1.

Predmet i zadaci psihologije

= () + (, , ) : ? () ; ? ; ? ; ( , , , ) + = + ( ) + : , . : ; : ... ; : ... , . , . Psihologija je nauka o ponaanju i umu; nauka o psihikom ivotu; nauka o mentalnom ivotu, kako o njegovim pojavnim oblicima, tako i o uslovima njegovog javljanja; nauka o mentalnim procesima Psihologija je sistematsko izuavanje psihikog ivota ljudi i ivotinja, a na osnovu naunog prouavanja objektivnog ponaanja i neposrednog iskustva = + : 1. (/): , , , 2. (): 3. (): : (, , , , ) e . : , , . . : (, , , , , ...)

2.Istorijski koreni
19. ,

 : (1873-74) 1879. , ( , , , , , , , , .) : , , , , , , : , = (. , , , , )

Razvoj psihologije
Prvo razdoblje -period od poetka interesovanja za psihike pojave pa do sredine XIX veka (kada se psihologija formira kao samostalna nauka). Iznose se uoptavanja i tvrdnje vie na osnovu zamiljanja nego na osnovu sistematskog posmatranja i istraivanja. Ne postoje postupci prema kojima bi se psihike pojave istraivale. Psiholoka problematika je u sklopu filozofskog razmatranja.Filozofi(Aristotel,Platon,Demokrit,...) iznose svoje miljenje o pojedinim psiholokim problemima. Sistematska istraivanja oseta su prva istraivanja u psihologiji, a uskoro se poinje sa istraivanjem i sloenijih psihikih procesa (pamenja, uenja, miljenja, oseanja i voljnih doivljaja). Razvoju psihologije daju svoj veliki doprinos i mnogi drugi naunici:Ebinghaus, tern, Verthajmer, Spirman, Ajzenk, Bine, Pijae, Pavlov, Behtjerev, Vigotski, Katel, Ajzenk, Olport,... U Zagrebu katedru za psihologiju osniva Ramiro Bujas, a u Beogradu Borislav Stevanovi. Vaniji psiholoki pravci(kole) Getaltistiki pravac naglaava celovitost psihikih pojava, kao i to da se sve drai spoljanjeg sveta primaju kao organizovane celine. Bihejviorizam (osniva je Votson) se bavi prouavanjem spoljanjeg posmatranja, metodom sistematskog posmatranja objektivnih manifestacija psihikih procesa.Prema njemu zadatak psihologije je da opie ponaanje oveka i utvrdi zakonitosti po kojima se ono odvija. Refleksoloki pravac (razvio ga je Pavlov)- za svaku vrstu psihike aktivnosti osnovni fizioloki mehanizam predstavlja refleksna aktivnost nervnog sistema, a posebno modane kore. U modanoj kori se formiraju uslovni refleksi (nervne veze). Funkcionalizam polazi od Darvinovog uenja o evoluciji i prilagoavanju ivih bia, prilagoavanjem se objanjava psihiki ivot. Prema ovom uenju osnovna funkcija psihikih procesa je da pomogne organizmu da se to bolje snae u razliitim ivotnim uslovima.

3.Oblasti psihologije
: , , (. , , ) - , , , , , 2

 (. , , ) , , (, ) : () , (), - , / / ( , , , )

4.Pojam i funkcija psihikog ivota

1.POJAM I PODELA PSIHIKOG IVOTA Psihike osobine Psihiki procesi Psihika/mentalna stanja

Psihike osobine
Psihike osobine su relativno trajne odlike linosti koje se manifestuju u ponaanju (pametan, svadljiv, principijelan...) Psihike osobine su neuroloki zasnovane strukture koje su nastale uzajamnim delovanjem naslednih osnova i adaptivnih oblika ponaanja formiranih pod dejstvom sredine koje omoguavaju da se u slinim situacijama ispolji slina tendencija u ponaanju (Olport) Psihike osobine su dispozicije za sposobnosti, temperament i karakter. Psihike osobine mogu biti: kompetencijske (sposobnosti, znanja, vetine) pametan, mudar, spretan... evaluativne (vrednosti, interesovanja, stavovi) poten, pravdoljubiv itd. dinamike (instinkti, potrebe, motivi) zainteresovan za uenje, sport itd.

Psihiki procesi
dinamika osnova psihikog ivota; aktiviraju dispozicije Vrste psihikih procesa: Kognitivni- saznajni-prijem i obrada informacija Afektivni - emocije Konativni motivacioni Procesi i osobine procesi Kognitivni Afektivni

dispozicije/osobine Sposobnosti Temperament 3

Konativni Somatski

Karakter Konstitucija

=PONAANJE

Psihika stanja
Stepen uspenosti funkcionisanja mentalnog aparata u celini ili njegovog podsistema ; Stepen komunikacije sa spoljnom realnou. 2. FUNKCIJA PSIHIKOG IVOTA Psihiki ivot obezbeuje najvii oblik adaptacije organizma na promene u sredini: reagovanje na sve vei broj drai; sve raznolikijim repertoarom ponaanja; na direkno i indirekno prisutne pojave- znakove i signale; anticipacija; aktivan, dvosmeran odnos prilagoavanja Adaptacija Ravnotea izmeu potreba jedinke i uslova sredine ASIMILACIJA novo iskustvo se uklapa u postojee strukture AKOMODACIJA- novo iskustvo menja postojee strukture Karakteristike: Aktivna Fleksibilna Socijalna 3. OSNOVE RAZVOJA PSIHIKOG IVOTA Bioloki faktori- genetske osnove Sredinski uslovi- fiziki i socijalni Aktivnost individue- autokreacija

5.Bioloke osnove psihikog ivota

S jedne strane organizam utie na psihiki ivot pojedinca, a sa druge strane od psihikog ivota pojedinca zavisi funkcionisanje organizma. Psihiki procesi tesno povezani sa promenama u organizmu; emocije su praene promenama u radu pojedinih unutranjih organa, povrede nervnog sistema dovode do promena u psihikim reakcijama itd Svaki psihiki proces uenje, pamenje, miljenje...praen je nekim promenama u organizmu Psihiki ivot ima svoju organsku osnovu! Organsku osnovu psihikog ivota predstavlja organizam u celini, no, najznaajniji organi za psihiki ivot su: ulni organi receptori Nervni sistem Miii i lezde efektori Poremeaji ili nedostaci u radu ovih organa imaju za posledicu razne promene u reagovanju i ponaanju linosti i odraavaju se na razliite sfere psihikog ivota, pre svega na ponaanje. Svaka psihika pojava ima svoju organsku osnovu. Organsku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, pre svega nervni sistem. Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i ula, miii i lezde. ULNI ORGANI RECEPTORI 4

Organi koji su se tokom evolucije osposobili za prijem, registrovanje promena iz spoljanjeg sveta ili onih koje nastaju u naem organizmu: Receptori za mehanike drai, hemijske, toplotne,svetlosne u zavisnosti od toga za koju vrstu drai su se specijalizovali Receptori prema poloaju u telu: eksteroceptori receptori za vid, sluh, miris, ukus, dodir, bol, za temperaturu, interoceptori nalaze se u unutranjosti tela i mi preko njih dobijamo organske osete; proprioceptori- smeteni su u miiima i zglobovima i unutranjem uhu i obavetavaju nas o promenama poloaja tela, pokretima tela i njihovih delova to su kinestetiki i statiki receptori. Nervni sistem je najznaajniji organ psihikog ivota; on ima sledee funkcije: regulie rad pojedinih organa naeg tela nekih organa u potpunosti npr miia, a nekih delimino npr. organa utrobe i usklauje /povezuje aktivnosti svih organa (organizma u celini) Nervni sistem odrava vezu izmeu organizma i spoljnjeg sveta omoguava sprovoenje nervnog uzbuenja iz ulnih organa do CNS koji ih sreuje, povezuje i transformie, pa tako dobijamo osete i opaaje o fiziko hemijskim promenama koje deluju na ulne organe saznanje o spoljanjem svetu. Iz CNS sprovode se i impulsi u efektore i na taj nain se deluje na spoljanji svet Obraivanje, povezivanje i reprodukovanje primljenih utisaka Razlikuju se: 1. Centralni nervni sistem: mozak i kimena modina 2. Periferni nervni sistem: neuroni koji se nalaze izvan mozga i kimene modine, u miiima, ulima i organima ULOGA: 1. Nervni sistem regulie funkcije pojedinih organa naeg tela. (miie, lezde) 2. Odravanje veze izmeu organizma i spoljanjeg sveta. Uz pomo nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljanjem svetu, ali i utiemo na njega. 3. Zadrava, sredjuje i uva primljene utiske (uenje, pamenje) Nervni sistem je nosilac svih psihikih funkcija i procesa; modana kora korteks predstavlja fizioloku osnovu za razliite sloene psihike procese opaanje, miljenje, uenje.. Ljudski mozak sadri 10 milijardi nervnih elija neurona Neuron je sainjen od 4 morfoloka dela: 1. elijsko telo/soma sadri nukleus; smatra se metabolikim centrom neurona 2. Dendriti produeci koji izviru iz some, ekstenzivno se granaju i slue kao velike prijemne zone za inpute sa drugih neurona 3. Axon produetak koji izvire iz specijalizovanog dela elijskog tela (axon hillock) prenosi informacije drugim neuronima 4. Axonski terminali fine granice na samom kraju neurona koje formiraju sinapsu ili sa dendritima ili sa elijskim telom neurona, oslobadjaju neurotransmiter i tako omoguavaju interneuronalnu komunikaciju Dakle, osnovu nervnog sistema ini neuron Nervni sistem je sloena organizacija velikog broja neurona od kojih se najvei broj nalazi u modanoj kori Sutinu nervne i celokupne psihike aktivnosti ine procesi u nervnim elijama Neuron: Strukturalna jedinica NS-a; Osnovna odlika neurona: nadraljivost i sprovodljivost Miii i lezde sa unutranjim luenjem ine efektore Pomou miia vrimo odreene pokrete: 5

