Oblasti vaspitanja

Samo se iz metodološko-analitičkih razloga posebne oblasti vaspitanja posmatraju

odvojeno, u stvarnosti one ne mogu postojati kao posebne i izdvojene celine.Sklonosti i
interesovanja su dobri pokretači aktivnosti. Svestranost je i drušveni i individualni
fenomen. Vaspitanje je jedinstven i nedeljiv proces kojim se omogućava razvoj individue
i njene ličnosti.

1.Intelektualno vaspitanje

Intelektualni razvoj je ključni proces individualnog razvoja,a intelektualno vaspitanje

predstavlja najbitniji činilac intelektualnog razvoja. Intelektualno vaspitanje je proces
kojim se kroz različite aktivnosti omogućava razvoj kognitivnih sposobnosti i veština.
Omogućava razvoj celine intelektualnih potencijala individue

1.1 Karakteristike intelektualnog razvoja

Pijaže je konstruisao jednu od vodećih teorija intelektualnog razvoja, i po toj teoriji

postoje 4 stadijuma intelektualnog razvoja :
1. Senzomotorni stadijum
Započinje refleksnim reakcijama bebe. Karakteriše ga znanje o postojanosti objekta,
tj. da objekti postoje i kad nisu u vidokrugu bebe. Dosta prisutan egocentrizam.
2. Preoperacionalni stadijum
Razvoj jezičkih sposobnosti i simboličke funkcije (predstavljanje jednog objekta
objektom koji nije neposredno opažen). Prisutan egocentrizam. Prisutna je
centriranost u mišljenju gde se dete fokusira samo na jedan aspekt situacije.
Prisutna je i ireverzibilnost (nesposobnost dece da uzmu u obzir niz situacija kojima
se uspostavlja trenutno stanje) koja je ključna odrednica ovog stadijuma.
 3. Stadijum konkretnih operacija
Karakteriše ga decentracija, reverzibilnost i konzervacija u mišljenju. Koriste se
logičnim mišljenjem. Teškoće se javljaju u razlikovanja misli od stvarnosti.
4. Stadijum formalnih operacija
Tada intelektualni razvoj dostiže pun potencijal. Karakteriše ga apstraktno mišljenje,
hipotetičko-deduktivno mišljenje, propoziciono mišljenje i egocentrizam u mišljenju.
Pijaže smatra da je :
 Redosled javljanja stadijuma nepromenljiv
 Svaki stadijum se može opisati vrlo uopštenim svojstvima
 Svaki stadijum predstavlja kognitivno restrukturiranje
 Svaki stadijum predstavlja hijerarhijsku integraciju nižih u više stadijume
 Svi ovi stadijumi su univerzalni, javljaju se u svim kulturama

1.2 Zadaci intelektualnog vaspitanja

Zadaci intelektualnog vaspitanja su:

1. Razvoj intelektualnih potencijala individue u celini
2. Sprečavanje opadanja nivoa razvijenosti kognitivnih sposobnosti
3. Formiranje sistema znanja i naučnog pogleda na svet
4. Formiranje navika i sklonosti ka intelektualnim aktivnostima
5. Razvijanje kulture radoznalosti
6. Razvoj kompetencija za samoučenje
7. Razvoj kompetencija za doživotno učenje

2.Moralno vaspitanje

Sistem vrednosti koji vlada u društvu često je prožet i sistemom moralnih vrednosti,
pa se često označava kao sistem društveno-moralnih vrednosti. U društvu postoji
socijalni pritisak koji se zasniva na tome da sistem vrednosti društva postane sistem
vrednosti individue. Moral i disfunkcionalnost društva su u uzročno-posledičnom
odnosu. Moral je i individualni i društveni fenomen.
 2.1. Karakteristike moralnog razvoja

Moralni razvoj odnosi se na proces saznanja moralnosti i razvoj moralnog

ponašanja. U ovoj oblasti proučava se delovanje agenasa moralnog razvoja poput
uticaja vršnjaka i roditelja, socijalizacija, empatija, altruizam. Postoje 3 oblika uticaja
na moralni razvoj :
1. Namerni, sistematični, celishodni, organizovani uticaji
Javljaju se u procesu vaspitanja. Potiču najčešće iz škole i nastave
2. Nenamerni i spontani uticaji
Pozitivno su orijentisani i javljaju se kroz delovanje različitih faktora koji ne pripadaju
moralnom vaspitanju
3. Namerni uticaji koji nemaju vaspitno-obrazovni karakter
Ovo su uticaji koji izrazito negativno deluju na moralni razvoj. Postoji opšta
saglasnost da se ovi uticaji suzbiju i smanje
Za moralni razvoj bitni su : škola, vršnjaci, porodica a pogotovo roditelji itd.

