PSIHOLOGIJA LINOSTI

PONAANJE

Pod ponaanjem podrazumevamo svaku akciju pojedinca koja ukljuuje i vidne, merljive
psiholoke promene, kognitivne slike, fantazije i emocije.
Prouavanje ponaanja oveka u kontekstu organizacije uvek podrazumeva integralni pristup
psihologije, drutvenih nauka i empirijskih istraivanja. Od druge polovine 20. veka, ove nauke se
nazivaju jednim imenom - nauke o ponaanju.
Predmet prouavanja ovih nauka je ovekovo ponaanje, bilo kao individue, bilo kao dela
drtva i drutvenih grupa. Organizacija predstavlja svojevrstan kontekst u kome se oblikuje ponaanje
individue i u kome se ono manifestuje (kroz interakciju sa drugim ljudima). Iz toga proiizilazi zakljuak
da je organizaciono ponaanje predmet prouavanja nauka o ponaanju. Postoje 4 psiholoka postulata
znaajna za razumevanje, predvianje i intervenciju u pogledu ponaanja:
a) Ljudi se razlikuju u miljenju o jedno te istoj stvari
Prihvatanje injenice d a ljudi razlilito doivljavaju iste pojave je neophodna osnova za uspostavljanje
komunikacije sa drugim ljudima, reavanje konflikata, efikasno rukovoenje, delegiranje
zadataka...jednom reju za uspostavljanje efikasne organizacione mree.
b) Uloga naslea i sredine u ponaanju ljudi
Za prouavanje, dijagnozu i intervenciju u okviru organizacije znaajni su nativistiki i empiristiki
stavovi pojedinaca koji ine osnovu pasivnog ili aktivnog odnosa prema ljudima i problemima.
Primjer: Stav zaposlenog Takav se rodio, Mi smo lenja nacija itd. vodi ka pasivnom odnosu i
nemogunosti stvaranja uslova da se pobolja i motivie efikasnije radno ponaanje zaposlenih. Ako se
zastoj u razvoju odreene grupe prvenstveno pripie padu motivacije, zasienju, umoru, nepovoljnim
okolnostima, dakle dinamikim faktorima, moe se oekivati spremnost rukovodioca da se uloi
energija i pronau reenja za novonastali problem.
c) Ljudi i njihovo ponaanje se u svim svojim svojstvima razlikuju na jednak nain
im neka pojava prestane da nam bude nerazumna zakonetka i postane bar delimino poznata, odmah
se i na stav prema njoj menja.
d) Ljudi i njihovo ponaanje se u svim svojim svojstvima razlikuju na jednak nain
Ne postoje dobri i loi momci, ve prema drugim ljudima (u organizaciji) treba da izgraujemo stav
baziran prvenstveno na proceni njihovog radnog ponaanja.

INDIVIDUALNA STANJA I PROCESI

Neophodno je razlikovati psihika stanja od psihikih procesa.

Psihika stanja su relativno konstantne i u ogranienom intervalu promenjive
karakteristike pojedinca. To su razna raspoloenja, depresija, euforinost itd.
Nasuprot njima, individualne procese karakterie mnogo vei stepen dinaminosti i
promenjivosti. Psihiki procesi mogu biti kognitivni, emocionalni i konativni.
U kognitivne ili intelektualne spadaju miljenje, pamenje, uenje, zaboravljanje...
Emocionalni procesi su uroena ili steena oseanja kod ljudi:
strah, gnev, radost alost, ljubav, mrnja itd.
Konativni ili voljni procesi ine sve nae odluke i radnje koje inimo iz dobre volje,
potujuipri tome sebe i druge osobe, zajednicu i njene vrednosti.

Pet velikih dimenzija linosti Big Five

LINOST

Linost je jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja proizilazi iz naina na koji se pojedinac
ponaa i stupa u interakcije sa drugima.
Linost predstavlja skup osobina, procesa i sposobnosti individue. Sposobnosti mogu biti motorne, fizike i
intelektualne (spodobnost rezonovanja, sposobnost dedukcije, verbalne, perceptivne, numerike).

Na linost kao celinu utiu kako bioloki date, tako i steene osobine koje su u interakciji.
Naslee obuhvata sve uticaje na linost koje ovek dobija roenjem. Tu spadaju razliite fizike predispozicije
i genetsko naslee. Meutim, kada bi samo naslee odreivalo linost, bilo bi relativno malo raznovrsnosti u
tipovima linosti.
______Na linost utiu i faktori koji dolaze iz okruenja, okoline u kojoj osoba odrasta i razvija se a to su:
porodica, socijalne grupe, nacija, kultura.
Osim naslea i okoline, i situacija u kojoj se pojeinac nalazi nekada moe znaajno uticati na njegovu
linost. Situacija retko moe da stvori odreenu osobinu linosti ako je osoba nema, ali zato moe da
potencijra neku skrivenu osobinu za koju osoba nije znala ni da je poseduje.
Biografske karakteristike koje utiu na linost su: starost, pol, radni sta, brano stanje.
Osobine linosti se definiu kao trajne karakteristike koje opisuju ponaanje linosti. Najznaajnija klasifikacija
osobina, karakteristika ili crta linosti rezultirala je u modelu pet velikih dimenzija linosti (Big Five Model).
Dugotrajnim istraivanjem izdvojeno je 5 osnovnih dimenzija po kojima se sve linosti razlikuju:

Drutven, energian, priljiv,

aktivan

DRUTVENOST

Stidljiv, povuen,
rezervisan, tih zatvoren

Topao, taktian, paljiv,

kooperativan, tolerantna,
poverljiv, usluian, brian

PRIJATNOST

Nezavisan, hladan,
neutiv, nepristojan,
neprijatan

Uredan, odgovoran, temeljan,

organizovan, ambiciozan

SAVESNOST

Impulsivan, bezbrian,
neodgovoran, neoprezan

Stabilan, samouveren, efikasan,

smiren, oputen

EMOCIONALNA STABILNOST

Nervozan, nepoverljiv,
zabrinut, depresivan,
nesiguran, smiren

Matovit, radoznao, originalan,

inteligentan, razuman, kreativan

INTELEKTUALNA OTVORENOST

Dosadan, nematovit,
konvencionalan

Ljudi koji smatraju da nemaju kontrolu nad svojim ivotom i da je sve to im se deava rezultat
delovanja drugih ili sudbine imaju tzv. spoljanji lokus kontrole.
Lokus kontrole predstavlja stepen do koga osoba veruje da moe kontrolisati sopstvenu sudbinu. Osobe
koje veruju da je sve to im se deava rezultat njihovih (ne)injenja i da one same grade svoj ivot imaju
tzv. unutranji lokus kontrole. Takve osobe su zadovoljnije poslom jer veruju da sve sami postiu svojim
radom i postiu bolje rezultate.

Prema Holandu postoji 6 glavnih tipova linosti sa svojim karakteristikama koje imaju svoja pogodna
zanimanja, a to su:

1. Realistian tip stabilan, uporan, sidljiv, praktian. Preferira fizike aktivnosti koje trae
vetinu i koordinaciju (radnik, farmer, mehaniar).
2. Istraivaki tip analitian, originalan, radoznao, nezavisan. Preferira aktivnosti koje trae
razmiljanje, razumevanje i istraivanje. (ekonomista, novinar, matematiar)
3. Socijalni tip prijateljski, drueljubiv, empatian. Preferira aktivnosti pomaganja i razvoja
drugih (socijalni radnik, uitelj).
4. Konvencionalni tip efikasan, praktian, nefleksibilan. Preferira red, pravila, jasne aktivnosti
(raunovoa, menader, alterski radnik)
5. Preduzetniki tip samopouzdan, ambiciozan, dominantan. Preferira verbalne aktivnosti u
koma moe da ubeuje druge i stie mo (pravnik,preduzetnik,prodavac)
6. Umetniki tip imaginativan, emocionalan, nepraktian. Preferira nejasne, nesistematine
aktivnosti i kreativnost (slikar, muziar, pisac, dekorater..)

RADNI STILOVI

Radni stilovi kao karakteristino radno ponaanje koje proizilazi iz osnovnih

drajvera (drivers) osobe. To su jedni od bazinih motivatora koji daju peat naem
(radnom) ponaanju
U literaturi se navodi pet osnovnih radnih stilova i to:
Pouri/ Budi savren/ Udovolji drugima/ Trudi se/ Budi jak

1.Pouri
pozitivno: rade brzo, za kratko vreme mogu puno da urade, dobro se oseaju kada
mnogo toga urade za kratko vreme
negativno: odlau poslove do poslednjeg trenutka, nestrpljivi su, brzo misle i brzo priaju
2. Budi savren
pozitivno: postavljaju visoke standarde kvaliteta rada, tenja ka organizovanosti
negativno: perfekcionizam
3. Udovolji drugima
pozitivno: oseaj za druge ljude, vole harmoniju, rade ono to misle da e drugima biti
prihvatljivo
negativno: izbegavanje konflikata, donoenje socijalno poeljnih odluka, ne mogu rei
ne.
4. Trudi se
pozitivno: motivisani za nove projekte, velika radna energija na poetku posla
negativno: brzo izgube motivaciju, stalno uzimaju nove poslove a ne zavravaju stare
5. Budi jak
pozitivno: dobro reaguju na stres, daju energiju i drugima, odgovorni su i racionalni
negativno: nisu tolerantni na slabosti drugih, ljudi ih doivaljavaju kao bezoseajne

INTERPERSONALNI PROCESI - Socijalna percepcija, komunikacija i interakcija

Socijalna percepcija se odnosi na opaanje socijalnih entiteta. Komunikacija predstavlja osnovni oblik
interakcije. Interakcija podrazumeva odnos izmeu jedinki i grupa, koji za ishod ima uticaj (promenu)
jednih na druge.
Socijalna percepcija je proces koji:
Senzornim informacijama daje znaenje
Povezuje ranije iskustvo i aktuelno doivljavanje
Omoguava uspostavljanje i odravanje unutranje kohezivnost i jedinstva znanja o relevantnim
delovima spoljanjeg sveta.
Percepcija je subjektivni doivljaj pojedinca. Socijalna percepcija predstavlja opaanje: drugih
pojedinaca, grupa, interakcija izmeu ljui i opaanje samog sebe.
-

