekog drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena, onda kada njen uzrok ne lei u nedostatku razuma, nego u pomanjkanju odlunosti i hrabrosti da se njime slui bez tueg rukovoenja.5 Prema Kantu, nezreli ne mogu osvojiti slobodu niti biti slobodni. Nezrelima se sasvim lako drugi nametnu za njihove tutore.6 Neko ko se nametne u drutvu odreuje i meru slobode koju e drugima davati. Gde se sloboda daje tu je nema. Za slobodu vai samo princip ravnopravnosti i jednakosti. Sloboda nije neograniena, ona ima unutranje ogranienje koje glasi: ne moete biti toliko slobodni da ukinete slobodu drugima. Znai, moja sloboda ide do granice slobode drugoga. Na granici naih sloboda odvija se dijalog, dogovor i donose odluke. Takvo delovanje i ponaanje odrava slobodu pojedinaca, grupa, profesija i drutava. U suprotnom, u ime slobode moe se ukinuti sloboda. Nesporno je da su ljudi slobodni da ive svoj ivot na nain koji izaberu, ali pod uslovom da njihov izbor ne ugroava slobodu i prava drugih. Ako ugroava onda takvom izboru ne treba pruiti podrku, ve ga suzbijati: teorijski i praktino. Niko ne moe biti slobodan ako porie pravo na slobodu nekom drugom. Najvii stepen slobode podrazumeva da su neke slobode uskraene: na primer, sloboda da se uniti sloboda! Svako moe biti u pravu samo pod uslovom da ne zahteva da on jedino bude u pravu. Svako moe da govori ta misli, ali pod uslovom da ne misli da on jedino zna istinu. Samo tako moemo se nadati danu dobrih vesti.7 Sloboda se moe zloupotrebiti u ime slobode. To je razlog da se ne moe prihvatiti bilo ija apsolutna sloboda. Slobodu treba optimalno iriti i praktiko3 4 5 6 7 Jovan Dui, Blago cara Radovana, Slovoljublje, Beograd 1982, str. 55. Jo je Dostojevski to dobro i izotreno formulisao: Novac je kovana sloboda. Immanuel Kant, Um i sloboda, Ideje, Beograd, 1974, str. 43. Nav. delo, str. 43. Nav. delo, str. 43. uro unji, Dijalog i tolerancija, igoja tampa, Beograd, 1997, str. 203.