2.2 Teorije moralnog razvoja

Najznačajnije su Pijažeova i Kolbergova teorija. Njihov pristup naziva se kognitivno-

razvojni princip, i ovi autori smatraju da moralni i kognitivni razvoj teku uporedo
Pijažeova teorija :
Smatrao je da dete aktivno konstruiše svet oko sebe. Suštinu moralnosti čine
poštovanje pravila i razumevanje pravde. Pijaže je formulisao 2 opšta stadijuma :
1. Moralna heteronomija
Održava se do 7-8 godine, i zasniva se na poštovanju autoriteta. Za dete na ovom
uzrastu biti dobar znači biti poslušan. Ključni izvori moralnosti na ovom periodu su
roditelji. Ovde je dosta zastupljen egocentrizam deteta koji se prevazilazi u interakciji
dece. Uticaj na moralnost imaju i vršnjaci, socijalizacija, mas mediji, drugi odrasli.
2. Moralna autonomija
Počinje da se razvija od 10. godine. Posebno je bitan razvoj recipročnog
(reverzibilnog) mišljenja. Ove dete shvata da biti dobar znači biti pravedan. Takođe,
postepeno iščezava egocentrizam, jer dete razume da postoje i perspektive drugih.
Deca ovde shvataju da je uzajamno poštovanje i saradnja osnov za tumačenje
ispravnosti. Dolazi do kvalitativno drugačijeg odnosa sa drugima i menja se osećaj
za pravdu. Kod adolescenata se javlja shvatanje da svoje ponašanje treba da
usklade tako da ne ugrožavaju druge.

Kolberg : Formulisao je model sa 3 nivoa i 6 stadijuma moralnog razvoja

1. Predkonvencionalni nivo – Javlja se kod dece. Proenjuje ponašanje na
osnovu posledica do kojih ono dovodi. Veoma zastupljen egocentrizam
1.1. Orijentacija na poslušnost i izbegavanje kazne - Dete je na ovom
stadijumu usmereno na direktne posledice neke aktivnosti.
1.2. Orijentacija na sopstveni interes – Dete procenjuje da je ispravno jedino
ono što je dobro za njega. Vrlo je prisutan egocentrizam i nedostaje
društvena perspektiva.
2. Konvencionalni nivo – Prisutan kod adolescenata i odraslih. Individua
procenjuje ispravnost na osnovu njenog odnosa sa društvenim očekivanjima.
Individua prihvata pravila društva i ponaša se u skladu sa njima.
2.1 Orijentacija na interpersonalno slaganje i konformizam – Individua prihvata
društvena pravila i ispunjava socijalne uloge. Individua teži da svoje
ponašanje uskladi tako da je drugi vide kao dobru.
2.2 Orijentacija na autoritet i održavanje društvenog poretka – Individua smatra
da je važno poštovati zakone i pravila, i ukoliko to ne ispunjava javlja se jak
osećaj krivice
3. Poslekonvencionalni nivo – Osobe na ovom stadijumu smatraju da je
individualna perspektiva bitnija od društvene perspektive, i zbog toga
pojedinac može da ne poštuje pravila koja su u suprotnosti sa sopstvenim
principima. Oni smatraju da su pravila korisna ali promenljiva.
3.1 Orijentacija na društveni ugovor – Zakoni i pravila se posmatraju kao neka
vrsta društvenih ugovora. A individue svet tumače kao skup različitih
mišljenja.
3.2 Orijentacija na univerzalne etičke principa – Osobe ovde apstraktno rasuđuju
koristeći se univerzalnim etičkim principima. Ovo karakteriše zamišljanje
osoba šta bi trebalo da čini da je u tuđoj koži. Kolberg je smatrao da su
osobe čije je moralno ponašanje na ovom nivou retke
Promene u ovima etapama mogu teći i regresivno.
 2.3 Zadaci moralnog vaspitanja

Zadaci moralnog vaspitanja su :

 Formiranje stavova o značaju moralnosti
 Formiranje navika moralnog ponašanja i delovanja
 Formiranje sistema vrednosti
 Razvoj moralnih osećanja
 Razvoj moralne savesti

3. Estetsko vaspitanje

Čovek je od svog postanka sklon lepom, stvaranju i uživanju u lepom, tako da je

sklonost ka lepom pratila čoveka kroz njegov filogenetski razvoj. Prva shvatanja i ideje o
lepom nastaju u okviru filozofije i nastaje etika koja se bavi lepim. Umetnost predstavlja
glavni deo estetskog i oduvek je važila za najmoćnije sredstvo estetskog vaspitanja. U
nemačkoj se u 19. veku javljaju shvatanja o značaju i ulozi umetničkog vaspitanja, i teži
se rekonstrukciji tradicionalnog sistema vaspitanja uvođenjem umetnčnog vaspitanja.
Umetnost sve više dobija na značaju kao sredstvo formiranja i razvoja ličnosti.
Psihoanalitičari smatraju da umetnost igra ulogu u razgraničenju imaginarnih i realnih
sadržaja svesti, pogotov kod adolescenata. Umetnost ne može postojati van čoveka, ali
estetsko može postojati izvan umetnosti

3.1 Različita teorijska stanovišta estetskog vaspitanja

Rid – Smatrao je da savremeni svet dovodi do potpune konfuzije svesti kod čoveka i da
vaspitanje ima ulogu u promeni tog stanja. Rid smatra da ključnu ulogu ima estesko
vaspitanje, koje dovodi u sklad svest i čula. Umetnost je po njemu ključno sredstvo za
ispunjenje ovog cilja.
3 zadatka estetskog vaspitanja po Ridu su :
1. Obogaćivanje mišljenja pomoću mašte i vizuelnog jezika
2. Razvoj sredstava komunikacije među ljudima i razvoj jezika osećanja
3. Moralni razvoj
Zalagao se za potpunu reorganizaciju nastavnih programa.