Razlike izmeu opaanja socijalnih i fizikih entiteta mogu se sagledati na tri nivoa: prirode objekta,
odnosa izmeu onog koji opaa i objekta opaanja i samog procesa percepcije.
Sa stanovita prirode:
Socijalna percepcija je sloenija, a opaanje objekata je jednostavnije. U socijalnoj percepciji su akteri
iste vrste, poseduju fizika svojstva (spolja) i osobine (unutra), promenjivi i dinamini, mogu da uzvrate.
Fiziki objekti su razliiti od onoga koji opaa, poseduju samo fizika svojstva i relativno su stabilni.
Za razliku od fizikih objekata, ljudi poseduju i fizika spolja vidljiva svojstva i osobine linosti ija je
procena mogua samo indirektno preko ispoljenog ponaanja.
Sa stanovita odnosa onog koji opaa i objekta opaanja:
Osobe
Pojaan afektivni ton (odnos je definisan
poloajem aktera)
Opaa se onaj deo linosti koji se manifestuje
Stav ima osoba koja opaa, ali i ona koja je
opaana

Fiziki objekti
Afektivan ton
Dostupnost svih elemenata
Odnos je uvek jednosmeran

Ako nam je neka osoba simpatina, pre emo kod nje opaati pozitivne nego negativne karakteristike.
Sa stanovita samog procesa percepcije:
Osobe
O unutranjim osobinama se zakljuuje na osnovu
manifestnog ponaanja ili od treeg izvora

Fiziki objekti
Nemaju to svojstvo

Budui da ovek ima potrebu za kognitivnom jasnoom i da svoj utisak zaokrui nekim vidom zakljuaka
(koji se donose na osnovu ograniene koliine informacija, tj. manifestnog ponaanja) ili celine,
nedostatak informacija e nadopuniti linim stavovima, asocijacijama, zakljucima iz prethodnog

iskustva ili traenjem miljenja od drugih osoba. Svaki od ovih vidova dopune informacija znai i vei
stepen subjektivnosti percepcije.
Vei stepen objektivnosti moemo postii ako poznajemo i nauimo da kontroliemo tipine greeke koji
ljudi prave pri proceni socijalnih entiteta.
Jedan od ometajuih faktora tanosti socijalne percepcije su imlpicitne teorije linosti. To su uverenja o
ljudskoj prirodi koja ine prizmu kroz koju se prelama naa socijlna percepicija.
Dimenzije verovanja o ljudskoj prirodi:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

poverenje-nepoverenje
altruizam-sebinost
nezavisnost-konformizam
snana volja i racionalnost-podinjavanje spoljanjim uslovima i iracionalnosti
meusobna slinost-meusobna razliitost
sloenost-jednakost

Druga sistematska greka u socijalnoj percepciji poznata je kao halo efekat. Odreuje se kao
pojavao opteg tona u ocenama raznih aspejata jedne osobe.
Ako profesor pri odluivanju koju ocenu da da student pogleda u prethodno njegovo postignue,
suoava se sa delovanjem jednog vida halo efekta.

Neosnovane generalizacije su vid sistematskih greaka. Ispoljavaju se u nekoliko oblika. Metaforika

generalizacija oznaava tendenciju da se nedostatak informacija prevazilazi zakljuavanjem po
analogiji. Neka osoba nas zbog neega podsea na drugu osobu koju poznajemo bolje, te smo skloni
da njene karakteristike pripiemo osobi koju percipiramo a ne poznajemo dovoljno.
Funkcionalna analogija je tendencija zakljuivanja o osobinama linosti na osnovu funkcija koje imaju
pojedini delovi tela lica ili oblaenja.
Stereotipi s pojednostavljena i generalizovana slika koju imamo o pripadnicima pojedinih grupa.
Preterana uverenost u tanost sopstvenih sudova- istranost prve impresije, samouverenost eksperata i
izazivanje odredjenog ponaanja u cilju potvrde vlastitih sudova.
Atribuciona pristrasnost se ispoljava u situacijama kada osobe nastoje da objasne uzroke nekih
dogadjaja pripisujui ih odredjenim situacionim i ili i personalnim faktorima. Uspeh se pripisuje sebi a
neuspeh drugima.

KOMUNIKACIJA
Oblik socijalne interakcije koji podrazumeva prenoenje iskustvenih sadraja putem znakova bilo das u oni signali
ili simboli ili njihova kombinacija. Znak je dra koja stoji umesto neega i predstavlja prvu kariku u procesu
komunikacije. Signali, kao vrsta znakova, izraavaju unutranja stanja oveka.
Osnovna podela komunikacije je na verbalnu (sredstva prenoenja su simboli) i neverbalnu (koja se deli na
kineziku I proksemiku)
Verbalna moe biti usmena i pismena, kinezika putem kinezikih znakova (mimika govor tela) proksemika
(nain na koji je organizivan radni proctor, sedite kompanije ili fakulteta, ute linije u bankama koje odreuju
interakciju meu ljudima)
INTERAKCIJA
Je psiholoki process ili odnos izmedju jedinki i grupa koji za ishod ima uticaj jednih na druge. Osobe su u
interakciji kada moemo govoriti o razliitim reakcijama i oblicima ponaanja pre i posle samog prrocesa
interakcije. Poznavanje oblika interakcije moe akterima pomoi u prilagoavanju naina komunikacije ime se
poveava verovatnoa njegovog pozitivnog ishoda.