edomir upi SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA

213

vati do granice kad slobodan izbor delovanja i ponaanja ugroava slobodu i prava drugih. Kad je u pitanju upotreba slobode u javnom prostoru8 treba praviti razliku izmeu slobode miljenja i izraavanja od slobode delovanja i ponaanja. Sloboda miljenja i izraavanja je neograniena9, dok je sloboda delovanja i
8 Javnost ima svoje ire, nepolitiko, i svoje ue, politiko znaenje. U ovom potonjemu znaenju ona je tesno povezana sa pojmom tzv. javnog mnjenja, iako je iri pojam od njega. Javnost je drutveni i politiki prostor u kome nastaje i deluje javno mnjenje. Znaenje javnosti je tek onda potpuno kada se ispitaju meusobni uticaji i (posebna) znaenja javnog, privatnog i tajnog. a) Re javno oznaava pojavni svet koji svako moe svojim ulima opaziti, svet ili prostor koji je otkriven naim ulima i sa koga je skinut veo i uklonjen mrak. Suprotnost pojmovima java i san sugerie javu, kao stvaran i trezan deo ljudskog ivota. Re javno dalje znai otvorenost, obznanjenost i optu pristupanost, za razliku od (privatne ili tajne) nepristupanosti, zatvorenosti i skrivenosti. (Ljubomir Tadi, Javnost i demokratija, Univerzitetska rije, Niki, 1989, str. 13). Don Stjuart Mil smatrao je da je za blagostanje oveanstva, od ega zavise i sva njegova druga blagostanja, neophodna sloboda miljenja i sloboda izraavanja miljenja. Ona Prvo: ako je neko miljenje silom uutkano, ono moe, koliko mi moemo pouzdano da znamo, da bude istinito. Poricati ovo znailo bi priznati sopstvenu nepogreivost. Drugo: mada uutkano miljenje moe da bude pogreno, ono moe, a vrlo esto i sadri deo istine, i kako opte ili preovlaujue miljenje retko ili nikada nije cela istina, jedina mogunost da se doe do ostatka istine je kroz sukob suprotnih miljenja. Tree: ak iako je prihvaeno miljenje ne samo istina, ve potpuna istina, ona e biti prihvaena kao predrasuda, sa malo razumevanja i oseanja za njenu razumnu osnovu od veine koja je primi ako se ne bude ozbiljno i estoko osporavala. I ne samo to, ve etvrto: znaenju samog uenja zapretie opasnost da se izgubi ili oslabi, da mu se oduzme onaj znaajan uticaj na karakter i ponaanje; dogma e postati samo puka forma nesposobna da uini bilo kakvo dobro, ali koja sputava i spreava razvoj svakog pravog i iskrenog ubeenja koje potie iz razuma ili linog iskustva... Miljenja suprotna onima koja su opteprihvaena bie sasluana samo ako se izloe umereno iako se najobazrivije izbegavaju nepotrebne uvrede, a ako od toga i za dlaku odstupe, gube tlo, dok neizmerne pogrde, koje se koriste na strani vladajueg miljenja, zastrauju i odvraaju ljude da izraavaju suprotna miljenja i sluaju one koji ta miljenja iskazuju. Stoga bi u interesu istine i pravde bilo daleko znaajnije, no ita drugo, da se ogranii upotreba takvog pogrdnog jezika, iako bi bilo neophodno da se bira, bilo bi mnogo potrebnije da se spree uvredljivi napadi na nevernitvo nego na religiju. Meutim, oigledno je da ni zakoni ni vlast ne treba da se meaju ni u jedno ni u drugo, dok javno miljenje treba da sudi uzimajui u obzir okolnosti svakog posebnog sluaja, osuujui svakog, ma na ijoj se strani nalazio, u ijoj se odbrani miljenja pokazuje nedostatak nepristrasnosti, zloba, tvrdoglavost i netrpeljivost. Ne treba pribegavati tim porocima, pa makar to bila i protivnika strana; treba odati zaslunu ast svakome, pa ma koje miljenje da ta osoba izraava, ako moe mirno i poteno da prosuuje svoje protivnike i njihova

214

FPN Godinjak 2010 II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

ponaanja ograniena. Moemo da mislimo ta god hoemo, ali ne moemo da delujemo na osnovu toga ako to miljenje ugroava slobode i prava drugih, odnosno ako unosi nered, nesigurnost, nestabilnost i nasilje u zajednikom ivotu. Takoe, treba razlikovati slobodu izraavanja od slobode tampe, odnosno medija. Dok je sloboda miljenja i izraavanja neograniena, problem sa slobodom tampe je neto drukiji. Kako nai meru izmeu omoguavanja tampi da izvetava javnost o dogaajima i istovremeno spreava(nja) pojave informacija koje ugroavaju integritet pojedinca i bezbednost drutva. Tekoa lei u tome to obe krajnosti koje smo ve pomenuli tete interesima drutva. Loe je da isuvie mnogo pogrenih vrsta informacija postanu javne ako e isuvie mnogo osoba ili drutvena struktura kao celina time biti dovedeni u opasnost. Podjednako je loe za drutvenu strukturu, kao celinu i stoga za pojedince, koji ive u tom drutvu, ako vlada vri isuvie veliku kontrolu nad medijima. Negde izmeu ovih krajnosti moemo se nadati i oekivati da se pronae prava ravnotea.10 Medijske slobode nesporno pokazuju i koliko je jedno drutvo slobodno i otvoreno. Niko do sada nije to bolje shvatio od ustavotvoraca SAD-a kada su u Prvom amandmanu Povelje o pravima istakli da Kongres ne moe donositi nikakav zakon o ustanovljenju dravne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere; ni zakon koji ograniava slobodu govora ili tampe (Pod. . .) ili pravo naroda na mirne zborove i na upuivanje peticija vladi za ispravljanje nepravdi.11 Sloboda tampe podrazumeva da joj se ne postavljaju prethodna ogranienja objavljivanja, a ne u slobodi od kanjavanja za krivini materijal kada se objavi. Svaki slobodan ovek ima nesumnjivo pravo da u javnost iznese miljenja koja eli; to zabraniti znai unititi slobodu tampe; ali ako on objavi ono to je nepristojno, zlonamerno ili nezakonito, mora da snosi posledice vlastite nepromiljenosti... tako je volja pojedinaca jo uvek slobodna; predmet zakonskog kanjavanja je samo zloupotreba te slobodne volje. Niti se na taj nain nameu bilo kakva ogranienja slobodi miljenja ili istraivanja; jo uvek je ostavljena sloboda linog mljenja; irenje ili objamiljenja, ne preterujui ni u emu to bi im ruilo ugled, ne izostavljajui nita to bi govorilo ili moglo da govori u njihovu korist. To je pravi moral javnog raspravljanja, iako se esto kri, srean sam to znam da ima mnogo onih koji ga se umnogome pridravaju, a jo vei broj onih koji se svesno za njega bore. (Don Stjuart Mil, O slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1988, str. 8385) Dejl aket, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 147. Nav. delo, str. 147.

