РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА

  
Психологија учења

Ментор: Студенти
Доц.др Јелена Давидовић Ракић Кристина Новаковић 559/19
Кристина Ћирковић 586/19
ЗАДАЦИ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
ПСИХОЛОГИЈЕ УЧЕЊА
 Садржај
1. Увод
2. Значај психологије учења
3. Учење у различитим областима психологије (Примери)
- Перцепција
- Емоције
- Мотивација
- Личност
- Учење по моделу
- Бихејвиорална терапија
- Интелигенција, наслеђе, учење
4. Разноврсност психологије учења
5. Главни моменти у развоју психологије учења
6. Услови задржавања утисака
7. Когнитивна психологија
8. Закључак
9. Литература
 Увод
 Психологија учења има значајну улогу у савременој
психологији, а њени задаци су крупни.

 Најзначајнији задаци психологије учења су:

1. Непосредни задаци (Треба да открије основне и
сложене принципе и облике учења)
2. Посредни задаци (Једном откривени закони учења могу
се применити на два начина:)
• За објашњење других психолошких процеса
• Практична примена у различитим ситуацијама
 Значај психологије учења

 Значајпсихологије учења најбоље можемо да схватимо

одредивши јој место у систему психолошких знања.

 Најзначајнији чиниоци који одређују понашање човека

су:
1. Наслеђе и спонтано сазревање
2. Ситуациони чиниоци
3. Стицање, учење
4. Самоизграђивање, самодетерминација
1. Наслеђем се одређују наше особине, способност,
емоционалност..

 Постоје и урођени механизми реаговања (нпр.човек

под притиском реагује неким механизмом одбране).

2. Ситуациони чиниоци одређују понашање човека или

читавих група.

 Ову групу фактора истиче психолог Левин.

 Ситуација понекад учини човека херојем, некад

кукавицом итд.
3. Велики део људског понашања је стечен.

 Психологија учења проучава начине стицања, односно

принципима и облицима учења- механизмима стицања
знања, вештина, мишљења, ставова итд.

4. Самоизграђивање је у складу са оним што човек већ јесте.

 Преиспитивање или самомењање се може остварити под

утицајем разних спољашњих фактора (психолог,
литература, утицајна личност).

 Поред наведених утицаја, постоји слободан простор за

самоиницијативу и лични допринос самоизградњи, било
да је у питању доградња онога што личност јесте или се
ради о знатној промени личности.
 Учење у различитим областима психологије

Учење прожима скоро сваку људску активност.

Проблематика учења је одавно присутна у

различитим областима психологије.
 Перцепција

У области перцепције постоји вишевековна борба

између нативиста и емпириста.

 Емпиристи наглашавају пресудну улогу искуства у

опажању.

 Постоједва основна проблема опажања:

1. Опажање дубине
2. Опажање предмета
У области опажања дубине Џон Беркли је истицао да дубину
не сазнајемо непосредно, већ путем искуства-конкретније, на
основу повезивања чисто дводимензионалних визуелних
утисака са неким другим подацима (акомодација и
конвергенција очију).

У области опажања предмета емпиристи истичу значај

асоцијације по додиру. Обично се каже да дете у почетку
доживљава осећај хаоса, али неки осећаји се увек заједно
јављају.

 Насупрот оваквој хипотези постоји хипотеза гешталт-

психолога по којој распоред и организација дражи у пољу
утичу на организацију опажаја независно од претходног
искуства.
 Доналд Хеб, неуропсихолог, разликуе:
1. Рано учење (споро, захтева доста понављања)
2. Касно учење (брзо и ефикасно)

 Учење се може посматрати као акумулација утисака.

 Истичесе значај претходног искуства и знања за

опажање.

 Психологија учења истиче значај питања: Какав је то

облик искуства или учења?!

 Неки психолози истичу значај перцептивног учења.

 Емоције
 Везивање емоција за објекте, ситуације, особе може бити последица
учења (искуства).

 Довољан услов за то је некад чист временски додир.

 Обично се тада говори о емоционалном условљавању или класичном.

 Бројне симпатије или антипатије према некоме, могу да буду производ

искуства, посебно класичног условљавања.

 Вилијам Макдугал развио је теорију људског понашања која се

заснива на претпоставци наслеђених инстинкта, или тенденције, са
посебним подстицајима на уму и одговоре на њих у циљу постизања
неког циља.
 Мотивација
У области мотивације постоје два проблема везана за учење:
1. Социјализација мотива
2. Стицање нових мотива

 Људи доносе на свет неколико основних мотива (глад, жеђ,

потреба за одмором..) које различито задовољавају.

 Урођени мотиви се каналишу и везују за одређену врсту

објекта у складу са важећим друштвеним нормама
(социјализују се).

У основи те “канализације” и “социјализације” је неки облик

учења.
 Личност
Изграђивање сентимента и социјализација или канализација мотива спада у
домен психологије личности.

Појединеособине личности се могу изградити инструменталним учењем

(применом одговарајућих награда и казни).