glatki miii nalaze se u zidovima utrobe i krvnih sudova i preko njih se vri pokretanje unutranjih organa; prugasti ili skeletni miii nalaze se na rukama i nogama, pomou njih se vri pomeranje tela i delova tela u prostoru; srani mii posebna vrsta prugastih miia, njime se ne upravlja voljno lezde sa unutranjim luenjem (endokrine lezde ) lue svoje sekrete hormone, neposredno u krv Najvanije endokrine lezde su: tiroidna/titna lezda, hipofiza/pituitarna lezda, adrenalne/nadbubrene lezde i polne lezde/gonade ORGANSKE OSNOVE PSIHIKOG IVOTA Hipofiza je odgovorna za rast i funkcionisanje itavog organizma i za nae psihiko funkcionisanje, od nje zavisi i rad ostalih endokrinih lezda. Poremeaj u radu ove lezde - disfunkcija, dovodi do preterane visine ili do patuljastog rasta Od aktivnosti titne lezde i hormona koji lui tiroksin, zavisi razmena materija u organizmu metabolizam, kao i aktivnost organizma. Smanjeno luenje tiroksina dovodi do zaostajanja u intelektualnom razvoju Jezgro nadbubrenih lezda lui hormon adrenalin od koga zavisi aktivnost, posebno pri emocijama. Poveano luenje adrenalina izaziva poveanu aktivnost, impulsivnost i uzbuenje, a smanjeno dovodi do pasivnosti, tromosti i ravnodunosti Aktivnosti polnih lezda/gonada i hormona koje one lue estrogen i testosteron, odgovorni su za polno sazrevanje, seksualno ponaanje i za javljanje sekundarnih polnih karakteristika Odstupanje od normalnog seksualnog ponaanja zavisi od poremeenog odnosa estrogena i androgena. Smatra se i da poremeena ravnotea ovih hormona stvara osnovu za homoseksualno ponaanje.

6.Mehanizmi naslea
Na psihofiziki razvoj oveka utiu mnogi faktori: Naslee Sredina u kojoj se ivi Aktivnosti koje obavljamo u toku svog ivota Nativistiko shvatanje: naslee je odluujui faktor od kog zavisi razvitak pojedinca, njegovo ponaanje i linost, odnosno psihiki ivot (sposobnosti, temperament, karakterne osobine...pa i sposobnosti za sport) inioci od kojih zavisi naslee i nasleene osobine su hromozomi i geni. Naslee i sazrevanje predstavljaju vane inioce razvitka psihikih funkcija; ako za neke funkcije ili sposobnosti ne postoji dovoljna nasledna osnova predispozicija, onda se vebanjem, ma koliko ono bilo sistematsko, one ne mogu potpuno nauiti i razviti GENI delovi sloenih DNK molekula u hromozomima (lanci belanevina) nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj psihikog ivota Individualne razlike- kombinacijom hromozoma roditelja (23 para) i razmenom gena (krosingover) 2 x 23 x 30 000 gena Bioloke osnove razvoja Genotip- skup svih naslednih inilaca -potencijal za razvoj Fenotip- razvijena manifestacija genotipskih mogunosti Maturacija- sazrevanje Kritini period razvoja- najpogodniji uzrast za razvoj dispozicije Zona narednog razvoja-aktuelni potencijal deteta za dostizanje narednog nivoa razvoja

Empiristiko shvatanje: razvoj oveka i linosti pojedinca posledica je delovanja sredine; razlike meu ljudima u pojedinim sposobnostima i drugim osobinama linosti su posledica razlika u uslovima u kojima pojedini ljudi ive Don Lok: deija dua u momentu roenja je tabula rasa (prazan list hartije) Na razvoj linosti vei uticaj ima drutvena sredina porodica, kola, kultura, drutveni sistem.., nego prirodna sredina geografsko-klimatski uslovi Oba pomenuta shvatanja su jednostrana i idu u krajnost; nativisti zapostavljaju ulogu socijalizacije i socijalnog uenja, dok empiristi potcenjuju ulogu naslea Interakcionistiko shvatanje: razvoj linosti tumai se kao rezultat naslea, sredine i aktivnosti pojedinca Uloga sopstvene aktivnosti je posebno znaajna, jer se osobine linosti ne formiraju pasivnim delovanjem sredine na linost Sopstvenim naporom i aktivnou utie se ne samo na osobine za koje naslee nema veliku ulogu karakterne osobine npr., ve i na one za koje naslee igra znaajnu ulogu sposobnosti, osobine temperamenta itd.

7. Nervni i endokrini sistem 8.Socijalne osnove psihikog ivota

Socijalni inioci
Od socijalnih inilaca najznaajniju ulogu u psihofizikom razvoju pojedinca imaju: porodica, kola, vrnjaci, kultura, drutveni sistem... pripadnost odreenoj grupi itd. Socijalni faktori razvoja Fizika i socijalna sredina Socijalizacija- proces sticanja socijalno relevantnih oblika ponaanja i specifinih osobina linosti Oblici delovanja - efikasna sredina Povezanost genotipa i sredinskih faktora pasivno, provokativno, proaktivno SOCIJALIZACIJA Proces kojim pojedinac ui kulturu svoga drutva poznat je kao socijalizacija. Socijalizacija se odnosi na usvajanje onog dela kulture koji obuhvata meuljudske odnose i njihov razvoj, drutvene vrednosti i norme, dakle, predstavlja usvajanje oblika drutvenog ivota Socijalizacija je: 1. Uenje ljudskog ponaanja 2. Uenje kako biti lan grupe 3. Sticanje osobina koje nam pomau opstanku u drutvu 4. Formiranje stavova, stereotipa, predrasuda karakteristinih za drutvo u kojem ivimo 5. Formiranje linosti u svoj svojoj sjaju i bedi Dve grupe efekata socijalizacije: 1. Formiranje za ivot u drutvu i za funkcionisanje drutva vanih osobina i naina ponaanja 2. Razvitak od bioloke jedinke u linost sa mnogim karakteristikama zajednikim za sve ljude, ali i sa nekima koje su za pojedinca specifine (idiosinkratike) AGENSI SOCIJALIZACIJE Prenosioci socijalizacije Vre direktan uticaj na dete u procesu socijalizacije (porodica, kola, vrnjaci, sredstva masovne komunikacije) Prenose onaj sadraj socijalizacije (stavove, osobine linosti, moralnost,naine ophoenja prema starijima i mlaima. . . ) koje stvaraju i kreiraju IZVORI SOCIJALIZACIJE 7

Izvori socijalizacije su kultura u kojoj dete odrasta, posebne subkulture i grupe kojima dete pripada, ideologije i drutvene klase. . . PORODICA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE Vaspitni stilovi: 1. ograniavajui-slobodni (ograniavanje ili dozvoljavanje deije slobodne aktivnosti) 2. topli-hladni (srdaan naspram hladnog odnosa prema detetu) Odnos izmeu roditelja - (ne)potpunost porodice KOLA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE Novi i stroiji zahtevi; Nastavnici kao novi autoriteti; Organizovani i sistematski uticaj drutva; ivot u grupi VRNJACI KAO AGENS SOCIJALIZACIJE Sticanje novih vrednosti i stavova (ne uvek pozitivnih); Poeci nezavisnosti i samostalnosti; Razvijanje socijabilnosti; Socijalna inteligencija; Naroito bitni u periodu adolescencije KULTURA KAO IZVOR SOCIJALIZACIJE Beri, ajld i Bejkon razlike u ponaanju se vezuju za obim u kom se akumulira hrana 1. Visok stepen akumuliranja odgovornost, tanost, poslunost i pokoravanje 2. Nizak stepen akumulacije lini uspeh i postignue, samostalnost, nezavisnost, upornost Linton i Kardiner bazina sturktura linosti delovi linosti koji su zajedniki za lanove jedne grupe ili kulture, a koji ih razlikuju od pripadnika drugih grupa Erih From socijalni karakter jezgro karaktera koje je isto za sve pripadnike jedne kulture, a u suprotnosti sa individualnim karakterom po kome se ljudi iste kulture meusobno razlikuju NACIONALNE KARAKTERISTIKE Bronfenbrener (1970) Ruska deca kolektivni etos oseaj za drutvenu odgovornost, ukljuivanje u porodina pitanja, ree pokazuju antisocijalna ponaanja, ak i onda kada znaju da roditelji nee saznati za takvo ponaanje ; Amerika deca individualistiki pristup manje provode vremena sa porodicom, drugaiji odnos prema starima, ee upranjavaju antisocijalna ponaanja, naroito onda kada znaju da za njih nee saznati roditelji POLOAJI I ULOGE Poloaj je Mesto koje pojedinac zauzima u grupi (firmi, koli, vrnjakoj grupi. . . ) Uloga je ponaanje vezano za poloaj koji osoba zauzima. Primarna socijalizacija -najvaniji aspekt procesa socijalizacije, odvija se tokom najranijeg detinjstva, obino unutar porodice. Reagujui na odobravanje i neodobravanje svojih roditelja i oponaajui njihov primer, dete ui njihov jezik i mnoge temeljne obrasce ponaanja svoga drutva U primarnu socijalizaciju ukljuena su dva temeljna procesa: internalizacija (usvajanje) kulture drutva i strukturisanje linosti. Sekundarna socijalizacija zbiva se u kasnijim godinama, kad je u nju manje ukljuena porodica, a sve su jai uticaji drugih faktora, kao to je grupa vrnjaka i kola. Dakle, sekundarna socijalizacija ukljuuje kolski sistem (od vrtia do fakulteta), mass-medie, razliite grupe, vrnjake. kola, nakon porodice (primarna socijalizacija), postaje arino mesto sekundarne socijalizacije. Ona deluje kao most izmeu porodice i drutva kao celine, pripremajui dete za njegovu ulogu odrasloga.

