Gorgija po

Sekstu
Empiriku
Gorgija, izvor: „Fragmenti predsokratovaca“ – Herman Dils, zapisi: Sekst Empirik.

Sekst Empirik Gorgiju svrstava među relativističke filozofe (prvi relativista je bio Protagora).
Gorgijin relativizam bazira se na polju saznanja (gonoseološko ili epistemološko polje) i to kroz
3 stupnja (nemogućnosti saznanja istine o biću):

1) ništa ne postoji
2) ako postoji onda za čoveka nije spoznatljivo
3) ako je spoznatljivo, drugima nije moguće preneti to znanje (znanje o tome)

1) Ne-biće nije moguće i da postoji i da ne postoji. (iskazi su suprotni, mora ili postojati ili ne
postojati).
Ne-biće ne postoji jer je prethodni iskaz besmislen.
Ako postoji biće, onda ne postoji i ne-biće (jer nije moguće da postoje oba).

Gorgijini argumenti:

Ako biće postoji i ako je večno ili nastalo ili i večno i nastalo;

Ako je biće večno, ono nema nikakav početak (sve što nastaje ima nekakav početak).
Ono što nema početak neizmerno je.
Ako je neizmerno onda nije nigde, jer ako je negde onda je u onom što je od njega različito.

Ono što je od bića različito jeste ne-biće, a kao što je već napomenuto nije moguće reći da postoje
i biće i ne-biće-

Ovde se takođe javlja i greška prilikom argumentacije. Naime Gorgija izvodi (bez
opravdanja) prostornu neizmernost iz vremenske.

Biće ne može biti ni sobom ograničeno, jer ako jeste- ponovo će postati dvojako.

Gorgija zaključuje:

Ako je biće večno onda je neizmerno.

Za Gorgiju biće jeste večno, jer ako ne bi bilo javio bi se paradoks dvojakosti.
Ako je neizmerno onda nije nigde.
Ako nije nigde onda nije ni biće.
Gorgijini argumenti da biće nije nastalo:

Biće nije moglo nastati od bića, jer ako je nastalo onda je tek nastalo.

Ne-biće nije u stanju da stvori bilo šta.

Zaključak: biće mora biti večno.

Ako je biće nastalo onda nije večno.

Ne može biti i večno i nastalo, znači da biće ne postoji.

Jedno i mnoštvo:

Sve što ima količinu jeste deljivo.

Sve što ima veličinu jeste deljivo.
Dakle ove stvari ne mogu biti jedno.

Biće nije jedno.

Nije ni mnoštvo (jer je mnoštvo jedinstvo pojedinačnih stvari1)

Zaključak:

Ako postoje i biće i ne-biće, onda ništa ne postoji. (Jer ne mogu postojati i biće i ne biće zajedno)
Ako je biće iste prirode sa ne-bićem, onda ništa ne postoji. (Već je navedeno da ne-biće ne može
postojati).

2) Ako mišljenje ne postoji onda (biće2) nije moguće misliti.

pr. Ako zamislim kola koja lete, ta kola odmah i ne lete.

Primer kao argument za to da mišljenje ne postoji je jako loš. Greška je u formulaciji

zaključka koji se donosi na osnovu ovog primera, a pravilan zaključak je: ne postoji sve što
se misli.

3) Ako ipak nešto i postoji i čovek uspe to nešto da spozna i rečima prenese nekom drugom; on
ne prenosi drugom spoznaju već reči.

1
Po Dilsovoj zbirci fragmenata reč je o pogrešnom zaključku. Zbog čega, ja zaista ne znam, ali samo naslućujem (i
nisam ni najmanje uveren da je ovo u potpunosti ispravno) da je problem u pojmu jedinstva. Smatram da
mnogostruke stvari (mnoštvo) nije nužno sjedinjeno.
2
Uzmi sa rezervom da se ovde pominje biće. Nisam najsigurniji po pitanju toga, a bez pojma bića iskaz zvuči malo
smešan. Opet, možda je sa tim pojmom iskaz pogrešan.
Reči i ono što je spoznato nisu ista stvar (iste prirode), tako da je spoznato van mogućnosti
prenošenja (u vidu znanja) na drugog.