Prirodne i duhovne nauke

1
 Pozitivizam i istoricizam
• Devetnaestovekovni pozitivisti: sve u stvarnosti
se dešava u skladu sa zakonima, pa tako sve
fenomene, uključujući i one socijalne, treba
objašnjavati polazeći od kauzalnih veza
(posledica: mehanicistička koncepcija ljudskog
ponašanja)
• Fenomeni ljudskog sveta objašnjavaju se
polazeći od istorijskog konteksta-apsolutna
jedinstvenost svakog konteksta (relativizam)
2
 Problem razgraničenja
• grupisanje međusobno različitih disciplina koje se
bave čovekom (istorija, antropologija,
psihologija, politička ekonomija, pravo...)
• Teleološko-deskriptivni i kauzalno-mehanicistički
pristup ljudskoj stvarnosti
• Okretanje ka empirijskm studijama istorije
• Razumevanje ljudskog sveta u njegovim
sopstvenim terminima, oštra granica između
prirodnih i društvenih nauka
3
• U prirodi sve funkcioniše mehanički, ljudski
svet je svet slobode i kreativnosti
• Jedinstvena priroda ljudske ličnosti i njenog
sveta, neosnovanost primene metodologije
prirodnih nauka i mehanicističkih pojmova
na studije čoveka
• Istorijski svet koji je čovek stvorio je
duhovni svet, stvoren je zahvaljujući
individualnoj svesti o ciljevima
• Istorijski-menja se sa promenom čovekove
svesti o svetu
4
 Ljudski svet i razumevanje
• Ciljna orijetisanost čoveka-socijalni svet može
da sa razume samo „iznutra“ (Verstehen)
• Jedan od načina da se razume unutrašnji razlog
koji je individuu ili grupu pokretao na delanje
je doživljaj njihovog iskustva (nachempfinden)
• Putem empatije možemo da objasnimo
ponašanje aktera u duhovnoj sferi

5
 Duh i razumevanje
• Operacije duha su koherentne (sadašnje mišljenje je
povezano sa prošlim iskustvom)
• Događanje i mišljenje u individualnom životu
poseduju koherentne obrasce koje bi naučnik
trebalo da razume
• Istorijski događaji i proizvodi pojedinačnog društva
tvore koherentne obrasce
• Razumevanje je proces otkrivanja ovih obrazaca
(otkrivanjem veza između mentalnih akata i između
mentalnih i fizičkih akata)
6
• Razumevanje nije prvenstveno otkrivanje
motiva, već koherentnosti obrazaca
• Specijalizovane discipline proučavaju različite
aspekte kompleksnog ljudskog duha (analogija
sa podelom prirodnih nauka)
• Materijal proučavanja potiče iz životnog
iskustva ljudi (uključujući i samog naučnika),
proizvodi prošlih kultura u kojima se izražava
čovekovo razumevanje života-ukupno životno
iskustvo vs. naučno eksperimentisanje

7
• Postoje opšti principi u osnovi čovekovog života-
analogije između duhovnih i prirodnih nauka
(racionalni principi koji bi trebalo da vode ljudske
akcije)
• Emancipatorska moć duhovnih nauka (autonomne
individue i društva)
• Disanalogija sa prirodnim naukama: problem
subjektivnosti (u prirodnim naukama objektivno
znanje prikazuje realnost, u duhovnim naukama
znanje o ljudskom svetu koincidira sa naučnikovim
znanjem o njemu samom kao ljudskom biću, i ne
može da bude apstrahovano)
8
 Metodologija duhovnih nauka
• Osnovni cilj – metodologija društvenih nauka
• Metodično seciranje stvarnosti karakteristično
za nauku je samo provizorno („Ubijamo da
bismo secirali.“),ali ne i arbitrarno
• Naši pojmovi i klasifikacije delom reflektuju
naš aktuelni doživljaj realnosti (uticaj
predmeta na metod)
• Otuda svojstvene metode duhovnih nauka

9
• Deli pozitivističko uverenje da proučavanje
ljudskog sveta mora da bude naučno
(sistematično, precizno i zasnovano na
empirijskoj evidenciji)
• Razilazi se sa pozitivistima u pogledu
uverenja o potrebi konačnog jedinstva nauke
koje bi se postiglo tako što bi se metode
prirodnih nauka proširile na duhovne nauke

10
 Da li je moguće objektivno istorijsko
znanje? (Revizija programa)
• Važnost pojma pogleda na svet (Weltanschauung)-kultura,
istorija, vrednosti
• Dominacija smisla i vrednosti u istorijskom metodu: da li,
onda, društvene nauke mogu da budu objektivne?
• Da li je razumevanje ljudskog iskustva dovoljno kao metod?
• Znanje o ljudskom svetu putem interpretacije ljudskih
proizvoda u kojima je on izrazio svoja iskustva
(hermeneutički akt)
• Ljudski proizvodi mogu da se posmatraju kao tekstovi koji
se tumače

11
 Uzroci promene
• U duhovnim naukama su sam život i iskustvo izvan
domašaja empirijskog istraživanja, ali, ispoljavanja
ovog života i iskustva su dostupni ovakvom istraživanju
• Fenomeni koje je čovek proizveo poseduju značenje
zato što su svrhovite tvorevine (komunikacija i izraz
unutrašnjeg stanja)
• Ekspresije imaju formu znaka ili simbola (reči, gesti,
literarne tvorevine, socijalne ustanove), njihovo
značenje nije neposredno dostupno, zato je potrebno
interpretirati simbole

12
 Redefinisanje razumevanja
• Razumevanje određeno u hermeneutičkim
terminima: razumevanje je aktivnost „pomoću
koje razumemo ono psihičko koje je otelovljeno
u materijalno datom znaku.“
• Kulturni svet kao proizvod unutrašnje sile,
svesnog života koji se eksternalizuje u
konkretnim formama
• Status istorijskih svedočanstava: istorijski
tekstovi su svedočanstvo o životu duha
13
 Istorijsko razumevanje
• Prisvajanje prošlog iskustva koje povratno utiče na samog
interpretatora (usvajanje duhovnih dobara, proširivanje
horizonta ograničenog specifičnim iskustvom)
• Neprihvatljivo puko kontemplativno razumevanje
prošlosti karakteristično za istoricizam (ukrštanje metoda
filološke i teološke interpretacije)
• Najvažniji deo interpretacije: naknadno oživljavanje
kreativnog procesa autora (ne u psihološkom smislu, već
u smislu kulturnih faktora koji su uticali na autora) –
interpretator može bolje da razume autora nego što on
sam sebe razume

14