9.Saznanje i linost 10.Ljudske potrebe i saznanje

8

11.Pojam i funkcija saznanja

SAZNANJE/KOGNICIJA svaki proces pomou kog ivo bie stie saznanje o objektima oko sebe ili postaje svesno sredine u kojoj ivi Dilema: kako imenovati kognitivne procese koji omoguuju saznanje? Lok: kognicija se sastoji od niza operacija; ljudski um deluje uz pomo pet operacija: Percepcija ili opaanje Retencija ili zadravanje Diskriminacija ili razlikovanje Komparacija ili poreenje Kompozicija ili sklapanje SAZNAJNI PSIHIKI PROCESI Procesi koji uestvuju u saznanju predmeta i pojava stvarnosti predstavljaju saznajne procese. Osnovni saznajni psihiki procesi su: panja, opaanje, uenje, pamenje i miljenje. Opaanje je saznajni psihiki proces koji omoguava da posredstvom delovanja fiziko-hemijskih promena, odnosno predmeta i pojava na naa ula, postajemo svesni tih predmeta, pojava i njihovih osobina. Faktori opaanja: -karakteristike drai (intenzitet, trajanje, organizacija); -anatomsko-fizioloka osnova opaanja (karakteristike ulnih organa, nervnih puteva i mozga); -psiholoki faktori opaanja (iskustvo, stavovi, motivacija). Osnovu opaanja ini reagovanje na drai posredstvom ula. Draima se nazivaju odreeni oblici energija, odnosno fiziko-hemijske promene koje deluju na nae ulne organe. OSETI I PERCEPCIJA Kako znamo da mimo nas postoji spoljanji svet? oseamo ga pomou naih ulnih organa Koliko ima vrsta oseta i koji ulni organi nam ih prosleuju? Oi + ui + nos + jezik + koa ali i... ravnotea + kinestezija + organski oseti Opaanje: kljune rei Kognitivni (saznajni) proces Oset: subjektivni doivljaj pojedinih svojstava objekata Opaaj:doivljaj celovitog objekta Receptor: ulni prijemnik Dra: promena u energiji koja deluje na naa ula Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji), diferencijalni i maksimalni (gornji) prag Pokuaj definisanja Opaanje je sloen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumaenja drai koje deluju na ula i nervni sistem. Opaanje nije verna kopija ve je subjektivni odraz, na izvestan nain konstrukcija stvarnosti. DRAI Osnovu opaanja ini reagovanje na drai posredstvom ula

Drai su stalno kretanje raznih vrsta energija, odnosno, to su fiziko-hemijske promene koje deluju na nae ulne organe I Razlikujemo: mehanike, svetlosne, termike i hemijske drai II S obzirom na poreklo drai, razlikujemo spoljanje potiu iz objektivnog sveta i unutranje drai razne fiziko-hemijske promene u naem organizmu III Adekvatne i neadekvatne drai Adekvatne one za koje su tokom evolucije formirana ula koja mogu da ih registruju Neadekvatne drai: magnetizam, elektrine drai i radioaktivnost za njih ne postoje adekvatna ula koja mogu da ih registruju elije koje su posebno specijalizovane za prijem drai su ulne elije tj receptori ta su oseti? Oseti - odrazi pojedinih svojstava predmeta i pojava spoljnjeg sveta u naoj svesti Oset - svest o drai koja je delovala na ulni organ Dra deluje na ulni organ, u ulnim elijama izaziva odreeni fizioloki proces nervno uzbuenje/nadraaj, koje se potom prenosi senzitivnim putevima do odreenih delova modane kore gde se javlja doivljaj svesnosti drai (oset) Donji prag drai najmanja jaina drai koja je neophodna da bi dolo do prvog, najmanjeg oseaja Osetljivost pojedinih organa ljudi posledica razliitog najmanjeg praga drai OSETI Oseti vida, sluha, ukusa,mirisa, dodira i pritiska, oseti za toplo i hladno, oseti bola, kinestatiki, statik i i organski ... Za fiziku aktivnost, sport i rekreaciju, posebno su znaajni kinestetiki i statiki oseti Kinestetiki oseti obavetavaju nas o pokretima ruku i nogu, prstiju...pokretima delova tela. Od njih zavisi usklaivanje rada miia i vetina izvoenja raznih pokreta. ulne elije za ove osete nalaze se u miiima, tetivama i zglobovima Statiki oseti obavetavaju o poloaju i promeni poloaja naeg tela i glave, to omoguuje da odravamo ravnoteu, ocenjujemo poloaj naeg tela i doivljavamo razne vrste kretanja tela horizontalno, vertikalno i rotaciono OPAAJ I OPAANJE Oset svest o pojedinom svojstvu, osobini predmeta Opaaj doivljaj predmeta u celini Oset i opaaj razlike OSET Doivljaj pojedinih svojstava objekata Predstavlja apstrahovana svojstva objekata Ne postoji izolovano u naoj svesti 22.Saznajni procesi, oseti opaaji i predstave 23.Oseti, ulna osnova

OPAAJ Doivljaj celovitog objekta Nosi neto novo u odnosu na pojedinane osete Ne moe da se svede na sumu oseta

10

24.Opaanje ili percepcija

Sloen proces koji se sastoji od nekoliko procesa: 1. Izbor ili selekcija drai 2. Grupisanje drai u celinu 3. Davanje smisla (tumaenje) tim celinama Od ega zavisi nae opaanje? Fizikalni faktori: intenzitet, trajanje i struktura podraaja Fizioloki faktori: osobine osetnog analizatora i opte stanje organizma Psiholoki faktori: osobine koje ine psihiki ivot pojedinca i u skladu sa kojima on tumai podraaje iz okolnog sveta, daje im znaenje i interpretira ih. Faktori subjektivnih razlika u percepciji Uticaj pojedinih faktora na percepciju vrsta informacija koliina informacija motivacija stav drutveno-kulturni uticaji percepcija boli (Mediteran vs. Skandinavija) oekivanje slinost sa prethodnim iskustvom

Grupisanje drai u celine U opaaju postoji tendencija da se lake opaaju kao celina konfiguracije drai koje su simetrine, uravnoteene, skladne, potpune, stabilne. Prema shvatanju getaltista, ova tendencija je uroena. Moe da utie i na proces reavanja problema (primer: povezivanje 9 taaka) Zakonitosti grupisanja drai u celine 1. Princip blizine: 2. Princip slinosti 3. Princip dobre forme (principi simetrinosti i zatvaranja) 4. Princip zajednike sudbine Princip blizine: Sline strukture koje su meusobno blizu doivljavamo kao celinu! Princip zatvorenosti: Meusobno udaljene strukture doivljavamo kao celine Princip dobre form: Svaka od krivulja pokazuje neku svoju pravilnost, loginost ili dobru formu . Primena: ako se pravi grafik znaajno je da svaka linija bude drugaija kako bi se mogla percipirati kao celina Princip istovrsnih znakova: Sklonost da istovrsne znakove doivljavamo kao strukturu za koju je nekako samo po sebi razumljivo da njeni elementi idu zajedno. Zato vidimo redove, a ne kolone Zakon lika i pozadine: Vidimo u zavisnosti od toga ta smatramo likom, a ta pozadinom! Mehanizam perceptivne udeenosti tendencija da potvrujemo svoje hipoteze. Kad ovek oekuje da e se neto desiti, on zbivanja oko sebe percipira, tumai i ponaa se u skladu sa tim oekivanjima. Na primer: ljubomoran momak ili devojka; carinik koji oekuje da su Romi verceri........primeri studenata Fenomen kontrasta: ako smo imali iskustva sa nekoliko loih studenata prosean odgovor studenta emo doiveti kao odlian; odlazak iz siromane i srednje razvijenu zemlju i slino. OPAANJE Perceptivna odbrana tee ili sporije se opaa ili potpuno ne opaa ono to je neprijatno ili ono to ne volimo

11

Iluzije pogreno ili neadekvatno opaanje. Iluzije mogu biti izazvane naim oseanjima, oekivanjima, potrebama i eljama, a mogu biti i izazvane rasporedom drai npr svetlije predmete opaamo kao vee od tamnijih predmeta iste veliine; tap uronjen u vodu opaa se kao prelomljen