Алфред Адлер сматра да се до 4.године живота формира животни стил

будуће личности.

У психологији учења је негован номотетски приступ: трагање за општим

принципима учења.

Насупрот томе је идиографски приступ који означава методски приступ који

је усмерен ка ономе што је стварно, појединачно и непоновљиво у појединцу.
 Учење по моделу

 Истичесе значај имитације за развој одређених понашања и

особина личности. Узори су увек обликовали понашање и карактер
младих.

 Психоанализа проучава идентификацију деце са родитељима,а

највише се интересује за мотивационе чиниоце идентификације
(Едипов комплекс, кастрациони страх).

У процесу имитације заједничко је обликовање сопственог

понашања према понашању узора. То се назива учење по моделу
или узору.

 Сазнањао учењу по моделу се могу применити на објашњење

различитих облика социјалног понашања.
 Бихејвиорална терапија

 Последњих година се помињу термини учење, патологија и

терапија, и користе се за:
1. Објашњење природе и настанка ненормалних облика
понашања
2. За терапију, мењање понашања (бихејвиорална терапија)

 Бихејвиралнатерапија подразумева промену принципа

експерименталне психологије и психологије учења за
мењање и лечење понашања.

 Терапијатреба да буде усмерена на само понашање, његово

мењање, на учење бољих, адаптивнијих облика понашања.
 Интелигенција, наслеђе, учење
 Класичне студије су показале значај наслеђа за развој
интелигенције.

 Богата,стимулативна средина, односно искуство у тој средини

позитивно утиче на развој интелектуалних способности.

 Последњих година се говори о значају раног искуства, где његово

лишавање доводи до трајног заостајања у развоју способности.

 Пуно остварење капацитета једне особе захтева постојање богатог и

разноврсног искутва, раног и каснијег.

 Људи, као и животиње могу да уче како се учи, да стичу одређене

стратегије учења.
 Разноврсност психологије учења
 Психолози учења се баве:
1. Испитивањем на животињама (испитују законе понашања или се
баве физиолошким, биохемијским основама учења и памћења)
2. Људским учењем (баве се простим вербалним учењем или
истражују обраду информација на основу читања прозног
градива)

 Нове тенденције у психологији учења инспирисане су биологијом

и етологијом.

 Разумевање новијих студија учења захтева познавање језика и

појмова теорије информација, неких основних особина
компјутера и програмирања.
 Главни моменти у развоју психологије
учења
 Корени теорије учења могу се наћи филозофском
асоцијационизму и емпиризму.

 Аристотел (у студији о памћењу) уочава да стања свести смењују

једно друго по неким правилностима. Истиче 3 правилности:
1. Додир у времену и простору
2. Сличност
3. Контраст

У 2/2 19.века заснована је психологија као посебна, независна, и

експериментална наука.

 Ебингхаус је започео студију процеса учења под називом памћење.

 Услови задржавања утисака (учења)
 Анатомско-физиолошки услови ( очуван нервни систем и
чула)

 Психолошки фактори (пажња, мотиви, осећање, смисао,

значење, жеље, физиолошке промене)

 Физички фактори (интензитет чулног утиска, квалитет

чулног утиска, ритам, просторно груписање утисака,
физичко стање организма)

 Механички фактори (начин понављања, преслишавање, обим

грађе, брзина понављања, увежбавање, начин учења)
 Когнитивна психологија
 Од 50-их година почиње да се развија когнитивна психологија
која изучава човекове сазнајне процесе-опажања.

 Настала је под дејством следећих утицаја:

1. Теорије информације
2. Психолингвистичке револуције
3. Симулирања когнитивних процеса на компјутеру

 У оквиру когнитивне психологије почела је да се развија нова

психологија памћења.

 Главно питање је: од којих услова зависи да ли ће један

садржај бити трајно научен и задржан?!
 Вотсонје гајио дубоку веру у могућност мењања и
обликовања понашања животиња и људи. Уједно је дао
инспирацију другим психолозима да се баве
проблемима учења.

 Учење Бехтјерева и Павлова, Торндјакова истраживања

и његови основни појмови, формулација нових
бихејвиористичких циљева психологије, били су главна
инспитација за развој америчке психологије учења
(САД).

 Келер(и гешталтисти у целини) је утицао на развој

когнитивне теорије учења Толмана и његових
следбеника.
 Закључак
 Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања
индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства.

 То је процес стицања новог, или модификовања

постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.

 Способност учења поседују људи, животиње и неке машине.

  Нека учења су непосредна, изазвана једним појединачним догађајем али

се знања акумулира из поновљених искустава.

 Психологија учења која има централну улогу у психологији, поред тога

што констатује да у изградњи појединих особина личности и различитих
облика понашања учествује и процес учења, треба да идентификује
опште и посебне законитости учења.
 Литература
1) Радоњић С. Психологија учења,Завод за уџбенике и
наставна средства, 1985.Београд
2) Радоњић, С. (2010). Општа психологија 2. Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд.
3) Заревски, П. (2007). Психологија памћења и учења.
Наклада Слап, Јастребарско.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!