10 11

edomir upi SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA

215

vljivanje ravog miljenja, koja su tetna po drutvene ciljeve, jeste zloin koji drutvo kanjava.12 Ameriki ustav u kojem se garantuje sloboda tampe moe se tumaiti kao zatita slobode tampe od vlasti, odnosno njene kontrole nad tampom. Sloboda medija ne moe se tumaiti kao zatita od zloupotreba. Mediji treba da budu slobodni, ali i odgovorni pred javnou, a ne pred vlau. Tomas Deferson, nesporno jedan od najveih boraca za slobodu tampe, smatrao je da tampa treba da odgovara i bude kanjena za tetu koju bez razloga i argumenata nanosi pojedincima. On je isticao i zalagao se da tampa ne bi trebalo da bude pravno odgovorna za tetu koju nanosi ugledu vlasti. U tom duhu Deferson istie da nau slobodu ne moe da titi samo sloboda tampe a ova ne sme da bude ograniena bez opasnosti da slobodu izgubimo.13 Po njemu, tampa je jedno zvono za uzbunu naroda. (Ako se) ona potpuno uutka... oduzeta (su) sva sredstva zajednikih napora.14 U Defersonom duhu, u Engleskoj tog vremena, za slobodu tampe se jo ee borio Tomas Erskin. Na suenju Tomasu Pejnu 1782. godine, optuenom da je irio buntovniku klevetu protiv vlasti, Erskin je tvrdio da je vlast parlamenta ograniena pravom pojedinaca da slobodno govore i objavljuju svoja gledita. Javnost je ba kao kiseonik, prirodna potreba svakog pojedinca. Vladanje nad jezicima, mozgovima i oima graana ne sme se dozvoliti. Sloboda tampe je prirodno pravo, od Boga dato i nepodlono zastarevanju. Njega ne sme pogaziti nikakva ovozemaljska sila, a pogotovo neiskvarena vlast koja pokuava da spase vlastitu kou. Svaki ovek sme da preispituje ustavna naela na kojima se vlast zasniva, ukazuje na njene greke i nedostatke, istrauje i obelodanjuje njene grehe, i upozorava sugraane na njihove pogubne posledice.15 Pioniri odbrane slobode tampe nisu se suoavali sa sloenijim situacijama i iskustvima koja e se kasnije u razvoju medija i njihovom delovanju pokazati i zato e se njihov proleni duh i borba za slobodu tampe pokazati jednostranim pred novim izazovima.16 Ta jednostranost ne umanjuje njihove
12 13 14 15 16 Izjava ser Vilijama Blekstona, jednog od legalistikih zastupnika iz 18. veka. Nav. delo, str. 48. Deferson u pismu Donu Deju 1776. (nav. delo, str. 151). Nav. delo, str. 151. Don Kin, Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd, 1995, str. 1213. U spisima zagovornika slobode tampe nije bilo mesta za problem kako medijske predstavnike uiniti odgovornima svojoj italakoj javnosti. Osnovni razlog lei u tome ta je veina branilaca slobode tampe kalemila svoje klasino verovanje u mogunost komunikacije licem u lice na verovanje u model trino zasnovanih medija. Ranomoderni ideal slobodne tampe nastao je u vreme prevlasti malih preduzea i rasprostranjenog uverenja da je decentralizovana trina utakmica delotvorni pro-