12.Problem panje
Panja - upravljenost mentalne aktivnosti na ogranieni broj elemenata u opaajnom polju kao i bilo koji drugi selektivni proces koji jednim elementima daje vei znaaj nego drugima tokom mentalne aktivnosti Prilikom panje mi podeavamo na organizam i pojedine delove tela, organe i ula za to bolje primanje drai koje su predmet panje: stav iekivanja, miini tonus, naborano elo, poluotvorena usta, vee luenje adrenalina, dublje disanje poveana cirkulacija krvi irenje zenica, poveava se osetljivost ula, elektrina aktivnost mozga itd Smisao ovih promena je pripremanje organizma, posebno ula i mozga za to bolji prijem i preradu drai i raznih informacija Kako se prepoznaje panja kod druge osobe? Dakle, panju prate karakteristine telesne promene i podeavanje organizma za to bolji prijem drai: Okretanje tela i upravljenost ulnih organa prema Ubrzano disanje objektu panje Poveana cirkulacija krvi u mozgu Poveana napetost miia irenje zenica Osobine panje 1. Selektivnost filter koji puta samo neke informacije 2. Rasporeivanje panje vie stvari istovremeno, jedno je u fokusu a ostalo u fonu 3. Prebacivanje, fleksibilnost po volji je premetamo (teko/lako, brzo/sporo, opasnost) 4. Postojanost /nepostojanost - fluktuacija(prelako/preteko, dosadno, besmisleno, zavisi od uzrasta) 5. Stepen panje koncentracija 6. Obim panje broj prostih utisaka i stimulusa (max 4 figure, 6 slova, 8 brojeva ili taaka. Ukoliko su elementi organizovani, poveava se njihov broj) 7. Namerna (voljna panja je aktivirana unutranjim faktorima) i nenamerna - efekat koktel zabave Panja- inioci: I OSOBINE DRAI: 1. Veliina drai 2. Intenzitet drai (jak zvuk, jaka boja) 3. Kontrast, neoekivana promena (stari auto na ulici, crveni kaput) II UNUTRANJI FAKTORI: 1. Fiziko i psihiko stanje subjekta (neprijatelji panje) 2. Emocije, potrebe, vrednosti, stavovi, elje, oekivanja

4. Ponavljanje drai 5. Prestanak i poetak neke stimulacije (pauza u govoru, rotaciono svetlo) 6. Kretanje drai (zato se neke ivotinje ukoe)

12

PANJA KAO INILAC SAZNANJA Panja je svojstvo svih psihikih procesa i uslov uspene psihike aktivnosti Koje su ometajui inioci panje? Primeri: najee dolaze spolja: publika, buka, sudijska pitaljka...mogu da dolaze i iznutra: anksioznost, uverenje da je sve gotovo, oputanje Panja se moe vebati i usavravati Vetina obnavljanja panje takoe se moe nauiti PANJA Tehnike obnavljanja panje: humor, sugestija, autosugestija Panja izazvana osobinama drai spontana, nenamerna panja Panja izazvana unutranjim faktorima hotimina ili namerna panja Uska panja (npr kod ahista i strelaca) i iroka (kod fudbalera) Obim panje broj drai i objekata koje moemo obuhvatiti panjom u kratkom vremenskom periodu Suavanje psihikog polja Primeri suavanja psihikog polja sprinter na startu trke, skaka u vis, teniser koji oekuje servis protivnika, koarka pri slobodnim bacanjima itd. Perceptivni aspekt Perceptivni aspekt - vetina koja omoguava odgovarajuu ulnu osetljivost, prijem odreenih vrsta relevantnih drai, njihovu integraciju u formu opaajne celine, kao I usmerenost panje ka odreenim vrstama sadraja.

44.Karakter, pojmovno odreenje;karakterne crte i tipovi

Posebnu grupu osobina ine karakterne osobine. Karakter neki psiholozi izjednaavaju sa pojmom linosti, neki sa moralom i moralnim komponentama, drugi sa konativnim/voljnim osobinama itd. Karakter integrisana linost, otporna na moralna i druga iskuenja. Karakter je deo strukture linosti, obuhvata voljne, ali i sa njima povezane dispozicije za moralno i nemoralno ponaanje. Lino iskustvo i uenje kao vrlo znaajan faktor oblikovanja karaktera Naslee opta osnova za neke karakterne crte poput, odlunosti, energinosti, upornosti, istrajnosti.. ETIRI GRUPE KARAKTERNIH OSOBINA 1.Opte karakterne osobine: Odlunost Doslednost Hrabrost 2.Karakterne crte koje se tiu odnosa prema drugima: Humanost Nesebinost Potenje Odanost Iskrenost Tolerantnost 3.Karakterne crte koje se tiu odnosa prema radu: Savesnost Odgovornost

Marljivost Aurnost Predanost 4.Karakterne crte koje znae odnos prema sebi Skromnost Kritinost Promiljenost : : , , , ; : , , , , ( ); :, , , -; -.

43.Pojam i aspekti motivacije

Motivacija - opte stanje pobuenosti koje je pokrenuto unutranjim ili spoljanjim podsticajima, a usmereno je ka postizanju ciljeva koji doprinose zadovoljstvu U okviru stanja pobuenosti razlikujemo sledee pokretae ovekovog ponaanja: potreba, nagon, tenja, elja i namera. Motivi poinju sa javljanjem potrebe ( tenje, namere) koja nastaje kada se narui stanje relativne ravnotee, pri kojoj osoba normalno funkcionie u organskom, psiholokom i svakom drugom smislu. Svesno doivljena potreba je nagon koji osobu usmerava da neto preduzme kako bi potrebu zadovoljila. Ponaanje usmereno ka ostvarenju cilja naziva se instrumentalnim ponaanjem. Ostvarenje cilja je vaan element motiva i znai zadovoljenje potrebe. Kada uz potrebu i nagon u svesti postoji i predstava privlanog cilja koji moe da zadovolji postojeu potrebu, javlja se elja. PODELA MOTIVA Homeostazni motivi (nazivaju se jo bioloki ili fizioloki), su zasnovani na postizanju homeostaze (ravnotee) u organizmu, odnosno, na zadovoljenju uroenih potreba (glad, e, mokrenje, seksualni nagon itd.). Nehomeostazni motivi se nazivaju jo i vii ili sloeni motivi a ine ih socijalni (drutveni) i lini (ego) motivi. Lini motivi su usmereni na sopstvenu linost, na sopstveno Ja, a odnose se na samopotvrivanje, samoisticanje, tenju ka moi, superiornosti itd. Motiv postignua je nauen motiv i on zavisi od faktora sredine, potkrepljenja i sl. Ovaj motiv je naroito karakteristian za ekonomski razvijenija drutva u kojima je uspeh vrlo vaan i presudan za postizanje odreenog drutvenog statusa. Drutveni motivi su motivi koji za svoje javljanje i zadovoljenje zahtevaju vezu i interakciju sa drugim ljudima. Oni mogu biti pozitivni i negativni. Pozitivni drutveni motivi ukljuuje ovekovu potrebu da oko sebe ima ljude koji e ga voleti i razumeti, ljude na koje moe da se osloni i sa kojima doivljava bliskost i poverenje. Neki autori u okviru ove grupe motiva posebno izdvajaju tzv. gregarni motiv koji se manifestuje u tenji pojedinca da bude zajedno sa drugim ljudima, da bude deo neke socijalne grupe i u oseanju uznemirenosti i nelagodnosti kada je izvan svoje grupe. Negativni drutveni motiv podrazumeva potrebu za drugim ljudima, ali u pravcu demonstriranja svoje moi ili da bi se drugim ljudima nanosilo neko zlo. Ovi motivi se ogledaju u sebinosti i neprijatnosti prema drugima, a najizraeniji je motiv agresivnosti koji ukljuuje tenju za nanoenjem tete i povrede do unitenja. (lat. movere = ) 14

- ( ); - , ; , , ; . : ( , , , , , ); ( - , ; ); ( , ; ; ( , ); ( ; . , ). : ; ; ; ; ; : , ; ; . : 1. ; . 2. : , , , ; : ) . : ; ; ; ; ; . ) . : ; ; ; ; . 3. (); () : - : -; -; -; - . : - ; -; - ( ): -; -; -; -. ( , )

42.Temperament, pojam, dimenzije, tipologija

TEMPERAMENT 15

Temperament karakteristian nain reagovanja pojedinaca u razliitim situacijama. Obino se misli na uestalost, brzinu, intenzitet i kvalitet emocija. Najstarija podela Hipokrat: 1. Kolerini 2. Sangvinini 3. Flegmatini 4. Melanholini HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA temperamenta (i linosti) 1. Kolerik- jake, nagle i ceste reakcije sa sklonocu ka uzbudenjima i konfliktima 2. Sangvinik- brze, ali ne tako snane i jake reakcije. Sklon lakim i cestim promenama raspoloenja 3. Flegmatik- retka, spora i slaba reagovanja zbog kojih osoba izgleda mirno, staloeno i pasivno 4. Melanholik- retke ali intenzivne reakcije, snano emocionalno obojene, sa tendencijom neprijatnih i tunih osecanja koja dugo traju : ()-,, ; ()-, ; ()-, ; ()-,, .

1. 2. 3. 4.

, , , , . () . (Morgan & King, 1971): : , . : , , , . : . : ; ;

41.Zrelost linosti, znaenje pojma, aspekti i merila

Neka obeleja zrelosti: optimalan nivo razvoja sposobnosti, funkcija i osobina linosti; Usklaenost, celovitost sposobnosti, funkcija i osobina linosti; Aktivan odnos prema sebi i sredini; Ravnotea izmeu osobe i sredine.. a Zrelost linosti proces koji se odvija itavog ivota i od koga zavisi tanost u opaanju sopstvene linosti (self concept), drugih ljudi i uspeh u svakodnevnim situacijama . Zrelost uvek posmatramo u odnosu na uzrast, sredinu, a delimino i u odnosu na profesiju Tri tipa nezrelosti: 1. Nezrelost konformistikog tipa prihvatanje normi bez preispitivanja vrednosti; osnova ove nezrelosti je strah od konflikta, anksioznost, oseanje zavisnosti i manje vrednosti 2. Nezrelost osobenjakog tipa sutina ove nezrelosti je u tome to se uvek polazi od sebe i samo od sebe i to ne postoji razumevanje za druge 3. Nezrelost nerazvijenelinosti- nezrelost ovog tipa je u nerazvijenom identitetu, to se odraava na asocijalno i antisocijalno ponaanje - .