kriterijumi podele:
-

Stepen ustaljenosti: Formalna interakcija podrazumeva formalno definisana pravila njenog

odvijanja. Neformalna interakcija ne podrazumeva ravnu regulative i izraz je potreba i motiva
aktera.
Poloaj aktera: Horizontalna i vertikalna interakcija odnosi se na komunikaciju i interakciju koja
se odvija izmeu razliitih poloaja u hijerarhijskoj sturkturi organizacije. Zaposleni znaju da li
e neku infforaciju i u kojim situacijama tariti od nadreenih, kroz vertikalnu interakciju, ili od
kolega uspostavljajui komunikaciju na horizontalnom nivou.
Smer interakcije: Otvorena i efikasna komunikacija uvek podrazumeva dvosmernu interakciju.
Interakcija izmeu menadera i zaposlenih ima karakter jednosmene interakcije (nema
povratne informacije).
Koakcija je vid interakcije u kojoj akteri imaju isti, ne zajedniki, cilj i paralelnu aktivnost.
Primer: maliani se igraju istih igara nezavisno jedan od drugog. U organizaciji takoe imamo
koakciju u situacijama kada osobe koje rade iste poslove nemaju meusobnu razmenu.
Kompeticija je vid interakcije u kojoj akteri imaju isti cilj, ali samo neko od njih moe da ga
ostvari. Primeri su trine i sportske utakmice, kao i konfliktne situacije. Kooperacija je vid
interakcije u kojoj akteri imaju isti i zajedniki cilj koji mogu ostvariti zajednikom akcijom i
saradnjom. Predstavlja osnovu timskog rada. Koakcija, kompeticija i kooperacija su ciljevi
interakcije.
Namera: Uspostavljanje interakcije moe biti svesno (namerno) ili nesvesno kao izraz razliitih
motiva i emocija (tendencija ka moi, npr.). Samokontrola u uspostavljanju razliitih vidova
interakcije znai osveivanje funkcije ZATO stupao u komunikaciju sa nekim i ta vidimo kao
pozotivan ishod te komunikacije.
Sredstva interakcije: Neposredna interakcija se odvija direktno izmeu dva aktera. Posredna
komunikacija podrazumeva postojanje neke karike izmeu aktera. Psiholoka istraivanja
glasina pokazala su da svaka nova karika u lancu posredne komunikacije znai i modifikaciju
osnovnog sadraja u odreenom pravcu.

EMOCIJE

Predstavljaju poseban vid energije i definiu se kao stanje poveane aktivnosti organizma koje se
manifestuje u karakteristinom doivljaju, odredjenim fiziolokim promenama i karakteristinom
spoljnjom ponaanju. Za emicije je karakteristino da osoba pored emocionalnog doivljaja zauzima
i stav prema svojoj emocionalnojj reakciji.
KER model.
-

uvek reakcija osobe na neko zbivanje

tenja ka uspostavljanju ravnotee izmedju spoljasnjeg i unutranjeg a sa ciljem adaptacije
reakcije koje se oseaju diskontinuirano

Frustracija je neprijatno oseanje koje subjekat osea u situaciji u kojoj nije u mogunosti da zadovolji
svoju aktuelnu vanu elju. Tipine realcoje su povean stepen agresivnosti, apatija, smanjen
energetski nivo ili povean motivacije za pronalaenje naina kako zadovoljiti vlastite elje.
Zadovoljstvo je oseanje koje subjekat osea kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju vanu elju.
Oseaj zadovoljstva predstavlja svojevrstan vid nagrade za uloen napor i predstavlja vanu emociju za
mentalno zdravlje ljudi.
Nada je oseanje koje subject osea kada veruje da e se stvari koje su izvan njegove kontrole odvijati
na nain koji e dovesti ostvarenja neke njegove vane elje.
Ljutnju subjekat osea kada procenjuje da se neko neopravdnao ponaa na nain koji ugroava neku
subjektivnu vrednost. Ova emocija ima poseban znaaj za radon ponaanje i medjuljudske odnose jer je
u osnovi iybor konflikta.
Poverenje subjekat osea prema socijalnom akteru kada ga procenjuje kao dobrog sposobnog i
doslednog. U poslovnom svetu poverenje je veoma vana emocija na kojoj se zasniva saradnja.
Sticanje poverenja je dug process, te kada se jednom stekne znaajno je ne naruiti ovo seanje.
Trema je vrsta straha koji se osea u vezi sa nekom odredjenom buducom situacijom za koju subjekat
procenjuje da prevazilazi njegoce sposobnosti.
Ponos osoba osea kada ocenjuje da je nekim svojim postupkom doprinela da neki autoritet pozitivno
misli o njoj. Ako je ponos dominanta emocija, ona predstavlja ometajui factor pri donoenju odluka,
reavanju problema i uspostavljanju otvorene komunikacije.
Depresivnost osoba osea kada procenjuje da ju je takva kakva jeste nemogue iveti u svetu takav
kakav jeste, da je tu nemogue bilo ta promeniti. Ova emocija dovodi do pasivnog odnosa prema
ivotu i radu.
Zavist pojedinac osea kada procenjuje da drugi nezasluno ima neku vrednost na koju subjekat polae
isto ili vee pravo. Postignue pojedinca i grupa se poredi sa vlastitim postignuem.