216

FPN Godinjak 2010 II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

nazore i napore koji i danas stalno treba da nam budu pred oima i da na njih upozorimo pri bilo kojoj novoj meri koja bi mogla da ugrozi slobodu informisanja. Nikad se ne zna ta se krije iza odreene mere vlasti kad je u pitanju informisanje. ak i razlone predloge treba dobro preispitati jer su situacije sloene i osetljive, a namere i motivi mogu se dobro prikriti. O vladinoj regulaciji i kontroli medija i u najdemokratskijim drutvima i dravama nema potpune saglasnosti. Problem nastaje ne u vezi spreavanja da se vlast mea u slobodu medija, ve ta uiniti i na koji nain spreiti da novinari i mediji zloupotrebljavaju slobodu. Ko treba da regulie, kontrolie i kanjava njih? Da li to moe samo javnost? Jer, postavlja se problem kvalifikovanosti javnosti njene svesti, znanja i savesti. Moe se desiti da ona bude izmanipulisana iz egoistinih i posebnih interesa, ali i zbog neznanja i nezrelosti. Javnost nije neto to je jedinstveno i kompaktno. Ona je isparcelisana, sloena i neujednaena u pogledu kompetentnosti. Samo javnost u kojoj dominira kvalifikovanost i kompetentnost moe se smatrati kvalitetnom i sposobnom da prati medije i kritiki se odnosi i prema slobodi medija i njihovoj zloupotrebi slobode. U Canonns of Journalism amerikog drutva novinskih urednika iz 1922. godine, koji je revidiran 1975. godine, u Prvom amandmanu u lanu IV, posveenom istini i tanosti, pie: Poverenje izmeu novinara i italaca jeste temelj dobrog novinarstva. Moraju se uloiti svi napori da bi se osiguralo da sadraj vesti bude taan, slobodan od predrasuda, i da su sve strane pravino predstavljene. Komentari urednitva, analitiki lanci, treba da se dre istih standarda tanosti u pogledu injenica kao i izvetaj o vestima. Znaajne
tivotrov za politiku despotiju. Stoga ne treba da iznenauje to je etos trine utakmice uticao na republikansko zalaganje za slobodu tampe. Privatno vlasnitvo nad sredstvima komunikacije proizvodnja i opticaj miljenja kroz proces proizvodnje i razmene roba najee se smatralo kljunim sastojkom slobode i komuniciranja. Na trite se gledalo kao na nevidljivo, nepristrasno i bezopasno orue slobodnog kruenja javnog mnjenja. Ono se doivljavalo kao oaza potenja, istine i integriteta u despotskom svetu tajnosti, spletkarenja i osionosti... Trina utakmica porodila je prve velike novinske magnate istaknute linosti poput arl-Jozefa Pankuka (Charles-Joseph Panckoucke) koji su nastojali da steknu monopol na tritima mnjenja i itanja, proizvodei istinski moderne knjige, asopise i novine. Neki delovi izdavake industrije kao to pokazuju nedavna istraivanja ila Fejela (Gilles Feyel) i Renea Mulinasa (Rene Moulinas), zaglibili su se u komplikovanom procesu koncesija i koncentracije vlasnitva... Zahtevi poslovnog opstanka nekad su primorali izdavae da itaocima prodaju sve ega su se mogli dokopati, makar i uz pomo mita, lanog oglaavanja i krivotvorenih izdanja. Pokuali su da osvoje trite prodajom starih tekstova u velikim koliinama i jeftinim verzijama, ili plasiranje senzacionalnih novih proizvoda. esto su bili prinueni da napuste neki projekt im ga zaponu; nemilosrdna utakmica ponekad ih je dovodila do bankrota. (Nav. delo, str. 4143)