KOMPONENTE ZRELOSTI: 16

1. Fizika zrelost 2. Intelektualna zrelost 3. Emocionalna zrelost 4. Socijalna i moralna zrelost 5. Psihoseksualna zrelost Intelektualna zrelost zavidan nivo razvijenosti intelektualnih procesa, samostalnost miljenja, spremnost da se prihvate nove ideje, objektivnost i otvorenost ka novom iskustvu, realistiko suenje, stabilan i prihvatljiv vrednosni sistem, odgovarajui stil ivota i ivotna filozofija... Emocionalno zrelu osobu karakterie: Odsustvo izrazitih i nerealnih stavova Samostalnost u ponaanju i odluivanju vrste emocionalne veze sa drugim ljudima Emocionalna stabilnost Najei znaci emocionalne nezrelosti: esti i neuobiajeni strahovi Zavisnost Nemogunost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza sa drugima Poveana razdraljivost

Odsustvo zavisti i ljubomore Frustraciona tolerantnost Emocionalna kontrola

Netrpeljivost Produena i izraena ljubomora Nizak nivo frustracione tolerancije Emocionalna nestabilnost, ei afekti..

Socijalno zrela osoba uspeno sarauje sa drugima, spemna je da preuzme odgovornost za sebe i druge, socijalno je osetljiva osea potrebu i uspeva da sopstvene potrebe usaglasi sa potrebama drugih ljudi (Hrnjica,1990) Kriterijumi socijalne nezrelosti: nostalgija, regresija, uobraenost, snobizam, neodgovarajue reakcije u odnosima sa ljudima Moralna zrelost Dosledno manifestovanje moralnosti i pridravanja moralnih normi . Kriterijumi moralne i socijalne zrelosti:

17

Kooperativnost sa drugim ljudima Spremnost da se preuzme odgovornost za sebe i druge Usklaenost sopstvenih potreba sa potrebama drugih Osamostaljivanje od roditelja Odsustvo sugestibilnosti Brzo prilagoavanje u radnim i socijalnim situacijama Odsustvo konformizma Altruizam Prihvatanje moralnih normi Psihoseksualna zrelost - pozitivni stavovi prema suprotnom polu i dobro prilagoavanje na pripadnike/ce suprotnog pola, to iskljuuje stav dominacije i stav submisivnosti u odnosu na njih Psihoseksualna zrelost - prihvatanje sebe i sopstvenog pola, uspostavljanje dobrih emocionalnih odnosa sa partnerom, prihvatanje partnera onakvim kakav jeste, razumevanje potreba partnera, potovanje njegove linosti i spremnosti da mu se pomogne

40.Integritet linosti, pojmovno odreenje

, . . MERILA INTEGRITETA Integritet nije zasebna funkcija linosti, niti zasebna crta linosti, ve proces kojim se objedinjavaju crte linosti i funkcije koje su na njima zasnovane u ponaanju. Dobro integrisana linost prihvata sebe, druge i radno je efikasna Olport: tri osnovna merila za procenu integriteta linosti: 1. raznovrsnost autonomnih interesa, 2. objektivan stav prema sebi, 3. jedinstvena filozofija ivota : : , : .

POREMEAJI INTEGRITETA Izraenije krize integriteta javljaju se onda kada ovek ne uspe da ostvari neki vaan cilj; Student koji upie, a ne zavri fakultet, znaajni ivotni neuspesi u profesiji, braku...; Krizu integriteta prati gubitak poverenja u vlastite sposobnosti, pad samopotovanja, uznemirenost; Potreba za strunom pomoi Ako je linost u stanju da sagleda prave uzroke neuspeha i da iznae puteve za izbor nove aktivnosti i postigne uspeh u njoj, kriza integriteta moe imati pozitivno dejstvo na linost. Rogers: kriza koja je u granicama adaptivnih mogunosti linosti podstie njen razvoj. POREMEAJI INTEGRITETA KOD OSOBA POREMEENOG MENTALNOG ZDRAVLJA Dezintegracija linosti ispoljava se kroz: 1. Poremeaje u razvoju regresivnog tipa puzanje kod dece koja su ve hodala, infantilne/detinje reakcije odraslih osoba, napadi nekontrolisanog besa 2. Razne vrste situacionih i privremenih poremeaja koji nastupaju u situaciji kada linosti iz nekog razloga ne uspe da svoje potencijale iskoristi za reavanje problema, tj. za adaptivno ponaanje 18

Poremeaje integracije linosti prate dve vrste promena: 1. Emocionalne prirode teskoba, neodreeni strah, smanjena otpornost na neuspeh u zadovoljenju osnovnih potreba 2. Promene u efikasnosti, kako na radu, tako i u odnosima sa ljudima Neurotski poremeaji integriteta preteno su izazvani faktorima socijalne prirode serija neuspeha koja pojaava osetljivost linosti na naredne neuspehe : , . ,

39.Identitet, pojam, samosvest i identitet

IDENTITET Erikson: krize identiteta, najee se javljaju za vreme adolescencije kada pojedinac sazrevajui mora integrisati nove sposobnsoti, oseaje, uloge i fiziki izgled u svoj raniji identitet deteta . Linost se razvija sledei unutranji plan po kojem se odreene osobine i sposobnosti intenzivno razvijaju u odreenim uzrastima, nezavisno od kulture u kojoj se razvija. Ovladavanje razvojnim stadijumima na odreenom uzrastu je od kljunog znaaja za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i identiteta osobe. Whitbourne: traganje za identitetom je proces koji traje ceo ivot, a ne samo posebni stadijum ili faza. Nivo celovitosti identiteta menjae se sa drutvenim ulogama i odgovaranjem na ivotne dogaaje. Neko moe imati jasno odreen identitet kao direktor na poslu, ali moe imati tekoa sa svojim identitetom kao suprunik . , , ., . - . : ( ), : , , . - , , ( )- , , ( , );

37.Struktura, dinamika i razvoj linosti 36.Crte i tipovi linosti 35.Pojam linosti

(.persona=pozorina maska, lik koji se pojavljuje u vienju drugih) , . : , , , , , , , ... = ( ); , (). , , .

19

 ( ), () . , ( ) - . . : 1.- ; : ; ; 2. . .

10 : 1. ; 2. ; 3. ; 4. ; 5. ; 6. ; 7. ; 8. ; 9. 10. . LINOST Olport: Linost je dinamika organizacija u okviru individue onih psihofizikih sistema koji odreuju njegovu jedinstvenu, specifinu podeenost prema svojoj sredini; Teorije linosti: bihejvioristike, psihoanalitike, Frojdova, Olportova, Katelova, Fromova itd. Strukturu linosti ini veliki broj raznih osobina ili crta. Osobine linosti mogue je grupisati na sledei nain: Fizike osobine i osobine koje znae spoljanji izgled Karakterne osobine Osobine temperamenta Osobine sposobnosti Ostale osobine

20

34.Fizioloki i psiholoki uzroci zaboravljanja

UZROCI ZABORAVLJANJA: 1. Spontano zaboravljanje Ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona e polako nestajati. 2. Aktivno zaboravljanje rezultat je meusobnog ometanja dva gradiva. Razlikujemo: Retroaktivnu inhibiciju kada sadanje uenje ometa pamenje ranije nauenog (npr: zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo sreli kasnije nekog ko jako lii na njega) Proaktivna inhibicija Ranije nauen materijal ometa pamenje onoga sto se sada ui. - , , ; - ; - , ; - , - , , . 3. - ; 4. , .

Alzheimerova bolest Progresivna demencija, kod koje je deficit pamenja jedan od najranijih i najizraenijih simptoma Progresivno pogoranje kognitivnih, perceptivnih, jezikih i emocionalnih funkcija U poetku moe liiti na sindrom amnezije; Razlika: upadljiv deficit kratkorone memorije; Fizioloka osnova (plakovi na mozgu); Rana dijagnostika klju za uspeh tretmana Amnezija i sindrom amnezije Amnezija je retko kad ist deficit pamenja Obino i: Deficit sposobnosti opaanja Deficit panje Emocionalni poremeaji (razdraljivost, pasivnosti) Sindrom amnezije ista, izolovana, duboka amnezija Uzrok: Korsakovljeva bolest (alkohol), virusne infekcije, nedostatak kiseonika, trovanje Amnezije Pri oteenju mozga (udarac, virusna infekcija, modani udar, senilna demencija, starenje), jedan od najeih simptoma je oteano pamenje Vrste: A Posttraumatska stanje zbunjenosti nakon teke povrede glave B Retrogradna teko priseanje dogaaja pre nesree

Najjae pogoena skorija seanja Uglavnom ne moe povratiti seanje neposredno pre nesree C Anterogradna problemi u tekuem pamenju i novom uenju Najee prati retrogradnu

33.Zaboravljanje, pojam
. O zaboravljanju govorimo kada se ranije naueni materijal ne moe vie reprodukovati, prepoznati ili nema utede pri ponovnom uenju. , . . Ebbinghaus . , . 20 42%, 14%, 6-31 a 4%. , . , . . ( ) : - , - , - .

30.Pamenje, pojmovno odreenje i funkcija pamenja

. , , . Pamenje je trajanje onoga to je uenjem prethodno steeno Uenjem se stvaraju tragovi u mozgu; pamenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje tih tragova. TRI OSNOVNE MANIFESTACIJE PAMENJA 1. Reprodukcija seanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja. 2. Prepoznavanje ili rekognicija 3. Uteda pri ponovnom uenju PROCES PAMENJA ; KRATKORONO I DUGORONO PAMENJE Informacija sa ula odlazi u kratkorono pamenje i odavde moe ali ne mora da pree u dugorono pamenje. Informacija se u kratkoronom pamenju zadrava 18 sec. Obim kratkoronog pamenja iznosi 7 podataka. Prelazak informacije iz kratkoronog pamenja u dugorono zavisi od osmiljenosti i ponavljanja, kao i od panje. Dugotrajna memorija predstavlja skladite naih znanja o svetu kao i naina korienja tih znanja. Znanja su uskladitena u obliku predstava. 1. : ( , , , ,,...) 22

 ( ); - ; - . 2. : () -, , ; ; 3. -: (-; -) - ; 5-9 . -(- , - ) .