MO

Se definie kao sposobnost jednog socijalnog aktera, bio to pojedinac ili grupa da u datom socijalnom
odnosu promeni ponaanje drugog socijalnog aktera. Mo je sposobnost vrenja uticaja.
Individualna mo
Mo nagradjivanja- proistie iz injenice da posednik moi moe da nagradi drugu osobu
Mo kanjavanja- bazira sena sposobnosti posrednika moi da kazni lice izloeno moi ukoliko ono ne
izvri odredjeni nalog.
Legitimna mo- batira se na formalno datom pravu posedniku moi da izvri mo
Ekspertska mo- poslednik moi ostvaruje uticaj na druge tahvaljujui svome znanju ili informacijama
kojima raspolae
Referentna mo- mo posrednika moi proistie iz elje inferiorne osobe da se drui, poistoveti i
oponaa posednika moi
OSNOVE MOI POJEDINCA U ORGANIZACIJI SU:
Sila- zasniva se na strahu od negativnih posledica koje bi uzrokovale odbijanje da se povinuje eljama
onoga ko ima silu.
Nagrada- neko se nagradi ukoliko se povinuje eljama superiornog lana organizacije.
Ubefjivanje- zposobnost superiornog lana grupe da ubedi ostale u legitimnost svojih elja.
Znanje- onaj ko ima znanje potrebno organizaciji ima mo
IZVORI MOI
Pozicija- pojedinca u formalnoj grupi mu automatski daje osnove moi
line karakteristike- da bi neko mogao da ispoljava mo prisile mora posedovati odredjene fizike
attribute potrebne za to.
Ekspertiza- posedovanje odredjene srunosti ili ekspertnosti u odredjenim oblastima dovodi pojedinca u
situaciju da raspolae znanjima ili informacijama koje mu onda daju mo.
ansa-nekada pojedinac ima mo samo zato to je bio u pravom trenutku na pravom mestu i dobio
mogunost da utie na neke odluke.

MOTIV POSTIGNUA

Organizacija je znaajan socijalni kontekst u kome razvijaju kako socijaln motivi usmjereni ka
linoj afirmaciji tako i oni koji su usmereni na interakciju sa drugim ljudima.
Socijalni motivi ine posebnu kategoriju motiva ije su karakcetistike:
-da su rezultat procesa socijalizacije
-da se zasnivaju na psiholokim potrebama
-da se zadovoljavaju kroz intereakciju sa drugim ljudima,
motivaciona su osnova za socijalno ponaanje
da su opte pokretake stnage ponaanja lanova jednog drutva
Ove katakteristike se najbolkje ostvaruju u organizaciji kroz proces rada u okviru radnih grupa.
Jedan od socijalnih motiva je motiv postignua. Svrstava sae u kategoriju motiva usmerenih
na linu afirmaciju i egzistenciju. Motiv postignua je jedan od individualnih potencijala neophodnih za
napredak na linom, organizacionom i drutvenom planu.
Na znaaj motiva postignua ukazao je Meklilend (1975 i 1989). On definie motiv postignua
kao sloenu motivacionu dispoziciju koja sadri 2 komponente: tendenciju osobe ka postavljanju ciljeva
i takmienje sa drugim ljudima.
Ovu definiciju su prihvatili i noviji autori (Pajares, Brineter, Valiante) s tim to su oni ukazivali na
razliku izmeu navedene 2 komponente. Tendencija ka postizanju ciljeva povezana je sa nekim drugim
motiacionim faktorima, dok takva povezanost nije utvrena kad je re o potrebi pojedica da bude bolji od
drugih.
U jednom obimnom istraivanju (Franesko, Mihi i Bala 2002) rezultati faktorske analize
upitnika pokazali su da je motiv postignua sloena motivaciona dispozicija ije su komponente:
-takmienje s drugim ljudima
-ostvarivanje cilja kao izvor zadovoljstva
-istrajnost u ostvarivanju
-orijentacija ka planiranju
Pve dve komponente motiva postignua ukazuju na nain definisanja uspeha. Osoba se moe
oseati uspenom u situacijama kada je bolja od drugih i/ili kad ostvari neke svoje line i profesionalne
ciljeve. Druge komponente odnose se na instrumentalne oblike ponaanja za postizanje uspeha.
Na osnovu dobijenih podataka, mogue je napraviti profil komponenti motiva postignua
pojedinca i odreene grupe, to ima naroit znaaj pr i proceni potencijala u profesionalnoj selekcijij i
delegiranju osoba za odreene zadatke.

Znaajno je razlikovati tendenciju ka uspehu od uspenosti kao sposobnosti. Motiv postignue

je neophodan al i ne dovoljan preduslov za uspeh.
Funkcionalan oblik motiva postignua je naroito znaajna dispozicija za menadere. Priroda
njihovog posla zahteva upravo one oblike ponaanja i naine razmikljanja koji su karakteristini za
osobe sa razvijenim funkcionalnim oblikom motiva postignua (planiranje, organizovanje ljudi, vremena i
prostora, rukovoenje i kontrola...)
Znaaj za organizaciono ponaanje moe se sagledati iz naina razmiljanja osoba koje imaju
razvijen funkcionalni oblik motiva postignua. Razmiljati u terminima postignua znai:
-

baviti se problemom i jasno definisati ciljeve

eleti da problem bude reen uz anticipaciju zadovoljstva

razmiljati o aktivnostima koje je mogue preduzeti da bi se cilj ostvario

predvideti tekoe na koje je mogue naii na putu ka ostvarivanju ciljeva ili reavanja problema

Ovaj motiv se moe stimulisati nekim metodama kao to su:

Podsticanje na takmienje, nagraivanje uspeha, negovanje samostalnosti i odgovornosti itd...