edomir upi SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA

217

greke u pogledu injenica, ili izostavljanja, treba ispraviti odmah i upadljivo (prominently).17 A ta ako se to ne desi? Ko e biti nadlean da to ispravi i natera prekrioce da obavezu izvre? Da li se novinarske i medijske zloupotrebe slobode informisanja mogu podvesti samo pod krivini zakon ili njihove tete treba na poseban zakonski nain tretirati? Odbrana i garancija slobode informisanja je neto to se ne sme dovoditi u pitanje i kada se pojave sluajevi da mediji zloupotrebe slobode. Vano je kako ne dovesti slobodu informisanja u pitanje, kad je mediji zloupotrebe. Slobodni mediji imaju veliku mo u javnosti, ali ta mo se moe i zloupotrebiti. Na javnoj sceni su prisutni ne samo politika mo ve i mo novca. Koliko god vlast i politiki monici mogu da ugroze slobodu informisanja toliko je mogu ugroziti i posebni, privatni interesi u obliku ekonomske moi (moi novca). To je esto razlog da se izlaz trai u normativnim reenjima, odnosno zakonima, kojima bi se ograniio i onemoguio uticaj vlasti i privatnih interesa koji dovode u pitanje slobodu informisanja, a preko nje i slobodu novinara i slobodu medija. Nai meru nije lako, jer su mogunosti suptilnih manipulacija neograniene. Nove pojave manipulacija trae i nova reenja za njihovo otkrivanje, regulisanje i kontrolisanje. I najvei manipulatori uvek istiu da sve to rade rade za slobodu i u ime slobode. Posebno su opasne pojave u drutvu u kojima se povezuju oni koji tite javni interes i oni koji privatni interes hoe da nametnu kao opti da bi pribavili korist. Neregulisana simbioza opteg i posebnog interesa moe izazvati zloupotrebu slobode informisanja. U ime slobode, sloboda se zloupotrebljava. Na taj nain nastaje zloupotreba slobode izraavanja u javnom prostoru. Tako se u ime slobode izraavanja esto preko medija izriu neistine, poluistine, klevete, pretnje, iri mrnja, pakost, predrasude, stereotipi, ali i nebitne pa i beznaajne injenice i dogaaji. Jednom reju zagauje se javni prostor. A u zagaenom prostoru teko se mogu raspoznati bitni i vani dogaaji i injenice. Slobodom izraavanja na taj nain dovodi se u pitanje istina, pravda, dobro, unitava se i sama sloboda. Sloboda ne podrazumeva razuzdanost, neodgovornost i haos. Sloboda koja dovodi u pitanje i razara univerzalne vrednosti (istina, pravda, dobro, ljubav, lepota, solidarnost i ljudsko dostojanstvo), kojima i ona pripada, nije sloboda, ve verbalna ili pisana tortura i duhovno nasilje. Mediji u slubi bilo koje moi izneveravaju svoju misiju, mesto i ulogu u drutvu i dravi. Sluiti moi znai izgubiti slobodu ili zloupotrebljavati slobodu. Mediji ne bi trebalo da se i sami pozicioniraju kao neka vrsta nadmoi iznad drutva i bez kontrole. U toj ulozi esto se zavrava osporavanjem svega
17 Dejl aket, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 149.