31.Struktura pamenja
1. () . ; 2. (), , . 3. ( ) 4. , .

32.Funkcije pamenja
1. Retencija zadravanje informacija, neurofizioloke promene u mozgu Bartlet: osobine uproavanje sadraja; odbacivanje detalja i povezivanje preostalog; racionalizacija konstruisanje objanjenja za nejasne delove, zamena nepoznatog poznatim; naglaavanje isticanje nekih pojedinosti koje u originalu nisu bile istaknute 2. Obnavljanje (reprodukcija) aktiviranje zadranog, seanje; obnavljanje ranijih utisaka i doivljaja u svesti, a u otsustvu ranije opaenog, tj. doivljenog; sadraji reprodukcija: 1. Raniji doivljaji (lice, melodija) nikad verna 2. Rei, reenice verbalni materijal, pamti se sutina, a ne doslovno 3. Motorna radnja 3. Prepoznavanje ranije uenog (rekognicija) prisutne objekte prepoznaje kao deo ranijeg iskustva Pamenje je rekonstrukcija, a ne doslovna reprodukcija.

23

26. Uenje, pojmovno odreenje i funkcija uenja

U momentu roenja ljudsko bie raspolae ogranienim mogunostima da zadovolji svoje potrebe Ono ima genetski potencijal za to, ali je neophodno da postoje podsticaji u sredini koji omoguuju takav razvoj i vreme da se podsticaji usvoje i stabilizuju potrebno je uenje U repertoaru ovekovih adaptivnih reakcija teko je pronai one koje nisu rezultat uenja: ovekovo iskustvo je rezultat uenja; ODLIKE UENJA Uenje je promena u ponaanju ili promena u linosti Promena je nastupila pod uticajem sredine namernim ili spontanim uticajem Promena je relativno trajna Uenje i pamenje dva meusobno povezana psihika procesa Uenje relativno trajno menjanje jedinke na osnovu iskustva i njene aktivnosti Uenjem stiemo oblike ponaanja i osobine linosti sve ono, to nije dato biolokim nasleem

Uenje 1. Sticanje informacija ili podataka (Madrid) 2. Epizodiko uenje dogaaja koji su se desili (Proli put kad sam iao u Beograd vejao je sneg.) 3. Proceduralno sticanjem vetina i navika (vonja bicikla)

27.Oblici uenja
Posmatranjem deijeg razvoja psiholozi su doli do zakljuka da postoje tri osnovna naina na koji se ui: 1. Ponavljanjem 2. Asociranjem odgovora sa jednom posebnom drai ili klasom drai u procesu uslovljavanja 3. Posmatranjem ponaanja socijalnog modela 4. JEDNOSTAVNI OBLICI UENJA SENZITIZACIJA I HABITUACIJA Senzitizacija poveana osetljivost organizma usled ponavljanja intenzivnih i znaajnih drai. Habituacija sastoji se u tome da se na drai koje se ponavljaju, a nisu od znaaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem.

1.Habituacija navikavanje (npr. prestajanje bebe da se trza na svetlost ili zvuk); javlja se pri ponovljenom izlaganju neutralne drai 2.Klasino uslovljavanje stvaranje uslovnog refleksa (Ivan Pavlov (fobija, smpatija, antipatija...) i eksperimenti na psima, Don Votson i eksperiment sa bebom Albertom i belim miom generalizacija straha) Dve vremenski bliske drai: Bezuslovna dra refleksna dra koja izaziva odreenu reakciju Uslovna dra - neutralna dra, ne izaziva reakciju
Emocionalno uslovljavanje-odlike Lako se stie Teko se gasi 24

Lako se generalizuje Ue se i negativne emocije Koristi se u bihejvioralnoj terapiji

3. Instrumentalno uenje - B. F. Skinner i eksperiment sa golubom i hranom Aktivnost koja se stie/ui je sredstvo za zadovoljenje potrebe Sluajno pokuaj i pogreka Posle veeg broja ponavljanja greke nestaju Potkrepljenje: nagrada ili izbegavanje kazne Najrasprostranjenije uenje
Gladna ivotinja u kavezu opaa hranu koja se nalazi izvan kaveza; preduzima niz necelishodnih pokuaja da doe do hrane. Nekim pokretom ivotinja sluajno uspeva da otvori kavez i tako dolazi do hrane. U ponovljenim pokuajima ivotinja opet pravi niz sluajnih pokreta, ali pri svakom novom pokuaju ona dolazi sve bre do cilja (hrane) Pokuaji su slepi, a uspeh sluajan, pa je Torndajk ovu metodu nazvao uenje putem slepih pokuaja i sluajnih uspeha Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju uvrene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do kazne, bivaju eliminisane. Torndajkov eksperiment (maka i hrana) Skiner: respondentno i operantno uslovljavanje (golubovi i hrana)

4) Uenje uvianjem -Albert Bandura i eksperiment sa majmunima i bananama Prethodno iskustvo nije dovoljno za reenje situacije Otkriva se novi aspekt situacije Razlike u odnosu na IU: reenje se javlja naglo u sledeem sluaju nema pokuaja i pogreaka generalizacija na sline situacije 5) Uenje po modelu
Uenje ugledanjem na uzor. Uzor je model koji se oponaa. Albert Bandura eksperiment sa lutkom Bobo 2 vana pojma: Imitacija vezuje se za spolja vidljiva ponaanja Identifikacija vezuje se za unutranja svojstva oveka.

podraavanje, imitacija tueg ponaanja Modeli: porodica, vaspitai, nastavnici, vrnjaci, medijske linosti Vrste: 1.Identifikacija (emotivna veza, sloeni oblici ponaanja govor, stavovi, due traje) 2.Imitacija (ne mora biti emotivne veze sa modelom, jednostavni oblici ponaanja gestovi, mimika, krae traje) 3.Uenje uloga
UENJE LAVIRINTA eksperimenti sa pacovima; ima slinosti sa instrumentalnim uenjem Za uspeno pronaen put iz lavirinta ivotinja dobija nagradu najee hranu Neki psiholozi uporeuju uenje u lavirintu sa ljudskim uenjem serije rei ili besmislenih slogova (uenje serija) 25

UENJE RAZLIKA ILI DISKRIMINACIONO UENJE Nagrada se daje za uspeno reen problem, tj. uspeno nauenu lekciju Razlika je u tome to se nagrada daje za uspeno razlikovanje ponekad veoma slinih drai Klasifikacija uenja prema Radonjiu: I OPERACIONALNO DEFINISANI OBLICI UENJA (opisuje se ponaanje organizma u odreenim uslovima): 1. Klasino i emocionalno uslovljavanje 2. Instrumentalno uenje 3. Uenje lavirinta 4. Uenje razlika 5. Uenje putem uvianja 6. Uenje po modelu II UENJE NA OSNOVU SADRAJA UENJA: 1. Verbalno uenje uenje sadraja koji su iskazani jezikim simbolikim sistemom (ukljuuje i uenje simbola) 2. Motorno (motoriko) uenje usvajanje motornih vetina i pokreta

28. Napredovanje u toku uenja

Napredovanje je najlake uoiti na osnovu: 1.Koliine savladanog gradiva 2.Vremena potrebnog za savladavanje 3.Tanosti prilikom reprodukcije po pravilu, tokom uenja javljaju se tekoe: zastoji, usporavanja, krize uzroci: pad interesovanja, kolebanje panje, umor, slabi podsticaji Napredak u uenju se najbolje uoava na krivama uenja: 1. Negativno ubrzana u poetku brzo, kasnije sve sporije deava se kada je lako gradivo 2. Pozitivno ubrzana u poetku sporo, kasnije sve bre npr. uenje stranog jezika 3. Sigmoidalna u poetku sporo, zatim bre, zatim opet usporenje Sloene vetine, npr. sviranje klavira, violine Plato uenja je privremen ili trajan zastoj, prestanak napredovanja

29.Transfer uenja
Transfer prenoenje Transfer uenja dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje ili na kasniju aktivnost uopte. Efekat transfera moe da bude: 26

pozitivan kada prethodno uenje olakava kasnije uenje negativan kada prethodno uenje oteava kasnije uenje POZITIVAN UTICAJ PRETHODNOG UENJA NA UENJE NOVOG 1. Korisni principi,metode i tehnike uenja 2. Uoavanje zakonitosti, pravila i naina koji omoguavaju da se neto uspeno naui 3. Pozitivno i negativno iskustvo koje je steeno prenosi se na nove situacije 4. Uoptavanja, generalizacije u posmatranju, uenju, pamenju i izvoenju zakljuaka o primeni nauenog

Primena steenog znanja ne samo u situaciji (oblasti) u kojoj je naueno prenos i na mnoge druge aktivnosti u kojima vae opti principi koje vae za situaciju (oblast) prvobitnog uenja Npr. uenje matematike razvija sposobnost logikog miljenja uopte Vonja automobila pomae obuci da se upravlja amcem, avionom; simulatori leta Vebe da se pronae put do apoteke u trnom centru za stare prenose se na druge vrste orijentacije DEF: proces prenoenja dejstva ranijeg uenja na kasnije uenje/aktivnost Osim pozitivnog transfera postoji i negativni (uenje italijanskog nakon uenja panskog)

14.Sposobnosti, pojam i vrste

Sposobnosti -osobine linosti od kojih zavisi razlika u uspenom obavljanju odreenih poslova ukoliko oni koji obavljaju poslove imaju slino iskustvo i ukoliko su podjednako motivisani da te poslove obavljaju Za razliku od tog slinog iskustva i podjednake motivacije koji su u najveoj meri odreeni delovanjem sredinskih faktora, same sposobnosti su dominantno odreene nasleem. Individualne razlike u sposobnostima najvie dolaze do izraaja pri obavljanju nekih sloenijih aktivnosti. U pokuaju sistematizacije sposobnosti, mogue je razlikovati bar tri vrste (relativno zasebne segmente sposobnosti s obzirom da ih nije mogue jasno odvojiti): 1. senzorne 2. psihomotorne 3. intelektualne sposobnosti. Senzorne sposobnosti -prijem drai iz sredine, kao i iz organizma; Saznajemo koja vrsta drai na nas deluje, odreujemo njenu lokalizaciju u prostoru, te intenzitet. Izraenost ovih sposobnosti je kod sportista povezana sa tzv. perceptivnim aspektom eili . : (-), , . - ( , , , ,...); - ( , , ,...); - ( , ).