Motiv postignua predstavlja vid unutraenje motivacije to znai da osoba koja ima razvijenu
ovu motivacionu dispozicciju ima samoinicijativu. Zbog toga je motiv postignua neophodan
preduslov uspeha menadmenta iji je zadatak da daje inicijativu imotivie sebe i druge zaposlene.

TIMSKI RAD
Celina nikad nije prost zbir pojedinaca koji je ine

Jedno od osnovnih obeleja organizacije je neophodnost zajednikog rada vie ljudi razliitih po
svojim osobinama i sposobnostima.
Zajednika aktivnost veeg broja ljudi ne predstavlja uvek timski rad. Da bi neka grupa
predstavljala tim ona treba da ima sledea obeleja:
1.Postojanje zajednikog cilja
2.Uzajamna i zajednika odgovbornost i u situacijama uspeha i neuspeha
3. Produkti koji su rezultat zajednike aktivnosti
4.Razgranienje uiloga u timu uz zvaavanje njihovog istog znaaja za funkcionisanje grupe u celini
5. Visoka kohezivnost
6. Saradnja u odluivanju o zadacima i proceduri
7. Zajedniko procenjivanje uspeha tima

Prednosti timskog rada su:

vei stepen razliitih vidova kompetentnosti
stabilan nivo motivacionog potencijala
mogunost socijalne razmene i zadovoljenej socijalnih potreba
Nedostaci timskog rada su:
mogunost da lanovi tima ponu da misle jednako, to smanjuje mogunost razmatranja razliitih
opcija za prevazilaenje problema,
podeljenja odgovornost, ako je praena nedostatkom oseaja line odgovornosti
jaanje granica izmeu lanova tima i onih koji to nisu

Belbin 1981. napravio model po kojem razlikuje 9 timskih uloga potrebnih za formiranje
visokoproduktivnog tima, a moemo ih svesti na 4:
1. Timski radnik (dobro opaa meuljudske odnose, podstie dobru saradnju)
2. Koordinator (organizuje aktivnosti, koristi sposobnosi i potencijale lanova tima)
3. Kreativac (uvodi nove naine rada i ideje, nekonvencionalan, matovit, odgovoran)
4.Primenjival (prenosi planove u praksu, sistematian, praktian)
Pored Belbinove podele timskih uloga na osnovu funkcija i aktivnosti, mogue je formiranti
uspean tim na osnovu kompatibilnosti radnih stilova (Pouri, Budi jak, Budi savren,
Udovolji drugima i Radi naporno)

Izgraivanje tima je proces, to znai da prolazi kroz nekoliko faza i to:

1. Formiranje (deljenje informacija, upoznavanje i usmeravanje panje ka zajednikom cilju)
2. Oluja (lanovi tima trae svoje mesto, uporeuju se sa drugima, nastoje da definiu svoje
podruje kontrole to izaziva izvesnu napetost i grupne tenzije)
3. Normiranje (usmeravanje ka zajednikim aktivnostima i izgraivanje grupnih normi i
regulativa) 4. Odravanje m( tim ui kako da se odri zajedno negujui saradnju)
5. Zavretak (izgraeni meuljudski odnosi, realizacija postavljenog zadatka)

Osnovni princip pri izgraivanju timova je usklaivanje dezintegrativnih i integrativnih procesa.

Razlikujemo 2 nivoa timskog rada. Prvi se odnosi na strunost lanova tima pri emu je
potrebno razlikovati 2 nivoa strunosti:
a) vrsta obrazovanja ili kompetentnosti lanova tima (ekonomista, psiholog, dizajner...)
b) uloge koje lanovi tima preuzimaju (Belbin)
U ovom nivou dominiraju dezintegrativni procesi
Drugi nivo se odnosi na socio emocionalne odnose izmeu lanova tima. Na ovom nivou treba
da dominiraju integrativni procesi.
Za timsko funkcionisanje znaajno je razvijati svest da posledice linog zalaganja i nezalaganja
nadmauju lini nivo i da se odraavaju na sve lanove grupe.
Neophodan preduslov za razvoj timskog rada je stav pojedinca prema sebi i prema drugim
lanovima grupe. Jedina funkcionalna pozicija za timski rad je ++ pozicija (ja sam ok i drugi su
ok) tj. pozicija samopotovanja i potovanja drugih.
Da bi se stvorio uspean tim, potrebno je jasno definisati kriterijume izbora lanova i to na dva
nivoa strunom i socio-emocionalnom.
Izgraivanje timskog rada zahteva vreme, veliku energiju i posebna umea. Uloena energija uz
zmeno voenje rezltira sa najmanje dve vrste dobiti: kvalitetno odraen zadatak i unapreenje
meuljudskih odnosa.

