Evoluciono objašnjenje ljudske

prirode

1
• Tradicionalna diskusija o ljudskoj prirodi (Lok vs. Dekart)
• “Čovekov postanak je sada dokazan. Metafizika mora da
napreduje. Onaj ko razume babuna, učiniće više za
metafiziku nego Lok.”, Charles Darwin’s Notebooks,
Cambridge 1987, Notebook M
• Biološka dihotomija urođeno/stečeno:
nativizam/empirizam
• Evoluciona psihologija:
1. pitanja o ljudskoj prirodi mogu da se razreše
evolucionim pristupom
2. cilj EP je da se otkrije i razume dizajn ljudskog uma
(Leda Kozmides)
3. ljudski um je rezultat prilagođavanja na uslove u kojima
su živeli naši preci 2
Predistorija evolucione psihologije
• Vilijam Džejms:
1. ljudsko ponašanje je vrlo plastično zato što
počiva na mnogim, rafiniranim nagonima
2. između fenomena telesnog života i fenomena
mentalnog života postoji potpuni kontinuitet
• Sociobiologija:
1. sistematsko proučavanje svih oblika socijalnog
ponašanja polazeći od bioloških principa
2. osnovni princip objašnjenja je prirodna selekcija

3
 Osnovni stavovi evolucione
psihologije
1. čovekov mentalni aparat se sastoji iz mnoštva
specifičnih aparata, tzv. modula
2. moduli su domenski specifične funkcije (npr.
vizuelno opažanje, usvajanje jezika, prepoznavanje
lica itd.)
3. mozak je skup modula koji predstavljaju oruđe za
rešavanje određenih zadataka i koji su sačuvani
prirodnom selekcijom
4. modulima odgovaraju specifične neurološke
strukture organizovane u kooperirajuće centre
4
5. moduli najvećim delom funkcionišu nesvesno
6. svest je jedan specijalni modul koji integriše rad
mnogih modula koji rade nesvesno
7. moduli dozvoljavaju transfer (naši moduli
dozvoljavaju nam da činimo i one stvari koje su bile
od male koristi za naše pretke)
8. ljudi dolaze na svet sa već oblikovanim očekivanjima
(npr. svet je podeljen u diskretne objekte koji
poseduju prostornu i vremensku konstantnost)

5
 Središnji pojmovi evolucione
psihologije
1. Ljudsko ponašanje počiva na mehanizmima
koji su stvoreni tokom evolucije i koji
predstavljaju adaptacije.
2. Pojam evolucione adaptiranosti na sredinu
omogućava da se rekonstruišu adaptivni
problemi sa kojima su se susretali naši preci
(„sredina evolucione prilagodljivosti“).
3. Moduli su evoluciona rešenja ovih adaptivnih
problema.
6
 Kako izgleda istraživanje u
evolucionoj psihologiji?
1. na osnovu evolucione teorije razvijaju se modeli
adaptivnih problema koje ljudska psiha treba da reši
2. određuje se kako su se ovi problemi manifestovali u
uslovima u kojima su živeli naši preci i određuju se
selektivni pritisci
3. razvija se neka vrsta teorije kompjutacije koja treba
da nam pokaže kako su morali da se obrađuju
podaci i da se rešavaju zadaci da bi adaptivna
funkcija bila zadovoljena

7
4. na osnovu toga se određuje dizajn koji mora
da poseduje kognitivni program sposoban da
reši dati problem i njegova moguća struktura
5. pomoću eksperimenta i posmatranja se
eliminišu alternativni konkurentski programi
6. model se analizira s obzirom na ponašanje
koje nalazimo u savremenim uslovima
• adaptacionistički postupak (funkcija osobine)
• neophodna rekonstrukcija životne sredine
naših predaka (značajno je samo ono što je
adaptivno u sredini predačkih populacija)
8
 Primeri evoluciono-psiholoških
objašnjenja
• Preferencije u pogledu hrane:
1. u životnim uslovima naših predaka bilo je adaptivno da
se plodovi procenjuju na osnovu toga koliko su slatki
2. onaj ko je više voleo slatko (i zato tragao za slatkim
plodovima) dobijao je veću dozu ugljenih hidrata
3. ako je ovo i za malo uvećavalo njegove šanse da ima
više potomaka, onda su se u toku vremena “geni za
slatko” proširili u populaciji
4. sklonost da se slatko doživljava kao ukusno bio je
model korisnog ponašanja u datoj sredini