218

FPN Godinjak 2010 II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

osim sopstvenog miljenja. Tako se upada u zamku jednostranog informisanja, odnosno esto jednostrane selekcije u informisanju. Nesporno je da je mo vlasti (politika mo) najopasnija po slobodu informisanja i slobodu medija. Poto ima u rukama mogunosti da donosi zakone, uredbe, propise, ona moe da ih ograniava ili stavlja u posluniki status. Takoe, veliki pritisak na medije i novinare moe da dolazi iz bezbednosnih slubi, posebno ako su izvan civilne kontrole. Sistemom ucena te slube mogu da u potpunosti kontroliu medije. Najee slube plasiraju podatke koje javnost mogu da dezorijentiu. Ti podaci su iz privatne sfere ivota i uvek su u obliku poluistina. Na taj nain zloupotrebom medija bezbednosne slube unose sumnjienja i razdore najpre meu aktivnim akterima na politikoj sceni. Njihove ucene i manipulacije imaju tetne posledice po javnost i drutvo. Te posledice su i opasne, esto i nesagledive. Svaka nekontrolisana mo opasna je i razarajua. Nekontrolisane bezbednosne slube unose u javno polje ne samo dezorijentaciju ve i senzacionalizam. Surovo se obraunavaju sa onima koji im se ne pokoravaju. Iza toga se uvek krije njihova demonstracija moi, a ako su zloupotrebljene i u neijim su rukama onda lini ili posebni interesi monika koji su ih stavili u svoju slubu. Cena tete po javnost je preskupa. Postoje stanja u drutvima gde bezbednosne slube ili njihovi saradnici, ak i oni koji su trenutno sklonjeni ili koji su trajno uklonjeni, ali sada otrgnuti od njihove kontrole, osnivaju medije ili ire saradniku mreu u medijima, i na taj nain u potpunosti njima upravljaju. U drutvima u kojima se to deava jedini je izlaz da takve bezbednosne slube budu rasformirane, a njihovi tajni saradnici otkriveni. To je nain da se takvi mediji razgolite i izgube bilo kakvu ansu da utiu na javnost ili da neto znae u drutvu. Saznati ko su ucenjeni i ko su saradnici slubi oslobaa medije i novinare tog zla. Druga mo koja je izvor opasnosti po medije jeste ekonomska mo (mo novca). Pomou te moi mogue je osnivati medije i stavljati ih u slubu posebnog i linog interesa. Takoe, ova mo je i mogunost da se monopolie medijska scena i da se njome manipulie. Pomou te moi moe se ne samo uticati na vlast, ve i pokuati da se vlast osvoji.18 Postoje primeri da su politiari koji su posedovali monopol nad medijima osvajali vlast.19 Posebna ma18 Kod nas je dobar primer TV Braa Kari. Kad je osnovao partiju, iako je po zakonu bio obavezan da napusti vlasnitvo nad TV kanalom, Bogoljub Kari to nije uinio, ve je kao vlasnik preko sopstvenog kanala poeo da propagira tu partiju i utie na javnost i javno mnjenje. Direktna posledica tog uticaja je da je za kratko vreme pozicionirao svoju partiju, prema istraivanju javnog mnjenja, na treu poziciju. Primer Berluskonija i njegove partije Forca Italia.

19

edomir upi SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA

219

nifestacija moi novca jeste mogunost osnivanja ili raspolaganja ili velikog uticaja kriminalaca, kriminalnih grupa i mafije na medije.20 Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno dobro regulisati medijsku scenu da ne bi bila ugroena sloboda informisanja, ali i da bi bila spreena zloupotreba slobode od bilo koga i bilo koje moi. Procedure regulisanja treba da budu spoljanje i unutranje. Spoljanje regulisanje mogao bi da omogui dobar i precizan zakon koji ne bi dovodio u pitanje slobodu informisanja i medija, ni slobodu preduzetnitva, a u isto vreme spreavao bi zloupotrebu slobode informisanja i zloupotrebu slobode od novinara i medija. Njegovo sprovoenje mogao bi da prati nezavisan dravni organ koji bi izabrala zakonodavna vlast. Predloge za one koji bi nadzirali i kontrolisali sprovoenje zakona davale bi nezavisne, naune i profesionalne institucije i organizacije. Filozof Karl Poper je, pred kraj ivota, u jednom tekstu sugerisao da se za novinare elektronskih medija ustanovi protokol kao i za lekare. Drugim reima, da se sloboda i pravo na istinitu informaciju zatiti licencom (da samo kvalifikovani i kompetentni mogu da obavljaju tu izuzetno znaajnu i osetljivu profesiju). I unutranje regulisanje znaajno bi uticalo na slobodu informisanja, ali i smanjivanje mogunosti da slobodu zloupotrebe novinari i mediji. Procedure regulisanja zasad su isprobane na medijskoj sceni SAD. U te procedure spadaju: izrada statuta redakcije koji definie uzajamne odgovornosti redakcije i uprave odreene medijske kue, formulisane u internoj povelji; obezbeivanje mesta za susrete izmeu predstavnika medija i krugova koji pripadaju pravosuu, ime bi se obezbedilo da uzajamno shvate koje su im uloge i izbeglo korienje krajnjeg sredstva, mera represija; postavljanje posrednika ili ombudsmana koji e se baviti albama graana i iznositi svoje zakljuke u tom mediju kako bi se svi itaoci, sluaoci, ili gledaoci upoznali sa njima; primena japanskog modela kontrole kvaliteta, to omoguava novinarima da svakodnevno kritiki ispituju sadraje svog medija u svetlu etikih normi; praksa da se osobama o kojima govore mediji ili osobama ili institucijama koje su izvor informacija redovno dostavlja odreeni upitnik koji bi se odnosio na ravnopravnost zastupljenosti i na tanost informacija; konstituisanje stalne porote italaca koja bi bila sastavljena tako da na istinski nain reprezentuje zajednicu kojoj se odreeni medij obraa.21 Uporedo s regulativom, trebalo bi preduzeti druge mere koje garantuju slobodu medija i istovremeno spreavaju zloupotrebu medija i medijsku zlo20 21 Kod nas je to primer zemunskog kriminalnog klana koji je osnovao i finansirao list Identitet. Danijel Korni, Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999, str. 134.