KONFLIKTI

Konflikt je vid socijalne interakcije. To je sukob dve ili vie osoba suoenih sa
injenicom da imaju razliite potrebe, elje, stavove ili interpretacije socijalne stvarnosti koji se
na izgled ne mogu uskladiti.
Rot je 1983. navodi 2 izvora konflikata
1. Borba za mo, imovinu poloaj i sl. (vid vertikalnog konflikta interesa)
2. Razlkike u preferencijama i averzijama (horizontalni vid konflikta uverenja i vrednosti)
Da bi prepoznavali i prevazilazili izvore konflikata, potrebno je poznavanje jo nekih vidova
sukoba:
Interpersonalni (prolazne iz line netrpeljivosti i nisu vezani za grupu ali se u grupi
manifestuju)
Grupni sukobi (proizilaze iz poloaja i uloga koje pojedinci imaju u grupi) U ovu grupu spadaju
i konflikti izmeu grupa.
Konflikti se mogu podeliti i na konstruktivne i destruktivne na osnovu svojih ishoda.
Destruktivni dovode do trajnih negativnih posledica za pojedinca i/ili grupu. Ako su sukobi rezultat linih
ili grupnih tendencija ka moi, gotovo uvek imaju negativne ishode.
Konflikti imaju pozitivne ishode ako se tretiraju kao problem koji treba reiti i na taj nain dovode
do promena i razvoja. U literaturi se navodi termin optimalan nivo konflikta koji predstavlja normalan
zastoj u meuljudskim odnosima i moe delovati motivaciono za uesnike u sukobu.
Indikatori za postojanje sukoba su:
1. postojanje borbe meu llanovima za uticaj pri donoenju uloga (JA sam to rekao)
2. esto odbijanje predloga koje neko drugi daje
3. Nepriznavanje tuih zasluga za reavanje problema
4. Vie kritikovanja iznetog miljenja nego odobravanja
5. Izbegavanje komunikacije i zajednike akcije
6. Neizvravanje tuih zahteva (bojkotovanja i sabotiranje) E JA NEU
Guliver (1979) navodi sledee faze konflikata:
1.Predkonflikto stanje (inicijalni suprotstavljeni ciljevi)
2.Eskalacija ili konfrontacija
3.Faza nakon eskalacije (konflikt poinje da kree ka izravnanju)
4.Faza izravnanja (pronalazi se rjeenje konflikta)
to proces konflikta due traje, uesnici su sve vie usmereni na naruene meiljudske osdnose pri
emu zaboravljaju poetni izvor konflikta koji moe biti krajnje banalan, ali je potisnut usled negativne
spriale emocionalne razmene. Ovoga treba biti svestan i delovati preventivno.

Svaka osoba se shodno svojoj linosti i karakteru razliito ponaa u konfliktnim situacijama.
Fier i Uiri (1990) su ponudili model za dijagnostikovanje stilova pojedinaca u pristupu
konfliktnim situacijama. U osnovi modela je stav ili briga osobe o sebi i svojim potrebama u odnosu na
druge ljude.
1. POPUSTLJIV STIL - PLIANI MEDA
- uesnici su prijatelji
- cilj je sporazum
- popustljiv prema ljudima i problemima
- insistira na sporazumu
- podlee pritisku

2. KRUTI STIL AJKULA

- uesnici su protivnici
- cilj je pobeda
- krut prema problemu i ljudima
- insistira na svom stavu
- primenjuje pritisak
3. PRINCIPIJELAN STIL DELFIN
- uesnici su razreitelji problema
- cilj je razuman rezultat
- blag prema ljudima, vrst prema problemima
- insistira na primeni objektivnih merila
- rasuuje i prihvata argumente
4. POVLAENJE KORNJAA ...

Najpoeljniji u kkoinfliktnim situacijama je delfin. Meuitim, osobe treba da u svom repertoaru

ponaanja razviju sva 4 naina pristupanja konfliktnoj situaciji i da primenjuju onaj koji je adekvatan u
datoj situaciji. Kljuni momenat je mogunost prilagoavanja vlastitog pristupa datoj situaciji.
Ljudi esto imaju hipotezu o nultoj sumi. To znai da se vlastite dobniti i dobiti sukobljene strane
iskljuuju. (ili ja ili on). Ovakva hipoteza onemoguava konstruktivno reavanje konflikata, zato je
znaajno razvijati stav o mogunosti obostrane pobede u nastalom konfliktu jer su prsiholoke dobiti
osoba u sukobu gotovo uvek razliite.
Tehnike reavanja konfilata su:
1.Glasanje (ovako se konflikt ne reava)
2.Otklanjanje sporova putem pregovaran
3.Reciproni ustupci
4. Definisanje nadreenog cilja (dobit za sve sukobljene strane)