9
• Tabui vezani za hranu (Stiven Pinker):
1.socijalnim grupama neophodni su simboli
njihovog zajedničkog porekla
2.u ovakve simbole spadaju i propisi koji se
odnose na zabranu uzimanja određene hrane
3.kada se pridržavamo ovih propisa, mi
demonstriramo svoju lojalnost grupi
4.ovu funkciju ima i osećanje odvratnosti prema
hrani koja je zabranjena (oni koji jedu
zabranjenu hranu nisu članovi naše grupe)

10
 Evidencije za modularnost:
problem obmanjivanja
• Evoluciona psihologija predviđa postojanje
modula za otkrivanje obmanjivača
• Recipročni altruizam-selekcija obmanjivača i
sposobnosti da se oni otkriju
• Svedočanstvo iz analize ponašanja ispitanika kod
Vejznovog selekcionog zadatka (ako p, onda q,
četiri karte pomoću kojih ispitujemo da li je
navedeni kondicional tačan: p, ne-p, q, ne-q)

11
12
Ako gost pije pivo, mora da ima 21
godinu ili da bude stariji

13
• Rezultati relevantni za dokazivanje postojanja
navedenog modula:
• 1. efekat sadržina zadatka (učestalost ispravnog
izbora karata zavisi od toga kakva je sadržina
kondicionala-“Ako karta ima R na jednoj strani, onda
ona ima 2 na drugoj strani.“ ili „Ako osoba pije pivo,
onda ona mora da ima više od 18 godina.“)
• Zadatak aktivira modul za detektovanje obmanjivača
pomoću koga tragamo za onim ko krši neko pravilo
(konzumiranje alkohola dozvoljeno samo posle
navršene 18. godine), u prvom slučaju radi se o
apstraktnom neadaptivnom problemu
14
 Kako stvarno stoje stvari sa
dihotomijom urođeno/stečeno
• Uloga ontogeneze, fenotipske plastičnosti i
sposobnosti organizma da oblikuje sopstveno
okruženje
• Važnost interakcije gena i epigenetičkih uticaja
• Na karakteristike organizama ne utiču isključivo geni:
velika plastičnost i raznovrsnost u čovekovom
ponašanju kao potvrda
• Na koji način geni utiču na naše ponašanje zavisi od
unutrašnje sredine tokom ranog razvića i od kasnije
životne sredine
15
 Populaciono/agregativno mišljenje
• Koji događaji u životu jedinke su relevantni za
transgeneracijske, evolucione promene?
• »...sva obeležja života na velikoj skali mogu da se
objasne događajima u individualnom životu koji
uzrokuju da se neke genetičke varijante šire, a neke
gube.« (Richerson, Boyd, Not by Genes Alone.
How Culture Transformed Human Evolution)
• Populaciono mišljenje odgovara na pitanje kako
obrasci na nivou populacije „izranjaju“ iz
kolektivnog ponašanja različitih individua koje
sačinjavaju populaciju
16
 Primeri
1. reproduktivni uspeh jedinke sa određenom osobinom zavisi
od frekvencije te osobine u populaciji čiji je ona član
2. Sjuel Rajt i adaptivni pejzaž: ako velika populacija ima veće
šanse da dostigne neki optimum u svojoj životnoj sredini,
onda više malih subpopulacija ima veće šanse da istražuje
alternativne načine preživljavanja, tj. adaptivne vrhove
3. ograničavanje tzv. panselekcionizma: : »...eksperimenti su
pokazali da je genomička kompleksnost evoluirala kao
pasivni i indirektni odgovor na smanjenu veličinu
populacije.« (neadaptivne sile kreiraju situaciju u kojoj će
moći da deluje prirodna selekcija)

17
• Ontogeneza-individualno razviće tokom
koga jedinka prolazi kroz niz kvalitativnih i
kvantitativnih promena
• Fenotipska plastičnost-sposobnost jednog
genotipa da ostvari određeni fenotip pod
jednim skup uslova životne sredine, a neki
drugi fenotip u drugačijoj životnoj sredini
• Epigenetika-nasledne promene u ekspresiji
gena koje se ne zasnivaju na promenama u
DNK

18