220

FPN Godinjak 2010 II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

upotrebu slobode. Te mere su: nauna istraivanja medija i njihovog delovanja na javnoj sceni, kvalitetno obrazovanje za novinarsku profesiju, kolsko obrazovanje o medijima da bi se irila medijska kultura graana, kritike rubrike i emisije posveene informisanju, profesionalnim standardima novinara i ulozi i znaaju medija za drutveni ivot, i druge. Novinari i medijski poslanici trebalo bi da znaju da nema istine bez slobode i slobodnog duha, jer sloboda se dogaa zajedno sa potrebom za istinom, sjajno je izrekao filozof Karl Jaspers. Manipulacija,22 propaganda, mandarinstvo, slugeranstvo u novinarstvu su protiv slobode. Kada se takvi zalau za slobodu onda sloboda okonava u podvali, lai i neslobodi.

LITERATURA
Dui Jovan, 1982, Blago cara Radovana, Slovoljublje, Beograd. Kant Immanuel, 1974, Um i sloboda, Ideje, Beograd. Kin Don, 1995, Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd. Korni Danijel, 1999, Etika informisanja, Clio, Beograd. Stjuart Mil Don, 1988, O slobodi, Filip Vinji, Beograd. unji uro, 1997, Dijalog i tolerancija, igoja tampa, Beograd. unji uro, 1995, Ribari ljudskih dua, igoja tampa, Beograd. Tadi Ljubomir, 1989, Javnost i demokratija, Univerzitetska rije, Niki. aket Dejl, 2007, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd.

22

Prema uri unjiu, borba protiv manipulacije mora u prvom redu da bude: a) borba za slobodu dolaenja do novih saznanja (sloboda istraivanja svake vrste), b) borba za slobodan pristup tehnikim sredstvima za prenoenje saznanja (otvoren pristup svim vrstama massmedija), c) borba za slobodu irenja saznanja, d) borba za preuzimanje odgovornosti za posledice koje ta saznanja izazivaju s obzirom na slobodu drugih. Ukratko: borba protiv manipulacije jeste u stvari borba za istinsku ljudsku komunikaciju. (uro unji, Ribari ljudskih dua, igoja tampa, Beograd, 1995, str. 221)

edomir upi SLOBODA I ZLOUPOTREBA SLOBODE U MEDIJIMA

221

edomir upi FREEDOM AND ABUSE OF FREEDOM IN MEDIA Summary Freedom is one of the universal values. Only a developed personality can be free. Maintenance of freedom requires knowledge, experience, responsibility and courage. Freedom is won, not given. Freedom can be abused in the name of freedom. No ones absolute freedom is acceptable. In exercising the freedom in public sphere one should make difference between the freedom of thinking and expression from the freedom of action and behaviour. Media freedoms show how much a society is free and open. Defence and guarantees of freedom of information must not be challenged. Media in service of any power beyond their own betray their mission, position and role in society and state and endanger their own freedom. To serve to power of government means to lose freedom or abuse it. Manipulation, propaganda, adulation, servility in journalism are against the freedom of media. Key words: freedom, media, power, knowledge, responsibility, courage