Monro – Smatrao je da je cilj vaspitanja razvoj kulturnih građana, a ključno sredstvo za

ispunjenje tog cilja je estetsko vaspitanje i umetnost. Nije utemeljivao estetsko
vaspitanje samo na umetnosti, i formulisao je razliku između ova 2 pojma. Smatrao je
da je estetsko vaspitanje deo opšteg obrazovanja, a da je umetničko vaspitanje deo
stručnog. Umetnost treba da bude sredstvo razvoja estetske percepcije. Estetsko
vaspitanje se javljao kao proces razvoja sposobnosti, znanja i iskustva, a umetnost kao
sredstvo obogaćivanja ljudskog iskustva.
3 zadatka estetskog vaspitanja po Monrou su :
1. Razvoj stvaralačkih sposobnosti
2. Upoznavanje mladih sa kulturnim nasleđem sveste umetnosti
3. Priprema za uspeh u profesiji
Ističe značaj dečje igre.

Vojnar – Imala je koncepciju vaspitanja otvorenog duha, pogotovo namenjenu

adolescentima jer je smatrala da adolescenti imaju otvorenost svesti za različite uticaje.
Po njoj estetsko vaspitanje se javlja kao sredstvo razvoja otvorenog duha
4 elementa estetskog vaspitanja po Vojnarovoj su :
1. Dovođenje mladih u kontakt sa umetnošću
2. Proširivanje ličnog iskustva
3. Obogaćivanje znanja
4. Formiranje stvaralačkog duha
 3.3 Uloga estetskog vaspitanja u estetskom razvoju

Estetsko vaspitanje se ne može poistovetiti sa umetničkim vaspitanjem. Estetsko

vaspitanje ima ulogu u razvoju kapaciteta opažanja, procenjivanja i stvaranja lepog, i
ono predstavlja deo opšteg obrazovanja, i bitan je činilac formiranja ličnosti. Estetsko
vaspitanje se javlja kao širi i obuhvatniji proces delovanja na formiranje i razvoj ličnosti.
Umetnično vaspitanje ima 2 značenja :
1. Opšteobrazovno – U ovom značenju umetničko vaspitanje se smatra sastavnim
delom estetskog vaspitanja i opšte kulture.
2. Stručno – U ovom značenju umetničko vaspitanje podrazumeva postojanje
određenih aktivnosti u okviru stručnog obrazovanja koje imaju za cilj obrazovanje
i pripremu umetnika.
Razvoj estetskog odnosa prema svetu, i razvoj estetskih svojstava ličnosti su ključni
ciljevi estetskog vaspitanja.

3.4 Zadaci estetskog vaspitanja

Zadaci estetskog vaspitanja su :

 Razvoj sposobnosti opažanja i doživljavanja lepog
 Razvoj sposobnosti procenjivanja lepog
 Razvoj sposobnosti stvaranja lepog

4. Fizičko vaspitanje

Fizička kultura predstavlja skup nastojanja države i društva usmerenih u pravcu razvoja
ljudskog organizma. Ona je širi pojam u odnosu na fizičko vaspitanje. U okviru fizičke
kulture javlaju se kao posebne oblasti sport, fizička rekreacija i fizičko vaspitanje.
Fizičko vaspitanje predstavlja organizovan skup aktivnosti koje za cilj imaju fizički
razvoj.

4.1 Zadaci fizičkog vaspitanja

Zadaci fizičkog vaspitanja su :

 Razvoj organizma i fizičkih sposobnosti
 Razvoj fizičkih veština
 Sticanje znanja iz fizičke kulture
 Razvoj navika bavljenja fizičkim aktivnostima
 Osposobljavanje za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena

5. Radno vaspitanje

Rad je uvek bio sredstvo stvaranja novih vrednosti i unapređivanja života ljudi. Razvoj
rada prati čovekov filogenetski razvoj, ali i razvoj društva

5.1 Zadaci radno vaspitanja

Zadaci radnog vaspitanja su :

 Razvoj svesti u ulozi i značaju rada
 Razvoj kulture društveno-korisnog rada
 Upoznavanje sa različitim oblicima i sadržajima rada
 Sticanje znanja o profesionalnim pozivima
 Izgrađivanje radnih navika
 Osposobljavanje za obavljanje rada