KONFORMISTIKO PONAANJE
Pojedinac pod uticajem eksplicitnog ili implicitnog pritiska drugih menja svoje miljenje.
Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati miljenje i ponaanje drugih osoba, lanova grupe kojoj
pojedinac pripada, a da za takvo ponaanje nema racionalnih razloga niti prisila.
Moe izraavati konformizam javno ili otvoreno (ueem u akciji grupe) ili odsustvom suprotstavljanja ponaanju
veine (pasivna saglasnost).
Neki ljudi imaju veu prirodnu sklonost ka konformizmu,drugi nemaju.
Razlikuju se dva izvora promene u ponaanju pojedinca:
1. uticaj veine drugih
2.uticaj autoriteta.
U prvom sluaju, radi se o konformizmu koji je kvantitativan i implicitan, a u drugom o pokoravanju ili poslunosti
kada je uticaj ekslicitan i kvantitativan.
U psihologiji raeno je mnogo eksperimenata kojima se pokualo utvrditi zato pojedinac menja miljenje pod
posredstvom velike veine drugih koja izraava suprotan stav i dolo se do sl. zakljuaka :
*radi otklanjanja nesigurnosti i neprijatnosti zato to se razlikuje od drugih
*nastojanje da se ostvari saglasnost s drugima i da to slui kao standard za dalje procene
*radi izbegavanja konflikata
IZVORI I INIOCI KONFORMISTIKOG PONAANJA
Kelman je smatrao da se moe govoriti o tri tipa uzroka konformizma:
*dobrovoljni pristanak da se prihvati miljenje veine
*identifikacija sa grupom kojoj se eli pripadati
*interiorizacija grupnih normi i pravila
Konformizam proizilazi iz interiorizacije pravila i normi grupe koje pojedinac vezuje sa svojim dubinskim
verovanjima to ga uverava u tanost njegovog miljenja.
FAKTORI KOJI UTIU NA KONFORMISTIKO PONAANJE
1.Karakter zadatka - to je zadatak tei osoba se lake konformira
2.Karakter linost - to je osoba emotivno nestabilnija i nesamouverenija takoe
3.Veliina grupe - konformizam je vei ako je brojnost i jedinstvo lanova jednoglasan
4.Privlanost grupe i predanost grupi -konformizam je vei ako je osoba privrena grupi, ako je doivljava kao
referentnu
5.Socijalna podrka - konformizam moe biti manji im postoji jedna osoba u grupi nesaglasna sa miljenjem
veine
6.Pol - pre su istraivanja pokazivala da su ene sklonije konformizmu, a sad pokazuju da nema razlike u
polovima.
POSLUNOST I POKORAVANJE
Najznaajniji doprinos prouavanju ove teme dao je Miligram. On je smatrao da se poslunost i pokornost
razlikuje od konformizma, jer predstavlja posledicu specifinog uticaja autoriteta.
Pojedinac koji se ponaa konfomristiki ne gubi svoju autonomiju, a nasuprot tome pojedinac koji se pokorava je
gubi i osea se kao izvrilac volje drugog, ne smatra se odgovornim za svoje aktivnosti i prihvata potpunu
kontrolu autoriteta.

AUTORITARNA LINOST

Ljudi pogodni za manipulaciju od strane autoriteta, kojem su izuzetno podloni.

Sa druge strane, oni svoju potisnutu agresiju i nesvesnu mrnju, proisteklu iz nametnutog podanikog
poloaja, lako okreu prema nezatienim i marginalnim grupama: nacionalnim, verskim, rasnim,
seksualnim manjinama, politikoj opoziciji, duevno obolelim osobama, nekonvencionalnim i
slobodoumnim pojedincima, koji odskau od proste uproseenosti.
Na koji nain prepoznati autoritarnu linost?
F SKALA
a. Konvencionalizam. Kruto pristajanje uz konvencionalne vrednosti srednje klase (tvrdnja: Pokornost i
potovanje autoriteta jeste najvanija vrlina koju dete treba da usvoji);
b. Autoritarno potinjavanje. Pokoran, nekritiki stav prema idealizovanom autoritetu vlastite grupe
(tvrdnja: Ono to je ovoj zemlji najvie potrebno, vie od zakona i politikih programa, jeste nekoliko
hrabrih i odanih voa u koje narod moe da ima poverenja);
c. Autoritarna agresija. Sklonost da se traga za ljudima koji naruavaju konvencionalne vrednosti, kako
bi bili osueni, odbaeni i kanjeni (tvrdnja: Uvreda nae asti uvek treba da bude kanjena);
d. Anti-intracepcija. Suprotstavljanje subjektivnom, imaginativnom i milosrdnom; emotivna otupelost
(tvrdnja: Kad osoba ima problema ili briga, za nju je najbolje da o tome ne misli, ve da se pozabavi
vedrijim stvarima);
e. Praznoverje i stereotipija. Verovanje u mistike determinante neije sudbine; sklonost ka miljenju u
okviru krutih kategorija (tvrdnja: Svako mora da veruje u neke natprirodne sile i njihovoj moi treba u
potpunosti da se pokorava);
f. Mo i vrstoa. Zaokupljenost dimenzijom dominacije-pokornosti, snage-slabosti, voe-sledbenika;
identifikovanje sa monim osobama; preterano isticanje snage i vrstoe (tvrdnja: Ljudi mogu biti
podeljeni u dve razliite klase: slabi i jaki);
g. Destruktivnost i cinizam. Uopteno neprijateljstvo; poniavanje ljudskog (tvrdnja: Kakva god da je
ljudska priroda, uvek e biti ratova i sukoba);
h. Projektivnost. Predubeenje da se u svetu dogaaju razuzdane i opasne stvari; projekcija nesvesnih
emocionalnih poriva prema spoljanjosti (tvrdnja: Veina ljudi ne shvata kako dobrim delom naim
ivotom upravljaju zavere koje su potajno osmislili politiari);
i. Seks. Preterano zanimanje za seksualne nastranosti (tvrdnja: Homoseksualci nisu nita drugo do
izopaenici i zasluuju da budu strogo kanjeni).
Svojom F skalom Adorno je pokuao da utvrdi odavatelje tendencija koje lee relativno duboko u
samoj linosti i koje tvore dispoziciju da se spontano (u odgovarajuoj prilici) izraze faistike ideje ili da
se potpadne pod njihov uticaj.