27

Perceptivni aspekt - vetina koja omoguava odgovarajuu ulnu osetljivost, prijem odreenih vrsta relevantnih drai, njihovu integraciju u formu opaajne celine, kao I usmerenost panje ka odreenim vrstama sadraja. : ( , ); - (, ); - ( ); - ( ); - ( ) intelligentia= , ; , , , . : ; ( ) , , , , . 15.Perceptivne sposobnosti; 16.Psihomotorne sposobnosti; 17.Intelektualne sposobnosti; 18.Inteligencija, pojam, odreenje;

19.Struktura inteligencije
(Spearman): ; , : g- , , s- , (Thurstone) : S - ; - - ; N- - ; V- - , ; M- , , , , ; W- , , , , ; R- , , ; (Burt): : 1. ; 2. ( - ); 3. ( : ); : - - ); 28

 (Cattell) - () ; ( ): , , , , , , ; ( , ): , , ); (Guilford):120 : -, -, - , - , -

20. Razvoj inteligencije

UVOD U PIJAEOVU TEORIJU INTELEKTUALNOG RAZVOJA Pijaeovo odreenje inteligencije Pijae smatra da je inteligencija vid bioloke adaptacije. Inteligencija, ba kao i drugi bioloki sistemi se odlikuje organizacijom i procesom adaptacije. Struktura Struktura nije neto to se moe neposredno opaziti, ve se o njoj posredno zakljuuje na osnovu naina na koji dete reava odreene probleme. Prema Pijaeovoj teoriji, postoje 4 stadijuma intelektualnog razvoja, koji se odvijaju po nepromenljivom redosledu, pri emu nii stadijumi bivaju inkorporirani u vie: Senzomotorni stadijum Preoperacioni stadijum Stadijum konkretnih operacija Stadijum formalnih operacija

Adaptacija Inteligencija je sistem koji omoguava adaptaciju, tj. prilagoavanje sredini. Zbog toga, mentalna reprezentacija treba da odgovara stvarnosti. Proces adaptacije sastoji se iz dva komplementarna procesa: asimilacije i akomodacije. Asimilacija je unoenje objekta saznanja u postojee saznajne eme, pri emu objekt trpi promene, a saznajna ema se ne menja. Akomodacija je menjanje postojeih saznajnih struktura kako bi se uskladile sa novim iskustvom. Uravnoteavanje Ravnotea je dinamiki balans izmeu stanja akomodacije i asimilacije Da bi organizam bio adaptiran, mora da postoji sklad, ravnotea izmeu procesa asimilacije i akomodacije. Faktori razvoja prema Pijaeovoj teoriji Sazrevanje Iskustvo: fiziko i logiko-matematiko Socijalna transmisija Uravnoteavanje Stadijumi intelektualnog razvoja Senzomotorni stadijum Preoperaciono miljenje Stadijum konkretnih operacija Stadijum formalnih operacija 29

21.Merenje inteligencije
Alfred Binet je 1905. godine konstruisao prvu skalu (Binet-Simonova skala) s ciljem da se direktnim putem utvrde razlike u intelektualnim kapacitetima i mogunostima uenika. To je bila prva praktino primenjiva skala za merenje inteligencije. Test se sastojao od 30 zadataka heterogenog karaktera i primenio ga je na uenicima svih uzrasnih skupina. Uporeujui rezultate ispitanika iste hronoloke dobi, otkrio je da meu njima postoje INTERINDIVIDUALNE RAZLIKE u broju reenih zadataka. Hronoloki uzrast Mentalni uzrast Mentalni uzrast se definie kao prosean stepen mentalnog razvoja grupe ispitanika istog hronolokog uzrasta Inteligencija se meri testovima inteligencije Izraava se koeficijentom inteligencije (IQ) mentalna doba IQ = ------------------ X 100 hronoloka doba 1. 2. 3. 4. 5. Izrazito iznadproseni Iznadproseni Proseni Ispodproseni Mentalna retardacija IQ > 130 2,2 % IQ 111-129 22,8 % IQ 91-110 50 % IQ 81-90 22,8 % IQ < 70 2,2 %

Za ispitivanje inteligencije dece Prvi test inteligencije U revidiranoj formi koristi se do danas Struktura: opta sposobnost, koja se sastoji iz komponenti Generalni skor (IQ) izraunava se na osnovu postignua na podtestovima razliitog sadraja Za svaki uzrast skup zadataka koji odraava intelektualne sposobnosti dece tog uzrasta Na starijim uzrastima zadaci su sloeniji Izraunavanje IQ-a: Dete radi zadatke za svoj uzrast Ako ih ne rei, daju mu se zadaci za mlai uzrast Ako rei sve zadatke za svoj uzrast, daju mu se zadaci za sledeu godinu, itd. Svaki zadatak vredi odreeni broj meseci umnog uzrasta IQ = (umni uzrast / kalendarski uzrast) x 100 IQ = 100 prosena inteligencija za taj kalendarski uzrast ta znai IQ = 50 deteta od 8 godina? umni uzrast deteta je 4 godine Ovo je naputeno Normalno razvijeno dete od 4. godine i umno zaostalo dete od 8. god se razlikuju Sada se dete poredi samo u okviru svog uzrasta (DUK)

Veslerova skala Dve verzije: Za decu - WISC Za odrasle - WAIS Dve vrste zadataka: Verbalni Manipulativni IQ se izraunava zasebno za dva podtesta Ako razlika izmeu dva podtesta nije prevelika, rauna se jedinstveni IQ Validnost testova Vrlina: testovi inteligencije uspeno predviaju uspeh u koli Mane: Nije jasno ta mere slaba teorijska utemeljenost Najpoznatiji testovi nisu ni pravljeni na osnovu teorija Zavisnost od kulture Skorovi zavise od jezika, kulturnog iskustva Flinov efekat u poslednjih 50 godina tokom svake decenije na svetskom nivou prosean IQ raste za tri jedinice, u proseku za 15 jedinca je vii IQ u zapadnoj kulturi nego to je bio pr e 50 godina

13.Teorije saznajnog razvoja

Teorija saznajnog razvoja D. Brunera Bruner je zainteresovan za sam proces saznavanja, nain skupljanja informacija, proces njihove selekcije, zadravanja i transformacija. Prema Bruneru ne postoji unutranji pokreta razvoja bez spoljanjih podsticaja. Pod spoljanjim pojaivaima, Bruner podrazumeva, prvenstveno porodicu i obrazovanje. On, kao i Pijae smatra da je saznanje ustvari aktivna konstrukcija subjekta. Oba autora istiu slinost opaanja i saznanja. Opaajni svet se konstruie iz jednostavnijih informacija kao to su ulne senzacije. Saznajni razvoj, Bruner shvata kao dve vrste sposobnosti: -sposobnost predstavljanja (pojedinosti koje se javljaju u jednoj sredini); -sposobnosti transcediranja (trenutnog u smislu njegovog povezivanja sa prolou, sadanjiu i budunou). Ovo su procesi reprezentacije i procesi integracije. Bruner razlikuje tri osnovna oblika reprezentacije:

31

-akcioni; -ikoniki; -simboliki. Akciona reprezentacija se prva javlja i ona se sastoji u predstavljanju doivljenog u prolosti preko motornih reakcija. Ikonika reprezentacija nastaje kada se motoriko-kinestetika reakcija zameni predstavom prostornih odnosa. Simbolika reprezentacija je najelastiniji i najfunkcionalniji vid predstavljanja u prilagoavanju deteta i odraslih. Ona je najsavrenija i javlja se poslednja. Razlikuje se od ikonike reprezentacije u tome to simboliko predstavljanje, znak, simbol, najee nema slinost sa oznaenim. Osnovne odlike simbolike reprezentacije su kategorija i hijerarhija.

Teorija kulturnog razvoja L. Vigotskog Svojom teorijom Vigotski objanjava nastajanje i razvoj viih psihikih funkcija kao to su svest i miljenje. Svet se upoznaje kroz aktivno delovanje pojedinca na sredinu razliitim sredstvima i ureajima. Sredstva delovanja su proizvod opte ljudske, aktuelne i istorijske, materijalne i duhovne delatnosti. U procesu upoznavanja stvarnosti, znaajno je uee jezika, kao sistema simbola sa formalizovanim redom. Vigotski naglaava da ovek svoju viu psihiku aktivnost stie na osnovu uenja, vaspitanja i obrazovanja u socijalnoj sredini i putem nje. Socijalnu sredinu ne ine samo njeni trenutni i aktuelni drutveni uslovi, ve celokupna, istorijska ljudska delatnost i proizvodi te delatnosti. Te proizvode ne ine samo materijalni produkti, ve i duhovni, tj. kulturni (sistem shvatanja, simboli, jezik,...). Teorija psihosocijalnog razvoja E. Eriksona Prema Eriksonu, razvoj se odvija kroz osam stupnjeva. Prva etiri pripadaju ranom detinjstvu i detinjstvu, 5. je tokom mladalatva, a poslednja tri su tokom odraslih godina, ukljuujui i starost. Svaki stupanj doprinosi ukupnom oblikovanju linosti. Primenjeno je epigenetiko naelo. U svim stadijumima posebnu ulogu ima socijalna okolina. I stadijum osnovno poverenje spram osnovnog nepoverenja Uspostavlja se tokom oralno-senzornog stupnja. Situacije lagodnosti i ljudi odgovorni za ovu lagodnost, odojetu postaju bliski i prepoznatljivi. Poverenje i bliskost sa materinskom osobom, razvija kod odojeta stanje prihvaenosti, zahvaljujui kome majka moe da bude odsutna izvesno vreme. Ovo poetno socijalno postignue odojeta, mogue je zbog razvoja unutranje sigurnosti i poverenja da e se materinska osoba vratiti. Kroz kontinuitet doivljavanja odraslih dete ui da se oslabja na njih i da im veruje, meutim, veoma je znaajno da stie poverenje i u sebe. II stadijum-autonomija spram stida i sumnje U toku 2. stadijuma (analno-miinog u psihoseksualnoj emi), dete ui da se od njega oekuje koje su njegove obaveze i privilegije, kao i ogranienja u vezi sa njima. U tenji za novim doivljajima, kao i doivljajima vie orijentisanim na aktivnosti, pred dete se postavlja dvostruki zahtev: zahtev za samonadzorom i zahtev za prihvatanje samonadzora od drugih u okolini. Na ovom stupnju dolazi do izraa ja slobodno samoispoljavanje i nenost. Oseanje samonadzora, kod deteta stvara trajno oseanje dobre volje i ponosa, meutim, oseanje gubitka samonadzora, moe uzrokovati trajno oseanje stida i sumnje. Ritualizacija ove faze je prosudilaka, stvara sudove o sebi i drugima, poinje da razlikuje dobro i ravo (nau sortu od druge). III stadijum-inicijativa spram krivice to je stupanj inicijative, doba narastanja nadmonosti i odgovornosti. Ovo je doba igre, inicijative i radoznalosti. Dolazi do izraaja planiranje i realizacija ciljeva i zadataka. Opasnost ovog stupnja dolazi do izraaja zbog eventualne pojave oseanja krivice koje moe opsedati dete u vidu preterane revnosti, 32

razmiljanja o ciljevima ukljuujui i genitalne fantazije, kao i korienja agresivno -manipulativnih sredstava za postizanje ciljeva. Vrlina ovog stupnja je svhovitost. Javlja se kao rezultat igranja, ispitivanja, pokuaja, eksperimentisanja sa igrakama. Pored fizikih igara, preduzima i mentalne igre. Ovaj period karakterie dramska ritualizacija. IV stadijum- oseanje kompetentnosti (marljivosti) spram oseanja manje vrednosti U Frojdovoj emi, ovo je period latencije. Neophodno je da u ovom stadijumu, dete svoju bujnu matu zameni potrebama za rad i uenje, za formalno obrazovanje. Razvija smisao za marljivost i ui ta su nagrade koje donosi rad, istrajnost, marljivost i zalaganje. Suprotno tome, dete moe da razvije i oseanje manje vrednosti, ako je nesposobno da savlada zadatke koje preduzima ili koje su mu postavili uitelji ili roditelji. Vrlina koja se razvija na ovom stupnju je spremnost. Oseanje spremnosti se stie radom i izvravanjem zadataka, to dovodi do razvoja umea. kolski uzrast je stupanj formalne ritualizacije u kojem se dete ui metodinom radu i izvoenju.

38. Frojdova psihoanalitika teorija

Frojdova psihoanalitika teorija je, u osnovi, biologistika kao i Pijaeova. Ona zastupa ideju o nepromenljivom redosledu razvojnih faza, stadijuma, kroz koje mora proi svaka jedinka na putu svog razvoja. To su oralni, analni, faliki stadijum, latencija i genitalni stadijum. Konflikti, odnosno, njihovo nepotpuno razreavanje u pojedinim stadijima razvoja, odgovorni su za neke karakteristike linosti u odraslom dobu. Oralni stadijum (prva godina ivota). Glavni izvor zadovoljstva za dete je oralni predeo (usne, usna upljina, jezik) a proces hranjenja je od presudnog znaaja, ne samo za bioloki opstanak nego i za psiholoki razvoj deteta. Nezadovoljenje potreba deteta u ovom stadijumu, moe imati za posledicu psihopatologiju u odraslom dobu u vidu adiktivnog ponaanja (puenje, pijenje, preterano jedenje). Analni stadijum (2-3 godina ivota). U ovom stadijumu dete nalazi zadovoljstvo u sve izraenijoj sposobnosti da kontrolie svoje ekskretorne i digestivne funkcije. Navikavanje na istou predstavlja prvu pravu saradnju izmeu deteta i roditelja, ali, esto, i prvo poprite sukoba. Preterano krut ili preterano popustljiv stav roditelja u ovom stadijumu moe voditi razvoju preterane ili nedovoljne funkcije kontrole linosti, koja e se ispoljiti u vidu opsesivnosti, tvrdoglavosti, preterane urednosti ili, suprotno, u vidu krajnje neurednosti, nemarnosti u odraslom dobu. Faliki stadijum (3-5 godina) Glavni izvor zadovoljstva u ovom stadijumu jesu genitalni predeli. Sve vie raste interes deteta za razlike meu polovima, za seksualne odnose, trudnou, dolazak beba na svet. Konflikt izmeu deteta, prvenstveno deaka, i roditelja u ovom periodu, Frojd naziva Edipovim kompleksom. Pojednostavljeno, ovaj proces se odlikuje izraenom eljom deteta da poseduje svu ljubav, panju i vreme roditelja suprotnog pola, znai, svoje majke. Dete razvija erotske fantazije prema svojoj majci i istovremeno oseanje suparnitva u odnosu na oca. Meutim, dete uvia da mu je otac previe moan suparnik, i u strahu od oeve osvete (kastraciona anksioznost) odustaje od erotske privrenosti majci i, umesto toga, tei da se poistoveti, identifikuje sa svojim ocem, da postane moan kao on da bi se, jednog dana, oenio nekim kao to je njegova majka. Analogni konflikt kod devojica u ovom stadijumu naziva se Elektrinim 33

kompleksom, i njegovo razreenje sledi neto drugaiji put. Devojice se odriu seksualne privrenosti ocu i odustaju od suparnitva s majkom prihvatajui ulogu majke kao svoju sudbinu. U ovom stadijumu formira se jo jedna znaajna mentalna struktura, Super-ego ili savest. Kada dete postane svesno da su njegove elje prema roditelju suprotnog pola zabranjene, grene, javlja se snano oseanje krivice. Prihvatanje roditeljskih zabrana i odustajanje od libidinalnih i agresivnih poriva predstavljaju osnov za razvoj Super-ega. Neuspeno razreavanje Edipovog, odnosno, Elektrinog konflikta tokom kasnijeg ivota se moe ispoljiti kao konflikt u odnosu na sopstveni seksualni identitet i ulogu i/ili kao nesposobnost za stvaranje intimnih seksualnih odnosa. Stadijum latencije (5-12 godina) Razreenjem Edipovog konflikta razvoj ulazi u mirniju fazu. Dete usmerava panju ka roditelju istog pola, nastoji da se poistoveti sa njim/njom. Mentalna energija, koja se u prethodnoj fazi troila na konfliktnu situaciju, sada se usmerava ka uenju. U ovom stadijumu Super-ego biva internalizovan i jaaju sledei psiholoki mehanizmi odbrane: poricanje (odbijanje da se prihvati uinak dogaaja ili situacije koja je potencijalno stresogena), racionalizacija (pokuaj da se umanji ili opravda psiholoka posledica nekog dogaaja), regresija (pojava razvojno nezrelog ponaanja, naroito u stresnim situacijama), premetanje (prenos neprijateljskih ili agresivnih oseanja sa prvobitnog objekta na drugu osobu, koja je, obino, manje znaajna, odnosno, manje opasna). Posebnu vrstu odbrambenog mehanizma u detinjstvu predstavlja pojava somatizacije, kod koje se anksioznost pretvara u fiziki, telesni, simptom (npr. glavobolja, bol u trbuhu) umesto u psiholoki, kao to to biva kod ostalih mehanizama odbrane. Genitalni stadijum (12-18 godina) Interes za seksualnost, koji je bio potisnut u prethodnoj fazi, sada se ponovo javlja, i vodi ka razvoju zrelih heteroseksualnih odnosa odraslih ukoliko su prethodne faze razvoja, naroito oralna i analna faza, bile uspeno integrisane. Nepotpuno razreavanje oralne faze moe ometati ili ak onemoguavati uspostavljanje bliskih odnosa poverenja sa suprotnim polom, dok nerazreeni konflikti falike faze mogu voditi konfuziji izmeu seksualne uloge i ponaanja. U ovoj fazi adolescent je zaokupljen i konkretnim problemima kao to su odvajanja od roditelja, izbor zanimanja, preispitivanje postojeih i formiranje vlastitih etikih i moralnih normi.

34